Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf

112
Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.
МАНАСТИРИНЕ, ЦРКВИНЕ, МИСИШТА И АНИШТА
„Црквине су мала месташца од неколико квадртатних метара, ограђена или отворена
и свуда необзираћена. На многим од њих, па било каквих зидина или не било, и
данас се врше разна сеоска верска чинодејства или су поред њих сабори. Црквине се разликују
на: манастирине, мисишта и црквине.“ 165
Бресница – 1. Црквенац у Расници
„Локалитет Црквенац у селу Бресница ситуиран је западно од виса Коњски гроб, а
изнад десне обале реке Раснице у њиви која је 1972. годин е била у власништву
Војислава Ераковића. По површини локалитета нема никаквих трагова. По причању
старијих мештана овде су били неки темељи рађени од ломљеног камена у малтеру.
Постоји предање (забележено још 1912. године од стране Љ. Павловића), које каже да је
овде била црква.“ 166
Географске координате локалитета „Црквенац у Расници“ у селу Бресница су:
Северна географска ширина (латитуда): φ= 44º 26' 39.01";
Источна географска дужина (лонгитуда): λ= 19º 46' 08.35";
Надморска висина (левел): l=258 м.
Слика 38. Црквенац у селу
Бресница.
Стрелица показује прецизну
локацију остатака камених
темеља. 167
165 Љ. Павловић, Антропогеографија ваљевске Тамнаве, Београд, 1912., с. 491.
„Манастирине“ су простор где се некада налазио православни манастир, док су „мисишта“ простор где се
некада налазила католичка црква, а „црквине“ простор где се некада налазила православна црква, док се
простор где се некада налазила џамија у народу Посавотамнаве назива „наниште“ или „аниште“. Примедба
аутора овог текста.
166 Податак о постојању порушене цркве у селу Бресници, у стручној литератури први је оставио: Љ.
Павловић, Антропогеографија ваљевске Тамнаве, Београд, 1912., с. 491. Пола века касније, локалитет
„Црквенац“ у Бресници помиње и: Ђ. Бошковић, Средњовековне цркве и манастири, У: Археолошки
споменици и налазишта у Србији I, - Западна Србија, САН, Грађа – књига IX, Археолошки институт -
књига 2, Београд, 1953., с. 168. (У даљем тексту: Ђ. Бошковић, Споменици I, Београд, 1953.), а двадесетак
година касније и: V. Trbuhović, M. Vasiljević, Rekognosciranja u Podrinju i sondažna istraživanja, U:
Arheoški pregled, br. 14, Beograd, 1972., s. 183. Исте године о њему пише и: M. Vasiljević, Arheološka nalazišta
i spomenici S.O. Koceljeva, Šabac, 1973. s. 10. Помињу га, две деценије касније и: Ж. Јеж и А. Старовић,
Археолошки локалитети и налазишта у ваљевском крају, Ваљево, 1994., с. 377. О овим
„Црквинама“ писао је и: М. Филиповић, Општина Коцељева, Београд, 1995. с. 66, а спомену их је и: З. А.
Живановић, Посавотамнавски срез, Коцељева-Владимирци, 2007., с. 42, па, М. Павловић и З. А.
Живановић, Храм св. Стефана у Свилеуви, Коцељева, 2008., с. 47, и на крају: З. А. Живановић, Публиковани
археолошки локалитети општине Коцељева – средњовековни период, Museum, бр. 11, Шабац,
2010., с. 26; и: З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 106-107, и: З. А. Живановић,
Храм св. цара Константина и царице Јелене у Коцељеви, Завичајни музеј Коцељева, Српска православна
црквена општина Коцељева и Библиотека „Јанко Веселиновић“ Коцељева, Коцељева, 2011., с. 96-
97 (у даљем тексту: З. А. Живановић, Храм св. цара Константина и царице Јелене у Коцељеви,
Коцељева, 2011.).
167 Црно-белу фотографију локалитета Црквенац у Бресници снимио је аутор овог рада 1996. године, са
југа.
Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.