MANASTIR VELIKA REMETA - Novosti.rs

BROJ BROJ 123 , ÊTVRTAK ÊTVRTAK 

1. OKTOBAR OKTOBAR 2009. 

2009. 

MANASTIR VELIKA REMETA

22 

K ADA 

NOVOSTI • êtvrtak, 1. oktobar 2009. 

VERSKI TURIZAM NA FRU[KOJ GORI: MANASTIRI VE] GODINAMA [IROM OTVARAJU SVOJE DVERI 

? Nemawa Suboti} 

se Novosa|anima 

ili Beogra|anima pome- 

nu manastiri na Fru{- 

koj gori, kako tvrde pojedini 

turisti~ki radnici, svi se 

odu{eve. A, kada ih upitate 

koje su svetiwe posetili, retko 

ko }e navesti jedan, najvi- 

{e dva manastira. 

Na{im qudima manastiri 

su "suvi{e obi~ni", pa ih naj- 

~e{}e organizovano pose}uju 

stranci. Do sada ih je bilo ne 

samo iz evropskih zemaqa, 

ve} i iz Japana, Tajlanda... 

FRU[KA gora ima, naravno, 

{ta da ponudi. Odavno je 

nazivaju "srpskom Svetom gorom", 

zbog 17 manastira koji 

su nastajali od 15. do 18. ve- 

ka. Najstariji, me|utim, poti~e 

jo{ iz 13. veka. Nema toga 

ko nije ~uo za Kru{edol, 

star 500 godina, koji je osnovao 

\or|e Brankovi}, a u kojem 

su sahraweni svi Brankovi}i, 

kraq Milan Obreno- 

Stranci dolaze, 

na{i samo hvale 

Kakve sve dragocenosti kriju svetiwe 

vi}, knegiwa Qubica, Arsenije 

Tre}i ârnojevi}, Arsenije 

Drugi Jovanovi}, Stevan 

[upqikac... 

TU su i Hopovo Dositeja 

Obradovi}a, Jazak, sa poznatim 

izvorom vode, Velika Re- 

meta, sa najvi{im barokim 

zvonikom u Sremu, koji je posledwih 

godina dobio takvo 

ruho da nema toga ko se ne 

odu{evi, pa Grgeteg Zmaj Ogwenog 

Vuka Brankovi}a, Ravanica 

pored Vrdnika... I 

oni mawe poznati tako|e 

imaju svoje tajne. 

- TURISTIMA naj~e{}e nudimo 

jednodnevni obilazak 

manastira na Fru{koj gori, 

u kombinaciji sa posetom 

Sremskim Karlovcima - obja{wava 

Stevo Jeli} iz Turisti~ke 

agencije "Magelan". 

- Prvi predah je u crkvi 

gospe Sne`ne na Tekijama, 

iznad Petrovaradina, gde turistima 

kazujemo o bici kod 

Petrovaradina, 1716. godine, 

ali i o velikoj pobedi 

Hri{}ana nad Turcima. 

[AR@A je staro-novo mesto 

gde se okupqaju putnici 

iz celog sveta. Ono }e turiste 

ostaviti bez daha svojim 

prelepim parkovima, tradicionalnom 

arhitekturom, 

tr`nim centrima, muzejima, 

galerijama i, naravno, uvek 

popularnom "Lagunom" i wenim 

okruèwem. 

To je tre}i po veli~ini od 

sedam emirata iz Ujediwenih 

Arapskih Emirata. Sme{ten 

je u Arapskom zalivu na zapadu, 

i zalivu Omana i Indijskom 

okeanu na istoku. Jedini 

je emirat koji ima teritoriju 

na Arapskom moru i u 

Indijskom okeanu. Putovawe 

u ovaj deo sveta organizuje beogradska 

turisti~ka agencija 

"1 A travel". 

SA pogledom na ~istu plavu 

vodu Arapskog zaliva, nalazi 

se Lou Lou'a Beach 

Resort, sme{ten na krilima 

luksuza i na samo nekoliko 

minuta od uzavrelog grada 

punog ìvota. Lou Lou'a (u 

Jedan od 

programa: 

ru~ak u 

etnoku}i 

u selu 

Maradik 

U Karlovcima, uz posetu 

Sabornoj crkvi i ostalim 

znamenitostima, ~esto organizujemo 

i posetu vinskim 

podrumima, a potom je 

ru~ak. Mogu}a je i varijanta 

sa ru~kom u etnoku}i u 

Maradiku, staroj vi{e od 

150 godina. 

Iz Karlovaca se kre}e u 

prevodu biser) beach Resort je 

sme{ten u zalivu Ujediwenih 

Arapskih Emirata. 

NA samo tri kilometra od 

centra grada, nudi prostranu 

arkadu tr`nih centara, a 

obilazak fru{kogorskih 

manastira. Naj~e{}e su to 

Kru{edol, Grgeteg i Velika 

Remeta, ali je mogu}a poseta 

i ostalim svetiwama. 

- U MANASTIRIMA se ne 

zadràvamo duè od pola 

sata, kako ne bismo remetili 

ìvot monaha - obja{wava 

Jeli}. - Vodi~i obja{wavaju 

istoriju manastira i 

dragocenosti koje se u wima 

mogu videti. Stranci su 

naj~e{}e odu{evqeni pra- 

blizu je "Ekspo centra". Na 

dvadeset minuta je od Dubaija 

i aerodroma. Hotel ima 134 

sobe i apartmana i na samoj je 

plaì. Sobe su sa pogledom 

na more i na kopno. Tu su i 

Turisti~ki dodatak „Novosti“ • Generalni direktor i glavni urednik Kompanije „Novosti“ a.d. Manojlo - Mawo Vukoti} 

• Urednik dodatka: Miroslav Stefanovi} • Grafi~ko ure|ewe i priprema za {tampu: Mirjana Petrovi} • Telefon: 011/ 30-28-121 

voslavqem, ikonostasima i 

freskama, ali i brojem velikana 

koji su sahraweni u 

manastirima. 

ZA obilazak manastira 

(izlet ko{ta oko 30 evra) 

naj~e{}e se odlu~uju turisti 

koji krstare Dunavom. 

Doma}i turisti retko se 

opredequju za ovu turu, iako 

ona moè jo{ kako da im 

produbi znawe o pravoslavqu 

i fru{kogorskim svetiwama. 

 

[AR@A TRE]I PO VELIÎNI OD SEDAM BOGATIH EMIRATA 

Pogled na Arapski zaliv 

Putovawe u ovaj deo sveta organizuje turisti~ka agencija "1 A travel" 

VILA I CVRKUT PTICA 

VILA Guesthouse Dubai je sme{tena na ekskluzivnoj lokaciji, blizu 

pe{~ane plaè i u sredi{tu stilske i stambene lokacije, pruà 

kvalitet i ose}aj ku}ne atmosfere. Bez ikakvih ometawa, na ovoj 

mirnoj lokaciji moète uìvati u pesmi ptica. Uprkos miru, vila 

je blizu centra Dubaija i nekih od wegovih uzbudqivih mesta. 

KATALOG O MANASTIRIMA 

U TURISTI^KOJ organizaciji Vojvodine jo{ pre tri godine pripremili 

smo katalog, sa prate}im kompakt-diskom, na kojem je kompletna ponuda 

verskog turizma pokrajine - prime}uje Gvozden Perkovi}, direktor 

ove organizacije. - U wemu su obra|eni verski objekti svih konfesija, 

ali ne samo kao religiozni objekti, ve} i kao kulturne vrednosti. 

Navedeno je, recimo, kakva se u wima umetni~ka blaga mogu videti, a 

i koliko su sami objekti zna~ajni kao arhitektonsko nasle|e. 

restorani internacionalne 

kuhiwe. U okviru hotela postoje 

teretana, badminton teren, 

teren za odbojku, stoni 

tenis, bilijar, pikado... 

OD sportova na vodi tu su: 

parasejling, skijawe na vodi, 

vo`wa kajakom, pecawe, surfovawe, 

vo`wa katamaranom. 

Bazen je sa strogo kontrolisanom 

temperaturom 

vode, kao i |akuzi. Hotel ima 

i bazen za decu. 

BROJ 123, ÊTVRTAK, 

1. OKTOBAR 2009.

V ELIÂNSTVEN 

je i jedinstven! 

Svi koji su 

se s jeseni obreli u 

Pragu tvrde upravo to: neponovqiv 

je! Krase ga prelepi 

mostovi i zdawa koja 

govore o duhu istorije. 

Mnogi pesnici i slikari u 

wemu su na{li inspiraciju. 

"Kontiki" je za 28. oktobar 

pripremio petodnevni 

aran`man za Prag. Planiran 

je obilazak grada i najva`nijihkulturno-istorijskih 

spomenika. Pra{ki 

dvorac na Hrad~anima i 

Zlatna ulica, bazilika Sv. 

\or|a, kao i prelazak preko 

Karlovog mosta posebna 

su atrakcija. Turistima se 

preporu~uje i fakultativni 

izlet za Karlove Vari 

ili sredwovekovni dvorac 

Karl{tajn. 

Sme{taj je u hotelu sa ~etiri 

"zvezdice", a cena 

aran`mana 325 evra. 

AFRI^KO LETO - 

Jo{ jedna atraktivna ponuda 

za avanturiste. Nezaboravni 

safari u Keniji i odmor na 

Indijskom okeanu pruà jedanaestodnevni 

aran`man 

agencije "Kontiki" krajem 

decembra. Provedite novogodi{we 

praznike na vre- 

lom pesku atraktivnih pla- 

à Mombase, poznatog 

afri~kog letovali{ta, ili 

u slikovitim, kontinentalnim 

predelima sa plantaàma 

~aja i kafe. Planiran je 

obilazak nacionalnih parkova 

Nakuru i Masai Mara, 

gde slonovi, ìrafe i lavovi 

slobodno {etaju. 

Najrobi, zeleni grad oku- 

pan suncem, privla~i turiste 

zbog kontrasta kojim se 

odlikuje. Turistima je posebno 

interesantan Park 

zmija, zgrada Nacionalnog 

muzeja i Parlamenta. Posle 

atraktivnih safari tura 

oni koji se odlu~e za ovaj 

aran`man ima}e priliku 

da uìvaju na dugim pe{~anim 

plaàma Mombase. 

Polazak je 25. decembra, a 

cena aran`mana 2.590 evra. 

INDIJSKI OKEAN - 

Jesewa ponuda dalekih destinacija 

obuhvata i obilazak 

tri egzoti~ne zemqe 

i kratak odmor na obalama 

Indijskog okeana. Prvo 

odredi{te je Sri Lanka, 

nekada poznata kao Cejlon, 

danas moderna azijska dr- 

àva. Osim divnih plaà, 

planina i vodopada, priroda 

je ovoj zemqi podarila 

i veliko bogatstvo - 

drago kamewe i zlato. 

Plavi safir Sri Lanke, 

koji su mnogi monarsi èleli 

da imaju u svojim rizni- 

PREDLOGE, SUGESTIJE, PRIMEDBE, ISKUSTVA SA ODMORA I LETOVAWA [AQITE NA 

cama i 

danas je 

simbol prestià. Lepote ove 

ostrvske dràve u Aziji vekovima 

su privla~ile mnogobrojne 

osvaja~e. Planiran 

je obilazak glavnog grada 

Kolomba i pe}inskih hramova 

Dambula, sa vrednim sta- 

tuama Bude i sjajnim fresknim 

slikarstvom. 

Posebna atrakcija je 

obilazak siroti{ta 

za slonove Pinavela. 

Put daqe vodi 

ka Indiji i wenoj 

prestonici Wu 

Delhiju. Ovaj grad 

nadaleko je ~uven po 

sjajnoj kolonijalnoj 

arhitekturi, a najlep- 

{i primeri su zgrada 

Parlamenta, Predsedni~ka 

palata i Kapija Indije. 

Pravi biser mogulske umetnosti 

sredweg veka je xamija 

Xami Masxid. Planiran je 

i obilazak ~uvenog spomeni- 

III 23 


EVROPSKE METROPOLE, AFRI^KO LETO I PRELEPE PE[ÂNE PLA@E INDIJSKOG OKEANA 

U carstvu egzotike 

Agencija "Kontiki": Putovawe kroz plantaè kafe 

âroban 

ukus piva 

u gradu 

sa stotinu 

torweva 

Prag 

Indija 

Kenija 

ka indijskog 

sredweg veka, Tax 

Mahala, veli~anstvenog mauzoleja 

od mermera, simbola 

besmrtne qubavi iz 17. veka. 

Na 11 km od Xajpura, slede}eg 

odredi{ta ove atraktivne 

ture, nalazi se tvr|ava 

Amber, ~ija unutra{wost, 

JESEWA [ETWA 

PO PIKADILIJU 

Interesantna je i "Kontikijeva" ponuda za London. Ukoliko se odlu~ite 

za polazak 25. oktobra, ima}ete priliku da pet dana uìvate u 

obilasku poznate metropole. Aran`man obuhvata panoramsko 

razgledawe grada, obilazak trgova Pikadili i Trafalgar, 

Vestminsterske opatije, Bakingemske palate. Svi koji se odlu~e za 

ovaj aran`man ima}e priliku i da posete Oksford, grad star 1.000 

godina, a potom i rodni grad Vilijema [ekspira - Stratford. Ovaj 

grad sa karakteristi~nim ku}ama od drvenih oplata, sme{tenim u 

{irokim ulicama, zadrào je izgled sredwovekovnog gradi}a. 

Obilazak [ekspirove rodne ku}e u ulici Henli upotpuni}e sliku 

o ovom prelepom mestu u srcu Engleske. Cena aran`mana je 580 evra. 

bogato ukra{ena slonova- 

~om, ogledalima i staklom, 

ostavqa neponovqiv utisak. 

U planu je i razgledawe doline 

Katmandua, prave riznice 

kulture, istorije i 

umetnosti. Katmandu je grad 

muzej sa autenti~nom i dobro 

o~uvanom arhitekturom minulih 

vekova. 

I, na kraju, uìvajte na 

prelepim pe{~anim plaàma 

Indijskog okeana koje 

zapquskuje obalu Vaduve, 

poznatog turisti~kog mesta 

na 35 km od Kolomba. Ovo je 

prava prilika za one koji 

vole egzotiku. 

Cena aran`mana je 2.390 

evra. 

TURIST@NOVOSTI.RS

26 

NOVOSTI • êtvrtak, 1. oktobar 2009.

24 

U OHRID 


OHRID MESTO VE] DECENIJAMA IDEALNO ZA U@IVAWE, ÛDESNIM MAGNETOM I DANAS PRIVLAÎ TURISTE IZ CELOG SVETA 

Srbi uvek dragi gosti 

? Dra{ko Slomovi} 

se i danas dolazi 

na preporuku. Od uva 

do uva, dobar glas se da- 

leko ~uje, ne samo do bliskog 

Beograda, koji se ionako ne 

smatra inostranstvom, nego 

i mnogo daqe, sve do skandinavskih 

zemaqa, odakle sve 

~e{}e dolaze znatièqni 

turisti. 

Davno opisano kao kraqevstvo 

svetla i vode, Ohridsko 

jezero na 695 metara 

nadmorske visine i grad Ohrid, 

mesto zdravo za ìvqewe 

i za uìvawe, ~udesnim 

magnetom privla~i i danas, 

kao {to je bio interesantan 

i u tre}em veku pre Hrista, 

kad se 

grad 

PASTRMKE 

ÛVENA ohridska pastrmka danas mo- 

è da se pojede samo ako stigne {vercerskim 

kanalima iz Albanije, sa kojom 

Makedonija deli svoj najve}i turisti~ki biser. 

Makedonci su odavno zabranili izlovqavawe, 

ali se ugostiteqi ipak snalaze, nude}i 

kao zamenu mavrovsku pastrmku, kojoj 

stari Ohri|ani nalaze stotinu mana. Kad u 

jelovniku pro~itate da se nudi "re~na 

pastrmka na ohridski na~in", izvesno 

je da to naj~e{}e moè da 

bude samo tovqena riba. 

zvao Lihnidos, a jezero Lihnidsko 

- Belo jezero. Tuma~i 

se da je grad dobio ime po 

makedonskoj frazi "vo hrid" 

- grad na brdu, gde su i danas 

u{u{kani krovovi starog 

dela, sa prepoznatqivom arhitekturom, 

koju samo malobrojni 

poku{avaju da naru- 

{e. VODI^ ponosno pri~a da 

se u Gradskom muzeju ~uva 

zbirka vi{e od 800 vizantijskih 

ikona, uglavnom stvore- 

Pristupa~ne cene, qubazni doma}ini U muzeju 800 vizantijskih ikona 

nih izme|u 11. i 14. veka! 

Istori~ari tvrde da je jedna 

od najve}ih u svetu i bez razloga 

za skromnost porede je 

sa Tretjakovskom galerijom 

u Moskvi. 

OHRID je poznat i kao 

grad 365 crkava, za svaki dan 

u godini po jedna! Ni to nije 

kraj na duga~kom spisku. 

Pre dve godine, kopaju}i temeqe 

vile, radnici su prona{li 

ostatke jo{ jedne crkve. 

Uredno su je prekrili i 

za{titili, sve dok ne bude 

novca da se napravi prava 

restauracija, kao {to je ura- 

|eno sa Plao{nikom, ranohri{}anskom 

bazilikom, u 

kojoj se ne prekidaju kolone 

turista. 

Kad ga je car Du{an zauzeo 

1334. godine, Ohrid se zvao 

Slavni grad. Srpski trago- 

J EDNO 

od najlep{ih i 

najpose}enijih izleti- 

{ta, na samo kilometar 

i po od Sokobawe, svakako 

je Lepterija. Pored predivnog 

prirodnog ambijenta i 

raznih sadràja stvorenih 

qudskom rukom, ovaj kutak 

je ve} duè vreme steci{te 

turista i hodo~asnika iz 

svih krajeva Srbije. Razlog: 

u jednoj kamenoj steni, 

iznad reke Moravice, je 

vi su na svakom koraku, ukqu~uju}i 

i ~uveni manastir 

svetog Nauma, zadu`binu 

Cezara Grgura, starijeg brata 

Vuka Brankovi}a. Uostalom, 

Ohrid je do 1941. pripadao 

Ju`noj Srbiji, a veze su 

samo ja~ale i u novoj Jugoslaviji, 

sa pogledom stalno 

usmerenim prema Beogradu. 

otisnut lik Bogorodice sa 

Isusom u naru~ju. 

LIK Bogorodice na 

ogromnoj steni, ispod koje 

je i pe}ina, ne vidi se iz neposredne 

blizine, ve} sa 

udaqenosti od pedesetak 

IZ biv{e Jugoslavije sa- 

~uvani su, pored ostalog, Kej 

mar{ala Tita i Partizanska 

ulica, a sude}i prema 

{oqi sa Titovim likom i 

tekstom "Bravarot je bio podobar", 

Makedonci po lepom 

pamte pro{la vremena. 

U CENTRU je natpis koji 

pokazuje rodnu ku}u pesnika 

Koste Abra{a. To je isti 

onaj Kosta Abra{evi}, radni~ki 

tribun u Beogradu, 

~ije smo stihove u~ili u 

metara vazdu{nom linijom 

i pod odre|enim uglom. Stena 

je prili~no nepristupa~na 

i potrebno je dosta 

napora i spretnosti da se 

stigne do we. 

- I pored nepristupa~nog 

osnovnoj {koli: 

"Crvena je krvca 

{to kipti u na- 

ma..." 

NEKAD davno 

trgova~ki centar, 

Ohrid je danas 

pre svega turisti~ki 

draguq. 

[etaju}i lepo ure- 

|enom obalom, jednog 

dana smo videli 

nadrealnu sliku: 

stotinak upara|enih 

svatova, sa mladom 

u ven~anici, 

selo je u {est ~amaca 

i oti{lo iza rta u 

poznati restoran da se 

tamo proveseli. To je ovde 

svakodnevna slika: ~amac 

moè da se unajmi za malo 

novca, a brodari usput 

igraju uloge dobro upu}enih 

vodi~a. 

Wihove kolege na izvori- 

terena, veliki broj gostiju 

dolazi ovde i nekako uspeva 

da se popne do stene, pale}i 

sve}e i ostavqaju}i cve}e - 

kaè za "Novosti" direktor 

Turisti~ke organizacije 

Qubinko Milenkovi}. - U 

narodu postoji verovawe da 

je lik u steni ~udotvoran, 

da le~i vernike od mnogih 

bolesti, ali i da ispuwava 

èqe. 

NA Veliki petak, niz lice 

majke Bo`je slivaju se 

"suze" u vidu mle~nobele 

vode... Bogorodica u steni 

je i sastavni deo manife- 

m a 

k o d 

manastira 

svetog Nauma 

mogu da se pomaù samo 

veslima, i to je mo`da najatraktivniji 

izlet, jer se u 

stacije "Maraton èqa", 

tokom koje turisti mogu da 

ostave i "svoje ìvotne èqe". 

- BROJ posetilaca je iz 

godine u godinu sve ve}i, 

mnogi se vra}aju i po nekoliko 

puta. Me|utim, i ovde 

su nadvladala "na{a po- 

prozirno ~istoj vodi lepo 

vidi kako jezero u mehuri}ima 

izvire sa dna i na kraju 

stiè do slavina u domovima 

Ohri|ana. 

RAZLOG za posetu ovom 

prelepom gradu oduvek su bi- 

LEPTERIJA POSTALA NAJPOSE]ENIJE IZLETI[TE SOKOBAWE ZBOG JEDNOG PRIRODNOG FENOMENA 

U steni otkrili Bogorodicu 

Dolaze turisti iz svih krajeva zemqe, uvereni da lik ima veliku ~udotvornu mo} 

? D. Stojanovi} 

N. @ivanovi} 

SVI VERUJU U LEGENDU 

PREMA legendi, kada su Turci zapalili crkvu posve}enu Bogorodici, 

koja se nalazila na Lepteriji, i kada je vatra tom prilikom 

zahvatila ikonu na zidu, Bogorodica je oìvela sa ikone, sakrila 

se u pe}inu preko puta i u steni ostavila otisak. 

I druga legenda je sli~na: Bogorodica je pobegla sa Hristom u 

naru~ju kada su je gonili Rimqani i sakrila se u ovoj pe}ini, 

ostaviv{i otisak u kamenu. 

Grad je 

poznat 

i po tome 

{to 

ima 365 

crkava 

BISERI 

OHRIDSKI biseri su uvek zlata 

vredeli. I danas, u nekoliko poznatih 

prodavnica u centru grada, mogu 

da se kupe po ceni od 45 do 950 evra. 

Oni jeftiniji su mali, nejednake veli~ine, 

sa ponekom neravninom, dok su skupqi 

veliki biseri, jednaki kao jaje jajetu, 

bukvalno bez gre{ke. 

Zanimqivo je da se mali mere centimetrima, 

a veliki u gramima, 

ba{ kao i zlato. 

STRUGA 

NEKAD se u pesmi ma{talo "Na 

Struga du}an da imam", a sad je to zapu{tena 

kasaba, ba{ kao iz turskih vremena, 

gde se prolazi bez zadràvawa. 

- Ovo mi li~i na Gazu - prozborila je 

Izraelka, udata za Beogra|anina, gledaju- 

}i silni haos u kome se vaqda samo domoroci 

snalaze. Zato nije pametno poslu- 

{ati predlog u turisti~koj agenciji 

da se poseti ovo mesto, jer ~ak ni 

obala nimalo ne li~i na onu 

u Ohridu. 

Lik Bogorodice 

se vidi samo pod 

odre|enim uglom 

sla", pa qudi bez ikakve potrebe 

donose, na primer, 

razne ikonice i lepe ih 

preko lika Bogorodice u 

steni, umesto da to ~ine pored 

we - obja{wava Golub 

Radovanovi}, jedan od dobrih 

poznavalaca prilika 

u ovom kraju. 

le i vrlo pristupa~ne cene, 

otprilike kao u Srbiji ili 

jo{ niè od beogradskih. 

Qubazni doma}ini se tope 

kad ~uju srpski jezik, ali ne 

uspevaju da objasne za{to u 

restoranima nema uvek 

"skopskog" piva. Zato je tu 

veliki izbor slovena~kih i 

~e{kih specijaliteta od 

hmeqa, a ~im se pre|e u Srbiju, 

u Predejanima moè da 

se naru~i ve} odoma}eno 

"skopsko" pivo! 

RESTORAN „SVETI TOMA“ 


VESTI 

Jubilarna godina 

25 

RESTORAN "Sveti Toma" u Be~i}ima 

obeleìo je ovog leta ~etvrt veka 

postojawa. Vlasnik restorana Dile 

Rajkovi}, ina~e stari budvanski 

ugostiteq, potvrdio je da su uvek 

imali najvi{e gostiju iz Srbije, {to 

se dogodilo i protekle letwe sezone. 

Restoran je poznat po kvalitetnoj 

hrani (start su ozna~ila dvojica leskova~kih ro{tiqxija). 

VINARIJA „ALEKSANDROVI]“ 

Vinu pet medaqa 

NA me|unarodnom ocewivawu vina "AWC Vienna 2009." u Be~u, podrum vina 

"Aleksandrovi}" nagra|en je sa pet medaqa. U konkurenciji od 9.000 vina 

iz 30 zemaqa osvojena je jedna zlatna i ~etiri srebrne medaqe. 

U klasi crvenih vina, "vizija" iz berbe 2006. osvojila je zlatnu medaqu, a 

"trijumf noir" iz iste berbe srebrno odli~je. U klasi belih vina, 

"trijumf barrique" berba 2006. i "trijumf barrique" i "harizma" berba 2007. 

nagra|eni su tako|e srebrnim medaqama. 

- Siguran sam da }e qubiteqi vina i sami uvideti da je "vizija" jedno 

potpuno autenti~no vino, sasvim druga~ije od ostalih doma}ih crvenih 

vina - potvrdio je Boìdar Aleksandrovi}, vlasnik podruma vina 

"Aleksandrovi}".

MANASTIR VELIKA REMETA - Novosti.rs

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?