Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf

Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.
природним падом, води до оближњег (нижег), потока који се зове „Брезенац“. По причању
учитеља у пензији, Милована Степановића из Дружетића (рођеног 1946. г.), некада
је овај канал био озидан правилним, тесаним каменим блоковима, величине
50х50 цм., које је `60-тих година ХХ века повадио Јанко Марковић из Дружетића (рођен
1911. године), и употребио за зидање темеља своје породичне куће. Данашњи власници
те куће су Јанков син Драгиша и унук Бобан Марковић у селу Дружетић. 148
Као што је већ речено, стотинак метара ниже од овог „језера“, идући низбрдо низ
земљани пут, а са леве стране тог истог старог земљаног пута, на парцели званој „Марковића
пољанице“ (данас у власништву Јанка Симића из Дружетића), налази се старо,
напуштено „Гробље на Пољанчету“ кога мештани називају „мађарским“. Данас је на
овом напуштеном гробљу могуће уочити већи број мањих, камених надгробних споменика,
без икаквих натписа, као и гробове ограђене тесаним каменим плочама, са малим
надгробним споменицима, без натписа. Два најмлађа надгробна споменика на овој
некрополи потичу са почетка XIX века и на њима се налазе епитафи исписани црквенословенским
правописом. 149
Такође, већ је речено да одводни канал из тзв., „језера“ води у суседни поток под
именом „Брезенац“. Овај поток се улива километар ниже у реку Уб или Убача. 150 По
причању, већ поменутог, учитеља у пензији, Милована Степановића, на месту ушћа потока
Брезинац у реку Уб (или Убача), са десне обале потока Брезинац, налазе се остаци
неког насеља из непознатог периода, што, свакако, треба посебно истражити.
Због непосредне близине старог „Гробља на пољанчету“ ово бивше језеро са некадашњим
каменом озиданим каналом за регулацију датовано је у период касног средњег
века. Свакако да ово релативно хронолошко опредељење треба узети са резервом до потпунијих
и детаљнијих истраживања која ће дати прецизније хронолошке показатеље.
Географске кординате локалитета „Језеро“ у селу Дружетић је:
Северна географска ширина (латитуда): φ= 44º 25' 23.71";
Источна географска дужина (лонгитуда): λ= 19º 50' 27.15";
Надморска висина (левел): l=235 м;
Дружетић – 9. Стража и Вис
Народно предање казује да је некада речица Уб била граница између Турака и
Мађара. Да ово није без основа, показују и остаци некаквих утврђења на левој и десној
обали реке Уб у атару села (Дружетић) познатом под именима „Стража“ и „Вис“. Њихови
положају доминирају, не само овим селом (Дружетићем), већ и читавим крајем.
Прича се како је „Стража“ и добила назив по стражама које су ту биле постављене према
Турцима. 151 Локалитет „Стража“, у селу Дружетић, тренутно, није лоциран.
Географске координате локалитета „Вис“ у селу Дружетић су:
Северна географска ширина (латитуда): φ= 44º 25' 03.55";
Источна географска дужина (лонгитуда): λ= 19º 46' 52.27";
Надморска висина (левел): l=265 м.;
148 До података у вези вађења камених блокова из тзв., језерског одводног канала, дошао је Богољуб
Бобан Бошковић из села Гола Глава и несебично их уступио Завичајном музеју у Коцељеви.
149 Нажалост, оба гроба на којима се налазе ова два најмлађа надгробна споменика, као и још један гроб
ограђен каменим плочама, оскрнаљена су током јесени 2009. године, од стране несавесних трагача за
закопаним благом. У истом периоду оскрнављено је и средњовековно „Гробље на Малешевића липама“,
о чему је Завичајни музеј из Коцељеве уредно известио следеће институције: Полицијску станицу у
Коцељеви, Извршно веће општине Коцељева, Народни музеј у Шапцу, Завод за заштиту споменика
културе из Ваљева и Министарство културе Репу-блике Србије у Београду.
150 Реку Уб мештани села Дружетића зову од давнина још и „Убача“. Прим. аут.
151 Ове податке први је публиковао М. Радојичић, Запис о Дружетићу, Museum, бр. 7, Народни музеј Шабац,
Шабац, 2006., с. 148. Напомена: Аутор Милорад Радојичић је изворне податке о овим локалитетима
преузео је из необјављеног рукописа: „Село Дружетић – С.О. Коцељева“, аутора Живорада Тошића
из Дружетића. Исте податке о локалитету Стража и Вис у селу Дружетић публиковао је и: З. А. Живановић,
Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева – средњовековни период, Museum,
бр. 11, Шабац, 2010., с. 19; и: З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 96-97.
106
Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.