Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf
Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf
Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.<br />
ставља нас пред питање зашто је то тако. Највероватније због тога што се до сада није<br />
обраћала превише велика пажња на чињеницу да је планина Цер у угарско доба морала<br />
бити значајно рударско подручје. Подаци из поменутог пописа о старим црквама, могу<br />
упућивати на ћињеницу где треба тражити некадашње руднике, јер су цркве требале<br />
бити подизане, најпре, у рударским местима. Постојање рударства и цркава у угарско<br />
доба, као и сама имена неких цркава, упућују на закључак да је део тог старог становништва,<br />
можда, био католичке вере. На пример, можда, данашња „Црква Ивање“ у Радовашници,<br />
вероватно, одговара некаданашњој „цркви св. Ивана“, затим, „црква св.<br />
Матије“ – у Шабачкој Каменици, указује (можда) пре на католичку него на православну<br />
припадност, итд.<br />
...Турски пописивач је те (1548.) године споменуо да је ,,црква св. Матије“, била на<br />
поседу неког кнеза Цветка. Она се ту свакако и раније налазила, иако је претходна два<br />
турска пописа (из 1528 и 1533.г.), нису евидентирала. У селу је, исто тако, постојао и<br />
чифлук неког кнеза Нике, сина Милашинова, као саставни део тимара самог кнеза<br />
(Цветка). ...Карактеристично је и то што се храм св. Метије после 1548. не спомиње у<br />
турским изворима. ...Нестанак споменуте цркве, после 1548. године, могао би бити у<br />
вези са сталним кретањем влаха и са мењањем етничке структуре села на подручју<br />
тадашње шабачке нахије, па самим тим и села Шабачке Каменице.<br />
Али, где се тачно налазила „црква св. Матеје“ у селу Шабачка Каменица? Прецизна<br />
локација те цркве утврђена је на основу сведочења мештана који су током градње<br />
садашње цркве у Шабачкој Каменици 1943/44. године, на почетку клисуре потока<br />
Змајевац, са његове десне обале, ископавали камене темеље неке старе цркве. 191<br />
Географске координате локалитета „Црквине у Змајевцу“ у Ш. Каменици су:<br />
φ= 44º 28' 08.79"; λ= 19º 42' 55.67"; l=156 м.<br />
Бресница – 13. Црквине у Старчевцу<br />
Локалитет „Старчевац“ налази се у<br />
југоисточном делу села Бреснице, у непосредној<br />
близини атара који се граничи са<br />
малом „Прњавор“ варошице Коцељева. На<br />
површини локалитета могуће је констатовати<br />
само једну мању гомилу већих каменова<br />
зараслих у густо растиње. По причању<br />
некадашњег власника ове парцеле, Живадина<br />
Неговановића из Бреснице, он се сећа<br />
да је некада (као младић), на њиви „Старчевац“<br />
изоравао људске кости, и да су његови<br />
стари причали како је ту некада била<br />
црква. 192 Слика 43. Старчевац у Бресници.<br />
191 О томе да у селу Шабачка Каменица постоје остаци порушене цркве први је оставио писане податке:<br />
Љ. Павловић, Антропогеографија ваљевске Тамнаве, Београд, 1912., с. 491. Пола века касније, ову<br />
чињеницу спомеуо је и: Ђ. Бошковић, Споменици I, Београд, 1953., с. 168, а двадесетак година касније и:<br />
А. Ханџић, Шабац и његова околина у XVI вијеку, У: Шабац у прошлости, Том I, (Монографија),<br />
Историјски архив Шабац, Шабац, 1970., с. 163-164 и 216-217. (У даљем тексту: А. Ханџић, Шабац у<br />
прошлости, Том I, Шабац, 1970.). Неколико године касније, ово подручје рекогносцирао је од стране<br />
Народног музеја у Шапцу. Видети: V. Trbuhović, M. Vasiljević, Rekognosciranja u Podrinju i sondažna<br />
istraživanja, U: Arheoški pregled, br. 14, Beograd, 1972., s. 183, и: M. Vasiljević, Arheološka nalazišta i spomenici<br />
S.O. <strong>Koceljeva</strong>, Šabac, 1973. s. 11. О црквинама у Змајевцу писао је и: М. Филиповић, Општина Коцељева,<br />
Београд, 1995. с. 66, а овај локалитет споменут је и од стране: Д. Мркобрад и З. А. Живановић,<br />
Црквине у Свилеуви, Коцељева, 2004., с. 159, затим и: З. А. Живановић, Посавотамнавски срез, Коцељева-Владимирци,<br />
2007., с. 43, па: М. Павловић и З. А. Живановић, Храм св. Стефана у Свилеуви, Коцељева,<br />
2008., с. 48; З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева – средњовековни<br />
период, Museum, бр. 11, Шабац, 2010., с. 35-36; З. А. Живановић, Трагови прошлости I,<br />
Коцељева, 2010., с. 125-127, и: З. А. Живановић, Храм Св. цара Константина и царице Јелене у Коцељеви,<br />
Коцељева, 2011., с. 97.<br />
192 З. А. Живановић, Храм Св. цара Константина и царице Јелене у Коцељеви, Коцељева, 2011., с. 102-<br />
103.<br />
126<br />
Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.
Change language