Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011. ставља нас пред питање зашто је то тако. Највероватније због тога што се до сада није обраћала превише велика пажња на чињеницу да је планина Цер у угарско доба морала бити значајно рударско подручје. Подаци из поменутог пописа о старим црквама, могу упућивати на ћињеницу где треба тражити некадашње руднике, јер су цркве требале бити подизане, најпре, у рударским местима. Постојање рударства и цркава у угарско доба, као и сама имена неких цркава, упућују на закључак да је део тог старог становништва, можда, био католичке вере. На пример, можда, данашња „Црква Ивање“ у Радовашници, вероватно, одговара некаданашњој „цркви св. Ивана“, затим, „црква св. Матије“ – у Шабачкој Каменици, указује (можда) пре на католичку него на православну припадност, итд. ...Турски пописивач је те (1548.) године споменуо да је ,,црква св. Матије“, била на поседу неког кнеза Цветка. Она се ту свакако и раније налазила, иако је претходна два турска пописа (из 1528 и 1533.г.), нису евидентирала. У селу је, исто тако, постојао и чифлук неког кнеза Нике, сина Милашинова, као саставни део тимара самог кнеза (Цветка). ...Карактеристично је и то што се храм св. Метије после 1548. не спомиње у турским изворима. ...Нестанак споменуте цркве, после 1548. године, могао би бити у вези са сталним кретањем влаха и са мењањем етничке структуре села на подручју тадашње шабачке нахије, па самим тим и села Шабачке Каменице. Али, где се тачно налазила „црква св. Матеје“ у селу Шабачка Каменица? Прецизна локација те цркве утврђена је на основу сведочења мештана који су током градње садашње цркве у Шабачкој Каменици 1943/44. године, на почетку клисуре потока Змајевац, са његове десне обале, ископавали камене темеље неке старе цркве. 191 Географске координате локалитета „Црквине у Змајевцу“ у Ш. Каменици су: φ= 44º 28' 08.79"; λ= 19º 42' 55.67"; l=156 м. Бресница – 13. Црквине у Старчевцу Локалитет „Старчевац“ налази се у југоисточном делу села Бреснице, у непосредној близини атара који се граничи са малом „Прњавор“ варошице Коцељева. На површини локалитета могуће је констатовати само једну мању гомилу већих каменова зараслих у густо растиње. По причању некадашњег власника ове парцеле, Живадина Неговановића из Бреснице, он се сећа да је некада (као младић), на њиви „Старчевац“ изоравао људске кости, и да су његови стари причали како је ту некада била црква. 192 Слика 43. Старчевац у Бресници. 191 О томе да у селу Шабачка Каменица постоје остаци порушене цркве први је оставио писане податке: Љ. Павловић, Антропогеографија ваљевске Тамнаве, Београд, 1912., с. 491. Пола века касније, ову чињеницу спомеуо је и: Ђ. Бошковић, Споменици I, Београд, 1953., с. 168, а двадесетак година касније и: А. Ханџић, Шабац и његова околина у XVI вијеку, У: Шабац у прошлости, Том I, (Монографија), Историјски архив Шабац, Шабац, 1970., с. 163-164 и 216-217. (У даљем тексту: А. Ханџић, Шабац у прошлости, Том I, Шабац, 1970.). Неколико године касније, ово подручје рекогносцирао је од стране Народног музеја у Шапцу. Видети: V. Trbuhović, M. Vasiljević, Rekognosciranja u Podrinju i sondažna istraživanja, U: Arheoški pregled, br. 14, Beograd, 1972., s. 183, и: M. Vasiljević, Arheološka nalazišta i spomenici S.O. <strong>Koceljeva</strong>, Šabac, 1973. s. 11. О црквинама у Змајевцу писао је и: М. Филиповић, Општина Коцељева, Београд, 1995. с. 66, а овај локалитет споменут је и од стране: Д. Мркобрад и З. А. Живановић, Црквине у Свилеуви, Коцељева, 2004., с. 159, затим и: З. А. Живановић, Посавотамнавски срез, Коцељева-Владимирци, 2007., с. 43, па: М. Павловић и З. А. Живановић, Храм св. Стефана у Свилеуви, Коцељева, 2008., с. 48; З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева – средњовековни период, Museum, бр. 11, Шабац, 2010., с. 35-36; З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 125-127, и: З. А. Живановић, Храм Св. цара Константина и царице Јелене у Коцељеви, Коцељева, 2011., с. 97. 192 З. А. Живановић, Храм Св. цара Константина и царице Јелене у Коцељеви, Коцељева, 2011., с. 102- 103. 126 Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.
Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011. Географске координате локалитета „Старчевац“ у селу Бресаница су: φ= 44º 26' 31.38"; λ= 19º 48' 18.75"; l=265 м. Скица 20. Административна скица општине Ковељева са уцртаним средњовековним локалитетима (манастири, цркве, црквине): 1. Црквенац у Расници у селу Бресница; 2. Црква у Јагодини у селу Галовић; 3. Манастир у Гају у селу Градојевић; 5. Црквине цркве Вазнесења Господњег у селу Шабачка Каменица; 7. Манастир на Кичеру у Прњавору, у варошици Коцељева; 8. Црквине у Драгиној мали у месту Коцељева; 9. Црквине у Кику у селу Свилеува; 10. Црквине – Марковића грмови у селу Свилеува; 11. Црквине у Ратковцу у селу Свилеува; 12. Црквине у Змајевцу у Шабачкој Каменици; и: 13. Црквине у Старчевцу у селу Бресница. 193 193 Средњовековни локалитети са евидентираним манастирима, црквама и црквинама са територије општине Коцељева који нису лоцирани и чије географске координате нису познате нису ни унети, нити уцртани у скицу 20. Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011. 127
Change language