Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf

20.04.2013 Views
Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011. Доње Црниљево – 5. Црквине цркве Вазнесења Господњег Стара напуштена црква у Доњем Црниљеву, храм Вазнесења Господњег, била је грађевина подигнута бондрук техником. Градио ју је свештеник Јован Поповић 1838. године са становницима села: Д. Црниљева, Галовића и Голочела, а на свом плацу који је сам поклонио цркви. За градњу ове цркве дао је своју сагласност и финансијску помоћ и књаз српски: Милош Обреновић, као и тамнавски буљубаша Раде Радосављевић из Голочела. По урезаном натпису који је постојао на јужном довратнику западних врата, цркву је сазидао Јанко Симић из Ноћаја 1838. године. Црква је имала обичну основу брвнаре са петостраном апсидом и отвореним тремом на дрворезним бојеним стубовима. Ови стубови су објекти од стварне вредности. Црква је имала двоја дуборезна врата, западна и северна. Архитектонски је био, далеко најзанимљивији, црквени звоник над тремом који је излазио из саме кровне конструкције, слично брвнарама и појединим зиданим црквама Славоније (Пакраћке епархије) и извесним типовима димњака народне архитектуре. Црква је била покривена шиндром, а само је на облинама око звоника био употребљен ситан клис. Представљала је логичан развој и прелаз од грађевина брвнара у бондрук-грађевине. Иако је била грађена бондруком, црква је својом основом и схватањем кровне конструкције подражава брвнару.“ Уз сам северни зид старе бондрук цркве Вазнесења Господњег у Д. Црниљеву било је прислоњено и неколико надгробних споменика и више комеморативних плоча. Ови гробни белези били су из XIX века. На појединим белезима јављале су се занимљиве представе покојника у релативно прецизно сликаним народним оделима (као, нпр. лик Петра Цвејића из Д. Црниљева, из 1860. године). Занимљива је чињеница необично дугог живота античког обичаја постављања кенотафа покојницима умрлим далеко од родног краја. Временски ови споменици досежу и у XVII век. Услед дотрајалости, бондрук црква Вазнесења Господњег у Доњем црниљеву порушена је 1950. године, а на њеном месту подигнута је зидана капела која је обновљена 1986. године. 172 Географске координате локалитета „Црквине цркве Вазнесења Господњег“ у селу Доње Црниљево су: Северна географска ширина (латитуда): φ= 44º 28' 01.16"; Источна географска дужина (лонгитуда): λ= 19º 37' 35.91"; Надморска висина (левел): l=173 м. Зукве – 6. Манастир „Рожанац“ Да је некада постојао манастир у селу Зукве под именом „Рожанац“ говори један натпис с краја XVII века. Наиме, у рукописном Службенику са изборним јеванђељима који је написан средином XVI века или, тачније, између 1540 и 1550 године, а који се данас чува у ризници манастира Пећке патријаршије (број: И 82), на унутрашњој страни задње корице налази се запис који у преводу гласи: „Село Зукве. Ову књигу купи Вучета за своју душу, и оцу Вукоју, и матери монахињи Марији и брату Дамњану. И даде два дуката. Бог да прости (опрости) у манастир Рожанац на реци Тамлави. И рече да није просто и благословено, ако ће је неко отети из ове цркве, одузео Бог од њега сваку благодет“. 172 О томе да се у Доњем Црниљеву налази стара напуштена црква, први је у стручној јавности оставио податак: Љ. Павловић, Антропогеографија ваљевске Тамнаве, Београд, 1912., с. 491. Пола века касније, о овој напуштеној цркви доста више података оставио је: Ђ. Бошковић, Археолошки споменици I, 1953., с. 150-152, док је о надгробним споменицима око ове цркве, у истој публикацији, оставила податке: М. Ћоровић-Љубинковић, Некрополе и гробни белези, У: Археолошки споменици и налазишта у Србији I, - Западна Србија, САН, Грађа – књига IX, Археолошки институт - књига 2, Београд, 1953., с. 189 (У даљем тексту: М. Ћоровић-Љубинковић, Споменици I, Београд, 1953.). О надгробним споменицима око ове старе цркве у Доњем Црниљеву, кратку белешку оставио је и: : M. Vasiljević, Arheološka nalazišta i spomenici S.O. Koceljeva, Šabac, 1973. s. 5. Нове податке о овој цркви оставио је: : М. Филиповић, Школе општине Коцељева, Коцељева, 1992., с. 16, али, исти аутор је о овој цркви оставио кратку белешку и у: М. Филиповић, Општина Коцељева, Београд, 1995. с. 66. И, на крају, о овим „Црквинама“ писао је и: З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева – средњовековни период, Museum, бр. 11, Шабац, 2010., с. 28-29; и: З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 111- 113, и: З. А. Живановић, Храм Св. цара Констан. и царице Јелене у Коцељеви, Коцељева, 2011., с.110-111. 116 Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.

Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011. Мисли се да је запис у рукопису писан, највероватније, крајем XVII века, за време Велике сеобе Срба под вођством патријарха Чарнојевића. 173 Локалитет „Манастир Рожањац“ у селу Зукве, тренутно, није лоциран. Коцељева – 7. Манастир на Кичеру у Прњавору Прича се да је био манастир ... и (у) Коцељеви, чији се један део села и данас зове Прњавор. Имање некадашњег коцељевачког манастира под шумом остало је као сеоска заједница а зиратно прешло у руке данашњих Прњавораца.“ У Кичеру изнад Коцељеве, у гробљу Коцељеве, налазе се остаци неке старе црквеманастира. У историјским документима нема помена овој цркви, а такође, ни код Турака. Да је манастир ту постојао говори и назив краја и мале „Прњавор“. Вероватно да се овде ради о некој средњовековној цркви. 174 Географске координате локалитета „Манастир на Кичеру у Прњавору“ у варошици Коцељева су: Северна географска ширина (латитуда): φ= 44º 27' 51.27"; Источна географска дужина (лонгитуда): λ= 19º 49' 49.78"; Надморска висина (левел): l=149 м. Координате централног дела мале Прњавор у месту Коцељева су: Северна географска ширина (латитуда): φ= 44º 27' 05.96"; Источна географска дужина (лонгитуда): λ= 19º 48' 45.93"; Надморска висина (левел): l=206 м. Слика 39. Камене надгробне плоче на локалитету Кичер у Драгиној мали, у месту Коцељева. 175 173 Овај запис је први објавио: Д. Вуксан, Рукописи манастира Пећке Патријаршије, У: Зборник за историју јужне Србије и суседних области, Скопље, 1936., с. 164, опис 61., а затим и: В. Мошин, Рукописи Пећке патријаршије, Старине Косова и Метохије IV-V, Приштина 1968-1971, с. 51, опис 42. Прву студијску анализу овог записа дао је: Ј. Радовановић, Манастир Рожанац, У: Археографски прилози, бр. 26-27, Народна библиотека Србије – Археографско одељење, Београд, 2004-2005., с. 319-328, а помиње га и: З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева – средњовековни период, Museum, бр. 11, Шабац, 2010., с. 28-29; З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 111-113; и: З. А. Живановић, Храм Св. цара Константина и царице Јелене у Коцељеви, Коцељева, 2011., с. 98 и 158-160. 174 О томе да је некада у Коцељеви постојао манастир, први је у стручној литератури оставио помен: Љ. Павловић, Антропогеографија ваљевске Тамнаве, Београд, 1912., с. 491 и 419. Прњавор је средњовековни назив за манастирско имање (шуме, ливаде, оранице). За потврду ове тврдње видети: Група аутора, Речник српског језика, Матиц српска, Нови Сад, 2007., с. 1054. Више од пола века касније, о овом локалитету писао је кратку цртицу и: M. Vasiljević, Arheološka nalazišta i spomenici S.O. Koceljeva, Šabac, 1973. s. 11. Средњовековну цркву у Коцељеви помиње и: М. Филиповић, Општина Коцељева, Београд, 1995., с. 66, а о овом археолошком локалитету оставио је кратку белешку и: З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева – средњовековни период, Museum, бр. 11, Шабац, 2010., с. 30; З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 114-115, и: З. А. Живановић, Храм Св. цара Константина и царице Јелене у Коцељеви, Коцељева, 2011., с. 145-162. 175 Фотографију је снимио аутор овог рада, 29. октобра 2010. године, са југоистока. Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011. 117

Page 5 and 6: Народни музеј у Бео

Page 7: СИСТЕМАТИЗАЦИЈА АР

Page 10 and 11: Зоран А. Живановић -


Page 14 and 15: 12 Зоран А. Живанови

Page 16 and 17: Север 14 Зоран А. Жив













































































Page 172: Зоран А. Живановић -

beograd

koceljeva

rekognosciranja

pregled

podrinju

spomenici

muzej

savez

jugoslavije

native

sistematizacija

arheoloskih

lokaliteta

opstine

koceljeva.gov.rs

Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf

Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf ... View more Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf

Delete template?

Save as template ?

Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf