Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf

Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.
Географске координате локалитета „Кулина на Коњском гробу“ у селу Бресница су:
Северна географска ширина (латитуда): φ= 44º 26' 29.78";
Источна географска дужина (лонгитуда): λ= 19º 45' 14.30";
Надморска висина (левел): l=382 м.
Галовић – 4. Маџарски град
„Град“ у Галовићима је повећи маџарски град на Тамнави, испод сланобаре. Данас
се, показује место, где је био овај град, као и место у близини, где је била кула некаквог
мађарског племића, чије је силно благо остало закопано у овом селу. Народ је оба ова
града срушио, камен и циглу однео и на грађење својих кућа и зграда употребио или га
продао сељацима доњих села.“
На основу прелиминарних археолошких рекогносцирања које (средином друге
половине ХХ века), спровео Народни музеј из Шапца, може се закључити да се на локалитету
„Град“ у селу Галовић, (а у непосредној близини локалитета „Кулача“), налази
локалитет „Главичица“ из времена преласка неолита у метална доба, а који се може
поистовети са маџарским градом о којем је први писао Љуба Павловић. 144
Географске координате локалитета „Маџарски град“ у селу Галовић су:
Северна географска ширина (латитуда): φ= 44º 28' 59.23";
Источна географска дужина (лонгитуда): λ= 19º 37' 01.89";
Надморска висина (левел): l=198 м.
Градојевић – 5. Град или Градовић
,,Градовић“ је близу Тамнаве. На три узвишена брежуљка, прича се, да је некад
био Шаренград Љутице Богдана, и да је у њега он звао Краљевића Марка ,,...на Загорје
Шаренграду питомом“. Његова изградња, због оближњег села Љутице, можда се може
преписати Љутици Богдану који у овом крају и даље живи у народној песми. Сад је све
порушено и разнето, само се изоравају комади добро печене цигле.“
На основу прелиминарних археолошких рекогносцирања које је (средином друге
половине ХХ века), спровео Народни музеј Шабац, утврђено је да се на локалитету
„Градовић“ у селу Градојевић налазило праисторијско насеље из времена финалних
фаза млађег неолита. 145
тке о овом локалитету: M. Vasiljević, Arheološka nalazišta i spomenici S.O. Koceljeva, Šabac, 1973. s. 11, и на
крају, овај локалитет помиње и: М. Филиповић, Општина Коцељева, Београд, 1995. с. 63, затим и: З. А.
Живановић, Посавотамнавски срез, Коцељева-Владимирци, 2007., с. 42, па, М. Павловић и З. А. Живановић,
Храм св. Стефана у Свилеуви, 2008., Коцељева, с. 47, и на крају: З. А. Живановић, Публиковани
археолошки локалитети општине Коцељева – средњовековни период, Museum, бр. 11, Шабац, 2010., с.
17; и: З. А. Живановић, Трагови I, Коцељева, 2010., с. 93-94.
144 Љ. Павловић, Антропогеографија ваљевске Тамнаве, Београд, 1912., с. 489. После Љ. Павловића, овај
„Маџарски град“ у селу Галовић помиње и архитекта Александар Дероко. Видети: А. Дероко, Споменици
I, Београд, 1953., с. 65; M. Vasiljević, Arheološka rekognosciranja u Podrinju, U: Arheoški pregled, br. 21, Beograd,
1980., s. 211-212; В. Трбуховић. и М. Васиљевић., Земљорадничке културе Подриња, 1983., Шабац,
с. 74; М. Филиповић, Општина Коцељева, Београд, 1995. с. 63, као и: З. А. Живановић, Публиковани
археолошки локалитети општине Коцељева - праисторија, Museum, бр. 9, Шабац, 2008., с. 63-64; па:
З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева – средњовековни период,
Museum, бр. 11, Шабац, 2010., с. 17.; и: З. А. Живановић, Трагови I, Коцељева, 2010., с. 94.
145 Прве податке о локалитету „Градовић“ у селу Градојевић оставио је: М. Ђ. Милићевић, Кнежевина
Србија, Државна штампарија у Београду, Београд, 1876., с. 427, али, и у фототипском издању наведеног
дела издавачке куће ,,Слобода - Београд“ из 1973. године, на истој страни. Овај „Град“ у селу Градојевић
помиње и аустријски путописац Феликс Каниц. Видети: Ф. Каниц, Србија – земља и становништво – од
римског доба до краја XIX века, Том I, Реиздање оригинала из 1905. године, Српска књижевна задруга и
ИРО ,,Рад“, Београд, 1985., с. 432. Исти помиње и: Љ. Павловић, Антропогеографија ваљевске Тамнаве,
Београд, 1912., с. 428, као и: А. Дероко, Споменици I, Београд, 1953., с. 65; М. Васиљевић, Топографија
археолошких налазишта и споменика у Подрињу, У: Годишњак Историјског архива, V, Шабац, 1967. с.
148, затим: M. Vasiljević, Arheološka rekognosciranja u Podrinju, U: Arheoški pregled, br. 21, Beograd, 1980.,
s. 211, па: В. Трбуховић и М. Васиљевић, Земљорадничке културе Подрињ, Шабац 1983., с. 74, као и: З. А.
Живановић, Посавотамнавски срез, Коцељева-Владимирци, 2007., с. 42, З. А. Живановић, Публиковани
археолошки локалитети општине Коцељева – праисторија, Museum, бр. 9, Шабац, 2008., с. 664-
65; З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева – средњовековни
период, Museum, бр. 11, Шабац, 2010., с. 18; и: З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с.
94-95.
104
Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.