Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf

Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.
Географске координате локалитета „Град или Градовић“ у селу Градојевић су:
Северна географска ширина (латитуда): φ= 44º 29' 09.74";
Источна географска дужина (лонгитуда): λ= 19º 39' 04.67";
Надморска висина (левел): l=183 м.
Градојевић – 6. Кулача
„Ниже, низ Тамнаву, једно пола сата од црниљевске цркве, има велика умка, као
какво гумно. Прича се да је то била кула неког старосрпског или маџарског креза
Адоша, а мало више у брду, на месту ,,Јагодина“, била му је, веле, црква. Свуда се туда
ископавају парчад од цигље, а нађе се и по који стари новац. Према кули је и брдо
,,Кључаревац“, где су били Адошеви подруми. Адош је, веле, био човек веома богат.
Имао је све рактило за плуг од самога злата, као: ојета, крпеле, заворње, јармове,
палице и све што треба; у жене му је пак био златан разбој, са свом разбојском урутком,
од сувога злата. Мисли се да све то стоји и дан дањи у подруму, на месту Кључаревцу,
само се не зна местимице: откуд су му врата на ходнике.
Народ је оба ова града (маџарски град и кулу), срушио, а камен и циглу однео и на
грађење својих кућа и зграда употребио или га продао сељацима доњих села.
На основу прелиминарних археолошких рекогносцирања које је (средином друге
половине ХХ века), спровео Народни музеј Шабац, утврђено је да се на локалитету
„Кулача“ у селу Градојевић налазило праисторијско насеље типа „Обровац“, из времена
финалних фаза млађег неолита. 146
Географске координате локалитета „Кулача“ у селу Градојевић су:
Северна географска ширина (латитуда): φ= 44º 29' 04.13";
Источна географска дужина (лонгитуда): λ= 19º 37' 18.17";
Надморска висина (левел): l=164 м.
Доње Црниљево – 7. Развалине
Једини податак о томе да се у Доњем Црниљеву налазе некакве развалине оставио
је историчар Милош С. Милојевић: „Развалине Црниљевске..., ...у срезу Поцерском.“ 147
Локалитет на којем се налазе поменуте развалине у селу Доње Црниљево, тренутно,
није лоциран.
Дружетић – 8. Језеро
У јужном делу села Дружетић, са десне стране асфалтног пута Шабац-Ваљево, у,
тзв. Доњој мали (засеоку), на катастарској парцели бр. 685, у власништву породице
Којић, а у непосредној близини старог, запуштеног „Гробља на Пољанчету“ налази се
микротопоним „Језеро“.
По причању мештана, овде је некада било језеро које је имало и свој одводни канал
озидан каменом. Нико не зна ко је, када и зашто саградио ово језеро, нити када је
оно исушено.
На терену је могуће јасно уочити неправилно, округло удубљење, пречника око 50так
метара и дубине око 15-так метара, са веома равним дном обраслим у шибље. На јужној
страни овог објекта налази се канал дубине око 2 метра који из овог „језера“,
146 Први је податке о кули у селу Градојевић оставио: М. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија, Београд,
1876., с. 427, а недуго затим и: Ф. Каниц, Србија – земља и становништво, Том I, Београд, 1985., с. 432,
па: Љ. Павловић, Антропогеографија ваљевске Тамнаве, Београд, 1912., с. 489, а више од пола века касније
и: V. Trbuhović, M. Vasiljević, Rekognosciranja u Podrinju i sondažna istraživanja, U: Arheoški pregled,
br. 14, Beograd, 1972., s. 182; а годину дана касније и у: M. Vasiljević, Arheološka nalazišta i spomenici S.O.
Koceljeva, Šabac, 1973. s. 7. Деценију касније видети и у: В. Трбуховић и М. Васиљевић, Земљорадничке
културе Подриња, Шабац, 1983., с. 80, а помиње га и: М. Филиповић, Општина Коцељева, Београд,
1995. с. 63. После десетак година и у: З. А. Живановић, Посавотамнавски срез, Коцељева-Владимирци,
2007., с. 42, и: З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева – праисторија,
Museum, бр. 9, Шабац, 2008., с. 60-61; З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети
општине Коцељева – средњовековни период, Museum, бр. 11, Шабац, 2010., с. 18-19; и: З. А. Живановић,
Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 95-96.
147 Аноним, Први попис археолошких старина у западној Србији, У: Колубара – велики народни календар
за просту 1999. годину, Издавачко предузеће «Колубара – Ваљево», Ваљево, 1999., с. 189.
Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011. 105