Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf

Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.
Доње Црниљево – 5. Црквине цркве Вазнесења Господњег
Стара напуштена црква у Доњем Црниљеву, храм Вазнесења Господњег, била је
грађевина подигнута бондрук техником. Градио ју је свештеник Јован Поповић 1838.
године са становницима села: Д. Црниљева, Галовића и Голочела, а на свом плацу који
је сам поклонио цркви. За градњу ове цркве дао је своју сагласност и финансијску
помоћ и књаз српски: Милош Обреновић, као и тамнавски буљубаша Раде Радосављевић
из Голочела. По урезаном натпису који је постојао на јужном довратнику
западних врата, цркву је сазидао Јанко Симић из Ноћаја 1838. године. Црква је имала
обичну основу брвнаре са петостраном апсидом и отвореним тремом на дрворезним
бојеним стубовима. Ови стубови су објекти од стварне вредности. Црква је имала двоја
дуборезна врата, западна и северна. Архитектонски је био, далеко најзанимљивији,
црквени звоник над тремом који је излазио из саме кровне конструкције, слично
брвнарама и појединим зиданим црквама Славоније (Пакраћке епархије) и извесним
типовима димњака народне архитектуре. Црква је била покривена шиндром, а само је
на облинама око звоника био употребљен ситан клис. Представљала је логичан развој и
прелаз од грађевина брвнара у бондрук-грађевине. Иако је била грађена бондруком,
црква је својом основом и схватањем кровне конструкције подражава брвнару.“
Уз сам северни зид старе бондрук цркве Вазнесења Господњег у Д. Црниљеву било
је прислоњено и неколико надгробних споменика и више комеморативних плоча. Ови
гробни белези били су из XIX века. На појединим белезима јављале су се занимљиве
представе покојника у релативно прецизно сликаним народним оделима (као, нпр. лик
Петра Цвејића из Д. Црниљева, из 1860. године). Занимљива је чињеница необично
дугог живота античког обичаја постављања кенотафа покојницима умрлим далеко од
родног краја. Временски ови споменици досежу и у XVII век.
Услед дотрајалости, бондрук црква Вазнесења Господњег у Доњем црниљеву
порушена је 1950. године, а на њеном месту подигнута је зидана капела која је обновљена
1986. године. 172
Географске координате локалитета „Црквине цркве Вазнесења Господњег“ у селу
Доње Црниљево су:
Северна географска ширина (латитуда): φ= 44º 28' 01.16";
Источна географска дужина (лонгитуда): λ= 19º 37' 35.91";
Надморска висина (левел): l=173 м.
Зукве – 6. Манастир „Рожанац“
Да је некада постојао манастир у селу Зукве под именом „Рожанац“ говори један
натпис с краја XVII века. Наиме, у рукописном Службенику са изборним јеванђељима
који је написан средином XVI века или, тачније, између 1540 и 1550 године,
а који се данас чува у ризници манастира Пећке патријаршије (број: И 82), на унутрашњој
страни задње корице налази се запис који у преводу гласи:
„Село Зукве. Ову књигу купи Вучета за своју душу, и оцу Вукоју, и матери монахињи
Марији и брату Дамњану. И даде два дуката. Бог да прости (опрости) у манастир
Рожанац на реци Тамлави. И рече да није просто и благословено, ако ће је неко отети
из ове цркве, одузео Бог од њега сваку благодет“.
172 О томе да се у Доњем Црниљеву налази стара напуштена црква, први је у стручној јавности оставио
податак: Љ. Павловић, Антропогеографија ваљевске Тамнаве, Београд, 1912., с. 491. Пола века касније, о
овој напуштеној цркви доста више података оставио је: Ђ. Бошковић, Археолошки споменици I, 1953., с.
150-152, док је о надгробним споменицима око ове цркве, у истој публикацији, оставила податке: М.
Ћоровић-Љубинковић, Некрополе и гробни белези, У: Археолошки споменици и налазишта у Србији I, -
Западна Србија, САН, Грађа – књига IX, Археолошки институт - књига 2, Београд, 1953., с. 189 (У даљем
тексту: М. Ћоровић-Љубинковић, Споменици I, Београд, 1953.). О надгробним споменицима око ове
старе цркве у Доњем Црниљеву, кратку белешку оставио је и: : M. Vasiljević, Arheološka nalazišta i
spomenici S.O. Koceljeva, Šabac, 1973. s. 5. Нове податке о овој цркви оставио је: : М. Филиповић, Школе
општине Коцељева, Коцељева, 1992., с. 16, али, исти аутор је о овој цркви оставио кратку белешку и у: М.
Филиповић, Општина Коцељева, Београд, 1995. с. 66. И, на крају, о овим „Црквинама“ писао је и: З. А.
Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева – средњовековни период,
Museum, бр. 11, Шабац, 2010., с. 28-29; и: З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 111-
113, и: З. А. Живановић, Храм Св. цара Констан. и царице Јелене у Коцељеви, Коцељева, 2011., с.110-111.
116
Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.