Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011. простора, које се зове Свилеуха (Свилева). 160 За ово место прича се, да су на њему биле радионице за израду свиле и да је било као права варошица.“ 161 Географске координате локалитета „Свилева“ у селу Свилеува су: Северна географска ширина (латитуда): φ= 44º 30' 51.58"; Источна географска дужина (лонгитуда): λ= 19º 47' 16.21"; Надморска висина (левел): l=220 м. Суботица – 19. Средњовековни Барич I ,,У Суботици, с леве стране Тамнаве, у Баричу, налазе се и данас развалине некакве куле, коју народ приписује зимској кули Љутице Богдана, а која би пре била кула за чување старог пута, који је силазио с Коњског Гроба и пролазио кроз ово село“ Локалитет се налази са леве стране пута Коцељева – Црниљево до реке Тамнаве, у некадашњој задружној њиви. Локалитет се састоји од дубље ископаног шанца и кружне хумке са улегнућем у средини. Пречник хумке износи око 25 м; шанац је ширине до 7 м. а дубине до 1 м. Овакав тип локлитета познат је у Мачви и Посавини и предствља мање утврђено насеље типа „Обровац“ из времена преласка неолита у метална доба. 162 Средњовековни културни слој на локалитету „Барич“, у селу Суботица, тренутно, није лоциран. Ћуковине – 20. Развалине у шуми испод Симића кућа По причању Милоја Јовановића из Ћуковина, у центру села, одмах испод данашњих кућа Симића, у шуми којa је некада била у власништву пок. Станимира Јовановића, званог Милић из Ћуковина, сада се Милоје Јовановић сећа да су му стари људи причали како су се у тој шуми налазиле некакве развалине за које нико није знао из којег времена потичу. 163 Поменуте развалине у селу Ћуковине, тренутно, нису лоциране. 160 Данас се то место назива „Свилева“. Примедба аутора овог текста. 161 Податке о локалитету „Свилеуха“ у селу Свилеуви први је оставио: Љ. Павловић, Антропогеографија ваљевске Тамнаве, Београд; 1912., с. 481, фуснота 3, а затим и: З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева – средњовековни период, Museum, бр. 11, Шабац, 2010., с. 23; и: З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 103. 162 Прве податке о средњовековном локалитету „Барич“ у селу Суботица оставио је: Љ. Павловић, Антропогеографија ваљевске Тамнаве, Београд, 1912., с. 490, а пола века касније и: А. Дероко, Споменици I, Београд, 1953., с.35-66. Прве егзактне податке о овом локалитету дали су археолози: V. Trbuhović, M. Vasiljević, Rekognosciranja u Podrinju i sondažna istraživanja, U: Arheoški pregled, br. 14, Beograd, 1972., s. 183. Годину дана касније исте податке оставио је сам: M. Vasiljević, Arheološka nalazišta i spomenici S.O. <strong>Koceljeva</strong>, Šabac, 1973. s. 7. Извештај о првим археолошким ископавањима овог локалитета дали су, (поново заједно): Vojislav Trbuhović, Milivoje Vasiljević, Arheološka rekognosciranja Podrinja, U: Arheološki pregled, br. 18, Savez arheoloških društava Jugoslavije, Beograd, 1976., s. 176,. Аутори у фусноти 2 свог Извештаја упућују на сопствено дело о Обровцима као посебно издвојеном типу неолитских насеља карактеристичних само за Подриње. То дело је: В. Трбуховић, М. Васиљевић, „Обровци“ – посебан тип неолитских насеља у северозападној Србији, У: Старинар, XXIV – XXV, Београд, 1975. с. 161. Седам година касније, исти аутори су поново забележили исте податке. Видети: В. Трбуховић и М. Васиљевић, Најстарије земљорадничке културе у Подрињу, Шабац, 1983., с. 79-80, и 82. Овај локалитет споменуо је и: М. Филиповић, Општина Коцељева, Београд, 1995., с. 63, као и: З. А. Живановић, Посавотамнавски срез, Коцељева-Владимирци, 2007., с. 42, па, М. Павловић и З. А. Живановић, Храм св. Стефана у Свилеуви, Коцељева, 2008., с. 47, затим: З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева – средњовековни период, Museum, бр. 11, Шабац, 2010., с. 23-24; и: З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 104. 163 Милоје Јовановић рођен је у селу Ћуковине, у непосредној близини шуме пок. Станимира Јовановића званог Милић. Он је и аутор монографије о селу Ћуковине, али, никада није отишао да погледа поменуте развалине и није сигуран да ли се ради о развалинама од каквог архитетктонског објекта, или су у питању развалине у самој земљи. Због тога је овај податак неопходно проверити на терену. Публиковано у: З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева – средњовековни период, Museum, бр. 11, Шабац, 2010., с. 24; и: З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 104-105. 110 Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.
Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011. Скица 15. Административна скица општине Ковељева са уцртаним средњовековним локалитетима: 1. Град на Дебелом брду у селу Баталаге; 3. Кулина на Коњском гробу у селу Бресница; 4. Маџарски град у селу Галовић; 5. Град или Градовић у селу Градојевић; 6. Кулача у селу Градојевић; 8. Језеро у селу Дружетић; 9. Вис у селу Дружетић; 11. Мраморје у селу Љутице; 12. Дуго воће II у селу Свилеува; 16. Ратковац I у селу Свилеува; 17. Селиште I у селу Свилеува; и 18. Свилева у селу Свилеува. 164 164 Средњовековни локалитети са територије општине Коцељева који нису лоцирани и чије географске координате нису познате нису ни унети, нити уцртани у скицу 15. Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011. 111
Change language