Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf

Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.
остаци насеља из доба Византије. 155 Свакако да тај податак треба детаљно истражити.
Локалитет „Јакшинац“, у селу Свилеува, тренутно, није лоциран.
Свилеува – 14. Кусање I
По непроверним подацима из општинског списка “Културних добара и пописа
археолошких локалитета са територије општине Коцељева” из 2000. године, на
археолошком локалитету Кусање у Свилеуви спомиње се и постојање средњовековног
насеља. 156 Сигурно је да тај податак треба посебно истражити.
Средњовековни културни слој на локалитету „Кусање I“, у селу Свилеува, тренутно,
није лоциран.
Свилеува – 15. Кућерине I
„У атару села Свилеуве, непосрдно у селу, стоји локалитет „Кућерине“. Ситуиран је
на завршетку косе која се стрмо руши ка југу. Површински налази керамике, кремена,
кућног лепа и животињских костију упућују на постојање двослојног насеља. Старије је
из доба неолита (Винча-Плочник фаза), а млађе из касног средњег века“ (М. Васиљевић,
1980., 211). 157 Локалитет „Кућерине I“, у селу Свилеува, тренутно, није лоциран.
Свилеува – 16. Ратковац I
Мала (махала) Ратковац налази се у југозападном делу села Свилеуве. Одмах
испод тзв. ,,Ратковачког гробља”, на њивама северозападно од њиве пок. Златомира Б.
Јовичића, на површини узоране земље, на већим тамним флекама од некадашњих кућа,
могуће је пронаћи уломаке глеђосане грнчарије и керамичких лула које припадају
продукцији XVII- XVIII века.
Југозападно од овог места, на површини узораних њива, као и на површини њива
преко потока истог имена налазе се уломци грнчарије античке продукције хронолошки
опредељени у III-IV век.
У непосередној близини овог места налази се и њива пок. Златомира Б. Јовичића
на којој се налази топоним „Црквине“, без икаквих видљивијих трагова архитектуре. До
почетка `80-тих година ХХ века, на локалитету „Црквине“ налазио се један вертикално
постављен (мањи) камен кога су ловци на закопано благо ископали, а испод њега и још
два камена правоугаоног облика, испод којих је нешто извађено и однето. Највероватније
остава новца у већој керамичкој посуди.
Западно од Црквина (у самој близини потока Шипчић), налази се један каменом
озидан бунар са бетонским сантрачем кога народ назива ,,црквени бунар”.
Источно, на врху брега, налази се Ратковачко гробље које је и данас активно. У централном
делу гробља приметни су споменици од грубо тесаног камена пешчара, без
епитафа, док само један или два од њих имају грубо и плитко урезан крст. Својим
техно-морфолошким, типолошким и стилским карактеристикама, као и чињеницом да
су без епитафа, хронолошки, ови споменици асоцирају на период краја XVIII, или, самог
почетка XIX века.
Постоји предање да се некада у Ратковцу на потоку Шипчић налазило седам ту-
155 Анонимус, Културна добра на територији општине Коцељева и попис археолошких локалитета,
(Рукопис), Општина Коцељева, Коцељева, 2000., с. 1-9.
156 Исто, с. 9.
157 Прве податке у стручној литератури о локалитету „Кућерине“ у Свилеуви оставио је археолог М. В.
Гарашанин, Западна Србија у доба првобитне историје, У: Археолошки споменици и налазишта у
Србији I, - Западна Србија, Београд, 1955., с. 5 (У даљем тексту: М. Гарашанин, Споменици I, Београд,
1955.), па затим и: М. Васиљевић, Топографија археолошких налазишта и споменика у Подрињу, У:
Годишњак Историјског архива, V, Шабац, 1967., с. 131. Исти: M. Vasiljević, Arheološka nalazišta i spomenici
S.O. Koceljeva, Šabac, 1973. s. 5, па опет исти: M. Vasiljević, Rekognosciranja u Podrinju i sondažna istraživanja,
U: Arheoški pregled, br. 14, Beograd, 1972., s. 211, а затим и у коауторству са: В. Трбуховић и М. Васиљевић,
Земљорадничке културе Подриња, Шабац, 1983., с. 65, и на крају, и: Ж. Јеж и А. Старовић Локалитети
ваљевског краја, Ваљево, 1994., с. 372. Кратке податке о овом локалитету видети и у: З. А. Живановић,
Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева – средњовековни период, Museum,
бр. 11, Шабац, 2010., с. 21; и: З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 100.
108
Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.