Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf

Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.
СРЕДЊОВЕКОВНИ ЛОКАЛИТЕТИ И НАЛАЗИШТА
Баталаге – 1. Град на Дебелом брду
Археолошки локалитет „Град у Баталагама је, по народном предању, био изнад
Глувчевића и Тодоровића кућа, над реком Вукодражи, поред старог пута. По предању
ово је био стари градић с посадом која је одржавала и чувала пут. Много оружја и цигле
изорано је са овог места, а тим циглама је неколико сељака овог села озидала по неку
зградицу“. 139
На основу прелиминарних археолошких рекогносцирања које је (средином друге
половине ХХ века), спровео Народни музеј Шабац, утврђено је да се на локалитету
„Град“ у Баталагама налазило праисторијско насеље из времена финалних фаза млађег
неолита. 140
Географске координате локалитета „Град на Дебелом брду“ у селу Баталаге су:
Северна географска ширина (латитуда): φ= 44º 32' 46.99";
Источна географска дужина (лонгитуда): λ= 19º 52' 53.82";
Надморска висина (левел): l=171 м.
Брдарица – 2. Белези
У североисточном делу села Брдарице, на раскршћу путева који воде из Брдарице за
Крнић и Свилеуву - налази се место звано “Белези”. Локалитет представља главицу која
доминира над околним тереном. На локалитету Белези налазе се остаци села које се некада
звало Стонска. По предању, овде су живели цигани који су затрти кугом. У историјским
записима село Брдарица први пут се јавља 1528. године под именом „Стонска“. 141
Локалитет „Белези“ у селу Брдарица, тренутно, није лоциран.
Бресница – 3. Кулина на Коњском гробу
„Кулине су уздигнутија, рововима ограђена места, која су напуштена и незирате се
и има их у свим местима, која су била на старим путовима“. 142
„У западном атару села Бреснице, на Коњском Гробу, с кога је силазио стари пут у
долину Тамнаве, и на којем се месту до најновијег доба једино и улазило из западних и
југозападних области у ову (тамнавску) област, има место Кулина, за које се прича да је
на њему била римска караула с војничком посадом која је штитила пут преко Влашића.
Данас је на овом месту веома тешко уочити о чему се, тачно, ради, али је, највероватније,
реч о неком средњовековном утврђењу.“ 143
139 Љ. Павловић, Антропогеографија ваљевске Тамнаве, Београд, 1912., с. 489; А. Дероко, Средњовековни
градови, У: Археолошки споменици и налазишта у Србији I, - Западна Србија, САН, Грађа – књига
IX, Археолошки институт - књига 2, Београд, 1953., с.35-66, (у даљем тексту: А. Дероко, Споменици I,
1953.); M. Vasiljević, Arheološka nalazišta i spomenici S.O. Koceljeva, Šabac, 1973. s. 8; В. Трбуховић, М.
Васиљевић, Најстарије земљорадничке културе у Подрињу, Шабац, 1983., с. 73-74; М. Филиповић,
Општина Коцељева, Београд, 1995. с. 63; З. А. Живановић, Посавотамнавски срез, Коцељева-Владимирци,
2007., с. 26 и 28; М. Павловић и З. А. Живановић, Храм св. архиђакона Стефана у Свилеуви,
Коцељева 2008., с. 39 и 40; З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева
- праисторија, Museum, бр. 9, Шабац, 2008., с. 63; затим у: З. А. Живановић, Публиковани археолошки
локалитети општине Коцељева – средњовековни период, Museum, бр. 11, Шабац, 2010., с. 15; и: З. А.
Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2009., с. 39-40 и 92.
140 За детаљније податке о прецизно дефинисаној релативној хронологији овог локалитета видети: З. А.
Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева, Museum, бр. 9, Шабац, 2008., с.
63.
141 M. Vasiljević, Rekognosciranja u Podrinju i sondažna ispitivanja, U: Arheološki pregled, br. 15, Savez arheoloških
društava Jugoslavije, Beograd, 1973., s. 155; З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети
општине Коцељева – средњовековни период, Museum, бр. 11, Шабац, 2010., с. 16; и: З. А. Живановић,
Трагови прошлости I, Коцељева, 2009., с. 92-93.
142 Љ. Павловић, Антропогеографија ваљевске Тамнаве, Београд, 1912., с. 490.
143 После 1912. године, локалитет „Кулину“ у селу Бресница само помиње архитекта Александар Дероко.
Видети: А. Дероко, Споменици I, Београд, 1953., с.65. Први је овај локалитет рекогносцирао археолог: М.
Васиљевић, Топографија археолошких налазишта и споменика у Подрињу, У: Годишњак Историјског
архива, V, Шабац, 1967. с. 146, да би исти аутор неколико година касније објавио нешто детаљније пода-
Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011. 103