Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf

Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.
простора, које се зове Свилеуха (Свилева). 160 За ово место прича се, да су на њему биле
радионице за израду свиле и да је било као права варошица.“ 161
Географске координате локалитета „Свилева“ у селу Свилеува су:
Северна географска ширина (латитуда): φ= 44º 30' 51.58";
Источна географска дужина (лонгитуда): λ= 19º 47' 16.21";
Надморска висина (левел): l=220 м.
Суботица – 19. Средњовековни Барич I
,,У Суботици, с леве стране Тамнаве, у Баричу, налазе се и данас развалине
некакве куле, коју народ приписује зимској кули Љутице Богдана, а која би пре била
кула за чување старог пута, који је силазио с Коњског Гроба и пролазио кроз ово село“
Локалитет се налази са леве стране пута Коцељева – Црниљево до реке Тамнаве, у
некадашњој задружној њиви. Локалитет се састоји од дубље ископаног шанца и кружне
хумке са улегнућем у средини. Пречник хумке износи око 25 м; шанац је ширине до 7 м.
а дубине до 1 м. Овакав тип локлитета познат је у Мачви и Посавини и предствља мање
утврђено насеље типа „Обровац“ из времена преласка неолита у метална доба. 162
Средњовековни културни слој на локалитету „Барич“, у селу Суботица, тренутно,
није лоциран.
Ћуковине – 20. Развалине у шуми испод Симића кућа
По причању Милоја Јовановића из Ћуковина, у центру села, одмах испод данашњих
кућа Симића, у шуми којa је некада била у власништву пок. Станимира Јовановића,
званог Милић из Ћуковина, сада се Милоје Јовановић сећа да су му стари људи
причали како су се у тој шуми налазиле некакве развалине за које нико није знао из
којег времена потичу. 163 Поменуте развалине у селу Ћуковине, тренутно, нису лоциране.
160 Данас се то место назива „Свилева“. Примедба аутора овог текста.
161 Податке о локалитету „Свилеуха“ у селу Свилеуви први је оставио: Љ. Павловић, Антропогеографија
ваљевске Тамнаве, Београд; 1912., с. 481, фуснота 3, а затим и: З. А. Живановић, Публиковани археолошки
локалитети општине Коцељева – средњовековни период, Museum, бр. 11, Шабац, 2010., с. 23; и: З.
А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 103.
162 Прве податке о средњовековном локалитету „Барич“ у селу Суботица оставио је: Љ. Павловић,
Антропогеографија ваљевске Тамнаве, Београд, 1912., с. 490, а пола века касније и: А. Дероко, Споменици
I, Београд, 1953., с.35-66. Прве егзактне податке о овом локалитету дали су археолози: V. Trbuhović,
M. Vasiljević, Rekognosciranja u Podrinju i sondažna istraživanja, U: Arheoški pregled, br. 14, Beograd, 1972.,
s. 183. Годину дана касније исте податке оставио је сам: M. Vasiljević, Arheološka nalazišta i spomenici S.O.
Koceljeva, Šabac, 1973. s. 7. Извештај о првим археолошким ископавањима овог локалитета дали су, (поново
заједно): Vojislav Trbuhović, Milivoje Vasiljević, Arheološka rekognosciranja Podrinja, U: Arheološki
pregled, br. 18, Savez arheoloških društava Jugoslavije, Beograd, 1976., s. 176,. Аутори у фусноти 2 свог
Извештаја упућују на сопствено дело о Обровцима као посебно издвојеном типу неолитских насеља
карактеристичних само за Подриње. То дело је: В. Трбуховић, М. Васиљевић, „Обровци“ – посебан тип
неолитских насеља у северозападној Србији, У: Старинар, XXIV – XXV, Београд, 1975. с. 161. Седам
година касније, исти аутори су поново забележили исте податке. Видети: В. Трбуховић и М. Васиљевић,
Најстарије земљорадничке културе у Подрињу, Шабац, 1983., с. 79-80, и 82. Овај локалитет споменуо је
и: М. Филиповић, Општина Коцељева, Београд, 1995., с. 63, као и: З. А. Живановић, Посавотамнавски
срез, Коцељева-Владимирци, 2007., с. 42, па, М. Павловић и З. А. Живановић, Храм св. Стефана у Свилеуви,
Коцељева, 2008., с. 47, затим: З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине
Коцељева – средњовековни период, Museum, бр. 11, Шабац, 2010., с. 23-24; и: З. А. Живановић, Трагови
прошлости I, Коцељева, 2010., с. 104.
163 Милоје Јовановић рођен је у селу Ћуковине, у непосредној близини шуме пок. Станимира Јовановића
званог Милић. Он је и аутор монографије о селу Ћуковине, али, никада није отишао да погледа поменуте
развалине и није сигуран да ли се ради о развалинама од каквог архитетктонског објекта, или су у
питању развалине у самој земљи. Због тога је овај податак неопходно проверити на терену. Публиковано
у: З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева – средњовековни период,
Museum, бр. 11, Шабац, 2010., с. 24; и: З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с.
104-105.
110
Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.