bilten_4_2012

4 

2012 

Bilten - Bulletin 

Bilten - Билтен

CBBiH Bilten 4 2012. CBBH Bulletin 4 2012 

IZDAVAČ 

Centralna banka Bosne i Hercegovine 

Maršala Tita 25, 71000 Sarajevo 

Tel. (387 33) 663 630 

Tel. (387 33) 278 100 

www.cbbh.ba 

e-mail: contact@cbbh.ba 

Za sve informacije kontaktirati sa: 

Službom za publikacije i biblioteku 

Uredništvo: 

- Amir Hadžiomeragić, glavni i odgovorni urednik 

- Zorica Vučićević 

- Nebojša Nastić 

- Snežana Janjić 

- Vedran Milisav 

Rok za statističke podatke koji su uključeni u 

ovaj broj bio je: 15. 02. 2013. godine 

2 

PUBLISHER 

Central Bank of Bosnia and Herzegovina 

25 Maršala Tita St, 71000 Sarajevo 

Tel. (387 33) 663 630 

Tel. (387 33) 278 100 

www.cbbh.ba 


For all information please contact: 

Section for Publication and Library 

Editorial Board: 

- Amir Hadžiomeragić, Editor in Chief 





The cut-off date for statistics included in this 

issue was: February 15, 2013

CBBiH Bilten 4 2012. 

IZDAVAČ 


Maršala Tita 25, 71000 Sarajevo 

Tel. (387 33) 663 630 

Tel. (387 33) 278 100 

www.cbbh.ba 


Za sve informacije kontaktirati sa: 

Službom za publikacije i biblioteku 

Uredništvo: 

- Amir Hadžiomeragić, glavni i odgovorni urednik 





Rok za statističke podatke koji su uključeni u 

ovaj broj bio je: 15. 02. 2013. godine 

ИЗДАВАЧ 

Централна банка Босне и Херцеговине 

Маршала Тита 25, 71000 Сарајево 

Тел. (387 33) 663 630 

Тел. (387 33) 278 100 

www.cbbh.ba 


За све информације контактирати са: 

Службом за публикације и библиотеку 


Уредништво: 

- Амир Хаџиомерагић, главни и одговорни уредник 

- Зорица Вучићевић 

- Небојша Настић 

- Снежана Јањић 

- Ведран Милисав 

Рок за статистичке податке који су укључени 

у овај број био је: 15. 02. 2013. године 

3


06 

08 

10 

16 

18 

24 

24 

32 

40 

48 

48 

52 

60 

64 

74 

84 

86 

90 

90 

100 

104 

104 

108 

108 

110 

114 

114 

126 

244 

4 

SADRŽAJ 

SPISAK GRAFIKONA 

SKRAĆENICE 

UVOD 

GLAVNI EKONOMSKI INDIKATORI 

1. MEĐUNARODNO EKONOMSKO OKRUŽENJE 

2. REALNI SEKTOR 

2.1 Industrijska proizvodnja i građevinarstvo 

2.2 Cijene 

2.3 Plate i zaposlenost 

3. FINANSIJSKI SEKTOR 

3.1 Devizne rezerve i monetarna baza 

3.2 Monetarni agregati 

3.3 Obavezna rezerva 

3.4 Aktivnosti komercijalnih banaka 

3.5 Kamatne stope 

3.6 Berze 

3.7 Platni promet 

4. VANJSKI SEKTOR 

4.1 Vanjska trgovina 

4.2 Tekući račun 

4.3 Kapitalni račun 

4.4 Finansijski račun 

4.5 Direktna strana ulaganja 

4.6 Vanjski dug 

4.7 Nominalni i realni efektivni kurs KM 

5. VLADINE FINANSIJE 

5.1 Vladine finansije za period 

januar – septembar 2012. 

6. STATISTIČKE TABELE 

7. DODATAK 

TABLE OF CONTENTS 

LIST OF GRAPHS 

ABBREVIATIONS 

INTRODUCTION 

MAIN ECONOMIC INDICATORS 

1. INTERNATIONAL ECONOMIC ENVIRONMENT 

2. REAL SECTOR 

2.1 Industrial Production and Construction 

2.2 Prices 

2.3 Wages and Employment 

3. FINANCIAL SECTOR 

3.1 Foreign Exchange Reserves and Monetary Base 

3.2 Monetary Aggregates 

3.3 Required Reserves 

3.4 Activities of Commercial Banks in BH 

3.5 Interest Rates 

3.6 Stock Exchanges 

3.7 Payment Transactions 

4. EXTERNAL SECTOR 

4.1 Foreign Trade 

4.2 Current Account 

4.3 Capital Account 

4.4 Financial Account 

4.5 Foreign Direct Investments 

4.6 External Debt 

4.7 Nominal and Real Effective KM Exchange Rate 

5. GOVERNMENT FINANCES 

5.1 Government Finance for the Period I-IX 2012 

6. STATISTICAL TABLES 

7. APPENDIX


KAZALO 

SPISAK SLIKA 

KRATICE 

UVOD 

GLAVNI EKONOMSKI POKAZATELJI 

1. MEĐUNARODNO EKONOMSKO OKRUŽENJE 

2. REALNI SEKTOR 


2.2 Cijene 

2.3 Plaće i zaposlenost 

3. FINANCIJSKI SEKTOR 



3.3 Obvezna rezerva 

3.4 Aktivnosti komercijalnih banaka 


3.6 Burze 






4.4 Financijski račun 

4.5 Izravna strana ulaganja 


4.7 Nominalni i realni efektivni tečaj KM 

5. VLADINE FINANCIJE 

5.1 Vladine financije za razdoblje 

siječanj – rujan 2012. 

6. STATISTIČKE TABLICE 

7. DODATAK 

САДРЖАЈ 

СПИСАК ГРАФИКОНА 

СКРАЋЕНИЦЕ 

УВОД 

ГЛАВНИ ЕКОНОМСКИ ИНДИКАТОРИ 


1. МЕЂУНАРОДНО ЕКОНОМСКО ОКРУЖЕЊЕ 

2. РЕАЛНИ СЕКТОР 

2.1 Индустријска производња и грађевинарство 

2.2 Цијене 

2.3 Плате и запосленост 

3. ФИНАНСИЈСКИ СЕКТОР 

3.1 Девизне резерве и монетарна база 

3.2 Монетарни агрегати 

3.3 Обавезна резерва 

3.4 Активности комерцијалних банака 

3.5 Каматне стопе 

3.6 Берзе 

3.7 Платни промет 

4. СПОЉНИ СЕКТОР 

4.1 Спољна трговина 

4.2 Текући рачун 

4.3 Капитални рачун 

4.4 Финансијски рачун 

4.5 Директна страна улагања 

4.6 Спољни дуг 

4.7 Номинални и реални ефективни курс КМ 

5. ВЛАДИНЕ ФИНАНСИЈЕ 

5.1 Владине финансије за период 

јануар – септембар 2012. 

6. СТАТИСТИЧКЕ ТАБЕЛЕ 

7. ДОДАТАК 

07 

09 

11 

17 

5 

19 

25 

25 

33 

41 

49 

49 

53 

61 

65 

75 

85 

87 

91 

91 

101 

105 

105 

109 

109 

111 

115 

115 

127 

245


GRAFIKONI GRAPHS 

G01: 

G02: 

G03: 

G04: 

G05: 

G06: 

G07: 

G08: 

G09: 

G10: 

G11: 

G12: 

G13: 

G14: 

G15: 

G16: 

G17: 

G18: 

G19: 

G20: 

G21: 

G22: 

G23 

G24: 

G25: 

G26: 

G27: 

G28: 

G29: 

G30: 

G31: 

G32: 

G33: 

G34: 

G35: 

G36: 

G37: 

G38: 

G39: 

G40: 

G41: 

G42: 

G43: 

G44: 

G45: 

G46: 

G47: 

G48: 

6 

Referentne kamatne stope glavnih svjetskih centralnih banaka i 

tromjesečni euribor sa dnevnim kotacijama 

Cijenе sirove nafte i godišnje stope inflacije 

Indeks industrijske proizvodnje u FBiH 

Indeks industrijske proizvodnje u RS-u 

Mjesečna vrijednost izvršenih građevinskih radova u FBiH i RS-u 

BiH - Indeks potrošačkih cijena (CPI) 

Izabrane komponente indeksa potrošačkih cijena 

Godišnje stope inflacije 

FBiH i RS - Mjesečni indeksi potrošačkih cijena (CPI) 

BiH - Indeks potrošačkih cijena (CPI) i indeks proizvođačkih 

cijena (PPI) 

Struktura zaposlenih prema djelatnostima 

Kupovina i prodaja KM (u milionima KM) 

Devizne rezerve CBBiH (u milionima KM) 

Monetarna baza M0 (u milijardama KM) 

Monetarni agregati (u milionima KM) 

Rast M2 i doprinosi komponenti (godišnje stope) 

Komponente M2 (učešće) 

Struktura novčane mase, M2 (u milijardama KM) 

Likvidnost komercijalnih banaka po obračunskim periodima 

(u milionima KM) 

Likvidnost komercijalnih banaka po obračunskim periodima (u %) 

Krediti nevladinom sektoru (u milijardama KM) 

Godišnje stope rasta kredita 

Ukupni kreditni rast i doprinosi komponenti 

Depoziti u KM i u stranoj valuti (u milijardama KM) 

Depoziti nevladinog sektora 

Strana aktiva i strana pasiva (u milionima KM) 

Aktivne kamatne stope komercijalnih banaka i euribor 

Kamatne stope na kratkoročne kredite u KM privatnim preduzećima 

Kamatne stope na dugoročne kredite u KM s valutnom klauzulom 

privatnim preduzećima 


stanovništvu 

Raspon između aktivnih i pasivnih kamatnih stopa 

Berzanski indeksi 

Promet na berzama (u milionima KM) 

Transakcije u platnom prometu 

Uvoz i izvoz robe (u milionima KM) 

Sezonski prilagođena serija uvoza (u milionima KM) 

Sezonski prilagođena serija izvoza (u milionima KM) 

Učešće grupe robe u uvozu u četvrtom kvartalu (u milionima KM) 

Učešće grupe robe u izvozu u četvrtom kvartalu (u milionima KM) 

Deficit tekućeg računa, godišnji pomični prosjek 

Platni bilans: tekući račun (u milionima KM) 

Platni bilans: finansijski račun (u milionima KM) 

Nominalni kurs KM prema odabranim valutama 

Nominalni i realni efektivni kurs KM 

Neto indirektni porezi i sredstva s JR i neto PDV 

Konsolidovani bilans centralne vlade 

Konsolidovani bilans FBiH 

Konsolidovani bilans RS 

G01: 

G02: 

G03: 

G04: 

G05: 

G06: 

G07: 

G08: 

G09: 

G10: 

G11: 

G12: 

G13: 

G14: 

G15: 

G16: 

G17: 

G18: 

G19: 

G20: 

G21: 

G22: 

G23 

G24: 

G25: 

G26: 

G27: 

G28: 

G29: 

G30: 

G31: 

G32: 

G33: 

G34: 

G35: 

G36: 

G37: 

G38: 

G39: 

G40: 

G41: 

G42: 

G43: 

G44: 

G45: 

G46: 

G47: 

G48: 

The World Interest Rates of Major Central Banks and Three-Month Euribor 

with Daily Quotations 

Crude Oil Prices and Annual Inflation Rates 

Industrial Output Index in FBH 

Industrial Output Index in RS 

Monthly Values of Completed Construction Works in FBH and RS 

BH – Consumer Price Index (CPI) 

Selected Components of the Consumer Price Index 

Annual Inflation Rates 

FBH and RS - Monthly Consumer Price Indices (CPI) 

BH – Consumer Price Index (CPI) and Producer 

Price Index (PPI) 

Employment Structure by Activities 

KM Buying and Selling (in KM million) 

CBBH Foreign Exchange Reserves (in KM million) 

Monetary Base M0 (in KM billion) 

Monetary Aggregates (in KM billion) 

Growth of M2 and Shares of its Different Components (Annual Rates) 

Components of M2 (Shares in Percent) 

Composition of M2, Money Supply (in KM billion) 

Balances in the Accounts of Commercial Banks with CBBH by Maintenance 

Periods (in KM million) 

Implicit Rate and Rates of Required Reserves by Maintenance Periods (in %) 

Loans to Non-governmental Sector (in KM billion) 

Annual Growth Rates of Loans 

Credit Growth, Total and by Components 

Deposits in KM and in Foreign Currency (in KM billion) 

Deposits of the Non-governmental Sector 

Foreign Assets and Foreign Liabilities (in KM million) 

Lending Interest Rate of Commercial Banks and Euribor 

Interest Rates on Short-term Loans in KM to Private Companies 

Interest Rates on Long-term Loans in KM with a Currency Clause to 

Private Companies 

Interest Rates on Long-term Loans in KM with a Currency Clause to 

Households 

The Spread Between Lending and Deposit Interest Rates 

Stock Exchange Indices 

Turnover on Stock Exchanges (in KM million) 

Payment System Transactions 

Imports and Exports of Goods (in KM million) 

Seasonally Adjusted Imports Data Series (in KM million) 

Seasonally Adjusted Exports Data Series (in KM million) 

Imports by Commodity Group in the Fourth Quarter (in KM million) 

Exports by Commodity Group in the Fourth Quarter (in KM million) 

Current Account Deficit, Annual Moving Average 

Balance of Payments: Current Account (in KM million) 

Balance of Payments: Financial Account (in KM million) 

Nominal Exchange Rate of KM against the Selected Currencies 

Nominal and Real Effective Exchange Rate of KM 

Net Indirect Taxes, Funds from the Single Account and Net VAT 

Consolidated Balance of Central Government 

Consolidated Balance of FBH 

Consolidated Balance of RS


SLIKE ГРАФИКОНИ 

S01: 

S02: 

S03: 

S04: 

S05: 

S06: 

S07: 

S08: 

S09: 

S10: 

S11: 

S12: 

S13: 

S14: 

S15: 

S16: 

S17: 

S18: 

S19: 

S20: 

S21: 

S22: 

S23 

S24: 

S25: 

S26: 

S27: 

G28: 

S29: 

S30: 

S31: 

S32: 

S33: 

S34: 

S35: 

S36: 

S37: 

S38: 

S39: 

S40: 

S41: 

S42: 

S43: 

S44: 

S45: 

S46: 

S47: 

S48: 

Referencne kamatne stope glavnih svjetskih središnjih banaka i 

tromjesečni euribor sa dnevnim kotacijama 

Cijenе sirove nafte i godišnje stope inflacije 

Indeks industrijske proizvodnje u FBiH 

Indeks industrijske proizvodnje u RS-u 

Mjesečna vrijednost izvršenih građevinskih radova u FBiH i RS-u 

BiH - Indeks potrošačkih cijena (CPI) 

Izabrane komponente indeksa potrošačkih cijena 

Godišnje stope inflacije 

FBiH i RS - Mjesečni indeksi potrošačkih cijena (CPI) 

BiH - Indeks potrošačkih cijena (CPI) i indeks proizvođačkih 

cijena (PPI) 

Struktura zaposlenih prema djelatnostima 

Kupovina i prodaja KM (u milijunima KM) 

Devizne rezerve CBBiH (u milijunima KM) 

Monetarna baza M0 (u milijardama KM) 

Monetarni agregati (u milijardama KM) 

Rast M2 i doprinosi komponenti (godišnje stope) 

Komponente M2 (udio) 

Strukutra novčane mase, M2 (u milijardama KM) 

Likvidnost komercijalnih banaka po obračunskim razdobljima 

(u milijunima KM) 

Likvidnost komercijalnih banaka po obračunskim razdobljima (u %) 

Krediti nevladinom sektoru (u milijardama KM) 


Ukupni kreditni rast i doprinosi komponenti 

Depoziti u KM i u stranoj valuti (u milijаrdama KM) 

Depoziti nevladinog sektora 

Strana aktiva i strana pasiva (u milijunima KM) 

Aktivne kamatne stope komercijalnih banaka i euribor 

Kamatne stope na kratkoročne kredite u KM privatnim poduzećima 


privatnim poduzećima 


stanovništvu 

Raspon između aktivnih i pasivnih kamatnih stopa 

Burzanski indeksi 

Promet na burzama (u milijunima KM) 

Transakcije u platnom prometu 

Uvoz i izvoz robe (u milijunima KM) 

Sezonski prilagođena serija uvoza (u milijunima KM) 

Sezonski prilagođena serija izvoza (u milijunima KM) 

Udio grupe robe u uvozu u četvrtom tromjesečju (u milijunima KM) 

Udio grupe robe u izvozu u četvrtom tromjesečju (u milijunima KM) 

Deficit tekućeg računa, godišnji pomični prosjek 

Platna bilanca: tekući račun (u milijunima KM) 

Platna bilanca: financijski račun (u milijunima KM) 

Nominalni tečaj KM prema odabranim valutama 

Nominalni i realni efektivni tečaj KM 

Neto neizravni porezi i sredstva s JR i neto PDV 

Konsolidirana bilanca središnje vlade 

Konsolidirana bilanca FBiH 

Konsolidirana bilanca RS 

Г01: 

Г02: 

Г03: 

Г04: 

Г05: 

Г06: 

Г07: 

Г08: 

Г09: 

Г10: 

Г11: 

Г12: 

Г13: 

Г14: 

Г15: 

Г16: 

Г17: 

Г18: 

Г19: 

Г20: 

Г21: 

Г22: 

Г23 

Г24: 

Г25: 

Г26: 

Г27: 

Г28: 

Г29: 

Г30: 

Г31: 

Г32: 

Г33: 

Г34: 

Г35: 

Г36: 

Г37: 

Г38: 

Г39: 

Г40: 

Г41: 

Г42: 

Г43: 

Г44: 

Г45: 

Г46: 

Г47: 

Г48: 


Референтне каматне стопе главних свјетских централних банака и 

тромјесечни еурибор са дневним котацијама 

Цијенe сирове нафте и годишње стопе инфлације 

Индекс индустријске производње у ФБиХ 

Индекс индустријске производње у РС-у 

Мјесечнa вриједност извршених грађевинских радова у ФБиХ и РС-у 

БиХ - Индекс потрошачких цијена (CPI) 

Изабране компоненте индекса потрошачких цијена 

Годишње стопе инфлације 

ФБиХ и РС - Мјесечни индекси потрошачких цијена (CPI) 

БиХ - Индекс потрошачких цијена (CPI) и индекс произвођачких 

цијена (PPI) 

Структура запослених према дјелатностима 

Куповина и продаја КМ (у милионима KM) 

Девизне резерве ЦББиХ (у милионима КМ) 

Монетарна база М0 (у милијардама КМ) 

Монетарни агрегати (у милијардама КМ) 

Раст М2 и доприноси компоненти (годишње стопе) 

Компоненте М2 (учешће) 

Структура новчане масе, М2 (у милијардама КМ) 

Ликвидност комерцијалних банака по обрачунским периодима 

(у милионима КМ) 

Ликвидност комерцијалних банака по обрачунским периодима (у %) 

Кредити невладином сектору (у милијардама КМ) 

Годишње стопе раста кредита 

Укупни кредитни раст и доприноси компоненти 

Депозити у КМ и у страној валути (у милијардама КМ) 

Депозити невладиног сектора 

Страна актива и страна пасива (у милионима KM) 

Активне каматне стопе комерцијалних банака и еурибор 

Каматне стопе на краткорочне кредите у КМ приватним предузећима 

Каматне стопе на дугорочне кредите у КМ с валутном клаузулом 

приватним предузећима 

Каматне стопе на дугорочне кредите у КМ с валутном клаузулом 

становништву 

Распон између активних и пасивних каматних стопа 

Берзански индекси 

Промет на берзама (у милионима КМ) 

Трансакције у платном промету 

Увоз и извоз робе (у милионима КМ) 

Сезонски прилагођена серија увоза (у милионима КМ) 

Сезонски прилагођена серија извоза (у милионима КМ) 

Учешће групе робе у увозу у четвртом кварталу (у милионима КМ) 

Учешће групе робе у извозу у четвртом кварталу (у милионима КМ) 

Дефицит текућег рачуна, годишњи помични просјек 

Платни биланс: текући рачун (у милионима КМ) 

Платни биланс: финансијски рачун (у милионима КМ) 

Номинални курс КМ према одабраним валутама 

Номинални и реални ефективни курс КМ 

Нето индиректни порези и средства с ЈР и нето ПДВ 

Консолидовани биланс централне владе 

Консолидовани биланс ФБиХ 

Консолидовани биланс РС 

7


8 

SKRAĆENICE 

Bosna i Hercegovina 


Federacija Bosne i Hercegovine 

Republika Srpska 

Međunarodni monetarni fond 

konvertibilna marka 

srpski dinar 

hrvatska kuna 

američki dolar 

valuta Evropske monetarne unije 

specijalna prava vučenja 

bruto poravnanja u realnom vremenu 

Federalni sistem rezervi SAD 

bruto domaći proizvod 

Evropska centralna banka 

realni efektivni kurs 

nominalni efektivni kurs 

obavezna rezerva 

Sarajevska berza 

Banjalučka berza 

Evropska banka za obnovu i razvoj 

Organizacija zemalja izvoznica nafte 

kvartalni period 

bazni poen 

procentni poen 

BiH / BH 

CBBiH / CBBH 

FBiH / FBH 

RS 

MMF / IMF 

KM 

RSD 

HRK 

USD 

EUR 

SDR 

RTGS 

FED 

BDP / GDP 

ECB 

REER 

NEER 

OR / RR 

SASE 

BLSE 

EBRD 

OPEC 

Q 

bp 

pp 

ABBREVIATIONS 

Bosnia and Hercegovina 

Central Bank of Bosnia and Herzegovina 

Federation of Bosnia and Hercegovina 


International Monetary Fund 

Convertibile Marka 

Currency of Serbia 

Croatian Kuna 

US Dollar 

Currency of the European Monetary Union 

Special Drawing Rights 

Real Time Gross Settlement 

US Federal Reserve System 

Gross Domestic Product 

European Central Bank 

Real Effective Exchange Rate 

Nominal Effective Exchange Rate 

required reserve 

Sarajevo Stock Exchange 

Banja Luka Stock Exchange 

European Bank for Reconstruction and Development 

Organization of the Petroleum Exporting Countries 

quarter 

base point 

percentage point


KRATICE 



Federacija Bosne i Hercegovine 



konvertibilna marka 

srpski dinar 

hrvatska kuna 

američki dolar 

valuta Europske monetarne unije 

specijalna prava vučenja 

bruto poravnanja u realnom vremenu 

Federalni sustav rezervi SAD 

bruto domaći proizvod 

Europska centralna banka 

realni efektivni kurs 

nominalni efektivni tečaj 

obvezna rezerva 

Sarajevska burza 

Banjalučka burza 

Europska banka za obnovu i razvoj 

Organizacija zemalja izvoznica nafte 

tromjesečno razdoblje 

bazni poen 

postotni poen 

BiH / БиХ 

CBBiH / ЦББиХ 

FBiH / ФБиХ 

RS/PС 

MMF / ММФ 

KM 

RSD 

HRK 

USD 

EUR 

SDR 

RTGS 

FED 

BDP / БДП 

ECB/ЕЦБ 

REER 

NEER 

OR / ОР 

SASE/САСЕ 

BLSE/БЛСЕ 

EBRD 

OPEC 

Q 

bp/бп 

pp/пп 

СКРАЋЕНИЦЕ 

Босна и Херцеговина 


Централна банка Босне и Херцеговине 

Федерација Босне и Херцеговине 

Pепублика Српска 

Mеђународни монетарни фонд 

конвертибилна марка 

српски динар 

хрватска куна 

амерички долар 

валута Европске монетарне уније 

специјална права вучења 

бруто поравнања у реалном времену 

Федерални систем резерви САД 

бруто домаћи производ 

Европска централна банка 

реални ефективни курс 

номинални реални курс 

обавезна резерва 

Сарајевска берза 

Бањалучка берза 

Европска банка за обнову и развој 

Организација земаља извозница нафте 

квартални период 

базни поен 

процентни поен 

9


Poštovani čitaoci i korisnici, 

I u zadnjem kvartalu 2012. godine domaća 

ekonomija je doživjela pad, koji je već ranije 

započeo kao rezultat stagnacije ekonomija zemalja 

EU kao i zemalja regiona. Pad investicionog 

finansiranja od domaćih banaka, pad industrijske 

proizvodnje, smanjenje izvoza – samo su neki od 

pokazatelja koji govore u prilog ovoj tvrdnji. Pad 

domaće tražnje je rezultat nastavka negativnih 

trendova zaposlenosti i realnih plata. Bankarski 

sektor je, u cjelini posmatrano, relativno stabilan 

i u 2012. je ostvario zadovoljavajuće poslovne 

rezultate, iako nije došlo do velikog rasta kreditne 

aktivnosti. 

Kao najbitnija ekonomska dešavanja tokom 

četvrtog kvartala 2012. godine mogu se izdvojiti 

sljedeća (opširnija objašnjenja možete pronaći u 

relevantnim poglavljima Biltena): 

- Ekonomska aktivnost u zoni eura je 

usporena, a zabilježen je pad BDP-a od 

0,6% u poređenju s prethodnim kvartalom. 

FED, ECB kao i Banka Engleske su odlučile 

da zadrže postojeću referentnu kamatnu 

stopu kako bi i dalje stimulisali ekonomski 

rast. U zemljama regiona, Hrvatskoj i Srbiji, 

zabilježen je znatan pad BDP-a u odnosu na 

isti kvartal prethodne godine, što ukazuje da 

su u recesiji. 

- Zabilježen je pad obima industrijske 

proizvodnje od 5,2% u odnosu na prošlu 

godinu. U prerađivačkoj industriji zabilježen je 

pad od 4,7%, kao rezultat slabljenja inostrane 

tražnje, te u sektorima rudarstva od 4,9% i 

snadbijevanju električnom energijom, plinom 

i vodom od 7,2%. I građevinske aktivnosti su u 

stagnaciji u odnosu na 2011. godinu. 

- Inflacija je još uvijek bez pritisaka i rast cijena 

u četvrtom kvartalu u odnosu na treći kvartal 

iznosio je 0,5% dok je na godišnjem nivou 

zabilježen rast cijena od 2,1%. Stopa inflacije 

na godišnjem nivou u BiH u decembru 2012. 

godine iznosila je 1,8%, što je znatno niže u 

odnosu na zonu eura i EU, a ujedno je i najniža 

stopa u regionu. 

- Prosječna neto plata u četvrtom kvartalu 

iznosila je 831 KM i veća je od prosječne 

plate u trećem kvartalu za 1%. Najviši 

nominalni rast neto plate od 3,6% 

zabilježen je u djelatnosti poljoprivrede, 

lova i šumarstva, a najviši pad od 2,0% u 

djelatnosti građevinarstva. 

- U prva dva mjeseca četvrtog kvartala došlo 

do stagnacije i blagog smanjenja deviznih 

rezervi, dok je u decembru došlo do 

10 

Dear readers and users, 

In the last quarter of 2012, the local economy 

experienced economic decline, which started earlier 

as a result of the stagnation of the economies of EU 

countries and the countries from the region. The 

decline of investment financing by the local banks, 

decline of industrial production, decrease of exports 

– are only some of the indicators which confirm this 

statement. The decline of the local demand is a result 

of continuation of negative trends of employment 

and real wages. Observed generally, banking sector 

is rather stable, and it achieved satisfactory business 

results in 2012 although there was no large growth in 

lending activities. 

The main economic trends during the fourth quarter of 

2012 are the following (more detailed explanations can 

be found in the relevant chapters of the Bulletin): 

- Economic activity in the euro area has slowed 

down, and the decline of GDP of 0.6% was 

recorded compared to the previous quarter. 

The FED, ECB and the Bank of England have 

decided to keep the existing reference 

interest rate in order to further stimulate 

economic growth. In the countries of the 

region, Croatia and Serbia, a significant 

decline of GDP was recorded compared to 

the same quarter of the previous year, which 

shows that they are in recession. 

- Industrial production volume was lower 

by 5.2% compared to the previous year. 

The decline of 4.7% was recorded in the 

manufacturing industry as a result of decrease 

of foreign demand, and decline of 4.9% in 

mining and that of 7.2% in supply of electric 

power, gas and water. Construction activities 

were also stagnating compared to 2011. 

- Inflation remains without pressures, so the 

growth of prices in the fourth quarter compared 

to the third quarter was 0.5%, while the 

growth of prices at the annual level was 2.1%. 

The inflation rate at the annual level in BH in 

December 2012 was 1.8%, which is significantly 

lower compared to the euro area and EU, being 

at the same time the lowest rate in the region. 

- The average net wage in the fourth quarter 

was KM 831 and it was higher than the 

average wage in the third quarter by 1%. The 

highest nominal increase of the net wage of 

3.6% was recorded in agriculture, hunting 

and forestry, and the largest decline of 2.0% 

was recorded in construction. 

- In the first two months of the fourth quarter, 

there was stagnation and a small decrease of 

foreign exchange reserves, while in December


Poštovani čitatelji i korisnici, 

I u zadnjem tromjesečju 2012. godine domaća 

ekonomija je doživjela pad, koji je već ranije 

započeo kao rezultat stagnacije ekonomija 

zemalja EU kao i zemalja regije. Pad investicijskog 

financiranja od domaćih banaka, pad industrijske 

proizvodnje, smanjenje izvoza – samo su neki od 

pokazatelja koji govore u prilog ovoj tvrdnji. Pad 

domaće tražnje je rezultat nastavka negativnih 

trendova zaposlenosti i realnih plaća. Bankarski 

sektor je, u cjelini promatrano, relativno stabilan 

i u 2012. je ostvario zadovoljavajuće poslovne 

rezultate, iako nije došlo do velikog rasta kreditne 

aktivnosti. 

Kao najbitnija ekonomska dešavanja tijekom 

četvrtog tromjesečja 2012. godine mogu se 

izdvojiti sljedeća (opširnija objašnjenja možete 

pronaći u relevantnim poglavljima Biltena): 

- Ekonomska aktivnost u zoni eura je 

usporena, a zabilježen je pad BDP-a od 0,6% 

u poređenju s prethodnim tromjesečjem. 

FED, ECB kao i Banka Engleske su odlučile da 

zadrže postojeću referencnu kamatnu stopu 

kako bi i dalje stimulirali ekonomski rast. U 

zemljama regije, Hrvatskoj i Srbiji, zabilježen 

je znatan pad BDP-a u odnosu na isto 

tromjesečje prethodne godine, što ukazuje 

da su u recesiji. 

- Zabilježen je pad obujma industrijske 

proizvodnje od 5,2% u odnosu na prošlu 

godinu. U prerađivačkoj industriji zabilježen je 

pad od 4,7%, kao rezultat slabljenja inozemne 

tražnje, te u sektorima rudarstva od 4,9% 

i opskrbi električnom energijom, plinom i 

vodom od 7,2%. I građevinske aktivnosti su u 

stagnaciji u odnosu na 2011. godinu. 

- Inflacija je još uvijek bez pritisaka i rast cijena 

u četvrtom tromjesečju u odnosu na treće 

tromjesečje iznosio je 0,5% dok je na godišnjoj 

razini zabilježen rast cijena od 2,1%. Stopa 

inflacije na godišnjoj razini u BiH u prosincu 

2012. godine iznosila je 1,8%, što je znatno 

niže u odnosu na zonu eura i EU, a ujedno je i 

najniža stopa u regiji. 

- Prosječna neto plaća u četvrtom tromjesečju 

iznosila je 831 KM i veća je od prosječne 

plaće u trećem tromjesečju za 1%. Najviši 

nominalni rast neto plaće od 3,6% zabilježen 

je u djelatnosti poljoprivrede, lova i 

šumarstva, a najviši pad od 2,0% u djelatnosti 

građevinarstva. 

- U prva dva mjeseca četvrtog tromjesečja 

došlo do stagnacije i blagog smanjenja 

deviznih rezervi, dok je u prosincu došlo do 

Поштовани читаоци и корисници, 


И у задњем кварталу 2012. године домаћа економија 

је доживјела пад, који је већ раније започео као 

резултат стагнације економија земаља ЕУ као и 

земаља региона. Пад инвестиционог финансирања 

од домаћих банака, пад индустријске производње, 

смањење извоза – само су неки од показатеља 

који говоре у прилог овој тврдњи. Пад домаће 

тражње је резултат наставка негативних трендова 

запослености и реалних плата. Банкарски сектор 

је, у цјелини посматрано, релативно стабилан 

и у 2012. је остварио задовољавајуће пословне 

резултате, иако није дошло до великог раста 

кредитне активности. 

Као најбитнија економска дешавања током 

четвртог квартала 2012. године могу се издвојити 

сљедећа (опширнија објашњења можете пронаћи у 

релевантним поглављима Билтена): 

- Економска активност у зони евра је 

успорена, а забиљежен је пад БДП-а од 0,6% 

у поређењу с претходним кварталом. FED, 

ЕЦБ као и Банка Енглеске су одлучиле да 

задрже постојећу референтну каматну стопу 

како би и даље стимулисали економски раст. 

У земљама региона, Хрватској и Србији, 

забиљежен је знатан пад БДП-а у односу на 

исти квартал претходне године, што указује 

да су у рецесији. 

- Забиљежен је пад обима индустријске 

производње од 5,2% у односу на прошлу годину. 

У прерађивачкој индустрији забиљежен је пад 

од 4,7%, као резултат слабљења иностране 

тражње, те у секторима рударства од 4,9% и 

снадбијевању електричном енергијом, плином 

и водом од 7,2%. И грађевинске активности су 

у стагнацији у односу на 2011. годину. 

- Инфлација је још увијек без притисака и раст 

цијена у четвртом кварталу у односу на трећи 

квартал износио је 0,5% док је на годишњем 

нивоу забиљежен раст цијена од 2,1%. Стопа 

инфлације на годишњем нивоу у БиХ у 

децембру 2012. године износила је 1,8%, што 

је знатно ниже у односу на зону евра и ЕУ, а 

уједно је и најнижа стопа у региону. 

- Просјечна нето плата у четвртом кварталу 

износила је 831 КМ и већа је од просјечне 

плате у трећем кварталу за 1%. Највиши 

номинални раст нето плате од 3,6% 

забиљежен је у дјелатности пољопривреде, 

лова и шумарства, а највиши пад од 2,0% у 

дјелатности грађевинарства. 

- У прва два мјесеца четвртог квартала дошло 

до стагнације и благог смањења девизних 

резерви, док је у децембру дошло до 

11


12 

ponovnog rasta. Kao rezultat toga, devizne 

rezerve u četvrtom kvartalu bilježe rast u 

iznosu od 217,8 miliona KM ili 3,5% u odnosu 

na treći kvartal. 

- Kvartalno smanjenje monetarnog agregata M1 

iznosilo je 1,1%, dok je kvazi-novac ostvario 

značajno kvartalno povećanje od 2,8%, čemu 

najviše doprinosi rast ostalih depozita u 

domaćoj valuti. Navedena kretanja dovela su 

do rasta ukupne novčane mase M2 za 169,6 

miliona KM (1,2%). 

- Osnovica za obračun obavezne rezerve 

zabilježila je neznatan pad od 0,3% ili 37,9 

miliona KM u odnosu na kraj trećeg kvartala 

i kretala se od 14,81 do 14,91 milijarde. U 

skladu s tim, prosječna obavezna rezerva se 

smanjila za 5,7 miliona KM (0,4%) i zadržala 

je nivo od 1,26 milijardi KM. Došlo je do 

povećanja viška sredstava iznad obaveznih 

rezervi za 14,7%. 

- Ukupni krediti na kraju 2012. godine 

iznosili su 15,9 mlrd. KM, što predstavlja 

povećanje u odnosu na prethodni kvartal 

od 0,2%. Godišnja stopa rasta ukupnih 

kredita iznosi 4,1%. Najveći doprinos rastu 

kreditne aktivnosti u četvrtom kvartalu dali 

su krediti plasirani sektoru nefinansijskih 

preduzeća. 

- Ukupni depoziti komercijalnih banaka su 

povećani za 1,4% u poređenju s prethodnim 

kvartalom. Godišnja stopa rasta ukupnih 

depozita iznosila je 2,6% u decembru 2012. 

Depoziti stanovništva daju najveći doprinos 

rastu ukupnih depozita s godišnjom stopom 

rasta od 8,25% u decembru. 

- Trend smanjenja kamatnih stopa nastavljen je i 

u četvrtom kvartalu 2012. godine. Ponderisani 

prosjek svih aktivnih kamatnih stopa je niži 

za 13 bp u odnosu na prethodni kvartal, što 

govori o nešto poboljšanoj strani ponude 

kredita. 

- U četvrtom kvartalu i na SASE i na BLSE 

zabilježen je rast prometa i rast vrijednosti 

berzanskih indeksa. Ukupan promet na SASE 

povećan je za 16,8%, a na BSLE za 12,7% u 

odnosu na prethodni kvartal. 

- Vrijednost izvoza se smanjila za 2,0% 

u odnosu na prethodni kvartal, dok je 

vrijednost uvoza smanjena za 5,8%. Na 

godišnjem nivou uvoz se smanjio za 1,7%, 

dok je izvoz manji za 4,4%. Trgovinski deficit 

iznosiо је 7,39 milijardi KM, što je za 1,3% 

više nego u 2011. godini. 

increase was recorded again. As a result, foreign 

exchange reserves recorded a growth in the 

fourth quarter in the amount of KM 217.8 

million or 3.5% compared to the third quarter. 

- A quarterly decrease of monetary aggregate 

M1 was 1.1% while quasi money recorded a 

significant quarterly increase by 2.8% which 

was mostly contributed by the growth of other 

deposits in the local currency. The mentioned 

trends brought about the growth of the total 

money supply M2 by KM 169.6 million (1.2%) . 

- The base for the calculation of required 

reserve recorded a small decline of 0.3% or 

KM 37.9 million compared to the end of the 

third quarter and it was from 14.81 to 14.91 

billion. Accordingly, the average required 

reserve decreased by KM 5.7 million (0.4%) 

and it kept the level of KM 1.26 billion. Excess 

funds above the required reserves increased 

by 14.7%. 

- The total loans at the end of 2012 amounted 

to KM 15.9 billion, which was an increase 

compared to the previous quarter by 0.2%. 

The annual growth rate of the total loans 

amounted to 4.1%. The largest contribution 

to the growth of lending activity in the fourth 

quarter was that of the loans extended to the 

sector of non-financial companies. 

- The total deposits of commercial banks 

increased by 1.4% compared to the previous 

quarter. The annual growth rate of the 

total deposits was 2.6% in December 2012. 

Household deposits contributed most to the 

growth of the total deposits with the annual 

growth rate of 8.25% in December. 

- The downward trend of interest rates 

continued in the fourth quarter of 2012 as well. 

The weighted average value of all receivable 

interest rates was lower by 13 bp compared to 

the previous quarter which indicates a slight 

improvement regarding the supply of loans. 

- Growth of turnover and growth of the value of stock 

exchange indices was recorded in the fourth quarter 

both on SASE and BLSE. The total turnover on SASE 

increased by 16.8%, and on BLSE the total turnover 

increased by 12.7% compared to the previous quarter. 

- The value of exports decreased by 2.0% 

compared to the previous quarter, while the 

value of imports decreased by 5.8%. At the 

annual level, imports decreased by 1.7%, while 

exports decreased by 4.4%. The trade deficit 

amounted to KM 7.39 billion, which was higher 

by 1.3% than in 2011.


ponovnog rasta. Kao rezultat toga, devizne 

rezerve u četvrtom tromjesečju bilježe rast u 

iznosu od 217,8 milijuna KM ili 3,5% u odnosu 

na treće tromjesečje. 

- Tromjesečno smanjenje monetarnog agregata 

M1 iznosilo je 1,1%, dok je kvazi-novac ostvario 

značajno tromjesečno povećanje od 2,8%, 

čemu najviše doprinosi rast ostalih depozita u 

domaćoj valuti. Navedena kretanja dovela su 

do rasta ukupne novčane mase M2 za 169,6 

milijuna KM (1,2%). 

- Osnovica za obračun obvezne rezerve 

zabilježila je neznatan pad od 0,3% ili 

37,9 milijuna KM u odnosu na kraj trećeg 

tromjesečja i kretala se od 14,81 do 14,91 

milijarde. U skladu s tim, prosječna obvezna 

rezerva se smanjila za 5,7 milijuna KM (0,4%) i 

zadržala je razinu od 1,26 milijardi KM. Došlo je 

do povećanja viška sredstava iznad obveznih 

rezervi za 14,7%. 

- Ukupni krediti na kraju 2012. godine iznosili 

su 15,9 mlrd. KM, što predstavlja povećanje 

u odnosu na prethodno tromjesečje od 

0,2%. Godišnja stopa rasta ukupnih kredita 

iznosi 4,1%. Najveći doprinos rastu kreditne 

aktivnosti u četvrtom tromjesečju dali su 

krediti plasirani sektoru nefinancijskih 

poduzeća. 

- Ukupni depoziti komercijalnih banaka su 

povećani za 1,4% u poređenju s prethodnim 

tromjesečjem. Godišnja stopa rasta ukupnih 

depozita iznosila je 2,6% u prosincu 2012. 

Depoziti stanovništva daju najveći doprinos 

rastu ukupnih depozita s godišnjom stopom 

rasta od 8,25% u prosincu. 

- Trend smanjenja kamatnih stopa nastavljen 

je i u četvrtom tromjesečju 2012. godine. 

Ponderirani prosjek svih aktivnih kamatnih 

stopa je niži za 13 bp u odnosu na prethodno 

tromjesečje, što govori o nešto poboljšanoj 

strani ponude kredita. 

- U četvrtom tromjesečju i na SASE i na BLSE 

zabilježen je rast prometa i rast vrijednosti 

burzanskih indeksa. Ukupan promet na SASE 

povećan je za 16,8%, a na BSLE za 12,7% u 

odnosu na prethodno tromjesečje. 

- Vrijednost izvoza se smanjila za 2,0% u odnosu 

na prethodno tromjesečje, dok je vrijednost 

uvoza smanjena za 5,8%. Na godišnjoj razini 

uvoz se smanjio za 1,7%, dok je izvoz manji 

za 4,4%. Trgovinski deficit iznosiо је 7,39 

milijardi KM, što je za 1,3% više nego u 2011. 

godini. 


поновног раста. Као резултат тога, девизне 

резерве у четвртом кварталу биљеже раст 

у износу од 217,8 милиона КМ или 3,5% у 

односу на трећи квартал. 

- Квартално смањење монетарног агрегата М1 

износило је 1,1%, док је квази-новац остварио 

значајно квартално повећање од 2,8%, чему 

највише доприноси раст осталих депозита 

у домаћој валути. Наведена кретања довела 

су до раста укупне новчане масе М2 за 169,6 

милиона КМ (1,2%). 

- Основица за обрачун обавезне резерве 

забиљежила је незнатан пад од 0,3% или 37,9 

милиона КМ у односу на крај трећег квартала 

и кретала се од 14,81 до 14,91 милијарде. У 

складу с тим, просјечна обавезна резерва се 

смањила за 5,7 милиона КМ (0,4%) и задржала 

је ниво од 1,26 милијарди КМ. Дошло је до 

повећања вишка средстава изнад обавезних 

резерви за 14,7%. 

- Укупни кредити на крају 2012. године 

износили су 15,9 млрд. КМ, што представља 

повећање у односу на претходни квартал 

од 0,2%. Годишња стопа раста укупних 

кредита износи 4,1%. Највећи допринос 

расту кредитне активности у четвртом 

кварталу дали су кредити пласирани сектору 

нефинансијских предузећа. 

- Укупни депозити комерцијалних банака су 

повећани за 1,4% у поређењу с претходним 

кварталом. Годишња стопа раста укупних 

депозита износила је 2,6% у децембру 

2012. Депозити становништва дају највећи 

допринос расту укупних депозита с 

годишњом стопом раста од 8,25% у децембру. 

- Тренд смањења каматних стопа настављен 

је и у четвртом кварталу 2012. године. 

Пондерисани просјек свих активних 

каматних стопа је нижи за 13 бп у односу 

на претходни квартал, што говори о нешто 

побољшаној страни понуде кредита. 

- У четвртом кварталу и на SASE и на 

BLSE забиљежен је раст промета и раст 

вриједности берзанских индекса. Укупан 

промет на SASE повећан је за 16,8%, а на BLSE 

за 12,7% у односу на претходни квартал. 

- Вриједност извоза се смањила за 2,0% 

у односу на претходни квартал, док је 

вриједност увоза смањена за 5,8%. На 

годишњем нивоу увоз се смањио за 1,7%, док 

је извоз мањи за 4,4%. Трговински дефицит 

износио је 7,39 милијарди КМ, што је за 1,3% 

више него у 2011. години. 

13


- Deficit tekućeg računa se, u odnosu na treći 

kvartal, povećao za 17,8%, što je rezultat 

povećanja trgovinskog deficita. 

- Stanje vanjskog duga na kraju četvrtog 

kvartala 2012. godine iznosi 7,13 milijardi 

KM, što je za 470,8 miliona KM ili 7,1% više 

u odnosu na kraj 2011. godine, a 3% više u 

poređenju s prethodnim kvartalom 2012. 

godine. U 2012. godini otplaćeno je 413,3 

miliona KM po osnovu vanjskog duga, od čega 

71,6% se odnosi na otplatu glavnice, a 28,4% 

na otplatu kamate. 

- U toku četvrtog kvartala 2012. godine 

domaća valuta je nominalno aprecirala 

prema većini valuta glavnih trgovinskih 

partnera. Smanjenje indeksa realnog 

efektivnog kursa za 3 bp, u odnosu na 

prethodni kvartal, pokazuje da se nastavlja 

trend realne deprecijacije KM i indikator 

je poboljšanja cjenovne konkurentnosti 

domaće ekonomije. 

- Kretanje kako javnih prihoda (porasli za 1,8%) 

tako i javnih rashoda (porasli za 1,3%) za prvih 

devet mjeseci 2012. pokazuje da je ukupna 

fiskalna pozicija zemlje, iako neznatno, ipak 

poboljšana. U ovom periodu, na nivou BiH, 

ostvaren je neto suficit u iznosu od 124,0 

miliona KM, dok je u istom periodu prethodne 

godine ostvaren neto suficit u iznosu od 108,4 

miliona KM. 

14 

Glavni i odgovorni urednik 

Amir Hadžiomeragić 

- Current account deficit, compared to the third 

quarter, increased by 17.8%, resulting from the 

increase of the trade deficit. 

- The position of the external debt at the end 

of the fourth quarter of 2012 was KM 7.13 

billion, which was higher by KM 470.8 million 

or 7.1% compared to the end of 2011, and by 

3% higher compared to the previous quarter 

of 2012. In 2012, KM 413.3 million was repaid 

on the basis of external debt, out of it 71.6% 

was related to the repayment of the principal, 

and 28.4% to the repayment of the interest. 

- During the fourth quarter of 2012, the local 

currency nominally appreciated against most 

currencies of the main trading partners. The 

decrease of index of real effective exchange 

rate by 3 bp, compared to the previous quarter, 

shows that the trend of real depreciation of 

KM was continued, which is an indicator of 

improvement of price competitiveness of the 

local economy. 

- The trend of both public income (increase by 

1.8%) and public expenditures (increase by 

1.3%) for the first nine months of 2012 shows 

that the total fiscal position of the country was 

slightly improved. In this period, at BH level, 

net surplus was recorded in the amount of KM 

124.0 million, while in the same period of the 

previous year net surplus was recorded in the 

amount of KM 108.4 million. 

Editor in Chief 

Amir Hadžiomeragić


- Deficit tekućeg računa se, u odnosu na treće 

tromjesečje, povećao za 17,8%, što je rezultat 

povećanja trgovinskog deficita. 

- Stanje vanjskog duga na kraju četvrtog 

tromjesečja 2012. godine iznosi 7,13 milijardi 

KM, što je za 470,8 milijuna KM ili 7,1% više 

u odnosu na kraj 2011. godine, a 3% više u 

poređenju s prethodnim tromjesečjem 2012. 

godine. U 2012. godini otplaćeno je 413,3 

milijuna KM po osnovi vanjskog duga, od čega 

71,6% se odnosi na otplatu glavnice, a 28,4% na 

otplatu kamate. 

- Tijekom četvrtog tromjesečja 2012. godine 

domaća valuta je nominalno aprecirala 

prema većini valuta glavnih trgovinskih 

partnera. Smanjenje indeksa realnog 

efektivnog tečaja za 3 bp, u odnosu na 

prethodno tromjesečje, pokazuje da 

se nastavlja trend realne deprecijacije 

KM i indikator je poboljšanja cjenovne 

konkurentnosti domaće ekonomije. 

- Kretanje kako javnih prihoda (porasli za 1,8%) 

tako i javnih rashoda (porasli za 1,3%) za prvih 

devet mjeseci 2012. pokazuje da je ukupna 

fiskalna pozicija zemlje, iako neznatno, ipak 

poboljšana. U ovom razdoblju, na razini BiH, 

ostvaren je neto suficit u iznosu od 124,0 

milijuna KM, dok je u istom razdoblju prethodne 

godine ostvaren neto suficit u iznosu od 108,4 

milijuna KM. 

Glavni i odgovorni urednik 



- Дефицит текућег рачуна се, у односу на 

трећи квартал, повећао за 17,8%, што је 

резултат повећања трговинског дефицита. 

- Стање спољног дуга на крају четвртог 

квартала 2012. године износи 7,13 милијарди 

КМ, што је за 470,8 милиона КМ или 7,1% 

више у односу на крај 2011. године, а 3% 

више у поређењу с претходним кварталом 

2012. године. У 2012. години отплаћено је 

413,3 милиона КМ по основу спољног дуга, 

од чега 71,6% се односи на отплату главнице, 

а 28,4% на отплату камате. 

- У току четвртог квартала 2012. године 

домаћа валута је номинално апрецирала 

према већини валута главних трговинских 

партнера. Смањење индекса реалног 

ефективног курса за 3 бп, у односу на 

претходни квартал, показује да се наставља 

тренд реалне депрецијације КМ и индикатор 

је побољшања цјеновне конкурентности 

домаће економије. 

- Кретање како јавних прихода (порасли за 

1,8%) тако и јавних расхода (порасли за 

1,3%) за првих девет мјесеци 2012. показује 

да је укупна фискална позиција земље, иако 

незнатно, ипак побољшана. У овом периоду, 

на нивоу БиХ, остварен је нето суфицит у 

износу од 124,0 милиона КМ, док је у истом 

периоду претходне године остварен нето 

суфицит у износу од 108,4 милиона КМ. 

Главни и одговорни уредник 

Амир Хаџиомерагић 

15


Glavni ekonomski indikatori Main Economic Indicators 

16 

2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 

Nominalni BDP BiH, (u milionima KM) 1) 

Nominal GDP BH, (in KM million) 1) 

17.218 19.333 21.836 24.759 24.051 24.773 25.666 

1) 

1) 3,9 6,0 6,1 5,6 -2,9 1,4 1,0 

Stopa rasta potrošačkih cijena u BiH2) Consumer prices growth rate in BH2) u procentima/in percentage 

 

 

3,8 6,1 1,5 7,4 -0,4 2,1 3,7 

 

 

4,3 4,6 4,9 3,8 0,0 3,1 3,1 

Budžet opšte vlade3) General Government budget3) u procentima BDP-a/as a percentage of GDP 

 

Revenue 

41,4 44,4 45,0 44,0 43,0 43,8 44,2 

4) 

4) 39,0 41,6 43,8 46,2 47,5 46,3 45,5 

 

 

2,4 2,8 1,2 -2,2 -4,4 -2,5 -1,3 

Novac i kredit 

Money and Credit 

u procentima BDP-a/as a percentage of GDP 

5) 

5) 46,9 51,2 54,7 50,2 52,8 55,0 56,2 

 

 

Platni bilans 

Balance of Payments 

 

 

43,5 47,9 54,5 57,9 57,5 56,9 57,2 

U milionima KM 

 

4.225 5.452 6.699 6.296 6.212 6.458 6.424 

U milionima USD 

 

2.686 3.496 4.686 4.710 4.416 4.372 4.569 

 

 

Saldo tekućeg računa 

4,1 5,2 6,5 5,1 6,3 6,1 5,4 

6) 

Current Account Balance 6) 


 

-2.933 -1.532 -1.993 -3.510 -1.589 -1.373 -2.439 


 

-1.845 -998 -1.411 -2.638 -1.136 -923 -1.737 

 

 

Saldo robne razmjene 

Trade Balance 

-17,0 -7,9 -9,1 -14,2 -6,6 -5,5 -9,5 


 

-7.749 -6.661 -8.935 -10.665 -7.786 -7.629 -8.346 


 

-4.901 -4.296 -6.283 -8.017 -5.549 -5.160 -5.941 

 

 

Vanjski dug sektora vlade 

External Debt of Government Sector 

-45,0 -34,5 -40,9 -43,1 -32,4 -30,8 -32,5 


 

4.338 4.071 3.961 4.240 5.234 6.289 6.661 


 

2.617 2.741 2.976 3.057 3.837 4.270 4.407 

 

 

Servisiranje vanjskog duga 

25,2 21,1 18,1 17,1 21,8 25,4 26,0 

7) 

External Debt Servicing 7) 


 

230 270 239 230 246 301 340 


 

146 173 167 172 180 217 242 

 

 

4,1 3,8 4,1 3,5 4,1 4,2 4,2



Glavni ekonomski pokazatelji Главни економски индикатори 

2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 

1) 

1) 

17.218 19.333 21.836 24.759 24.051 24.773 25.666 

1) 

1) 3,9 6,0 6,1 5,6 -2,9 1,4 1,0 

Stopa rasta potrošačkih cijena u BiH2) Стопа раста потрошачких цијена у БиХ2) u postocima/у процентима 

 

 

3,8 6,1 1,5 7,4 -0,4 2,1 3,7 

 

 

4,3 4,6 4,9 3,8 0,0 3,1 3,1 

Proračun opće vlade3) Буџет опште владе3) u postocima BDP-a/у процентима БДП-а 

 

 

41,4 44,4 45,0 44,0 43,0 43,8 44,2 

4) 

4) 39,0 41,6 43,8 46,2 47,5 46,3 45,5 

 

 

2,4 2,8 1,2 -2,2 -4,4 -2,5 -1,3 

Novac i kredit 

Новац и кредит 

u postocima BDP-a/у процентима БДП-а 

5) 

5) 46,9 51,2 54,7 50,2 52,8 55,0 56,2 

 

 

Platni bilans 

Платни биланс 

 

 

43,5 47,9 54,5 57,9 57,5 56,9 57,2 

 

 

4.225 5.452 6.699 6.296 6.212 6.458 6.424 

 

 

2.686 3.496 4.686 4.710 4.416 4.372 4.569 

 

 

Bilanca tekućeg računa 

4,1 5,2 6,5 5,1 6,3 6,1 5,4 

6) 

Салдо текућег рачуна 6) 

 

 

-2.933 -1.532 -1.993 -3.510 -1.589 -1.373 -2.439 

 

 

-1.845 -998 -1.411 -2.638 -1.136 -923 -1.737 

 

 

Bilanca robne razmjene 

Салдо робне размјене 

-17,0 -7,9 -9,1 -14,2 -6,6 -5,5 -9,5 

 

 

-7.749 -6.661 -8.935 -10.665 -7.786 -7.629 -8.346 

 

 

-4.901 -4.296 -6.283 -8.017 -5.549 -5.160 -5.941 

 

 

Vanjski dug sektora vlade 

Спољни дуг сектора владе 

-45,0 -34,5 -40,9 -43,1 -32,4 -30,8 -32,5 

 

 

4.338 4.071 3.961 4.240 5.234 6.289 6.661 

 

 

2.617 2.741 2.976 3.057 3.837 4.270 4.407 

 

 

25,2 21,1 18,1 17,1 21,8 25,4 26,0 

Servisiranje vanjskog duga7) Сервисирање спољног дуга7) 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

BiH. 

 

 

 

 

 

 

 

230 270 239 230 246 301 340 

146 173 167 172 180 217 242 

4,1 3,8 4,1 3,5 4,1 4,2 4,2 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

17


1. MEĐUNARODNO EKONOMSKO OKRUŽENJE 1. INTERNATIONAL ECONOMIC ENVIRONMENT 

Iako su globalni finansijski uslovi zabilježili 

stabilizaciju u četvrtom kvartalu 2012. godine, širi 

set indikatora o globalnoj industrijskoj proizvodnji 

i obimu međunarodne trgovine govori da globalni 

rast nije dovoljno ojačao. Prema projekcijama 

MMF-a globalni rast u 2013. će biti na nivou od 

3,5%. 

U četvrtom kvartalu 2012. godine, aktivnosti u zoni 

eura su nastavile da se pogoršavaju, pri čemu je i 

Njemačka bila zahvaćena pogoršanjem. Istovremeno, 

i Japan ušao u recesiju. U nekim zemljama u razvoju 

zabilježen je znatniji ekonomski rast, ali u cjelini nije 

mogao da značajnije poboljša globalne ekonomske 

prilike. 

Ekonomija SAD-a u četvrtom kvartalu 2012. 

zabilježila je pad BDP-a od 0,1% na godišnjem 

nivou, nakon godišnjeg rasta od 3,1% u trećem 

kvartalu. Pad realnog BDP-a u četvrtom kvartalu 

je primarno odraz negativnog doprinosa 

privatnih investicija, smanjenja potrošnje 

federalne vlade i izvoza čiji je uticaj djelimično 

neutraliziran pozitivnim doprinosom povećane 

lične potrošnje. 

U četvrtom kvartalu 2012. trgovinski robni deficit 

SAD-a je iznosio 38,54 milijarde dolara i smanjio se 

u odnosu na treći kvartal za 5,0 milijardi KM. Izvoz 

robe i usluga u realnom smislu se smanjio za 5,7%, 

a uvoz za 3,2% na godišnjem nivou. 

Inflacija u SAD-u u četvrtom kvartalu iznosila je 

1,7%, dok je u istom periodu prethodne godine 

zabilježena inflacija od 3,0%. FED je zadržao 

referentnu kamatnu stopu na istom nivou, tj. u 

rasponu od 0% do 0,25%. 

U četvrtom kvartalu 2012. ekonomska aktivnost 

u zoni eura i EU27 je usporena, tako da je u ovom 

kvartalu zabilježen pad BDP-a od 0,6% u zoni eura 

i 0,5% u EU27 u odnosu na prethodni kvartal, a u 

poređenju s istim kvartalom prethodne godine, 

BDP je u zoni eura zabilježio pad od 0,9% i u EU27 

od 0,6%. 

Članice zone eura u trgovini s ostatkom svijeta, 

u četvrtom kvartalu ove godine, ostvarile su 

suficit od 11,70 milijardi eura, a u istom kvartalu 

prethodne godine ostvarile su suficit od 8,0 

milijardi eura. Trgovinski bilans EU27 zabilježio 

je deficit od 0,70 milijardi eura, dok je u istom 

periodu prethodne godine zabilježen deficit od 

0,20 milijardi eura. 

18 

Although the global financial conditions have recorded 

certain stabilzation in the fourth quarter of 2012, the 

wider range of indicators for the global industrial 

production and international trade output suggest that 

the global growth is not yet strong enough. According 

to the projections of the IMF the global growth in 2013 

will be at the level of 3.5%. 

In the fourth quarter of 2012, the activities in euro area 

continued to worsen and even Germany was stroke 

by worsening trends. Japan entered the recession. 

In some emerging market countries, a significant 

economic growth was recorded, however, it was 

not able to improve more significantly the global 

economic conditions. 

In fourth quarter of 2012, the USA economy recorded 

the drop of the GDP of 0.1% at the annual level, after the 

annual growth of 3.1% in the third quarter. The drop of the 

real GDP in the fourth quarter is primarily the reflection 

of negative contribution of the private investments, 

decreased consumption of the Federal government 

and the export, whose influence is partially naturalized 

by the positive contribution of the increased personal 

consumption. 

In the fourth quarter of 2012 the goods trade deficit of 

USA amounted to US$ 38.54 billion and it was decreased 

compared to the third quarter by KM 5.0 billion. The 

export of goods and services in real terms decreased by 

5.7% and imports by 3.2 at the annual level. 

The inflation in USA in the fourth quarter was 1.7%, 

while in the same period of the previous year the 

3.0% inflation was recorded. FED kept the referential 

interest rate at the same level, i.e. in the range of 0% 

to 0.25%. 

In the fourth quarter of 2012 the economic activity 

in the euro area and EU 27 was slowed down, so this 

quarter records the GDP decrease of 0.6% in the euro 

area and 0.5% in EU27 compared to the previous 

quarter, and in comparison with the same quarter of 

the previous year, the GDP recorded the decrease of 

0.9% in euro area and of 0.6% in EU27. 

The euroa area countries trading with the external 

world, in the fourth quarter of this year, performed the 

surplus of 11.70 billion of euro, and in the same quarter 

of the previous year they performed the surplus of 8.0 

billion of euro. Trade balance of EU 27 recorded the 

deficit of 0.70 billion of euro, while in the same period 

of the previous year, the deficit of 0.20 billion of euro 

was recorded.



1. MEĐUNARODNO EKONOMSKO OKRUŽENJE 1. МЕЂУНАРОДНО ЕКОНОМСКО ОКРУЖЕЊЕ 

Iako su globalni financijski uvjeti zabilježili 

stabilizaciju u četvrtom tromjesečju 2012. godine, 

širi set pokazatelja o globalnoj industrijskoj 

proizvodnji i obimu međunarodne trgovine govori 

da globalni rast nije dovoljno ojačao. Prema 

projekcijama MMF-a globalni rast u 2013. će biti na 

razini od 3,5%. 

U četvrtom tromjesečju 2012. godine, aktivnosti u 

zoni eura su nastavile da se pogoršavaju, pri čemu je i 

Njemačka bila zahvaćena pogoršanjem. Istovremeno, 

i Japan ušao u recesiju. U nekim zemljama u razvoju 

zabilježen je znatniji ekonomski rast, ali u cjelini nije 

mogao da značajnije poboljša globalne ekonomske 

prilike. 

Ekonomija SAD-a u četvrtom tromjesečju 2012. 

zabilježila je pad BDP-a od 0,1% na godišnjoj 

razini, nakon godišnjeg rasta od 3,1% u trećem 

tromjesečju. Pad realnog BDP-a u četvrtom 

tromjesečju je primarno odraz negativnog 

doprinosa privatnih investicija, smanjenja potrošnje 

federalne vlade i izvoza čiji je utjecaj djelomično 

neutraliziran pozitivnim doprinosom povećane 

osobne potrošnje. 

U četvrtom tromjesečju 2012. trgovinski robni 

deficit SAD-a je iznosio 38,54 milijarde dolara i 

smanjio se u odnosu na treće tromjesečje za 5,0 

milijardi KM. Izvoz robe i usluga u realnom smislu se 

smanjio za 5,7%, a uvoz za 3,2% na godišnjoj razini. 

Inflacija u SAD-u u četvrtom tromjesečju iznosila je 

1,7%, dok je u istom razdoblju prethodne godine 

zabilježena inflacija od 3,0%. FED je zadržao 

referencnu kamatnu stopu na istoj razini, tj. u 

rasponu od 0% do 0,25%. 

U četvrtom tromjesečju 2012. ekonomska aktivnost 

u zoni eura i EU27 je usporena, tako da je u ovom 

tromjesečju zabilježen pad BDP-a od 0,6% u 

zoni eura i 0,5% u EU27 u odnosu na prethodno 

tromjesečje, a u poređenju s istim tromjesečjem 

prethodne godine, BDP je u zoni eura zabilježio pad 

od 0,9% i u EU27 od 0,6%. 

Članice zone eura u trgovini s ostatkom svijeta, 

u četvrtom tromjesečju ove godine, ostvarile su 

suficit od 11,70 milijardi eura, a u istom tromjesečju 

prethodne godine ostvarile su suficit od 8,0 

milijardi eura. Trgovinska bilanca EU27 zabilježila 

je deficit od 0,70 milijardi eura, dok je u istom 

razdoblju prethodne godine zabilježen deficit od 

0,20 milijardi eura. 

Иако су глобални финансијски услови забиљежили 

стабилизацију у четвртом кварталу 2012. године, 

шири сет индикатора о глобалној индустријској 

производњи и обиму међународне трговине 

говори да глобални раст није довољно ојачао. 

Према пројекцијама ММФ-а глобални раст у 2013. 

ће бити на нивоу од 3,5%. 

У четвртом тромјесечју 2012. године, активности 

у зони евра су наставиле да се погоршавају, при 

чему је и Њемачка била захваћена погоршањем. 

Истовремено, и Јапан ушао у рецесију. У неким 

земљама у развоју забиљежен је знатнији економски 

раст, али у цјелини није могао да значајније 

побољша глобалне економске прилике. 

Економија САД-а у четвртом кварталу 2012. 

забиљежила је пад БДП-а од 0,1% на годишњем 

нивоу, након годишњег раста од 3,1% у трећем 

кварталу. Пад реалног БДП-а у четвртом кварталу је 

примарно одраз негативног доприноса приватних 

инвестиција, смањења потрошње федералне владе 

и извоза чији је утицај дјелимично неутрализован 

позитивним доприносом повећане личне 

потрошње. 

У четвртом кварталу 2012. трговински робни дефицит 

САД-а износио је 38,54 милијарде долара и смањио 

се у односу на трећи квартал за 5,0 милијарди КМ. 

Извоз робе и услуга у реалном смислу се смањио за 

5,7%, а увоз за 3,2% на годишњем нивоу. 

Инфлација у САД-у у четвртом кварталу износила 

је 1,7%, док је у истом периоду претходне године 

забиљежена инфлација од 3,0%. FED је задржао 

референтну каматну стопу на истом нивоу, тј. у 

распону од 0% до 0,25%. 

У четвртом кварталу 2012. економска активност 

у зони евра и ЕУ27 је успорена, тако да је у овом 

кварталу забиљежен пад БДП-а од 0,6% у зони евра 

и 0,5% у ЕУ27 у односу на претходни квартал, а у 

поређењу с истим кварталом претходне године, 

БДП је у зони евра забиљежио пад од 0,9% и у ЕУ27 

од 0,6%. 

Чланице зоне евра у трговини с остатком свијета, 

у четвртом кварталу ове године, оствариле су 

суфицит од 11,70 милијарди евра, а у истом 

кварталу претходне године оствариле су суфицит 

од 8,0 милијарди евра. Трговински биланс ЕУ27 

забиљежио је дефицит од 0,70 милијарди евра, док 

је у истом периоду претходне године забиљежен 

дефицит од 0,20 милијарди евра. 

19


Godišnja inflacija u zoni eura na kraju četvrtog 

kvartala 2012. godine iznosila je 2,2%, dok je 

godišnja inflacija u EU27 iznosila 2,3%. U cilju 

podsticaja ekonomske aktivnosti, ECB je donijela 

odluku da zadrži referentnu kamatnu stopu na 

0,75%. 

Banka Engleske jе zadržala postojeću referentnu 

kamatnu stopu kako bi nastavila s podsticanjem 

ekonomskih aktivnosti. 

Grafikon 01: Referentne kamatne stope glavnih svjetskih centralnih banaka i tromjesečni euribor sa dnevnim kotacijama 

Graph 01: World Interest Rates of Major Central Banks and Three-Month Euribor with Daily Quotations 

Grafikon 02: Cijene sirove nafte i godišnje stope inflacije 

Graph 02: Crude Oil Prices and Annual Inflation Rates 

20 

Amerika centralna banka 

Banka Engleske 

Evropska centralna banka 

Euribor 

US Federal Reserve 

Bank of England 

European Central Bank 

Euribor 

Cijena sirove nafte 

(EUR/barel, l.skala.) 

Stopa inflacije u EMU 

(u %, d.skala) 

Stopa inflacije u SAD 


Crude oil prices 

(EUR/barrel, l.h.scale) 

Inflation rate in EMU 

(in %, r.h.scale) 

Inflation Rate in US 

(in %, r.h.scale) 

Izvor/Source: ECB, Eurostat, Bureau of 

Labor statistics, NYSE 

140 

130 

120 

110 

100 

2,00 

1,80 

1,60 

1,40 

1,20 

1,00 

0,80 

0,60 

0,40 

0,20 

0,00 

90 

80 

70 

60 

50 

40 

The annual inflation in euro area at the end of 

fourth quarter of 2012 was 2.2% while the annual 

inflation in EU27 amounted to 2.3%. In order to 

urge the economic activities, the ECB brought the 

decision to keep the referential interest rate at 

0.75%. 

Bank of England kept the referential interest rate in 

order to continue with the stimulus to the economic 

activities. 

01.11 

02.11 

03.11 

04.11 

05.11 

06.11 

07.11 

08.11 

09.11 

10.11 

11.11 

12.11 

01.12 

02.12 

03.12 

04.12 

05.12 

06.12 

07.12 

08.12 

09.12 

10.12 

11.12 

12.12 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 

2011. 

2012. 

6 

5 

4 

3 

2 

1 

0


Godišnja inflacija u zoni eura na kraju četvrtog 

tromjesečja 2012. godine iznosila je 2,2%, dok 

je godišnja inflacija u EU27 iznosila 2,3%. U cilju 

podsticaja ekonomske aktivnosti, ECB je donijela 

odluku da zadrži referencnu kamatnu stopu na 

0,75%. 

Banka Engleske jе zadržala postojeću referencnu 

kamatnu stopu kako bi nastavila s podsticanjem 

ekonomskih aktivnosti. 


Графикон 01: Референтне каматне стопе главних свјетских централних банака и тромјесечни еурибор са дневним котацијама 

Slika 02: Cijene sirove nafte i godišnje stope inflacije 

Графикон 02: Цијене сирове нафте и годишње стопе инфлације 

Годишња инфлација у зони евра на крају четвртог 

квартала 2012. године износила је 2,2%, док је 

годишња инфлација у ЕУ27 износила 2,3%. У циљу 

подстицаја економске активности, ЕЦБ је донијела 

одлуку да задржи референтну каматну стопу на 

0,75%. 

Банка Енглеске је задржала постојећу референтну 

каматну стопу како би наставила с подстицањем 

економских активности. 

Slika 01: Referencne kamatne stope glavnih svjetskih središnjih banaka i tromjesečni euribor sa dnevnim kotacijama 

Amerika središnja banka 

Banka Engleske 

Europska središnja banka 

Euribor 

 

 

 

 

Cijena sirove nafte 

(EUR/barel, l.skala.) 

Stopa inflacije u EMU 


Stopa inflacije u SAD 


 

 

 

 

 

 

Izvor/: ECB, Eurostat, Bureau of 

Labor statistics, NYSE 

140 

130 

120 

110 

100 

2,00 

1,80 

1,60 

1,40 

1,20 

1,00 

0,80 

0,60 

0,40 

0,20 

0,00 

90 

80 

70 

60 

50 

40 

01.11 

02.11 

03.11 

04.11 

05.11 

06.11 

07.11 

08.11 

09.11 

10.11 

11.11 

12.11 

01.12 

02.12 

03.12 

04.12 

05.12 

06.12 

07.12 

08.12 

09.12 

10.12 

11.12 

12.12 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 

2011. 


6 

5 

4 

3 

2 

1 

0 

21


U Hrvatskoj je u četvrtom kvartalu zabilježen pad 

BDP-a od 2,3% u odnosu na isti kvartal 2011, što 

jasno ukazuje da je ova zemlja u recesiji. 

U Srbiji je u četvrtom kvartalu zabilježen pad BDP-a 

od 1,5% u odnosu na isti kvartal 2011, što ukazuje 

da je i ova zemlja u recesiji. 

U četvrtom kvartalu 2012. zabilježen je blagi 

pad cijena nafte u odnosu na kraj prethodnog 

kvartala. 

U toku četvrtog kvartala 2012. godine, dolar je 

deprecirao 2,5% u odnosu na euro, a u odnosu na 

japanski jen aprecirao je za 11,3%. 

Tabela: Ekonomski indikatori za 

glavne trgovinske partnere BiH 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Slovenia 

 

 

 

 

22 

Table: Economic Indicators for Major Trading 

Partners of BH 

Realni BDP, stopa rasta Inflacija Tekući račun (procenat BDP-a) 

2010. 2011. 2012.* 2010. 2011. 2012.* 2010. 2011. 2012.* 

Real GDP, growth rate Inflation Current account (percent of GDP) 

2010 2011 2012* 2010 2011 2012* 2010 2011 2012* 

2,0 1,4 1,6 2,7 2,3 0,4 0,4 1,1 

2,1 2,7 0,9 1,7 3,6 2,3 3,0 1,9 1,9 

4,0 3,1 0,9 1,2 2,5 2,2 6,0 5,7 5,4 

1,8 0,4 1,6 2,9 3,0 

1,2 0,6 1,8 1,8 2,2 0,0 1,1 

0,0 1,0 2,3 3,0 

1,0 1,6 6,2 11,1 5,9 

 

 

 

 

In Croatia, in fourth quarter of 2012 the GDP decrease of 

2.3% was recorded compared to the same quarter of 2011, 

which clearly indicates that this country is in recession. 

Serbia performed the GDP decrease of 1.5% compared 

to the same quarter of 2011, which illustrates that this 

close neighbouring country is in recession. 

In the fourth quarter of 2012 the slight decline of 

oil prices was recorded compared to the end of the 

previous quarter. 

During the fourth quarter of 2012, dollar depreciated 

by 2.5% compared to euro, and compared to the 

Japanese yen it appreciated by 11.3%.


U Hrvatskoj je u četvrtom tromjesečju zabilježen pad 

BDP-a od 2,3% u odnosu na isto tromjesečje 2011, što 

jasno ukazuje da je ova zemlja u recesiji. 

U Srbiji je u četvrtom tromjesečju zabilježen pad BDP-a 

od 1,5% u odnosu na isto tromjesečje 2011, što ukazuje 

da je i ova zemlja iz neposrednog okruženja u recesiji. 

U četvrtom tromjesečju 2012. zabilježen je blagi 

pad cijena nafte u odnosu na kraj prethodnog 

tromjesečja. 

Tijekom četvrtog tromjesečja 2012. godine, dolar 

je deprecirao 2,5% u odnosu na euro, a u odnosu na 

japanski jen aprecirao je za 11,3%. 

Tablica: Ekonomski pokazatelji za 

glavne trgovinske partnere BiH 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


Табела: Економски индикатори за 

главне трговинске партнере БиХ 

Realni BDP, stopa rasta Inflacija Tekući račun (postotak BDP-a) 


Реални БДП, стопа раста Инфлација Текући рачун (проценат БДП-а) 


2,0 1,4 1,6 2,7 2,3 0,4 0,4 1,1 

2,1 2,7 0,9 1,7 3,6 2,3 3,0 1,9 1,9 

4,0 3,1 0,9 1,2 2,5 2,2 6,0 5,7 5,4 

1,8 0,4 1,6 2,9 3,0 

1,2 0,6 1,8 1,8 2,2 0,0 1,1 

0,0 1,0 2,3 3,0 

1,0 1,6 6,2 11,1 5,9 

 

 

 

 

У Хрватској је у четвртом кварталу забиљежен пад 

БДП-а од 2,3% у односу на исти квартал 2011, што 

јасно указује да је ова земља у рецесији. 

У Србији јеу четвртом кварталу забиљежен пад БДП-а 

од 1,5% у односу на исти квартал 2011, што указује да 

је и ова земља из непосредног окружења у рецесији. 

У четвртом кварталу 2012. забиљежен је благи 

пад цијена нафте у односу на крај претходног 

квартала. 

У току четвртог квартала 2012. године, долар је 

депрецирао 2,5% у односу на евро, а у односу на 

јапански јен апрецирао је за 11,3%. 

23


2. REALNI SEKTOR 2. REAL SECTOR 



Obim industrijske proizvodnje u BiH u 2012. manji 

je za 5,2% u odnosu na 2011. godinu, a u decembru 

2012. godine, u odnosu na isti mjesec prethodne 

godine, manji za 4,8%. Istovremeno, kada se uporedi 

ostvareni obim industrijske proizvodnje u decembru 

2012. godine s prosječnim mjesečnim obimom 

proizvodnje u baznoj 2005. godini, bilježi se rast 

od 42,2%, a što je u poređenju s novembrom 2012. 

godine manje za 0,8%. 

Indeks obima industrijske proizvodnje u 2012. 

godini, u poređenju s 2011. godinom, pokazuje da je 

zabilježen pad industrijske proizvodnje u rudarstvu 

(-4,9%), prerađivačkoj industriji (-4,7%) i snabdijevanju 

električnom energijom, plinom i vodom (-7,1%). 

Istovremeno, analiza strukture indeksa industrijske 

proizvodnje, kada se posmatra decembar 2012. godine 

u odnosu na decembar 2011. godine, pokazuje da je 

u rudarstvu zabilježen pad proizvodnje za 6,8%, a u 

prerađivačkoj industriji za 6,6%, dok je u snabdijevanju 

električnom energijom, plinom i vodom ostvaren rast 

proizvodnje od 2,2%. 

U okviru rudarstva, u vađenju energetskih sirovina 

(ugljena, lignita i treseta) zabilježen je pad obima 

proizvodnje za 5,2%, a u vađenju ostalih ruda i kamena 

pad za čak 16,0%. 

U prerađivačkoj industriji u pet potpodručja ostvaren 

je rast obima proizvodnje, dok je u preostalih devet 

zabilježen pad obima proizvodnje. Rast obima 

proizvodnje zabilježen je u proizvodnji hemijskih 

proizvoda i vještačkih vlakana (15,0%), proizvodnji 

saobraćajnih sredstava (6,8%), proizvodnji tekstila 

i tekstilnih proizvoda (3,8%), proizvodnji kože i 

proizvoda od kože (2,3%), te proizvodnji električnih i 

optičkih uređaja (0,9%). 

Na drugoj strani, pad obima proizvodnje zabilježen 

je u proizvodnji koksa i derivata nafte (-87,0%), 

proizvodnji ostalih proizvoda od nemetalnih 

minerala (-29,5%), ostaloj prerađivačkoj industriji 

(-28,2%), u proizvodnji celuloze i papira, proizvodnji 

drveta i proizvoda od drveta (-13,6%), proizvodnji 

proizvoda od gume i plastike (-12,7%), proizvodnji 

hrane, pića i duhana (-7,2%), proizvodnji mašina i 

uređaja (-4,3%), izdavaštvu i štamparstvu (-3,6%), 

te proizvodnji baznih metala i metalnih proizvoda 

(-3,5%). 

24 

2.1 Industrial Production and Construction 

Bosnia and Herzegovina 

The industrial production volume in BH in 2012 was 

lower by 5.2% compared to 2011, and in December 2012 

compared to the same month of the previous year, it 

was lower by 4.8%. At the same time, when the realized 

volume of industrial production in December 2012 is 

compared to the average monthly volume of production 

in the base year 2005, the growth was recorded in the 

amount of 42.2% which is lower by 0.8% compared to 

November 2012. 

The index of industrial production volume in 2012, 

compared to 2011, shows that the decline of the 

industrial production was recorded in mining 

(-4.9%), manufacturing industry (-4.7%) and supply 

of electricity, water and gas (-7.1%). 

At the same time, the analysis of the structure of 

industrial production index, observing December 2012 

compared to December 2011, shows that the decline 

of the production was recorded in mining amounting 

to 6.8% and in manufacturing industry amounting to 

6.6%, whereas in supply of electricity, gas and water 

there was a growth of production by 2.2%. 

Within mining, in the exploitation of energy raw materials (coal, 

brown coal and peat), there was a decline of the production 

volume by 5.2%, and in exploitation of other ores and stone, 

the decline in the production volume was even 16.0%. 

In the manufacturing industry, in five sub-areas, there was 

a growth of production volume, while in the remaining 

9, there was a decline of the production volume. The 

growth of the production volume was recorded in 

the production of chemical products and man-made 

fibres (15.0%), production of means of transportation 

(6.8%), production of textile and textile products (3.8%), 

production of leather and leather products (2.3%) and 

production of electric and optical devices (0.9%). 

On the other hand, the decline of the production 

volume was recorded in the production of coke 

and oil derivatives (-87.0%), production of other 

products of non-metal minerals (-29.5%), in other 

manufacturing industry (-28.2%), in the production 

of cellulose and paper, production of wood and wood 

products (-13.6%), production of rubber and plastic 

products (-12.7%), production of food, beverages and 

tobacco (-7.2%), production of machines and devices 

(-4.3%), publishing and printing activity (-3.6%), and 

production of base metals and metal products (-3.5%).


2. REALNI SEKTOR 2. РЕАЛНИ СЕКТОР 



Obujam industrijske proizvodnje u BiH u 2012. manji 

je za 5,2% u odnosu na 2011. godinu, a u prosincu 

2012. godine, u odnosu na isti mjesec prethodne 

godine, manji za 4,8%. Istodobno, kada se usporedi 

ostvareni obujam industrijske proizvodnje u prosincu 

2012. godine s prosječnim mjesečnim obujmom 

proizvodnje u baznoj 2005. godini, bilježi se rast od 

42,2%, a što je u poređenju sa studenim 2012. godine 

manje za 0,8%. 

Indeks obujma industrijske proizvodnje u 2012. 

godini, u poređenju s 2011. godinom, pokazuje da je 

zabilježen pad industrijske proizvodnje u rudarstvu 

(-4,9%), prerađivačkoj industriji (-4,7%) i opskrbi 

električnom energijom, plinom i vodom (-7,1%). 

Istodobno, analiza strukture indeksa industrijske 

proizvodnje, kada se promatra prosinac 2012. godine 

u odnosu na prosinac 2011. godine, pokazuje da je 

u rudarstvu zabilježen pad proizvodnje za 6,8%, a 

u prerađivačkoj industriji za 6,6%, dok je u opskrbi 

električnom energijom, plinom i vodom ostvaren rast 


U okviru rudarstva, u vađenju energetskih sirovina 

(ugljena, lignita i treseta) zabilježen je pad obujma 

proizvodnje za 5,2%, a u vađenju ostalih ruda i kamena 

pad za čak 16,0%. 

U prerađivačkoj industriji u pet potpodručja ostvaren 

je rast obujma proizvodnje, dok je u preostalih devet 

zabilježen pad obujma proizvodnje. Rast obujma 

proizvodnje zabilježen je u proizvodnji kemijskih 

proizvoda i vještačkih vlakana (15,0%), proizvodnji 

prometnih sredstava (6,8%), proizvodnji tekstila 

i tekstilnih proizvoda (3,8%), proizvodnji kože i 

proizvoda od kože (2,3%), te proizvodnji električnih i 

optičkih uređaja (0,9%). 

Na drugoj strani, pad obujma proizvodnje zabilježen 

je u proizvodnji koksa i derivata nafte (-87,0%), 

proizvodnji ostalih proizvoda od nemetalnih 

minerala (-29,5%), ostaloj prerađivačkoj industriji 

(-28,2%), u proizvodnji celuloze i papira, proizvodnji 

drveta i proizvoda od drveta (-13,6%), proizvodnji 

proizvoda od gume i plastike (-12,7%), proizvodnji 

hrane, pića i duhana (-7,2%), proizvodnji strojeva 

i uređaja (-4,3%), izdavaštvu i tiskarstvu (-3,6%), 

te proizvodnji baznih metala i metalnih proizvoda 

(-3,5%). 


2.1 Индустријска производња и грађевинарство 


Обим индустријске производње у БиХ у 2012. мањи је 

за 5,2% у односу на 2011. годину, а у децембру 2012. 

године, у односу на исти мјесец претходне године, 

мањи за 4,8%. Истовремено, када се упореди 

остварени обим индустријске производње у 

децембру 2012. године с просјечним мјесечним 

обимом производње у базној 2005. години, биљежи 

се раст од 42,2%, а што је у поређењу с новембром 

2012. године мање за 0,8%. 

Индекс обима индустријске производње у 2012. години, 

у поређењу с 2011. годином, показује да је забиљежен 

пад индустријске производње у рударству (-4,9%), 

прерађивачкој индустрији (-4,7%) и снабдијевању 

електричном енергијом, гасом и водом (-7,1%). 

Истовремено, анализа структуре индекса 

индустријске производње, када се посматра 

децембар 2012. године у односу на децембар 2011. 

године, показује да је у рударству забиљежен пад 

производње за 6,8%, а у прерађивачкој индустрији за 

6,6%, док је у снабдијевању електричном енергијом, 

гасом и водом остварен раст производње од 2,2%. 

У оквиру рударства, у вађењу енергетских сировина 

(угљена, лигнита и тресета) забиљежен је пад обима 

производње за 5,2%, а у вађењу осталих руда и 

камена пад за чак 16,0%. 

У прерађивачкој индустрији у пет потподручја 

остварен је раст обима производње, док је у 

преосталих девет забиљежен пад обима производње. 

Раст обима производње забиљежен је у производњи 

хемијских производа и вјештачких влакана (15,0%), 

производњи саобраћајних средстава (6,8%), 

производњи текстила и текстилних производа (3,8%), 

производњи коже и производа од коже (2,3%), те 

производњи електричних и оптичких уређаја (0,9%). 

На другој страни, пад обима производње забиљежен 

је у производњи кокса и деривата нафте (-87,0%), 

производњи осталих производа од неметалних 

минерала (-29,5%), осталој прерађивачкој 

индустрији (-28,2%), у производњи целулозе и 

папира, производњи дрвета и производа од дрвета 

(-13,6%), производњи производа од гуме и пластике 

(-12,7%), производњи хране, пића и дувана (-7,2%), 

производњи машина и уређаја (-4,3%), издаваштву и 

штампарству (-3,6%), те производњи базних метала 

и металних производа (-3,5%). 

25


Tabela: Stope promjena glavnih 

industrijskih grupa proizvoda u BiH (%) 

Industrija ukupno 

Total industry 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

U BiH u decembru 2012. godine u odnosu na decembar 

2011. godine bilježi se pad proizvodnje svih grupa 

proizvoda, a izuzetno visoke stope pada zabilježili su 

trajni proizvodi za široku potrošnju. I za cjelokupnu 

godinu se bilježi pad kod svih grupa, osim kod netrajnih 

proizvoda za široku potrošnju. 

Federacija BiH 

U FBiH u četvrtom kvartalu 2012. godine u odnosu 

na treći kvartal 2012. godine ostvaren je rast obima 

industrijske proizvodnje za 2,8%, dok je u cijeloj 

2012. u odnosu na 2011. godinu obim industrijske 

proizvodnje manji za 4,3%. Pri tome je u decembru 

2012. godine u odnosu na decembar 2011. godine 

manji za 0,4%. Analiza mjesečnog kretanja indeksa 

industrijske proizvodnje u 2012. godini pokazuje da 

je u FBiH zabilježena prosječna stopa pada obima 

industrijske proizvodnje od 0,4%. 

Grafikon 03: Indeks industrijske proizvodnje u FBiH 

26 

mjesec/prethodni mjesec 

 

mjesec/isti mjesec 

 

Izvor: tabela 03 

Source: table 03 

Graph 03: Industrial Output Index in FBH 

120 

100 

80 

60 

40 

Table: Rates of Change of Industrial Output for Major 

Product Groups in BH (%) 

XII 2012/ XII 2011 2012/2011 

-4,8 -5,2 

-3,5 -3,8 

-8,4 -15,2 

-27,9 -23,1 

-0,8 1,2 

-4,2 -6,4 

In BH, in December 2012 compared to December 

2011, there was a decline of production of all groups of 

products, and exceptionally high rates of decline were 

recorded with durable consumer goods. Decline was 

recorded for the entire year with all groups, except with 

non-durable consumer goods. 

Federation of BH 

In FBH, in the fourth quarter of 2012, compared to 

the third quarter of 2012, there was a growth of 

industrial production volume by 2.8%, whereas in the 

entire year 2012 compared to 2011, the volume of 

industrial production was lower by 4.3%. In December 

2012, compared to December 2011, it was lower by 

0.4%. The analysis of the monthly trend of industrial 

production index in 2012 shows that in FBH there 

was an average rate of industrial production volume 

decrease of 0.4%. 

month / previous month of 

 

month/the same month of 

20 

20 

0 

0 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 

2011. 2012. 

120 

100 

80 

60 

40



Tablica: Stope promjena glavnih 

industrijskih grupa proizvoda u BiH (%) (%) 

XII 2012/XII 2011 2012/2011 


Индустрија укупно 

-4,8 -5,2 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

U BiH u prosincu 2012. godine u odnosu na prosinac 

2011. godine bilježi se pad proizvodnje svih grupa 

proizvoda, a izuzetno visoke stope pada zabilježili su 

trajni proizvodi za široku potrošnju. I za cjelokupnu 

godinu se bilježi pad kod svih grupa, osim kod netrajnih 

proizvoda za široku potrošnju. 


U FBiH u četvrtom tromjesečju 2012. godine u odnosu 

na treće tromjesečje 2012. godine ostvaren je rast 

obujma industrijske proizvodnje za 2,8%, dok je u cijeloj 

2012. u odnosu na 2011. godinu obujam industrijske 

proizvodnje manji za 4,3%. Pri tome je u prosincu 2012. 

godine u odnosu na prosinac 2011. godine manji za 

0,4%. Analiza mjesečnog kretanja indeksa industrijske 

proizvodnje u 2012. godini pokazuje da je u FBiH 

zabilježena prosječna stopa pada obujma industrijske 


Slika 03: Indeks industrijske proizvodnje u FBiH 


 


 

Izvor: tablica 03 

 

120 

100 

Графикон 03: Индекс индустријске производње у ФБиХ 

80 

60 

40 

-3,5 -3,8 

-8,4 -15,2 

-27,9 -23,1 

-0,8 1,2 

-4,2 -6,4 

У БиХ у децембру 2012. године у односу на децембар 

2011. године биљежи се пад производње свих група 

производа, а изузетно високе стопе пада забиљежили 

су трајни производи за широку потрошњу. И за 

цјелокупну годину се биљежи пад код свих група, 

осим код нетрајних производа за широку потрошњу. 

Федерација БиХ 

У ФБиХ у четвртом кварталу 2012. године у односу 

на трећи квартал 2012. године остварен је раст 

обима индустријске производње за 2,8%, док 

је у цијелој 2012. у односу на 2011. годину обим 

индустријске производње мањи за 4,3%. При томе, 

у децембру 2012. године у односу на децембар 2011. 

године мањи је за 0,4%. Анализа мјесечног кретањa 

индекса индустријске производње у 2012. години 

показује да је у ФБиХ забиљежена просјечна стопа 

пада обима индустријске производње од 0,4%. 

 

 

 

20 

20 

0 

0 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 


120 

100 

80 

60 

40 

27


Analiza strukture indeksa industrijske proizvodnje 

(decembar 2012/ decembar 2011.) pokazuje da je u 

FBiH zabilježen pad obima proizvodnje u rudarstvu 

za 6,4% i prerađivačkoj industriji za 2,9%, dok je u 

snabdijevanju električnom energijom, plinom i vodom 

zabilježen rast od 10,1%. 

U okviru prerađivačke industrije u deset 

potpodručja ostvaren je rast obima proizvodnje, 

dok je u preostalih dvanaest zabilježen pad 

proizvodnje. Visoke stope rasta obima proizvodnje 

zabilježene su u proizvodnji namještaja (51,9%), 

proizvodnji koksa, derivata nafte i nuklearnog 

goriva (20,7%) i proizvodnji celuloze, papira i 

proizvoda od papira (17,2%). U preostalih sedam 

potpodručja zabilježene su stope rasta u rasponu 

od 1,2% (proizvodnja mašina i uređaja) do 14,5% 

(proizvodnja hemijskih proizvoda). 

Istovremeno, visoke stope pada proizvodnje 

zabilježene su u proizvodnji duhanskih proizvoda 

(-41,8%), proizvodnji ostalih proizvoda od nemetalnih 

minerala (-40,6%), reciklaži (-36,8%), te proizvodnji 

odjevnih predmeta (-28,6%). 


U RS-u u četvrtom kvartalu 2012. godine u odnosu 

na treći kvartal 2012. godine obim industrijske 

proizvodnje je manji za 0,3%, dok je u cijeloj 2012. u 

odnosu na 2011. godinu manji za 4,2%. Pri tome je u 

decembru 2012. godine u odnosu na decembar 2011. 

godine manji za 1,5%. Analiza mjesečnog kretanja 

indeksa industrijske proizvodnje u 2012. godini 

pokazuje da je u RS-u zabilježena prosječna stopa pada 

obima industrijske proizvodnje u visini od 0,1%. 

Grafikon 04: Indeks industrijske proizvodnje u RS-u 



Graph 04: Industrial Output Index in RS 

28 


 


 

140 

120 

100 

The analysis of the industrial production index 

structure (December 2012 /December 2011) shows 

that in FBH there was a decline of the production 

volume in mining by 6.4% and in manufacturing 

industry by 2.9%, while growth was recorded in supply 

of electricity, gas and water by 10.1%. 

Within manufacturing industry, in ten sub-areas there 

was a growth of the production volume, while decline 

of production was recorded in the remaining twelve. 

High rates of growth of the production volume 

were recorded in production of furniture (51.9%), 

production of coke, oil derivatives and nuclear fuels 

(20.7%) and production of cellulose, paper and 

paper products (17.2%). In the remaining seven 

sub-areas, the growth rates were in the range from 

1.2% (production of machines and devices) to 14.5% 

(production of chemical products). 

At the same time, high rates of decrease of production 

were recorded in the production of tobacco products 

(-41.8%), production of other products of non-metal 

minerals ( -40.6%), recycling (-36.8%) and productions 

of clothes (-28.6%). 


In RS, in the fourth quarter of 2012, compared to 

the third quarter of 2012, the volume of industrial 

production was lower by 0.3%, while in the entire 2012 

compared to 2011, it was lower by 4.2%. In December 

2012, compared to December 2011, it was lower by 

1.5%. The analysis of the monthly trend of industrial 

production index in 2012 shows that in RS the average 

rate of decline of industrial production volume was 

0.1%. 

80 

80 

60 

month / previous month of 

40 

60 

40 

 

month/the same month of 

20 

20 

0 

0 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 


160 

140 

120 

100



(prosinac 2012/ prosinac 2011.) pokazuje da je u FBiH 

zabilježen pad obujma proizvodnje u rudarstvu za 

6,4% i prerađivačkoj industriji za 2,9%, dok je u opskrbi 

električnom energijom, plinom i vodom zabilježen 

rast od 10,1%. 

U okviru prerađivačke industrije u deset potpodručja 

ostvaren je rast obujma proizvodnje, dok je u 

preostalih dvanaest zabilježen pad proizvodnje. 

Visoke stope rasta obujma proizvodnje zabilježene 

su u proizvodnji namještaja (51,9%), proizvodnji 

koksa, derivata nafte i nuklearnog goriva (20,7%) i 

proizvodnji celuloze, papira i proizvoda od papira 

(17,2%). U preostalih sedam potpodručja zabilježene 

su stope rasta u rasponu od 1,2% (proizvodnja 

strojeva i uređaja) do 14,5% (proizvodnja kemijskih 

proizvoda). 

Istodobno, visoke stope pada proizvodnje zabilježene 

su u proizvodnji duhanskih proizvoda (-41,8%), 

proizvodnji ostalih proizvoda od nemetalnih minerala 

(-40,6%), reciklaži (-36,8%), te proizvodnji odjevnih 

predmeta (-28,6%). 


U RS-u u četvrtom tromjesečju 2012. godine u odnosu 

na treće tromjesečje 2012. godine obujam industrijske 

proizvodnje je manji za 0,3%, dok je u cijeloj 2012. u 

odnosu na 2011. godinu manji za 4,2%. Pri tome je 

u prosincu 2012. godine u odnosu na prosinac 2011. 

godine manji za 1,5%. Analiza mjesečnog kretanja 

indeksa industrijske proizvodnje u 2012. godini pokazuje 

da je u RS-u zabilježena prosječna stopa pada obujma 

industrijske proizvodnje u visini od 0,1%. 

Slika 04: Indeks industrijske proizvodnje u RS-u 


 


 

 

 

 

 


 

140 

120 

100 

Графикон 04: Индекс индустријске производње у РС-y 

80 

60 

40 

20 

0 


Анализа структуре индекса индустријске производње 

(децембар 2012/ децембар 2011) показује да је у 

ФБиХ забиљежен пад обима производње у рударству 

за 6,4% и прерађивачкој индустрији за 2,9%, док је у 

снабдијевању електричном енергијом, гасом и водом 

забиљежен раст од 10,1%. 

У оквиру прерађивачке индустрије у десет 

потподручја остварен је раст обима производње, 

док је у преосталих дванаест забиљежен пад 

производње. Високе стопе раста обима производње 

забиљежене су у производњи намјештаја (51,9%), 

производњи кокса, деривата нафте и нуклеарног 

горива (20,7%) и производњи целулозе, папира и 

производа од папира (17,2%). У преосталих седам 

потподручја забиљежене су стопе раста у распону 

од 1,2% (производња машина и уређаја) до 14,5% 

(производњa хемијских производа). 

Истовремено, високе стопе пада производње 

забиљежене су у производњи дуванских производа 

(-41,8%), производњи осталих производа од 

неметалних минерала (-40,6%), рециклажи (-36,8%) 

те производњи одјевних предмета (-28,6%). 

Република Српска 

У РС-у у четвртом кварталу 2012. године у односу 

на трећи квартал 2012. године обим индустријске 

производње је мањи за 0,3%, док је у цијелој 2012. у 

односу на 2011. годину мањи за 4,2%. При томе је у 

децембру 2012. године у односу на децембар 2011. 

године мањи за 1,5%. Анализа мјесечног кретања 

индекса индустријске производње у 2012. години 

показује да је у РС-у забиљежена просјечна стопа пада 

обима индустријске производње у висини од 0,1%. 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 


160 

140 

120 

100 

80 

60 

40 

20 

0 

29



(decembar 2012/ decembar 2011.) pokazuje da je u 

RS-u zabilježen pad obima proizvodnje u rudarstvu 

za 11,0% i prerađivačkoj industriji za 7,6%, dok je u 

snabdijevanju električnom energijom, plinom i vodom 


U okviru prerađivačke industrije u devet potpodručja 

ostvaren je rast obima proizvodnje, dok je u 

preostalih četrnaest zabilježen pad proizvodnje. 

Visoke stope rasta proizvodnje ostvarene su u 

proizvodnji ostalih saobraćajnih sredstava (86,1%), 

izdavačkoj djelatnosti, osim medija (44,8%), te 

proizvodnji radio, TV i komunikacijske opreme 

(42,0%). U preostalih šest potpodručja zabilježene su 

stope rasta u rasponu od 2,4% (proizvodnja odjevnih 

predmeta) do 15,3% (proizvodnja prehrambenih 

proizvoda i pića). 

Na drugoj strani, najveći pad obima proizvodnje 

zabilježen je u reciklaži (-50,2%), proizvodnji duhanskih 

proizvoda (-46,3%), proizvodnji preciznih, medicinskih 

i optičkih instrumenata (-35,7%), proizvodnji osnovnih 

metala (-35,6%), te proizvodnji proizvoda od gume 

i plastike (-32,5%). U preostalih devet potpodručja 

pad obima proizvodnje se kreće u rasponu od 20,3% 

(proizvodnja celuloze, papira i proizvoda od papira) 

do 1,5% (proizvodnja motornih vozila i prikolica). 

Posebno treba istaći činjenicu da je u decembru 2012. 

obim proizvodnje nafte i naftnih derivata iznosio samo 

9,1% ostvarenog obima proizvodnje u decembru 2011. 

godine zbog remonta u Rafineriji nafte Brod, koji je 

obavljen u periodu od novembra do kraja decembra 

2012. godine. 

Građevinarstvo 

U 2012. godini u FBiH vrijednost izvršenih 

građevinskih radova manja je u odnosu na 2011. 

godinu za 2,7%, a u decembru 2012. u poređenju 

s decembrom 2011. godine manja za 3,6%. 

30 

The analysis of the structure of industrial production 

index (December 2012/December 2011) shows that 

in RS there was a decline of volume of production in 

mining by 11.0%, and in manufacturing industry by 

7.6%, while in supply of electricity, gas and water there 

was a growth of 10.8%. 

Within manufacturing industry, in nine sub-areas 

there was a growth of the production volume, while 

in the remaining fourteen, there was a decline of 

production. High growth rates of production were 

recorded in the production of other means of 

transportation (86.1%), publishing activity, except for 

the media (44.8%), and production of radio, TV and 

communication equipment (42.0%). In the remaining 

six sub-areas, growth rates were in the range from 

2.4% (production of clothes) to 15.3% (production of 

food products and beverages). 

On the other hand, the largest decline of the production 

volume was recorded in recycling (-50.2%), production 

of tobacco products (-46.3%), manufacturing of medical, 

precision and optical instruments (-35.7%), production 

of base metals (-35.6%) and production of rubber and 

plastic products (-32.5%). In the remaining nine subareas, 

the decrease of the production volume was in the 

range from 20.3% (production of cellulose, paper and 

paper products) to 1.5% (production of motor vehicles 

and trailers). It should be particularly stressed that in 

December 2012, the volume of production of oil and 

oil derivatives was only 9.1% of the realized production 

volume in December 2011, because of repairs in Oil 

Refinery Brod, performed in the period from November 

to the end of December 2012. 

Construction 

In the Federation of BH, the value of performed 

construction works in 2012 was lower by 2.7% compared 

to 2011, and in December 2012 compared to December 

2011 it was lower by 3.6%. 

Grafikon 05: Mjesečne vrijednosti izvršenih građevinskih radova u FBiH i RS-u (u milionima KM) 

FBiH 

RS 

FBH 

RS 

Graph 05: Monthly Values of Completed Construction Works in FBH and RS (in KM million) 

100 

90 

80 

70 

60 

50 

40 

30 

20 

10 

0 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 

2011. 2012.



(prosinac 2012/ prosinac 2011.) pokazuje da je u 

RS-u zabilježen pad obujma proizvodnje u rudarstvu 

za 11,0% i prerađivačkoj industriji za 7,6%, dok je 

u opskrbi električnom energijom, plinom i vodom 


U okviru prerađivačke industrije u devet potpodručja 

ostvaren je rast obujma proizvodnje, dok je u 

preostalih četrnaest zabilježen pad proizvodnje. 

Visoke stope rasta proizvodnje ostvarene su u 

proizvodnji ostalih prometnih sredstava (86,1%), 

izdavačkoj djelatnosti, osim medija (44,8%), te 

proizvodnji radio, TV i komunikacijske opreme 

(42,0%). U preostalih šest potpodručja zabilježene su 

stope rasta u rasponu od 2,4% (proizvodnja odjevnih 

predmeta) do 15,3% (proizvodnja prehrambenih 

proizvoda i pića). 

Na drugoj strani, najveći pad obujma proizvodnje 

zabilježen je u reciklaži (-50,2%), proizvodnji 

duhanskih proizvoda (-46,3%), proizvodnji preciznih, 

medicinskih i optičkih instrumenata (-35,7%), 

proizvodnji osnovnih metala (-35,6%), te proizvodnji 

proizvoda od gume i plastike (-32,5%). U preostalih 

devet potpodručja pad obujma proizvodnje se kreće 

u rasponu od 20,3% (proizvodnja celuloze, papira i 

proizvoda od papira) do 1,5% (proizvodnja motornih 

vozila i prikolica). Posebno treba istaći činjenicu da je 

u prosincu 2012. obujam proizvodnje nafte i naftnih 

derivata iznosio samo 9,1% ostvarenog obujma 

proizvodnje u prosincu 2011. godine zbog remonta u 

Rafineriji nafte Brod, koji je obavljen u razdoblju od 

studenoga do kraja prosinca 2012. godine. 

Građevinarstvo 

U 2012. godini u FBiH vrijednost izvršenih građevinskih 

radova manja je u odnosu na 2011. godinu za 2,7%, a u 

prosincu 2012. u poređenju s prosincem 2011. godine 

manja za 3,6%. 


Анализа структуре индекса индустријске производње 

(децембар 2012/ децембар 2011.) показује да је у РС-у 

забиљежен пад обима производње у рударству за 

11,0% и прерађивачкој индустрији за 7,6%, док је у 

снабдијевању електричном енергијом, гасом и водом 

забиљежен раст од 10,8%. 

У оквиру прерађивачке индустрије у девет 

потподручја остварен је раст обима производње, док 

је у преосталих четрнаест забиљежен пад производње. 

Високе стопе раста производње остварене су у 

производњи осталих саобраћајних средстава (86,1%), 

издавачкој дјелатности, осим медија (44,8%), те 

производњи радио, ТВ и комуникационе опреме 

(42,0%). У преосталих шест потподручја забиљежене су 

стопе раста у распону од 2,4% (производња одјевних 

предмета) до 15,3% (производња прехрамбених 

производа и пића). 

На другој страни, највећи пад обима производње 

забиљежен је у рециклажи (-50,2%), производњи 

дуванских производа (-46,3%), производњи прецизних, 

медицинских и оптичких инструмената (-35,7%), 

производњи основних метала (-35,6%), те производњи 

производа од гуме и пластике (-32,5%). У преосталих 

девет потподручја пад обима производње се креће 

у распону од 20,3% (производња целулозе, папира и 

производа од папира) до 1,5% (производња моторних 

возила и приколица). Посебно треба истаћи чињеницу 

да је у децембру 2012. обим производње нафте и 

нафтних деривата износио само 9,1% оствареног обима 

производње у децембру 2011. године због ремонта у 

Рафинерији нафте Брод, који је обављен у периоду од 

новембра до краја децембра 2012. године. 

Грађевинарство 

У 2012. години у ФБиХ вриједност извршених 

грађевинских радова мања је у односу на 2011. 

годину за 2,7%, а у децембру 2012. у поређењу с 

децембром 2011. године мања за 3,6%. 

Slika 05: Mjesečne vrijednosti izvršenih građevinskih radova u FBiH i RS-u (u milijunima KM) 

FBiH 

RS 

 

PC 

100 

90 

80 

70 

60 

50 

40 

30 

20 

10 

0 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 


Графикон 05: Мјесечнe вриједности извршених грађевинских радова у ФБиХ и РС-у (у милионима КМ) 

31


U 2012. godini u RS-u vrijednost izvršenih građevinskih 

radova manja je u odnosu 2011. godinu za 7,9%, a u 

decembru 2012. u poređenju s decembrom 2011. 

godine veća je za 30,3%. 

2.2 Cijene 

2.2.1 Indeks potrošačkih cijena 


Prosječne cijene u BiH u 2012. godini u poređenju 

s 2011. godinom više su za 2,1%. Stopa inflacije na 

godišnjem nivou u decembru 2012. godine iznosila 

je 1,8%, što je manje za 50 baznih poena u odnosu 

na godišnju stopu inflacije u septembru. U četvrtom 

kvartalu 2012. u odnosu na prethodni kvartal zabilježen 

je rast prosječnih cijena za 0,5 %. 

Grafikon 06: BiH - Indeks potrošačkih cijena (CPI) 



32 


 

mjesec / isti mjesec 

prethodne godine (BiH) 

month/previous month 

of current year 

month / same month 

previous year (BH) 

Graph 06: BH - Consumer Price Index (CPI) 

105 

104 

103 

102 

101 

100 

Struktura indeksa potrošačkih cijena pokazuje da 

je najviši rast cijena na godišnjem nivou (decembar 

2012/ decembar 2011.) zabilježen kod alkoholnih 

pića i duhana, i to za 9,9% (pri tome su cijene duhana 

porasle za 13,6%, a cijene alkoholnih pića za 1,3%). 

Relativno visok rast cijena zabilježen je i kod hrane 

i bezalkoholnih pića, i to za 2,5% (pri tome su samo 

cijene hrane porasle za 2,8%), prevoza za 2,5%, usluga 

stanovanja, vode, električne energije, plina i drugih 

energenata za 1,6%, komunikacije za 1,5%, te cijene 

koje se odnose na ostala dobra i usluge za 1,3%. 

Najviši doprinos rastu cijena na godišnjem nivou u 

decembru 2012. godine imao je rast cijena hrane i 

bezalkoholnih pića (0,84 pp), zatim rast cijena duhana 

i alkoholnih pića (0,44 pp), te rast cijena prevoza (0,32 

pp). Da su cijene ove tri kategorije u decembru 2012. 

ostale na istom nivou kao u decembru 2011. godine, 

inflacija na godišnjem nivou bi bila oko 0,2%. 

99 

98 

In 2012, in RS, the value of performed construction 

works was lower by 7.9% compared to 2011, and in 

December 2012 compared to December 2011 it was 

higher by 30.3%. 

2.2 Prices 

2.2.1 Consumer Price Index 

Bosnia and Herzegovina 

The average prices in BH in 2012 compared to 2011 

were higher by 2.1%. The annual inflation rate in 

December 2012 was 1.8% which was lower by 50 

basis points compared to the annual inflation rate in 

September. In the fourth quarter of 2012 compared to 

the previous quarter, there was a growth of average 

prices by 0.5%. 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 


The structure of the consumer price index shows that the 

highest growth of prices at the annual level (December 

2012/ December 2011) was recorded with alcoholic 

beverages and tobacco by 9.9% (tobacco prices 

increased by 13.6%, and prices of alcoholic beverages by 

1.3%). A rather high growth of prices was recorded with 

food and non-alcoholic beverages by 2.5% (only the 

food prices increased by 2.8%), transportation by 2.5%, 

services of dwelling, water, electricity, gas and other 

sources of energy by 1.6%, communications by 1.5%, 

and prices related to other goods and services by 1.3%. 

The growth of prices at the annual level in December 

2012 was mainly affected by the growth of prices of 

food and non-alcoholic beverages (0.84 pp), growth 

of prices of tobacco and alcoholic beverages (0.44 pp), 

and the growth of prices of transportation (0.32 pp). 

If the prices of these three categories in December 

2012 had remained at the same level as in December 

2011, the inflation at the annual level would have been 

around 0.2%.


U 2012. godini u RS-u vrijednost izvršenih građevinskih 

radova manja je u odnosu 2011. godinu za 7,9%, a u 

prosincu 2012. u poređenju s prosincem 2011. godine 

veća je za 30,3%. 

2.2 Cijene 

2.2.1 Indeks potrošačkih cijena 


Prosječne cijene u BiH u 2012. godini u poređenju 

s 2011. godinom više su za 2,1%. Stopa inflacije na 

godišnjoj razini u prosincu 2012. godine iznosila je 

1,8%, što je manje za 50 baznih poena u odnosu na 

godišnju stopu inflacije u rujnu. U četvrtom tromjesečju 

2012. u odnosu na prethodno tromjesečje zabilježen je 

rast prosječnih cijena za 0,5 %. 

Slika 06: BiH - Indeks potrošačkih cijena (CPI) 


 


 

mjesec / isti mjesec 

prethodne godine (BiH) 

 

 

 

 

105 

104 

103 

102 

101 

100 

Графикон 06: БиХ - Индекс потрошачких цијена (CPI) 

Struktura indeksa potrošačkih cijena pokazuje da je 

najviši rast cijena na godišnjoj razini (prosinac 2012/ 

prosinac 2011.) zabilježen kod alkoholnih pića i duhana, 

i to za 9,9% (pri tome su cijene duhana porasle za 13,6%, 

a cijene alkoholnih pića za 1,3%). Relativno visok rast 

cijena zabilježen je i kod hrane i bezalkoholnih pića, i 

to za 2,5% (pri tome su samo cijene hrane porasle za 

2,8%), prijevoza za 2,5%, usluga stanovanja, vode, 

električne energije, plina i drugih energenata za 1,6%, 

komunikacije za 1,5%, te cijene koje se odnose na 

ostala dobra i usluge za 1,3%. 

Najviši doprinos rastu cijena na godišnjoj razini u 

prosincu 2012. godine imao je rast cijena hrane 

i bezalkoholnih pića (0,84 pp), zatim rast cijena 

duhana i alkoholnih pića (0,44 pp), te rast cijena 

prijevoza (0,32 pp). Da su cijene ove tri kategorije u 

prosincu 2012. ostale na istoj razini kao u prosincu 

2011. godine, inflacija na godišnjoj razini bi bila oko 

0,2%. 

99 

98 

2.2 Цијене 

2.2.1 Индекс потрошачких цијена 



У 2012. години у РС-у вриједност извршених 

грађевинских радова мања је у односу 2011. годину за 

7,9%, а у децембру 2012. у поређењу с децембром 2011. 

године већа је за 30,3%. 

Просјечне цијене у БиХ у 2012. години у поређењу с 

2011. годином више су за 2,1%. Стопа инфлације на 

годишњем нивоу у децембру 2012. године износила 

је 1,8%, што је мање за 50 базних поена у односу на 

годишњу стопу инфлације у септембру. У четвртом 

кварталу 2012. у односу на претходни квартал 

забиљежен је раст просјечних цијена за 0,5 %. 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 


Структура индекса потрошачких цијена показује да је 

највиши раст цијена на годишњем нивоу (децембар 

2012/ децембар 2011.) забиљежен код алкохолних 

пића и дувана, и то за 9,9% (при томе су цијене дувана 

порасле за 13,6%, а цијене алкохолних пића за 1,3%). 

Релативно висок раст цијена забиљежен је и код хране 

и безалкохолних пића, и то за 2,5% (при томе су само 

цијене хране порасле за 2,8%), превоза за 2,5%, услуга 

становања, воде, електричне енергије, гаса и других 

енергената за 1,6%, комуникације за 1,5%, те цијене 

које се односе на остала добра и услуге за 1,3%. 

Највиши допринос расту цијена на годишњем нивоу 

у децембру 2012. године имао је раст цијена хране 

и безалкохолних пића (0,84 пп), затим раст цијена 

дувана и алкохолних пића (0,44 пп), те раст цијена 

превоза (0,32 пп). Да су цијене ове три категорије 

у децембру 2012. остале на истом нивоу као у 

децембру 2011. године, инфлација на годишњем 

нивоу би била око 0,2%. 

33


Grafikon 07: Izabrane komponente indeksa potrošačkih cijena 

Graph 07: Selected Components of the Consumer Price Index 

Godišnja stopa inflacije u decembru 2012. godine u 

BiH niža je od godišnje stope inflacije u zoni eura za 

40 baznih poena, a u poređenju s EU za 50 baznih 

poena. 

U zemljama okruženja godišnja stopa inflacije viša je 

nego u BiH, pa je stopa inflacije u Srbiji viša za 10,4 

procentna poena, u Makedoniji i Hrvatskoj za po 4,7 pp, 

u Crnoj Gori za 3,3 pp, a u Sloveniji za 0,9 pp. 

34 

CPI ukupno 

 

Stanovanje, voda, el.energija, 

plin i dr.energenti 

Prevoz 

Total CPI 

Food and non-alcoholic 

beverages 

Housing, water, electricity, 

gas and other fuels 

Transport 

Grafikon 08: Godišnje stope inflacije u decembru 2012. 

14% 

13% 

12% 

11% 

10% 

9% 

8% 

7% 

6% 

5% 

4% 

3% 

2% 

1% 

0% 

BiH 

BH 

9% 

8% 

7% 

6% 

5% 

4% 

3% 

2% 

1% 

0% 

EMU 16 

EMU 16 

Graph 08: Annual Inflation Rates in December 2012 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 


EU 27 

EU 27 

Pored toga, u BiH godišnja stopa inflacije u decembru 

2012. godine niža je za 1,0 procentni poen nego 

u Litvaniji, dok je za 2,4 pp niža nego u Bugarskoj 

(tranzicione ekonomije koje koriste isti model 

monetarne politike kao i BiH). 

Slovenija 

Slovenia 

The annual inflation rate in December 2012 in BH was 

lower than the annual inflation rate in the euro area 

by 40 basis points, and compared to EU by 50 basis 

points. 

In the countries in the region, the annual inflation rate 

was higher than in BH. So, the inflation rate in Serbia was 

higher by 10.4 percentage points, those in Macedonia 

and Croatia were higher by 4.7 percentage points each, 

that in Montenegro by 3.3 percentage points and that 

in Slovenia by 0.9 percentage points. 

Lithuania 

Litvanija 

Bugarska 

Bulgaria 

Hrvatska 

Croatia 

BJR Makedonija 

FYR Macedonia 

Montenegro 

Crna Gora 

Serbia 

Srbija 

In addition, the annual inflation rate in BH in December 

2012 was lower by 1.0 percentage point than in 

Lithuania, while it was lower by 2.4 percentage points 

than in Bulgaria (transition economies using the same 

model of monetary policy as BH).


Slika 07: Izabrane komponente indeksa potrošačkih cijena 

CPI ukupno 

 

Stanovanje, voda, el.energija, 

plin i dr.energenti 

Prijevoz 

 

 

 

 

 

Графикон 07: Изабране компоненте индекса потрошачких цијена 

Godišnja stopa inflacije u prosincu 2012. godine u 

BiH niža je od godišnje stope inflacije u zoni eura za 

40 baznih poena, a u poređenju s EU za 50 baznih 

poena. 

U zemljama okruženja godišnja stopa inflacije je viša 

nego u BiH, pa je stopa inflacije u Srbiji viša za 10,4 

postotna poena, u Makedoniji i Hrvatskoj za po 4,7 

pp, u Crnoj Gori za 3,3 pp, a u Sloveniji za 0,9 pp. 

9% 

8% 

7% 

6% 

5% 

4% 

3% 

2% 

1% 

0% 

Slika 08: Godišnje stope inflacije u prosincu 2012. 

14% 

13% 

12% 

11% 

10% 

9% 

8% 

7% 

6% 

5% 

4% 

3% 

2% 

1% 

0% 

BiH 

 

EMU 16 

 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 


EU 27 

 

Графикон 08: Годишње стопе инфлације у децембру 2012. 

Pored toga, u BiH godišnja stopa inflacije u prosincu 

2012. godine niža je za 1,0 postotni poen nego u Litvi, 

dok je za 2,4 pp niža nego u Bugarskoj (tranzicijske 

ekonomije koje koriste isti model monetarne politike 

kao i BiH). 

Slovenija 

 


Годишња стопа инфлације у децембру 2012. године 

у БиХ нижа је од годишње стопе инфлације у зони 

евра за 40 базних поена, а у поређењу с ЕУ за 50 

базних поена. 

У земљама окружења годишња стопа инфлације 

виша је него у БиХ, па је стопа инфлације у Србији 

виша за 10,4 процентна поена, у Македонији и 

Хрватској за по 4,7 пп, у Црној Гори за 3,3 пп, а у 

Словенији за 0,9 пп. 

Litva 

 

Bugarska 

 

Hrvatska 

 

BJR Makedonija 

 

Crna Gora 

 

Srbija 

 

Поред тога, у БиХ годишња стопа инфлације у 

децембру 2012. године нижа је за 1,0 процентни 

поен него у Литванији, док је за 2,4 пп нижа него 

у Бугарској (транзиционе економије које користе 

исти модел монетарне политике као и БиХ). 

35


Struktura indeksa potrošačkih cijena pokazuje da je nivo 

cijena, posmatran na godišnjem nivou, u decembru 

2012. uzrokovan kako rastom cijena robe tako i rastom 

cijena usluga. Naime, cijene robe su porasle za 2,0 pp, a 

cijene usluga za 1,6 pp. 

Tabela: Indeksi potrošačkih cijena prema strukturi 1 Table: Consumer Price Indices by Structure 1 

CPI - ukupno 

CPI - total 

 

 

 

 

Federacija BiH i Republika Srpska 

Prosječne cijene u FBiH u 2012. godini u poređenju s 

2011. godinom više su za 2,1%. Posmatrano na godišnjem 

nivou, u decembru 2012. godine zabilježena je inflacija 

od 1,6%, pri čemu su cijene, posmatrano na mjesečnom 

nivou, u decembru niže za 0,1%. 

36 

XII 2010./ 

XII 2009. 

III 2011./ 

III 2010. 

VI 2011./ 

VI 2010. 

Prosječne cijene u RS-u u 2012. godini u poređenju s 

2011. godinom takođe su više za 2,1%. Posmatrano 

na godišnjem nivou, u RS-u u decembru 2012. godine 

zabilježena je inflacija od 2,0%, pri čemu su cijene u 

decembru, posmatrano na mjesečnom nivou, ostale na 

istom nivou kao u novembru. 

Consumer price index structure shows that the level of 

prices, observed at the annual level, in December 2012, 

was caused by the growth of prices of goods and also 

the growth of prices of services. The prices of goods 

increased by 2.0 pp, and prices of services by 1.6 pp. 

IX 2011./ 

IX 2010. 

XII 2011./ 

XII 2010. 

III 2012./ 

III 2010. 

VI 2012./ 

VI 2011. 

Federation of BH and Republika Srpska 

IX 2012./ 

IX 2011. 

XII 2012./ 

XII 2011. 

103,1 103,9 103,8 104,0 103,1 102,1 101,9 102,3 101,8 

103,4 104,8 105,2 103,6 102,8 101,2 101,2 101,8 102,0 

102,6 102,7 102,2 104,2 103,2 102,9 102,6 102,5 101,6 

Grafikon 09: FBiH i RS - Mjesečni indeksi potrošačkih cijena (CPI) 




 


 

102 

101 

100 

month/previous month of 

 

99 

month/previous month of 

98 

Graph 09: FBH and RS - Monthly Consumer Price Indices (CPI) 

The average prices in FBH in 2012 compared to 2011 

were higher by 2.1%. Observed at the annual level, in 

December 2012, the inflation was 1.6%, and the prices, 

observed at the monthly level, in December were lower 

by 0.1%. 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 


The average prices in RS in 2012, compared to 2011, 

were also higher by 2.1%. Observed at the annual 

level, in RS, in December 2012, the recorded inflation 

was 2.0%, and the prices in December, observed at 

the monthly level, remained at the same level as in 

November. 

1 Izvor: Saopštenja BHAS. Tabela je prilagođena, a indeksi dobara i usluga su izračunati na bazi podataka iz izvorne tabele. Dobra se odnose na odjeljke (COICOP) 01, 

02, 03 i 05, a usluge na odjeljke 04, 06, 07, 08, 09, 10, 11 i 12. 

1 Source: Announcements of BHAS. The table has been adjusted, and indexes of goods and services have been calculated on the basis of data from the source table. 

Goods are related to sections (COICOP) 01, 02, 03,and 05 and services to sections 04, 06, 07, 08, 09, 10, 11 and 12.


Struktura indeksa potrošačkih cijena pokazuje da 

je razina cijena, promatrana na godišnjoj razini, u 

prosincu 2012. uzrokovana kako rastom cijena robe 

tako i rastom cijena usluga. Naime, cijene robe su 

porasle za 2,0 pp, a cijene usluga za 1,6 pp. 

Federacija BiH i Republika Srpska 

Prosječne cijene u FBiH u 2012. godini u poređenju 

s 2011. godinom više su za 2,1%. Promatrano na 

godišnjoj razini, u prosincu 2012. godine zabilježena 

je inflacija od 1,6%, pri čemu su cijene, promatrano na 

mjesečnoj razini, u prosincu niže za 0,1%. 

Федерација БиХ и Република Српска 


Tablica: Indeksi potrošačkih cijena prema strukturi 1 Табела: Индекси потрошачких цијена према структури 1 

CPI - ukupno 

CPI - укупно 

 

 

 

 

XII 2010./ 

XII 2009. 

III 2011./ 

III 2010. 

VI 2011./ 

VI 2010. 

Prosječne cijene u RS-u u 2012. godini u poređenju s 

2011. godinom također su više za 2,1%. Promatrano 

na godišnjoj razini, u RS-u u prosincu 2012. godine 

zabilježena je inflacija od 2,0%, pri čemu su cijene u 

prosincu, promatrano na mjesečnoj razini, ostale na 

istoj razini kao u studenom. 

Структура индекса потрошачких цијена показује 

да је ниво цијена, посматран на годишњем нивоу, у 

децембру 2012. узрокован како растом цијена робе 

тако и растом цијена услуга. Наиме, цијене робе су 

порасле за 2,0 пп, а цијене услуга за 1,6 пп. 

IX 2011./ 

IX 2010. 

XII 2011./ 

XII 2010. 

III 2012./ 

III 2010. 

VI 2012./ 

VI 2011. 

IX 2012./ 

IX 2011. 

XII 2012./ 

XII 2011. 

103,1 103,9 103,8 104,0 103,1 102,1 101,9 102,3 101,8 

103,4 104,8 105,2 103,6 102,8 101,2 101,2 101,8 102,0 

102,6 102,7 102,2 104,2 103,2 102,9 102,6 102,5 101,6 

Slika 09: FBiH i RS - Mjesečni indeksi potrošačkih cijena (CPI) 


 


 

 

 

 

 


 

Графикон 09: ФБиХ и РС - Мјесечни индекси потрошачких цијена (CPI) 

102 

101 

100 

99 

98 

Просјечне цијене у ФБиХ у 2012. години у поређењу с 

2011. годином више су за 2,1%. Посматрано на годишњем 

нивоу, у децембру 2012. године забиљежена је инфлација 

од 1,6%, при чему су цијене, посматрано на мјесечном 

нивоу, у децембру ниже за 0,1%. 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 


Просјечне цијене у РС-у у 2012. години у поређењу 

с 2011. годином такође су више за 2,1%. Посматрано 

на годишњем нивоу, у РС-у у децембру 2012. године 

забиљежена је инфлација од 2,0%, при чему су 

цијене у децембру, посматрано на мјесечном нивоу, 

остале на истом нивоу као у новембру. 

1 Izvor: Priopćenja BHAS. Tablica je prilagođena, a indeksi dobara i usluga su izračunati na bazi podataka iz izvorne tablice. Dobra se odnose na odjeljke (COICOP) 

01, 02, 03 i 05, a usluge na odjeljke 04, 06, 07, 08, 09, 10, 11 i 12. 

1 Извор: Саопштења BHAS. Табела је прилагођена, а индекси добара и услуга су израчунати на бази података из изворне табеле. Добра се односе на 

одјељке (COICOP) 01, 02, 03 и 05, а услуге на одјељке 04, 06, 07, 08, 09, 10, 11 i 12. 

37


2.2.2 Indeks proizvođačkih cijena 2 

Posmatrano na godišnjem nivou, u BiH u decembru 

2012. godine proizvođačke cijene su porasle za 0,9% i 

manje su za 10 baznih poena u odnosu na godišnji rast 

cijena zabilježen u septembru 2012. godine. Pri tome 

su cijene na mjesečnom nivou u decembru u odnosu 

na novembar 2012. godine pale za 0,3%, a u periodu 

januar – decembar 2012. porasle su za 1,5% u odnosu 

na isti period 2011. godine. 

38 

2.2.2 Producer Price Index 2 

Grafikon 10: BiH - Indeks potrošačkih cijena (CPI) i indeks proizvođačkih cijena (PPI) 

PPI 

CPI 

PPI 

CPI 

Graph 10: BH – Consumer Price Index (CPI) and Producer Price Index (PPI) 

Iz grafikona se vidi da oba indeksa imaju sličan trend 

kretanja cijena, s tim da je indeks proizvođačkih 

cijena u drugom kvartalu 2012. godine rastao većim 

intenzitetom, dok je u ostalim kvartalima imao manju 

stopu rasta u odnosu na indeks potrošačkih cijena. 

7% 

6% 

5% 

4% 

3% 

2% 

1% 

0% 

Observed at the annual level in BH, in December 2012, 

producer prices increased by 0.9% and were lower by 

10 basis points compared to the annual growth of prices 

recorded in September 2012. The prices, observed at 

the monthly level, in December compared to November 

2012, decreased by 0.3% and in the period January – 

December 2012 increased by 1.5% compared to the 

same period of 2011. 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 


The graph shows that both indices show a similar trend 

of prices, but the producer price index in the second 

quarter of 2012 recorded a higher intensity of growth, 

while in the other quarters its the growth rate was 

lower compared to the consumer price index. 

2 Podaci objavljeni u Tematskom biltenu br. 12 koji publikuje Agencija za statistiku BiH. 

Prikupljanje podataka za izračunavanje indeksa proizvođačkih cijena u BiH počelo je u decembru 2006. godine, a podaci o kretanju ovoga indeksa objavljeni su 

u aprilu 2011. Indeks proizvođačkih cijena je ponderisani indeks cijena koji mjeri kretanje, odnosno promjene proizvođačkih cijena (PPI – Produce Price Index) 

industrijskih proizvoda na domaćem tržištu. Ponderi koji se primjenjuju za izračunavanje indeksa proizvođačkih cijena predstavljaju relativno učešće odabranih 

proizvoda u ukupnoj vrijednosti prodaje industrijskih proizvoda na domaćem tržištu. Prvenstvena namjena indeksa proizvođačkih cijena industrijskih proizvoda 

je da služi kao indikator opšte inflacije. 

2 The data have been published in Thematic Bulletin No. 12 published by BH Statistics Agency. Collecting data for calculating the producer price index in BH started 

in December 2006, and the data on the trend of this index were published in April 2011. Producer price index is a weighted index of prices measuring trends, i.e. 

changes of producer prices (PPI – Producer Price Index) of industrial products at the local market. The weights applied for calculating the producer price index 

represent a relative share of selected products in the total value of sale of industrial products at the local market. The primary purpose of producer price index of 

industrial products is to be used as a general inflation indicator.


2.2.2 Indeks proizvođačkih cijena 2 

Promatrano na godišnjoj razini, u BiH u prosincu 2012. 

godine proizvođačke cijene su porasle za 0,9% i manje 

su za 10 baznih poena u odnosu na godišnji rast cijena 

zabilježen u rujnu 2012. godine. Pri tome su cijene na 

mjesečnoj razini u prosincu u odnosu na studeni 2012. 

godine pale za 0,3%, a u razdoblju siječanj – prosinac 

2012. porasle su za 1,5% u odnosu na isto razdoblje 

2011. godine. 

Slika 10: BiH - Indeks potrošačkih cijena (CPI) i indeks proizvođačkih cijena (PPI) 

PPI 

CPI 

PPI 

CPI 

2.2.2 Индекс произвођачких цијена 2 


Посматрано на годишњем нивоу, у БиХ у децембру 

2012. године произвођачке цијене су порасле за 0,9% 

и мање су за 10 базних поена у односу на годишњи 

раст цијена забиљежен у септембру 2012. године. 

При томе су цијене на мјесечном нивоу у децембру 

у односу на новембар 2012. године пале за 0,3%, а у 

периоду јануар – децембар 2012. порасле су за 1,5% у 

односу на исти период 2011. године. 

Графикон 10: БиХ - Индекс потрошачких цијена (CPI) и индекс произвођачких цијена (PPI) 

Iz slike se vidi da oba indeksa imaju sličan trend kretanja 

cijena, s tim da je indeks proizvođačkih cijena u drugom 

tromjesečju 2012. godine rastao većim intenzitetom, 

dok je u ostalim tromjesečjima imao manju stopu rasta 

u odnosu na indeks potrošačkih cijena. 

7% 

6% 

5% 

4% 

3% 

2% 

1% 

0% 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 


Из графикона се види да оба индекса имају 

сличан тренд кретања цијена, с тим да је индекс 

произвођачких цијена у другом кварталу 2012. 

године растао већим интензитетом, док је у осталим 

кварталима имао мању стопу раста у односу на 

индекс потрошачких цијена. 

2 Podaci objavljeni u Tematskom biltenu br. 12 koji publicira Agencija za statistiku BiH. 

Prikupljanje podataka za izračunavanje indeksa proizvođačkih cijena u BiH počelo je u prosincu 2006. godine, a podaci o kretanju ovoga indeksa objavljeni su 

u travnju 2011. Indeks proizvođačkih cijena je ponderirani indeks cijena koji mjeri kretanje, odnosno promjene proizvođačkih cijena (PPI – Produce Price Index) 

industrijskih proizvoda na domaćem tržištu. Ponderi koji se primjenjuju za izračunavanje indeksa proizvođačkih cijena predstavljaju relativni udio odabranih 

proizvoda u ukupnoj vrijednosti prodaje industrijskih proizvoda na domaćem tržištu. Prvenstvena namjena indeksa proizvođačkih cijena industrijskih proizvoda 

je da služi kao pokazatelj opće inflacije. 

2 Подаци објављени у Тематском билтену бр.12 који публикује Агенција за статистику БиХ. 

Прикупљање података за израчунавање индекса произвођачких цијена у БиХ почело је у децембру 2006. године, а подаци о кретању овога индекса 

објављени су у априлу 2011. Индекс произвођачких цијена је пондерисани индекс цијена који мјери кретање, односно промјене произвођачких цијена 

(PPI – Produce Price Index) индустријских производа на домаћем тржишту. Пондери који се примјењују за израчунавање индекса произвођачких цијена 

представљају релативно учешће одабраних производа у укупној вриједности продаје индустријских производа на домаћем тржишту. Првенствена 

намјена индекса произвођачких цијена индустријских производа је да служи као индикатор опште инфлације. 

39


Tabela: Stope promjena cijena glavnih 

industrijskih grupa proizvoda u BiH (u%) 

Grupe proizvoda 

Product Groups 


Total industry 

Intermedijarni proizvodi 

Intermediate goods 

Kapitalni proizvodi 

Capital goods 

Trajni proizvodi za široku potrošnju 

Consumer durables 

Netrajni proizvodi za široku potrošnju 

Consumer non-durables 

Energija 

Energy 

Indeks proizvođačkih cijena, kada se posmatraju 

glavne grupe proizvoda u industriji, pokazuje da se 

najviši rast prosječnih cijena na godišnjem nivou bilježi 

kod energije, i to 3,4%. 

2.3 Plate i zaposlenost 

Prosječna neto plata u BiH u decembru 2012. iznosila 

je 831 KM i veća je za 0,4% u odnosu na decembar 

2011. godine, Istovremeno, prosječna neto plata u 

četvrtom kvartalu 2012. godine iznosila je 831 KM i 

veća je od prosječne plate u trećem kvartalu 2012. 

za 1,0%, dok je u odnosu na isti kvartal prethodne 

godine veća za 1,2%. 

U četvrtom kvartalu 2012. omjer najmanje i najveće 

plate bio je 1 : 2,42 i u poređenju s prethodnim 

kvartalom veći je za 63 bazna poena. U djelatnosti 

finansijskog posredovanja u četvrtom kvartalu 

2012. godine ostvarena je najviša prosječna 

neto plata u iznosu od 1.333 KM (u prethodnom 

kvartalu iznosila je 1.315 KM) i veća je od prosječne 

neto plate u BiH za 502 KM ili 60,4%. U djelatnosti 

snabdijevanja električnom energijom, plinom i 

vodom u ovom kvartalu prosječna neto plata je 

1.153 KM, u djelatnosti koja obuhvata javnu upravu, 

odbranu i obavezno socijalno osiguranje ostvarena 

je prosječna neto plata od 1.142 KM, a u djelatnosti 

zdravstvene i socijalne zaštite 1.023 KM. Ovo su 

djelatnosti u kojima je prosječna plata u četvrtom 

kvartalu veća od 1.000 KM. 

Na drugoj strani, najniža prosječna neto plata 

ostvarena je u građevinarstvu u iznosu od 544 KM i 

manja je za 287 KM ili 34,5% od prosječne neto plate 

u BiH. Niske plate su ostvarene u djelatnosti hotela i 

restorana (549KM), djelatnosti trgovine na veliko i na 

malo (582 KM), ribarstvu (584 KM), te prerađivačkoj 

industriji (592 KM). 

40 

2.3 Wages and Employment 

Table: Prices Volatility Rates for the Major 

Industrial Groups of Products - BH (%) 


0,9 1,5 

1,2 -0,9 

0,2 -0,2 

0,2 0,1 

0,2 1,1 

0,5 3,4 

Producer price index, observing the main groups of 

products in the industry, shows that the highest growth 

of average prices at the annual level was recorded with 

energy amounting to 3.4%. 

The average net wage in BH in December 2012 was KM 

831 and it was higher by 0.4% compared to December 

2011. At the same time, the average net wage in the 

fourth quarter of 2012 was KM 831, and it was higher than 

the average wage in the third quarter of 2012 by 1.0%, 

while compared to the same quarter of the previous year, 

it was higher by 1.2%. 

In the fourth quarter of 2012, the ratio of the lowest 

and the highest wage was 1:2.42 and it was higher 

by 63 basis points in comparison with the previous 

quarter. In the fourth quarter of 2012, the highest 

average net wage of KM 1,333 was paid in the 

financial intermediation sector (it was KM 1,315 in 

the previous quarter) and it was higher by KM 502 

or 60.4% than the average net wage in BH. In the 

sector of electric power, gas and water supply, the 

average net wage in this quarter was KM 1,153, and 

in the sector of public administration, defense and 

mandatory social insurance the average net wage 

was KM 1,142, and in the sector of health and social 

protection it was KM 1,023. Those were the activities 

in which the average wage in the fourth quarter was 

higher than KM 1,000. 

On the other hand, the lowest average net wage was 

recorded in construction, amounting to KM 544, and 

it was lower by KM 287, or 34.5% than the average 

net wage in BH. Low wages were paid in hotels and 

restaurants sector (KM 549), wholesale and retail trade 

(KM 582), fishing (KM 584) and manufacturing industry 

(KM 592) .


Tablica: Stope promjena cijena glavnih 

industrijskih grupa proizvoda u BiH (u %) 

Grupe proizvoda 

Групе производа 


Индустрија укупно 

Intermedijarni proizvodi 

Интермедијарни производи 

Kapitalni proizvodi 

Капитални производи 

Trajni proizvodi za široku potrošnju 

Трајни производи за широку потрошњу 

Netrajni proizvodi za široku potrošnju 

Нетрајни производи за широку потрошњу 

Energija 

Енергија 

Indeks proizvođačkih cijena, kada se promatraju glavne 

grupe proizvoda u industriji, pokazuje da se najviši rast 

prosječnih cijena na godišnjoj razini bilježi kod energije, i to 

3,4%. 

2.3 Plaće i zaposlenost 

Prosječna neto plaća u BiH u prosincu 2012. iznosila je 

831 KM i veća je za 0,4% u odnosu na prosinac 2011. 

godine, Istodobno, prosječna neto plaća u četvrtom 

tromjesečju 2012. godine iznosila je 831 KM i veća 

je od prosječne plaće u trećem tromjesečju 2012. za 

1,0%, dok je u odnosu na isto tromjesečje prethodne 

godine veća za 1,2%. 

U četvrtom tromjesečju 2012. omjer najmanje 

i najveće plaće bio je 1 : 2,42 i u poređenju s 

prethodnim tromjesečjem veći je za 63 bazna 

poena. U djelatnosti financijskog posredovanja u 

četvrtom tromjesečju 2012. godine ostvarena je 

najviša prosječna neto plaća u iznosu od 1.333 KM (u 

prethodnom tromjesečju iznosila je 1.315 KM) i veća 

je od prosječne neto plaće u BiH za 502 KM ili 60,4%. 

U djelatnosti opskrbe električnom energijom, plinom 

i vodom u ovom tromjesečju prosječna neto plaća je 

1.153 KM, u djelatnosti koja obuhvata javnu upravu, 

obranu i obvezno socijalno osiguranje ostvarena je 

prosječna neto plaća od 1.142 KM, a u djelatnosti 

zdravstvene i socijalne zaštite 1.023 KM. Ovo su 

djelatnosti u kojima je prosječna plaća u četvrtom 

tromjesečju veća od 1.000 KM. 

Na drugoj strani, najniža prosječna neto plaća 

ostvarena je u građevinarstvu u iznosu od 544 KM i 

manja je za 287 KM ili 34,5% od prosječne neto plaće 

u BiH. Niske plaće su ostvarene u djelatnosti hotela i 

restorana (549KM), djelatnosti trgovine na veliko i na 

malo (582 KM), ribarstvu (584 KM), te prerađivačkoj 

industriji (592 KM). 

2.3 Плате и запосленост 


Табела: Стопе промјена цијена главних 

индустријских група производа у БиХ (у %) 


0,9 1,5 

1,2 -0,9 

0,2 -0,2 

0,2 0,1 

0,2 1,1 

0,5 3,4 

Индекс произвођачких цијена, када се посматрају 

главне групе производа у индустрији, показује да се 

највиши раст просјечних цијена на годишњем нивоу 

биљежи код енергије, и то 3,4%. 

Просјечна нето плата у БиХ у децембру 2012. износила 

је 831 КМ и већа је за 0,4% у односу на децембар 

2011. године, Истовремено, просјечна нето плата у 

четвртом кварталу 2012. године износила је 831 КМ 

и већа је од просјечне плате у трећем кварталу 2012. 

за 1,0%, док је у односу на исти квартал претходне 

године већа за 1,2%. 

У четвртом кварталу 2012. омјер најмање и највеће 

плате био је 1 : 2,42 и у поређењу с претходним 

кварталом већи је за 63 базна поена. У дјелатности 

финансијског посредовања у четвртом кварталу 

2012. године остварена је највиша просјечна нето 

плата у износу од 1.333 КМ (у претходном кварталу 

износила је 1.315 КМ) и већа је од просјечне нето 

плате у БиХ за 502 КМ или 60,4%. У дјелатности 

снабдијевања електричном енергијом, гасом и 

водом у овом кварталу просјечна нето плата је 

1.153 КМ, у дјелатности која обухвата јавну управу, 

одбрану и обавезно социјално осигурање остварена 

је просјечна нето плата од 1.142 КМ, а у дјелатности 

здравствене и социјалне заштите 1.023 КМ. Ово су 

дјелатности у којима је просјечна плата у четвртом 

кварталу већа од 1.000 КМ. 

На другој страни, најнижа просјечна нето плата 

остварена је у грађевинарству у износу од 544 КМ 

и мања је за 287 КМ или 34,5% од просјечне нето 

плате у БиХ. Ниске плате су остварене у дјелатности 

хотела и ресторана (549КМ), дјелатности трговине 

на велико и на мало (582 КМ), рибарству (584 КМ), те 

прерађивачкој индустрији (592 КМ). 

41


Tabela: Prosječne neto plate 

u IV kvartalu 2012. prema klasifikaciji djelatnosti 

42 

Djelatnost 

Activities 

Ukupno 

Total 

A 

 

B 

 

 

 

D 

E 

 

G 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

H 

 

 

K 

L 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

M 

 

N 

O 

 

 

 

 

 

Q 4 

Table: Average Net Wages for Q4 2012, according to BH 

Sector Classification 

2011. 2012. INDEKSI/INDEXES 

decembar 

December 

Q3 Q 4 

decembar 

December 

Q4 2012./ Q4 2012./ XII 2012./ 

Q3 2011. Q4 2011. XII 2011. 

822 828 823 831 831 101,0 101,2 100,4 

686 686 712 711 696 99,9 103,6 101,5 

585 587 601 584 582 97,2 99,8 99,1 

935 936 937 943 949 100,6 100,9 101,4 

585 583 587 592 594 100,9 101,2 101,9 

1.155 1.149 1.146 1.153 1.141 100,6 99,8 99,3 

555 559 543 544 537 100,2 98,0 96,2 

575 576 577 582 580 100,9 101,2 100,8 

545 551 543 549 544 101,1 100,7 98,8 

907 917 920 936 920 101,7 103,2 100,3 

1.336 1.411 1.315 1.333 1.363 101,4 99,8 96,6 

715 713 711 720 739 101,3 100,7 103,6 

1.148 1.156 1.139 1.142 1.148 100,3 99,5 99,3 

859 866 843 854 852 101,3 99,4 98,4 

996 1.010 1.016 1.023 1.015 100,7 102,7 100,6 

733 733 747 757 758 101,3 103,3 103,4


Tablica: Prosječne neto plaće u 

IV tromjesječju 2012. prema klasifikaciji djelatnosti 

Djelatnost 

Дјелатност 

Ukupno 

Укупно 

A 

 

B 

 

 

 

D 

E 

 

G 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

H 

 

 

K 

L 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

M 

 

N 

O 

 

 

 

 

 

Q 4 


Табела: Просјечне нето плате у 

IV кварталу 2012. према класификацији дјелатности 

2011. 2012. INDEKSI/ИНДЕКСИ 

prosinac 

децембар 

Q3 Q4 

prosinac 

децембар 

Q4 2012./ Q4 2012./ XII 2012./ 

Q3 2011. Q4 2011. XII 2011. 

822 828 823 831 831 101,0 101,2 100,4 

686 686 712 711 696 99,9 103,6 101,5 

585 587 601 584 582 97,2 99,8 99,1 

935 936 937 943 949 100,6 100,9 101,4 

585 583 587 592 594 100,9 101,2 101,9 

1.155 1.149 1.146 1.153 1.141 100,6 99,8 99,3 

555 559 543 544 537 100,2 98,0 96,2 

575 576 577 582 580 100,9 101,2 100,8 

545 551 543 549 544 101,1 100,7 98,8 

907 917 920 936 920 101,7 103,2 100,3 

1.336 1.411 1.315 1.333 1.363 101,4 99,8 96,6 

715 713 711 720 739 101,3 100,7 103,6 

1.148 1.156 1.139 1.142 1.148 100,3 99,5 99,3 

859 866 843 854 852 101,3 99,4 98,4 

996 1.010 1.016 1.023 1.015 100,7 102,7 100,6 

733 733 747 757 758 101,3 103,3 103,4 

43


U četvrtom kvartalu 2012. godine, u odnosu na 

isti period 2011. godine, najviši nominalni rast 

neto plate od 3,6% zabilježen je u djelatnosti 

poljoprivrede, lova i šumarstva. Relativno visoke 

stope rasta plata zabilježene su i u djelatnostima 

koje obuhvataju ostale društvene, socijalne i lične 

uslužne djelatnosti (3,3%) i prevoz, skladištenje i 

veze (3,2%). Na drugoj strani, najviši pad nominalne 

neto plate od 2,0% zabilježen je u djelatnosti 


Pri tome, u decembru 2012. godine u FBiH ostvarena 

je prosječna neto plata od 837 KM, RS-u 818 KM i Brčko 

distriktu 823 KM. Prosječna neto plata u odnosu na 

septembar 2012. godine u FBiH veća je za 20 KM ili 

2,5%, u RS-u za 14 KM ili 1,7% i u Brčko distriktu za 18 

KM ili 2,2%. Prosječna neto plata na godišnjem nivou 

u decembru u FBiH i RS-u veća je za po 0,4%, dok je u 

Brčko distriktu manja za 0,5%. 

Prosječna penzija u decembru 2012. u FBiH iznosila 

je 350 KM, u RS-u 311 KM i Brčko distriktu 308 KM. U 

odnosu na septembar 2012. godine u FBiH i u RS-u 

penzija je manja za po 2 KM, dok je u Brčko distriktu 

veća za 1 KM (0,4%). U decembru 2012. godine 

prosječna penzija na godišnjem nivou u FBiH je manja 

za 2 KM (0,4%), u RS-u manja za 10 KM (3,1%), a u Brčko 

distriktu je manja za 8 KM (3,6%). 

Struktura zaposlenih prema administrativnim 

podacima po djelatnostima u decembru 2012. 

pokazuje da je najveći broj zaposlenih u prerađivačkoj 

industriji (19,0%) i u djelatnosti koja obuhvata 

trgovinu na veliko i malo, popravak motornih 

vozila i motocikla, te predmeta za ličnu upotrebu 

i domaćinstvo (18,2%). Učešće prerađivačke 

industrije u odnosu na septembar 2012. se smanjilo 

za 3 bp, a učešće trgovine za 18 bp u ukupnom 

broju zaposlenih. Zatim slijedi djelatnost u koju 

je svrstana javna uprava i odbrana te obavezno 

socijalno osiguranje sa 10,8%, te obrazovanje s 9,1% 

zaposlenih. U navedene četiri grane zaposleno je 

57,15% ukupnog broja zaposlenih u BiH. Ostale 

djelatnosti zapošljavaju od 0,06% (ribarstvo) do 

7,13% (zdravstvena i socijalna zaštita). 

44 

In the fourth quarter of 2012, compared to the 

same period of 2011, the highest nominal increase 

of the net wage of 3.6% was recorded in the 

agriculture, hunting and forestry. Rather high rates 

of wage growth were recorded in the sectors of 

other social and personal service activities (3.3%), 

and transport, warehousing and communications 

(3.2%). On the other hand, the biggest decline of 

the nominal net wage of 2.0% was recorded in 

construction. 

In December 2012, the average net wages recorded 

in FBH, RS and Brčko District were KM 837, KM 818 

and KM 823, respectively. The average net wage, 

compared to September 2012, was higher by KM 20 

or 2.5% in FBH, by KM 14 or 1.7% in RS and by KM 18 

or 2.2% in Brčko District. In December, the average net 

wage at the annual level in FBH and RS was higher by 

0.4% each, while in Brčko District it was lower by 0.5%. 

In December 2012, the average pension in FBH was KM 

350, in RS it was KM 311 and in Brčko District it was KM 

308, and, compared to September 2012, in FBH and RS 

the pension was lower by 1 KM each, while in Brčko 

District it was lower by KM 2. In December 2012, the 

average pension at the annual level in FBH was lower 

by KM 2 (0.4%), in RS it was lower by KM 10 (3.1%) and 

in Brčko District it was lower by KM 8 (3.6%). 

According to administrative data, the structure of 

employees by the activities in December 2012, shows 

that the highest number of employees was recorded 

in the manufacturing industry (19.0%), and in retail 

and wholesale trade, repair of motor vehicles and 

motocycles, and things for personal use and household 

(18.2%). The share of the manufacturing industry, 

compared to September 2012, decreased by 3 bp, 

and the share of trade by 18 bp in the total number 

of employees. These are followed by the sector of 

public administration and defense and mandatory 

social insurance, with 10.8%, and education with 9.1% 

of the employed people. These four sectors employ 

57.15% of the total number of employed people in 

BH. Other activities employ from 0.06% (fishing) to 

7.13% (health and social protection).


U četvrtom tromjesečju 2012. godine, u odnosu 

na isto razdoblje 2011. godine, najviši nominalni 

rast neto plaće od 3,6% zabilježen je u djelatnosti 

poljoprivrede, lova i šumarstva. Relativno visoke 

stope rasta plaća zabilježene su i u djelatnostima 

koje obuhvataju ostale društvene, socijalne i osobne 

uslužne djelatnosti (3,3%) i prijevoz, skladištenje i 

veze (3,2%). Na drugoj strani, najviši pad nominalne 

neto plaće od 2,0% zabilježen je u djelatnosti 


Pri tome, u prosincu 2012. godine u FBiH ostvarena je 

prosječna neto plaća od 837 KM, RS-u 818 KM i Brčko 

distriktu 823 KM. Prosječna neto plaća u odnosu na 

rujan 2012. godine u FBiH veća je za 20 KM ili 2,5%, 

u RS-u za 14 KM ili 1,7% i u Brčko distriktu za 18 KM 

ili 2,2%. Prosječna neto plaća na godišnjoj razini u 

prosincu u FBiH i RS-u veća je za po 0,4%, dok je u Brčko 

distriktu manja za 0,5%. 

Prosječna mirovina u prosincu 2012. u FBiH iznosila 

je 350 KM, u RS-u 311 KM i Brčko distriktu 308 KM. U 

odnosu na rujan 2012. godine u FBiH i u RS-u mirovina 

je manja za po 1 KM, dok je u Brčko distriktu veća 

za 2 KM (0,4%). U prosincu 2012. godine prosječna 

mirovina na godišnjoj razini u FBiH je manja za 2 

KM (0,4%), u RS-u manja za 10 KM (3,1%), a u Brčko 

distriktu je manja za 8 KM (3,6%). 

Struktura zaposlenih prema administrativnim 

podacima po djelatnostima u prosincu 2012. 

pokazuje da je najveći broj zaposlenih u 

prerađivačkoj industriji (19,0%) i u djelatnosti 

koja obuhvata trgovinu na veliko i malo, popravak 

motornih vozila i motocikla, te predmeta za osobnu 

uporabu i kućanstvo (18,2%). Udio prerađivačke 

industrije u odnosu na rujan 2012. se smanjio za 

3 bp, a udio trgovine za 18 bp u ukupnom broju 

zaposlenih. Zatim slijedi djelatnost u koju je 

svrstana javna uprava i obrana te obvezno socijalno 

osiguranje sa 10,8%, te obrazovanje s 9,1% 

zaposlenih. U navedene četiri grane zaposleno je 

57,15% ukupnog broja zaposlenih u BiH. Ostale 

djelatnosti zapošljavaju od 0,06% (ribarstvo) do 

7,13% (zdravstvena i socijalna zaštita). 


У четвртом кварталу 2012. године, у односу на исти 

период 2011. године, највиши номинални раст 

нето плате од 3,6% забиљежен је у дјелатности 

пољопривреде, лова и шумарства. Релативно 

високе стопе раста плата забиљежене су и у 

дјелатностима које обухватају остале друштвене, 

социјалне и личне услужне дјелатности (3,3%) 

и превоз, складиштење и везе (3,2%). На другој 

страни, највиши пад номиналне нето плате од 2,0% 

забиљежен је у дјелатности грађевинарства. 

При томе, у децембру 2012. године у ФБиХ остварена 

је просјечна нето плата од 837 КМ, РС-у 818 КМ и 

Брчко дистрикту 823 КМ. Просјечна нето плата у 

односу на септембар 2012. године у ФБиХ већа је за 

20 КМ или 2,5%, у РС-у за 14 КМ или 1,7% и у Брчко 

дистрикту за 18 КМ или 2,2%. Просјечна нето плата на 

годишњем нивоу у децембру у ФБиХ и РС-у већа је за 

по 0,4%, док је у Брчко дистрикту мања за 0,5%. 

Просјечна пензија у децембру 2012. у ФБиХ износила 

је 350 КМ, у РС-у 311 КМ и Брчко дистрикту 308 КМ. 

У односу на септембар 2012. године у ФБиХ и у РС-у 

пензија је мања за по 2 КМ, док је у Брчко дистрикту 

већа за 1 КМ (0,4%). У децембру 2012. године 

просјечна пензија на годишњем нивоу у ФБиХ је 

мања за 2 КМ (0,4%), у РС-у мања за 10 КМ (3,1%), а у 

Брчко дистрикту је мања за 8 КМ (3,6%). 

Структура запослених према административним 

подацима по дјелатностима у децембру 2012. 

показује да је највећи број запослених у 

прерађивачкој индустрији (19,0%) и у дјелатности 

која обухвата трговину на велико и мало, поправак 

моторних возила и мотоцикла, те предмета за 

личну употребу и домаћинство (18,2%). Учешће 

прерађивачке индустрије у односу на септембар 

2012. се смањило за 3 бп, а учешће трговине за 18 бп у 

укупном броју запослених. Затим слиједи дјелатност 

у коју је сврстана јавна управа и одбрана те обавезно 

социјално осигурање са 10,8%, те образовање са 

9,1% запослених. У наведене четири гране запослено 

је 57,15% укупног броја запослених у БиХ. Остале 

дјелатности запошљавају од 0,06% (рибарство) до 

7,13% (здравствена и социјална заштита). 

45


Grafikon 11: Struktura zaposlenih prema djelatnostima u decembru 2012. godine 

Graph 11: Employment Structure by Activities in December 2012 

Legenda: 

A Poljoprivreda, lov i šumarstvo 

B Ribarstvo 

C Rudarstvo i vađenje kamena 

D Prerađivačka industrija 

E Snabdijevanje električnom energijom, plinom i vodom 

F Građevinarstvo 

G Trgovina na veliko i na malo; popravak motornih vozila 

i motocikala, te predmeta za ličnu upotrebu i domaćinstvo 

H Hoteli i restorani 

I Prevoz, skladištenje i veze 

J Finansijsko posredovanje 

K Poslovanje nekretninama, iznajmljivanje i poslovne usluge 

L Javna uprava i odbrana; obavezno socijalno osiguranje 

M Obrazovanje 

N Zdravstvena i socijalna zaštita 

O Ostale društvene, socijalne i lične uslužne djelatnosti 

46 

20% 

18% 

16% 

14% 

12% 

10% 

8% 

6% 

4% 

2% 

0% 

A B C D E F G H I J K L M N O 

Legend: 

A Agriculture, hunting and forestry 

B Fishing 

C Mining and quarrying 

D Manufacturing 

E Electricity, gas and water supply 

F Construction 

G Wholesale and retail trade; repair motor vehicles, 

motorcycles and personal household goods 

H Hotels and restaurants 

I Transport, storage and communication 

J Financial intermedation 

K Real estate, renting and business activities 

L Public administration and defence; compulsory social security 

M Education 

N Health and social work 

O Other community, social and personal service activities


Slika 11: Struktura zaposlenih prema djelatnostima u prosincu 2012. godine 

Графикон 11: Структура запослених према дјелатностима у децембру 2012. године 

Legenda: 

20% 

18% 

16% 

14% 

12% 

10% 

A Poljoprivreda, lov i šumarstvo 

B Ribarstvo 

C Rudarstvo i vađenje kamena 

D Prerađivačka industrija 

E Opskrba električnom energijom, plinom i vodom 

F Građevinarstvo 

G Trgovina na veliko i na malo; popravak motornih vozila i 

motocikala, te predmeta za osobnu uporabu i kućanstvo 

H Hoteli i restorani 

I Prijevoz, skladištenje i veze 

J Financijsko posredovanje 

K Poslovanje nekretninama, iznajmljivanje i poslovne usluge 

L Javna uprava i obrana; obvezno socijalno osiguranje 

M Obrazovanje 

N Zdravstvena i socijalna zaštita 

O Ostale društvene, socijalne i osobne uslužne djelatnosti 

8% 

6% 

4% 

2% 

0% 

A B C D E F G H I J K L M N O 

Легенда: 


A Пољопривреда, лов и шумарство 

B Pибарство 

C Pударство и вађење камена 

D Прерађивачка индустрија 

E Снабдијевање електричном енергијом, гасом и водом 

F Грађевинарство 

G Трговина на велико и на мало; поправак моторних возила 

и мотоцикала, те предмета за личну употребу и домаћинство 

H Хотели и ресторани 

I Превоз, складиштење и везе 

J Финансијско посредовање 

K Пословање некретнинама, изнајмљивање и пословне услуге 

L Јавна управа и одбрана; обaвезно социјално осигурање 

M Образовање 

N Здравствена и социјална заштита 

O Остале друштвене, социјалне и личне услужне дјелатности 

47


3. FINANSIJSKI SEKTOR 


Ukupan saldo kupovine i prodaje KM u toku 2012. 

godine je pozitivan i iznosi 19,3 miliona KM. 

Proces razduživanja koji su realizirale komercijalne 

banke, a usljed slabe kreditne aktivnosti, uticao 

je da vrijednost salda u prvim mjesecima godine 

bude negativna. Poboljšanje je ostvareno 

početkom turističke sezone i dolaska bh. građana 

iz inostranstva krajem drugog i u toku trećeg 

kvartala. Takođe, pozitivan uticaj ostvaren je i 

doznakom prve tranše stand-by aranžmana s 

MMF-om krajem devetog mjeseca u ukupnom 

iznosu 118,9 miliona KM. 

Višemjesečno smanjenje deviznih rezervi prisutno 

od početka godine zaustavljeno je u junu pod 

uticajem pozitivnog salda kupovine i prodaje 

KM. Tokom trećeg kvartala devizne rezerve su 

kontinuirano rasle da bi u prva dva mjeseca četvrtog 

kvartala došlo do stagnacije i blagog smanjenja. U 

toku oktobra je ostvaren pozitivan saldo u iznosu 

36,7 miliona KM, a u novembru je negativan u 

iznosu 76,3 miliona KM. 

U decembru dolazi do povećane prodaje deviza prema 

CBBiH usljed praznika, te intenzivnije aktivnosti banaka 

pri kraju godine, uz priliv sredstava po osnovu druge 

tranše stand-by aranžmana, što je rezultiralo pozitivnim 

mjesečnim saldom od 236,7 miliona KM. Doznačena 

sredstva po osnovu stand-by aranžmana iznose 111,3 

miliona KM. 

Grafikon 12: Kupovina i prodaja KM (u milionima KM) 

48 

Prodaja 

Kupovina 

Saldo 

Selling 

Buying 

Balance 



900 

800 

700 

600 

500 

400 

300 

200 

100 

0 

-100 

-200 

-300 

-400 

Graph 12: KM Buying and Selling (in KM million) 

3. FINANCIAL SECTOR 

3.1 Foreign Exchange Reserves and Monetary Base 

The total balance of KM purchase and sale in 2012 was 

positive amounting to KM 19.3 million. 

The process of deleveraging realized by commercial 

banks, due to weak lending activities, caused negative 

values of balances in the first months of the year. The 

improvement was made in the beginning of touristic 

season and the arrival of BH citizens from foreign 

countries in the end of the second and during the 

third quarter. Also, a positive impact was made by the 

transfer of the first tranche of Stand-by Arrangement 

with the IMF in the end of the ninth month in the total 


Decrease of foreign exchange reserves during several 

months was present since the beginning of the year and 

ended in June under the impact of positive balance of 

KM purchase and sale. During the third quarter, foreign 

exchange reserves continuously increased and then they 

stagnated in the first two months of the fourth quarter and 

there was a small decrease. During October, there was a 

positive balance in the amount of KM 36.7 million, and in 

November it was negative in the amount of KM 76.3 million. 

In December there was an increased sale of foreign 

exchange funds to the CBBH due to holidays, and more 

intensive activities of banks in the end of the year, with the 

inflow of funds on the basis of the second tranche of Standby 

Arrangement, which resulted in a positive monthly 

balance of KM 236.7 million. Transferred funds on the basis 

of Stand-by Arrangement amounted to KM 111.3 million. 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 



3. FINANCIJSKI SEKTOR 3. ФИНАНСИЈСКИ СЕКТОР 


Ukupan saldo kupovine i prodaje KM tijekom 2012. 

godine je pozitivan i iznosi 19,3 milijuna KM. 

Proces razduživanja koji su realizirale komercijalne 

banke, a usljed slabe kreditne aktivnosti, utjecao 

je da vrijednost salda u prvim mjesecima godine 

bude negativna. Poboljšanje je ostvareno 

početkom turističke sezone i dolaska bh. građana 

iz inozemstva krajem drugog i tijekom trećeg 

tromjesečja. Također, pozitivan utjecaj ostvaren je i 

doznakom prve tranše stand-by aranžmana s MMFom 

krajem devetog mjeseca u ukupnom iznosu 

118,9 milijuna KM. 

Višemjesečno smanjenje deviznih rezervi prisutno od 

početka godine zaustavljeno je u lipnju pod utjecajem 

pozitivnog salda kupovine i prodaje KM. Tijekom 

trećeg tromjesečja devizne rezerve su kontinuirano 

rasle da bi u prva dva mjeseca četvrtog tromjesečja 

došlo do stagnacije i blagog smanjenja. Tijekom 

listopada je ostvaren pozitivan saldo u iznosu 36,7 

milijuna KM, a u studenom je negativan u iznosu 76,3 

milijuna KM. 

U prosincu dolazi do povećane prodaje deviza prema 

CBBiH usljed praznika, te intenzivnije aktivnosti banaka 

pri kraju godine, uz priljev sredstava po osnovi druge 

tranše stand-by aranžmana, što je rezultiralo pozitivnim 

mjesečnim saldom od 236,7 milijuna KM. Doznačena 

sredstva po osnovi stand-by aranžmana iznose 111,3 

milijuna KM. 

Slika 12: Kupovina i prodaja KM (u milijunima KM) 

Prodaja 

Kupovina 

Saldo 

 

 

 


 

900 

800 

700 

600 

500 

400 

300 

200 

100 

0 

-100 

-200 

-300 

-400 

Графикон 12: Куповина и продаја КМ (у милионима КМ) 

3.1 Девизне резерве и монетарна база 


Укупан салдо куповине и продаје КМ у току 2012. 

године је позитиван и износи 19,3 милиона КМ. 

Процес раздуживања који су реализовале 

комерцијалне банке, а усљед слабе кредитне 

активности, утицао је да вриједност салда у првим 

мјесецима године буде негативна. Побољшање је 

остварено почетком туристичке сезоне и доласка 

бх. грађана из иностранства крајем другог и у току 

трећег квартала. Такође, позитиван утицај остварен 

је и дознаком прве транше stand-by аранжмана с 

ММФ-ом крајем деветог мјесеца у укупном износу 

118,9 милиона КМ. 

Вишемјесечно смањење девизних резерви присутно 

од почетка године заустављено је у јуну под утицајем 

позитивног салда куповине и продаје КМ. Током 

трећег квартала девизне резерве су континуирано 

расле да би у прва два мјесеца четвртог квартала 

дошло до стагнације и благог смањења. У току 

октобра је остварен позитиван салдо у износу 36,7 

милиона КМ, а у новембру је негативан у износу 76,3 

милиона КМ. 

У децембру долази до повећане продаје девиза према 

ЦББиХ усљед празника, те интензивније активности 

банака при крају године, уз прилив средстава по 

основу друге транше stand-by аранжмана, што је 

резултирало позитивним мјесечним салдом од 236,7 

милиона КМ. Дозначена средства по основу stand-by 

аранжмана износе 111,3 милиона КМ. 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 


49


S obzirom na to da saldo kupovine i prodaje ima 

dominantan uticaj na kretanje deviznih rezervi, 

pozitivan saldo u decembru pod uticajem 

gorepomenutih faktora doveo je do ponovnog 

rasta deviznih rezervi (kvartalno povećanje 

iznosi 217,8 miliona KM ili 3,5%), pa su dostigle 

nivo od 6,51 mlijardu KM. 

Grafikon 13: Devizne rezerve CBBiH (u milionima KM) 

Graph 13: CBBH Foreign Exchange Reserves (in KM million) 

50 

Neto strana aktiva CBBiH 

(d. skala) 

Neto devizne rezerve 

(l. skala) 

Net foreign assets of CBBH 

(r. h. scale) 

7.000 

6.000 

5.000 

Taking into account that balance of purchase and 

sale has a dominant impact on the trend of foreign 

exchange reserves, a positive balance in December 

under the influence of the above factors brought about 

the repeated growth of foreign exchange reserves 

(quarterly increase amounts to KM 217.8 million or 3.5%) 

so they reached the level of KM 6.51 billion. 

320 

Net foreign reserves 

(l. h. scale) 4.000 

280 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 




I na kvartalnom i na godišnjem nivou prisutna 

je promjena strukture deviznih rezervi u korist 

investicionog portfolija. Tako su investicije u 

vrijednosne papire zabilježile kvartalno povećanje 

u iznosu 224,8 miliona KM (6,2%), dok depoziti kod 

nerezidentnih banaka bilježe smanjenje za 98,9 


Vrijednost monetarnog zlata iznosi 159,0 miliona 

KM uz kvartalno smanjenje od 12,4 miliona KM 

(7,3%). Istovremeno, strana valuta u trezoru bilježi 

povećanje od 103,2 miliona KM (344,2%). 

Godišnje povećanje deviznih rezervi iznosi 84,9 

miliona KM (1,3%). Posmatrano po strukturi, 

investicije u vrijednosne papire su se povećale za 

2,08 milijardi KM (116,4%), dok su se depoziti kod 

nerezidentnih banaka smanjili za 2,05 milijardi 

KM (46,8%). Strana valuta u trezoru povećala se za 

39,6 miliona KM (42,3%), a monetarno zlato za 7,7 


Neto strana aktiva bilježi povećanje na kvartalnom 

nivou za 7,4 miliona KM (1,4%) i na godišnjem 

nivou za 12,9 miliona KM (2,5%). 

Iako je sredinom kvartala zabilježeno smanjenje 

gotovine izvan monetarnih vlasti, s decembrom je, 

usljed povećanih zahtjeva za gotovinom tipičnih 

za kraj godine, ostvareno povećanje na kvartalnom 

nivou u iznosu od 14,3 miliona KM (0,5%). 

600 

560 

520 

480 

440 

400 

360 

Both on the quarterly and annual level, there was a 

change in the structure of foreign exchange reserves in 

favour of investment portfolio. So, the investments in 

securities recorded a quarterly increase in the amount 

of KM 224.8 million (6.2%) while deposits with nonresident 

banks recorded a decrease of KM 98.9 million 

(4.1%). 

The value of monetary gold amounted to KM 159.0 

million, with a quarterly decrease of KM 12.4 million 

(7.3%). At the same time, foreign currency in the 

vault increased by KM 103.2 million (344.2%). 

The annual increase of foreign reserves amounted 

to KM 84.9 million (1.3%). Observing the structure, 

investments in securities increased by KM 2.08 

billion (116.4%) while deposits with non-resident 

banks decreased by KM 2.05 billion (46.8%). Foreign 

currency in the vault increased by KM 39.6 million 

(42.3%), and monetary gold by KM 7.7 million 

(5.1%). 

Net foreign assets increased both at the quarterly and 

annual level by KM 7.4 million (1.4%) and KM 12.9 

million (2.5%), respectively. 

Although in mid quarter there was a decrease of cash 

outside monetary authorities, in December, due to 

increased requests for cash typical of the end of the 

year, there was an increase at the quarterly level in the 

amount of KM 14.3 million (0.5%).


S obzirom na to da saldo kupovine i prodaje ima 

dominantan utjecaj na kretanje deviznih rezervi, 

pozitivan saldo u prosincu pod utjecajem 

gorespomenutih faktora doveo je do ponovnog 

rasta deviznih rezervi (tromjesečno povećanje 

iznosi 217,8 milijuna KM ili 3,5%), pa su dostigle 

razinu od 6,51 mlijardu KM. 

Slika 13: Devizne rezerve CBBiH (u milijunima KM) 


 

Neto strana aktiva CBBiH 

(d. skala) 

Neto devizne rezerve 

(l. skala) 

 

 

7.000 

6.000 

5.000 

Графикон 13: Девизне резерве ЦББиХ (у милионима КМ) 


С обзиром на то да салдо куповине и продаје има 

доминантан утицај на кретање девизних резерви, 

позитиван салдо у децембру под утицајем 

горепоменутих фактора довео је до поновног 

раста девизних резерви (квартално повећање 

износи 217,8 милиона КМ или 3,5%), па су достигле 

ниво од 6,51 млијарду КМ. 

320 

 

4.000 

280 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 

I na tromjesečnoj i na godišnjoj razini prisutna 

je promjena strukture deviznih rezervi u korist 

investicijskog portfelja. Tako su investicije u 

vrijednosnice zabilježile tromjesečno povećanje u 

iznosu 224,8 milijuna KM (6,2%), dok depoziti kod 

nerezidentnih banaka bilježe smanjenje za 98,9 


Vrijednost monetarnog zlata iznosi 159,0 milijuna 

KM uz tromjesečno smanjenje od 12,4 milijuna KM 

(7,3%). Istodobno, strana valuta u trezoru bilježi 

povećanje od 103,2 milijuna KM (344,2%). 

Godišnje povećanje deviznih rezervi iznosi 84,9 

milijuna KM (1,3%). Promatrano po strukturi, 

investicije u vrijednosnice su se povećale za 2,08 

milijardi KM (116,4%), dok su se depoziti kod 

nerezidentnih banaka smanjili za 2,05 milijardi 

KM (46,8%). Strana valuta u trezoru povećala se za 

39,6 milijuna KM (42,3%), a monetarno zlato za 7,7 


Neto strana aktiva bilježi povećanje na tromjesečnoj 

razini za 7,4 milijuna KM (1,4%) i na godišnjoj razini 

za 12,9 milijuna KM (2,5%). 

Iako je sredinom tromjesečja zabilježeno smanjenje 

gotovine izvan monetarnih vlasti, s prosincem je, 

usljed povećanih zahtjeva za gotovinom tipičnih za 

kraj godine, ostvareno povećanje na tromjesečnoj 

razini u iznosu od 14,3 milijuna KM (0,5%). 


600 

560 

520 

480 

440 

400 

360 

И на кварталном и на годишњем нивоу присутна 

је промјена структуре девизних резерви у корист 

инвестиционог портфолија. Тако су инвестиције 

у хартије од вриједности забиљежиле квартално 

повећање у износу 224,8 милиона КМ (6,2%), док 

депозити код нерезидентних банака биљеже 

смањење за 98,9 милиона КМ (4,1%). 

Вриједност монетарног злата износи 159,0 милиона 

КМ уз квартално смањење од 12,4 милиона КМ 

(7,3%). Истовремено, страна валута у трезору 

биљежи повећање од 103,2 милиона КМ (344,2%). 

Годишње повећање девизних резерви износи 

84,9 милиона КМ (1,3%). Посматрано по структури, 

инвестиције у хартије од вриједности су се повећале 

за 2,08 милијарди КМ (116,4%), док су се депозити код 

нерезидентних банака смањили за 2,05 милијарди 

КМ (46,8%). Страна валута у трезору повећала се за 

39,6 милиона КМ (42,3%), а монетарно злато за 7,7 


Нето страна актива биљежи повећање на 

кварталном нивоу за 7,4 милиона КМ (1,4%) и на 

годишњем нивоу за 12,9 милиона КМ (2,5%). 

Иако је средином квартала забиљежено смањење 

готовине изван монетарних власти, с децембром је, 

усљед повећаних захтјева за готовином типичних 

за крај године, остварено повећање на кварталном 

нивоу у износу од 14,3 милиона КМ (0,5%). 

51


Depoziti banaka kod monetarnih vlasti su s krajem 

godine ponovo prešli 3,00 milijarde KM (nivo 

zabilježen na početku godine). Ukupno kvartalno 

povećanje iznosi 181,5 miliona KM (6,3%). Usljed 

ovakvih kretanja monetarna baza se povećala za 

196,3 miliona KM (3,5%). 

Grafikon 14: Monetarna baza M0 (u milijardama KM) 



Graph 14: Monetary Base M0 (in KM billion) 

52 

M0 

Depoziti banaka kod 

monetarnih vlasti 

Gotovina izvan 


M0 

Deposits with 

monetary authorities 

Currency outside 

monetary authorities 

Posmatrano na godišnjem nivou, gotovina izvan 

monetarnih vlasti od početka godine bilježi 

kontinuirano povećanje, koje krajem godine 

iznosi 102,5 miliona KM (3,9%). Istovremeno, 

depoziti u decembru su smanjeni na godišnjem 

nivou za 152,1 milion KM (4,8%). 


Promjene u četvrtom kvartalu 

Prva dva mjeseca četvrtog kvartala 2012. zabilježila 

su smanjenje obje komponente monetarnog 

agregata M1. Ipak, ovo smanjenje je znatno 

ublaženo povećanjem u decembru, te je tako 

kvartalno smanjenje depozita u domaćoj valuti 

iznosilo 60,6 miliona KM (1,6%) uz blago smanjenje 

gotovine van banaka od 7,1 milion KM (0,3%). 

Tako je monetarni agregat M1 iskazao kvartalno 

smanjenje za 67,7 miliona KM (1,1%). 

7,0 

6,0 

5,0 

4,0 

3,0 

2,0 

1,0 

0,0 

Deposits of banks with monetary authorities in the 

end of the year again exceeded KM 3.00 billion (the 

level recorded in the beginning of the year). The total 

quarterly increase amounted to KM 181.5 million 

(6.3%). Due to such trends monetary base increased by 

KM 196.3 million (3.5%). 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 


Observed at the annual level, cash outside monetary 

authorities recorded a continuous increase since the 

beginning of the year, which in the end of the year 

amounted to KM 102.5 million (3.9%). At the same time, 

deposits in December decreased at the annual level by 

KM 152.1 million (4.8%). 

3.2 Monetary Aggregates 

Changes in the Fourth Quarter 

During the first two months of the fourth quarter 

of 2012, there was a decrease of both components 

of monetary aggregate M1. Yet, such decrease was 

significantly mitigated by the increase in December, so 

the quarterly decrease of deposits in the local currency 

was KM 60.6 million (1.6%), with a slight decrease of 

cash outside banks amounting to KM 7.1 million (0.3%). 

So, monetary aggregate M1 recorded a quarterly 

decrease by KM 67.7 million (1.1%).


Depoziti banaka kod monetarnih vlasti su s 

krajem godine ponovo prešli 3,00 milijarde KM 

(razina zabilježena na početku godine). Ukupno 

tromjesečno povećanje iznosi 181,5 milijuna KM 

(6,3%). Usljed ovakvih kretanja monetarna baza se 

povećala za 196,3 milijuna KM (3,5%). 

Slika 14: Monetarna baza M0 (u milijardama KM) 

M0 


 

Depoziti banaka kod 




M0 

 

 

 

 

Графикон 14: Монетарна база M0 (у милијардама КМ) 

Promatrano na godišnjoj razini, gotovina izvan 

monetarnih vlasti od početka godine bilježi 

kontinuirano povećanje, koje krajem godine 

iznosi 102,5 milijuna KM (3,9%). Istodobno, 

depoziti u prosincu su smanjeni na godišnjoj 

razini za 152,1 milijun KM (4,8%). 


Promjene u četvrtom tromjesečju 

Prva dva mjeseca četvrtog tromjesečja 2012. zabilježila 

su smanjenje obje komponente monetarnog 

agregata M1. Ipak, ovo smanjenje je znatno ublaženo 

povećanjem u prosincu, te je tako tromjesečno 

smanjenje depozita u domaćoj valuti iznosilo 60,6 

milijuna KM (1,6%) uz blago smanjenje gotovine izvan 

banaka od 7,1 milijun KM (0,3%). Tako je monetarni 

agregat M1 iskazao tromjesečno smanjenje za 67,7 


7,0 

6,0 

5,0 

4,0 

3,0 

2,0 

1,0 

0,0 


Депозити банака код монетарних власти су с крајем 

године поново прешли 3,00 милијарде КМ (ниво 

забиљежен на почетку године). Укупно квартално 

повећање износи 181,5 милиона КМ (6,3%). Усљед 

оваквих кретања монетарна база се повећала за 

196,3 милиона КМ (3,5%). 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 


Посматрано на годишњем нивоу, готовина изван 

монетарних власти од почетка године биљежи 

континуирано повећање, које крајем године 

износи 102,5 милиона КМ (3,9%). Истовремено, 

депозити у децембру су смањени на годишњем 

нивоу за 152,1 милион КМ (4,8%). 

3.2 Монетарни агрегати 

Промјене у четвртом кварталу 

Прва два мјесеца четвртог квартала 2012. 

забиљежила су смањење обје компоненте 

монетарног агрегата М1. Ипак, ово смањење је 

знатно ублажено повећањем у децембру, те је тако 

квартално смањење депозита у домаћој валути 

износило 60,6 милиона КМ (1,6%) уз благо смањење 

готовине ван банака од 7,1 милион КМ (0,3%). Тако је 

монетарни агрегат М1 исказао квартално смањење 

за 67,7 милиона КМ (1,1%). 

53


Grafikon 15: Monetarni agregati (u milijardama KM) 

Graph 15: Monetary Aggregates (in KM billion) 

54 

 

 

 

 

 

 

Other deposits in domestic currency 

Transf. deposits in foreign currency 

 

Transf. deposits in domestic currency 

 

16.000 

14.000 

12.000 

10.000 

8.000 

6.000 

4.000 

2.000 

0 

S druge strane, kvazi-novac je ostvario značajno 

kvartalno povećanje u iznosu 237,3 miliona KM (2,8%). 

Najveći rast zabilježili su ostali depoziti u domaćoj 

valuti u iznosu od 157,7 miliona KM (6,3%). Prenosivi 

depoziti u stranoj valuti su povećani za 15,1 milion KM 

(1,5%), a ostali depoziti u stranoj valuti za 64,4 miliona 

KM (1,3%). 

Navedena kretanja monetarnih agregata M1 i kvazinovca 

rezultirala su rastom novčane mase, mjerene 

monetarnim agregatom M2, za 169,6 miliona KM (1,2%). 

Grafikon 16: Rast M2 i doprinosi komponenti (godišnje stope) 

 

 

 

M2 

Deposits in domestic currency 

Deposits in foreign currency 

 

 

 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 

8,0% 

7,0% 

6,0% 

5,0% 

4,0% 

3,0% 

2,0% 

1,0% 

0,0% 


Graph 16: Growth of M2 and Shares of its Different Components (Annual Rates) 

On the other hand, quasi money recorded a significant 

quarterly increase which amounted to KM 237.3 million 

(2.8%). The highest growth was recorded by other 

deposits in the local currency in the amount of KM 

157.7 million (6.3%). Transferrable deposits in foreign 

currency increased by KM 15.1 million (1.5%), and other 

deposits in foreign currency by KM 64.4 million (1.3%). 

Such trends of monetary aggregate M1 and quasi money 

resulted in the growth of money supply, measured by 

monetary aggregate M2, by KM 169.6 million (1.2%). 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 



Slika 15: Monetarni agregati (u milijardama KM) 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

16.000 

14.000 

12.000 

10.000 

8.000 

6.000 

4.000 

2.000 

Графикон 15: Монетарни агрегати (у милијардама КМ) 

S druge strane, kvazi-novac je ostvario značajno 

tromjesečno povećanje u iznosu 237,3 milijuna KM 

(2,8%). Najveći rast zabilježili su ostali depoziti u 

domaćoj valuti u iznosu od 157,7 milijuna KM (6,3%). 

Prenosivi depoziti u stranoj valuti su povećani za 15,1 

milijun KM (1,5%), a ostali depoziti u stranoj valuti za 

64,4 milijuna KM (1,3%). 

Navedena kretanja monetarnih agregata M1 i kvazinovca 

rezultirala su rastom novčane mase, mjerene 

monetarnim agregatom M2, za 169,6 milijuna KM (1,2%). 

Slika 16: Rast M2 i doprinosi komponenti (godišnje stope) 

 

 

 

M2 

 

 

 

 

 

Графикон 16: Раст М2 и доприноси компоненти (годишње стопе) 

0 


1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 

8,0% 

7,0% 

6,0% 

5,0% 

4,0% 

3,0% 

2,0% 

1,0% 

0,0% 


С друге стране, квази-новац је остварио значајно 

квартално повећање у износу 237,3 милиона КМ 

(2,8%). Највећи раст забиљежили су остали депозити 

у домаћој валути у износу од 157,7 милиона КМ 

(6,3%). Преносиви депозити у страној валути 

су повећани за 15,1 милион КМ (1,5%), а остали 

депозити у страној валути за 64,4 милиона КМ (1,3%). 

Наведена кретања монетарних агрегата М1 и квазиновца 

резултирала су растом новчане масе, мјерене 

монетарним агрегатом М2, за 169,6 милиона КМ (1,2%). 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 


55


Grafikon 17: Komponente M2 (učešće) 

 

 

Graph 17: Components of M2 (percent) 

56 

 

 

 

 

 

60% 

50% 

40% 

30% 

20% 

10% 

0% 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 1112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 1112 

Promjene na godišnjem nivou 

Unutar monetarnog agregata M1 gotovina izvan 

banaka je zabilježila povećanje za 47,9 miliona KM, 

a prenosivi depoziti u domaćoj valuti smanjenje za 

91,7 miliona KM (2,4%), pa je monetarni agregat M1 

smanjen za 43,8 miliona KM (0,7%). 

S druge strane, kvazi-novac se povećao za 535,7 

miliona KM (6,5%). Najznačajniji doprinos takvom 

rastu dali su ostali depoziti u domaćoj valuti koji su se 

povećali za 387,5 miliona KM (17,0%). Ostali depoziti u 

stranoj valuti su porasli za 195,9 miliona KM (4,0%), dok 

su prenosivi depoziti u stranoj valuti smanjeni za 47,6 


S obzirom na navedeno, novčana masa, mjerena 

monetarnim agregatom M2, povećala se za 491,9 


Grafikon 18: Struktura novčane mase, M2 (u milijardama KM) 

 

 

 

 

 

 

 

15 

14 

13 

12 

11 

10 

9 

8 

7 

6 

5 

4 

Graph 18: Composition of M2, Money Supply (in KM billion) 


Changes at the Annual Level 

Within monetary aggregate M1 cash outside banks 

recorded an increase by KM 47.9 million, and transferrable 

deposits in the local currency decreased by KM 91.7 

million (2.4%), so monetary aggregate M1 decreased by 

KM 43.8 million (0.7%). 

On the other hand, quasi money increased by KM 535.7 

million (6.5%). Such growth was mainly affected by other 

deposits in the local currency which increased by KM 

387.5 million (17.0%). Other deposits in foreign currency 

increased by KM 195.9 million (4.0%), while transferrable 

deposits in foreign currency decreased by KM 47.6 million 

(4.3%). 

Taking into account above, money supply, measured by 

monetary aggregate M2, increased by KM 491.9 million 

(3.4%). 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 



Slika 17: Komponente M2 (udio) 

 

 

 

 

 

 

 

 

Графикон 17: Компоненте М2 (учешће) 

Promjene na godišnjoj razini 

60% 

50% 

40% 

30% 

20% 

10% 

Unutar monetarnog agregata M1 gotovina izvan 

banaka je zabilježila povećanje za 47,9 milijuna KM, 

a prenosivi depoziti u domaćoj valuti smanjenje za 

91,7 milijuna KM (2,4%), pa je monetarni agregat M1 

smanjen za 43,8 milijuna KM (0,7%). 

S druge strane, kvazi-novac se povećao za 535,7 

milijuna KM (6,5%). Najznačajniji doprinos takvom 

rastu dali su ostali depoziti u domaćoj valuti koji su se 

povećali za 387,5 milijuna KM (17,0%). Ostali depoziti 

u stranoj valuti su porasli za 195,9 milijuna KM (4,0%), 

dok su prenosivi depoziti u stranoj valuti smanjeni za 

47,6 milijuna KM (4,3%). 

S obzirom na navedeno, novčana masa, mjerena 

monetarnim agregatom M2, povećala se za 491,9 


Slika 18: Struktura novčane mase, M2 (u milijardama KM) 

 

 

 

 

4 

 

 

Графикон 18: Структура новчане масе, M2 (у милијардама КМ) 

0% 

15 

14 

13 

12 

11 

10 

9 

8 

7 

6 

5 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 1112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 1112 


Промјене на годишњем нивоу 


Унутар монетарног агрегата М1 готовина изван 

банака је забиљежила повећање за 47,9 милиона КМ, 

а преносиви депозити у домаћој валути смањење за 

91,7 милиона КМ (2,4%), па је монетарни агрегат М1 

смањен за 43,8 милиона КМ (0,7%). 

С друге стране, квази-новац се повећао за 535,7 

милиона КМ (6,5%). Најзначајнији допринос таквом 

расту дали су остали депозити у домаћој валути који 

су се повећали за 387,5 милиона КМ (17,0%). Остали 

депозити у страној валути су порасли за 195,9 

милиона КМ (4,0%), док су преносиви депозити у 

страној валути смањени за 47,6 милиона КМ (4,3%). 

С обзиром на наведено, новчана маса, мјерена 

монетарним агрегатом М2, повећала се за 491,9 


1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 


57


Multiplikacija novca 

Snažan rast monetarne baze, uz smanjenje monetarnog 

agregata M1, doveo je do smanjenja multiplikacije 

novca za navedeni agregat za 0,0492 na kvartalnom 

nivou. 

S obzirom na približno godišnje smanjenje i 

monetarnog agregata i monetarne baze, uočava se 

stagnacija multiplikacije M1. 

Vrijednost multiplikatora za M2 iznosi 2,5700 

uz kvartalno smanjenje za 0,0598 kao rezultat 

naglašenijeg rasta monetarne baze u odnosu na rast 

M2. S druge strane, prvenstveno snažan rast ostalih 

depozita na godišnjem nivou, uz smanjenje depozita 

banaka kod monetarnih vlasti, dovelo je do povećanja 

multiplikacije novca za 0,1049. 

Tabela: Monetarni agregati - 

struktura i godišnje stope rasta 

58 

Dec. 

2011./ 

Dec. 

2011 

Udio u 

M2 (%)/ 

Share of 

M2 (%) 

Dec./ 

Dec. 

Money Multiplication 

A strong growth of monetary base, with the decrease of 

monetary aggregate M1, brought about the decrease 

of money multiplication for the mentioned aggregate 

by 0.0492 at the quarterly level. 

Taking into account the approximate annual decrease 

of both monetary aggregate and monetary base, 

stagnation of multiplication of M1 is noticed. 

The value of M2 multiplier amounts to 2.5700 with the 

quarterly decrease by 0.0598 as a result of a stronger 

growth of monetary base compared to the growth of 

M2. On the other hand, primarily a strong growth of 

other deposits at the annual level, with the decrease 

of bank deposits with monetary authorities, brought 

about the increase of money multiplication by 0.1049. 

Mart/ 

March 

Table: Monetary Aggregates - Structure and 

Annual Growth Rates 

Juni/ 

June 


Sept./ 

Sept. 

Dec./ 

Dec. 

Dec. 

2011./ 

Dec. 

2011 

Udio u 

M2 (%)/ 

Share of 

M2 (%) 

M1 42,9 4,8 4,4 3,1 2,3 41,2 

 

 

16,4 7,0 7,7 6,8 7,5 2,0 16,2 

 

 

26,5 3,5 2,4 0,8 25,0 

QM 57,1 6,5 4,8 6,8 5,8 6,5 58,8 

 

 

15,9 14,8 16,1 16,1 16,7 17,0 17,9 

 

 

7,6 7,1 

 

 

33,6 7,1 2,8 6,6 4,0 4,0 33,8 

M2 100,0 5,8 4,6 5,2 4,3 3,4 100,0 

Protivstavke novčane mase u četvrtom kvartalu 

Neto domaća aktiva bilježi kvartalno povećanje 

u iznosu od 47,6 miliona (0,5%). Pri tome su se 

potraživanja od domaćeg sektora povećala za 87,3 

miliona KM (0,6%), a odbitne stavke na strani pasive 

za 39,7 miliona KM (0,7%). U odbitne stavke ulaze 

vrijednosni papiri, krediti, dionice i drugi kapital i 

ostale stavke (neto). 

Counter-items of Money Supply in the Fourth Quarter 

Net domestic assets recorded a quarterly increase in 

the amount of 47.6 million (0.5%). The claims on the 

local sector recorded an increase of KM 87.3 million 

(0.6%), and deduction items on the side of liabilities 

also increased by KM 39.7 million (0.7%). Deduction 

items include securities, loans, shares and other 

capital and other items (net).


Multiplikacija novca 

Snažan rast monetarne baze, uz smanjenje monetarnog 

agregata M1, doveo je do smanjenja multiplikacije 

novca za navedeni agregat za 0,0492 na tromjesečnoj 

razini. 

S obzirom na približno godišnje smanjenje i 

monetarnog agregata i monetarne baze, uočava se 

stagnacija multiplikacije M1. 

Vrijednost multiplikatora za M2 iznosi 2,5700 uz 

tromjesečno smanjenje za 0,0598 kao rezultat 

naglašenijeg rasta monetarne baze u odnosu na rast 

M2. S druge strane, prvenstveno snažan rast ostalih 

depozita na godišnjoj razini, uz smanjenje depozita 

banaka kod monetarnih vlasti, dovelo je do povećanja 

multiplikacije novca za 0,1049. 

Tablica: Monetarni agregati - 

struktura i godišnje stope rasta 

Pros 

2011./ 

Дец. 

2011. 

Udjel u 

M2 (%)/ 

Удио у 

M2 (%) 

Pros/ 

Дец. 

Мултипликација новца 


Снажан раст монетарне базе, уз смањење 

монетарног агрегата М1, довео је до смањења 

мултипликације новца за наведени агрегат за 0,0492 

на кварталном нивоу. 

С обзиром на приближно годишње смањење и 

монетарног агрегата и монетарне базе, уочава се 

стагнација мултипликације М1. 

Вриједност мултипликатора за М2 износи 2,5700 

уз квартално смањење за 0,0598 као резултат 

наглашенијег раста монетарне базе у односу на 

раст М2. С друге стране, првенствено снажан раст 

осталих депозита на годишњем нивоу, уз смањење 

депозита банака код монетарних власти, довело је 

до повећања мултипликације новца за 0,1049. 

Ožujak/ 

Март 

Lipanj/ 

Јуни 

Табела: Монетарни агрегати - 

структура и годишња стопа раста 

Rujan/ 

Септ. 


Pros/ 

Dec. 

Pros. 

2012./ 

Дец. 


Udjel u 

M2 (%)/ 

Удио у 

M2 (%) 

M1 42,9 4,8 4,4 3,1 2,3 41,2 

 

 

16,4 7,0 7,7 6,8 7,5 2,0 16,2 

 

 

26,5 3,5 2,4 0,8 25,0 

QM 57,1 6,5 4,8 6,8 5,8 6,5 58,8 

 

 

15,9 14,8 16,1 16,1 16,7 17,0 17,9 

 

 

7,6 7,1 

 

 

33,6 7,1 2,8 6,6 4,0 4,0 33,8 

M2 100,0 5,8 4,6 5,2 4,3 3,4 100,0 

Protustavke novčane mase u četvrtom tromjesečju 

Neto domaća aktiva bilježi tromjesečno povećanje 

u iznosu od 47,6 milijuna (0,5%). Pri tome su se 

potraživanja od domaćeg sektora povećala za 87,3 

milijuna KM (0,6%), a odbitne stavke na strani pasive 

za 39,7 milijuna KM (0,7%). U odbitne stavke ulaze 

vrijednosnice, krediti, dionice i drugi kapital i ostale 

stavke (neto). 

Противставке новчане масе у четвртом кварталу 

Нето домаћа актива биљежи квартално повећање 

у износу од 47,6 милиона (0,5%). При томе су се 

потраживања од домаћег сектора повећала за 87,3 

милиона КМ (0,6%), а одбитне ставке на страни 

пасиве за 39,7 милиона КМ (0,7%). У одбитне ставке 

улазе хартије од вриједности, кредити, акције и 

други капитал и остале ставке (нето). 

59


Strana aktiva CBBiH povećala se za 217,8 miliona 

KM (3,4%). Komercijalne banke su smanjile svoja 

potraživanja prema inostranstvu za 79,3 miliona KM 

(3,1%), dok je strana pasiva povećana za 16,6 miliona 

KM (0,4%). Shodno tome, neto strana aktiva se povećala 

za 122,0 miliona KM (2,4%). 

Protivstavke novčane mase na godišnjem nivou 

Na godišnjem nivou neto domaća aktiva se povećala 

za 384,2 miliona KM (4,1%) kao rezultat povećanja 

potraživanja od domaćeg sektora za 739,9 miliona KM 

(5,0%) te povećanja odbitnih stavki za 355,7 miliona 

KM (6,8%). 

Trend smanjenja zaduženja komercijalnog bankarskog 

sektora u inostranstvu nastavio se i u četvrtom 

kvartalu, jer su banke smanjile stranu pasivu za čak 

245,3 miliona KM (5,9%). Istovremeno, smanjena je i 

strana aktiva za 222,3 miliona KM (8,2%). Uz povećanje 

strane aktive CBBiH u iznosu 84,9 miliona KM (1,3%), 

neto strana aktiva se povećala za 107,8 miliona KM 

(2,2%). 

3.3 Obavezna rezerva 

Tokom 2012. godine nastavile su se primjenjivati 

odluke Upravnog vijeća CBBiH koje su stupile na 

snagu u prvom kvartalu 2011. godine. Na osnovicu 

s ročnošću do jedne godine primjenjuje se stopa 

obavezne rezerve od 10%, a na osnovicu preko jedne 

godine stopa od 7%. 

60 

Foreign assets of the CBBH increased by KM 217.8 

million (3.4%). At the same time, commercial banks 

decreased their claims on foreign countries by KM 79.3 

million (3.1%), while foreign liabilities increased by KM 

16.6 million (0.4%). So, net foreign assets increased by 

KM 122.0 million (2.4%). 

Counter-items of Money Supply at the Annual Level 

At the annual level, net domestic assets increased by 

KM 384.2 million (4.1%) as a result of the increase of 

claims on the local sector by KM 739.9 million (5.0%) 

and the increase of deduction items by KM 355.7 

million (6.8%). 

The trend of the decrease of debts of commercial 

bank sector in foreign countries continued in the 

fourth quarter because banks decreased their foreign 

liabilities by even KM 245.3 million (5.9%). At the same 

time, foreign assets decreased by KM 222.3 million 

(8.2%). With the increase of the foreign assets of the 

CBBH in the amount of KM 84.9 million (1.3%), net 

foreign assets increased by KM 107.8 million (2.2%). 

3.3 Required Reserves 

During 2012, implementation of decisions of the 

Governing Board of the CBBH, which took effect in the 

first quarter of 2011, continued. The required reserve 

rate of 10% is applied to the base with maturity up to 

one year, and the rate of 7% is applied to the base with 

maturity longer than one year. 

Grafikon 19: Likvidnost komercijalnih banaka po obračunskim periodima (u milionima KM) 

Obavezne rezerve 

Višak rezervi 

Required Reserves 

Excess Reserves 



3.600 

3.400 

3.200 

3.000 

2.800 

2.600 

2.400 

2.200 

2.000 

1.800 

1.600 

1.400 

1.200 

1.000 

800 

3 

6 

9 

12 

15 

18 

21 

24 

27 

30 

33 

36 

3 

6 

9 

12 

15 

18 

21 

24 

27 

30 

33 

36 


Graph 19: Commercial Banks Accounts Balances with CBBH by Maintenance Periods (in KM million) 

Osnovica za obračun obavezne rezerve nije zabilježila 

značajnije izmjene u četvrtom kvartalu i oscilirala je 

u intervalu od 14,81 do 14,91 milijardu KM. Poredeći 

kraj četvrtog s krajem trećeg kvartala, uočava se 

smanjenje u iznosu 37,9 miliona KM (0,3%). 

The base for the required reserve calculation did 

not record significant changes in the fourth quarter 

and it oscillated between KM 14.81 to 14.91 billion. 

Comparing the end of the fourth to the end of the third 

quarter, a decrease can be noted in the amount of KM 

37.9 million (0.3%).


Strana aktiva CBBiH povećala se za 217,8 milijuna 

KM (3,4%). Komercijalne banke su smanjile svoja 

potraživanja prema inozemstvu za 79,3 milijuna KM 

(3,1%), dok je strana pasiva povećana za 16,6 milijuna 

KM (0,4%). Shodno tomu, neto strana aktiva se povećala 

za 122,0 milijuna KM (2,4%). 

Protustavke novčane mase na godišnjoj razini 

Na godišnjoj razini neto domaća aktiva se povećala 

za 384,2 milijuna KM (4,1%) kao rezultat povećanja 

potraživanja od domaćeg sektora za 739,9 milijuna 

KM (5,0%) te povećanja odbitnih stavki za 355,7 


Trend smanjenja zaduženja komercijalnog 

bankarskog sektora u inozemstvo nastavio se i u 

četvrtom tromjesečju, jer su banke smanjile stranu 

pasivu za čak 245,3 milijuna KM (5,9%). Istodobno, 

smanjena je i strana aktiva za 222,3 milijuna KM 

(8,2%). Uz povećanje strane aktive CBBiH u iznosu 

84,9 milijuna KM (1,3%), neto strana aktiva se 

povećala za 107,8 milijuna KM (2,2%). 

3.3 Obvezna rezerva 

Tijekom 2012. godine nastavile su se primjenjivati 

odluke Upravnog vijeća CBBiH koje su stupile na 

snagu u prvom tromjesečju 2011. godine. Na osnovicu 

s ročnošću do jedne godine primjenjuje se stopa 

obvezne rezerve od 10%, a na osnovicu preko jedne 

godine stopa od 7%. 


Страна актива ЦББиХ повећала се за 217,8 милиона 

КМ (3,4%). Комерцијалне банке су смањиле своја 

потраживања према иностранству за 79,3 милиона 

КМ (3,1%), док је страна пасива повећана за 16,6 

милиона КМ (0,4%). Сходно томе, нето страна актива 

се повећала за 122,0 милиона КМ (2,4%). 

Противставке новчане масе на годишњем нивоу 

На годишњем нивоу нето домаћа актива се повећала 

за 384,2 милиона КМ (4,1%) као резултат повећања 

потраживања од домаћег сектора за 739,9 милиона 

КМ (5,0%) те повећања одбитних ставки за 355,7 


Тренд смањења задужења комерцијалног 

банкарског сектора у иностранству наставио се и 

у четвртом кварталу, јер су банке смањиле страну 

пасиву за чак 245,3 милиона КМ (5,9%). Истовремено, 

смањена је и страна актива за 222,3 милиона КМ 

(8,2%). Уз повећање стране активе ЦББиХ у износу 

84,9 милиона КМ (1,3%), нето страна актива се 

повећала за 107,8 милиона КМ (2,2%). 

3.3 Обавезна резерва 

Током 2012. године наставиле су се примјењивати 

одлуке Управног одбора ЦББиХ које су ступиле на 

снагу у првом кварталу 2011. године. На основицу 

с рочношћу до једне године примјењује се стопа 

обавезне резерве од 10%, а на основицу преко једне 

године стопа од 7%. 

Slika 19: Likvidnost komercijalnih banaka po obračunskim razdobljima (u milijunima KM) 

Obvezne rezerve 

Višak rezervi 

 

 


 

3.600 

3.400 

3.200 

3.000 

2.800 

2.600 

2.400 

2.200 

2.000 

1.800 

1.600 

1.400 

1.200 

1.000 

800 

Графикон 19: Ликвидност комерцијалних банака по обрачунским периодима (у милионима КМ) 

Osnovica za obračun obvezne rezerve nije zabilježila 

značajnije izmjene u četvrtom tromjesečju i oscilirala 

je u intervalu od 14,81 do 14,91 milijardu KM. Poredeći 

kraj četvrtog s krajem trećeg tromjesečja, uočava se 

smanjenje u iznosu 37,9 milijuna KM (0,3%). 

3 

6 

9 

12 

15 

18 

21 

24 

27 

30 

33 

36 

3 

6 

9 

12 

15 

18 

21 

24 

27 

30 

33 

36 


Основица за обрачун обавезне резерве није 

забиљежила значајније измјене у четвртом кварталу 

и осцилирала је у интервалу од 14,81 до 14,91 

милијарду КМ. Поредећи крај четвртог с крајем 

трећег квартала, уочава се смањење у износу 37,9 


61


Posmatrajući ročnu strukturu, dugoročna osnovica 

je zabilježila povećanje od 61,7 miliona KM (0,8%), 

a kratkoročna smanjenje od 99,6 miliona KM (1,3%). 

Osnovica u KM zabilježila je smanjenje u iznosu 24,9 

miliona KM (0,4%), a osnovica u ostalim valutima 12,9 

miliona KM (0,3%). Odnos učešća domaće naspram 

strane valute u ukupnoj osnovici iznosi 47,5 : 52,5. 

Grafikon 20: Likvidnost komercijalnih banaka po obračunskim periodima (u %) 



Graph 20: Implicit Rate and Required Reserves Rates by Maintenance Periods (percent) 

62 

Implicitna stopa OR 

Stopa OR na osnovicu 

do 1 god. 


preko 1 god. (d. skala) 

Implicit RR rate 

RR Rate for base 

up to 1 year 

RR Rate for base over 

1 year (r.h. scale) 

25% 

20% 

15% 

10% 

U skladu s kretanjem osnovice za obračun obavezne 

rezerve, prosječna obavezna rezerva se smanjila za 5,7 

miliona KM (0,4%) i zadržala je nivo od 1,26 milijardi 

KM. 

Povećanje salda na računu rezervi, u odnosu na kraj 

prethodnog kvartala, bilo je značajno i iznosilo je 

214,5 miliona KM (7,8%). Povećanje viška sredstava 

iznad obavezne rezerve iznosilo je 220,1 milion KM 

(14,7%). 

Ovo povećanje viška sredstava iznad obavezne 

rezerve na računu kod CBBiH uticalo je i na povećanje 

implicitne stope obavezne rezerve, koja predstavlja 

odnos ukupnog prosječnog iznosa novčanih sredstava 

na računima rezervi i ukupne osnovice za obračun 

obavezne rezerve. Na kraju 36. obračunskog perioda 

implicitna stopa iznosila je 20,1% i u poređenju s 27. 

obračunskim periodom (kraj prethodnog kvartala) 

povećala se za 149 baznih poena. 

Ukupno plaćena naknada bankama po osnovu držanja 

sredstava na računu rezervi u četvrtom kvartalu je 

iznosila 38,4 hiljade KM. Pri tome je naknada na iznos 

obavezne rezerve iznosila 15,0 hiljada KM, a naknada 

na višak sredstva iznad obavezne rezerve 23,4 hiljade 

KM. 

U poređenju s prethodnim kvartalom, ukupno isplaćeni 

iznos sredstava na ime naknade manji je za 44,1 hiljadu 

KM, odnosno za 53,5%. Pri tome, iznos isplaćenih 

5% 

0% 

Observing the maturity structure, long-tem base recorded 

an increase of KM 61.7 million (0.8%) and short-term one 

recorded a decrease of KM 99.6 million (1.3%). 

The base in KM decreased by KM 24.9 million (0.4%), and 

the base in other currencies by KM 12.9 million (0.3%). The 

relation of the share of the local currency compared to that 

of the foreign currency in the total base was 47.5 : 52.5. 

3 6 9 12 15 18 21 24 27 30 33 36 3 6 9 12 15 18 21 24 27 30 33 36 


According to the trend of the base for required 

reserve calculation, the average RR decreased by 

KM 5.7 million (0.4%) and it kept the level of KM 1.26 

billion. 

The increase of the balance in the reserve account, 

compared to the end of the previous quarter, was 

significant and it amounted to KM 214.5 million (7.8%). 

Increase of the funds exceeding the RR amounted to 

KM 220.1 million (14.7%). 

Such increase of the funds exceeding the RR in the 

account with the CBBH infleunced also the increase of 

the implicit rate of RR, which represents the relation of 

the total average amount of funds in reserve accounts 

and the total base for the required reserve calculation. 

In the end of 36. calculation period, the implicit rate 

amounted to 20.1% and compared to 27. calculation 

period (the end of the previous quarter), it increased by 

149 basis points. 

The total paid compensation to banks on the basis of 

holding funds in reserve accounts in the fourth quarter 

amounted to KM 38.4 thousand. Compensation on the 

amount of required reserves amounted to KM 15.0 

thousand, and compensation on the funds exceeding 

RR was KM 23.4 thousand. 

Compared to the previous quarter, the total 

amount of paid funds for compensation was lower 

by KM 44.1 thousand i.e. 53.5%. The amount of


Promatrajući ročnu strukturu, dugoročna osnovica 

je zabilježila povećanje od 61,7 milijuna KM (0,8%), a 

kratkoročna smanjenje od 99,6 milijuna KM (1,3%). 

Osnovica u KM zabilježila je smanjenje u iznosu 24,9 

milijuna KM (0,4%), a osnovica u ostalim valutima 12,9 

milijuna KM (0,3%). Odnos udjela domaće naspram 

strane valute u ukupnoj osnovici iznosi 47,5 : 52,5. 

Slika 20: Likvidnost komercijalnih banaka po obračunskim razdobljima (u %) 


 

Implicitna stopa OR 


do 1 god. 


preko 1 god. (d. skala) 

 

 

 

 

 

25% 

20% 

15% 

10% 

5% 

0% 

Графикон 20: Ликвидност комерцијалних банака по обрачунским периодима (у %) 

U skladu s kretanjem osnovice za obračun obvezne 

rezerve, prosječna obvezna rezerva se smanjila za 5,7 

milijuna KM (0,4%) i zadržala je razinu od 1,26 milijardi 

KM. 

Povećanje salda na računu rezervi, u odnosu na kraj 

prethodnog tromjesečja, bilo je značajno i iznosilo je 

214,5 milijuna KM (7,8%). Povećanje viška sredstava 

iznad obvezne rezerve iznosilo je 220,1 milijun KM 

(14,7%). 

Ovo povećanje viška sredstava iznad obvezne rezerve 

na računu kod CBBiH utjecalo je i na povećanje 

implicitne stope obvezne rezerve, koja predstavlja 

odnos ukupnog prosječnog iznosa novčanih sredstava 

na računima rezervi i ukupne osnovice za obračun 

obvezne rezerve. Na kraju 36. obračunskog razdoblja 

implicitna stopa iznosila je 20,1% i u poređenju s 27. 

obračunskim razdobljem (kraj prethodnog tromjesečja) 

povećala se za 149 baznih poena. 

Ukupno plaćena naknada bankama po osnovi držanja 

sredstava na računu rezervi u četvrtom tromjesečju 

je iznosila 38,4 tisuće KM. Pri tome je naknada na 

iznos obvezne rezerve iznosila 15,0 tisuća KM, a 

naknada na višak sredstva iznad obvezne rezerve 

23,4 tisuće KM. 

U poređenju s prethodnim tromjesečjem, ukupno 

isplaćeni iznos sredstava na ime naknade manji je 

za 44,1 tisuću KM, odnosno za 53,5%. Pri tome, iznos 


Посматрајући рочну структуру, дугорочна основица 

је забиљежила повећање од 61,7 милиона КМ (0,8%), а 

краткорочна смањење од 99,6 милиона КМ (1,3%). 

Основица у КМ забиљежила је смањење у износу 24,9 

милиона КМ (0,4%), а основица у осталим валутима 12,9 

милиона КМ (0,3%). Однос учешћа домаће наспрам 

стране валуте у укупној основици износи 47,5 : 52,5. 

3 6 9 12 15 18 21 24 27 30 33 36 3 6 9 12 15 18 21 24 27 30 33 36 


У складу с кретањем основице за обрачун обавезне 

резерве, просјечна обавезна резерва се смањила 

за 5,7 милиона КМ (0,4%) и задржала је ниво од 1,26 

милијарди КМ. 

Повећање салда на рачуну резерви, у односу на крај 

претходног квартала, било је значајно и износило је 

214,5 милиона КМ (7,8%). Повећање вишка средстава 

изнад обавезне резерве износило је 220,1 милион 

КМ (14,7%). 

Ово повећање вишка средстава изнад обавезне 

резерве на рачуну код ЦББиХ утицало је и на повећање 

имплицитне стопе обавезне резерве, која представља 

однос укупног просјечног износа новчаних средстава 

на рачунима резерви и укупне основице за обрачун 

обавезне резерве. На крају 36. обрачунског периода 

имплицитна стопа износила је 20,1% и у поређењу с 

27. обрачунским периодом (крај претходног квартала) 

повећала се за 149 базних поена. 

Укупно плаћена накнада банкама по основу држања 

средстава на рачуну резерви у четвртом кварталу 

је износила 38,4 хиљаде КМ. При томе је накнада на 

износ обавезне резерве износила 15,0 хиљада КМ, а 

накнада на вишак средства изнад обавезне резерве 

23,4 хиљаде КМ. 

У поређењу с претходним кварталом, укупно исплаћени 

износ средстава на име накнаде мањи је за 44,1 хиљаду 

КМ, односно за 53,5%. При томе, износ исплаћених 

63


sredstava na ime držanja obavezne rezerve manji 

je za 21,0 hiljadu KM, odnosno za 58,3% dok je iznos 

naknade po osnovu viška sredstava iznad obavezne 

rezerve manji za 23,1 hiljadu KM, odnosno za 49,7%. 

Prosječna naknada po obračunskim periodima u 

posmatranom kvartalu iznosila je 4,3 hiljade KM, što 

u poređenju s prethodnim kvartalom predstavlja 

smanjenje za 4,9 hiljada KM (53,5%). Stope naknade su 

se kretale u rasponu od 0,004 do 0,011%. 

3.4 Aktivnosti komercijalnih banaka u BiH 

U toku četvrtog kvartala 2012. godine ukupno je 

poslovalo 28 komercijalnih banaka u BiH, dok je 

jedna banka, Poštanska banka BiH, pod privemenom 

upravom. Posmatrano po lokaciji, 18 banaka je sa 

sjedištem u FBiH i 10 sa sjedištem u RS-u. Za poslove 

skrbništva registrovano je 12 banaka 3 , devet iz FBiH i 

tri iz RS-a. 

U program osiguranja depozita u BiH uključeno je 26 

banaka, a maksimalni iznos osiguranog depozita je 35.000 

KM i odnosi se isključivo na fizička lica. 

3.4.1 Krediti kod komercijalnih banaka 

Ukupni krediti komercijalnih banaka u BiH iznosili 

su 15,94 milijarde KM na kraju 2012. godine, što 

predstavlja povećanje od 32,4 miliona KM ili 0,2% u 

odnosu na kraj trećeg kvartala 2012. godine. Godišnja 

stopa rasta ukupnih kredita iznosi 4,1% u decembru 


Kratkoročni krediti su povećani za 65,3 miliona KM 

ili 1,6%, a dugoročni za 32,8 miliona KM ili 0,3% na 

kraju četvrtog u odnosu na kraj trećeg kvartala tekuće 

godine. U decembru 2012. učešće dugoročnih kredita 

u ukupnim kreditima iznosilo je 73,3%. 

3 Izvor: Komisija za vrijednosne papire FBiH i Komisija za hartije od vrijednosti RS 

3 Source: FBH Securities Commssion and RS Securities Commission 

64 

paid funds for holding required reserves was lower 

by KM 21.0 thousand, i.e. 58.3%, while the amount 

of compensation on the basis of funds exceeding 

RR was lower by KM 23.1 thousand, i.e. 49.7%. 

The average compensation by calculation periods in 

the observed quarter was KM 4.3 thousand, which, 

compared to the previous quarter, was a decrease by 

KM 4.9 thousand (53.5%). Compensation rates were 

in the range from 0.004 to 0.011%. 

3.4 Activities of Commercial Banks in BH 

During the fourth quarter of 2012, the total of 

28 commercial banks operated in BH, while one 

bank Poštanska banka BiH was in receivership. 

Observing the location, 18 banks were based in 

FBH and 10 in RS.12 banks 3 were registered to 

provide custodian services, 9 from FBH and 3 

from RS. 

26 banks were included in BH deposit insurance scheme, 

and the maximum amount of the insured deposit was 

KM 35,000 and it applied only to physical persons. 

3.4.1 Loans with Commercial Banks 

The total loans with commercial banks in BH were 

KM 15.94 billion at the end of 2012, which was an 

increase of KM 32.4 million, or 0.2%, compared to 

the end of the third quarter of 2012. The annual 

growth rate of the total loans amounted to 4.1% in 

December 2012. 

Short-term loans increased by KM 65.3 million or 1.6%, 

and long-term loans by KM 32.8 million or 0.3% at the end 

of the fourth quarter compared to the end of the third 

quarter of the current year. In December 2012, the share 

of long-term loans in the total loans amounted to 73.3%.


isplaćenih sredstava na ime držanja obvezne rezerve 

manji je za 21,0 tisuću KM, odnosno za 58,3% dok je 

iznos naknade po osnovi viška sredstava iznad obvezne 

rezerve manji za 23,1 tisuću KM, odnosno za 49,7%. 

Prosječna naknada po obračunskim razdobljima u 

promatranom tromjesečju iznosila je 4,3 tisuće KM, što 

u poređenju s prethodnim tromjesečjem predstavlja 

smanjenje za 4,9 tisuća KM (53,5%). Stope naknade su 

se kretale u rasponu od 0,004 do 0,011%. 

3.4 Aktivnosti komercijalnih banaka u BiH 

Tijekom četvrtog tromjesečja 2012. godine ukupno 

je poslovalo 28 komercijalnih banaka u BiH, dok je 

jedna banka, Poštanska banka BiH, pod privemenom 

upravom. Promatrano po lokaciji, 18 banaka je sa 

sjedištem u FBiH i 10 sa sjedištem u RS-u. Za poslove 

skrbništva registrirano je 12 banaka 3 , devet iz FBiH i tri 

iz RS-a. 

U program osiguranja depozita u BiH uključeno je 26 

banaka, a maksimalni iznos osiguranog depozita je 

35.000 KM i odnosi se isključivo na fizičke osobe. 

3.4.1 Krediti kod komercijalnih banaka 

Ukupni krediti komercijalnih banaka u BiH iznosili 

su 15,94 milijarde KM na kraju 2012. godine, što 

predstavlja povećanje od 32,4 milijuna KM ili 0,2% 

u odnosu na kraj trećeg tromjesečja 2012. godine. 

Godišnja stopa rasta ukupnih kredita iznosi 4,1% u 

prosincu 2012. godine. 

Kratkoročni krediti su povećani za 65,3 milijuna KM ili 

1,6%, a dugoročni za 32,8 milijuna KM ili 0,3% na kraju 

četvrtog u odnosu na kraj trećeg tromjesečja tekuće 

godine. U prosincu 2012. udio dugoročnih kredita u 

ukupnim kreditima iznosio je 73,3%. 

3 Izvor: Komisija za vrijednosne papire FBiH i Komisija za hartije od vrijednosti RS 

3 Извор: Комисија за вриједносне папире ФБиХ и Комисија за хартије од вриједности РС 


средстaва на име држања обавезне резерве мањи је за 

21,0 хиљаду КМ, односно за 58,3% док је износ накнаде 

по основу вишка средстава изнад обавезне резерве 

мањи за 23,1 хиљаду КМ, односно за 49,7%. 

Просјечна накнада по обрачунским периодима у 

посматраном кварталу износила је 4,3 хиљаде КМ, 

што у поређењу с претходним кварталом представља 

смањење за 4,9 хиљада КМ (53,5%). Стопе накнаде су 

се кретале у распону од 0,004 до 0,011%. 

3.4 Активности комерцијалних банака у БиХ 

У току четвртог квартала 2012. године укупно је 

пословало 28 комерцијалних банака у БиХ, док је 

једна банка, Поштанска банка БиХ, под привеменом 

управом. Посматрано по локацији, 18 банака је са 

сједиштем у ФБиХ и 10 са сједиштем у РС-у. За послове 

скрбништва регистровано је 12 банака 3 , девет из ФБиХ 

и три из РС-а. 

У програм осигурања депозита у БиХ укључено је 26 

банака, а максимални износ осигураног депозита је 

35.000 КМ и односи се искључиво на физичка лица. 

3.4.1 Кредити код комерцијалних банака 

Укупни кредити комерцијалних банака у БиХ износили 

су 15,94 милијарде КМ на крају 2012. године, што 

представља повећање од 32,4 милиона КМ или 0,2% у 

односу на крај трећег квартала 2012. године. Годишња 

стопа раста укупних кредита износи 4,1% у децембру 

2012. године. 

Краткорочни кредити су повећани за 65,3 милиона КМ 

или 1,6%, а дугорочни за 32,8 милиона КМ или 0,3% на 

крају четвртог у односу на крај трећег квартала текуће 

године. У децембру 2012. учешће дугорочних кредита у 

укупним кредитима износило је 73,3%. 

65


Grafikon 21: Krediti nevladinom sektoru (u milijardama KM) 

Izvor: tabela 18 i 19 

Source: table 18 and 19 

Graph 21: Loans to Non-governmental Sector (in KM billion) 

66 

Godišnja stopa rasta (d.skala) 

 

 

Annual growth rates (r.h.scale) 

Short-term loans (r.h.scale) 

Long-term loans (r.h.scale) 

Krediti nefinansijskim javnim i privatnim 

preduzećima na kraju 2012. godine iznosili su 8,22 

milijarde KM, što predstavlja povećanje od 48,2 

miliona KM ili 0,6% u odnosu na kraj prethodnog 

kvartala. 

Kratkoročni krediti javnih i privatnih nefinansijskih 

preduzeća su povećani za 52,6 miliona KM ili 1,6%, 

dok su dugoročni krediti smanjeni za 4,4 miliona KM ili 

0,1% na kraju decembra u odnosu na kraj septembra 

2012. godine. Godišnje stope rasta su iznosile 8,25% za 

kratkoročne i 1,9% za dugoročne kredite u decembru 


Krediti stanovništvu su iznosili 6,79 milijardi KM na 

kraju 2012. godine, što je niže za 14,3 miliona KM ili 

0,2% u odnosu na kraj prethodnog kvartala. Krediti 

stanovništva imaju učešće od 42,6% u ukupnim 

kreditima komercijalnih banaka. 

Kratkoročni krediti stanovništva su povećani za 10,7 

miliona KM ili 1,2%, dok su dugoročni smanjeni za 25,0 

miliona KM ili 0,4%. Posmatrano na godišnjem nivou, 

kratkoročni krediti su povećani za 6,1%, a dugoročni za 

0,6% u decembru 2012. godine. 

Grafikon 22: Godišnje stope rasta kredita 


nefinansijskim javnim i 

 

Godišnje stope rasta 

kredita stanovništvu 

Annual growth rates of loans 

to non-financial public and 

private companies 

Annual growth rates of 

loans to households 



Graph 22: Annual Growth Rates of Loans 

16 

12 

8 

4 

0 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 


10% 

5% 

0% 

-5% 

6% 

4% 

2% 

0% 

-2% 

Loans to non-financial public and private 

companies as of the end of 2012 were KM 8.22 

billion, which was an increase of KM 48.2 million 

or 0.6% compared to the end of the previous 

quarter. 

Short-term loans to public and private non-financial 

companies increased by KM 52.6 million, or 1.6%, while 

at the same time long-term loans decreased by KM 4.4 

million, or 0.1% at the end of December compared to 

the end of September 2012. The annual growth rates 

amounted to 8.25% for short-term and 1.9% for longterm 

loans in December 2012. 

Loans to households amounted to KM 6.79 billion at 

the end of 2012, this being lower by KM 14.3 million 

or 0.2% compared to the end of the previous quarter. 

Loans to households accounted for 42.6% of the total 

loans with commercial banks. 

Short-term loans to households increased by KM 10.7 

million or 1.2%, whereas long-term ones decreased by 

KM 25.0 million or 0.4%. Observed at the annual level, 

short-term loans increased by 6.1% and long-term 

ones by 0.6% in December 2012. 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 



Slika 21: Krediti nevladinom sektoru (u milijardama KM) 

Godišnja stopa rasta (d.skala) 

 

 

 

 

 

Izvor: tablica 18 i 19 

 

Графикон 21: Кредити невладином сектору (у милијардама КМ)) 

Krediti nefinancijskim javnim i privatnim 

poduzećima na kraju 2012. godine iznosili su 8,22 

milijarde KM, što predstavlja povećanje od 48,2 

milijuna KM ili 0,6% u odnosu na kraj prethodnog 

tromjesečja. 

Kratkoročni krediti javnih i privatnih nefinancijskih 

poduzeća su povećani za 52,6 milijuna KM ili 1,6%, 

dok su dugoročni krediti smanjeni za 4,4 milijuna KM 

ili 0,1% na kraju prosinca u odnosu na kraj rujna 2012. 

godine.Godišnje stope rasta su iznosile 8,25% za 

kratkoročne i 1,9% za dugoročne kredite u prosincu 


Krediti stanovništvu su iznosili 6,79 milijardi KM na 

kraju 2012. godine, što je niže za 14,3 milijuna KM ili 

0,2% u odnosu na kraj prethodnog tromjesečja. Krediti 

stanovništva imaju udio od 42,6% u ukupnim kreditima 

komercijalnih banaka. 

Kratkoročni krediti stanovništva su povećani za 10,7 

milijuna KM ili 1,2%, dok su dugoročni smanjeni za 25,0 

milijuna KM ili 0,4%. Promatrano na godišnjoj razini, 

kratkoročni krediti su povećani za 6,1%, a dugoročni za 

0,6% u prosincu 2012. godine. 

Slika 22: Godišnje stope rasta kredita 


kredita nefinancijskim 

 


kredita stanovništvu 

 

 

 

 

 


 

Графикон 22: Годишње стопе раста кредита 

16 

12 

8 

4 

0 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 


10% 

5% 

0% 

-5% 


6% 

4% 

2% 

0% 

-2% 

Кредити нефинансијским јавним и приватним 

предузећима на крају 2012. године износили су 8,22 

милијарде КМ, што представља повећање од 48,2 

милиона КМ или 0,6% у односу на крај претходног 

квартала. 

Краткорочни кредити јавних и приватних 

нефинансијских предузећа су повећани за 52,6 

милиона КМ или 1,6%, док су дугорочни кредити 

смањени за 4,4 милиона КМ или 0,1% на крају децембра 

у односу на крај септембра 2012. године. Годишње 

стопе раста су износиле 8,25% за краткорочне и 1,9% 

за дугорочне кредите у децембру 2012. године. 

Кредити становништву су износили 6,79 милијарди 

КМ на крају 2012. године, што је ниже за 14,3 милиона 

КМ или 0,2% у односу на крај претходног квартала. 

Кредити становништва имају учешће од 42,6% у 

укупним кредитима комерцијалних банака. 

Краткорочни кредити становништва су повећани 

за 10,7 милиона КМ или 1,2%, док су дугорочни 

смањени за 25,0 милиона КМ или 0,4%. Посматрано на 

годишњем нивоу, краткорочни кредити су повећани 

за 6,1%, а дугорочни за 0,6% у децембру 2012. године. 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 


67


Grafikon 23: Ukupni kreditni rast i doprinosi komponenti 

Graph 23: Credit Growth, Total and by Components 

3.4.2 Depoziti kod komercijalnih banaka 

Na kraju četvrtog kvartala 2012. godine ukupni 

depoziti iznosili su 13,32 milijarde KM, što predstavlja 

povećanje 183,1 milion KM ili 1,4% u poređenju s 

podacima na kraju prethodnog kvartala. Godišnja 

stopa rasta ukupnih depozita iznosila je 2,6% u 

decembru 2012. godine. Učešće KM depozita u 

ukupnim depozitima je smanjeno za 0,1 procentni 

poen na 53,6% u decembru u odnosu na septembar 


Grafikon 24: Depoziti u KM i u stranoj valuti (u milijardama KM) 

Graph 24: Deposits in KM and in Foreign Currency (in KM billion) 

Ukupni depoziti sektora vlade ostali su na istom nivou 

i u četvrtom kvartalu 2012. i iznosili su 1,31 milijardu 

KM i njihov udio u ukupnim depozitima iznosi 9,9%. 

Povećanje ukupnih depozita uglavnom se odnosi 

na povećanje depozita nevladinog sektora od 182,8 

miliona KM ili 1,5% u odnosu na prethodni kvartal, koji 

su u decembru dostigli 12,00 milijardi KM. Na godišnjem 

nivou depoziti nevladinog sektora su povećani za 4,4%. 

68 

Kreditni rast 

Depoziti u KM 

Neto strana aktiva 

Ostalo 

Depoziti u stranoj valuti 

Credit growth 

KM Deposits 

Net foreign assets 

Others 

FX Deposits 

Depoziti u KM 


KM deposits 

Foreign currency deposits 

4,0% 

0,0% 

-4,0% 

7,5 

7 

6,5 

6 

5,5 

Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 


3.4.2 Deposits with Commercial Banks 

At the end of the fourth quarter of 2012, the total 

deposits were KM 13.32 billion, which was an 

increase of KM 183.1 million or 1.4% in comparison 

with the data from the end of the previous quarter. 

The annual growth rate of the total deposits 

amounted to 2.6% in December 2012. The share of 

KM deposits in the total deposits decreased by 0.1 

percentage point to 53.6% in December compared 

to September 2012. 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 


The total deposits of the government sector remained at 

the same level in the fourth quarter of 2012 and amounted 

to KM 1.31 billion and their share in the total deposits was 

9.9%. The increase of the total deposits was mainly related 

to the increase of deposits of the non-governmental sector 

in the amount of KM 182.8 million or 1.5% compared 

to the previous quarter, which in December amounted 

to KM 12.00 billion. At the annual level, deposits of nongovernment 

sector increased by 4.4%.


Slika 23: Ukupni kreditni rast i doprinosi komponenti 

Kreditni rast 

Depoziti u KM 


Ostalo 


 

 

 

 

 

Графикон 23: Укупни кредитни раст и доприноси компоненти 

3.4.2 Depoziti kod komercijalnih banaka 

Na kraju četvrtog tromjesečja 2012. godine ukupni 

depoziti iznosili su 13,32 milijarde KM, što predstavlja 

povećanje 183,1 milijun KM ili 1,4% u poređenju 

s podacima na kraju prethodnog tromjesečja. 

Godišnja stopa rasta ukupnih depozita iznosila je 

2,6% u prosincu 2012. godine. Udio KM depozita 

u ukupnim depozitima je smanjen za 0,1 postotni 

poen na 53,6% u prosincu u odnosu na rujan 2012. 

godine. 

Slika 24: Depoziti u KM i u stranoj valuti (u milijardama KM) 

Depoziti u KM 


 

 

4,0% 

0,0% 

-4,0% 

Графикон 24: Депозити у КМ и у страној валути (у милијардама КМ) 

Ukupni depoziti sektora vlade ostali su na istoj razini i u 

četvrtom tromjesečju 2012. i iznosili su 1,31 milijardu 

KM i njihov udio u ukupnim depozitima iznosi 9,9%. 

Povećanje ukupnih depozita uglavnom se odnosi na 

povećanje depozita nevladinog sektora od 182,8 milijuna 

KM ili 1,5% u odnosu na prethodno tromjesečje, koji su 

u prosincu dostigli 12,00 milijardi KM. Na godišnjoj razini 

depoziti nevladinog sektora su povećani za 4,4%. 

7,5 

7 

6,5 

6 

5,5 

Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 


3.4.2 Депозити код комерцијалних банака 


На крају четвртог квартала 2012. године укупни 

депозити износили су 13,32 милијарде КМ, што 

представља повећање 183,1 милион КМ или 1,4% у 

поређењу с подацима на крају претходног квартала. 

Годишња стопа раста укупних депозита износила је 

2,6% у децембру 2012. године. Учешће КМ депозита 

у укупним депозитима је смањено за 0,1 процентни 

поен на 53,6% у децембру у односу на септембар 2012. 

године. 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 


Укупни депозити сектора владе остали су на истом 

нивоу и у четвртом кварталу 2012. и износили су 1,31 

милијарду КМ и њихов удио у укупним депозитима 

износи 9,9%. Повећање укупних депозита углавном 

се односи на повећање депозита невладиног 

сектора од 182,8 милиона КМ или 1,5% у односу на 

претходни квартал, који су у децембру достигли 

12,00 милијарди КМ. На годишњем нивоу депозити 

невладиног сектора су повећани за 4,4%. 

69


Grafikon 25: Depoziti nevladinog sektora 

Depoziti nefinansijskih javnih i privatnih preduzeća 

koji čine 24,6% ukupnih depozita iznosili su 3,27 

milijardi KM na kraju 2012. godine i povećani 

su za 13,6 miliona KM u odnosu na treći kvartal. 

Ukupni depoziti ovog sektora u decembru su 

smanjeni za 4,2% na godišnjem nivou. U strukturi 

depozita nefinansijskih javnih i privatnih preduzeća 

dominiraju prenosivi depoziti na koje se odnosi 

59,8% ukupnih depozita. Prema valutnoj strukturi, 

70,8% se odnosi na depozite u KM. 

Depoziti stanovništva iznose 7,65 milijadi KM na 

kraju 2012. godine i time imaju najveće učešće u 

ukupnim depozitima, 57,4%. U odnosu na prethodni 

kvartal, depoziti stanovništva su povećani za 257,4 

miliona KM ili 3,5%, s tim da su prenosivi depoziti 

povećani za 48,2 miliona KM, a ostali depoziti za 

209,1 milion KM. 

Godišnja stopa rasta depozita sektora stanovništva 

iznosila je 8,5% u decembru 2012. godine, što je 1,0 

procentni poen više nego u septembru. Prema valutnoj 

strukturi, na depozite u KM se odnosi 36,3% ukupnih 

depozita stanovništva, što je blago povećanje od 0,8pp 

u odnosu na kraj prethodnog kvartala. 

Posmatrajući strukturu depozita po ročnosti, primjetno 

je da veće učešće od 62,1%, imaju oročeni i štedni 

depoziti, a u strukturi ovih depozita dominiraju 

dugoročni depoziti s učešćem od 84%. 

Na kraju četvrtog kvartala zabilježeno je povećanje 

kod svih depozita, kao i na godišnjem nivou, izuzev 

kratkoročnih depozita u stranoj valuti. Najznačajnije 

povećanje zabilježeno je kod dugoročnih depozita u 

KM. 

Kao što se vidi iz tabele 3.2 primjetan je rast kod svih 

depozita, i na kvartalnom i na godišnjem nivou, osim 

depozita u stranoj valuti. 

70 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 



Graph 25: Deposits of the Non - governmental Sector 

8 

4 

0 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 


100,0 

90,0 

80,0 

Deposits of Non-financial Public and Private Companies, 

which accounted for 24.6% of the total deposits, were 

KM 3.27 billion at the end of 2012, and they increased by 

KM 13.6 million compared to the third quarter. The total 

deposits of this sector in December decreased by 4.2% 

at the annual level. In the structure of deposits of nonfinancial 

public and private companies, transferrable 

deposits were predominant, with the share of 59.8% 

in the total deposits. In currency terms, deposits in KM 

accounted for 70.8%. 

Household deposits amounted to KM 7.65 billion at the 

end of 2012 and thereby, they had the highest share 

in the total deposits, 57.4%. Compared to the previous 

quarter, household deposits increased by KM 257.4 

million or 3.5%, with the increase of transferrable 

deposits by KM 48.2 million, and the increase of other 

deposits by KM 209.1 million. 

Annual growth rate of household deposits amounted 

to 8.5% in December 2012, which was higher by 1.0 

percentage point than in September. According to the 

currency structure, deposits in KM accounted for 36.3% of 

the total household deposits, which was a slight increase 

of 0.8pp compared to the end of the previous quarter. 

Observing the structure of deposits by maturity, it is evident 

that the higher share of 62.1% was recorded by term and 

savings deposits, and long –term deposits dominated in 

the structure of these deposits with the share of 84%. 

At the end of fourth quarter, there was an increase 

with all deposits, and also at the annual level, except 

for short-term deposits in foreign currency. The most 

significant increase was recorded with long-term 

deposits in KM. 

As shown in Table 3.2, growth was recorded with all 

deposits, both at the quarterly and at the annual level, 

except for deposits in foreign currency.


Slika 25: Depoziti nevladinog sektora 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

Графикон 25: Депозити невладиног сектора 

Depoziti nefinancijskih javnih i privatnih poduzeća koji 

čine 24,6% ukupnih depozita iznosili su 3,27 milijardi 

KM na kraju 2012. godine i povećani su za 13,6 milijuna 

KM u odnosu na treće tromjesečje. Ukupni depoziti 

ovog sektora u prosincu su smanjeni za 4,2% na 

godišnjoj razini. U strukturi depozita nefinancijskih 

javnih i privatnih poduzeća dominiraju prenosivi 

depoziti na koje se odnosi 59,8% ukupnih depozita. 

Prema valutnoj strukturi, 70,8% se odnosi na depozite 

u KM. 

Depoziti stanovništva iznose 7,65 milijadi KM na 

kraju 2012. godine i time imaju najveći udio u 

ukupnim depozitima, 57,4%. U odnosu na prethodno 

tromjesečje, depoziti stanovništva su povećani za 

257,4 milijuna KM ili 3,5%, s tim da su prenosivi 

depoziti povećani za 48,2 milijuna KM, a ostali depoziti 

za 209,1 milijun KM. 

Godišnja stopa rasta depozita sektora stanovništva 

iznosila je 8,5% u prosincu 2012. godine, što je 1,0 

postotni poen više nego u rujnu. Prema valutnoj 

strukturi, na depozite u KM se odnosi 36,3% ukupnih 

depozita stanovništva, što je blago povećanje od 0,8 

pp u odnosu na kraj prethodnog tromjesečja. 

Promatrajući strukturu depozita po ročnosti, primjetno 

je da veći udio od 62,1%, imaju oročeni i štedni depoziti, 

a u strukturi ovih depozita dominiraju dugoročni 

depoziti s učešćem od 84%. 

Na kraju četvrtog tromjesečja zabilježeno je povećanje 

kod svih depozita, kao i na godišnjoj razini, izuzev 

kratkoročnih depozita u stranoj valuti. Najznačajnije 

povećanje zabilježeno je kod dugoročnih depozita u 

KM. 

Kao što se vidi iz tablice 3.2 primjetan je rast kod svih 

depozita, i na tromjesečnoj i na godišnjoj razini, osim 

depozita u stranoj valuti. 

8 

4 

0 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 



100,0 

90,0 

80,0 

Депозити нефинансијских јавних и приватних 

предузећа који чине 24,6% укупних депозита 

износили су 3,27 милијарди КМ на крају 2012. године 

и повећани су за 13,6 милиона КМ у односу на трећи 

квартал. Укупни депозити овог сектора у децембру 

су смањени за 4,2% на годишњем нивоу. У структури 

депозита нефинансијских јавних и приватних 

предузећа доминирају преносиви депозити на које 

се односи 59,8% укупних депозита. Према валутној 

структури, 70,8% се односи на депозите у КМ. 

Депозити становништва износе 7,65 милијади КМ 

на крају 2012. године и тиме имају највеће учешће у 

укупним депозитима, 57,4%. У односу на претходни 

квартал, депозити становништва су повећани за 

257,4 милиона КМ или 3,5%, с тим да су преносиви 

депозити повећани за 48,2 милиона КМ, а остали 

депозити за 209,1 милион КМ. 

Годишња стопа раста депозита сектора становништва 

износила је 8,5% у децембру 2012. године, што је 1,0 

процентни поен више него у септембру. Према валутној 

структури, на депозите у КМ се односи 36,3% укупних 

депозита становништва, што је благо повећање од 0,8 

пп у односу на крај претходног квартала. 

Посматрајући структуру депозита по рочности, 

примјетно је да веће учешће од 62,1%, имају орочени 

и штедни депозити, а у структури ових депозита 

доминирају дугорочни депозити с учешћем од 84%. 

На крају четвртог квартала забиљежено је 

повећање код свих депозита, као и на годишњем 

нивоу, изузев краткорочних депозита у страној 

валути. Најзначајније повећање забиљежено је код 

дугорочних депозита у КМ. 

Као што се види из табеле 3.2 примјетан је раст код 

свих депозита, и на кварталном и на годишњем 

нивоу, осим депозита у страној валути. 

71


Tabela: Depoziti stanovništva po ročnosti 

na kraju perioda/u hiljadama KM 

3.4.3 Strana aktiva i strana pasiva 

komercijalnih banaka 

Na kraju 2012. godine strana aktiva komercijalnih 

banka iznosila je 2,50 milijardi KM, a strana pasiva 

3,93 milijarde KM, tako da je neto strana aktiva (NSA) 

iznosila 1,43 milijarde KM s negativnim predznakom 

zbog većih obaveza komercijalnih banaka u odnosu 

na potraživanja. 

NSA je povećana za 95,8 miliona KM ili 7,2% na 

kraju četvrtog u odnosu na kraj trećeg kvartala 

2012. godine, što je uglavnom posljedica smanjenja 

strane aktive. 

Strana aktiva je smanjena za 79,2 miliona ili 3,1%, 

s tim da je došlo do promjene u strukturi strane 

aktive. Naime, smanjeni su prenosivi depoziti za 

129,7 miliona KM ili 13,7% i ostali dospjeli računi 

za 22,8 miliona KM ili 69%, dok su povećani ostali 

depoziti kod nerezidenata za 26,7 miliona KM ili 

2,7% i strana valuta u trezorima banaka za 55,7 

miliona KM ili 38,7%. 

S druge strane, strana pasiva je blago povećana u 

istom periodu, 16,5 miliona KM ili 0,4%. Prenosivi 

depoziti nerezidenata su povećani za 49,6 miliona 

KM ili 24,9% i ostali depoziti za 17,9 miliona KM ili 

1,0%, dok su krediti od nerezidenata smanjeni za 

40,0 miliona KM ili 2,2%. 

Na godišnjem nivou NSA komercijalnih banaka 

smanjena je za 23 miliona KM ili 1,6%, zbog većeg 

smanjenja strane pasive od strane aktive. Strana pasiva 

je smanjena za 245,3 miliona KM ili 5,9%, a strana aktiva 

za 222,3 miliona KM ili 8,2% na godišnjem nivou. 

72 

Transakcioni računi i depoziti po viđenju 

Transaction accounts and demand deposits 

Transakcioni 

računi/ 

Transaction 

accounts 

Depoziti po viđenju/ 

Demand deposits 

Ukupno/ 

Total 

Kratkoročni/ 

Short- term 

Table: Household deposits by maturity 

at the end of period/in KM thousand 

Oročeni i štedni depoziti 

Time and savings deposits 

Dugoročni/ 

Long- term 

3.4.3 Foreign Assets and Foreign Liabilities of 

Commercial Banks 

Ukupno/ 

Total 

Q1 2011 1.298.008 1.284.028 2.582.036 697.771 3.225.873 3.923.644 

Q2 1.329.525 1.332.383 2.661.908 798.445 3.187.009 3.985.454 

Q3 1.359.841 1.362.494 2.722.335 744.438 3.369.437 4.113.875 

Q4 1.408.962 1.381.670 2.790.632 745.183 3.515.491 4.260.674 

Q1 2012 1.415.971 1.475.631 2.891.602 721.050 3.569.513 4.290.563 

Q2 1.442.559 1.423.509 2.866.068 761.120 3.703.964 4.465.084 

Q3 1.438.921 1.394.085 2.833.006 733.195 3.829.882 4.563.077 

Q4 1.478.260 1.421.890 2.900.150 758.523 3.994.792 4.753.315 

At the end of 2012, foreign assets of commercial banks 

amounted to KM 2.50 billion, and foreign liabilities 

amounted to KM 3.93 billion, so net foreign assets 

(NFA) amounted to KM 1.43 billion with a negative sign 

due to higher liabilities of commercial banks compared 

to their claims. 

NFA increased by KM 95.8 million or 7.2% at the 

end of the fourth quarter compared to the end of 

the third quarter of 2012, which mainly resulted 

from a decrease of foreign assets. 

Foreign assets decreased by 79.2 million or 3.1%, but there 

was a change in the structure of foreign assets. Transferrable 

deposits decreased by KM 129.7 million or 13.7%, and other 

accounts receiveable decreased by KM 22.8 million or 69%, 

while other deposits with non-residents increased by KM 

26.7 million or 2.7% and foreign currency in bank vaults 

increased by KM 55.7 million or 38.7%. 

On the other hand, foreign liabilities slightly increased 

in this period, by KM 16.5 million or 0.4%. Transferrable 

deposits of non-residents increased by KM 49.6 million 

or 24.9% and other deposits by KM 17.9 million or 1.0%, 

while loans from non-residents decreased by KM 40.0 

million or 2.2%. 

At the annual level, NFA of commercial banks decreased 

by KM 23 million or 1.6% due to higher decrease of 

foreign liabilities than that of foreign assets. Foreign 

liabilities decreased by KM 245.3 million or 5.9%, and 

foreign assets by KM 222.3 million or 8.2% at the annual 

level.


Tablica: Depoziti stanovništva po ročnosti 

na kraju perioda/u tisućama KM 

3.4.3 Strana aktiva i strana pasiva 


Transakcijski računi i depoziti po viđenju 

Трансакциони рачуни и депозити по виђењу 

Transakcijski 

računi/ 

Трансакциони 

рачуни 

Depoziti po viđenju/ 

Депозити по виђењу 

Na kraju 2012. godine strana aktiva komercijalnih 

banka iznosila je 2,50 milijardi KM, a strana pasiva 

3,93 milijarde KM, tako da je neto strana aktiva (NSA) 

iznosila 1,43 milijarde KM s negativnim predznakom 

zbog većih obveza komercijalnih banaka u odnosu 

na potraživanja. 

NSA je povećana za 95,8 milijuna KM ili 7,2% na 

kraju četvrtog u odnosu na kraj trećeg tromjesečja 

2012. godine, što je uglavnom posljedica smanjenja 

strane aktive. 

Strana aktiva je smanjena za 79,2 milijuna ili 3,1%, 

s tim da je došlo do promjene u strukturi strane 

aktive. Naime, smanjeni su prenosivi depoziti za 

129,7 milijuna KM ili 13,7% i ostali dospjeli računi 

za 22,8 milijuna KM ili 69%, dok su povećani ostali 

depoziti kod nerezidenata za 26,7 milijuna KM ili 

2,7% i strana valuta u trezorima banaka za 55,7 

milijuna KM ili 38,7%. 

S druge strane, strana pasiva je blago povećana u 

istom razdoblju, 16,5 milijuna KM ili 0,4%. Prenosivi 

depoziti nerezidenata su povećani za 49,6 milijuna 

KM ili 24,9% i ostali depoziti za 17,9 milijuna KM ili 

1,0%, dok su krediti od nerezidenata smanjeni za 

40,0 milijuna KM ili 2,2%. 

Na godišnjoj razini NSA komercijalnih banaka 

smanjena je za 23 milijuna KM ili 1,6%, zbog većeg 

smanjenja strane pasive od strane aktive. Strana pasiva 

je smanjena za 245,3 milijuna KM ili 5,9%, a strana 

aktiva za 222,3 milijuna KM ili 8,2% na godišnjoj razini. 

Ukupno/ 

Укупно 

3.4.3 Страна актива и страна пасива 

комерцијалних банака 


Табела: Депозити становништва по рочности 

на крају периода/у хиљадама КМ 

Kratkoročni/ 

Краткорочни 

Oročeni i štedni depoziti 

Орочени и штедни депозити 

Dugoročni/ 

Дугорочни 

Ukupno/ 

Укупно 

Q1 2011 1.298.008 1.284.028 2.582.036 697.771 3.225.873 3.923.644 

Q2 1.329.525 1.332.383 2.661.908 798.445 3.187.009 3.985.454 

Q3 1.359.841 1.362.494 2.722.335 744.438 3.369.437 4.113.875 

Q4 1.408.962 1.381.670 2.790.632 745.183 3.515.491 4.260.674 

Q1 2012 1.415.971 1.475.631 2.891.602 721.050 3.569.513 4.290.563 

Q2 1.442.559 1.423.509 2.866.068 761.120 3.703.964 4.465.084 

Q3 1.438.921 1.394.085 2.833.006 733.195 3.829.882 4.563.077 

Q4 1.478.260 1.421.890 2.900.150 758.523 3.994.792 4.753.315 

На крају 2012. године страна актива комерцијалних 

банка износила је 2,50 милијарди КМ, а страна пасива 

3,93 милијарде КМ, тако да је нето страна актива 

(НСА) износила 1,43 милијарде КМ с негативним 

предзнаком због већих обавеза комерцијалних 

банaка у односу на потраживања. 

НСА је повећана за 95,8 милиона КМ или 7,2% на 

крају четвртог у односу на крај трећег квартала 

2012. године, што је углавном посљедица смањења 

стране активе. 

Страна актива је смањена за 79,2 милиона или 3,1%, 

с тим да је дошло до промјене у структури стране 

активе. Наиме, смањени су преносиви депозити 

за 129,7 милиона КМ или 13,7% и остали доспјели 

рачуни за 22,8 милиона КМ или 69%, док су повећани 

остали депозити код нерезидената за 26,7 милиона 

КМ или 2,7% и страна валута у трезорима банака за 

55,7 милиона КМ или 38,7%. 

С друге стране, страна пасива је благо повећана у 

истом периоду, 16,5 милиона КМ или 0,4%. Преносиви 

депозити нерезидената су повећани за 49,6 милиона 

КМ или 24,9% и остали депозити за 17,9 милиона КМ 

или 1,0%, док су кредити од нерезидената смањени 

за 40,0 милиона КМ или 2,2%. 

На годишњем нивоу НСА комерцијалних банака 

смањена је за 23 милиона КМ или 1,6%, због већег 

смањења стране пасиве од стране активе. Страна 

пасива је смањена за 245,3 милиона КМ или 5,9%, 

а страна актива за 222,3 милиона КМ или 8,2% на 

годишњем нивоу. 

73


Grafikon 26: Strana aktiva i strana pasiva (u milionima KM) 


Na kraju četvrtog kvartala 2012. godine ponderisani 

prosjek svih aktivnih kamatnih stopa iznosio je 7,14%, 

što je niže za 13 baznih poena u odnosu na kraj trećeg 

kvartala 2012. godine. 

Prosječna kamatna stopa na kratkoročne kredite u KM 

privatnim preduzećima bila je dosta stabilna tokom 

posljednjeg kvartala i iznosila je 6,73% u decembru, 

što je za tri bp niže nego u septembru. U istom periodu 

prosječna kamatna stopa na kratkoročne kredite u KM 

za stanovništvo smanjena je za 34 bazna poena, na 

nivo od 9,84%. 

U četvrtom kvartalu 2012. godine dugoročni krediti u 

KM imali su učešće ispod 3% ukupno plasiranih kredita, 

a prosječne kamatne stope na ove kredite iznosile su 

7,72% za privatna preduzeća i udruženja i 8,07% za 

stanovništvo. 

Na kraju četvrtog kvartala 2012. godine prosječna 

kamatna stopa na kratkoročne kredite u KM s valutnom 

klauzulom za nefinansijska privatna preduzeća i 

udruženja smanjena je za 47 baznih poena, na 6,94%, a 

za stanovništvo povećana za 91 bazni poen, na 9,13%, 

u odnosu na prethodni kvartal. 

Pored ovoga, prosječna kamatna stopa na dugoročne 

kredite u KM s valutnom klauzulom za nefinansijska 

privatna preduzeća i udruženja smanjena je za 18 

baznih poena na 6,96%, a za stanovništvo za dva bazna 

poena na 8,36%. 

Tokom četvrtog kvartala tekuće godine 65% 

novoplasiranih kredita se odnosi na kratkoročne kredite 

u KM za nefinansijska privatna preduzeća i udruženja. 

Oko 11% ukupno plasiranih kredita u istom kvartalu 

2012. godine se odnosi na dugoročne kredite u KM s 

valutnom klauzulom stanovništvu i 9% nefinansijskim 

privatnim preduzećima. 

74 

Strana aktiva 

Strana pasiva 




Foreign assets 

Foreign liabilities 

Net foreign assets 

6.000 

3.000 

Graph 26: Foreign Assets and Foreign Liabilities (in KM million) 

0 

-3.000 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 


3.5 Interest Rates 

At the end of the fourth quarter of 2012, the weighted 

average value of all lending interest rates was 7.14 %, 

which was lower by 13 basis points compared to the end 

of the third quarter of 2012. 

The average interest rate on short-term loans in KM 

to private companies was quite stable during the last 

quarter and it amounted to 6.73% in December, which 

was lower by 3 basis points than in September. In the 

same period, the average interest rate on short-term 

loans in KM for households decreased by 34 basis points 

to the level of 9.84%. 

In the fourth quarter of 2012, long-term loans in KM 

had a share below 3% of the total extended loans, and 

the average interest rates on these loans amounted to 

7.72% for private companies and associations and 8.07% 

for households. 

At the end of the fourth quarter of 2012, the average 

interest rate on short-term loans in KM with the 

currency clause for non-financial private companies 

and associations decreased by 47 basis points to 6.94% 

and that for households increased by 91 basis points to 

9.13% compared to the previous quarter. 

In addition, the average interest rate on long-term 

loans in KM with the currency clause for non-financial 

private companies and associations decreased by 18 

basis points to 6.96%, and that for households by 2 basis 

points to 8.36%. 

During the fourth quarter of the current year, 65% of new 

extended loans was related to short-term loans in KM 

for non-financial private companies and associations. 

Around 11% of the total extended loans in the same 

quarter of 2012 was related to long-term loans in KM 

with the currency clause to households and 9% to nonfinancial 

private companies.


Slika 26: Strana aktiva i strana pasiva (u milijunima KM) 

Strana aktiva 

Strana pasiva 


 


 

 

 


6.000 

3.000 

Графикон 26: Страна актива и страна пасива (у милионима КМ) 

Na kraju četvrtog tromjesečja 2012. godine ponderirani 

prosjek svih aktivnih kamatnih stopa iznosio je 7,14%, 

što je niže za 13 baznih poena u odnosu na kraj trećeg 

tromjesečja 2012. godine. 

Prosječna kamatna stopa na kratkoročne kredite u KM 

privatnim poduzećima bila je dosta stabilna tijekom 

posljednjeg tromjesečja i iznosila je 6,73% u prosincu, 

što je za tri bp niže nego u rujnu. U istom razdoblju 

prosječna kamatna stopa na kratkoročne kredite u KM za 

stanovništvo smanjena je za 34 bazna poena, na razinu 

od 9,84%. 

U četvrtom tromjesečju 2012. godine dugoročni krediti 

u KM imali su udio ispod 3% ukupno plasiranih kredita, 

a prosječne kamatne stope na ove kredite iznosile 

su 7,72% za privatna poduzeća i udruge i 8,07% za 

stanovništvo. 

Na kraju četvrtog tromjesečja 2012. godine prosječna 

kamatna stopa na kratkoročne kredite u KM s valutnom 

klauzulom za nefinancijska privatna poduzeća i 

udruge smanjena je za 47 baznih poena, na 6,94%, a za 

stanovništvo povećana za 91 bazni poen, na 9,13%, u 

odnosu na prethodno tromjesečje. 

Pored ovoga, prosječna kamatna stopa na dugoročne 

kredite u KM s valutnom klauzulom za nefinancijska 

privatna poduzeća i udruge smanjena je za 18 baznih 

poena na 6,96%, a za stanovništvo za dva bazna poena 

na 8,36%. 

Tijekom četvrtog tromjesečja tekuće godine 65% 

novoplasiranih kredita se odnosi na kratkoročne kredite 

u KM za nefinancijska privatna poduzeća i udruge. Oko 

11% ukupno plasiranih kredita u istom tromjesečju 

2012. godine se odnosi na dugoročne kredite u KM s 

valutnom klauzulom stanovništvu i 9% nefinancijskim 

privatnim poduzećima. 

0 

-3.000 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 


3.5 Каматне стопе 


На крају четвртог квартала 2012. године 

пондерисани просјек свих активних каматних стопа 

износио је 7,14%, што је ниже за 13 базних поена у 

односу на крај трећег квартала 2012. године. 

Просјечна каматна стопа на краткорочне кредите у 

КМ приватним предузећима била је доста стабилна 

током посљедњег квартала и износила је 6,73% у 

децембру, што је за три бп ниже него у септембру. 

У истом периоду просјечна каматна стопа на 

краткорочне кредите у КМ за становништво 

смањена је за 34 базнa поена, на ниво од 9,84%. 

У четвртом кварталу 2012. године дугорочни кредити 

у КМ имали су учешће испод 3% укупно пласираних 

кредита, а просјечне каматне стопе на ове кредите 

износиле су 7,72% за приватна предузећа и удружења и 

8,07% за становништво. 

На крају четвртог квартала 2012. године просјечна 

каматна стопа на краткорочне кредите у КМ с валутном 

клаузулом за нефинансијска приватна предузећа и 

удружења смањена је за 47 базних поена, на 6,94%, а за 

становништво повећана за 91 базни поен, на 9,13%, у 

односу на претходни квартал. 

Поред овога, просјечна каматна стопа на дугорочне 

кредите у КМ с валутном клаузулом за нефинансијска 

приватна предузећа и удружења смањена је за 18 базних 

поена на 6,96%, а за становништво за два базна поена на 

8,36%. 

Током четвртог квартала текуће године 65% 

новопласираних кредита се односи на краткорочне 

кредите у КМ за нефинансијска приватна предузећа 

и удружења. Око 11% укупно пласираних кредита у 

истом кварталу 2012. године се односи на дугорочне 

кредите у КМ с валутном клаузулом становништву и 9% 

нефинансијским приватним предузећима. 

75


Srednja kamatna stopa za kratkoročne kredite u KM 

privatnim preduzećima i udruženjima iznosila je 7,49%, 

a oko 49% ovih kredita plasirano je po stopama ispod 

7% u decembru 2012. godine. 

Grafikon 27: Aktivne kamatne stope komercijalnih banaka i euribor 

Graph 27: Lending Interest Rates of Commercial Banks and Euribor 

Grafikon 28: Kamatne stope na kratkoročne kredite u KM privatnim preduzećima (rasponi i ponderisani prosjek) 

Graph 28: Interest Rates on KM Short-Term Loans to Private Companies (Spreads and Weighted Average) 

76 

euribor 12 mj. (d.skala) 

Ponderisani prosjek aktivnih 

kamatnih stopa (l.skala) 

 

kredite u KM s valutnom 

klauzulom privatnim 

 

Kamatne stope na 

 

s valutnom klauzulom 

stanovništvu (l.skala) 

ponderisani prosjek 

 

najviša 

weighted average 

low 

high 

% 

9,00 

8,00 

7,00 

6,00 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 


12,00% 

10,00% 

8,00% 

6,00% 

4,00% 

Medium interest rate for short-term loans in KM to 

private companies and associations was 7.49%, and 

around 49% of these loans were extended at the rates 

below 7% in December 2012. 

3 

2 

1 

0 

% 

euribor 12 m. (r.h.scale) 

Weighted average of lending 

interest rates (l.h.scale) 

Interest rates on private 

enterpirises' long-term loans 

in KM indexed to foreign 

currency (l.h.scale) 

Interest rates on households' 

long-term loans in KM 

indexed to foreign 

currency (l.h.scale) 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 



Srednja kamatna stopa za kratkoročne kredite u KM 

privatnim poduzećima i udrugama iznosila je 7,49%, a 

oko 49% ovih kredita plasirano je po stopama ispod 7% 

u prosincu 2012. godine. 

Slika 27: Aktivne kamatne stope komercijalnih banaka i euribor 

euribor 12 mj. (d.skala) 

Ponderirani prosjek aktivnih 

kamatnih stopa (l.skala) 

 

kredite u KM s valutnom 

klauzulom privatnim 

 


 

s valutnom klauzulom 

stanovništvu (l.skala) 

Графикон 27: Активне каматне стопе комерцијалних банака и еурибор 


Средња каматна стопа за краткорочне кредите у КМ 

приватним предузећима и удружењима износила је 

7,49%, а око 49% ових кредита пласирано је по стопама 

испод 7% у децембру 2012. године.. 

 

 

 

 

 

 

% 

 

1 

 

 

Slika 28: Kamatne stope na kratkoročne kredite u KM privatnim poduzećima (rasponi i ponderirani prosjek) 

ponderirani prosjek 

 

najviša 

 

 

 

% 

9,00 

8,00 

7,00 

6,00 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 


12,00% 

10,00% 

8,00% 

6,00% 

4,00% 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 


Графикон 28: Каматне стопе на краткорочне кредите у КМ приватним предузећима (распони и пондерисани просјек) 

3 

2 

0 

77


Grafikon 29: Kamatne stope na dugoročne kredite u KM s valutnom klauzulom privatnim preduzećima (rasponi i ponderisani prosjek) 

Graph 29: Interest Rates on KM Long-Term Loans with a Currency Clause to Private Companies (Spreads and Average) 

Grafikon 30: Kamatne stope na dugoročne kredite u KM s valutnom klauzulom stanovništvu (rasponi i ponderisani prosjek) 

Graph 30: Interest Rates on KM Long-Term Loans with a Currency Clause to Households (Spreads and Weighted Average) 

78 


 

najviša 


low 

high 


 

najviša 


low 

high 

14,00% 

12,00% 

10,00% 

8,00% 

6,00% 

4,00% 

2,00% 

16,00% 

14,00% 

12,00% 

10,00% 

8,00% 

6,00% 

4,00% 

Na kraju četvrtog kvartala 2012. godine prosječne 

kamatne stope na oročene i štedne depozite u KM 

nefinansijskim privatnim preduzećima i udruženjima 

povećane su za 93 bazna poena na 3,39% u odnosu 

na kraj prethodnog kvartala, a za stanovništvo za 11 

baznih poena na 2,97%. 

Na kraju četvrtog kvartala tekuće godine prosječna 

kamatna stopa na oročene i štedne depozite u stranoj 

valuti za stanovništvo smanjena je za 19 bp na 3,08%, 

dok je ista za privatna preduzeća smanjena za 68 bp i 

iznosi 2,86% u decembru. 

U toku četvrtog kvartala 2012. godine nije bilo bitnijih 

promjena kamatnih stopa na sve depozite. 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 


1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 


At the end of the fourth quarter 2012, average 

interest rate at term and savings deposits in KM to 

non-financial private companies and associations 

are increased by 93 basis points to 3.39% compared 

to the end of previous quarter and for households by 

11 basis points to 2.97%. 

At the end of fourth quarter of the current year the 

average interest rate to term and savings deposits in 

foreign currency for households decreased by 19bp to 

3.08%, while the one for the private companies decreased 

by 68bp and it amounts to 2.86% in December. 

During the fourth quarter 2012 there were no 

significant changes of interest rates to all deposits.


Slika 29: Kamatne stope na dugoročne kredite u KM s valutnom klauzulom privatnim poduzećima (rasponi i ponderirani prosjek) 


 

najviša 

 

 

 

Slika 30: Kamatne stope na dugoročne kredite u KM s valutnom klauzulom stanovništvu (rasponi i ponderirani prosjek) 

Графикон 30: Каматне стопе на дугорочне кредите у КМ с валутном клаузулом становништву (распони и пондерисани просјек) 


Графикон 29: Каматне стопе на дугорочне кредите у КМ с валутном клаузулом приватним предузећима (распони и пондерисани просјек) 


 

najviša 

 

 

 

14,00% 

12,00% 

10,00% 

8,00% 

6,00% 

4,00% 

2,00% 

16,00% 

14,00% 

12,00% 

10,00% 

8,00% 

6,00% 

4,00% 

Na kraju četvrtog tromjesečja 2012. godine prosječne 

kamatne stope na oročene i štedne depozite u KM 

nefinancijskim privatnim poduzećima i udrugama 

povećane su za 93 bazna poena na 3,39% u odnosu na 

kraj prethodnog tromjesečja, a za stanovništvo za 11 

baznih poena na 2,97%. 

Na kraju četvrtog tromjesečja tekuće godine prosječna 

kamatna stopa na oročene i štedne depozite u stranoj 

valuti za stanovništvo smanjena je za 19 bp na 3,08%, dok 

je ista za privatna poduzeća smanjena za 68 bp i iznosi 

2,86% u prosincu. 

Tijekom četvrtog tromjesečja 2012. godine nije bilo 

bitnijih promjena kamatnih stopa na sve depozite. 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 


1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 


На крају четвртог квартала 2012. године просјечне 

каматне стопе на орочене и штедне депозите у 

КМ нефинансијским приватним предузећима и 

удружењима повећане су за 93 базна поена на 

3,39% у односу на крај претходног квартала, а за 

становништво за 11 базних поена на 2,97%. 

На крају четвртог квартала текуће године просјечна 

каматна стопа на орочене и штедне депозите у страној 

валути за становништво смањена је за 19 бп на 3,08%, 

док је иста за приватна предузећа смањена за 68 бп и 

износи 2,86% у децембру. 

У току четвртог квартала 2012. године није било 

битнијих промјена каматних стопа на све депозите. 

79


Grafikon 31: Raspon između aktivnih i pasivnih kamatnih stopa 

Graph 31: Spread between Lending and Deposit Interest Rates 

80 

Ukupni krediti- ukupni 

depoziti 

 

štedni depoziti 

Total loans - total deposits 

Total loans - Time and 

savings deposits 

Razlika između aktivnih i pasivnih kamatnih stopa 

komercijalnih banaka u BiH iznosila je 6,94 procentna 

poena u decembru, što je niže za šest baznih poena u 

odnosu na nivo iz septembra 2012. godine. Ovakvo 

smanjenje razlike je uzrokovano smanjenjem 

ponderisanog prosjeka aktivnih kamatnih stopa. Razlika 

između aktivnih i pasivnih kamatnih stopa u koje su 

uključeni samo oročeni i štedni depoziti iznosila je 

4,05 pp, što je za 10 bp niže u odnosu na septembar 

2012. godine, uzrokovano smanjenjem ponderisanog 

prosjeka aktivnih kamatnih stopa i ponderisanog 

prosjeka pasivnih kamatnih stopa. 

U decembru 2012. godine razlika između aktivnih 

kamatnih stopa komercijalnih banaka u BiH i 

dvanaestomjesečnog euribora iznosi 6,59 procentnih 

poena, što je više za šest baznih poena u odnosu na 

kraj prethodnog kvartala, a uzrokovano je uglavnom 

smanjenjem kamatnih stopa u zoni eura. 

procentni poeni/percentage points 

9,0 

8,0 

7,0 

6,0 

5,0 

4,0 

3,0 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 


Spread between lending and deposit interest rates 

of the commercial banks in BH was 6.94 percentage 

points in December, which is lower by 6 basis points 

compared to the level from September 2012. Such 

decrease in spread is caused by decrease of the 

weighted average of lending interest rates. The spread 

between lending and deposit interest rates, in which 

only term and savings deposits are included, was 4.05 

pp, which is by 10 bp lower compared to September 

2012, caused by decrease of the weighted average of 

lending interest rates, as well as weighted average of 

deposit interest rates. 

In December 2012, the spread between lending and 

deposit interest rates of the commercial banks in BH and 

twelfth month EURIBOR amounted to 6.59 percentage 

points, which is higer by 6 basis points compared to the 

end of previous quarter, and it was caused mostly by 

decrease of interest rates in the euro area.


Slika 31: Raspon između aktivnih i pasivnih kamatnih stopa 

Ukupni krediti- ukupni 

depoziti 

 

štedni depoziti 

 

 

 

 

Графикон 31: Распон између активних и пасивних каматних стопа 


komercijalnih banaka u BiH iznosila je 6,94 postotna 

poena u prosincu, što je niže za šest baznih poena 

u odnosu na razinu iz rujna 2012. godine. Ovakvo 

smanjenje razlike je uzrokovano smanjenjem 

ponderiranog prosjeka aktivnih kamatnih stopa. 


u koje su uključeni samo oročeni i štedni depoziti 

iznosila je 4,05 pp, što je za 10 bp niže u odnosu 

na rujan 2012. godine, uzrokovano smanjenjem 

ponderiranog prosjeka aktivnih kamatnih stopa i 

ponderiranog prosjeka pasivnih kamatnih stopa. 

U prosincu 2012. godine razlika između aktivnih 

kamatnih stopa komercijalnih banaka u BiH i 

dvanaestomjesečnog euribora iznosi 6,59 postotnih 

poena, što je više za šest baznih poena u odnosu 

na kraj prethodnog tromjesečja, a uzrokovano je 

uglavnom smanjenjem kamatnih stopa u zoni eura. 

postotni poeni/procentni poeni 

9,0 

8,0 

7,0 

6,0 

5,0 

4,0 

3,0 


1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 


Разлика између активних и пасивних каматних 

стопа комерцијалних банака у БиХ износила је 6,94 

процентна поена у децембру, што је ниже за шест базних 

поена у односу на ниво из септембра 2012. године. 

Овакво смањење разлике је узроковано смањењем 

пондерисаног просјека активних каматних стопа. Разлика 

између активних и пасивних каматних стопа у које су 

укључени само орочени и штедни депозити износила је 

4,05 пп, што је за 10 бп ниже у односу на септембар 2012. 

године, узроковано смањењем пондерисаног просјека 

активних каматних стопа и пондерисаног просјека 

пасивних каматних стопа. 

У децембру 2012. године разлика између активних 

каматних стопа комерцијалних банака у БиХ и 

дванаестомјесечног еурибора износи 6,59 процентних 

поена, што је више за шест базних поена у односу на 

крај претходног квартала, а узроковано је углавном 

смањењем каматних стопа у зони евра. 

81


Tabela: Kamatne stope komercijalnih banaka Table: Interest Rates of Commercial Banks 

Kamatne stope banaka na depozite 

Banks’ interest rates on deposits 

Stanovništvo 

Households 

Depoziti po viđenju u KM 

Demand deposits in KM 

Oročeni i štedni depoziti u KM 

Time and savings deposits in KM 

Privatna preduzeća 

Private enterprises 


Demand deposits in KM 


Time and savings deposits in KM 

Kamatne stope banaka na kredite 

Banks’ interest rates on loans 

Stanovništvo 

Households 

Kratkoročni krediti u KM 

Short-term loans in KM 

Dugoročni krediti u KM sa valutnom klauzulom 

Long-terms loans in KM indexed to foreign currency 

Privatna preduzeća 

Private enterpises 


Short-term loans in KM 


Long-terms loans in KM indexed to foreign currency 

Napomena: Kvartalni podaci se odnose na kraj kvartala 

Note: Quarterly data refers to the end of quarter 

82 

u % na godišnjem nivou/ 

in % on annual basis 

Promjena u baznim 

poenima Q4 2012 prema/ 

Change base points of Q4 

2012 to 

Q4 2011 Q1 2012 Q2 2012 Q3 2012 Q4 2012 Q4 2011 Q3 2012 

0,08 0,10 0,07 0,06 0,06 -2 0 

2,72 2,71 2,82 2,86 2,97 25 11 

0,13 0,10 0,11 0,10 0,07 -6 -3 

2,14 2,47 2,12 2,46 2,72 58 26 

10,01 10,09 10,00 10,18 9,84 -17 -34 

8,51 8,34 8,35 8,38 8,36 -15 -2 

7,14 6,94 6,91 6,76 6,73 -41 -3 

7,56 7,84 7,13 7,14 6,96 -60 -18



Tablica: Kamatne stope komercijalnih banaka Табела: Каматне стопе комерцијалних банака 

Kamatne stope banaka na depozite 

Каматне стопе банака на депозите 

Stanovništvo 

Становништво 


Депозити по виђењу у КМ 


Орочени и штедни депозити у КМ 

Privatna poduzeća 

Приватна предузећа 


Депозити по виђењу у КМ 


Орочени и штедни депозити у КМ 

Kamatne stope banaka na kredite 

Каматне стопе банака на кредите 

Stanovništvo 

Становништво 


Краткорочни кредити у КМ 


Дугорочни кредити у КМ са валутном клаузулом 

Privatna poduzeća 

Приватна предузећа 


Краткорочни кредити у КМ 


Дугорочни кредити у КМ са валутном клаузулом 

 

 

u % na godišnjoj razni/ 

у % на годишњем нивоу 

Promjena u baznim 

poenima Q4 2012 prema/ 

Промјена у базним 

поенима Q4 2012 према 

Q4 2011 Q1 2012 Q2 2012 Q3 2012 Q4 2012 Q4 2011 Q3 2012 

0,08 0,10 0,07 0,06 0,06 -2 0 

2,72 2,71 2,82 2,86 2,97 25 11 

0,13 0,10 0,11 0,10 0,07 -6 -3 

2,14 2,47 2,12 2,46 2,72 58 26 

10,01 10,09 10,00 10,18 9,84 -17 -34 

8,51 8,34 8,35 8,38 8,36 -15 -2 

7,14 6,94 6,91 6,76 6,73 -41 -3 

7,56 7,84 7,13 7,14 6,96 -60 -18 

83


3.6 Berze 

U četvrtom kvartalu i na SASE i na BLSE je zabilježen 

rast prometa i rast vrijednosti berzanskih indeksa. 

Grafikon 32: Berzanski indeksi 

Graph 32: Stock Exchange Indices 

84 

FIRS (BLSE) 

BIFX (SASE) 

BIRS 

SASX 10 

FIRS (BLSE) 

BIFX (SASE) 

BIRS 

SASX 10 

3.000 

2.000 

1.000 

Ukupan promet na SASE u četvrtom kvartalu 2012. iznosio 

je 91,5 miliona KM i veći je za 13,2 miliona KM ili 16,8% u 

odnosu na prethodni kvartal. 

Na SASE u četvrtom kvartalu 2012. trgovalo se 61 dan i 

obavljeno je ukupno 3.253 transakcije, s prosječnom 

vrijednošću od 4,1 hiljadu KM po transakciji. 

Vrijednost SASX-10 4 na kraju četvrtog kvartala iznosila je 

760 indeksnih poena, odnosno 29 indeksnih poena ili 4% 

više u odnosu na kraj prethodnog kvartala. Istovremeno, 

BIFX 5 je iznosio 1.599 indeksnih poena, odnosno 61 

indeksni poen ili 4% više nego na kraju prethodnog 

kvartala. 

U toku četvrtog kvartala 2012. godine na SASE je 

prijavljena 41 vanberzanska transakcija u ukupnoj 

vrijednosti od 2,3 miliona KM. 

0 

3.6 Stock Exchanges 

In the fourth quarter, SASE and BLSE recorded the 

growth of turnover and the growth of value of the 

stock exchange indices. 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 


The total turnover in SASE in the fourth quarter of 

2012 was KM 91.5 million and it is higher by KM 13.2 

million or 16.8% compared to the previous quarter. 

In the fourth quarter of 2012, there were 61 days of trade at 

SASE and total of 3.253 transactions was performed with 

the average value of KM 4.1 thousands per transaction. 

The value of SASX-10 4 at the end of fourth quarter 

was 760 index points, i.e. 29 index points or 4% 

more compared to the end of previous quarter. 

In the same time, BIFX 5 amounted to 1.599 index 

points, i.e. 61 index points or 4% more than at the 

end of the previous quarter. 

During the fourth quarter 2012, SASE recorded 

41 out of stock exchange transactions in the total 

value of KM 2.3 million. 

4 Emitenti koji ulaze u sastav SASX-10 moraju ispunjavati sljedeće uslove: da spadaju u red 10 emitenata s najvećom tržišnom kapitalizacijom i da se njihovim 

dionicama trgovalo minimalno na 2/3 od mogućih dana trgovanja u periodu od zadnje redovne revizije indeksa. 

4 Issuers included in SASX-10 must meet the following conditions: to be among top ten issuers by market capitalization and that their shares were traded at a 

minimum on 2/3 of possible trading days in the period since the index was last revised. 

5 BIFX je indeks koji prati kretanje kurseva Privatizacijskih investicionih fondova kotiranih na SASE. 

5 BIFX is the index that monitors the prices of privatization investment funds listed at SASE.


3.6 Burze 

U četvrtom tromjesečju i na SASE i na BLSE je zabilježen 

rast prometa i rast vrijednosti burzanskih indeksa. 

Slika 32: Burzanski indeksi 

FIRS (BLSE) 

BIFX (SASE) 

BIRS 

SASX 10 

 

 

BIRS 

SASX 10 

Графикон 32: Берзански индекси 

3.000 

2.000 

1.000 

Ukupan promet na SASE u četvrtom tromjesečju 2012. 

iznosio je 91,5 milijuna KM i veći je za 13,2 milijuna KM ili 

16,8% u odnosu na prethodno tromjesečje. 

Na SASE u četvrtom tromjesečju 2012. trgovalo se 61 dan 

i obavljeno je ukupno 3.253 transakcije, s prosječnom 

vrijednošću od 4,1 tisuću KM po transakciji. 

Vrijednost SASX-10 4 na kraju četvrtog tromjesečja iznosila 

je 760 indeksnih poena, odnosno 29 indeksnih poena 

ili 4% više u odnosu na kraj prethodnog tromjesečja. 

Istodobno, BIFX 5 je iznosio 1.599 indeksnih poena, 

odnosno 61 indeksni poen ili 4% više nego na kraju 

prethodnog tromjesečja. 

Tijekom četvrtog tromjesečja 2012. godine na SASE je 

prijavljena 41 izvanburzanska transakcija u ukupnoj 

vrijednosti od 2,3 milijuna KM. 

0 

3.6 Берзе 


У четвртом кварталу и на SASE и на BLSE је забиљежен 

раст промета и раст вриједности берзанских 

индекса. 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 


Укупан промет на SASE у четвртом кварталу 2012. 

износио је 91,5 милиона КМ и већи је за 13,2 милиона 

КМ или 16,8% у односу на претходни квартал. 

На SASE у четвртом кварталу 2012. трговало се 61 дан 

и обављено је укупно 3.253 трансакције, с просјечном 

вриједношћу од 4,1 хиљаду КМ по трансакцији. 

Вриједност SASX-10 4 на крају четвртог квартала 

износила је 760 индексних поена, односно 29 

индексних поена или 4% више у односу на крај 

претходног квартала. Истовремено, BIFX 5 је износио 

1.599 индексних поена, односно 61 индексни поен 

или 4% више него на крају претходног квартала. 

У току четвртог квартала 2012. године на SASE је 

пријављена 41 ванберзанска трансакција у укупној 

вриједности од 2,3 милиона КМ. 

4 Emitenti koji ulaze u sastav SASX-10 moraju ispunjavati sljedeće uslove: da spadaju u red 10 emitenata s najvećom tržišnom kapitalizacijom i da se njihovim 

dionicama trgovalo minimalno na 2/3 od mogućih dana trgovanja u razdoblju od zadnje redovne revizije indeksa. 

4 Емитенти који улазе у састав SASX-10 морају испуњавати сљедеће услове: да спадају у ред 10 емитената с највећом тржишном капитализацијом и да се 

њиховим акцијама трговало минимално на 2/3 од могућих дана трговања у периоду од задње редовне ревизије индекса. 

5 BIFX je indeks koji prati kretanje tečajeva Privatizacijskih investicionih fondova kotiranih na SASE. 

5 BIFX је индекс који прати кретање курсева Приватизацијских инвестиционих фондова котираних на SASE. 

85


Grafikon 33: Promet na berzama (u milionima KM) 

Ukupan promet na BLSE u četvrtom kvartalu 2012. 

iznosio je 84,0 miliona KM, što predstavlja povećanje 

od 9,5 miliona KM ili 12,7% u odnosu na prethodni 

kvartal. 

U četvrtom kvartalu 2012. na BLSE se trgovalo 65 

dana, pri čemu je obavljeno ukupno 3.164 transakcije, 

s prosječnom vrijednošću od 9,2 hiljade KM. U ovom 

kvartalu nije bilo blok-transakcija. 

Vrijednost BIRS-a na kraju četvrtog kvartala iznosila 

je 807 indeksnih poena, odnosno 21 indeksni poen ili 

2,5% manje nego na kraju prethodnog kvartala, dok 

je vrijednost FIRS-a na kraju decembra iznosila 1.886 

indeksnih poena, što je više u odnosu na prethodni 

kvartal za 169 indeksnih poena ili 9,8%. 


U toku četvrtog kvartala 2012. preko RTGS i ŽK 

sistema ukupan broj platnobilansnih transakcija je 

iznosio 8,7 miliona u vrijednosti od 20,82 milijarde 

KM, što predstavlja povećanje od 0,1% u broju i 

smanjenje od 4,3% u vrijednosti u poređenju s 

prethodnim kvartalom. 

U poređenju s istim kvartalom prethodne godine, 

zabilježeno je povećanje od 3,6% u broju i povećanje 

od 0,8% u vrijednosti transakcija. 

Broj RTGS transakcija je povećan u četvrtom kvartalu 

2012. za 3,5% u odnosu na prethodni kvartal, i 1,9% 

u odnosu na isti kvartal prethodne godine. Na RTGS 

transakcije se odnosi 2,3% ukupnog broja transakcija 

i 83,2% ukupne vrijednosti transakcija. Vrijednost RTGS 

transakcija u ovom kvartalu iznosi 17,33 milijarde KM, 

što je za 5,4% manje u odnosu na prethodni kvartal i za 

0,8% više u odnosu na isti kvartal prošle godine. 

86 

SASE 

BLSE 

SASE 

BLSE 



200 

150 

100 

Graph 33: Turnover on Stock Exchanges (in KM million) 

50 

0 

Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 


In the fourth quarter of 2012, the total BLSE turnover 

was KM 84.0 million, representing an increase of 

KM 9.5 million or 12.7% compared to the previous 

quarter. 

In the fourth quarter of 2012, 65 days were traded at 

BLSE, and total of 3.164 transactions was performed 

with the average value of 9.2 thousands of KM. In this 

quarter there were no block transactions. 

At the end of fourth quarter, the BIRS value was 807 

index points, i.e. 21 index points or 2.5% less than at 

the end of the previous quarter, while value at FIRS at 

the end of December was 1.886 index points, which is 

higher compared to the previous quarter by 169 index 

points or 9.8%. 

3.7 Payment Transactions 

During the fourth quarter of 2012, the total number 

of balance of payments transactions through RTGS 

and GC was 8.7 million in the value of KM 20.82 

billion, which was an increase of 0.1% in the number 

and decrease of 4.3% in the value compared to the 

previous quarter. 

In comparison with the same quarter of the previous 

year, an increase of 3.6% in the number and increase 

of 0.8% in the value of transactions were recorded. 

The number of RTGS transactions increased in the 

fourth quarter of 2012 by 3.5% compared to the 

previous quarter, and by 1.9% compared to the same 

quarter of the previous year. The RTGS transactions 

accounted for 2.3% of the total number of transactions 

and 83.2% of the total value of transactions. The value 

of RTGS transactions in this quarter was KM 17.33 

billion, which was lower by 5.4% compared to the 

previous quarter, and higher by 0.8% compared to the 

same quarter of the previous year.


Slika 33: Promet na burzama (u milijunima KM) 

SASE 

BLSE 

 

 


 

Ukupan promet na BLSE u četvrtom tromjesečju 2012. 

iznosio je 84,0 milijuna KM, što predstavlja povećanje 

od 9,5 milijuna KM ili 12,7% u odnosu na prethodno 

tromjesečje. 

U četvrtom tromjesečju 2012. na BLSE se trgovalo 65 

dana, pri čemu je obavljeno ukupno 3.164 transakcije, 

s prosječnom vrijednošću od 9,2 tisuće KM. U ovom 

tromjesečju nije bilo blok-transakcija. 

Vrijednost BIRS-a na kraju četvrtog tromjesečja iznosila 

je 807 indeksnih poena, odnosno 21 indeksni poen ili 

2,5% manje nego na kraju prethodnog tromjesečja, 

dok je vrijednost FIRS-a na kraju prosinca iznosila 1.886 

indeksnih poena, što je više u odnosu na prethodno 

tromjesečje za 169 indeksnih poena ili 9,8%. 


200 

150 

100 

Графикон 33: Промет на берзама (у милионима КМ) 

Tijekom četvrtog tromjesečja 2012. preko RTGS i ŽK 

sustava ukupan broj platnobilančnih transakcija je 

iznosio 8,7 milijuna u vrijednosti od 20,82 milijarde KM, 

što predstavlja povećanje od 0,1% u broju i smanjenje 

od 4,3% u vrijednosti u poređenju s prethodnim 

tromjesečjem. 

U poređenju s istim tromjesečjem prethodne godine, 

zabilježeno je povećanje od 3,6% u broju i povećanje 

od 0,8% u vrijednosti transakcija. 

Broj RTGS transakcija je povećan u četvrtom tromjesečju 

2012. za 3,5% u odnosu na prethodno tromjesečje, i 

1,9% u odnosu na isto tromjesečje prethodne godine. 

Na RTGS transakcije se odnosi 2,3% ukupnog broja 

transakcija i 83,2% ukupne vrijednosti transakcija. 

Vrijednost RTGS transakcija u ovom tromjesečju iznosi 

17,33 milijarde KM, što je za 5,4% manje u odnosu na 

prethodno tromjesečje i za 0,8% više u odnosu na isto 

tromjesečje prošle godine. 

50 

0 


Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 


Укупан промет на BLSE у четвртом кварталу 2012. 

износио је 84,0 милиона КМ, што представља 

повећање од 9,5 милиона КМ или 12,7% у односу на 

претходни квартал. 

У четвртом кварталу 2012. на BLSE се трговало 65 

дана, при чему је обављено укупно 3.164 трансакције, 

с просјечном вриједношћу од 9,2 хиљаде КМ. У овом 

кварталу није било блок-трансакција. 

Вриједност BIRS-а на крају четвртог квартала износила 

је 807 индексних поена, односно 21 индексни поен 

или 2,5% мање него на крају претходног квартала, док 

је вриједност FIRS-а на крају децембра износила 1.886 

индексних поена, што је више у односу на претходни 

квартал за 169 индексних поена или 9,8%. 

3.7 Платни промет 

У току четвртог квартала 2012. преко RTGS и ЖК 

система укупан број платнобилансних трансакција 

је износио 8,7 милиона у вриједности од 20,82 

милијарде КМ, што представља повећање од 0,1% у 

броју и смањење од 4,3% у вриједности у поређењу 

с претходним кварталом. 

У поређењу са истим кварталом претходне године, 

забиљежено је повећање од 3,6% у броју и повећање 

од 0,8 % у вриједности трансакција. 

Број RTGS трансакција је повећан у четвртом 

кварталу 2012. за 3,5% у односу на претходни 

квартал, и 1,9% у односу на исти квартал претходне 

године. На RTGS трансакције се односи 2,3% укупног 

броја трансакција и 83,2% укупне вриједности 

трансакција. Вриједност RTGS трансакција у овом 

кварталу износи 17,33 милијарде КМ, што је за 5,4% 

мање у односу на претходни квартал и за 0,8% више 

у односу на исти квартал прошле године. 

87


Prosječna vrijednost po RTGS transakciji je iznosila 

84.438 KM. 

Preko sistema žirokliringa u četvrtom kvartalu ove 

godine je izvršeno 97,7% ukupnog broja transakcija, 

odnosno 16,8% ukupne vrijednosti svih izvršenih 

transakcija. Broj transakcija žirokliringa se povećao u 

četvrtom kvartalu 2012. za 0,03% u odnosu na prethodni 

kvartal, a u odnosu na isti kvartal prethodne godine, 

povećao se za 3,9%. Vrijednost transakcija žirokliringa 

u četvrtom kvartalu 2012. iznosi 3,49 milijardi KM, što 

predstavlja povećanje od 1,3% u odnosu na prethodni 

kvartal i povećanje od 1,0% u odnosu na isti kvartal 

prethodne godine. 

Prosječna vrijednost po transakciji žirokliringa iznosi 

408,2 KM, što predstavlja povećanje od 1,3% u odnosu 

na prethodni kvartal. 

Grafikon 34: Transakcije u platnom prometu 

Graph 34: Payment System Transactions 

88 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

(u milionima) 

(in millions) 

10 

9 

8 

7 

6 

5 

4 

3 

2 

1 

0 

The average value per an RTGS transaction was KM 

84,438. 

In the fourth quarter of this year, 97.7% of the total number 

of transactions, or 16.8% of the total value of all performed 

transactions, was performed through the giro clearing 

system. The number of giro clearing transactions in the 

fourth quarter of 2012 increased by 0.03% compared to 

the previous quarter, and increased by 3.9% compared to 

the same quarter of the previous year. The value of giro 

clearing transactions in the fourth quarter of 2012 was KM 

3.49 billion, which was an increase of 1.3% compared to 

the previous quarter, and increase of 1.0% compared to 

the same quarter of the previous year. 

The average value per one giro clearing transaction 

was KM 408.2 which was an increase of 1.3% compared 

to the previous quarter. 

Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 


20.000 

18.000 

16.000 

14.000 

12.000 

10.000 

8.000 

6.000 

4.000 

2.000 

0 

(u milionima KM) 

(in KM million)


Prosječna vrijednost po RTGS transakciji je iznosila 

84.438 KM. 

Preko sustava žirokliringa u četvrtom tromjesečju ove 

godine je izvršeno 97,7% ukupnog broja transakcija, 

odnosno 16,8% ukupne vrijednosti svih izvršenih 

transakcija. Broj transakcija žirokliringa se povećao 

u četvrtom tromjesečju 2012. za 0,03% u odnosu na 

prethodno tromjesečje, a u odnosu na isto tromjesečje 

prethodne godine, povećao se za 3,9%. Vrijednost 

transakcija žirokliringa u četvrtom tromjesečju 2012. 

iznosi 3,49 milijardi KM, što predstavlja povećanje od 

1,3% u odnosu na prethodno tromjesečje i povećanje od 

1,0% u odnosu na isto tromjesečje prethodne godine. 

Prosječna vrijednost po transakciji žirokliringa iznosi 

408,2 KM, što predstavlja povećanje od 1,3% u odnosu 

na prethodno tromjesečje. 

Slika 34: Transakcije u platnom prometu 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

RTGS 

 

RTGS 

 

 

 

(u milijunima) 

(у милионима) 

Графикон 34: Трансакције у платном промету 

10 

9 

8 

7 

6 

5 

4 

3 

2 

1 

0 

0 


Просјечна вриједност по RTGS трансакцији је 

износила 84.438 КМ. 

Преко система жироклиринга у четвртом кварталу ове 

године је извршено 97,7% укупног броја трансакција, 

односно 16,8% укупне вриједности свих извршених 

трансакција. Број трансакција жироклиринга се 

повећао у четвртом кварталу 2012. за 0,03% у односу 

на претходни квартал, а у односу на исти квартал 

претходне године, повећао се за 3,9%. Вриједност 

трансакција жироклиринга у четвртом кварталу 2012. 

износи 3,49 милијарди КМ, што представља повећање 

од 1,3% у односу на претходни квартал и повећање од 

1,0% у односу на исти квартал претходне године. 

Просјечна вриједност по трансакцији жироклиринга 

износи 408,2 КМ, што представља повећање од 1,3% 

у односу на претходни квартал. 

Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 


20.000 

18.000 

16.000 

14.000 

12.000 

10.000 

8.000 

6.000 

4.000 

2.000 

(u milijunima KM) 

(у милионима KM) 

89


4. VANJSKI SEKTOR 4. EXTERNAL SECTOR 


Vanjskotrgovinsku razmjenu u četvrtom kvartalu 

karakteriše smanjenje izvoza i uvoza, te posljedično 

smanjenje trgovinskog deficita u odnosu na prethodni 

kvartal, kao i na godišnjem nivou. Smanjenje 

industrijske proizvodnje, te smanjenje potražnje za 

poluproizvodima u zemljama glavnim trgovinskim 

partnerima uticalo je na smanjenje izvoza, dok je 

s druge strane pad domaće potrošnje uticao na 

smanjenje uvoza. 

Vrijednost izvoza u četvrtom kvartalu iznosi 1,97 

milijardi KM, dok je vrijednost uvoza iznosila 3,84 

milijarde KM. U odnosu na isti period prethodne godine 

u posljednjem kvartalu došlo je do nešto osjetnijeg 

smanjenja izvoza za 74,6 miliona KM ili 3,6%, dok je to 

smanjenje u odnosu na prethodni kvartal iznosilo 39,7 

miliona KM ili 2,0%. Smanjenje uvoza na godišnjem 

nivou iznosi 240,0 miliona KM ili 5,9%, dok je u odnosu 

na prethodni kvartal uvoz manji za 234,8 miliona KM 

ili 5,8%. 

Ukoliko posmatramo kretanja u vanjskotrgovinskoj 

razmjeni u cijeloj 2012. godini, uvoz se smanjio 

za 272,5 miliona KM ili 1,7% dok je izvoz manji za 

364,2 miliona KM ili 4,4%. Trgovinski deficit iznosi 

7,39 milijardi KM, što je za 1,3% više nego u 2011. 

godini. Posmatrajući po kvartalima, najveći uticaj 

na povećanje deficita imala su negativna privredna 

kretanja iz prvog kvartala koja su povećala deficit za 

216,4 miliona KM, u drugom kvartalu zabilježeno је 

privremeno poboljšanje i smanjenje deficita za 61,5 

miliona KM, a negativan trend se nastavio u trećem 

kvartalu uz dalje povećanje deficita za 99,8 miliona 

KM i u četvrtom kvartalu vanjskotrgovinski deficit 

je manji za 165,4 miliona KM. Pokrivenost uvoza 

izvozom je poboljšana i u četvrtom kvartalu iznosi 

51,4%, dok je u istom periodu prošle godine iznosila 

50,2%. 

Grafikon 35: Uvoz i izvoz robe (u milionima KM) 

90 

Saldo 

Uvoz 

Izvoz 

Balance 

Imports 

Exports 



5.000 

4.000 

3.000 

2.000 

1.000 

-1.000 

-2.000 

-3.000 

Graph 35: Imports and Exports of Goods (in KM million) 

0 

4.1 Foreign Trade 

The characteristic of foreign trade in the fourth quarter 

was decrease of exports and imports, and consequential 

decrease of the trade deficit compared to the previous 

quarter, and also at the annual level. Decrease of 

industrial production, and decrease of demand for 

semi-finished products in the countries which are the 

main trading partners affected the decrease of exports, 

while on the other hand, the decrease of domestic 

spending influenced the decrease of imports. 

The value of exports in the fourth quarter amounted 

to KM 1.97 billion, while the value of imports was 

KM 3.84 billion. Compared to the same period of the 

previous year, there was a larger decrease of exports 

by KM 74.6 million or 3.6% in the last quarter, while 

that decrease compared to the previous quarter 

was KM 39.7 million or 2.0%. Decrease of imports 

at the annual level was KM 240.0 million or 5.9%, 

while compared to the previous quarter, imports 

were lower by KM 234.8 million or 5.8%. 

Observing the foreign trade trends in the entire 2012, 

imports decreased by KM 272.5 million or 1.7%, while 

exports decreased by KM 364.2 million or 4.4%. The 

trade deficit was KM 7.39 billion, which was higher by 

1.3% than in 2011. Observing by quarter, the biggest 

impact on the deficit increase was that of negative 

economic trends from the first quarter which increased 

the deficit by KM 216.4 million, and in the second 

quarter there was a temporary improvement and 

decrease of the deficit by KM 61.5 million, but the 

negative trend continued in the third quarter with 

futher increase of the deficit by KM 99.8 million, while 

in the fourth quarter foreign trade deficit was lower 

by KM 165.4 million. Coverage of imports by exports 

was improved and in the fourth quarter it amounted to 

51.4%, while in the same period of the previous year it 

amounted to 50.2%. 

Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 





Vanjskotrgovinsku razmjenu u četvrtom tromjesečju 

karakterizira smanjenje izvoza i uvoza, te posljedično 

smanjenje trgovinskog deficita u odnosu na prethodno 

tromjesečje, kao i na godišnjoj razini. Smanjenje 

industrijske proizvodnje, te smanjenje potražnje za 

poluproizvodima u zemljama glavnim trgovinskim 

partnerima utjecalo je na smanjenje izvoza, dok je 

s druge strane pad domaće potrošnje utjecao na 

smanjenje uvoza. 

Vrijednost izvoza u četvrtom tromjesečju iznosi 1,97 

milijardi KM, dok je vrijednost uvoza iznosila 3,84 

milijarde KM. U odnosu na isto razdoblje prethodne 

godine u posljednjem tromjesečju došlo je do nešto 

osjetnijeg smanjenja izvoza za 74,6 milijuna KM ili 3,6%, 

dok je to smanjenje u odnosu na prethodno tromjesečje 

iznosilo 39,7 milijuna KM ili 2,0%. Smanjenje uvoza na 

godišnjoj razini iznosi 240,0 milijuna KM ili 5,9%, dok 

je u odnosu na prethodno tromjesečje uvoz manji za 


Ukoliko promatramo kretanja u vanjskotrgovinskoj 

razmjeni u cijeloj 2012. godini, uvoz se smanjio za 

272,5 milijuna KM ili 1,7% dok je izvoz manji za 364,2 

milijuna KM ili 4,4%. Trgovinski deficit iznosi 7,39 

milijardi KM, što je za 1,3% više nego u 2011. godini. 

Promatrajući po tromjesečjima, najveći utjecaj na 

povećanje deficita imala su negativna privredna 

kretanja iz prvog tromjesečja koja su povećala 

deficit za 216,4 milijuna KM, u drugom tromjesečju 

zabilježeno је privremeno poboljšanje i smanjenje 

deficita za 61,5 milijuna KM, a negativan trend se 

nastavio u trećem tromjesečju uz dalje povećanje 

deficita za 99,8 milijuna KM i u četvrtom tromjesečju 

vanjskotrgovinski deficit je manji za 165,4 milijuna KM. 

Pokrivenost uvoza izvozom je poboljšana i u četvrtom 

tromjesečju iznosi 51,4%, dok je u istom razdoblju 

prošle godine iznosila 50,2%. 

Slika 35: Uvoz i izvoz robe (u milijunima KM) 

Saldo 

Uvoz 

Izvoz 

 

 

 


 

5.000 

4.000 

3.000 

2.000 

1.000 

Графикон 35: Увоз и извоз робе (у милионима КМ) 

0 

-1.000 

-2.000 

-3.000 

4. СПОЉНИ СЕКТОР 

4.1 Спољна трговина 


Спољнотрговинску размјену у четвртом кварталу 

карактерише смањење извоза и увоза, те посљедично 

смањење трговинског дефицита у односу на 

претходни квартал, као и на годишњем нивоу. 

Смањење индустријске производње, те смањење 

потражње за полупроизводима у земљама главним 

трговинским партнерима утицало је на смањење 

извоза, док је с друге стране пад домаће потрошње 

утицао на смањење увоза. 

Вриједност извоза у четвртом кварталу износи 1,97 

милијарди КМ, док је вриједност увоза износила 3,84 

милијарде КМ. У односу на исти период претходне 

године у посљедњем кварталу дошло је до нешто 

осјетнијег смањења извоза за 74,6 милиона КМ 

или 3,6%, док је то смањење у односу на претходни 

квартал износило 39,7 милиона КМ или 2,0%. 

Смањење увоза на годишњем нивоу износи 240,0 

милиона КМ или 5,9%, док је у односу на претходни 

квартал увоз мањи за 234,8 милиона КМ или 5,8%. 

Уколико посматрамо кретања у спољнотрговинској 

размјени у цијелој 2012. години, увоз се смањио за 

272,5 милиона КМ или 1,7% док је извоз мањи за 

364,2 милиона КМ или 4,4%. Трговински дефицит 

износи 7,39 милијарди КМ, што је за 1,3% више него 

у 2011. години. Посматрајући по кварталима, највећи 

утицај на повећање дефицита имала су негативна 

привредна кретања из првог квартала која су 

повећала дефицит за 216,4 милиона КМ, у другом 

кварталу забиљежено је привремено побољшање и 

смањење дефицита за 61,5 милиона КМ, а негативан 

тренд се наставио у трећем кварталу уз даље 

повећање дефицита за 99,8 милиона КМ и у четвртом 

кварталу спољнотрговински дефицит је мањи за 

165,4 милиона КМ. Покривеност увоза извозом је 

побољшана и у четвртом кварталу износи 51,4%, док 

је у истом периоду прошле године износила 50,2%. 

Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 


91


Grafikon 36: Sezonski prilagođena serija uvoza (u milionima KM) 

Graph 36: Seasonally Adjusted Imports Data Series (in KM million) 

Uticaj sezonskih faktora nije naglašen kada je izvoz 

u pitanju, dok je vrijednost uvoza povećana za 3,9%. 

Dakle, desezonirani izvoz u četvrtom kvartalu 2012. 

godine iznosi 1,80 milijardi KM, a desezonirani uvoz 3,70 

milijardi KM. 

92 


2011. 

2010. 

1.500 

1.400 

1.300 

1.200 

1.100 

1.000 

900 

800 

700 


1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 

Source: table 34 mjesec/month 

Grafikon 37: Sezonski prilagođena serija izvoza (u milionima KM) 


2011. 

2010. 

Graph 37: Seasonally Adjusted Exports Data Series (in KM million) 

800 

750 

700 

650 

600 

550 

500 

450 

Seasonal effects were not prominent in exports, while 

they increased the value of imports by 3.9%. Therefore, 

seasonally adjusted exports in the fourth quarter of 

2012 amounted to KM 1.80 billion, while seasonally 

adjusted imports amounted to KM 3.70 billion. 

400 


1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 

Source: table 34 mjesec/month 

Glavni trgovinski partneri na strani izvoza su i dalje 

Hrvatska, Njemačka, Italija i Srbija. U poređenju s 

istim periodom prošle godine, vrijednost izvoza 

u sve pomenute zemlje bilježi smanjenje. Izvoz u 

Hrvatsku je manji za 4,34 miliona KM (1,5%) i iznosi 

277,4 miliona KM, izvoz u Njemačku je manji za 5,22 

miliona KM (1,7%) i iznosi 294,0 miliona KM, izvoz u 

Italiju je manji za 6,13 miliona KM (2,5%) i iznosi 243,0 

miliona KM, a izvoz u Srbiju je smanjen za čitavih 

82,2 miliona KM ili 33,9% i iznosi 166,0 miliona KM. 

Istovremeno, udjeli u ukupnom izvozu pomenutih 

trgovinskih partnera povećali su se, osim Srbije, koja 

bilježi i znatno smanjenje udjela. Izvoz u Hrvatsku, 

Njemačku, Italiju i Srbiju čini oko 50,0% ukupnog 

izvoza BiH. 

The main trading partners in exports were still Croatia, 

Germany, Italy and Serbia. Compared to the same 

period of the previous year, the value of exports to all the 

mentioned countries recorded a decrease. Exports to 

Croatia were lower by KM 4.34 million (1.5%) amounting 

to KM 277.4 million, exports to Germany were lower by KM 

5.22 million (1.7%) amounting to KM 294.0 million, exports 

to Italy were lower by KM 6.13 million (2.5%) amounting 

to KM 243.0 million and exports to Serbia were decreased 

by even KM 82.2 million or 33.9% amounting to KM 166.0 

million. At the same time, the shares in the total exports 

of the mentioned trading partners increased, except for 

Serbia, which recorded also a significant decrease of the 

share. Exports to Croatia, Germany, Italy and Serbia was 

around 50.0% of the total exports of BH.


Slika 36: Sezonski prilagođena serija uvoza (u milijunima KM) 


2011. 

2010. 

1.500 

1.400 

1.300 

1.200 

1.100 

1.000 

Графикон 36: Сезонски прилагођена серија увоза (у милионима КМ) 

900 

800 

Utjecaj sezonskih faktora nije naglašen kada je izvoz 

u pitanju, dok je vrijednost uvoza povećana za 3,9%. 

Dakle, desezonirani izvoz u četvrtom tromjesečju 2012. 

godine iznosi 1,80 milijardi KM, a desezonirani uvoz 

3,70 milijardi KM. 


700 


1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 

mjesec/мјесец 

Slika 37: Sezonski prilagođena serija izvoza (u milijunima KM) 


2011. 

2010. 

Графикон 37: Сезонски прилагођена серија извоза (у милионима КМ) 

800 

750 

700 

650 

600 

550 

500 

450 

Утицај сезонских фактора није наглашен када је извоз 

у питању, док је вриједност увоза повећана за 3,9%. 

Дакле, десезонирани извоз у четвртом кварталу 2012. 

године износи 1,80 милијарди КМ, а десезонирани 

увоз 3,70 милијарди КМ. 

400 


1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 

mjesec/мјесец 

Glavni trgovinski partneri na strani izvoza su i dalje 

Hrvatska, Njemačka, Italija i Srbija. U poređenju s 

istim razdobljem prošle godine, vrijednost izvoza 

u sve spomenute zemlje bilježi smanjenje. Izvoz u 

Hrvatsku je manji za 4,34 milijuna KM (1,5%) i iznosi 

277,4 milijuna KM, izvoz u Njemačku je manji za 

5,22 milijuna KM (1,7%) i iznosi 294,0 milijuna KM, 

izvoz u Italiju je manji za 6,13 milijuna KM (2,5%) i 

iznosi 243,0 milijuna KM, a izvoz u Srbiju je smanjen 

za čitavih 82,2 milijuna KM ili 33,9% i iznosi 166,0 

milijuna KM. Istodobno, udjeli u ukupnom izvozu 

spomenutih trgovinskih partnera povećali su se, 

osim Srbije, koja bilježi i znatno smanjenje udjela. 

Izvoz u Hrvatsku, Njemačku, Italiju i Srbiju čini oko 

50,0% ukupnog izvoza BiH. 

Главни трговински партнери на страни извоза 

су и даље Хрватска, Њемачка, Италија и Србија. 

У поређењу с истим периодом прошле године, 

вриједност извоза у све поменуте земље биљежи 

смањење. Извоз у Хрватску је мањи за 4,34 милиона 

КМ (1,5%) и износи 277,4 милиона КМ, извоз у 

Њемачку је мањи за 5,22 милиона КМ (1,7%) и износи 

294,0 милиона КМ, извоз у Италију је мањи за 6,13 

милиона КМ (2,5%) и износи 243,0 милиона КМ, а 

извоз у Србију је смањен за читавих 82,2 милиона КМ 

или 33,9% и износи 166,0 милиона КМ. Истовремено, 

удјели у укупном извозу поменутих трговинских 

партнера повећали су се, осим Србије, која биљежи 

и знатно смањење удјела. Извоз у Хрватску, Њемачку, 

Италију и Србију чини око 50,0% укупног извоза БиХ. 

93


Kada posmatramo strukturu izvoza u navedene 

četiri zemlje, u Srbiju i Hrvatsku najviše se izvoze 

proizvodi sektora mineralnih goriva, maziva i 

srodnih proizvoda, gdje ulazi i električna energija. 

U Njemačku i Italiju najviše se izvoze razni gotovi 

proizvodi, te proizvodi razvrstani po materijalu (gdje 

ulaze metali i proizvodi od metala, papir, proizvodi 

od celuloze, tekstila i sl.). 

Glavni trgovinski partneri na strani uvoza su Hrvatska, 

Njemačka, Ruska Federacija i Srbija. U četvrtom 

kvartalu je došlo i do smanjenja vrijednosti uvoza 

iz ovih zemlja. Vrijednost uvezene robe iz Njemačke 

iznosi 435,4 miliona KM uz godišnje smanjenje od 

17,6 miliona KM (3,9%), uvoz iz Hrvatske iznosi 561,2 

miliona KM i manji je za 32,5 miliona KM (5,5%), dok 

je uvoz iz Ruske Federacije manji za 93,8 miliona 

KM (23,4%) i iznosi 450,9 miliona KM. Uvoz iz Srbije 

je smanjen za 28,4 miliona KM (7,2%) i iznosi 367,2 

miliona KM. 

Tabela: Struktura izvoza i uvoza po 

trgovinskim partnerima 

EU 27, od čega 

EU 27, of which 

Italija 

Italy 

Njemačka 

Germany 

Slovenija 

Slovenia 

Jugoistočna Evropa*, od čega 

SEE*, of which 

Hrvatska 

Croatia 

Srbija 

Serbia 

Ostale zemlje 

Other countries 

Rusija 

Russia 

94 

Observing the structure of exports into the mentioned 

four countries, mineral fuels, lubricants, and the 

related products, including electric power were mostly 

exported to Serbia and Croatia. Various finished 

products and products classified by material (including 

metals and metal products, paper, products of cellulose, 

textile etc..) were mostly exported to Germany and 

Italy. 

The main trading partners on the side of imports were 

Croatia, Germany, Russian Federation and Serbia. In 

the fourth quarter, there was a decrease of the value 

of imports from these countries. The value of imported 

goods from Germany was KM 435.4 million with the 

annual decrease of KM 17.6 million (3.9%), imports from 

Croatia were KM 561.2 million and were lower by KM 32.5 

million (5.5%), while imports from the Russian Federation 

were lower by KM 93.8 million (23.4%) amounting to KM 

450.9 million. Imports from Serbia decreased by KM 28.4 

million (7.2%) amounting to KM 367.2 million. 

Table: Structure of Exports and Imports 

by Trading Partners 

Izvoz/Exports Uvoz/Imports 

2011. 2011 Q4 2012 Q4 2011. 2011 Q4 2012 Q4 

55,8% 54,6% 57,4% 45,4% 45,8% 48,0% 

11,7% 12,2% 12,3% 8,9% 8,8% 9,9% 

14,8% 14,6% 14,9% 10,6% 10,9% 11,3% 

8,6% 8,0% 8,8% 5,3% 5,0% 5,1% 

35,0% 34,0% 30,2% 25,0% 24,3% 25,7% 

14,6% 13,7% 14,0% 14,3% 13,8% 14,6% 

12,2% 12,3% 8,4% 9,4% 9,3% 9,6% 

9,3% 11,4% 12,4% 29,6% 29,9% 26,3% 

0,6% 1,0% 0,9% 10,5% 11,6% 8,0% 

 

Iako BiH ima vanjskotrgovinsku razmjenu s 166 zemalja, 

u četvrtom kvartalu 2012. godine suficit je ostvaren 

u razmjeni sa samo 39 zemalja, odnosno s 23,5% 

trgovinskih partnera, što je ipak poboljšanje u odnosu 

na isti period prethodne godine. U tabeli koja slijedi dat 

je prikaz zemalja glavnih trgovinskih partnera BiH koji 

su uticali na povećanje/smanjenje uvozno-izvoznog 

jaza za posmatrani period. 

Although BH has foreign trade exchange with 166 

countries, in the fourth quarter of 2012, the surplus was 

recorded in the exchange with only 39 countries, i.e. 23.5% 

of trading partners, which is still an improvement compared 

to the same period of the previous year. The following table 

provides a survey of the countries which are the main 

trading partners of BH which affected increase/decrease of 

import-export gap for the observed period.


Kada promatramo strukturu izvoza u navedene 

četiri zemlje, u Srbiju i Hrvatsku najviše se izvoze 

proizvodi sektora mineralnih goriva, maziva i 

srodnih proizvoda, gdje ulazi i električna energija. 

U Njemačku i Italiju najviše se izvoze razni gotovi 

proizvodi, te proizvodi razvrstani po materijalu (gdje 

ulaze metali i proizvodi od metala, papir, proizvodi 

od celuloze, tekstila i sl.). 

Glavni trgovinski partneri na strani uvoza su Hrvatska, 

Njemačka, Ruska Federacija i Srbija. U četvrtom 

tromjesečju je došlo i do smanjenja vrijednosti uvoza 

iz ovih zemlja. Vrijednost uvezene robe iz Njemačke 

iznosi 435,4 milijuna KM uz godišnje smanjenje od 

17,6 milijuna KM (3,9%), uvoz iz Hrvatske iznosi 561,2 

milijuna KM i manji je za 32,5 milijuna KM (5,5%), dok 

je uvoz iz Ruske Federacije manji za 93,8 milijuna 

KM (23,4%) i iznosi 450,9 milijuna KM. Uvoz iz Srbije 

je smanjen za 28,4 milijuna KM (7,2%) i iznosi 367,2 

milijuna KM. 

Tablica: Struktura izvoza i uvoza po 

trgovinskim partnerima 

EU 27, od čega 

ЕУ 27, од чега 

Italija 

Италија 

Njemačka 

Њемачка 

Slovenija 

Словенија 

Jugoistočna Europa*, od čega 

Југоисточна Европа*, од чега 

Hrvatska 

Хрватска 

Srbija 

Србија 

Ostale zemlje 

Остале земље 

Rusija 

Русија 


Када посматрамо структуру извоза у наведене 

четири земље, у Србију и Хрватску највише се извозе 

производи сектора минералних горива, мазива и 

сродних производа, гдје улази и електрична енергија. 

У Њемачку и Италију највише се извозе разни готови 

производи, те производи разврстани по материјалу 

(гдје улазе метали и производи од метала, папир, 

производи од целулозе, текстила и сл.). 

Главни трговински партнери на страни увоза су 

Хрватска, Њемачка, Руска Федерација и Србија. 

У четвртом кварталу је дошло и до смањења 

вриједности увоза из ових земља. Вриједност увезене 

робе из Њемачке износи 435,4 милиона КМ уз годишње 

смањење од 17,6 милиона КМ (3,9%), увоз из Хрватске 

износи 561,2 милиона КМ и мањи је за 32,5 милиона 

КМ (5,5%), док је увоз из Руске Федерације мањи за 

93,8 милиона КМ (23,4%) и износи 450,9 милиона КМ. 

Увоз из Србије је смањен за 28,4 милиона КМ (7,2%) и 

износи 367,2 милиона КМ. 

Табела: Структура извоза и увоза по 

трговинским партнерима 

Izvoz/Извоз Uvoz/Увоз 

2011. 2011 Q4 2012 Q4 2011. 2011 Q4 2012 Q4 

55,8% 54,6% 57,4% 45,4% 45,8% 48,0% 

11,7% 12,2% 12,3% 8,9% 8,8% 9,9% 

14,8% 14,6% 14,9% 10,6% 10,9% 11,3% 

8,6% 8,0% 8,8% 5,3% 5,0% 5,1% 

35,0% 34,0% 30,2% 25,0% 24,3% 25,7% 

14,6% 13,7% 14,0% 14,3% 13,8% 14,6% 

12,2% 12,3% 8,4% 9,4% 9,3% 9,6% 

9,3% 11,4% 12,4% 29,6% 29,9% 26,3% 

0,6% 1,0% 0,9% 10,5% 11,6% 8,0% 

 

Iako BiH ima vanjskotrgovinsku razmjenu s 166 

zemalja, u četvrtom tromjesečju 2012. godine suficit 

je ostvaren u razmjeni sa samo 39 zemalja, odnosno s 

23,5% trgovinskih partnera, što je ipak poboljšanje u 

odnosu na isto razdoblje prethodne godine. U tablici 

koja slijedi dan je prikaz zemalja glavnih trgovinskih 

partnera BiH koji su utjecali na povećanje/smanjenje 

uvozno-izvoznog jaza za promatrano razdoblje. 

Иако БиХ има спољнотрговинску размјену с 166 

земаља, у четвртом кварталу 2012. године суфицит 

је остварен у размјени са само 39 земаља, односно с 

23,5% трговинских партнера, што је ипак побољшање 

у односу на исти период претходне године. У табели 

која слиједи дат је приказ земаља главних трговинских 

партнера БиХ који су утицали на повећање/смањење 

увозно-извозног јаза за посматрани период. 

95


Tabela: Promjena trgovinskog deficita na godišnjem nivou 

po glavnim trgovinskim partnerima (u hiljadama KM) 

96 

Table: Contribution in Increase/Decrease of 

Imports-Exports Gap (in KM thousand) 

Zemlja / Country Q1 2012 Q2 2012 Q3 2012 Q4 2012 Total 2012 

Austrija / Austria -6.214,84 7.923,13 13.594,32 8.005,14 23.307,76 

Švicarska / Switzerland -26.557,69 -17.875,24 -18.837,56 405,73 -62.864,76 

Kina / China -2.560,25 -19.427,85 -7.297,36 -11.777,85 -41.063,31 

Češka / Czech Republic -6.170,70 6.259,80 23.479,86 24.671,80 48.240,75 

Njemačka / Germany -28.283,06 -29.812,25 -28.882,62 3.730,97 -83.246,96 

Francuska / France 8.607,63 3.830,69 -16.494,80 4.475,70 419,22 

Velika Britanija / UK 533,82 -2.700,95 -7.050,06 -5.489,37 -14.706,55 

Hrvatska / Croatia -40.070,87 59.011,21 -33.224,60 -1.174,63 -15.458,89 

Mađarska / Hungary -23.245,05 -27.481,50 -29.412,58 -4.156,70 -84.295,83 

Italija / Italy -10.084,80 -16.856,60 -15.031,04 -30.008,23 -71.980,67 

Litva / Lithuania -7.400,92 -3.302,79 -975,05 -1.685,95 -13.364,71 

BJR Makedonija / FYR Macedonia -3.035,53 -778,46 3.842,49 -6.056,49 -6.027,99 

Holandija / Holland -879,30 5.822,27 -8.875,71 -12.897,17 -16.829,91 

Poljska / Poland -256,79 -44.921,01 -38.057,15 -34.797,36 -118.032,32 

Rumunija / Romania 19.584,31 26.442,17 17.119,14 4.533,99 67.679,61 

Rusija / Russia 11.474,55 9.621,54 -39.190,74 162.148,18 144.053,53 

Slovenija / Slovenia -10.492,14 -6.027,16 -29.196,62 17.405,53 -28.310,38 

Turska / Turkey 25.732,13 7.739,15 12.598,34 -12.521,10 33.548,52 

SAD / USA 36.011,50 43.427,68 104.828,92 62.831,57 247.099,66 

Srbija / Serbia -71.108,04 -55.826,78 -57.489,68 -73.342,07 -257.766,57 

Ostale zemlje /Other countries -83.375,21 115.451,67 54.726,78 71.131,67 157.934,90 

Ukupno smanjenje po mjesecu 

Total decrease per month 

-216.392,76 61.500,22 -99.825,72 165.433,37 -89.284,89 

Iz tabele se može vidjeti da je od 20 glavnih trgovinskih 

partnera, BiH s devet zemalja u posmatranom 

periodu ostvarila suficit, što je i doprinijelo smanjenju 

trgovinskog deficita u posmatranom kvartalu. U 

četvrtom kvartalu 2012. godine ovih dvadeset glavnih 

trgovinskih partnera u ukupnom izvozu BiH učestvuje 

s 80,4%, dok u ukupnom uvozu BiH učestvuju s 87,1%. 

Najveće stope učešća u ukupnom trgovinskom 

deficitu u posmatranom kvartalu imaju Ruska 

Federacija (15,5%), Hrvatska (15,2%), Kina (10,4%), 

SAD (7,7%), Njemačka (7,5%), Srbija (7,0%) i Italija 

(5,6%), što predstavlja oko 69% ukupnog deficita u 

četvrtom kvartalu. 

Ukoliko posmatramo uvoz prema strukturi 

robe, najveće smanjenje bilježi grupa proizvoda 

mineralnog porijekla (učešće u ukupnom uvozu 

19,1%), i to za 176,7 miliona KM ili 19,4%, te 

prehrambene prerađevine (učešće u ukupnom 

uvozu 10,2%) za 19,2 miliona KM ili 4,6%. Najveće 

povećanje uvoza je zabilježeno kod sljedećih grupa 

proizvoda koje imaju najveće učešće u ukupnom 

The table shows that, out of the 20 main trading 

partners, over the observed period BH recorded 

surplus with 9 countries which contributed to the 

decline of the trade deficit in the observed quarter. In 

the fourth quarter of 2012, these twenty main trading 

partners accounted for 80.4% of the total exports of 

BH, and 87.1% of the total imports of BH. 

The highest participation rates in the total trade 

deficit over the observed quarter were recorded by 

the Russian Federation (15.5%), Croatia (15.2%), China 

(10.4%), USA (7.7%), Germany (7.5%), Serbia (7.0%) and 

Italy (5.6%), which represents around 69% of the total 

deficit in the fourth quarter. 

Observing imports by the structure of goods, the 

largest decrease was recorded by the group of 

mineral origin products (the share in the total imports 

was 19.1%) by KM 176.7 million or 19.4% and food 

products (the share in the total imports 10.2%) by KM 

19.2 million or 4.6% The largest increase of imports 

was recorded with the following groups of products 

with the largest shares in the total imports: machines,


Tablica: Promjena trgovinskog deficita na godišnjој razini 

po glavnim trgovinskim partnerima (u hiljadama KM) 


Табела: Промјена трговинског дефицита на годишњем нивоу 

по главним трговинским партнерима (у хиљадама КМ) 

Zemlja / Земља Q1 2012 Q2 2012 Q3 2012 Q4 2012 Total/Тотал 2012 

Austrija / Аустрија -6.214,84 7.923,13 13.594,32 8.005,14 23.307,76 

Švicarska / Швајцарска -26.557,69 -17.875,24 -18.837,56 405,73 -62.864,76 

Kina / Кина -2.560,25 -19.427,85 -7.297,36 -11.777,85 -41.063,31 

Češka / Чешка -6.170,70 6.259,80 23.479,86 24.671,80 48.240,75 

Njemačka / Њемачка -28.283,06 -29.812,25 -28.882,62 3.730,97 -83.246,96 

Francuska / Француска 8.607,63 3.830,69 -16.494,80 4.475,70 419,22 

Velika Britanija / Велика Британија 533,82 -2.700,95 -7.050,06 -5.489,37 -14.706,55 

Hrvatska / Хрватска -40.070,87 59.011,21 -33.224,60 -1.174,63 -15.458,89 

Mađarska / Мађарска -23.245,05 -27.481,50 -29.412,58 -4.156,70 -84.295,83 

Italija / Италија -10.084,80 -16.856,60 -15.031,04 -30.008,23 -71.980,67 

Litva / Литванија -7.400,92 -3.302,79 -975,05 -1.685,95 -13.364,71 

BJR Makedonija / БЈР Македонија -3.035,53 -778,46 3.842,49 -6.056,49 -6.027,99 

Holandija / Холандија -879,30 5.822,27 -8.875,71 -12.897,17 -16.829,91 

Poljska / Пољска -256,79 -44.921,01 -38.057,15 -34.797,36 -118.032,32 

Rumunija / Rуманија 19.584,31 26.442,17 17.119,14 4.533,99 67.679,61 

Rusija / Русија 11.474,55 9.621,54 -39.190,74 162.148,18 144.053,53 

Slovenija / Словенија -10.492,14 -6.027,16 -29.196,62 17.405,53 -28.310,38 

Turska / Турска 25.732,13 7.739,15 12.598,34 -12.521,10 33.548,52 

SAD / САД 36.011,50 43.427,68 104.828,92 62.831,57 247.099,66 

Srbija / Србија -71.108,04 -55.826,78 -57.489,68 -73.342,07 -257.766,57 

Ostale zemlje/Остале земље -83.375,21 115.451,67 54.726,78 71.131,67 157.934,90 

Ukupno smanjenje po mjesecu 

Укупно смањење по мјесецу 

-216.392,76 61.500,22 -99.825,72 165.433,37 -89.284,89 

Iz tablice se može vidjeti da je od 20 glavnih trgovinskih 

partnera, BiH s devet zemalja u promatranom razdoblju 

ostvarila suficit, što je i doprinijelo smanjenju trgovinskog 

deficita u promatranom tromjesečju. U četvrtom 

tromjesečju 2012. godine ovih dvadeset glavnih 

trgovinskih partnera u ukupnom izvozu BiH sudjeluje s 

80,4%, dok u ukupnom uvozu BiH sudjeluje s 87,1%. 

Najveće stope udjela u ukupnom trgovinskom deficitu 

u promatranom tromjesečju imaju Ruska Federacija 

(15,5%), Hrvatska (15,2%), Kina (10,4%), SAD (7,7%), 

Njemačka (7,5%), Srbija (7,0%) i Italija (5,6%), što 

predstavlja oko 69% ukupnog deficita u četvrtom 

tromjesečju. 

Ukoliko promatramo uvoz prema strukturi robe, 

najveće smanjenje bilježi grupa proizvoda 

mineralnog podrijetla (udio u ukupnom uvozu 

19,1%), i to za 176,7 milijuna KM ili 19,4%, te 

prehrambene prerađevine (udio u ukupnom 

uvozu 10,2%) za 19,2 milijuna KM ili 4,6%. Najveće 

povećanje uvoza je zabilježeno kod sljedećih grupa 

proizvoda koje imaju najveći udio u ukupnom uvozu: 

Из табеле се може видјети да је од 20 главних трговинских 

партнера, БиХ с девет земаља у посматраном периоду 

остварила суфицит, што је и допринијело смањењу 

трговинског дефицита у посматраном кварталу. У 

четвртом кварталу 2012. године ових двадесет главних 

трговинских партнера у укупном извозу БиХ учествује с 

80,4%, док у укупном увозу БиХ учествују с 87,1%. 

Највеће стопе учешћа у укупном трговинском 

дефициту у посматраном кварталу имају Руска 

Федерација (15,5%), Хрватска (15,2%), Кина (10,4%), 

САД (7,7%), Њемачка (7,5%), Србија (7,0%) и Италија 

(5,6%), што представља око 69% укупног дефицита у 

четвртом кварталу. 

Уколико посматрамо увоз према структури робе, 

највеће смањење биљежи група производа 

минералног поријекла (учешће у укупном увозу 

19,1%), и то за 176,7 милиона КМ или 19,4%, те 

прехрамбене прерађевине (учешће у укупном 

увозу 10,2%) за 19,2 милиона КМ или 4,6%. Највеће 

повећање увоза је забиљежено код сљедећих група 

производа које имају највеће учешће у укупном 

97


uvozu: mašine, aparati, mehanički i električni uređaji 

za 12,5 miliona KM ili 2,4% i proizvodi hemijske 

industrije za 15,7 miliona KM ili 4,3% u odnosu na isti 

period prošle godine. 

Grafikon 38: Učešće grupe robe u uvozu u četvrtom kvartalu (u milionima KM) 



Graph 38: Imports by Commodity Group in the Fourth Quarter (in KM million) 

Na strani izvoza najveće učešće (22,1%) imaju bazni 

metali, koji su zabilježili smanjenje u iznosu 38,9 

miliona KM (8,2%) u odnosu na isti kvartal 2011. 

godine. 

Grafikon 39: Učešće grupe robe u izvozu u četvrtom kvartalu (u milionima KM) 

Graph 39: Exports by Commodity Group in the Fourth Quarter (in KM million) 

Na drugom mjestu nalaze se proizvodi mineralnog 

porijekla s učešćem od 10,5% ukupnog izvoza, a kod 

kojih je takođe zabilježeno smanjenje u iznosu 85,9 

miliona KM (29,3%) u odnosu na isti period prošle 

godine. Treća grupa proizvoda po učešću su razni 

proizvodi, što se uglavnom odnosi na namještaj koji 

obuhvata 10,6% izvoza u četvrtom kvartalu, a koji su 

zabilježili rast od 17,0 miliona KM (8,9%). 

98 

2010. Q4 

2011. Q4 

2012. Q4 

2010. Q4 

2011. Q4 




1.200 

1.000 

800 

600 

400 

200 

0 

A 

B 

Mašine, aparati i električni uređaji 

Machinery and mechanical appliences 

Proizvodi od mineralnog porijekla 

Mineral products 

800 

700 

600 

500 

400 

300 

200 

100 

0 

A 

B 

C 

D 

Bazni metali i proizvodi 

Base metals and articles 

Proizvodi od hemijske industrije 

Chemical products 

appliances, mechanical and electric devices by 

KM 12.5 million or 2.4% and products of chemical 

industry by KM 15.7 million or 4.3% compared to the 

same period last year. 

A B C D E F G H 


Base metals and articles 


Machinery and mechanical appliences 

C 

D 

E 

F 

Prehrambene prerađevine 

Food products 

Transportna sredstva i dijelovi 

Transportation equipment 

Proizvodi biljnog porijekla 

G Vegitable products 

Ostali proizvodi 

H 

Other products 

In the structure of exports, the highest share (22.1%) 

was taken by base metals which recorded a decrease 

in the amount of KM 38.9 million (8.2%) compared to 

the same quarter of 2011. 

A B C D E F G 

Drvo i proizvodi 

Wood and wood products 

Proizvodi mineralnog porijekla 


E 

F 

Obuća, šeširi i kape 

Footwear, headwear 

Proizvodi hemijske industrije 



Other products 

The second place was taken by mineral origin products 

with the share of 10.5% of the total exports, and they 

also recorded a decrease amounting to KM 85.9 million 

(29.3%) compared to the same period of the previous 

year. The third group of products, by the share, is various 

products, which mainly refers to furniture which covers 

10.6% of exports in the fourth quarter, which recorded 

a growth of KM 17.0 million (8.9%). 

G


strojevi, aparati, mehanički i električni uređaji za 12,5 

milijuna KM ili 2,4% i proizvodi kemijske industrije za 

15,7 milijuna KM ili 4,3% u odnosu na isto razdoblje 

prošle godine. 

Slika 38: Udio grupe robe u uvozu u četvrtom tromjesečju (u milijunima KM) 

2010. Q4 

2011. Q4 



 

A 

B 


Maшинe, апарати и електрични уређаји 

Proizvodi od mineralnog porijekla 

Производи минералног поријекла 

Графикон 38: Учешће групе робе у увозу у четвртом кварталу (у милионима КМ) 

Na strani izvoza najveći udio (22,1%) imaju bazni 

metali, koji su zabilježili smanjenje u iznosu 38,9 

milijuna KM (8,2%) u odnosu na isto tromjesečje 

2011. godine. 

Slika 39: Udio grupe robe u izvozu u četvrtom tromjesečju (u milijunima KM) 

2010. Q4 

2011. Q4 



 

1.200 

1.000 

800 

600 

400 

200 

0 

800 

700 

600 

500 

400 

300 

200 

100 

Графикон 39: Учешће групе робе у извозу у четвртом кварталу (у милионима КМ) 

Na drugom mjestu nalaze se proizvodi mineralnog 

podrijetla s udjelom od 10,5% ukupnog izvoza, a 

kod kojih je također zabilježeno smanjenje u iznosu 

85,9 milijuna KM (29,3%) u odnosu na isto razdoblje 

prošle godine. Treća grupa proizvoda po udjelu su 

razni proizvodi, što se uglavnom odnosi na namještaj 

koji obuhvata 10,6% izvoza u četvrtom tromjesečju, 

a koji su zabilježili rast od 17,0 milijuna KM (8,9%). 

A 

B 

0 

C 

D 


Базни метали и производи 

Proizvodi od kemijske industrije 

Производи хемијске индустрије 


увозу: машине, апарати, механички и електрични 

уређаји за 12,5 милиона КМ или 2,4% и производи 

хемијске индустрије за 15,7 милиона КМ или 4,3% у 

односу на исти период прошле године. 

A B C D E F G H 


Базни метали и производи 


Машине, апарати и електрични уређаји 

C 

D 

E 

F 


Прехрамбене прерађевине 

Transportna sredstva i dijelovi 

Транспортна средства и дијелови 

G 

H 


Производи биљног поријекла 


Остали производи 

На страни извоза највеће учешће (22,1%) имају базни 

метали, који су забиљежили смањење у износу 38,9 

милиона КМ (8,2%) у односу на исти квартал 2011. 

године. 

A B C D E F G 

Drvo i proizvodi 

Дрво и производи 



E Obuća, šeširi i kape 

G 

Обућа, шешири и капе 

F Proizvodi kemijske industrije 

Производи хемијске индустрије 


Остали производи 

На другом мјесту налазе се производи минералног 

поријекла с учешћем од 10,5% укупног извоза, а код 

којих је такође забиљежено смањење у износу 85,9 

милиона КМ (29,3%) у односу на исти период прошле 

године. Трећа група производа по учешћу су разни 

производи, што се углавном односи на намјештај 

који обухвата 10,6% извоза у четвртом кварталу, а 

који су забиљежили раст од 17,0 милиона КМ (8,9%). 

99


Najveće učešće u trgovinskom deficitu u četvrtom 

kvartalu 2012. godine imale su sljedeće grupe 

proizvoda: proizvodi mineralnog porijekla (uglavnom 

ostala naftna ulja) 28,3%, aparati i mehanički uređaji 

18,1%, prehrambene prerađevine 16,0% i proizvodi 

hemijske industrije 13,2%. 


U trećem kvartalu 2012. godine deficit tekućeg 

računa je iznosio 734,0 miliona KM i u odnosu 

na isti period prethodne godine veći je za 

116,0 miliona KM ili 18,8%, dok je u odnosu na 

drugi kvartal 2012. veći za 111,1 milion KM ili 

17,8%. Povećanje deficita na godišnjem nivou 

uzrokovano je povećanjem trgovinskog deficita, 

te smanjenjem primarnog i sekundarnog dohotka. 

U trećem kvartalu 2012. godine, u odnosu na isti 

period 2011. godine, trgovinski deficit je veći za 

136,3 miliona KM ili 6,1%. Pri tome je na računu 

robne razmjene zabilježen neznatan pad izvoza od 

13,3 miliona KM ili 1,0%, dok je uvoz veći za 123,0 


100 

The biggest shares in the trade deficit in the fourth 

quarter of 2012 were recorded by the following 

groups of products: mineral origin products (mainly 

other petroleum oils) 28.3%, appliances and 

mechanical devices 18.1%, food products 16.0% and 

chemical industry products 13.2%. 

4.2 Current Account 

Grafikon 40: Deficit tekućeg računa, godišnji pomični prosjek (u milionima KM) 

0,0 

-100,0 

-200,0 

-300,0 

-400,0 

-500,0 

-600,0 

-700,0 

-800,0 

-900,0 

-1.000,0 

Graph 40: Current Account Deficit, Annual Moving Average (in KM million) 

Osim računa robne razmjene, ostali podbilansi 

tekućeg računa bilježe suficit. U odnosu na isti 

period prethodne godine jedino na podbilansu 

usluga je došlo do povećanja suficita, dok ostali 

podbilansi bilježe smanjenje. Suficit na računu 

usluga u trećem kvartalu iznosi 630,5 miliona KM i 

u odnosu na isti kvartal prethodne godine veći je za 

78,2 miliona KM ili 14,1%. Vrijednost ostvarena po 

osnovu izvoza usluga iznosi 943,4 miliona KM i veća 

je za 63,2 miliona KM ili 7,2%, dok vrijednost uvoza 

usluga iznosi 312,9 miliona KM, što je manje za 15,8 


In the third quarter of 2012, current account deficit 

amounted to KM 734.0 million, and compared to the 

same period of the previous year, it increased by KM 

116.0 million or by 18.8%, and it was higher by KM 

111.1 million or 17.8% compared to the second quarter 

of 2012. The increase of the deficit on the annual basis 

was caused by the growth of the trade deficit, and 

decrease of primary and secondary income. In the 

third quarter of 2012, compared to the same period of 

2011, the trade deficit was higher by KM 136.3 million 

or 6.1%. At the same time, in account of commodity 

exchange, there was a small decline of exports by KM 

13.3 million or 1.0%, while imports were higher by KM 

123.0 million or 3.5%. 

2009. 2010. 2011. 2012. 

Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 Q 1 Q 2 Q 3 

Except for commodity exchange account, the other subbalances 

of the current account recorded surpluses. 

Compared to the same period of the previous year, the 

growth of surplus was recorded only in sub-balance of 

services, while the other sub-balances recorded decreases. 

The surplus in the services account in the third quarter was 

KM 630.5 million and compared to the same quarter of the 

previous year, it was higher by KM 78.2 million, or 14.1%. 

The value recorded on the basis of exports of services was 

KM 943.4 million and it was higher by KM 63.2 million or 

7.2%, while the value of imports of services was KM 312.9 

million, which was lower by KM 15.8 million or 4.6%.


Najveći udio u trgovinskom deficitu u četvrtom 

tromjesečju 2012. godine imale su sljedeće grupe 

proizvoda: proizvodi mineralnog podrijetla 

(uglavnom ostala naftna ulja) 28,3%, aparati i 

mehanički uređaji 18,1%, prehrambene prerađevine 

16,0% i proizvodi kemijske industrije 13,2%. 


U trećem tromjesečju 2012. godine deficit tekućeg 

računa je iznosio 734,0 milijuna KM i u odnosu 

na isto razdoblje prethodne godine veći je za 

116,0 milijuna KM ili 18,8%, dok je u odnosu na 

drugo tromjesečje 2012. veći za 111,1 milijun KM 

ili 17,8%. Povećanje deficita na godišnjoj razini 

uzrokovano je povećanjem trgovinskog deficita, te 

smanjenjem primarnog i sekundarnog dohotka. U 

trećem tromjesečju 2012. godine, u odnosu na isto 

razdoblje 2011. godine, trgovinski deficit je veći za 

136,3 milijuna KM ili 6,1%. Pri tome je na računu 

robne razmjene zabilježen neznatan pad izvoza od 

13,3 milijuna KM ili 1,0%, dok je uvoz veći za 123,0 



Највеће учешће у трговинском дефициту у четвртом 

кварталу 2012. године имале су сљедеће групе 

производа: производи минералног поријекла 

(углавном остала нафтна уља) 28,3%, апарати и 

механички уређаји 18,1%, прехрамбене прерађевине 

16,0% и производи хемијске индустрије 13,2%. 

4.2 Текући рачун 

Slika 40: Deficit tekućeg računa, godišnji pomični prosjek (u milijunima KM) 

0,0 

-100,0 

-200,0 

-300,0 

-400,0 

-500,0 

-600,0 

-700,0 

-800,0 

-900,0 

-1.000,0 

У трећем кварталу 2012. године дефицит текућег 

рачуна је износио 734,0 милиона КМ и у односу 

на исти период претходне године већи је за 

116,0 милиона КМ или 18,8%, док је у односу на 

други квартал 2012. већи за 111,1 милион КМ или 

17,8%. Повећање дефицита на годишњем нивоу 

узроковано је повећањем трговинског дефицита, 

те смањењем примарног и секундарног дохотка. 

У трећем кварталу 2012. године, у односу на исти 

период 2011. године, трговински дефицит је већи за 

136,3 милиона КМ или 6,1%. При томе је на рачуну 

робне размјене забиљежен незнатан пад извоза од 

13,3 милиона КМ или 1,0%, док је увоз већи за 123,0 

милиона КМ или 3,5%. 

Графикон 40: Дефицит текућег рачуна, годишњи помични просјек (у милионима КМ) 

Osim računa robne razmjene, ostale podbilance 

tekućeg računa bilježe suficit. U odnosu na isto 

razdoblje prethodne godine jedino na podbilanci 

usluga je došlo do povećanja suficita, dok ostale 

podbilance bilježe smanjenje. Suficit na računu usluga 

u trećem tromjesečju iznosi 630,5 milijuna KM i u 

odnosu na isto tromjesečje prethodne godine veći je 

za 78,2 milijuna KM ili 14,1%. Vrijednost ostvarena po 

osnovi izvoza usluga iznosi 943,4 milijuna KM i veća 

je za 63,2 milijuna KM ili 7,2%, dok vrijednost uvoza 

usluga iznosi 312,9 milijuna KM, što je manje za 15,8 


2009. 2010. 2011. 2012. 

Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 Q 1 Q 2 Q 3 

Осим рачуна робне размјене, остали подбиланси 

текућег рачуна биљеже суфицит. У односу на исти 

период претходне године једино на подбилансу 

услуга је дошло до повећања суфицита, док остали 

подбиланси биљеже смањење. Суфицит на рачуну 

услуга у трећем кварталу износи 630,5 милиона КМ 

и у односу на исти квартал претходне године већи је 

за 78,2 милиона КМ или 14,1%. Вриједност остварена 

по основу извоза услуга износи 943,4 милиона КМ и 

већа је за 63,2 милиона КМ или 7,2%, док вриједност 

увоза услуга износи 312,9 милиона КМ, што је мање 


101


Na računu primarnog dohotka (odnosi se na 

kompenzacije zaposlenih i investicijske dohotke) 

takođe se bilježi suficit od 103,8 miliona KM i u 

odnosu na isti kvartal prethodne godine manji 

je za 32,4 milionа KM (ili 23,8%). U posmatranom 

kvartalu vrijednost potraživanja prema inostranstvu 

iznosi 232,0 miliona KM (80,3% čine kompenzacije 

zaposlenim) i manja je za 22,5 miliona KM ili 8,8%, 

dok obaveze prema inostranstvu po ovom osnovu 

iznose 128,2 miliona KM i veće su za 10,0 miliona KM 

ili 8,4%, u poređenju s istim kvartalom prethodne 

godine. 

U posmatranom kvartalu sekundarni dohodak 

(odnosi se na transfere vladinog i ostalih sektora) 

bilježi smanjenje suficita u odnosu na isti kvartal 

2011. godine. Bilans sekundarnog dohotka iznosi 

887,6 miliona KM i manji je za 25,5 miliona KM 

(ili 2,8%). Ovo smanjenje je uglavnom rezultat 

smanjenja prihoda za 21,0 milion KM ili 2,1% na 

godišnjem nivou, gdje su transferi vladinom sektoru 

smanjeni za 36,4 miliona KM ili 48,8%. 

Suficiti na računu usluga i sekundarnog dohotka 

predstavljaju ključni izvor finansiranja trgovinskog 

deficita i u trećem kvartalu 2012. godine, te pokrivaju 

64,4% trgovinskog deficita, što je manje nego u 

prethodnom kvartalu. Istovremeno, suficit ostvaren 

na računu primarnog dohotka pokriva svega 4,4% 

trgovinskog deficita. 

Grafikon 41: Platni bilans: tekući račun (u milionima KM) 

 



Graph 41: Balance of Payments: Current Account (in KM million) 

102 

 

Roba 

Dohodak 

 

 

 

 

 

 

2.000,0 

1.500,0 

1.000,0 

500,0 

0,0 

-500,0 

-1.000,0 

-1.500,0 

-2.000,0 

-2.500,0 

-3.000,0 

In the primary income account (referes to compensations 

to employees and investment income), there was also a 

surplus, amounting to KM 103.8 million, and compared 

to the same quarter of the previous year, it was lower 

by KM 32.4 million (or 23.8%). Over the observed 

quarter, the value of claims on foreign countries was 

KM 232.0 million (80.3% is related to compensations 

to employees) and it was lower by KM 22.5 million or 

8.8%, while the liabilities towards foreign countries on 

this basis amounted to KM 128.2 million and they were 

higher by KM 10.00 million or 8.4% compared to the 

same quarter of the previous year. 

Over the observed quarter, secondary income 

(related to transfers of government and other sectors) 

recorded a decline of surplus compared to the same 

quarter of 2011. Secondary income balance was KM 

887.6 million and it was lower by KM 25.5 million 

(or 2.8%). Such decrease was mainly the result of 

decrease of income by KM 21.0 million or 2.1% at the 

annual level, where transfers to government sector 

decreased by KM 36.4 million or 48.8%. 

Surpluses in the account of services and secondary 

income represented a key source of financing of 

the trade deficit in the third quarter of 2012 as well, 

and they covered 64.4% of the trade deficit, which 

was lower than in the previous quarter. At the same 

time, the surplus recorded in primary income account 

covered only 4.4% of the trade deficit. 

Q 4 Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 Q 1 Q 2 Q 3 

2010. 2011. 2012.


Na računu primarnog dohotka (odnosi se na 

kompenzacije zaposlenih i investicijske dohotke) 

također se bilježi suficit od 103,8 milijuna KM i u 

odnosu na isto tromjesečje prethodne godine manji 

je za 32,4 milijunа KM (ili 23,8%). U promatranom 

tromjesečju vrijednost potraživanja prema 

inozemstvu iznosi 232,0 milijuna KM (80,3% čine 

kompenzacije zaposlenim) i manja je za 22,5 milijuna 

KM ili 8,8%, dok obveze prema inozemstvu po ovoj 

osnovi iznose 128,2 milijuna KM i veće su za 10,0 

milijuna KM ili 8,4%, u poređenju s istim tromjesečjem 


U promatranom tromjesečju sekundarni dohodak 

(odnosi se na transfere vladinog i ostalih sektora) 

bilježi smanjenje suficita u odnosu na isto tromjesečje 

2011. godine. Bilanca sekundarnog dohotka iznosi 

887,6 milijuna KM i manja je za 25,5 milijuna KM (ili 

2,8%). Ovo smanjenje je uglavnom rezultat smanjenja 

prihoda za 21,0 milijun KM ili 2,1% na godišnjoj razini, 

gdje su transferi vladinom sektoru smanjeni za 36,4 


Suficiti na računu usluga i sekundarnog dohotka 

predstavljaju ključni izvor financiranja trgovinskog 

deficita i u trećem tromjesečju 2012. godine, te 

pokrivaju 64,4% trgovinskog deficita, što je manje 

nego u prethodnom tromjesečju. Istodobno, suficit 

ostvaren na računu primarnog dohotka pokriva svega 

4,4% trgovinskog deficita. 

Slika 41: Platna bilanca: tekući račun (u milijunima KM) 

 

Roba 

Dohodak 

 

 

 

 

 

 

 


 

Графикон 41: Платни биланс: текући рачун (у милионима КМ) 


На рачуну примарног дохотка (односи се на 

компензације запослених и инвестиционе дохотке) 

такође се биљежи суфицит од 103,8 милиона КМ и у 

односу на исти квартал претходне године мањи је за 

32,4 милиона КМ (или 23,8%). У посматраном кварталу 

вриједност потраживања према иностранству 

износи 232,0 милиона КМ (80,3% чине компензације 

запосленим) и мања је за 22,5 милиона КМ или 

8,8%, док обавезе према иностранству по овом 

основу износе 128,2 милиона КМ и веће су за 10,0 

милиона КМ или 8,4%, у поређењу с истим кварталом 

претходне године. 

У посматраном кварталу секундарни доходак 

(односи се на трансфере владиног и осталих сектора) 

биљежи смањење суфицита у односу на исти квартал 

2011. године. Биланс секундарног дохотка износи 

887,6 милиона КМ и мањи је за 25,5 милиона КМ (или 

2,8%). Ово смањење је углавном резултат смањења 

прихода за 21,0 милиона КМ или 2,1% на годишњем 

нивоу, гдје су трансфери владином сектору смањени 


Суфицити на рачуну услуга и секундарног дохотка 

представљају кључни извор финансирања 

трговинског дефицита и у трећем кварталу 2012. 

године, те покривају 64,4% трговинског дефицита, што 

је мање него у претходном кварталу. Истовремено, 

суфицит остварен на рачуну примарног дохотка 

покрива свега 4,4% трговинског дефицита. 

2.000,0 

1.500,0 

1.000,0 

500,0 

0,0 

-500,0 

-1.000,0 

-1.500,0 

-2.000,0 

-2.500,0 

-3.000,0 

Q 4 Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 Q 1 Q 2 Q 3 

2010. 2011. 2012. 

103



U trećem kvartalu 2012. godine saldo kapitalnog 

računa iznosio je 55,6 miliona KM i u odnosu na 

prethodni kvartal manji je za 0,5 miliona KM (ili 

0,8%), dok je u odnosu na isti kvartal prethodne 

godine manji za 35,6 miliona KM (ili 39,1%) 6 . 

Tekući i kapitalni računi pokazuju stanje transfera 

nefinansijskih aktiva i bilans neto kreditiranja 

ili neto zaduživanja proistekao iz ovih transfera, 

dok finansijski račun pokazuje kako je to neto 

pozajmljivanje ili zaduživanje finansirano. Prema 

tome, bilans tekućeg i kapitalnog računa pokazuje 

da je u trećem kvartalu na ovim računima ostvareno 

neto zaduživanje u iznosu od 678,5 miliona KM. U 

odnosu na prethodni kvartal, neto zaduživanje je 

veće za 111,5 miliona KM ili 19,37%, dok je u odnosu 

na isti kvartal 2011. godine, zabilježeno povećanje za 


4.4 Finansijski račun 

U trećem kvartalu 2012. godine saldo finansijskog 

računa je negativan i iznosi 500,5 miliona KM i manji 

je za 41,4 miliona KM (ili 7,6%) u odnosu na prethodni 

kvartal, dok je u odnosu na isti kvartal 2011. godine 

veći za 122,2 miliona KM (ili 32,3%) 7 . Uzrok negativnog 

salda finansijskog računa je u smanjenju neto ukupne 

aktive u iznosu od 57,1 milion KM te u znatnom 

povećanju neto pasive od 443,4 miliona KM. Saldo 

finansijskog računa u platnom bilansu predstavlja 

saldo korištenih finansijskih izvora prikazanih 

po funkcionalnoj, sektorskoj i ročnoj kategoriji, 

uključujući i vrste finansijskih instrumenata. Ukupni 

saldo finansijskog računa, koji se još može nazivati 

i neto pozajmljivanje/zaduživanje, pokazuje da li se 

ekonomija zadužuje ili finansira ostatak svijeta. 

U trećem kvartalu 2012. godine zabilježene 

su sljedeće promjene koje su uticale na bilans 

finansijskog računa. 

Neto direktne investicije u BiH iznosile su 141,8 

miliona KM i manje su za 9,4 miliona KM (6,2%), 

u poređenju s istim periodom prethodne godine 

kada su direktne investicije iznosile 151,2 miliona 

KM. Neto priliv stranih direktnih investicija u 

zemlju (neto pasiva direktnih investicija) iznosio 

je 144,8 miliona KM, pri čemu reinvestirane 

zarade učestvuju s 40,5 miliona KM u navedenoj 

vrijednosti. Istovremeno, direktne investicije iz BiH 

(neto aktiva direktnih investicija), a što predstavlja 

neto odliv sredstava iz zemlje, u posmatranom 

kvartalu iznosile su 3,0 miliona KM. 

104 

4.3 Capital Account 

In the third quarter of 2012, the balance of the capital 

account was KM 55.6 million and it was lower by KM 0.5 

million, or 0.8% compared to the previous quarter, while 

compared to the same quarter of the previous year, it was 

lower by KM 35.6 million or 39.1% 6 . 

The current and capital accounts show the balance 

of transfers of non-financial assets and balance of net 

lending or net borrowing arising from these transfers, 

while the financial account shows how such net 

borrowing or lending has been financed. Accordingly, 

balances of current and capital accounts shows that 

in the third quarter , net borrowing was recorded 

in these accounts amounting to KM 678.5 million. 

Compared to the previous quarter, net borrowing was 

higher by KM 111.5 million or 19.37%, while compared 

to the same quarter of 2011, increase was KM 151.6 

million or 28.2%. 

4.4 Financial Account 

In the third quarter of 2012, the balance of the financial 

account was negative amounting to KM 500.5 million 

and it was lower by KM 41.4 million, or 7.6% compared 

to the previous quarter, while compared to the same 

quarter of 2011, it was higher by KM 122.2 million or 

32.3% 7 . The cause of the negative balance of financial 

account is a decrease of the total net assets in the 

amount of KM 57.1 million and a significant increase 

of net liabilities in the amount of KM 443.4 million. The 

balance of financial account in the balance of payments 

represents a balance of the used financial sources shown 

by functional, sector and maturity categories, including 

also the types of financial instruments. The total balance 

of financial account, which can also be called net 

borrowing/debt, shows whether the economy incurs 

debt or finances the rest of the world. 

In the third quarter of 2012, the following changes which 

influenced the financial account balance were recorded. 

Net (DI) direct investment in BH amounted to KM 

141.8 million and they were lower by KM 9.4 million 

(6.2%) in comparison with the same period of the 

previous year when DI amounted to KM 151.2 

million. The net inflow of foreign direct investments 

in the country (net liabilities of DI) amounted to KM 

144.8 million, where reinvested earnings accounted 

for KM 40.5 million of the mentioned value. At the 

same time, direct investments from BH (net assets 

of DI) , representing a net outflow of funds from the 

country, over the observed quarter, amounted to KM 

3.0 million. 

6 Kapitalni račun u platnom bilansu zemlje obuhvata naplative i plative transfere kapitala između rezidenata i nerezidenata, kao i sticanje i raspolaganje s 

neproizvedenim, nefinansijskim aktivama između rezidenata i nerezidenata. 

6 Capital account in the balance of payments of the country includes collectable and payable capital transfers between residents and non-residents, as well as 

the acquisition and disposal of non-produced, nonfinancial assets between residents and non-residents. 

7 U neto greškama i propustima se procjenjuju neevidentirani ili precjenjeni tokovi sredstava na finansijskom računu. 

7 Unrecorded or overestimated flows of funds in the financial account are estimated in the net errors and omissions.



U trećem tromjesečju 2012. godine saldo kapitalnog 

računa iznosio je 55,6 milijuna KM i u odnosu na 

prethodno tromjesečje manji je za 0,5 milijuna KM (ili 

0,8%), dok je u odnosu na isto tromjesečje prethodne 

godine manji za 35,6 milijuna KM (ili 39,1%) 6 . 

Tekući i kapitalni računi pokazuju stanje transfera 

nefinancijskih aktiva i bilancu neto kreditiranja ili neto 

zaduživanja proistekao iz ovih transfera, dok financijski 

račun pokazuje kako je to neto pozajmljivanje ili 

zaduživanje financirano. Prema tome, bilanca tekućeg i 

kapitalnog računa pokazuje da je u trećem tromjesečju 

na ovim računima ostvareno neto zaduživanje u 

iznosu od 678,5 milijuna KM. U odnosu na prethodno 

tromjesečje, neto zaduživanje je veće za 111,5 milijuna 

KM ili 19,37%, dok je u odnosu na isto tromjesečje 2011. 

godine, zabilježeno povećanje za 151,6 milijuna KM ili 

28,2%. 

4.4 Financijski račun 

U trećem tromjesečju 2012. godine saldo financijskog 

računa je negativan i iznosi 500,5 milijuna KM i manji 

je za 41,4 milijuna KM (ili 7,6%) u odnosu na prethodno 

tromjesečje, dok je u odnosu na isto tromjesečje 2011. 

godine veći za 122,2 milijuna KM (ili 32,3%) 7 . Uzrok 

negativnog salda financijskog računa je u smanjenju 

neto ukupne aktive u iznosu od 57,1 milijun KM te u 

znatnom povećanju neto pasive od 443,4 milijuna KM. 

Saldo financijskog računa u platnoj bilanci predstavlja 

saldo korištenih financijskih izvora prikazanih 

po funkcionalnoj, sektorskoj i ročnoj kategoriji, 

uključujući i vrste financijskih instrumenata. Ukupni 

saldo financijskog računa, koji se još može nazivati 

i neto pozajmljivanje/zaduživanje, pokazuje da li se 

ekonomija zadužuje ili financira ostatak svijeta. 

U trećem tromjesečju 2012. godine zabilježene 

su sljedeće promjene koje su utjecale na bilancu 

financijskog računa. 

Neto izravne investicije u BiH iznosile su 141,8 

milijuna KM i manje su za 9,4 milijuna KM (6,2%), 

u poređenju s istim razdobljem prethodne godine 

kada su izravne investicije iznosile 151,2 milijuna KM. 

Neto priljev stranih izravnih investicija u zemlju (neto 

pasiva izravnih investicija) iznosio je 144,8 milijuna 

KM, pri čemu reinvestirane zarade sudjeluju s 40,5 

milijuna KM u navedenoj vrijednosti. Istodobno, 

izravne investicije iz BiH (neto aktiva izravnih 

investicija), a što predstavlja neto odljev sredstava 

iz zemlje, u promatranom tromjesečju iznosile su 3,0 

milijuna KM. 

4.3 Капитални рачун 


У трећем кварталу 2012. године салдо капиталног 

рачуна износио је 55,6 милиона КМ и у односу на 

претходни квартал мањи је за 0,5 милиона КМ (или 

0,8%), док је у односу на исти квартал претходне 

године мањи за 35,6 милиона КМ (или 39,1%) 6 . 

Текући и капитални рачуни показују стање трансфера 

нефинансијских актива и биланс нето кредитирања 

или нето задуживања проистекао из ових трансфера, 

док финансијски рачун показује како је то нето 

позајмљивање или задуживање финансирано. Према 

томе, биланс текућег и капиталног рачуна показује да 

је у трећем кварталу на овим рачунима остварено 

нето задуживање у износу од 678,5 милиона КМ. У 

односу на претходни квартал, нето задуживање је 

веће за 111,5 милиона КМ или 19,37%, док је у односу 

на исти квартал 2011. године, забиљежено повећање 


4.4 Финансијски рачун 

У трећем кварталу 2012. године салдо финансијског 

рачуна је негативан и износи 500,5 милиона КМ и мањи 

је за 41,4 милиона КМ (или 7,6%) у односу на претходни 

квартал, док је у односу на исти квартал 2011. године 

већи за 122,2 милиона КМ (или 32,3%) 7 . Узрок негативног 

салда финансијског рачуна је у смањењу нето укупне 

активе у износу од 57,1 милион КМ те у знатном 

повећању нето пасиве од 443,4 милиона КМ. Салдо 

финансијског рачуна у платном билансу представља 

салдо коришћених финансијских извора приказаних 

по функционалној, секторској и рочној категорији, 

укључујући и врсте финансијских инструмената. Укупни 

салдо финансијског рачуна, који се још може називати 

и нето позајмљивање/задуживање, показује да ли се 

економија задужује или финансира остатак свијета. 

У трећем кварталу 2012. године забиљежене су сљедеће 

промјене које су утицале на биланс финансијског 

рачуна. 

Нето директне инвестиције у БиХ износиле су 141,8 

милиона КМ и мање су за 9,4 милиона КМ (6,2%), у 

поређењу с истим периодом претходне године када 

су директне инвестиције износиле 151,2 милиона 

КМ. Нето прилив страних директних инвестиција у 

земљу (нето пасива директних инвестиција) износио 

је 144,8 милиона КМ, при чему реинвестиране 

зараде учествују с 40,5 милиона КМ у наведеној 

вриједности. Истовремено, директне инвестиције 

из БиХ (нето актива директних инвестиција), а 

што представља нето одлив средстава из земље, у 

посматраном кварталу износиле су 3,0 милиона КМ. 

6 Kapitalni račun u platnoj bilanci zemlje obuhvata naplative i plative transfere kapitala između rezidenata i nerezidenata, kao i sticanje i raspolaganje s neproizvedenim, 

nefinancijskim aktivama između rezidenata i nerezidenata. 

6 Капитални рачун у платном билансу земље обухвата наплативе и плативе трансфере капитала између резидената и нерезидената, као и стицање и 

располагање с непроизведеним, нефинансијским активама између резидената и нерезидената. 

7 U neto greškama i propustima se procjenjuju neevidentirani ili precjenjeni tijekovi sredstava na financijskom računu. 

7 У нето грешкама и пропустима се процјењују неевидентирани или прецјењени токови средстава на финансијском рачуну. 

105


U posmatranom periodu portfolio investicije su 

takođe bile negativne i iznosile su 18,4 miliona KM, 

što je rezultat smanjenja aktive, odnosno povlačenja 

sredstava iz inostranstva (uglavnom bankarski 

sektor), dok tokovi na strani pasive nisu zabilježeni. 

U poređenju s istim periodom 2011. godine 

zabilježena vrijednost povlačenja sredstava manja je 

za 17 miliona KM (48,2%). 

U okviru finansijskog računa ostale investicije, 

koje u posmatranom kvartalu predstavljaju 

ključni izvor sredstava za finansiranje neto 

zaduživanja, iznosile su 733,9 miliona KM, što je 

posljedica smanjenja aktive ostalih investicija u 

iznosu od 435,3 miliona KM i povećanja pasive 

za 298,5 miliona KM. Na kretanje neto aktive 

najvećim dijelom je uticalo smanjenje depozita, i 

to u iznosu od 472,1 milion KM, dok je na kretanje 

neto pasive najviše uticalo povlačenje zajmova 

od strane sektora vlade u iznosu od 188,5 miliona 

KM te trgovinski krediti i avansi u iznosu od 140,6 

miliona KM. 

Rezervna aktiva, koja između ostalog predstavlja 

pokazatelj održivosti trgovinskog deficita, u 

trećem kvartalu 2012. godine, bilježi povećanje 

u iznosu od 393,6 miliona KM, što je za 261,4 

miliona KM više u odnosu na isti period prethodne 

godine. Rast rezervne aktive rezultat je povećanja 

ulaganja u vrijednosne papire za 980,0 miliona 

KM i smanjenja gotovine i depozita za 524,2 

miliona KM. 

Grafikon 42: Platni bilans: finansijski račun (u milionima KM) 

106 

Ostale investicije 

Devizne rezerve 

Direktne investicije 

 

Other investment 

Reserve assets 

Direct investment 

Financial account 



600,0 

400,0 

200,0 

-200,0 

-400,0 

-600,0 

-800,0 

-1.000,0 

Graph 42: Balance of Payments: Financial Account (in KM million) 

0,0 

Over the observed period, portfolio investments were 

also negative and amounted to KM 18.4 million, which 

resulted from a decrease of assets, i.e. withdrawal of 

funds from foreign countries (mainly the banking 

sector), while flows regarding liabilities were not 

recorded. Compared to the same period of 2011, the 

recorded value of withdrawal of funds was lower by KM 

17 million (48.2%). 

Other investments, within the financial account, which 

in the observed quarter represented the key source of 

funds for financing net debts, were KM 733.9 million, 

which is a consequence of decrease of assets of other 

investments in the amount of KM 435.3 million and 

increase of liabilities by KM 298.5 million. The trend 

of net assets was mainly affected by the decrease of 

deposits in the amount of KM 472.1 million, while 

the trend of net liabilities was mainly affected by the 

withdrawal of loans by the government sector in the 

amount of KM 188.5 million, and trade loans and 

advance payments in the amount of KM 140.6 million. 

Reserve assets, which, among other things, also represent 

indicator of trade deficit sustainability, in the third quarter 

of 2012, recorded an increase in the amount of KM 393.6 

million, which was higher by KM 261.4 million compared 

to the same period of the previous year. The growth of 

reserve assets was a result of the increase of investments 

in securities by KM 980.0 million and decrease of cash and 

deposits by KM 524.2 million. 

Q 4 Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 Q 1 Q 2 Q 3 

2010. 2011. 2012.


U promatranom razdoblju portfeljne investicije su 

također bile negativne i iznosile su 18,4 milijuna KM, 

što je rezultat smanjenja aktive, odnosno povlačenja 

sredstava iz inozemstva (uglavnom bankarski sektor), 

dok tijekovi na strani pasive nisu zabilježeni. U 

poređenju s istim razdobljem 2011. godine zabilježena 

vrijednost povlačenja sredstava manja je za 17 milijuna 

KM (48,2%). 

U okviru financijskog računa ostale investicije, koje u 

promatranom tromjesečju predstavljaju ključni izvor 

sredstava za financiranje neto zaduživanja, iznosile su 

733,9 milijuna KM, što je posljedica smanjenja aktive 

ostalih investicija u iznosu od 435,3 milijuna KM i 

povećanja pasive za 298,5 milijuna KM. Na kretanje 

neto aktive najvećim dijelom je utjecalo smanjenje 

depozita, i to u iznosu od 472,1 milijun KM, dok je 

na kretanje neto pasive najviše utjecalo povlačenje 

zajmova od strane sektora vlade u iznosu od 188,5 

milijuna KM te trgovinski krediti i avansi u iznosu od 


Rezervna aktiva, koja između ostalog predstavlja 

pokazatelj održivosti trgovinskog deficita, 

u trećem tromjesečju 2012. godine, bilježi 

povećanje u iznosu od 393,6 milijuna KM, što je za 

261,4 milijuna KM više u odnosu na isto razdoblje 

prethodne godine. Rast rezervne aktive rezultat 

je povećanja ulaganja u vrijednosnice za 980,0 

milijuna KM i smanjenja gotovine i depozita za 


Slika 42: Platna bilanca: financijski račun (u milijunima KM) 

Ostale investicije 


Izravne investicije 

 

 

 

 

 


 

600,0 

400,0 

200,0 

Графикон 42: Платни биланс: финансијски рачун (у милионима КМ) 

0,0 

-200,0 

-400,0 

-600,0 

-800,0 

-1.000,0 


У посматраном периоду портфолио инвестиције су 

такође биле негативне и износиле су 18,4 милиона 

КМ, што је резултат смањења активе, односно 

повлачења средстава из иностранства (углавном 

банкарски сектор), док токови на страни пасиве 

нису забиљежени. У поређењу с истим периодом 

2011. године забиљежена вриједност повлачења 

средстава мања је за 17 милиона КМ (48,2%). 

У оквиру финансијског рачуна остале инвестиције, 

које у посматраном кварталу представљају кључни 

извор средстава за финансирање нето задуживања, 

износиле су 733,9 милиона КМ, што је посљедица 

смањења активе осталих инвестиција у износу од 

435,3 милиона КМ и повећања пасиве за 298,5 милиона 

КМ. На кретање нето активе највећим дијелом је 

утицало смањење депозита, и то у износу од 472,1 

милион КМ, док је на кретање нето пасиве највише 

утицало повлачење зајмова од стране сектора владе 

у износу од 188,5 милиона КМ те трговински кредити 

и аванси у износу од 140,6 милиона КМ. 

Резервна актива, која између осталог представља 

показатељ одрживости трговинског дефицита, у 

трећем кварталу 2012. године, биљежи повећање 

у износу од 393,6 милиона КМ, што је за 261,4 

милиона КМ више у односу на исти период 

претходне године. Раст резервне активе резултат 

је повећања улагања у хартије од вриједности за 

980,0 милиона КМ и смањења готовине и депозита 

за 524,2 милиона КМ. 

Q 4 Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 Q 1 Q 2 Q 3 

2010. 2011. 2012. 

107


4.5 Direktna strana ulaganja 

Po osnovu redovnog istraživanja koje je provela 

CBBiH na kvartalnoj osnovi, prikupljeni su podaci 

o tokovima direktnih stranih ulaganja u prva tri 

kvartala 2012. godine. 

Tokom posmatrana tri kvartala 2012. zabilježen je 

neto priliv direktnih stranih ulaganja za BiH koji 

iznosi 676 miliona KM. 

Posmatrano po djelatnostima, tokom tri kvartala 

2012. došlo je do odliva direktnih stranih investicija 

u dvije djelatnosti: trgovini na malo (12 miliona KM) i 

poslovanju nekretninama (13 miliona KM). Kod ostalih 

djelatnosti je registrovan priliv direktnih stranih 

ulaganja: proizvodnja baznih metala (242 miliona 

KM), trgovina na veliko i posredovanje u trgovini 

(206 miliona KM), finansijsko posredovanje, osim 

osiguranja i penzijskih fondova (23 miliona KM). 

Što se tiče direktnih stranih ulagača, tokom tri 

kvartala 2012. najveća vrijednost direktnih stranih 

ulaganja je porijeklom iz Rusije u iznosu od 245 

miliona KM, a najveći odliv registrovan je kod 

Slovenije u iznosu od 42 miliona KM. 


Ukupno stanje javnog vanjskog duga na kraju 

četvrtog kvartala 2012. iznosi 7,13 milijardi KM, što 

je za 470,8 miliona KM ili 7,1% više u odnosu na kraj 

2011. U ukupnom vanjskom dugu, najveći udio, 1,77 

milijardi KM ili 24,8% odnosi se na Svjetsku banku 

– IDA, a 973,3 miliona KM ili 13,6% na Evropsku 

investicijsku banku. 

U ukupno stanje vanjskog duga nisu uključena 

sredstva u iznosu od 2,24 milijarde KM, koja se odnose 

na ugovorena a još neangažovana sredstva, od čega se 

na Evropsku banku za obnovu i razvoj odnosi najveći 

dio ili 34,7%, a 25% na Evropsku investicijsku banku. 

U 2012. za servisiranje obaveza po osnovi vanjskog 

duga, planirano je 424,4 miliona KM, pri čemu se 303,7 

miliona KM ili 71,6% odnosi na otplatu glavnice, a 

120,7 miliona KM ili 28,4% na otplatu kamate, čime su 

u potpunosti izmirene obaveze u pogledu servisiranja 

vanjskog duga. 

U 2012. otplaćeno je 413,3 miliona KM po osnovu 

vanjskog duga, od čega 71,6% se odnosi na otplatu 

glavnice, a 28,4% na otplatu kamate. 

Na ime servisiranja vanjskog duga zaključno s 

četvrtim kvartalom 2012. uplaćeno je međunarodnim 

institucijama 290,5 miliona KM ili 70,3%, a privatnim 

kreditorima 73,7 miliona KM ili 17,8%. Najveće učešće 

u ukupnoj otplati duga se odnosi na Londonski klub s 


108 

4.5 Foreign Direct Investments 

On the basis of regular research conducted by the 

CBBH on quarterly basis, the data have been collected 

on the flows of foreign direct investments in the first 

three quarters of 2012. 

Over the observed three quarters of 2012, there 

was a net inflow of foreign direct investments for BH 

amounting to KM 676 million. 

Observed by the acitivites, during the three quarters of 

2012, there was outflow of foreign direct investments 

in two activities: retail trade (KM 12 million) and real 

estate business (KM 13 million). With other activities, 

inflow of foreign direct investments was registered: 

production of base metals (KM 242 million), wholesale 

trade and mediation in trade (KM 206 million), financial 

intermediation, except for insurance and pension 

funds (KM 23 million). 

Regarding foreign direct investors during the three 

quarters of 2012, the highest value of foreign direct 

investments originated from Russia in the amount of 

KM 245 million, and the highest outflow was registered 

with Slovenia in the amount of KM 42 million. 

4.6 External Debt 

The total public external debt at the end of the fourth 

quarter of 2012 was KM 7.13 billion, which was higher 

by KM 470.8 million, or 7.1%, compared to the end of 

2011. In the total external debt, the largest share in the 

amount of KM 1.77 billion or 24.8%, was related to the 

World Bank –IDA, and the amount of KM 973.3 million 

or 13.6% was related to the European Investment Bank. 

The total balance of external debt excludes the amount 

of KM 2.24 billion, which is related to contracted but not 

implemented funds, with the biggest part of 34.7% related 

to the European Bank for Reconstruction and Development 

and 25% related to the European Investment Bank. 

In 2012, KM 424.4 million was planned for servicing 

liabilities based on the external debt, out of it, KM 

303.7 million or 71.6% was related to the repayment 

of the principal and KM 120.7 million or 28.4% to the 

repayment of the interest, by which the liabilities 

related to the external debt servicing are fully met. 

In 2012, KM 413.3 million was repaid on the basis of 

external debt, out of it, 71.6% was related to the repayment 

of the principal and 28.4% to the repayment of the interest. 

In the period ending with the fourth quarter of 2012, 

KM 290.5 million or 70.3% was paid to the international 

institutions, and KM 73.7 million or 17.8% was paid to 

private creditors on the basis of external debt servicing. 

The biggest share in the total debt repayment was 

related to the London Club in the amount of KM 73.7 

million or 17.8%.


4.5 Izravna strana ulaganja 

Po osnovi redovnog istraživanja koje je provela 

CBBiH na tromjesečnoj osnovi, prikupljeni su podaci 

o tijekovima izravnih stranih ulaganja u prva tri 

tromjesečja 2012. godine. 

Tijekom promatrana tri tromjesečja 2012. zabilježen 

je neto priljev izravnih stranih ulaganja za BiH koji 

iznosi 676 milijuna KM. 

Promatrano po djelatnostima, tijekom tri tromjesečja 

2012. došlo je do odljeva izravnih stranih investicija 

u dvije djelatnosti: trgovini na malo (12 milijuna KM) 

i poslovanju nekretninama (13 milijuna KM). Kod 

ostalih djelatnosti je registriran priljev izravnih stranih 

ulaganja: proizvodnja baznih metala (242 milijuna 

KM), trgovina na veliko i posredovanje u trgovini 

(206 milijuna KM), financijsko posredovanje, osim 

osiguranja i mirovinskih fondova (23 milijuna KM). 

Što se tiče izravnih stranih ulagača, tijekom tri 

tromjesečja 2012. najveća vrijednost izravnih stranih 

ulaganja je podrijetlom iz Rusije u iznosu od 245 

milijuna KM, a najveći odljev registriran je kod 

Slovenije u iznosu od 42 milijuna KM. 


Ukupno stanje javnog vanjskog duga na kraju 

četvrtog tromjesečja 2012. iznosi 7,13 milijardi 

KM, što je za 470,8 milijuna KM ili 7,1% više u odnosu 

na kraj 2011. U ukupnom vanjskom dugu, najveći 

udio, 1,77 milijardi KM ili 24,8% odnosi se na Svjetsku 

banku – IDA, a 973,3 milijuna KM ili 13,6% na Europsku 

investicijsku banku. 

U ukupno stanje vanjskog duga nisu uključena 

sredstva u iznosu od 2,24 milijarde KM, koja se odnose 

na ugovorena a još neangažirana sredstva, od čega se 

na Europsku banku za obnovu i razvoj odnosi najveći 

dio ili 34,7%, a 25% na Europsku investicijsku banku. 

U 2012. za servisiranje obveza po osnovi vanjskog 

duga, planirano je 424,4 milijuna KM, pri čemu se 303,7 

milijuna KM ili 71,6% odnosi na otplatu glavnice, a 

120,7 milijuna KM ili 28,4% na otplatu kamate, čime su 

u potpunosti izmirene obveze u pogledu servisiranja 

vanjskog duga. 

U 2012. otplaćeno je 413,3 milijuna KM po osnovi 

vanjskog duga, od čega 71,6% se odnosi na otplatu 

glavnice, a 28,4% na otplatu kamate. 

Na ime servisiranja vanjskog duga zaključno s četvrtim 

tromjesečjem 2012. uplaćeno je međunarodnim 

institucijama 290,5 milijuna KM ili 70,3%, a privatnim 

kreditorima 73,7 milijuna KM ili 17,8%. Najveći udio u 

ukupnoj otplati duga se odnosi na Londonski klub s 


4.5 Директна страна улагања 


По основу редовног истраживања које је провела 

ЦББиХ на кварталној основи, прикупљени су подаци 

о токовима директних страних улагања у прва три 

квартала 2012. године. 

Током посматрана три квартала 2012. забиљежен је 

нето прилив директних страних улагања за БиХ који 

износи 676 милиона КМ. 

Посматрано по дјелатностима, током три квартала 2012. 

дошло је до одлива директних страних инвестиција у 

двије дјелатности: трговини на мало (12 милиона КМ) и 

пословању некретнинама (13 милиона КМ). Код осталих 

дјелатности је регистрован прилив директних страних 

улагања: производња базних метала (242 милиона 

КМ), трговина на велико и посредовање у трговини 

(206 милиона КМ), финансијско посредовање, осим 

осигурања и пензионих фондова (23 милиона КМ). 

Што се тиче директних страних улагача, током 

три квартала 2012. највећа вриједност директних 

страних улагања је поријеклом из Русије у износу од 

245 милиона КМ, а највећи одлив регистрован је код 

Словеније у износу од 42 милиона КМ. 

4.6 Спољни дуг 

Укупно стање јавног спољног дуга на крају четвртог 

квартала 2012. износи 7,13 милијарди КМ, што је за 

470,8 милиона КМ или 7,1% више у односу на крај 

2011. У укупном спољном дугу, највећи удио, 1,77 

милијарди КМ или 24,8% односи се на Свјетску банку 

– IDA, а 973,3 милиона КМ или 13,6% на Европску 

инвестициону банку. 

У укупно стање спољног дуга нису укључена средства 

у износу од 2,24 милијарде КМ, која се односе на 

уговорена а још неангажована средства, од чега се на 

Европску банку за обнову и развој односи највећи дио 

или 34,7%, а 25% на Европску инвестициону банку. 

У 2012. за сервисирање обавеза по основи спољног 

дуга, планирано је 424,4 милиона КМ, при чему 

се 303,7 милиона КМ или 71,6% односи на отплату 

главнице, а 120,7 милиона КМ или 28,4% на отплату 

камате, чиме су у потпуности измирене обавезе у 

погледу сервисирања спољног дуга. 

У 2012. отплаћено је 413,3 милиона КМ по основу 

спољног дуга, од чега 71,6% се односи на отплату 

главнице, а 28,4% на отплату камате. 

На име сервисирања спољног дуга закључно с 

четвртим кварталом 2012. уплаћено је међународним 

институцијама 290,5 милиона КМ или 70,3%, а 

приватним кредиторима 73,7 милиона КМ или 17,8%. 

Највеће учешће у укупној отплати дуга се односи на 

Лондонски клуб с 73,7 милиона КМ или 17,8%. 

109


4.7 Nominalni i realni efektivni kurs KM 

U toku četvrtog kvartala 2012. godine domaća valuta 

je nominalno aprecirala prema većini valuta glavnih 

trgovinskih partnera. Tako je u posmatranom kvartalu 

KM najviše nominalno aprecirala prema američkom 

dolaru (2,0%), češkoj kruni (1,9%), britanskoj funti (1,7%) 

i hrvatskoj kuni (1,4%). Na drugoj strani zabilježena je 

nominalna deprecijacija KM prema srpskom dinaru 

(2,7%) i poljskom zlotu (1,2%). 

Analiza podataka na mjesečnom nivou pokazuje da 

je u decembru u odnosu na novembar primjetan 

trend aprecijacije KM prema većini valuta glavnih 

trgovinskih partnera, s tim da je aprecijacija 

najizražajnija u odnosu na kineski juan (2,2%) 

i američki dolar (2,2%) te tursku liru (1,9%). Na 

mjesečnom nivou, KM je nominalno najviše 

deprecirala prema češkoj kruni (0,6%). 

Na godišnjem nivou, u decembru 2012. izražena 

je nominalna deprecijacija KM u odnosu na većinu 

trgovinskih partnera, s tim da je KM najviše nominalno 

deprecirala u odnosu na poljski zlot (7,1%) i mađarsku 

forintu (6,2%), dok je u odnosu na srpski dinar 

zabilježena aprecijacija (10,3%). 

Grafikon 43: Nominalni kurs KM prema odabranim valutama 

110 

Švicarska 

Hrvatska 

SAD 

 

Srbija 

Switzerland 

Croatia 

USA 

Hungary 

Serbia 



145,0 

140,0 

135,0 

130,0 

125,0 

120,0 

115,0 

110,0 

105,0 

100,0 

95,0 

90,0 

85,0 

80,0 

75,0 

70,0 

65,0 

Graph 43: Nominal Exchange Rate of KM against the Selected Currencies 

Navedene promjene kursa KM rezultat su promjene 

kursa eura u odnosu na druge valute. 

U narednom grafikonu dat je pregled kretanja indeksa 

realnog (REER) i nominalnog efektivnog kursa (NEER) 

KM u odnosu na bazu – 2005. godina. 

2005 = 100 

4.7 Nominal and Real Effective KM Exchange Rate 

In the course of the fourth quarter of 2012, the 

local currency nominally appreciated against most 

currencies of the main trading partners. So, over the 

observed quarter, KM nominally appreciated most 

against US dollar (2.0%), Czech koruna (1.9%), British 

pound (1.7%) and Croatian kuna (1.4%). On the other 

hand, nominal depreciation of KM was recorded 

against Serb dinar (2.7%) and Polish zloty (1.2%). 

An analysis of the monthly data indicates that, in 

December compared to November, there was a 

trend of appreciation of KM against most currencies 

of the major trading partners, with the biggest 

appreciation relative to Chinese yuan (2.2%) and US 

dollar (2.2%) and Turkish lira (1.9%). On the monthly 

level, KM nominally depreciated most against Czech 

koruna (0.6%). 

At the annual level, in December 2012, nominal 

depreciation of KM was recorded against most 

trading partners, with the highest depreciation 

relative to Polish zloty (7.1%) and Hungarian forint 

(6.2%), while appreciation was recorded relative to 

Serb dinar (10.3%). 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 1011121 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 


The mentioned changes of KM exchange rate result 

from the change of euro exchange rate relative to 

other currencies. 

The following graph provides an overview of the 

movement of the indices of real (REER) and nominal 

effective exchange rate (NEER) of KM relative to the 

base – year 2005.


4.7 Nominalni i realni efektivni tečaj KM 

Tijekom četvrtog tromjesečja 2012. godine domaća 

valuta je nominalno aprecirala prema većini valuta 

glavnih trgovinskih partnera. Tako je u promatranom 

tromjesečju KM najviše nominalno aprecirala prema 

američkom dolaru (2,0%), češkoj kruni (1,9%), 

britanskoj funti (1,7%) i hrvatskoj kuni (1,4%). Na drugoj 

strani zabilježena je nominalna deprecijacija KM prema 

srpskom dinaru (2,7%) i poljskom zlotu (1,2%). 

Analiza podataka na mjesečnoj razini pokazuje 

da je u prosincu u odnosu na studeni primjetan 

trend aprecijacije KM prema većini valuta glavnih 

trgovinskih partnera, s tim da je aprecijacija 

najizražajnija u odnosu na kineski juan (2,2%) 

i američki dolar (2,2%) te tursku liru (1,9%). Na 

mjesečnoj razini, KM je nominalno najviše deprecirala 

prema češkoj kruni (0,6%). 

Na godišnjoj razini, u prosincu 2012. izražena je 

nominalna deprecijacija KM u odnosu na većinu 

trgovinskih partnera, s tim da je KM najviše nominalno 

deprecirala u odnosu na poljski zlot (7,1%) i mađarsku 

forintu (6,2%), dok je u odnosu na srpski dinar 

zabilježena aprecijacija (10,3%). 

Slika 43: Nominalni tečaj KM prema odabranim valutama 

Švicarska 

Hrvatska 

SAD 

 

Srbija 

 

 

 

 

 


 

145,0 

140,0 

135,0 

130,0 

125,0 

120,0 

115,0 

110,0 

105,0 

100,0 

95,0 

90,0 

85,0 

80,0 

75,0 

70,0 

65,0 

Графикон 43: Номинални курс КМ према одабраним валутама 

Navedene promjene tečaja KM rezultat su promjene 

tečaja eura u odnosu na druge valute. 

Na narednoj slici dan je pregled kretanja indeksa 

realnog (REER) i nominalnog efektivnog tečaja (NEER) 

KM u odnosu na bazu – 2005. godina. 

2005 = 100 


4.7 Номинални и реални ефективни курс КМ 

У току четвртог квартала 2012. године домаћа валута је 

номинално апрецирала према већини валута главних 

трговинских партнера. Тако је у посматраном кварталу 

КМ највише номинално апрецирала према америчком 

долару (2,0%), чешкој круни (1,9%), британској фунти 

(1,7%) и хрватској куни (1,4%). На другој страни 

забиљежена је номинална депрецијација КМ према 

српском динару (2,7%) и пољском злоту (1,2%). 

Анализа података на мјесечном нивоу показује да је 

у децембру у односу на новембар примјетан тренд 

апрецијације КМ према већини валута главних 

трговинских партнера, с тим да је апрецијација 

најизражајнија у односу на кинески јуан (2,2%) 

и амерички долар (2,2%) те турску лиру (1,9%). 

На мјесечном нивоу, КМ је номинално највише 

депрецирала према чешкој круни (0,6%). 

На годишњем нивоу, у децембру 2012. изражена је 

номинална депрецијација КМ у односу на већину 

трговинских партнера, с тим да је КМ највише 

номинално депрецирала у односу на пољски злот 

(7,1%) и мађарску форинту (6,2%), док је у односу на 

српски динар забиљежена апрецијација (10,3%). 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 1011121 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 


Наведене промјене курса КМ резултат су промјене 

курса евра у односу на друге валуте. 

У наредном графикону дат је преглед кретања 

индекса реалног (REER) и номиналног ефективног 

курса (NEER) КМ у односу на базу – 2005. година. 

111


Grafikon 44: Nominalni i realni efektivni kurs KM 

Graph 44: Nominal and Real Effective Exchange Rates of KM 

112 

NEER 

REER 

NEER 

REER 



106,00 

104,00 

102,00 

100,00 

98,00 

96,00 

94,00 

92,00 

U četvrtom kvartalu 2012. zabilježen je lagani rast 

nominalnog efektivnog kursa, što predstavlja indikator 

blage nominalne aprecijacije KM. Naime, nominalni 

efektivni kurs u četvrtom kvartalu 2012. veći je za osam 

baznih poena u odnosu na prethodni kvartal. Pri tome 

je u decembru NEER na mjesečnom nivou veći za 32 

bp, dok je u odnosu na prosjek ostvaren u 2011. veći za 

1,28 indeksnih poena. 

Smanjenje indeksa realnog efektivnog kursa za tri 

bp u četvrtom kvartalu 2012. godine u odnosu na 

prethodni kvartal pokazuje da se nastavlja trend realne 

deprecijacije KM i indikator je poboljšanja cjenovne 

konkurentnosti domaće ekonomije. Pri tome je REER u 

decembru manji za 20 bp u odnosu na novembar, dok 

je u odnosu na prosjek ostvaren u 2011. manji za 121 

bp. 

Raspon između REER-a i NEER-a u četvrtom kvartalu 

2012. povećao se za 10 bp u odnosu na prethodni 

kvartal, te je u decembru iznosio 4,47 pp, a što je rezultat 

razlike u inflaciji s glavnim trgovinskim partnerima i 

navedenog kretanja nominalnog i realnog efektivnog 

kursa. 

2005 = 100 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 


In the fourth quarter of 2012, there was a slow growth of 

the nominal effective exchange rate which is an indicator 

of a slight nominal appreciation of KM. Namely, nominal 

effective exchange rate in the fourth quarter of 2012, 

was higher by 8 basis points compared to the previous 

quarter. In December, NEER at the monthly level, was 

higher by 32 basis points, and it was higher by 1.28 index 

points compared to the average value achieved in 2011. 

The decrease of the index of the real effective exchange 

rate by 3 basis points in the fourth quarter of 2012 

compared to the previous quarter shows that the trend of 

real depreciation of KM was continued and it is an indicator 

of the improvement of price competitiveness of the local 

economy. REER in December was lower by 20 basis points 

compared to November, while it was lower by 121 basis 

points compared to the average value achieved in 2011. 

In the fourth quarter of 2012, the spread between REER 

and NEER increased by 10 basis points compared to the 

previous quarter, and it was 4.47 percentage points in 

December, which was a result of the inflation differences 

compared to the main trading partners and the mentioned 

trend of nominal and real effective exchange rates.


Slika 44: Nominalni i realni efektivni tečaj KM 

NEER 

REER 

NEER 

REER 


 

106,00 

104,00 

102,00 

100,00 

98,00 

96,00 

94,00 

92,00 

Графикон 44: Номинални и реални ефективни курс КМ 

U četvrtom tromjesečju 2012. zabilježen je lagani rast 

nominalnog efektivnog tečaja, što predstavlja pokazatelj 

blage nominalne aprecijacije KM. Naime, nominalni 

efektivni tečaj u četvrtom tromjesečju 2012. veći je za 

osam baznih poena u odnosu na prethodno tromjesečje. 

Pri tome je u prosincu NEER na mjesečnoj razini veći za 32 

bp, dok je u odnosu na prosjek ostvaren u 2011. veći za 

1,28 indeksnih poena. 

Smanjenje indeksa realnog efektivnog tečaja za tri 

bp u četvrtom tromjesečju 2012. godine u odnosu na 

prethodno tromjesečje pokazuje da se nastavlja trend 

realne deprecijacije KM i pokazatelj je poboljšanja 

cjenovne konkurentnosti domaće ekonomije. Pri tome 

je REER u prosincu manji za 20 bp u odnosu na studeni, 

dok je u odnosu na prosjek ostvaren u 2011. manji za 

121 bp. 

Raspon između REER-a i NEER-a u četvrtom tromjesečju 

2012. povećao se za 10 bp u odnosu na prethodno 

tromjesečje, te je u prosincu iznosio 4,47 pp, a što je 

rezultat razlike u inflaciji s glavnim trgovinskim partnerima 

i navedenog kretanja nominalnog i realnog efektivnog 

tečaja. 

2005 = 100 


1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 


У четвртом кварталу 2012. забиљежен је лагани раст 

номиналног ефективног курса, што представља 

индикатор благе номиналне апрецијације КМ. Наиме, 

номинални ефективни курс у четвртом кварталу 2012. 

већи је за осам базних поена у односу на претходни 

квартал. При томе је у децембру NEER на мјесечном 

нивоу већи за 32 бп, док је у односу на просјек остварен у 

2011. већи за 1,28 индексних поена. 

Смањење индекса реалног ефективног курса за 

три бп у четвртом кварталу 2012. године у односу 

на претходни квартал показује да се наставља 

тренд реалне депрецијације КМ и индикатор је 

побољшања цјеновне конкурентности домаће 

економије. При томе је REER у децембру мањи за 20 

бп у односу на новембар, док је у односу на просјек 

остварен у 2011. мањи за 121 бп. 

Распон између REER-а и NEER-а у четвртом кварталу 2012. 

повећао се за 10 бп у односу на претходни квартал, те је 

у децембру износио 4,47 пп, а што је резултат разлике 

у инфлацији с главним трговинским партнерима и 

наведеног кретања номиналног и реалног ефективног 

курса. 

113


5. VLADINE FINANSIJE 5. GOVERNMENT FINANCES 

5.1 Vladine finansije za period 

januar – septembar 2012. 

U ovom biltenu analizirani su konsolidovani podaci 

statistike vladinih finansija BiH za prvih devet mjeseci 

2012. godine. Fiskalni cilj za 2012. godinu, kao i za 

prethodne godine, jeste svođenje deficita na što 

je moguće manju mjeru, odnosno da se pokuša 

uspostaviti politika izbalansiranih prihoda i rashoda 

na svim nivoima vlasti. Kretanje kako javnih prihoda 

(porasli za 1,8%) tako i javnih rashoda (porasli za 1,3%) 

tokom prvih devet mjeseci 2012. godine pokazuje 

da je ukupna fiskalna pozicija zemlje, iako neznatno, 

ipak poboljšana. Naime, u ovom periodu, prema 

konsolidovanim podacima, na nivou BiH ostvaren 

je neto suficit u iznosu od 124,0 miliona KM, dok je u 

istom periodu prethodne godine bio ostvaren neto 

suficit u iznosu od 108,4 miliona KM. 

Porez na dodatu vrijednost – PDV 

U 2012. godini ukupno prikupljena neto usklađena 

sredstva po osnovu indirektnih poreza i sredstava na 

jedinstvenom računu, u poređenju na istim periodom 

2011. godine, manja su za 0,15%. Pri tome je prikupljeno 

više sredstava po osnovu akciza za 2,9% i neto PDV-a za 

0,5%. Na drugoj strani, prikupljeno je manje sredstava 

po osnovu carina za 18,5%, putarina za 1,3% i ostalih 

prihoda za 1,6%. 

114 

5.1 Government Finance for 

the Period I-IX 2012 

This Bulletin includes consolidated data of BH 

government finance statistics for the first nine 

months of 2012. The fiscal objective for 2012, just 

like in the previous years, is reducing deficit as much 

as possible, i.e. attempting to set up the policy of 

balanced income and expenditures at all levels 

of government. The trends of both public income 

(increase by 1.8%) and public expenditures (increase 

by 1.3%) during the first nine months of 2012 shows 

that the total country fiscal position is slightly 

improved. Namely, in this period, according to the 

consolidated data at BH level, net surplus in the 

amount of KM 124.0 million was recorded, whereas 

in the same period of the previous year, net surplus 

was recorded in the amount of KM 108.4 million. 

Value Added Tax - VAT 

Grafikon 45: Neto indirektni porezi i sredstva sa JR i neto PDV (u milionima KM) 

PDV-neto 

Neto indirektni porezi 

(i sredstva s JR) 

VAT-net 

Net indirect taxes 

(and resource in the SA) 

600,0 

500,0 

400,0 

300,0 

200,0 

100,0 

Graph 45: Net Indirect Taxes, Funds from the Single Account and Net VAT (in KM million) 

0,0 

In 2012, the total adjusted net funds on the basis 

of indirect taxes and funds in the single account, 

compared to the same period of 2011, were lower by 

0.15%. Funds collected on the basis of excise duties 

were higher by 2.9% and net VAT by 0.5%. On the 

other hand, funds collected on the basis of customs 

duties were lower by 18.5%, tolls by 1.3% and other 

income by 1.6%. 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 



5. VLADINE FINANCIJE 

5.1 Vladine financije za razdoblje 

siječanj – rujan 2012. 

U ovom biltenu analizirani su konsolidirani podaci 

statistike vladinih financija BiH za prvih devet mjeseci 

2012. godine. Fiskalni cilj za 2012. godinu, kao i za 

prethodne godine, jeste svođenje deficita na što 

je moguće manju mjeru, odnosno da se pokuša 

uspostaviti politika izbalanciranih prihoda i rashoda 

na svim razinama vlasti. Kretanje kako javnih prihoda 

(porasli za 1,8%) tako i javnih rashoda (porasli za 1,3%) 

tijekom prvih devet mjeseci 2012. godine pokazuje 

da je ukupna fiskalna pozicija zemlje, iako neznatno, 

ipak poboljšana. Naime, u ovom razdoblju, prema 

konsolidiranim podacima, na razini BiH ostvaren je 

neto suficit u iznosu od 124,0 milijuna KM, dok je u 

istom razdoblju prethodne godine bio ostvaren neto 

suficit u iznosu od 108,4 milijuna KM. 

Porez na dodatu vrijednost – PDV 

U 2012. godini ukupno prikupljena neto usklađena 

sredstva po osnovi neizravnih poreza i sredstava 

na jedinstvenom računu, u poređenju na istim 

razdobljem 2011. godine, manja su za 0,15%. Pri tome 

je prikupljeno više sredstava po osnovi akciza za 2,9% 

i neto PDV-a za 0,5%. Na drugoj strani, prikupljeno je 

manje sredstava po osnovi carina za 18,5%, putarina 

za 1,3% i ostalih prihoda za 1,6%. 

Slika 45: Neto neizravni porezi i sredstva sa JR i neto PDV (u milijunima KM) 

PDV-neto 

Neto neizravni porezi 

(i sredstva s JR) 

 

 

 

600,0 

500,0 

400,0 

300,0 

200,0 

100,0 

5. ВЛАДИНЕ ФИНАНСИЈЕ 

5.1 Владине финансије за период 

јануар – септембар 2012. 


У овом билтену анализирани су консолидовани подаци 

статистике владиних финансија БиХ за првих девет 

мјесеци 2012. године. Фискални циљ за 2012. годину, као 

и за претходне године, јесте свођење дефицита на што је 

могуће мању мјеру, односно да се покуша успоставити 

политика избалансираних прихода и расхода на 

свим нивоима власти. Кретање како јавних прихода 

(порасли за 1,8%) тако и јавних расхода (порасли за 

1,3%) током првих девет мјесеци 2012. године показује 

да је укупна фискална позиција земље, иако незнатно, 

ипак побољшана. Наиме, у овом периоду, према 

консолидованим подацима, на нивоу БиХ остварен је 

нето суфицит у износу од 124,0 милиона КМ, док је у 

истом периоду претходне године био остварен нето 

суфицит у износу од 108,4 милиона КМ. 

Порез на додату вриједност – ПДВ 

У 2012. години укупно прикупљена нето усклађена 

средства по основу индиректних пореза и средстава 

на јединственом рачуну, у поређењу на истим 

периодом 2011. године, мања су за 0,15%. При томе 

је прикупљено више средстава по основу акциза 

за 2,9% и нето ПДВ-а за 0,5%. На другој страни, 

прикупљено је мање средстава по основу царина за 

18,5%, путарина за 1,3% и осталих прихода за 1,6%. 

Графикон 45: Нето индиректни порези и средства са ЈР и нето ПДВ (у милионима КМ) 

0,0 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 


115


116 

Konsolidovani izvještaj za BiH 

U prvih devet mjeseci 2012. godine, prema 

konsolidovanom kumulativnom izvještaju za BiH 

(svi nivoi vlasti osim opština), ostvareni su prihodi 

u iznosu od 7,38 milijardi KM i veći su za 129,3 

miliona KM ili 1,8% u poređenju s istim periodom 

prethodne godine. Istovremeno, rashodi su iznosili 

7,15 milijardi KM i veći su za 91,5 miliona KM ili 

1,3%. 

U prvih devet mjeseci 2012. na nivou konsolidovanih 

podataka za BiH ostvaren je bruto suficit u iznosu od 

227,2 miliona KM, dok je u istom periodu prethodne 

godine bio ostvaren bruto suficit u iznosu od 

189,4 miliona KM, tako da je bruto suficit veći za 

20,0%. Kako su neto transakcije u nefinansijskim 

sredstvima iznosile 103,2 miliona KM, u ovom 

periodu ostvaren je neto suficit u iznosu od 124,0 

miliona KM i veći je od neto suficita ostvarenog u 

istom periodu prethodne godine za 15,6 miliona 

KM ili 14,4%. 

Grafikon 46: Konsolidovani bilans centralne vlade 

Konsolidovani prihodi 

Konsolidovani rashodi 

Bruto suficit(+) / deficit(-) 

Consolidated Revenues 

Consolidated Expenditures 

Gross Surplus(+) / Deficit(-) 

u milijardama KM 

in KM billion 

7,60 

7,40 

7,20 

7,00 

6,80 

6,60 

6,40 

Graph 46: Consolidated Balance of Central Government 

Najveća stavka u okviru konsolidovanih prihoda u 

prvih devet mjeseci 2012. godine jesu porezi po 

osnovu kojih je ostvareno 3,77 milijardi KM ili 51,1% 

ukupnih konsolidovanih prihoda. Prihodi ostvareni 

po osnovu poreza veći su za 14,0 miliona KM ili 0,4% 

u poređenju s istim periodom prethodne godine. 

Sljedeća po veličini stavka su prihodi po osnovu 

doprinosa i iznose 2,96 milijardi KM ili 40,1% 

ukupnih konsolidovanih prihoda i veći su za 30,4 

miliona KM ili 1,0%, u poređenju s istim periodom 


BH Consolidated Report 

In the first nine months of 2012, according to the 

consolidated cumulative report for BH (all levels of 

government except for municipalities), income was 

achieved in the amount of KM 7.38 billion and it was 


same period of the previous year. At the same time, 

expenditures amounted to KM 7.15 billion and they 

were higher by KM 91.5 million or 1.3%. 

In the first nine months of 2012, at the level of BH 

consolidated data, gross surplus was recorded in the 

amount of KM 227.2 million, while in the same period 

of the previous year, gross surplus was recorded in 

the amount of KM 189.4 million, so gross surplus was 

higher by 20.0%. As net transactions in non-financial 

assets amounted to KM 103.2 million in this period 

there was a net surplus in the amount of KM 124.0 

million and it was higher than net surplus recorded in 

the same period of the previous year by KM 15.6 million 

or 14.4 %. 

I - IX I - IX I - IX I - IX 

2009. 2010. 2011. 2012. 

250 

200 

150 

100 

-100 

-150 

u milionima KM 

in KM million 

The largest item within consolidated income in 

the first nine months of 2012 were taxes on the 

basis of which KM 3.77 billion or 51.1% of the total 

consolidated income was achieved. The income 

realized on the basis of taxes was higher by KM 14.0 

million or 0.4% compared to the same period of the 

previous year. The next item by size is income on the 

basis of contributions, amounting to KM 2.96 billion 

or 40.1% of the total consolidated income and it was 


same period of the previous year. 

50 

0 

-50


Konsolidirano izvješće za BiH 

U prvih devet mjeseci 2012. godine, prema 

konsolidiranom kumulativnom izvješću za BiH (sve 

razine vlasti osim općina), ostvareni su prihodi 

u iznosu od 7,38 milijardi KM i veći su za 129,3 

milijuna KM ili 1,8% u poređenju s istim razdobljem 

prethodne godine. Istodobno, rashodi su iznosili 

7,15 milijardi KM i veći su za 91,5 milijuna KM ili 

1,3%. 

U prvih devet mjeseci 2012. na razini konsolidiranih 

podataka za BiH ostvaren je bruto suficit u iznosu 

od 227,2 milijuna KM, dok je u istom razdoblju 

prethodne godine bio ostvaren bruto suficit u iznosu 

od 189,4 milijuna KM, tako da je bruto suficit veći za 

20,0%. Kako su neto transakcije u nefinancijskim 

sredstvima iznosile 103,2 milijuna KM, u ovom 

razdoblju ostvaren je neto suficit u iznosu od 124,0 

milijuna KM i veći je od neto suficita ostvarenog u 

istom razdoblju prethodne godine za 15,6 milijuna 

KM ili 14,4%. 

Slika 46: Konsolidirana bilanca središnje vlade 

Konsolidirani prihodi 

Konsolidirani rashodi 

Bruto suficit(+) / seficit(-) 

 

 

 


у милијардама КМ 

7,60 

7,40 

7,20 

7,00 

6,80 

6,60 

6,40 

Графикон 46: Консолидовани биланс централне владе 

Najveća stavka u okviru konsolidiranih prihoda u 

prvih devet mjeseci 2012. godine jesu porezi po 

osnovi kojih je ostvareno 3,77 milijardi KM ili 51,1% 

ukupnih konsolidiranih prihoda. Prihodi ostvareni 

po osnovi poreza veći su za 14,0 milijuna KM ili 0,4% 

u poređenju s istim razdobljem prethodne godine. 

Sljedeća po veličini stavka su prihodi po osnovi 

doprinosa i iznose 2,96 milijardi KM ili 40,1% ukupnih 

konsolidiranih prihoda i veći su za 30,4 milijuna KM 

ili 1,0%, u poređenju s istim razdobljem prethodne 

godine. 

Консолидовани извјештај за БиХ 


У првих девет мјесеци 2012. године, према 

консолидованом кумулативном извјештају за БиХ 

(сви нивои власти осим општина), остварени су 

приходи у износу од 7,38 милијарди КМ и већи су 

за 129,3 милиона КМ или 1,8% у поређењу с истим 

периодом претходне године. Истовремено, расходи 

су износили 7,15 милијарди КМ и већи су за 91,5 

милиона КМ или 1,3%. 

У првих девет мјесеци 2012. на нивоу 

консолидованих података за БиХ остварен је бруто 

суфицит у износу од 227,2 милиона КМ, док је у 

истом периоду претходне године био остварен 

бруто суфицит у износу од 189,4 милиона КМ, тако 

да је бруто суфицит већи за 20,0%. Како су нето 

трансакције у нефинансијским средствима износиле 

103,2 милиона КМ, у овом периоду остварен је нето 

суфицит у износу од 124,0 милиона КМ и већи је 

од нето суфицита оствареног у истом периоду 

претходне године за 15,6 милиона КМ или 14,4%. 


2009. 2010. 2011. 2012. 

250 

200 

150 

100 

-100 

-150 

u milijunima KM 

у милионима КМ 

Највећа ставка у оквиру консолидованих прихода 

у првих девет мјесеци 2012. године јесу порези по 

основу којих је остварено 3,77 милијарди КМ или 

51,1% укупних консолидованих прихода. Приходи 

остварени по основу пореза већи су за 14,0 

милиона КМ или 0,4% у поређењу с истим периодом 

претходне године. Сљедећа по величини ставка 

су приходи по основу доприноса и износе 2,96 

милијарди КМ или 40,1% укупних консолидованих 

прихода и већи су за 30,4 милиона КМ или 1,0%, у 

поређењу с истим периодом претходне године. 

50 

0 

-50 

117


U strukturi konsolidovanih rashoda najveća stavka 

se odnosi na socijalna davanja i iznosi 3,17 milijardi 

KM ili 44,3% rashoda, a što je za 20,1 milion KM ili 

0,6% više u poređenju s istim periodom prethodne 

godine. Sljedeća po veličini stavka u strukturi 

konsolidovanih rashoda odnosi se na kompenzaciju 

zaposlenih i iznosi 2,10 milijardi KM ili 29,4% rashoda. 

Iznos sredstava izdvojen za plate zaposlenih u 

vladinom sektoru manji je za 14,3 miliona KM ili 0,7% 

u poređenju s istim periodom prethodne godine. 

Korištenje roba i usluga u konsolidiranim rashodima 

učestvuje s 1,19 milijardi KM ili 16,7% i ova stavka je 

veća za 19,0 miliona KM ili 1,6% u poređenju s istim 

periodom prethodne godine. 

118 

Institucije Bosne i Hercegovine 

U budžetu institucija BiH u prvih devet mjeseci 2012. 

ostvareni su prihodi u iznosu od 754,2 miliona KM, što 

je u poređenju s istim periodom prethodne godine više 

za 61,9 miliona KM ili 8,9%. Pri tome, zabilježeni rashodi 

iznosili su 692,5 miliona KM i manji su u poređenju s 

istim periodom prethodne godine za 13,4 miliona KM 

ili 1,9%. 

Ostvaren bruto suficit iznosi 61,7 miliona KM, dok 

je u istom periodu prethodne godine bio zabilježen 

bruto deficit od 13,6 miliona KM. Transakcije u 

nefinansijskim sredstvima iznosile su 18,5 miliona 

KM, tako da je u ovom periodu ostvaren neto suficit u 

iznosu od 43,2 miliona KM, dok je prethodne godine 

u istom periodu bio zabilježen neto deficit u iznosu 

od 27,2 miliona KM. 


Prema konsolidovanom kvartalnom izvještaju za 

FBiH (budžet FBiH, kantoni, socijalni fondovi) u prvih 

devet mjeseci 2012. godine ostvareni su prihodi 

u iznosu od 4,35 milijardi KM i u poređenju s istim 

periodom prethodne godine veći su za 30,5 milionа 

KM ili 1,7%. U budžetu Vlade FBiH ostvareni su 

prihodi u iznosu od 1,03 milijarde KM, u budžetima 

kantona 1,34 milijarde KM, dok je u vanbudžetskim 

fondovima ostvareno prihoda u iznosu od 2,19 

milijardi KM. 

U okviru konsolidovanih prihoda najveće stavke čine 

porezi i doprinosi za socijalno osiguranje. Prihod 

ostvaren po osnovu poreza iznosio je 2,01 milijardu 

KM ili 46,1% ukupnih prihoda, a u poređenju s istim 

periodom prethodne godine, manji je za 49,4 miliona 

KM ili 2,4%. Po osnovu doprinosa za socijalno osiguranje 

ostvareno je 1,96 milijardi KM ili 45,0% ostvarenih 

prihoda. Prihod ostvaren po osnovu doprinosa za 

socijalno osiguranje, u poređenju s istim periodom 

prethodne godine, veći je za 2,2 miliona KM ili 0,1%. 

In the structure of consolidated expenditures, the biggest 

item is related to social payments, amounting to KM 3.17 

billion or 44.3% of expenditures, which is higher by KM 

20.1 million or 0.6% comapred to the same period of the 

previous year. The next item by size in the structure of 

consolidated expenditures is related to compensations 

to employees amounting to KM 2.10 billion or 29.4% of 

expenditures. The amount of funds allocated for wages 

of employees in the government sector was lower by 

KM 14.3 million or 0.7% compared to the same period 

of the previous year. The use of goods and services in 

consolidated expenditures accounted for KM 1.19 billion 

or 16.7% and this item was higher by KM 19.0 million or 

1.6% compared to the same period of the previous year. 

Institutions of Bosnia and Herzegovina 

In the budget of BH Institutions, in the first nine months 

of 2012, income in the amount of KM 754.2 million was 

recorded, which, compared to the same period of the 

previous year, was higher by KM 61.9 million or 8.9%. 

The recorded expenditures amounted to KM 692.5 

million and they were lower compared to the same 

period of the previous year by KM 13.4 million or 1.9%. 

The recorded gross surplus was KM 61.7 million, 

while in the same period of the previous year, gross 

deficit was recorded in the amount of KM 13.6 million. 

Transactions in non-financial assets amounted to KM 

18.5 million, so in this period, there was a net surplus 

in the amount of KM 43.2 million, while in the previous 

year in the same period, net deficit was recorded in the 


Federation of BH 

According to the consolidated quarterly report for 

FBH (budget of FBH, cantons, social funds) in the first 

nine months of 2012, the income was recorded in the 

amount of KM 4.35 billion and compared to the same 

period of the previous year, they were higher by KM 

30.5 million or 1.7%. In the budget of FBH Government, 

income was recorded in the amount of KM 1.03 billion, 

in cantonal budgets it amounted to KM 1.34 billion, 

while income in off-budget funds amounted to KM 

2.19 billion. 

Within consolidated income, the largest items were 

taxes and contributions for social insurance. Income 

on the basis of taxes was KM 2.01 billion or 46.1% of 

the total income, and compared to the same period of 

the previous year, it was lower by KM 49.4 million or 

2.4%. On the basis of contributions for social insurance, 

KM 1.96 billion or 45.0% of the recorded income 

was achieved. The income recorded on the basis of 

contributions for social insurance, compared to the 

same period of the previous year, was higher by KM 2.2 

million or 0.1%.


U strukturi konsolidiranih rashoda najveća stavka se 

odnosi na socijalna davanja i iznosi 3,17 milijardi KM 

ili 44,3% rashoda, a što je za 20,1 milijun KM ili 0,6% 

više u poređenju s istim razdobljem prethodne godine. 

Sljedeća po veličini stavka u strukturi konsolidiranih 

rashoda odnosi se na kompenzaciju zaposlenih i iznosi 

2,10 milijardi KM ili 29,4% rashoda. Iznos sredstava 

izdvojen za plaće zaposlenih u vladinom sektoru manji 

je za 14,3 milijuna KM ili 0,7% u poređenju s istim 

razdobljem prethodne godine. Korištenje roba i usluga 

u konsolidiranim rashodima sudjeluje s 1,19 milijardi 

KM ili 16,7% i ova stavka je veća za 19,0 milijuna KM 

ili 1,6% u poređenju s istim razdobljem prethodne 

godine. 

Institucije Bosne i Hercegovine 

U proračunu institucija BiH u prvih devet mjeseci 

2012. ostvareni su prihodi u iznosu od 754,2 milijuna 

KM, što je u poređenju s istim razdobljem prethodne 

godine više za 61,9 milijuna KM ili 8,9%. Pri tome, 

zabilježeni rashodi iznosili su 692,5 milijuna KM i manji 

su u poređenju s istim razdobljem prethodne godine za 


Ostvaren bruto suficit iznosi 61,7 milijuna KM, dok je 

u istom razdoblju prethodne godine bio zabilježen 

bruto deficit od 13,6 milijuna KM. Transakcije u 

nefinancijskim sredstvima iznosile su 18,5 milijuna 

KM, tako da je u ovom razdoblju ostvaren neto suficit 

u iznosu od 43,2 milijuna KM, dok je prethodne godine 

u istom razdoblju bio zabilježen neto deficit u iznosu 

od 27,2 milijuna KM. 


Prema konsolidiranom tromjesečjnom izvješću za 

FBiH (proračun FBiH, kantoni, socijalni fondovi) 

u prvih devet mjeseci 2012. godine ostvareni su 

prihodi u iznosu od 4,35 milijardi KM i u poređenju 

s istim razdobljem prethodne godine veći su za 

30,5 milijunа KM ili 1,7%. U proračunu Vlade FBiH 

ostvareni su prihodi u iznosu od 1,03 milijarde KM, 

u proračunima kantona 1,34 milijarde KM, dok je u 

izvanproračunskim fondovima ostvareno prihoda u 

iznosu od 2,19 milijardi KM. 

U okviru konsolidiranih prihoda najveće stavke čine 

porezi i doprinosi za socijalno osiguranje. Prihod 

ostvaren po osnovi poreza iznosio je 2,01 milijardu 

KM ili 46,1% ukupnih prihoda, a u poređenju s istim 

razdobljem prethodne godine, manji je za 49,4 milijuna 

KM ili 2,4%. Po osnovi doprinosa za socijalno osiguranje 

ostvareno je 1,96 milijardi KM ili 45,0% ostvarenih 

prihoda. Prihod ostvaren po osnovi doprinosa za 

socijalno osiguranje, u poređenju s istim razdobljem 

prethodne godine, veći je za 2,2 milijuna KM ili 0,1%. 


У структури консолидованих расхода највећа ставка се 

односи на социјална давања и износи 3,17 милијарди 

КМ или 44,3% расхода, а што је за 20,1 милион КМ или 

0,6% више у поређењу с истим периодом претходне 

године. Сљедећа по величини ставка у структури 

консолидованих расхода односи се на компензацију 

запослених и износи 2,10 милијарди КМ или 29,4% 

расхода. Износ средстава издвојен за плате запослених 

у владином сектору мањи је за 14,3 милиона КМ 

или 0,7% у поређењу с истим периодом претходне 

године. Коришћење роба и услуга у консолидованим 

расходима учествује са 1,19 милијарди КМ или 16,7% 

и ова ставка је већа за 19,0 милиона КМ или 1,6% у 

поређењу с истим периодом претходне године. 

Институције Босне и Херцеговине 

У буџету институција БиХ у првих девет мјесеци 2012. 

остварени су приходи у износу од 754,2 милиона 

КМ, што је у поређењу с истим периодом претходне 

године више за 61,9 милиона КМ или 8,9%. При томе, 

забиљежени расходи износили су 692,5 милиона КМ 

и мањи су у поређењу с истим периодом претходне 

године за 13,4 милиона КМ или 1,9%. 

Остварен бруто суфицит износи 61,7 милиона КМ, док 

је у истом периоду претходне године био забиљежен 

бруто дефицит од 13,6 милиона КМ. Трансакције у 

нефинансијским средствима износиле су 18,5 милиона 

КМ, тако да је у овом периоду остварен нето суфицит у 

износу од 43,2 милиона КМ, док је претходне године у 

истом периоду био забиљежен нето дефицит у износу 

од 27,2 милиона КМ. 

Федерација БиХ 

Према консолидованом кварталном извјештају за 

ФБиХ (буџет ФБиХ, кантони, социјални фондови) 

у првих девет мјесеци 2012. године остварени су 

приходи у износу од 4,35 милијарди КМ и у поређењу 

с истим периодом претходне године већи су за 

30,5 милиона КМ или 1,7%. У буџету Владе ФБиХ 

остварени су приходи у износу од 1,03 милијарде 

КМ, у буџетима кантона 1,34 милијарде КМ, док је 

у ванбуџетским фондовима остварено прихода у 

износу од 2,19 милијарди КМ. 

У оквиру консолидованих прихода највеће ставке 

чине порези и доприноси за социјално осигурање. 

Приход остварен по основу пореза износио је 

2,01 милијарду КМ или 46,1% укупних прихода, а 

у поређењу с истим периодом претходне године, 

мањи је за 49,4 милиона КМ или 2,4%. По основу 

доприноса за социјално осигурање остварено је 

1,96 милијарди КМ или 45,0% остварених прихода. 

Приход остварен по основу доприноса за социјално 

осигурање, у поређењу с истим периодом претходне 

године, већи је за 2,2 милиона КМ или 0,1%. 

119


Grafikon 47: Konsolidovani bilans FBiH 

Graph 47: Consolidated Balance of FBH 

120 








in KM billion 

4,40 

4,30 

4,20 

4,10 

4,00 

3,90 

3,80 

Ostvareni rashodi u prvih devet mjeseci 2012. 

godine iznose 4,28 milijardi KM i u poređenju 

s istim periodom prethodne godine veći su za 

104,8 miliona KM ili 2,5%. U budžetu Vlade FBiH 

ostvareni su rashodi u iznosu od 914,6 miliona KM, 

a u budžetima kantona 1,32 milijarde KM, dok je u 

vanbudžetskim fondovima ostvareno 2,25 milijardi 

KM rashoda. 

Na strani konsolidovanih rashoda stavka koja 

se odnosi na plate zaposlenih u sektoru vlade 

iznosi 1,02 milijarde KM i manja je u odnosu na 

isti period prethodne godine za 10,3 miliona KM 

ili 1,0%. Troškovi nabavke robe i usluga iznose 

974,6 miliona KM i veći su za 22,1 milion KM ili 

2,3% u odnosu na isti period prethodne godine. 

Istovremeno, na ime rashoda po osnovu socijalnih 

davanja utrošeno je 1,85 milijardi KM, što je više 

za 32,9 miliona KM ili 1,8% nego u istom periodu 


U prvih devet mjeseci 2012. godine ostvaren je 

neto suficit od 41,7 miliona KM i manji je u odnosu 

na isti period prethodne godine za 79,8 miliona 

KM ili 65,7%. Pri tome ostvaren je neto suficit u 

budžetu Vlade FBiH u iznosu od 105,3 miliona KM 

i fondu zapošljavanja u iznosu od 8,0 miliona KM, 

dok je u okviru kantona zabilježen neto deficit u 

iznosu od 2,7 miliona KM, u zdravstvenom fondu 

22,9 miliona KM, a u penzionom fondu 46,0 

miliona KM. 


Prema konsolidovanom izvještaju u RS-u u prvih 


u iznosu od 2,19 milijardi KM i u poređenju s 

istim periodom prethodne godine veći su za 

41,2 miliona KM ili 1,9%. U budžetu Vlade RS-a 


2009. 2010. 2011. 2012. 

200 

150 

100 

50 

0 


in KM million 

The recorded expenditures in the first nine months of 

2012 amounted to KM 4.28 billion and compared to 

the same period of the previous year, they were higher 

by KM 104.8 million or 2.5%. In the budget of the 

FBH Government, expenditures were recorded in the 

amount of KM 914.6 million and in cantonal budgets 

they were KM 1.32 billion, while in off-budget funds KM 

2.25 billion of expenditures was recorded. 

Regarding consolidated expenditures, the item related 

to wages of employees in the government sector 

was KM 1.02 billion and it was lower compared to the 

same period of the previous year by KM 10.3 million or 

1.0%. The costs of procurement of goods and services 

amounted to KM 974.6 million and they were higher by 

KM 22.1 million or 2.3% compared to the same period 

of the previous year. At the same time, for expenditures 

based on social payments, KM 1.85 billion was spent, 

which was higher by KM 32.9 million or 1.8% than in the 

same period of the previous year. 

In the first nine months of 2012, the net surplus was 

recorded in the amount of KM 41.7 million and it was 

lower compared to the same period of the previous 

year by KM 79.8 million or 65.7%. The net surplus was 

recorded in the budget of FBH Government in the 

amount of KM 105.3 million and in the employment fund 

in the amount of KM 8.0 million, while net deficit was 

recorded in cantons in the amount of KM 2.7 million, in 

the health care fund KM 22.9 million, and in the pension 

fund KM 46.0 milllion. 


According to the consolidated report for RS in the first 

nine months of 2012, the income was recorded in the 

amount of KM 2.19 billion and compared to the same 

period of the previous year, it was higher by KM 41.2 

million or 1.9%. In the budget of RS Government, income


Slika 47: Konsolidirana bilanca FBiH 




 

 

 



Графикон 47: Консолидовани биланс ФБиХ 

4,40 

4,30 

4,20 

4,10 

4,00 

3,90 

3,80 

Ostvareni rashodi u prvih devet mjeseci 2012. 

godine iznose 4,28 milijardi KM i u poređenju s 

istim razdobljem prethodne godine veći su za 

104,8 milijuna KM ili 2,5%. U proračunu Vlade FBiH 

ostvareni su rashodi u iznosu od 914,6 milijuna KM, 

a u proračunima kantona 1,32 milijarde KM, dok je 

u izvanproračunskim fondovima ostvareno 2,25 

milijardi KM rashoda. 

Na strani konsolidiranih rashoda stavka koja se 

odnosi na plaće zaposlenih u sektoru vlade iznosi 

1,02 milijarde KM i manja je u odnosu na isto 

razdoblje prethodne godine za 10,3 milijuna KM ili 

1,0%. Troškovi nabavke robe i usluga iznose 974,6 

milijuna KM i veći su za 22,1 milijun KM ili 2,3% 

u odnosu na isto razdoblje prethodne godine. 

Istodobno, na ime rashoda po osnovi socijalnih 


za 32,9 milijuna KM ili 1,8% nego u istom razdoblju 


U prvih devet mjeseci 2012. godine ostvaren je 

neto suficit od 41,7 milijuna KM i manji je u odnosu 

na isto razdoblje prethodne godine za 79,8 milijuna 

KM ili 65,7%. Pri tome ostvaren je neto suficit u 

proračunu Vlade FBiH u iznosu od 105,3 milijuna 

KM i fondu zapošljavanja u iznosu od 8,0 milijuna 

KM, dok je u okviru kantona zabilježen neto deficit 

u iznosu od 2,7 milijuna KM, u zdravstvenom fondu 

22,9 milijuna KM, a u mirovinskom fondu 46,0 

milijuna KM. 


Prema konsolidiranom izvješću u RS-u u prvih 


u iznosu od 2,19 milijardi KM i u poređenju s 

istim razdobljem prethodne godine veći su za 

41,2 milijuna KM ili 1,9%. U proračunu Vlade RS-a 


2009. 2010. 2011. 2012. 


200 

150 

100 

50 

0 



Остварени расходи у првих девет мјесеци 2012. 

године износе 4,28 милијарди КМ и у поређењу 

с истим периодом претходне године већи су за 

104,8 милиона КМ или 2,5%. У буџету Владе ФБиХ 

остварени су расходи у износу од 914,6 милиона 

КМ, а у буџетима кантона 1,32 милијарде КМ, док је у 

ванбуџетским фондовима остварено 2,25 милијарди 

КМ расхода. 

На страни консолидованих расхода ставка која 

се односи на плате запослених у сектору владе 

износи 1,02 милијарде КМ и мања је у односу на 

исти период претходне године за 10,3 милиона КМ 

или 1,0%. Трошкови набавке робе и услуга износе 

974,6 милиона КМ и већи су за 22,1 милион КМ или 

2,3% у односу на исти период претходне године. 

Истовремено, на име расхода по основу социјалних 

давања утрошено је 1,85 милијарди КМ, што је више 

за 32,9 милиона КМ или 1,8% него у истом периоду 

претходне године. 

У првих девет мјесеци 2012. године остварен је нето 

суфицит од 41,7 милиона КМ и мањи је у односу на 

исти период претходне године за 79,8 милиона КМ 

или 65,7%. При томе остварен је нето суфицит у 

буџету Владе ФБиХ у износу од 105,3 милиона КМ 

и фонду запошљавања у износу од 8,0 милиона КМ, 

док је у оквиру кантона забиљежен нето дефицит 

у износу од 2,7 милиона КМ, у здравственом 

фонду 22,9 милиона КМ, а у пензионом фонду 46,0 

милиона КМ. 

Република Српска 

Према консолидованом извјештају у РС-у у првих 

девет мјесеци 2012. године остварени су приходи 

у износу од 2,19 милијарди КМ и у поређењу с 

истим периодом претходне године већи су за 

41,2 милиона КМ или 1,9%. У буџету Владе РС-а 

121


ostvareni su prihodi u iznosu od 1,20 milijardi KM, 

a u vanbudžetskim fondovima prihodi od 1,14 

milijardi KM. 

U okviru konsolidovanih prihoda najveću stavku 

čini prihod ostvaren po osnovu poreza u iznosu od 

1,8 milijardi KM ili 49,3% ostvarenih prihoda. Prihod 

ostvaren po osnovu poreza, u poređenju s istim 

periodom prethodne godine, veći je za 14,9 miliona 

KM ili 1,4%. Istovremeno, po osnovu doprinosa 

ostvaren je prihod u iznosu od 975,9 miliona KM 

i veći je u odnosu na isti period prethodne godine 

za 20,3 miliona KM ili 2,1%, a čini 44,6% ukupno 

ostvarenih prihoda. 

Zabilježeni konsolidovani rashodi u prvih devet 

mjeseci 2012. godine iznose 2,13 milijardi KM i 

u poređenju s istim periodom prethodne godine 

veći su za 10,7 miliona KM ili 0,5%. U budžetu 

Vlade RS-a zabilježeni su rashodi u iznosu od 1,10 

milijardi KM, a u vanbudžetskim fondovima 1,18 

milijardi KM. 

Grafikon 48: Konsolidovani bilans RS 

Graph 48: Consolidated Balance of RS 

122 








in KM billion 

2,40 

2,20 

2,00 

1,80 

1,60 

1,40 

1,20 

1,00 

0,80 

0,60 

0,40 

0,20 

0,00 

Na strani ukupnih konsolidovanih rashoda stavka 

koja se odnosi na plate zaposlenih u sektoru vlade 

iznosi 553,5 miliona KM i veća je u odnosu na isti 

period prethodne godine za 6,6 miliona KM ili 1,2%. 

Ova stavka učestvuje 30,0% u ukupno zabilježenim 

rashodima. Troškovi nabavke robe i usluga iznose 

72,5 miliona KM i veći su za 7,0 miliona KM ili 

10,7% u odnosu na isti period prethodne godine. 

Istovremeno, na ime rashoda po osnovu socijalnih 


za 2,6 miliona KM ili 0,2% nego u istom periodu 

prethodne godine. Ovi rashodi učestvuju 60,5% u 

ukupnim rashodima. 

was recorded in the amount of KM 1.20 billion, while in 

off-budget funds income was recorded in the amount of 

KM 1.14 billion. 

Within consolidated income, the largest item was income 

on the basis of taxes in the amount of KM 1.8 billion or 

49.3% of the realized income. The income based on 

taxes compared to the same period of the previous year, 

was higher by KM 14.9 million or 1.4%. At the same time, 

on the basis of contributions, income in the amount of 

KM 975.9 million was achieved and compared to the 

same period of the previous year, it was higher by KM 

20.3 million or 2.1%, accounting for 44.6% of the toal 

realized income. 

The recorded consolidated expenditures in the first 

nine months of 2012 amounted to KM 2.13 billion and 

compared to the same period of the previous year, they 

were higher by KM 10.7 million or 0.5%. In the budget 

of the RS Government, expenditures were recorded in 

the amount of KM 1.10 billion and in off-budget funds 

they were KM 1.18 billion. 

I-IX I-IX I-IX I-IX 

2009. 2010. 2011. 2012. 

150 

0 

-150 

-300 


in KM million 

Regarding consolidated expenditures, the item related 

to wages of employees in the government sector was 

KM 553.5 million and it was higher compared to the 

same period of the previous year by KM 6.6 million 

or 1.2%. This item took 30.0% in the total recorded 

expenditures. The costs of procurement of goods and 

services amounted to KM 72.5 million and they were 


same period of the previous year. At the same time, for 

expenditures based on social payments, KM 1.29 billion 

was spent, which was higher by KM 2.6 million or 0.2% 

than in the same period of the previous year. These 

expenditures took 60.5% of the total expenditures.


ostvareni su prihodi u iznosu od 1,20 milijardi KM, 

a u izvanproračunskim fondovima prihodi od 1,14 

milijardi KM. 

U okviru konsolidiranih prihoda najveću stavku 

čini prihod ostvaren po osnovi poreza u iznosu 

od 1,8 milijardi KM ili 49,3% ostvarenih prihoda. 

Prihod ostvaren po osnovi poreza, u poređenju s 

istim razdobljem prethodne godine, veći je za 14,9 

milijuna KM ili 1,4%. Istodobno, po osnovi doprinosa 

ostvaren je prihod u iznosu od 975,9 milijuna KM i 

veći je u odnosu na isto razdoblje prethodne godine 

za 20,3 milijuna KM ili 2,1%, a čini 44,6% ukupno 

ostvarenih prihoda. 

Zabilježeni konsolidirani rashodi u prvih devet 

mjeseci 2012. godine iznose 2,13 milijardi KM i u 

poređenju s istim razdobljem prethodne godine veći 

su za 10,7 milijuna KM ili 0,5%. U proračunu Vlade 

RS-a zabilježeni su rashodi u iznosu od 1,10 milijardi 

KM, a u izvanproračunskim fondovima 1,18 milijardi 

KM. 

Slika 48: Konsolidirana bilanca RS 




 

 

 



Графикон 48: Консолидовани биланс РС 

2,40 

2,20 

2,00 

1,80 

1,60 

1,40 

1,20 

1,00 

0,80 

0,60 

0,40 

0,20 

0,00 

Na strani ukupnih konsolidiranih rashoda stavka koja 

se odnosi na plaće zaposlenih u sektoru vlade iznosi 

553,5 milijuna KM i veća je u odnosu na isto razdoblje 

prethodne godine za 6,6 milijuna KM ili 1,2%. Ova 

stavka sudjeluje 30,0% u ukupno zabilježenim 

rashodima. Troškovi nabavke robe i usluga iznose 

72,5 milijuna KM i veći su za 7,0 milijuna KM ili 

10,7% u odnosu na isto razdoblje prethodne godine. 

Istodobno, na ime rashoda po osnovi socijalnih 


za 2,6 milijuna KM ili 0,2% nego u istom razdoblju 

prethodne godine. Ovi rashodi sudjeluju 60,5% u 

ukupnim rashodima. 


остварени су приходи у износу од 1,20 милијарди 

КМ, а у ванбуџетским фондовима приходи од 1,14 

милијарди КМ. 

У оквиру консолидованих прихода највећу ставку 

чини приход остварен по основу пореза у износу 

од 1,8 милијарди КМ или 49,3% остварених прихода. 

Приход остварен по основу пореза, у поређењу с 

истим периодом претходне године, већи је за 14,9 

милиона КМ или 1,4%. Истовремено, по основу 

доприноса остварен је приход у износу од 975,9 

милиона КМ и већи је у односу на исти период 

претходне године за 20,3 милиона КМ или 2,1%, а 

чини 44,6% укупно остварених прихода. 

Забиљежени консолидовани расходи у првих 

девет мјесеци 2012. године износе 2,13 милијарди 

КМ и у поређењу с истим периодом претходне 

године већи су за 10,7 милиона КМ или 0,5%. У 

буџету Владе РС-а забиљежени су расходи у износу 

од 1,10 милијарди КМ, а у ванбуџетским фондовима 

1,18 милијарди КМ. 

I-IX I-IX I-IX I-IX 

2009. 2010. 2011. 2012. 

150 

0 

-150 

-300 



На страни укупних консолидованих расхода ставка 

која се односи на плате запослених у сектору 

владе износи 553,5 милиона КМ и већа је у односу 

на исти период претходне године за 6,6 милиона 

КМ или 1,2%. Ова ставка учествује 30,0% у укупно 

забиљеженим расходима. Трошкови набавке робе 

и услуга износе 72,5 милиона КМ и већи су за 7,0 

милиона КМ или 10,7% у односу на исти период 

претходне године. Истовремено, на име расхода 

по основу социјалних давања утрошено је 1,29 

милијарди КМ, што је више за 2,6 милиона КМ или 

0,2% него у истом периоду претходне године. Ови 

расходи учествују 60,5% у укупним расходима. 

123


U prvih devet mjeseci 2012. godine ostvaren je neto 

suficit od 11,8 miliona KM, dok je u istom periodu 

prethodne godine bio zabilježen neto deficit u 

iznosu od 2,7 miliona KM. Pri tome je u Vladi RS-a 

ostvaren suficit u iznosu od 76,5 miliona KM, fondu 

za zapošljavanje 7,4 miliona KM i fondu dječije zaštite 

434,9 hiljada KM, dok je u penzionom fondu zabilježen 

deficit od 42,7 miliona KM i fondu zdravstva deficit od 

29,8 miliona KM. 

124 

In the first nine months of 2012, the net surplus was 

recorded in the amount of KM 11.8 million,while in 

the same period of the previous year, net deficit was 

recorded in the amount of KM 2.7 million. The surplus 

was recorded in the RS Government in the amount of 

KM 76.5 million, in the employment fund in the amount 

of KM 7.4 million and in the children protection fund in 

the amount of KM 434.9 thousand, while deficit was 

recorded in the pension fund in the amount of KM 42.7 

million and in the health care fund in the amount of KM 

29.8 million.


U prvih devet mjeseci 2012. godine ostvaren je neto 

suficit od 11,8 milijuna KM, dok je u istom razdoblju 

prethodne godine bio zabilježen neto deficit u iznosu od 

2,7 milijuna KM. Pri tome je u Vladi RS-a ostvaren suficit 

u iznosu od 76,5 milijuna KM, fondu za zapošljavanje 

7,4 milijuna KM i fondu dječije zaštite 434,9 hiljada KM, 

dok je u mirovinskom fondu zabilježen deficit od 42,7 

milijuna KM i fondu zdravstva deficit od 29,8 milijuna 

KM. 


У првих девет мјесеци 2012. године остварен је нето 

суфицит од 11,8 милиона КМ, док је у истом периоду 

претходне године био забиљежен нето дефицит у 

износу од 2,7 милиона КМ. При томе је у Влади РС-а 

остварен суфицит у износу од 76,5 милиона КМ, 

фонду за запошљавање 7,4 милиона КМ и фонду 

дјечије заштите 434,9 хиљада КМ, док је у пензионом 

фонду забиљежен дефицит од 42,7 милиона КМ и 

фонду здравства дефицит од 29,8 милиона КМ. 

125


6. SPISAK TABELA 

T01: Kvartalni ekonomski indikatori 

T02: Bruto domaći proizvod 

T03: Indeks industrijske proizvodnje 

T04: Struktura indeksa industrijske proizvodnje 

T04a Struktura indeksa industrijske proizvodnje BiH 

T05: Indeks potrošačkih cijena za BiH (CPI) 

T06: Struktura indeksa potrošačkih cijena za BiH (CPI) 

T07: Prosječne bruto i neto plate i penzije 

T08: Monetarni agregati 

T09: Monetarni pregled 

T10: Bilans stanja CBBiH 

T11: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka u BiH 

T12: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka u FBiH 

T13: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka u RS 

T14a: Aktivne kamatne stope komercijalnih banaka 

T14b: Pasivne kamatne stope komercijalnih banaka 

T15: Ukupni depoziti i krediti komercijalnih banaka 

T16: Sektorska struktura prenosivih depozita kod 


T17: Sektorska struktura ostalih depozita kod 


T18: Sektorska struktura kratkoročnih kredita 


T19: Sektorska struktura dugoročnih kredita 


T20: Valutna struktura depozita i kredita komercijalnih 

banaka 

T21: Kupovina i prodaja KM 

T22: Prosječne obavezne rezerve 

T23: Obavezne rezerve po obračunskim periodima 

T24: Promet na berzama 

T25: Transakcije u platnom prometu 

T26: Platni bilans: Zbirna tabela 

T27: Platni bilans: Tekući i kapitalni račun 

T28: Platni bilans: Roba i usluge 

T29: Platni bilans: Finansijski račun 

T30: Platni bilans: Ostale investicije i rezervna aktiva 

T31: Servisiranje vanjskog duga 

T32: Vanjski dug opšte vlade BiH po kreditorima 

T33: Devizne rezerve CBBiH 

T34: Vanjskotrgovinska razmjena BiH 

T35: BiH-Izvoz robe prema zemlji destinacije 

126 

6. LIST OF TABLES 

T01: Quarterly Economic Indicators 

T02: Gross Domestic Product 

T03: Index of Industrial Production 

T04: Structure of Industrial Production Index 

T04a: BH Industrial Production Index Structure 

T05: Consumer Price Index for BH (CPI) 

T06: Structure of the Consumer Price Index for BH (CPI) 

T07: Average Gross and Net Wages and Pensions 

T08: Monetary Aggregates 

T09: Monetary Survey 

T10: Balance Sheet of the CBBH 

T11: Consolidated Balance of Commercial Banks in BH 

T12: Consolidated Balance of Commercial Banks in FBH 

T13: Consolidated Balance of Commercial Banks in RS 

T14a: Commercial Banks’ Lending Interest Rates 

T14b: Commercial Banks’ Deposit Interest Rates 

T15: Total Deposits and Loans of Commercial Banks 

T16: Structure of Transferable Deposits by Sector in 


T17: Structure of Other Deposits by Sector in Commercial 

Banks 

T18: Structure of Short-term Loans by Sectors of 


T19: Structure of Long-term Loans by Sectors of Commercial 

Banks 

T20: Structure of Deposits and Loans by Currency of 


T21: Buying and Selling of KM 

T22: Average Reserve Requirements 

T23: Required Reserves by Maintenance Periods 

T24: Turnover on Stock Exchanges 

T25: Payments System Transactions 

T26: Balance of Payments: Summary Table 

T27: Balance of Payments: Current and Capital Account 

T28: Balance of Payments: Goods and Services 

T29: Balance of Payments: Financial Account 

T30: Balance of Payments: Other Investment and Reserve Assets 

T31: Foreign Debt Servicing 

T32: Foreign Debt of BH General Government by Creditors 

T33: Foreign Reserves of the CBBH 

T34: Foreign Trade Balance of BH 

T35: BH-Exports by Country of Destination

CBBiH Bilten 4 2012. ЦББиХ Билтен 4 2012. 

6. SPISAK TABLICA 

T01: Tromjesečni ekonomski indikatori 

T02: Bruto domaći proizvod 

T03: Indeks industrijske proizvodnje 

T04: Struktura indeksa industrijske proizvodnje 

T04a: Struktura indeksa industrijske proizvodnje BiH 

T05: Indeks potrošačkih cijena za BiH (CPI) 

T06: Struktura indeksa potrošačkih cijena za BiH (CPI) 

T07: Prosječne bruto i neto plaće i mirovine 



T10: Bilanca stanja CBBiH 

T11: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka u BiH 

T12: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka u FBiH 

T13: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka u RS 




T16: Sektorska struktura prenosivih depozita kod 


T17: Sektorska struktura ostalih depozita kod 


T18: Sektorska struktura kratkoročnih kredita 


T19: Sektorska struktura dugoročnih kredita 


T20: Valutna struktura depozita i kredita komercijalnih 

banaka 

T21: Kupovina i prodaja KM 

T22: Prosječne obvezne rezerve 

T23: Obvezne rezerve po obračunskim razdobljima 

T24: Promet na burzama 


T26: Platna bilanca: Zbrojna tablica 

T27: Platna bilanca: Tekući i kapitalni račun 

T28: Platna bilanca: Roba i usluge 

T29: Platna bilanca: Financijski račun 

T30: Platna bilanca: Ostala ulaganja i rezervna aktiva 


T32: Vanjski dug opće vlade BiH po kreditorima 



T35: BiH-Izvoz robe po zemlji destinacije 

6. СПИСАК ТАБЕЛА 

Т01: Квартални економски индикатори 

Т02: Бруто домаћи производ 

Т03: Индекс индустријске производње 

Т04: Структура индекса индустријске производње 

Т04а: Структура индекса индустријске производње БиХ 

Т05: Индекс потрошачких цијена за БиХ (CPI) 

Т06: Структура индекса потрошачких цијена за БиХ (CPI) 

Т07: Просјечне бруто и нето плате и пензије 

Т08: Монетарни агрегати 

Т09: Монетарни преглед 

Т10: Биланс стања ЦББиХ 

Т11: Консолидовани биланс комерцијалних банака у БиХ 

Т12: Консолидовани биланс комерцијалних банака у ФБиХ 

Т13: Консолидовани биланс комерцијалних банака у РС 

Т14а: Активне каматне стопе комерцијалних банака 

Т14б: Пасивне каматне стопе комерцијалних банака 

Т15: Укупни депозити и кредити комерцијалних банака 

Т16: Секторска структура преносивих депозита код 


Т17: Секторска структура осталих депозита код 


Т18: Секторска структура краткорочних кредита 


Т19: Секторска структура дугорочних кредита 


Т20: Валутна структура депозита и кредита 


Т21: Куповина и продаја КМ 

Т22: Просјечне обавезне резерве 

Т23: Обавезне резерве по обрачунским периодима 

Т24: Промет на берзама 

Т25: Трансакције у платном промету 

Т26: Платни биланс: Збирна табела 

Т27: Платни биланс: Текући и капитални рачун 

Т28: Платни биланс: Роба и услуге 

Т29: Платни биланс: Финансијски рачун 

Т30: Платни биланс: Остале инвестиције и резервна актива 

Т31: Сервисирање спољног дуга 

Т32: Спољни дуг опште владе БиХ по кредиторима 

Т33: Девизне резерве ЦББиХ 

Т34: Спољнотрговинска размјена БиХ 

Т35: БиХ-Извоз робе према земљи дестинације 

127


T36: BiH-Uvoz robe prema zemlji porijekla 

T37: Struktura izvoza robe 

T38: Struktura uvoza robe 

T39: Pregled prosječnih srednjih kurseva КМ 

T40: Vladine finansije BiH - jedinice sektora vlade 

T41: Vladine finansije BiH - struktura konsolidovanih 

prihoda i rashoda 

T42: Vladine finansije FBiH - jedinice sektora vlade 

T43: Vladine finansije FBiH - struktura konsolidovanih 


T44: Vladine finansije RS - jedinice sektora vlade 

T45: Vladine finansije RS - struktura konsolidovanih 


T46: Tokovi direktnih stranih ulaganja u BiH klasifikovani 

prema zemlji stranog ulagača 


prema djelatnostima 

T48: Stanje direktnih stranih ulaganja u BiH prema 

komponentama 

T49: Međunarodna investiciona pozicija 

T50: Realni i nominalni efektivni kurs KM 

__________________________ 

Napomena: Kratka metodološka objašnjenja nalaze se 

ispod svake tabele, dok su opširnija dostupna na 

www.cbbh.ba 

Konvencija korištena u tabelama je sljedeća: 

Ø Prosjek 

* Oznaka za napomenu 

- Nema pojave 

... Ne raspolaže se podacima 

128 

T36: BH-Imports by Country of Origin 

T37: Structure of Exported Goods 

T38: Structure of Imported Goods 

T39: Average Exchange Rates of KM 

T40: Government Finance of BH - Government Sector Units 

T41: Government Finance of BH - Structure of Consolidated 

Revenues and Expenses 

T42: Government Finance of FBH - Government Sector Units 

T43: Government Finance of FBH - Structure of Consolidated 


T44: Government Finance of RS - Government Sector Units 

T45: Government Finance of RS - Structure of Consolidated 


T46: Flows of Foreign Direct Investments in BH Classified by 

Country of Foreign Investor 

T47: Flows of Foreign Direct Investments in BH Classified by 

Industry 

T48: Stock of Foreign Direct Investments in BH by 

Componentss 

T49: International Investment Position 

T50: Real and Nominal Effective Exchange Rates of KM 

__________________________ 

Note: Brief notes on methodology can be found below 

each table, while more detailed ones are available at 

www.cbbh.ba 

Convention used in the tables is as follows: 

Ø Average 

* Indicates a note bellow 

- No entry 

... Data not available


T36: BiH-Uvoz robe po zemlji podrijetla 

T37: Struktura izvoza robe 

T38: Struktura uvoza robe 

T39: Pregled prosječnih srednjih tečajeva KM 

T40: Vladine financije BiH - jedinice sektora vlade 

T41: Vladine financije BiH - struktura konsolidiranih 


T42: Vladine financije FBiH - jedinice sektora vlade 

T43: Vladine financije FBiH - struktura konsolidiranih 


T44: Vladine financije RS - jedinice sektora vlade 

T45: Vladine financije RS - struktura konsolidiranih 


T46: Tijekovi izravnih stranih ulaganja u BiH klasificirani 

prema zemlji inozemnog ulagača 


po djelatnostima 

T48: Stanje izravnih stranih ulaganja u BiH prema 

komponentama 

T49: Međunarodna investicijska pozicija 

T50: Nominalni i realni efektivni tečaj KM 

__________________________ 

Napomena: Kratka metodološka objašnjenja se nalaze 

ispod svake tablice, dok su opširnija dostupna na 

www.cbbh.ba 

Konvencija korištena u tablicama je sljedeća: 

Ø prosjek 

* oznaka za napomenu 

- nema pojave 

... ne raspolaže se podacima 

Т36: Бих-Увоз робе према земљи поријекла 

Т37: Структура извоза робе 

Т38: Структура увоза робе 

Т39: Преглед просјечних средњих курсева КМ 

Т40: Владине финансије БиХ - јединице сектора владе 

Т41: Владине финансије БиХ - структура 

консолидованих прихода и расхода 

Т42: Владине финансије ФБиХ - јединице сектора владе 

Т43: Владине финансије ФБиХ - структура 


Т44: Владине финансије РС - јединице сектора владе 

Т45: Владине финансије РС - структура 


Т46: Токови директних страних улагања у БиХ 

класификовани према земљи страног улагача 

Т47: Токови директних страних улагања у БиХ 

класификовани према дјелатностима 

Т48: Стање директних страних улагања у БиХ према 

компонентама 

Т49: Међународна инвестициона позиција 

Т50: Номинални и реални ефективни курс КМ 

__________________________ 

Напомена: Кратка методолошка објашњења се налазе 

испод сваке табеле, док су опширнија доступна на 

www.cbbh.ba 

Конвенција коришћена у табелама је сљедећа: 

Ø просјек 

* ознака за напомену 

- нема појаве 

... не располаже се подацима 

129


T01: Kvartalni ekonomski indikatori T01: Quartely Economic Indicators 

130 

2010. 2011. 2012. 

Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 

u procentima/ in percent 

Rast industrijske proizvodnje: FBiH1) Industrial Production Growth: FBH1) 9,8 -5,2 -1,1 1,7 -9,4 -7,7 3,6 -3,1 2,8 

Rast industrijske proizvodnje: RS1) Industrial Production Growth: RS1) 11,4 -7,9 3,4 -6,6 2,1 -7,5 1,5 5,1 -0,3 

Rast potrošačkih cijena (CPI) 

Consumer Prices Growth (CPI) 

2,0 2,8 -0,9 0,2 0,9 2,0 -1,0 0,6 0,5 

Rast ukupnih kredita2) Total Credit Growth2) 2,4 1,5 1,5 0,9 1,3 0,9 1,5 1,5 0,2 

Rast ukupnih depozita 

Total Deposits Growth 

1,5 0,2 0,1 2,0 1,4 -1,8 1,6 1,3 1,3 

Kamatne stope na dugoročne kredite3) Long-term Lending Rate3) 8,4 7,7 7,7 7,3 7,6 7,9 7,9 7,8 7,3 

Kamatne stope na dugoročne depozite3) Long-term Deposit Rate3) 2,9 2,9 2,7 2,7 2,8 2,8 2,9 3,0 3,1 

Rast novca u užem smislu (M1) 5) 

Narrow Money Growth (M1) 5) 1,8 -1,3 1,2 3,0 1,9 -1,8 -0,1 2,3 -1,1 

Rast novca u širem smislu (M2) 

Broad Money Growth (M2) 

2,0 0,3 0,8 2,5 2,0 -0,8 1,3 1,7 1,2 

u milionima KM / in KM million 

Saldo robne razmjene4) Trade Balance4) -2.131 -1.716 -2.096 -2.220 -2.315 -1.911 -2.062 -2.356 … 

Izvoz 

Exports 

Uvoz 

Imports 

Bilans tekućeg računa 

Current Account Balance 


Foreign reserves 


Foreign Debt Servicing 

Kurs BAM/USD 

Exchange Rate BAM/USD 

Napomena: 

Podaci prikazani u ovoj tabeli predstavljaju promjene u odnosu na 

prethodni kvartal. 

1) Kvartalne stope rasta industrijske proizvodnje izračunate su na osnovu 

mjesečnih stopa rasta u datom kvartalu. 

2) Vidi bilješku uz tabelu T15. 

3) Kvartalne kamatne stope predstavljaju aritmetičku sredinu mjesečnih 

ponderisanih kamatnih stopa iz izvještajnog kvartala na dugoročne 

kredite privatnim preduzećima i udruženjima i oročene i štedne 

depozite stanovništva iskazane na godišnjem nivou. 

4) Saldo izvoza i uvoza robe na platnobilansnoj osnovi uključuje prilagođenja 

obuhvata i vrijednosti koja se rade u svrhu izvještavanja o platnom bilansu, 

u skladu s metodologijom MMF-a (Priručnik za platni bilans, šesto izdanje). 

5) Monetarni podaci ažurirani na osnovu nove metodologije za period 

januar 2006 - septembar 2011. 

1.126 1.207 1.309 1.318 1.301 1.085 1.360 1.305 … 

-3.257 -2.923 -3.405 -3.538 -3.616 -2.996 -3.422 -3.661 … 

-392 -313 -681 -618 -827 -564 -623 -734 … 

199,9 -314 -51,9 151,7 180,1 -309,7 -227,0 403,8 217,8 

111,8 42,6 162,0 49,0 128,9 51,3 127,2 48,7 186,1 

1,4395 1,4324 1,3589 1,3834 1,4498 1,4929 1,5241 1,5649 1,5085 

Note: 

Data shown in this table represents change from the previous quarter. 

1) Quarterly growth rates of industrial production were calculated on 

the basis of monthly growth rates for the given quarter. 

2) See notes from table T15. 

3) Quarterly interest rates are aritmetic averages of weighted monthly 

interest rates for the reporting quarter, on long-term credits 

extended to private enterprises and cooperatives and fix term and 

saving deposits presented at annual level. 

4) Balance of export and import of goods on BoP basis include 

adjustments to coverage and valuation that were done for balance 

of payments dissemination purpose, in accordance with the IMF 

methodology (Balance of Payments Manual, 6th edition). 

5) Monetary data updated for period January 2006 -September 2011 

based on new methodologhy.


T01: Tromjesečni ekonomski indikatori T01: Квартални економски индикатори 

2010. 2011. 2012. 

Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 

u postocima/у процентима 

Rast industrijske proizvodnje: FBiH1) Раст индустријске производње: ФБиХ1) 9,8 -5,2 -1,1 1,7 -9,4 -7,7 3,6 -3,1 2,8 

Rast industrijske proizvodnje: RS1) Раст индустријске производње: РС1) 11,4 -7,9 3,4 -6,6 2,1 -7,5 1,5 5,1 -0,3 

Rast potrošačkih cijena (CPI) 

Раст потрошачких цијана (CPI) 

2,0 2,8 -0,9 0,2 0,9 2,0 -1,0 0,6 0,5 

Rast ukupnih kredita2) Раст укупних кредита2) 2,4 1,5 1,5 0,9 1,3 0,9 1,5 1,5 0,2 

Rast ukupnih depozita 

Раст укупних депозита 

1,5 0,2 0,1 2,0 1,4 -1,8 1,6 1,3 1,3 

Kamatne stope na dugoročne kredite3) Каматне стопе на дугорочне кредите3) 8,4 7,7 7,7 7,3 7,6 7,9 7,9 7,8 7,3 

Kamatne stope na dugoročne depozite3) Каматне стопе на дугорочне депозите3) 2,9 2,9 2,7 2,7 2,8 2,8 2,9 3,0 3,1 

Rast novca u užem smislu (M1) 5) 

Раст новца у ужем смислу (M1) 5) 1,8 -1,3 1,2 3,0 1,9 -1,8 -0,1 2,3 -1,1 

Rast novca u širem smislu (M2) 

Раст новца у ширем смислу (M2) 

2,0 0,3 0,8 2,5 2,0 -0,8 1,3 1,7 1,2 

u milijunima KM/у милионима КМ 

Bilanca robne razmjene4) Салдо робне размјене4) -2.131 -1.716 -2.096 -2.220 -2.315 -1.911 -2.062 -2.356 … 

Izvoz 

Извоз 

Uvoz 

Увоз 

Bilanca tekućeg računa 

Биланс текућег рачуна 


Девизне резерве 


Сервисирање спољног дуга 

Tečaj BAM/USD 

Курс BAM/USD 

Napomena: 

Podaci prikazani u ovoj tablici predstavljaju promjene u odnosu na 

prethodno tromjesečje. 

1) Tromjesečne stope rasta industrijske proizvodnje izračunate su na 

osnovi mjesečnih stopa rasta u danom tromjesečju. 

2) Vidi bilješku uz tablicu T15. 

3) Tromjesečne kamatne stope predstavljaju aritmetičku sredinu 

mjesečnih ponderiranih kamatnih stopa iz izvještajnog tromjesečja 

na dugoročne kredite privatnim poduzećima i udrugama i oročene i 

štedne depozite stanovništva iskazane na godišnjoj razini. 

4) Bilanca izvoza i uvoza robe na platnobilančnoj osnovi uključuje 

prilagodbe obuhvata i vrijednosti koje se rade u svrhu izvještavanja 

o platnoj bilanci, sukladno metodologiji MMF-a (Priručnik za platnu 

bilancu, šesto izdanje). 

5) Monetarni podaci ažurirani na osnovu nove metodologije za period 

siječanj 2006-rujan 2011. 

1.126 1.207 1.309 1.318 1.301 1.085 1.360 1.305 … 

-3.257 -2.923 -3.405 -3.538 -3.616 -2.996 -3.422 -3.661 … 

-392 -313 -681 -618 -827 -564 -623 -734 … 

199,9 -314 -51,9 151,7 180,1 -309,7 -227,0 403,8 217,8 

111,8 42,6 162,0 49,0 128,9 51,3 127,2 48,7 186,1 

1,4395 1,4324 1,3589 1,3834 1,4498 1,4929 1,5241 1,5649 1,5085 

Напомена: 

Подаци приказани у овој табели представљају промјене у односу на 

претходни квартал. 

1) Кварталне стопе раста индустријске производње су израчунате на 

основу мјесечних стопа раста у датом кварталу. 

2) Види биљешку уз табелу Т15. 

3) Кварталне каматне стопе представљају аритметичку средину 

мјесечних пондерисаних каматних стопа из извјештајног квартала на 

дугорочне кредите приватним предузећима и удружењима и орочене 

и штедне депозите становништва исказане на годишњем нивоу. 

4) Салдо извоза и увоза робе на платнобилансној основи укључује 

прилагођења обухвата и вриједности која се раде у циљу извјештавања 

о платном билансу, у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за 

платни биланс, шесто издање). 

5) Монетарни подаци ажурирани на основу нове методологије за 

период јануар 2006-септембар 2011. 

131


T02: Bruto domaći proizvod Bosne i Hercegovine 

(tekuće cijene) 

Nominalni BDP (u milionima KM) 

Nominal GDP (in KM million) 

Nominalni BDP (u milionima USD) 

Nominal GDP (in USD million) 

BDP po stanovniku BiH (u KM) 

GDP per capita (in KM) 

BDP po stanovniku BiH (u USD) 

GDP per capita (in USD) 

Godišnji rast realnog BDP (u %) 

Real GDP annual growth ( in %) 

Broj stanovnika (u hiljadama) 

Population (in thousands) 

Prosječni godišnji kurs KM/USD 

Annual average exchange rate KM/USD 

Izvor: 

Agencija za statistiku BiH, saopštenje "Bruto domaći proizvod za Bosnu 

i Hercegovinu 2011, proizvodni pristup, prvi rezultati, decembar 2012", 

osim podataka o prosječnom godišnjem kursu KM/USD za koje je izvor 

CBBiH. 

132 

T02: Gross Domestic Product of Bosnia and Herzegovina 

(current prices) 

2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 

17.218 19.333 21.836 24.759 24.051 24.773 25.666 

10.947 12.398 15.275 18.522 17.096 16.774 18.253 

4.480 5.031 5.683 6.444 6.258 6.446 6.684 

2.849 3.226 3.976 4.821 4.449 4.365 4.753 

3,9 6,0 6,1 5,6 -2,9 1,4 1,0 

3.843 3.843 3.842 3.842 3.843 3.843 3.840 

1,5728 1,5594 1,4295 1,3366 1,4068 1,4769 1,4061 

Source: 

BH Agency for Statistics, First release "Gross Domestic Product of 

BH 2011, production approach, first results, December 2012", except 

annual average exchange rate KM/USD for which CBBH is a source.


T02: Bruto domaći proizvod Bosne i Hercegovine 

(tekuće cijene) 

Nominalni BDP (u milijunima KM) 

Номинални БДП (у милионима КМ) 

Nominalni BDP (u milijunima USD) 

Номинални БДП (у милионима USD) 

BDP po stanovniku BiH (u KM) 

БДП по становнику БиХ (у КМ) 

BDP po stanovniku BiH (u USD) 

БДП по становнику БиХ (у USD) 

Godišnj rast realnog BDP (u %) 

Годишњи раст реалног БДП (у %) 

Broj stanovnika (u tisućama) 

Број становника (у хиљадама) 

Prosječni godišnji tečaj KM/USD 

Просјечни годишњи курс KM/USD 

Izvor: 

Agencija za statistiku BiH, saopštenje "Bruto domaći proizvod za Bosnu 

i Hercegovinu 2011, proizvodni pristup, prvi rezultati, prosinac 2012". 

osim podataka o prosječnom godišnjem tečaju KM/USD za koje je izvor 

CBBiH. 

T02: Бруто домаћи производ Босне и Херцеговине 

(текуће цијене) 

2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 

17.218 19.333 21.836 24.759 24.051 24.773 25.666 

10.947 12.398 15.275 18.522 17.096 16.774 18.253 

4.480 5.031 5.683 6.444 6.258 6.446 6.684 

2.849 3.226 3.976 4.821 4.449 4.365 4.753 

3,9 6,0 6,1 5,6 -2,9 1,4 1,0 

3.843 3.843 3.842 3.842 3.843 3.843 3.840 

1,5728 1,5594 1,4295 1,3366 1,4068 1,4769 1,4061 

Извор: 

Агенција за статистику БиХ, производни приступ, саопштење "Бруто 

домаћи производ за Босну и Херцеговину 2011, производни приступ, 

први резултати, децембар 2012", осим података о просјечном 

годишњем курсу КМ/USD за које је извор ЦББХ. 

133


T03: Indeks industrijske proizvodnje T03: Index of Industrial Production 

 

statistiku RS. 

Napomena: 

Indeks industrijske proizvodnje za period / isti period prethodne 

godine u decembru predstavlja godišnji indeks u odnosu na 

prethodnu godinu. 

134 

Mjesec / prethodni mjesec 

tekuće godine 

Mjesec / isti mjesec 

prethodne godine 

Period / isti period 


Godina Mjesec FBiH RS FBiH RS FBiH RS 

Month / previous month of 

current year 

Month / the same month of 

previous year 

Period / the same period of 

previous year 

Year Month FBH RS FBH RS FBH RS 

1998. 12. … … 115,4 115,5 123,8 123,0 

1999. 12. … … 109,1 92,7 110,6 101,6 

2000. 12. … … 105,7 103,5 108,8 105,6 

2001. 12. … … 107,4 74,6 112,2 87,1 

2002. 12. … … 113,9 119,4 109,2 97,5 

2003. 12. … … 107,8 100,9 104,8 105,7 

2004. 12. … … 109,0 113,9 113,2 109,7 

2005. 12. … … 105,1 112,9 106,1 119,8 

2006. 12. … … 106,7 128,5 110,4 119,1 

2007. 12. … … 98,4 102,0 108,6 101,4 

2008. 12. … … 109,4 199,6 107,9 116,8 

2009. 12. … … 90,1 121,0 88,4 119,0 

2010. 12. … … 112,7 114,1 104,2 105,0 

2011. 12. ... ... 93,6 93,9 102,5 104,7 

2012. 12. ... ... 99,6 98,5 95,7 95,8 

2011. 10. 101,8 107,4 98,6 105,9 104,0 106,7 

11. 93,7 101,9 97,3 99,6 103,4 105,9 

12. 102,1 95,9 93,6 93,9 102,5 104,7 

2012. 01. 89,9 83,5 92,8 95,4 92,8 95,4 

02. 90,1 91,7 87,8 94,5 90,4 95,0 

03. 114,0 120,8 90,4 94,6 90,4 94,9 

04. 104,0 94,8 96,8 100,8 91,9 96,3 

05. 100,7 102,8 100,4 95,4 93,6 96,1 

06. 98,9 104,2 96,1 94,4 94,0 95,8 

07. 100,3 93,1 96,1 86,6 94,4 94,4 

08. 102,4 103,9 101,2 92,1 95,2 94,1 

09. 96,8 108,7 95,2 105,8 95,2 95,4 

10. 101,8 100,4 94,2 97,3 95,1 95,6 

11. 98,9 98,6 97,2 94,5 95,3 95,5 

12. 104,3 100,7 99,6 98,5 95,7 95,8 

 

Statistics. 

Note: 

Industrial production index for a period / the same period 

of previous year for December represents yearly index in 

comparison to previous year.


T03: Indeks industrijske proizvodnje T03: Индекс индустријске производње 

Mjesec / prethodni mjesec 


 

statistiku RS. 

Napomena: 

Indeks industrijske proizvodnje za razdoblje / isto razdoblje 

prethodne godine u prosincu predstavlja godišnji indeks u 

odnosu na prethodnu godinu. 

Mjesec / isti mjesec 


Razdoblje / isto razdoblje 


Godina Mjesec FBiH RS FBiH RS FBiH RS 

Мјесец / претходни мјесец 

текуће године 

Мјесец / исти мјесец 

претходне године 

Период / исти период 


Година Мјесец ФБиХ РС ФБиХ РС ФБиХ РС 

1998. 12. … … 115,4 115,5 123,8 123,0 

1999. 12. … … 109,1 92,7 110,6 101,6 

2000. 12. … … 105,7 103,5 108,8 105,6 

2001. 12. … … 107,4 74,6 112,2 87,1 

2002. 12. … … 113,9 119,4 109,2 97,5 

2003. 12. … … 107,8 100,9 104,8 105,7 

2004. 12. … … 109,0 113,9 113,2 109,7 

2005. 12. … … 105,1 112,9 106,1 119,8 

2006. 12. … … 106,7 128,5 110,4 119,1 

2007. 12. … … 98,4 102,0 108,6 101,4 

2008. 12. … … 109,4 199,6 107,9 116,8 

2009. 12. … … 90,1 121,0 88,4 119,0 

2010. 12. … … 112,7 114,1 104,2 105,0 

2011. 12. ... ... 93,6 93,9 102,5 104,7 

2012. 12. ... ... 99,6 98,5 95,7 95,8 

2011. 10. 101,8 107,4 98,6 105,9 104,0 106,7 

11. 93,7 101,9 97,3 99,6 103,4 105,9 

12. 102,1 95,9 93,6 93,9 102,5 104,7 

2012. 01. 89,9 83,5 92,8 95,4 92,8 95,4 

02. 90,1 91,7 87,8 94,5 90,4 95,0 

03. 114,0 120,8 90,4 94,6 90,4 94,9 

04. 104,0 94,8 96,8 100,8 91,9 96,3 

05. 100,7 102,8 100,4 95,4 93,6 96,1 

06. 98,9 104,2 96,1 94,4 94,0 95,8 

07. 100,3 93,1 96,1 86,6 94,4 94,4 

08. 102,4 103,9 101,2 92,1 95,2 94,1 

09. 96,8 108,7 95,2 105,8 95,2 95,4 

10. 101,8 100,4 94,2 97,3 95,1 95,6 

11. 98,9 98,6 97,2 94,5 95,3 95,5 

12. 104,3 100,7 99,6 98,5 95,7 95,8 

Извор: Федерални завод за статистику ФБиХ и Републички завод за 

статистику РС. 


Индекс индустријске производње за период / исти период 

претходне године у децембру представља годишњи индекс у 

односу на претходну годину. 

135


T04: Struktura indeksa industrijske proizvodnje T04: Structure of Industrial Production Index 

Ukupno Rudarstvo Prerađivačka industrija 

Snabdijevanje el. 

energijom, plinom i 

vodom 

Godina Mjesec FBiH RS FBiH RS FBiH RS FBiH RS 

Total Mining Manufacturing 

Electricity, gas and 

water supply 

Year Month FBH RS FBH RS FBH RS FBH RS 

1998. … 123,8 123,0 122,8 … 129,7 … 113,6 … 

1999. … 110,6 101,6 99,4 … 117,9 … 101,4 … 

2000. … 108,8 105,6 110,4 … 107,9 … 110,4 … 

2001. … 112,2 87,1 102,7 96,5 114,3 79,1 111,4 105,2 

2002. … 109,2 97,5 114,9 86,8 113,3 104,1 99,3 87,8 

2003. … 104,8 105,7 104,6 122,4 105,2 99,5 99,1 116,3 

2004. … 113,2 109,7 105,8 136,7 114,5 107,2 116,1 105,7 

2005. … 106,1 119,8 104,2 118,0 111,4 123,2 96,3 106,9 

2006. … 110,4 119,1 108,8 120,6 110,4 121,3 111,6 109,7 

2007. … 108,6 101,4 105,6 102,7 111,7 104,1 101,7 94,6 

2008. … 107,9 116,8 105,1 114,1 108,2 119,4 109,1 110,5 

2009. … 88,4 119,0 96,4 92,5 83,9 135,1 95,7 107,9 

2010. … 104,2 105,0 95,7 109,1 106,9 105,1 102,4 103,0 

2011. … 102,5 104,7 112,3 118,2 100,0 103,9 103,3 100,0 

2012. … 95,7 95,8 95,9 96,1 97,9 95,2 89,1 96,3 

2011. 10. 98,6 105,9 98,6 100,8 98,5 102,7 99,4 114,7 

11. 97,3 99,6 93,7 113,6 93,2 100,7 114,0 91,3 

12. 93,6 93,3 106,6 100,4 96,8 100,6 79,8 82,0 

2012. 01. 92,8 95,4 104,2 109,9 99,2 97,1 74,8 90,1 

02. 87,8 94,5 94,9 82,7 88,4 93,4 81,7 111,3 

03. 90,4 94,6 102,3 102,0 94,7 92,2 72,6 95,0 

04. 96,8 100,8 91,2 81,9 94,3 96,8 110,8 117,3 

05. 100,4 95,4 95,5 104,6 100,7 95,7 104,3 91,1 

06. 96,1 94,4 100,7 101,6 96,2 93,0 94,1 93,4 

07. 96,1 86,6 93,3 83,6 99,3 94,9 89,6 75,9 

08. 101,2 92,1 93,3 104,5 104,7 100,7 98,3 73,7 

09. 95,2 105,8 86,6 100,5 97,5 102,4 95,5 116,8 

10. 94,2 97,3 96,8 95,0 100,9 96,5 73,2 99,6 

11. 97,2 94,5 100,1 97,7 100,9 94,8 84,5 92,2 

12. 99,6 98,5 93,6 89,0 97,1 92,4 110,1 110,8 

Izvor: Federalni zavod za statistiku FBiH i Republički zavod za statistiku 

RS. 

Napomena: 

Indeksi industrijske proizvodnje iskazani su za godinu u odnosu na 

prethodnu godinu a za mjesec u odnosu na isti mjesec prethodne godine 

i iskazani su prema glavnim područjima SKD-a. 

136 

Source: Federal office of statistics of FBH and RS Institute of Statistics. 

Note: 

Industrial production indices are stated for a year in comparison to 

previous year and for a month in comparison to the same month of 

previous year and are shown by the main section of SCE.


T04: Struktura indeksa industrijske proizvodnje T04: Структура индекса индустријске производње 

Ukupno Rudarstvo Prerađivačka industrija 

Opskrba el. energijom, 

gasom i vodom 

Godina Mjesec FBiH RS FBiH RS FBiH RS FBiH RS 

Укупно Рударство 

Izvor: Federalni zavod za statistiku FBiH i Republički zavod za statistiku 

RS. 

Napomena: 

Indeksi industrijske proizvodnje su iskazani za godinu u odnosu na 

prethodnu godinu, a za mjesec u odnosu na isti mjesec prethodne godine 

i iskazani su u skladu s glavnim područjima SKD-a. 

Прерађивачка 

индустрија 

Снабдијевање ел. 

енергијом, гасом и 

водом 

Година Мјесец ФБиХ РС ФБиХ РС ФБиХ РС ФБиХ РС 

1998. … 123,8 123,0 122,8 … 129,7 … 113,6 … 

1999. … 110,6 101,6 99,4 … 117,9 … 101,4 … 

2000. … 108,8 105,6 110,4 … 107,9 … 110,4 … 

2001. … 112,2 87,1 102,7 96,5 114,3 79,1 111,4 105,2 

2002. … 109,2 97,5 114,9 86,8 113,3 104,1 99,3 87,8 

2003. … 104,8 105,7 104,6 122,4 105,2 99,5 99,1 116,3 

2004. … 113,2 109,7 105,8 136,7 114,5 107,2 116,1 105,7 

2005. … 106,1 119,8 104,2 118,0 111,4 123,2 96,3 106,9 

2006. … 110,4 119,1 108,8 120,6 110,4 121,3 111,6 109,7 

2007. … 108,6 101,4 105,6 102,7 111,7 104,1 101,7 94,6 

2008. … 107,9 116,8 105,1 114,1 108,2 119,4 109,1 110,5 

2009. … 88,4 119,0 96,4 92,5 83,9 135,1 95,7 107,9 

2010. … 104,2 105,0 95,7 109,1 106,9 105,1 102,4 103,0 

2011. … 102,5 104,7 112,3 118,2 100,0 103,9 103,3 100,0 

2012. … 95,7 95,8 95,9 96,1 97,9 95,2 89,1 96,3 

2011. 10. 98,6 105,9 98,6 100,8 98,5 102,7 99,4 114,7 

11. 97,3 99,6 93,7 113,6 93,2 100,7 114,0 91,3 

12. 93,6 93,3 106,6 100,4 96,8 100,6 79,8 82,0 

2012. 01. 92,8 95,4 104,2 109,9 99,2 97,1 74,8 90,1 

02. 87,8 94,5 94,9 82,7 88,4 93,4 81,7 111,3 

03. 90,4 94,6 102,3 102,0 94,7 92,2 72,6 95,0 

04. 96,8 100,8 91,2 81,9 94,3 96,8 110,8 117,3 

05. 100,4 95,4 95,5 104,6 100,7 95,7 104,3 91,1 

06. 96,1 94,4 100,7 101,6 96,2 93,0 94,1 93,4 

07. 96,1 86,6 93,3 83,6 99,3 94,9 89,6 75,9 

08. 101,2 92,1 93,3 104,5 104,7 100,7 98,3 73,7 

09. 95,2 105,8 86,6 100,5 97,5 102,4 95,5 116,8 

10. 94,2 97,3 96,8 95,0 100,9 96,5 73,2 99,6 

11. 97,2 94,5 100,1 97,7 100,9 94,8 84,5 92,2 

12. 99,6 98,5 93,6 89,0 97,1 92,4 110,1 110,8 

Извор: Федерални завод за статистику ФБиХ и Републички завод за статистику 

РС. 


Индекси индустријске производње су исказани за годину у односу на 

претходну годину, а за мјесец у односу на исти мјесец претходне године и 

исказани су према главним подручјима СКД-а. 

137


T04 a: Struktura indeksa industrijske proizvodnje BiH T04 a: BH Industrial Production Index Structure 

138 

Ø2005=100 

Godina Mjesec Ukupno Rudarstvo Prerađivačka industrija 

Year Month Total Mining Manufacturing 

Snabdijevanje el. 


vodom 

Electricity, gas and 

water supply 

2006. … … … … … 

2007. … … … … … 

2008. … … … … … 

2009. … … … … … 

2010. … … … … … 

2011. … … … … … 

2012. … … … … … 

2010. 10. 144,5 136,0 155,1 122,1 

11. 138,8 141,3 144,1 124,0 

12. 147,7 130,1 148,3 155,7 

2011. 01. 135,3 114,4 134,3 149,1 

02. 130,7 113,6 135,1 129,0 

03. 146,7 122,8 154,4 140,2 

04. 138,0 121,9 156,0 101,3 

05. 141,5 122,4 156,5 114,0 

06. 144,6 133,0 160,4 111,1 

07. 146,0 143,7 157,1 119,1 

08. 144,4 147,2 154,9 116,2 

09. 142,9 134,8 161,5 100,0 

10. 148,1 140,8 158,0 127,1 

11. 149,0 146,3 158,0 127,8 

12. 149,3 136,8 159,5 130,4 

2012. 01. 126,4 123,3 124,3 133,5 

02. 114,6 101,3 113,7 124,0 

03. 135,2 129,1 142,6 119,9 

04. 131,3 107,8 145,3 108,5 

05. 141,2 119,9 158,8 108,6 

06. 138,3 133,5 153,6 101,9 

07. 139,1 120,6 157,5 102,8 

08. 141,4 137,7 157,1 103,7 

09. 141,4 129,4 158,0 104,5 

10. 144,4 131,3 160,8 110,2 

11. 143,3 141,8 156,7 110,1 

12. 142,2 127,5 148,9 133,2 

Izvor: Agencija za statistiku BiH. Source: BH Agency for Statistics.


T04 a: Struktura indeksa industrijske proizvodnje BiH T04 a: Структура индекса индустријске производње БиХ 

Ø2005=100 

Godina Mjesec Ukupno Rudarstvo Prerađivačka industrija 

Година Мјесец Укупно Рударство 

Прерађивачка 

индустрија 

Opskrba el. 


vodom 

Снабдијевање 

ел.енергијом, гасом и 

водом 

2006. … … … … … 

2007. … … … … … 

2008. … … … … … 

2009. … … … … … 

2010. … … … … … 

2011. … … … … … 

2012. … … … … … 

2010. 10. 144,5 136,0 155,1 122,1 

11. 138,8 141,3 144,1 124,0 

12. 147,7 130,1 148,3 155,7 

2011. 01. 135,3 114,4 134,3 149,1 

02. 130,7 113,6 135,1 129,0 

03. 146,7 122,8 154,4 140,2 

04. 138,0 121,9 156,0 101,3 

05. 141,5 122,4 156,5 114,0 

06. 144,6 133,0 160,4 111,1 

07. 146,0 143,7 157,1 119,1 

08. 144,4 147,2 154,9 116,2 

09. 142,9 134,8 161,5 100,0 

10. 148,1 140,8 158,0 127,1 

11. 149,0 146,3 158,0 127,8 

12. 149,3 136,8 159,5 130,4 

2012. 01. 126,4 123,3 124,3 133,5 

02. 114,6 101,3 113,7 124,0 

03. 135,2 129,1 142,6 119,9 

04. 131,3 107,8 145,3 108,5 

05. 141,2 119,9 158,8 108,6 

06. 138,3 133,5 153,6 101,9 

07. 139,1 120,6 157,5 102,8 

08. 141,4 137,7 157,1 103,7 

09. 141,4 129,4 158,0 104,5 

10. 144,4 131,3 160,8 110,2 

11. 143,3 141,8 156,7 110,1 

12. 142,2 127,5 148,9 133,2 

Izvor: Agencija za statistiku BiH. 

139


T05: Indeks potrošačkih cijena za BiH (CPI) T05: Consumer Price Index for BH (CPI) 

Godina Mjesec 

Year Month 

140 

Mjesec/prethodni mjesec 


Month/previous month 

of current year 

Mjesec/isti mjesec 


Month/the same month 

of previous year 

Period/isti period 


Period/the same period 

of previous year 

1998. 12. … 121,2 113,3 

1999. 12. … 103,3 103,7 

2000. 12. … 107,5 104,8 

2001. 12. … 100,9 103,1 

2002. 12. … 100,2 100,4 

2003. 12. … 100,6 100,6 

2004. 12. … 100,5 100,4 

2005. 12. … 104,3 103,8 

2006. 12. … 104,6 106,1 

2007. 12. … 104,9 101,5 

2008. 12. … 103,8 107,4 

2009. 12. … 100,0 99,6 

2010. 12. … 103,1 102,1 

2011. 12. … 103,1 103,7 

2012. 12. … 101,8 102,1 

2011. 10. 100,5 103,7 103,7 

11. 100,3 103,8 103,7 

12. 100,1 103,1 103,7 

2012. 01. 100,9 102,5 102,5 

02. 100,7 102,4 102,5 

03. 100,4 102,1 102,4 

04. 99,6 102,3 102,3 

05. 99,9 101,9 102,2 

06. 99,5 101,9 102,2 

07. 99,5 101,4 102,1 

08. 100,3 101,8 102,0 

09. 100,8 102,3 102,1 

10. 100,6 102,3 102,0 

11. 99,9 101,9 102,1 

12. 100,0 101,8 102,1 

Izvor:Agencija za statistiku BiH od 2006, a do 2006. Federalni zavod za 

statistiku FBiH i Republički zavod za statistiku RS. 

Napomena: 

Do 2006. prikazan je indeks cijena na malo na nivou BiH i izračunat je 

kao ponderisani prosjek mjesečnih indeksa cijena entiteta, gdje ponder 

predstavlja učešće entiteta u BDP-u. 

Za 2006. i dalje prikazan je indeks potrošačkih cijena. 

Indeks cijena za period/isti period prethodne godine u decembru 

predstavlja godišnji indeks u odnosu na prethodnu godinu. 

Source: BH Agency for Statistics since 2006, but until 2006 Federal Office of 

Statistics of FBH and RS Institute of Statistics. 

Note: 

Retail price index is presented until 2006, which is calculated as a weighted 

average of entities' monthly prices indices where the weights represents the 

share of entities in BH GDP. 

For 2006 and following periods in the table we presented consumer price index (CPI). 

Price index for a period/the same period of previous year for December 

represents yearly index in comparison to previous year.


T05: Indeks potrošačkih cijena za BiH (CPI) T05: Индекс потрошачких цијена за БиХ (CPI) 

Godina Mjesec 

Година Мјесец 

Mjesec/prethodni 

mjesec tekuće godine 

Мјесец/претходни 

мјесец текуће године 

Mjesec/isti mjesec 


Мјесец/исти мјесец 


Period/isti period 


Период/исти период 


1998. 12. … 121,2 113,3 

1999. 12. … 103,3 103,7 

2000. 12. … 107,5 104,8 

2001. 12. … 100,9 103,1 

2002. 12. … 100,2 100,4 

2003. 12. … 100,6 100,6 

2004. 12. … 100,5 100,4 

2005. 12. … 104,3 103,8 

2006. 12. … 104,6 106,1 

2007. 12. … 104,9 101,5 

2008. 12. … 103,8 107,4 

2009. 12. … 100,0 99,6 

2010. 12. … 103,1 102,1 

2011. 12. … 103,1 103,7 

2012. 12. … 101,8 102,1 

2011. 10. 100,5 103,7 103,7 

11. 100,3 103,8 103,7 

12. 100,1 103,1 103,7 

2012. 01. 100,9 102,5 102,5 

02. 100,7 102,4 102,5 

03. 100,4 102,1 102,4 

04. 99,6 102,3 102,3 

05. 99,9 101,9 102,2 

06. 99,5 101,9 102,2 

07. 99,5 101,4 102,1 

08. 100,3 101,8 102,0 

09. 100,8 102,3 102,1 

10. 100,6 102,3 102,0 

11. 99,9 101,9 102,1 

12. 100,0 101,8 102,1 

Izvor: Agencija za statistiku BiH od 2006. godine, a do 2006. godine Federalni 

zavod za statistiku FBiH i Republički zavod za statistiku RS. 

Napomena: 

Do 2006. prikazan je indeks cijena na malo na razini BiH i izračunat je 

kao ponderirani prosjek mjesečnih indeksa cijena entiteta, gdje ponder 

predstavlja udio entiteta u BDP-u. 

Za 2006. i dalje prikazan je indeks potrošačkih cijena. 

Indeks cijena za razdoblje/isto razdoblje prethodne godine u prosincu 

predstavlja godišnji indeks u odnosu na prethodnu godinu. 

Извор: Агенција за статистику БиХ од 2006. године, а до 2006. године 

Федерални завод за статистику ФБиХ и Републички завод за статистику РС. 


До 2006. приказан је индекс цијена на мало на нивоу БиХ и 

израчунат је као пондерисани просјек мјесечних индекса цијена 

ентитета, гдје пондер представља учешће ентитета у БДП-у. 

За 2006. и даље приказан је индекс потрошачких цијена. 

Индекс цијена за период/исти период претходне године у децембру 

представља годишњи индекс у односу на претходну годину. 

141


T06: Struktura indeksa potrošačkih cijena za BiH (CPI) T06: Structure of the Consumer Price Index for BH (CPI) 

Godina 

Year 

142 

Mjesec 

Month 

Ukupno 

Total 

Hrana i bezalkoholna pića 

Food and non-alcoholic 

beverages 

Alkoholna pića i duhan 

Alcoholic beverages, tobacco 

Odjeća i obuća 

Clothing and foot wear 

Stanovanje, voda, el. energija, 

plin i drugi energenti 

Housing, water, electricity, gas 

and other fuels 

Namještaj, kućanski uređaji 

i redovno održavanje kuće 

Furnishings, household 

equipment and routine 

maintenance of the house 

Zdravstvo 

Health 

Prevoz 

Transport 

Komunikacije 

Communication 

Rekreacija i kultura 

Recreation and culture 

Obrazovanje 

Education 

Restorani i hoteli 

Restaurants and hotels 

Ostala dobra i usluge 

Miscellaneous goods and 

services 

2006. 106,1 108,3 100,0 99,2 113,0 101,2 109,0 105,2 113,7 104,8 101,9 103,9 101,4 

2007. 101,5 102,9 100,4 96,9 102,4 100,4 101,0 100,2 102,2 101,4 104,4 102,8 100,6 

2008. 107,4 112,1 101,1 97,9 108,5 102,2 100,4 111,2 104,4 104,0 102,5 107,1 102,8 

2009. 99,6 99,1 109,8 96,1 103,9 100,8 100,8 90,1 101,5 103,2 99,8 104,9 102,3 

2010. 102,1 99,3 120,2 95,4 103,1 100,1 101,8 107,1 106,9 100,7 102,6 101,1 100,7 

2011. 103,7 106,0 108,2 92,7 103,1 101,1 98,1 107,5 105,4 100,6 100,0 101,8 100,0 

2012. 102,1 101,8 109,9 93,9 102,9 101,2 99,7 104,8 101,5 100,5 100,0 101,7 101,0 

2011. 10. 103,7 105,4 108,4 93,6 103,0 101,9 99,9 108,1 105,4 100,6 100,2 102,5 100,0 

11. 103,8 105,3 108,6 93,3 103,5 101,9 99,2 108,4 105,4 100,4 100,2 102,5 100,0 

12. 103,1 103,6 108,9 93,4 103,3 101,5 99,3 106,9 105,3 100,4 100,2 102,9 100,3 

2012. 01. 102,5 102,5 110,2 93,5 103,2 101,8 99,4 106,3 101,8 100,2 100,2 102,7 100,2 

02. 102,4 102,3 109,3 93,5 102,9 102,0 99,6 106,8 101,7 100,3 100,2 102,4 100,3 

03. 102,1 101,0 110,1 92,8 103,0 101,9 99,8 106,9 101,8 100,7 99,5 102,6 100,5 

04. 102,3 100,7 110,4 93,8 106,0 101,6 100,1 106,4 101,5 100,6 99,5 102,4 100,7 

05. 101,9 100,8 109,8 93,5 106,0 101,3 100,1 104,3 101,5 100,5 99,5 102,1 100,9 

06. 101,9 101,1 109,7 93,8 105,7 101,4 99,6 103,4 101,5 100,4 99,5 102,1 101,0 

07. 101,4 101,2 109,9 94,1 101,4 101,3 99,7 102,3 101,5 100,2 99,5 102,0 101,4 

08. 101,8 101,6 109,9 94,1 101,4 100,8 99,5 104,5 101,4 100,4 99,6 101,8 101,4 

09. 102,3 102,3 110,1 94,4 101,2 100,6 99,7 106,3 101,5 100,8 99,9 100,3 101,2 

10. 102,3 102,7 110,0 94,9 101,8 100,5 100,0 105,1 101,5 100,6 100,8 100,8 101,3 

11. 101,9 102,4 109,9 95,2 101,5 100,4 99,5 102,9 101,4 100,7 100,8 100,8 101,4 

12. 101,8 102,5 109,9 101,6 100,4 100,4 99,3 102,5 101,5 100,7 100,8 100,5 101,3 

Izvor: Agencija za statistiku BiH. 

Napomena: 

Indeksi potrošačkih cijena iskazani su za godinu u odnosu na prethodnu 

godinu, a za mjesec u odnosu na isti mjesec prethodne godine. 

Source: Agency for BH Statistics. 

Note: 

Consumer price indices are stated for a year in comparison to previous year and 

for a month in comparison to the same month of previous year.


T06: Struktura indeksa potrošačkih cijena za BiH (CPI) T06: Структура индекса потрошачких цијена за БиХ (CPI) 

Godina 

Година 

Mjesec 

Мјесец 

Ukupno 

Укупно 

Hrana i bezalkoholna pića 

Храна и безалкохолна пића 

Alkoholna pića i duhan 

Алкохолна пића и дуван 

Odjeća i obuća 

Одјећа и обућа 

Stanovanje, voda, el. energija, 

plin i drugi energenti 

Становање, вода, ел.енергија, 

гас и други енергенти 

Namještaj, kućanski uređaji 

i redovito održavanje kuće 

Намјештај, кућански уређаји и 

редовно одржавање куће 

2006. 106,1 108,3 100,0 99,2 113,0 101,2 109,0 105,2 113,7 104,8 101,9 103,9 101,4 

2007. 101,5 102,9 100,4 96,9 102,4 100,4 101,0 100,2 102,2 101,4 104,4 102,8 100,6 

2008. 107,4 112,1 101,1 97,9 108,5 102,2 100,4 111,2 104,4 104,0 102,5 107,1 102,8 

2009. 99,6 99,1 109,8 96,1 103,9 100,8 100,8 90,1 101,5 103,2 99,8 104,9 102,3 

2010. 102,1 99,3 120,2 95,4 103,1 100,1 101,8 107,1 106,9 100,7 102,6 101,1 100,7 

2011. 103,7 106,0 108,2 92,7 103,1 101,1 98,1 107,5 105,4 100,6 100,0 101,8 100,0 

2012. 102,1 101,8 109,9 93,9 102,9 101,2 99,7 104,8 101,5 100,5 100,0 101,7 101,0 

2011. 10. 103,7 105,4 108,4 93,6 103,0 101,9 99,9 108,1 105,4 100,6 100,2 102,5 100,0 

11. 103,8 105,3 108,6 93,3 103,5 101,9 99,2 108,4 105,4 100,4 100,2 102,5 100,0 

12. 103,1 103,6 108,9 93,4 103,3 101,5 99,3 106,9 105,3 100,4 100,2 102,9 100,3 

2012. 01. 102,5 102,5 110,2 93,5 103,2 101,8 99,4 106,3 101,8 100,2 100,2 102,7 100,2 

02. 102,4 102,3 109,3 93,5 102,9 102,0 99,6 106,8 101,7 100,3 100,2 102,4 100,3 

03. 102,1 101,0 110,1 92,8 103,0 101,9 99,8 106,9 101,8 100,7 99,5 102,6 100,5 

04. 102,3 100,7 110,4 93,8 106,0 101,6 100,1 106,4 101,5 100,6 99,5 102,4 100,7 

05. 101,9 100,8 109,8 93,5 106,0 101,3 100,1 104,3 101,5 100,5 99,5 102,1 100,9 

06. 101,9 101,1 109,7 93,8 105,7 101,4 99,6 103,4 101,5 100,4 99,5 102,1 101,0 

07. 101,4 101,2 109,9 94,1 101,4 101,3 99,7 102,3 101,5 100,2 99,5 102,0 101,4 

08. 101,8 101,6 109,9 94,1 101,4 100,8 99,5 104,5 101,4 100,4 99,6 101,8 101,4 

09. 102,3 102,3 110,1 94,4 101,2 100,6 99,7 106,3 101,5 100,8 99,9 100,3 101,2 

10. 102,3 102,7 110,0 94,9 101,8 100,5 100,0 105,1 101,5 100,6 100,8 100,8 101,3 

11. 101,9 102,4 109,9 95,2 101,5 100,4 99,5 102,9 101,4 100,7 100,8 100,8 101,4 

12. 101,8 102,5 109,9 101,6 100,4 100,4 99,3 102,5 101,5 100,7 100,8 100,5 101,3 

Izvor: Agencija za statistiku BiH. 

Napomena: 

Indeksi potrošačkih cijena iskazani su za godinu u odnosu na prethodnu 

godinu, a za mjesec u odnosu na isti mjesec prethodne godine. 

Zdravstvo 

Здравство 

Prijevoz 

Превоз 

Komunikacije 

Комуникације 

Rekreacija i kultura 

Рекреација и култура 

Извор: Агенција за статистику БиХ. 

Obrazovanje 

Образовање 

Restorani i hoteli 

Ресторани и хотели 

143 

Ostala dobra i usluge 

Остала добра и услуге 


Индекси потрошачких цијена исказани су за годину у односу на 

претходну годину, а за мјесец у односу на исти мјесец претходне године.


T07: Prosječne bruto i neto plate i penzije 

- u KM - 

144 

T07: Average Gross and Net Wages and Pensions 

- in KM - 

Bruto plate Neto plate Penzije 

Godina Mjesec FBiH RS Brčko BiH FBiH RS Brčko BiH FBiH RS Brčko 

Gross wages Net wages Pensions 

Year Month FBH RS Brčko BH FBH RS Brčko BH FBH RS Brčko 

1998. 507 258 … 454 329 172 … 296 153 … … 

1999. 551 314 … 503 374 216 … 343 174 87 … 

2000. 607 387 … 539 413 277 … 372 176 115 … 

2001. 652 444 792 598 443 309 504 408 170 105 … 

2002. 710 528 1.031 660 483 347 676 446 189 120 138 

2003. 771 576 1.057 717 524 379 695 484 192 133 148 

2004. 785 643 1.076 748 533 423 707 505 203 166 169 

2005. 820 707 1.050 798 558 465 676 538 221 190 188 

2006. 887 793 1.048 869 603 521 674 586 238 215 208 

2007. 974 875 1.088 935 662 585 684 630 284 230 243 

2008. 1.105 1.132 1.139 1.113 751 755 730 752 340 309 310 

2009. 1.204 1.204 1.194 1.204 792 788 769 790 346 335 326 

2010. 1.223 1.199 1.234 1.217 804 784 797 798 341 321 316 

2011. 1.248 1.326 1.262 1.271 819 809 800 816 349 321 319 

2012. 1.266 1.349 1.271 1.290 830 818 819 826 351 312 311 

2011. 10. 1.246 1.341 1.277 1.268 818 813 818 813 352 321 320 

11. 1.265 1.343 1.279 1.287 829 813 819 824 352 321 320 

12. 1.273 1.326 1.296 1.294 834 815 827 828 352 321 319 

2012. 01. 1.263 1.350 1.280 1.287 828 819 821 826 352 326 322 

02. 1.246 1.354 1.262 1.278 818 821 817 818 353 310 310 

03. 1.263 1.342 1.255 1.286 828 814 806 823 352 311 310 

04. 1.260 1.347 1.263 1.286 827 817 814 823 352 310 310 

05. 1.283 1.364 1.283 1.306 840 826 827 836 352 310 311 

06. 1.255 1.348 1.295 1.283 823 818 835 822 352 310 311 

07. 1.264 1.358 1.280 1.292 829 823 824 827 351 311 310 

08. 1.276 1.349 1.274 1.298 836 818 822 830 351 311 310 

09. 1.246 1.325 1.246 1.268 817 804 805 813 351 311 309 

10. 1.279 1.349 1.272 1.299 837 817 819 819 350 311 309 

11. 1.279 1.351 1.264 1.300 838 819 816 832 350 311 309 

12. 1.279 1.349 1.281 1.299 837 818 823 831 350 311 308 

Izvor: Agencija za statistiku BiH, Federalni zavod za statistiku FBiH, Republički 

zavod za statistiku RS. 

Napomena: 

Od 1.1.2006, bruto i neto plate za nivo BiH uključuju i Brčko Distrikt. 

Source: BH Agency for Statistics, Federal Office of Statistics of FBH and RS 

Institute of Statistics. 

Note: 

Since 1.1.2006, gross and net wages for BH level includes Brcko District.


T07: Prosječne bruto i neto plaće i mirovine 

- u KM - 

T07: Просјечне бруто и нето плате и пензије 

- у KM - 

Bruto plaće Neto plaće Mirovine 

Godina Mjesec FBiH RS Brčko BiH FBiH RS Brčko BiH FBiH RS Brčko 

Бруто плате Нето плате Пензије 

Година Мјесец ФБиХ РС Брчко БиХ ФБиХ РС Брчко БиХ ФБиХ РС Брчко 

1998. 507 258 … 454 329 172 … 296 153 … … 

1999. 551 314 … 503 374 216 … 343 174 87 … 

2000. 607 387 … 539 413 277 … 372 176 115 … 

2001. 652 444 792 598 443 309 504 408 170 105 … 

2002. 710 528 1.031 660 483 347 676 446 189 120 138 

2003. 771 576 1.057 717 524 379 695 484 192 133 148 

2004. 785 643 1.076 748 533 423 707 505 203 166 169 

2005. 820 707 1.050 798 558 465 676 538 221 190 188 

2006. 887 793 1.048 869 603 521 674 586 238 215 208 

2007. 974 875 1.088 935 662 585 684 630 284 230 243 

2008. 1.105 1.132 1.139 1.113 751 755 730 752 340 309 310 

2009. 1.204 1.204 1.194 1.204 792 788 769 790 346 335 326 

2010. 1.223 1.199 1.234 1.217 804 784 797 798 341 321 316 

2011. 1.248 1.326 1.262 1.271 819 809 800 816 349 321 319 

2012. 1.266 1.349 1.271 1.290 830 818 819 826 351 312 311 

2011. 10. 1.246 1.341 1.277 1.268 818 813 818 813 352 321 320 

11. 1.265 1.343 1.279 1.287 829 813 819 824 352 321 320 

12. 1.273 1.326 1.296 1.294 834 815 827 828 352 321 319 

2012. 01. 1.263 1.350 1.280 1.287 828 819 821 826 352 326 322 

02. 1.246 1.354 1.262 1.278 818 821 817 818 353 310 310 

03. 1.263 1.342 1.255 1.286 828 814 806 823 352 311 310 

04. 1.260 1.347 1.263 1.286 827 817 814 823 352 310 310 

05. 1.283 1.364 1.283 1.306 840 826 827 836 352 310 311 

06. 1.255 1.348 1.295 1.283 823 818 835 822 352 310 311 

07. 1.264 1.358 1.280 1.292 829 823 824 827 351 311 310 

08. 1.276 1.349 1.274 1.298 836 818 822 830 351 311 310 

09. 1.246 1.325 1.246 1.268 817 804 805 813 351 311 309 

10. 1.279 1.349 1.272 1.299 837 817 819 819 350 311 309 

11. 1.279 1.351 1.264 1.300 838 819 816 832 350 311 309 

12. 1.279 1.349 1.281 1.299 837 818 823 831 350 311 308 

Izvor: Agencija za statistiku BiH, Federalni zavod za statistiku FBiH, Republički 

zavod za statistiku RS. 

Napomena: 

Od 1.1.2006, bruto i neto plaće za razinu BiH uključuju i Brčko Distrikt. 

Извор: Агенција за статистику БиХ, Федерални завод за статистику ФБиХ, 

Републички завод за статистику РС. 


Од 1.1.2006, бруто и нето плате за ниво БиХ укључују и Брчко Дистрикт. 

145



- na kraju perioda, u milionima KM - 

Godina 

Year 

146 

Mjesec 

Month 




monetary 

authorities 

Depoziti banaka 

kod monetarnih 

vlasti 

Deposits with 

monetary 

authorities 

Prenosivi depoziti 

drugih domaćih 

sektora kod monetarnih 

vlasti 

Transf. dep. other 

resident sectors 

with monetary 

authorities 


banaka 


banks 


u domaćoj valuti 

Transf. deposits in 

domestic currency 

Ostali depoziti u 

domaćoj valuti 

Other deposits in 

domestic currency 


u stranoj valuti 

Transf. deposits in 

foreign currency 


stranoj valuti 


foreign currency 

Rezervni 

novac 

Reserve 

money 

T08: Monetary Aggregates 

- end of period, in KM million - 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 = 3+4+5 12 = 6+7 13 = 8+9+10 14 = 12+13 

1997. 12. 114,6 213,0 0,0 112,5 139,2 9,6 553,7 363,3 327,6 251,7 926,5 1.178,2 

1998. 12. 167,5 181,7 0,0 162,5 147,5 8,0 762,1 467,0 349,1 310,0 1.237,0 1.547,0 

1999. 12. 538,4 289,2 0,0 515,3 584,6 22,4 465,5 577,3 827,6 1.099,9 1.065,1 2.165,0 

2000. 12. 695,9 261,9 0,1 651,7 750,0 77,9 559,5 428,2 957,9 1.401,7 1.065,6 2.467,3 

2001. 12. 1.806,0 734,7 2,2 1.673,9 1.018,4 140,9 928,5 907,7 2.542,9 2.692,3 1.977,0 4.669,3 

2002. 12. 1.868,7 446,9 2,9 1.734,4 1.273,3 272,2 817,1 974,4 2.318,5 3.007,6 2.063,7 5.071,3 

2003. 12. 1.721,9 885,4 1,9 1.601,3 1.512,1 461,9 818,3 1.102,5 2.609,1 3.113,4 2.382,7 5.496,1 

2004. 12. 1.817,4 1.421,4 2,0 1.670,6 1.864,9 703,4 988,1 1.604,6 3.240,8 3.535,4 3.296,1 6.831,6 

2005. 12. 1.907,2 2.062,1 3,1 1.729,1 2.373,6 818,1 1.154,8 1.999,4 3.972,4 4.102,8 3.972,3 8.075,1 

2006. 12. 2.154,2 2.891,9 10,5 1.978,3 2.761,4 1.365,4 692,0 3.105,4 5.056,6 4.739,8 5.162,8 9.902,6 

2007. 12. 2.439,7 3.777,1 12,2 2.185,3 3.546,6 1.726,5 834,5 3.661,1 6.229,0 5.731,9 6.222,0 11.953,9 

2008. 12. 2.552,4 3.144,2 7,4 2.302,4 3.388,8 1.776,2 1.108,0 3.864,7 5.704,0 5.691,2 6.748,8 12.440,0 

2009. 12. 2.267,7 3.375,1 6,0 2.009,5 3.536,3 1.844,3 1.078,7 4.241,0 5.648,9 5.545,8 7.164,0 12.709,8 

2010. 12. 2.497,5 3.393,5 8,7 2.210,8 3.689,2 1.991,0 1.210,6 4.526,4 5.899,7 5.900,0 7.727,9 13.627,9 

2011. 12. 2.645,1 3.192,8 11,1 2.366,4 3.819,0 2.285,7 1.100,1 4.846,9 5.848,9 6.185,5 8.232,7 14.418,1 

2012. 12. 2.747,5 3.040,6 13,5 2.414,3 3.727,4 2.673,2 1.052,5 5.042,7 5.801,7 6.141,7 8.768,4 14.910,1 

2011. 10. 2.553,3 3.030,8 9,9 2.241,1 3.809,5 2.181,5 1.052,3 4.859,9 5.593,9 6.050,6 8.093,7 14.144,3 

11. 2.546,7 3.076,0 9,6 2.237,4 3.749,4 2.225,0 963,0 4.957,9 5.632,4 5.986,8 8.145,8 14.132,6 

12. 2.645,1 3.192,8 11,1 2.366,4 3.819,0 2.285,7 1.100,1 4.846,9 5.848,9 6.185,5 8.232,7 14.418,1 

2012. 01. 2.620,4 3.017,6 10,6 2.298,1 3.805,6 2.327,6 1.081,1 4.800,4 5.648,6 6.103,6 8.209,1 14.312,7 

02. 2.639,8 2.886,2 9,9 2.323,3 3.723,9 2.375,2 1.118,6 4.798,6 5.535,8 6.047,2 8.292,4 14.339,6 

03. 2.633,4 2.799,4 30,7 2.330,1 3.745,4 2.377,3 1.060,0 4.794,7 5.463,5 6.075,5 8.232,0 14.307,4 

04. 2.679,1 2.622,8 10,9 2.362,7 3.766,9 2.409,0 1.034,1 4.843,2 5.312,9 6.129,6 8.286,3 14.415,9 

05. 2.651,0 2.439,8 10,8 2.328,9 3.781,9 2.436,5 1.037,7 4.880,2 5.101,6 6.110,8 8.354,4 14.465,2 

06. 2.651,3 2.595,7 12,1 2.356,7 3.714,1 2.424,8 1.090,8 4.912,8 5.259,2 6.070,7 8.428,5 14.499,2 

07. 2.745,2 2.506,2 12,2 2.416,9 3.884,0 2.373,5 1.085,7 4.898,6 5.263,5 6.300,9 8.357,9 14.658,7 

08. 2.744,7 2.865,2 11,6 2.428,8 3.920,9 2.426,9 1.072,9 4.918,2 5.621,5 6.349,7 8.418,0 14.767,7 

09. 2.733,2 2.859,1 13,0 2.421,4 3.787,9 2.515,5 1.037,4 4.978,3 5.605,3 6.209,4 8.531,2 14.740,5 

10. 2.735,6 2.866,3 13,0 2.405,7 3.789,5 2.593,4 1.079,0 4.982,6 5.614,9 6.195,2 8.655,0 14.850,1 

11. 2.690,2 2.837,2 11,8 2.363,8 3.682,2 2.639,6 1.029,9 5.032,7 5.539,3 6.046,0 8.702,2 14.748,2 

12. 2.747,5 3.040,6 13,5 2.414,3 3.727,4 2.673,2 1.052,5 5.042,7 5.801,7 6.141,7 8.768,4 14.910,1 

Privremeni podaci za decembar 2012. godine. 

 

metodologije. 

Vidi napomenu na strani 242. 

Napomena: 

Gotovina izvan monetarnih vlasti je preuzeta iz Bilansa stanja CBBiH i predstavlja gotov novac 

izvan centralne banke (monetarnih vlasti). Depoziti komercijalnih banaka predstavljaju sredstva 

komercijalnih banaka na računima kod CBBiH. Prenosivi depoziti drugih domaćih sektora kod 

monetarnih vlasti predstavljaju depozite drugih domaćih sektora (osim depozita centralne vlade). 

Centralna vlada predstavlja institucije BiH, vlade entiteta, entitetske fondove socijalne sigurnosti/ 

zaštite i Brčko Distrikta. Fondovi socijalne sigurnosti/zaštite na entitetskom nivou (iz Federacije 

BiH: Fond PIO, Fond zdravstva Federacije BiH, Fond za zapošljavanje Federacije BiH, a iz Republike 

Srpske: Fond penzijsko-invalidskog osiguranja RS, Fond zdravstva RS, Fond za zapošljavanje RS 

i Fond za dječiju zaštitu RS) klasifikovani su na nivo centralne vlade. Gotovina izvan banaka je 

preuzeta iz Bilansa stanja CBBiH (tabela 10) i predstavlja gotov novac u opticaju izvan centralne 

banke (monetarnih vlasti) i gotov novac izvan komercijalnih banaka. Prenosivi ili transferabilni 

depoziti u domaćoj valuti su preuzeti iz Monetarnog pregleda (tabela 09) i predstavljaju 

depozite necentralne vlade (depozite kantona i općina), depozite javnih i privatnih preduzeća, 

ostalih finansijskih institucija i depozite ostalih domaćih sektora (stanovništva, neprofitnih 

institucija i ostalih neklasifikovanih sektora). Ostali depoziti u domaćoj valuti, prenosivi i ostali 

depoziti u stranoj valuti su preuzeti iz Monetarnog pregleda (tabela 09), i predstavljaju depozite 

necentralne vlade (depozite kantona i općina), depozite javnih i privatnih preduzeća, ostalih 

finansijskih institucija i depozite ostalih domaćih sektora (stanovništva, neprofitnih institucija i 

ostalih neklasifikovanih sektora). Rezervni novac (primarni novac ili monetarna baza) je u cjelosti 

preuzet iz Bilansa stanja CBBiH (tabela 10), a čine ga gotov novac izvan monetarnih vlasti, depoziti 

komercijalnih banaka i depoziti ostalih domaćih sektora (osim centralne vlade) kod monetarnih 

vlasti. Prema nacionalnoj definiciji, novčanu masu čine svi prenosivi i ostali depoziti domaćih 

nebankarskih i nevladinih sektora, kao i sektora lokalne vlade u domaćoj i stranoj valuti. Depoziti 

entitetskih fondova socijalne sigurnosti/zaštite priključeni su centralnoj vladi na entitetskom 

nivou i time isključeni iz Novčane mase ili Monetarnih agregata. Monetarni agregat M1 čine 

gotovina izvan banaka i prenosivi depoziti u domaćoj valuti svih domaćih sektora (osim depozita 

centralne vlade). Monetarni agregat QM je definisan kao istoimena pozicija u Monetarnom 

pregledu (tabela 09) i obuhvata ostale depozite u domaćoj valuti, prenosive i ostale depozite 

u stranoj valuti svih domaćih sektora (osim depozita centralne vlade). Novčanu masu M2 čine 

monetarni agregati, novac M1 i kvazi-novac QM. 

M1 

M1 

QM 

QM 

M2 

M2 

Temporary data for December 2012. 

Data series for period January 2006 – September 2011 are updated based on new 

methodology. 

See note on page 242. 

Note: 

The currency outside monetary authorities is taken from the CBBH Balance Sheet and it consists of 

currency in circulation outside the central bank (monetary authorities). Deposits of commercial banks 

are commercial banks' funds in the accounts at the CBBH. Transferable deposits of other domestic 

sectors with monetary authorities are deposits of other domestic sectors (except for the central 

government deposits). The central government consists of BH institutions, entity governments, 

entities' social security funds and of Brčko District. Social security funds on entity level (from 

Federation of BH: Pension Fund of FBiH, Health Care Fund of FBiH, Unemployment Fund of FBiH, 

and from Republika Srpska: Pension Fund of RS, Health Care Fund of RS, Unemployment Fund of 

RS and Fund for Child Protection of RS) are classified on the central government level. The currency 

outside banks is taken from the CBBH Balance Sheet (Table 10) and consists of currency in circulation 

being out of the Central Bank as well as outside the commercial banks. Transferable deposits in the 

domestic currency are taken from the Monetary Survey (table 09). They consist of deposits of non 

central government (of cantons and municipalities), deposits of public and private non enterprises, 

of other financial institutions and deposits of other domestic sectors (households, nonprofit 

institutions and other nonclassified domestic sectors). Other deposits in the domestic currency, 

transferable deposits in foreign currency and other deposits in foreign currency are taken over from 

the Monetary survey (table 09). They consist of deposits of non central government, deposits of public 

and private enterprises, other financial institutions and deposits of other domestic sectors. Reserve 

money (primary money or monetary base) is taken entirely from the CBBH Balance sheet (table 10). 

It consists of cash outside the monetary authorities, deposits of commercial banks and deposits of 

other domestic sectors (except for deposits of the central government) with the monetary authorities. 

According to the national definition, broad money comprises all transferable and other deposits of 

domestic nonbank and nongovernment sectors, as well deposits of local government in domestic 

and foreign currency. Deposits of entities' social security funds are included in those of the central 

government on entity level and by that it is extracted from the Broad money or Monetary aggregates. 

Monetary aggregate M1 comprises cash outside banks and transferable deposits in domestic currency 

of all domestic sectors (except for deposits of the central government). Monetary aggregate QM (quasi 

money) is defined in the same way as the corresponding item in the Monetary Survey (table 09). It 

consists of other deposits in domestic currency, transferable deposits in a foreign currency and other 

deposits in a foreign currency of all domestic sectors (except for deposits of the central government). 

Money supply M2 comprises monetary aggregates, M1 and QM.



- na kraju razdoblja, u milijunima KM - 

Godina 

Година 

Mjesec 

Мјесец 


monetarnih 

vlasti 

Готовина ван 

монетарних 

власти 

Depoziti banaka 

kod monetarnih 

vlasti 

Депозити банака 

код монетарних 

власти 

Преносиви депозити 

Prenosivi depoziti dru- 

других домаћих 

gih domaćih sektora 

сектора код 

kod monetarnih vlasti 

монетарних власти 


banaka 


банака 

Prenosivi depoziti u 


Преносиви 

депозити у домаћој 

валути 



Остали депозити у 

домаћој валути 

Prenosivi depoziti u 

inozemnoj valuti 


депозити у страној 

валути 



Остали депозити у 

страној валути 

T08: Монетарни агрегати 

- на крају периода, у милионима КМ - 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 = 3+4+5 12 = 6+7 13 = 8+9+10 14 = 12+13 

1997. 12. 114,6 213,0 0,0 112,5 139,2 9,6 553,7 363,3 327,6 251,7 926,5 1.178,2 

1998. 12. 167,5 181,7 0,0 162,5 147,5 8,0 762,1 467,0 349,1 310,0 1.237,0 1.547,0 

1999. 12. 538,4 289,2 0,0 515,3 584,6 22,4 465,5 577,3 827,6 1.099,9 1.065,1 2.165,0 

2000. 12. 695,9 261,9 0,1 651,7 750,0 77,9 559,5 428,2 957,9 1.401,7 1.065,6 2.467,3 

2001. 12. 1.806,0 734,7 2,2 1.673,9 1.018,4 140,9 928,5 907,7 2.542,9 2.692,3 1.977,0 4.669,3 

2002. 12. 1.868,7 446,9 2,9 1.734,4 1.273,3 272,2 817,1 974,4 2.318,5 3.007,6 2.063,7 5.071,3 

2003. 12. 1.721,9 885,4 1,9 1.601,3 1.512,1 461,9 818,3 1.102,5 2.609,1 3.113,4 2.382,7 5.496,1 

2004. 12. 1.817,4 1.421,4 2,0 1.670,6 1.864,9 703,4 988,1 1.604,6 3.240,8 3.535,4 3.296,1 6.831,6 

2005. 12. 1.907,2 2.062,1 3,1 1.729,1 2.373,6 818,1 1.154,8 1.999,4 3.972,4 4.102,8 3.972,3 8.075,1 

2006. 12. 2.154,2 2.891,9 10,5 1.978,3 2.761,4 1.365,4 692,0 3.105,4 5.056,6 4.739,8 5.162,8 9.902,6 

2007. 12. 2.439,7 3.777,1 12,2 2.185,3 3.546,6 1.726,5 834,5 3.661,1 6.229,0 5.731,9 6.222,0 11.953,9 

2008. 12. 2.552,4 3.144,2 7,4 2.302,4 3.388,8 1.776,2 1.108,0 3.864,7 5.704,0 5.691,2 6.748,8 12.440,0 

2009. 12. 2.267,7 3.375,1 6,0 2.009,5 3.536,3 1.844,3 1.078,7 4.241,0 5.648,9 5.545,8 7.164,0 12.709,8 

2010. 12. 2.497,5 3.393,5 8,7 2.210,8 3.689,2 1.991,0 1.210,6 4.526,4 5.899,7 5.900,0 7.727,9 13.627,9 

2011. 12. 2.645,1 3.192,8 11,1 2.366,4 3.819,0 2.285,7 1.100,1 4.846,9 5.848,9 6.185,5 8.232,7 14.418,1 

2012. 12. 2.747,5 3.040,6 13,5 2.414,3 3.727,4 2.673,2 1.052,5 5.042,7 5.801,7 6.141,7 8.768,4 14.910,1 

2011. 10. 2.553,3 3.030,8 9,9 2.241,1 3.809,5 2.181,5 1.052,3 4.859,9 5.593,9 6.050,6 8.093,7 14.144,3 

11. 2.546,7 3.076,0 9,6 2.237,4 3.749,4 2.225,0 963,0 4.957,9 5.632,4 5.986,8 8.145,8 14.132,6 

12. 2.645,1 3.192,8 11,1 2.366,4 3.819,0 2.285,7 1.100,1 4.846,9 5.848,9 6.185,5 8.232,7 14.418,1 

2012. 01. 2.620,4 3.017,6 10,6 2.298,1 3.805,6 2.327,6 1.081,1 4.800,4 5.648,6 6.103,6 8.209,1 14.312,7 

02. 2.639,8 2.886,2 9,9 2.323,3 3.723,9 2.375,2 1.118,6 4.798,6 5.535,8 6.047,2 8.292,4 14.339,6 

03. 2.633,4 2.799,4 30,7 2.330,1 3.745,4 2.377,3 1.060,0 4.794,7 5.463,5 6.075,5 8.232,0 14.307,4 

04. 2.679,1 2.622,8 10,9 2.362,7 3.766,9 2.409,0 1.034,1 4.843,2 5.312,9 6.129,6 8.286,3 14.415,9 

05. 2.651,0 2.439,8 10,8 2.328,9 3.781,9 2.436,5 1.037,7 4.880,2 5.101,6 6.110,8 8.354,4 14.465,2 

06. 2.651,3 2.595,7 12,1 2.356,7 3.714,1 2.424,8 1.090,8 4.912,8 5.259,2 6.070,7 8.428,5 14.499,2 

07. 2.745,2 2.506,2 12,2 2.416,9 3.884,0 2.373,5 1.085,7 4.898,6 5.263,5 6.300,9 8.357,9 14.658,7 

08. 2.744,7 2.865,2 11,6 2.428,8 3.920,9 2.426,9 1.072,9 4.918,2 5.621,5 6.349,7 8.418,0 14.767,7 

09. 2.733,2 2.859,1 13,0 2.421,4 3.787,9 2.515,5 1.037,4 4.978,3 5.605,3 6.209,4 8.531,2 14.740,5 

10. 2.735,6 2.866,3 13,0 2.405,7 3.789,5 2.593,4 1.079,0 4.982,6 5.614,9 6.195,2 8.655,0 14.850,1 

11. 2.690,2 2.837,2 11,8 2.363,8 3.682,2 2.639,6 1.029,9 5.032,7 5.539,3 6.046,0 8.702,2 14.748,2 

12. 2.747,5 3.040,6 13,5 2.414,3 3.727,4 2.673,2 1.052,5 5.042,7 5.801,7 6.141,7 8.768,4 14.910,1 

Privremeni podaci za prosinac 2012. godine. 

 

metodologije. 


Napomena: 

Gotovina izvan monetarnih vlasti je preuzeta iz Bilance stanja CBBiH i predstavlja gotov novac 

izvan središnje banke (monetarnih vlasti). Depoziti komercijalnih banaka predstavljaju sredstva 

komercijalnih banaka na računima kod CBBiH. Prenosivi depoziti drugih domaćih sektora kod 

monetarnih vlasti predstavljaju depozite drugih domaćih sektora (osim depozita središnje vlade). 

Središnja vlada predstavlja institucije BiH, vlade entiteta, entitetske Fondove socijalne sigurnosti/ 

zaštite i Brčko Distrikta. Fondovi socijalne sigurnosti/zaštite na entitetskoj razini (iz Federacije 

BiH: Fond MIO, Fond zdravstva Federacije BiH, Fond za zapošljavanje Federacije BiH, a iz Republike 

Srpske: Fond mirovinsko-invalidskog osiguranja RS, Fond zdravstva RS, Fond za zapošljavanje RS 

i Fond za dječiju zaštitu RS) klasificirani su na razini središnje vlade. Gotovina izvan banaka je 

preuzeta iz Bilance stanja CBBiH (tablica 10) i predstavlja gotov novac u optjecaju izvan središnje 

banke (monetarnih vlasti) i gotov novac izvan poslovnih banaka. Prenosivi ili transferabilni 

depoziti u domaćoj valuti su preuzeti iz Monetarnog pregleda (tablica 09) i predstavljaju depozite 

nesredišnje vlade (depozite kantona i općina), depozite javnih i privatnih poduzeća, ostalih 

financijskih institucija i depozite ostalih domaćih sektora (stanovništva, neprofitnih institucija 

i ostalih neklasificiranih sektora). Ostali depoziti u domaćoj valuti, prenosivi i ostali depoziti u 

inozemnoj valuti su preuzeti iz Monetarnog pregleda (tablica 09), i predstavljaju depozite 

nesredišnje vlade (depozite kantona i općina), depozite javnih i privatnih poduzeća, ostalih 

financijskih institucija i depozite ostalih domaćih sektora (stanovništva, neprofitnih institucija i 

ostalih neklasificiranih sektora). Rezervni novac (primarni novac ili monetarna baza) je u cjelosti 

preuzet iz Bilance stanja CBBiH (tablica 10), a čine ga gotov novac izvan monetarnih vlasti, 

depoziti komercijalnih banaka i depoziti ostalih domaćih sektora (osim središnje vlade) kod 

monetarnih vlasti. Prema nacionalnoj definiciji, novčanu masu čine svi prenosivi i ostali depoziti 

domaćih nebankarskih i nevladinih sektora, kao i sektora lokalne vlade u domaćoj i inozemnoj 

valuti. Depoziti entitetskih fondova socijalne sigurnosti/zaštite priključeni su središnjoj vladi na 

entitetskoj razini i time isključeni iz Novčane mase ili Monetarnih agregata. Monetarni agregat 

M1 čine gotovina izvan banaka i prenosivi depoziti u domaćoj valuti svih domaćih sektora 

(osim depozita središnje vlade). Monetarni agregat QM je definiran kao istoimena pozicija u 

Monetarnom pregledu (tablica 09) i obuhvaća ostale depozite u domaćoj valuti, prenosive i ostale 

depozite u inozemnoj valuti svih domaćih sektora (osim depozita središnje vlade). Novčanu masu 

M2 čine monetarni agregati, novac M1 i kvazi-novac QM. 

Rezervni 

novac 

Резервни 

новац 

M1 

M1 

QM 

QM 

147 

M2 

M2 

 

 

 

 


Готовина изван монетарних власти је преузета из Биланса стања ЦББиХ и представља готов новац 

изван централне банке (монетарних власти). Депозити комерцијалних банака представљају средства 

комерцијалних банака на рачунима код ЦББиХ. Преносиви депозити других домаћих сектора код 

монетарних власти представљају депозите других домаћих сектора (осим депозита централне 

владе). Централна влада представља Институције БиХ, владе ентитета, ентитетске Фондове 

социјалне сигурности и Брчко Дистрикта. фондови социјалне сигурности/заштите на ентитетском 

нивоу (из Федерације БиХ: Фонд ПИО, Фонд здравства Федерације БиХ, Фонд за запошљавање 

Федерације БиХ, а из Републике Српске: Фонд пензијско -инвалидског осигурања РС, Фонд здравства 

РС, Фонд за запошљавање РС и Фонд за дјечију заштиту РС) класификовани су на ниво централне 

владе. Готовина изван банака је преузета из Биланса стања ЦББиХ (табела 10) и представља готов 

новац у оптицају изван централне банке (монетарних власти) и готов новац изван комерцијалних 

банака. Преносиви или трансферабилни депозити у домаћој валути су преузети из Монетарног 

прегледа (табела 09) и представљају депозите нецентралне владе (депозите кантона и општина), 

депозите јавних и приватних предузећа, осталих финансијских институција и депозите осталих 

домаћих сектора (становништва, непрофитних институција и осталих некласификованих сектора). 

Остали депозити у домаћој валути, преносиви и остали депозити у страној валути су преузети из 

Монетарног прегледа (табела 09), и представљају депозите нецентралне владе (депозите кантона 

и општина), депозите јавних и приватних предузећа, осталих финансијских институција и депозите 

осталих домаћих сектора (становништва, непрофитних институција и осталих некласификованих 

сектора). Резервни новац (примарни новац или монетарна база) је у цјелости преузет из Биланса 

стања ЦББиХ (табела 10), а чине га готов новац изван монетарних власти, депозити комерцијалних 

банака и депозити осталих домаћих сектора (осим централне владе) код монетарних власти. 

Према националној дефиницији, новчану масу чине сви преносиви и остали депозити домаћих 

небанкарских и невладиних сектора, као и сектора локалне владе у домаћој и страној валути. 

Депозити ентитетских фондова социјалне сигурности/заштите прикључени су централној влади на 

ентитетском нивоу и тиме искључени из Новчане масе или Монетарних агрегата. Монетарни агрегат 

М1 чине готовина изван банака и преносиви депозити у домаћој валути свих домаћих сектора 

(осим депозита централне владе). Монетарни агрегат QМ је дефинисан као истоимена позиција у 

Монетарном прегледу (табела 09) и обухвата остале депозите у домаћој валути, преносиве и остале 

депозите у страној валути свих домаћих сектора (осим депозита централне владе). Новчану масу М2 

чине монетарни агрегати, новац М1 и квази-новац QМ.




Godina Mjesec 

Year Month 

148 

AKTIVA 

Neto strana aktiva Potraživanja od domaćih sektora 

Strana 

aktiva 

Strana 

pasiva 

Potraživanja od 

centralne vlade 

(neto) 

Potraživanja 

od kantona i 

općina 


nefinansijskih 

javnih 

preduzeća 

ASSETS 

Potraživanja 

od nefinansijskih 

privatnih 

preduzeća 

Foreign Assets (Net) Claims on resident sectors 

Foreign 

assets 

Foreign 

liabilities 

Claims on 

Central 

Government 

(net) 

Claims on 

Non-central 

Government 

Claims 

on Public 

Non-financial 

enterprises 

Claims on 

Private 

Non-financial 

enterprises 

Potraživanja 

od ostalih 

finansijskih 

institucija 

Claims 

on Other 

Financial 

Corporation 



Potraživanja 

od ostalih 

domaćih 

sektora 

Ukupno 

Claims 

on Other 

Resident 

Sector Total 

1 2 3 4 5 = 3+4 6 7 8 9 10 11 12 = 6+...+11 13 = 5+12 

1997. 12. 1.157,8 -1.658,3 -500,5 -187,9 4,8 1.243,6 1.034,8 8,3 163,6 2.267,2 1.766,7 

1998. 12. 1.170,5 -1.605,8 -435,4 -180,9 8,6 1.100,0 1.314,3 5,4 388,0 2.635,4 2.200,0 

1999. 12. 1.715,5 -1.519,4 196,1 -159,1 16,6 1.003,2 1.449,4 6,3 285,5 2.601,9 2.798,1 

2000. 12. 1.988,3 -1.577,3 411,0 -129,0 9,3 1.673,1 874,9 10,9 424,2 2.863,4 3.274,4 

2001. 12. 4.098,9 -1.556,5 2.542,5 -318,7 25,4 1.430,8 1.142,8 20,0 712,6 3.012,8 5.555,2 

2002. 12. 3.980,5 -1.794,8 2.185,7 -385,1 28,7 1.254,7 1.442,2 27,8 1.495,8 3.864,1 6.049,8 

2003. 12. 4.382,6 -2.438,0 1.944,6 -467,5 21,5 1.166,7 1.859,6 40,2 2.010,3 4.630,7 6.575,3 

2004. 12. 5.412,8 -2.652,1 2.760,8 -443,0 24,7 691,7 2.478,2 60,1 2.652,9 5.464,6 8.225,4 

2005. 12. 6.348,9 -3.560,3 2.788,6 -552,5 31,5 695,0 3.244,0 67,9 3.488,8 6.974,6 9.763,2 

2006. 12. 7.836,7 -4.075,8 3.760,8 -971,4 62,3 634,4 4.086,1 89,4 4.450,8 8.351,6 12.112,4 

2007. 12. 10.285,0 -5.166,6 5.118,4 -2.377,8 96,1 626,7 5.315,7 159,6 5.793,5 9.613,8 14.732,2 

2008. 12. 9.429,7 -6.312,9 3.116,8 -1.655,2 148,3 629,2 6.751,6 169,2 6.804,5 12.847,5 15.964,3 

2009. 12. 9.430,9 -5.744,9 3.685,9 -1.294,1 195,6 636,1 6.682,5 103,0 6.411,3 12.734,3 16.420,2 

2010. 12. 9.300,8 -4.784,6 4.516,3 -996,4 270,8 749,1 6.965,5 80,2 6.424,3 13.493,6 18.009,8 

2011. 12. 9.175,9 -4.177,9 4.997,9 -439,7 323,1 768,8 7.166,9 94,0 6.770,1 14.683,2 19.681,1 

2012. 12. 9.038,4 -3.932,7 5.105,7 -182,1 386,3 789,5 7.479,2 73,7 6.876,6 15.423,1 20.528,8 

2011. 10. 9.091,9 -4.559,6 4.532,3 -665,7 291,7 728,0 7.368,0 87,1 6.588,3 14.397,4 18.929,6 

11. 9.168,5 -4.659,3 4.509,3 -662,3 298,9 755,1 7.416,8 86,9 6.574,0 14.469,4 18.978,7 

12. 9.175,9 -4.177,9 4.997,9 -439,7 323,1 768,8 7.166,9 94,0 6.770,1 14.683,2 19.681,1 

2012. 01. 8.974,9 -4.042,0 4.932,9 -409,0 321,2 765,4 7.185,7 86,3 6.760,3 14.709,9 19.642,8 

02. 8.779,4 -3.901,4 4.878,0 -354,7 317,5 783,6 7.231,2 82,3 6.728,8 14.788,6 19.666,6 

03. 8.686,0 -3.910,6 4.775,4 -321,2 312,1 796,3 7.256,5 89,1 6.760,3 14.892,9 19.668,4 

04. 8.599,7 -3.885,7 4.714,0 -269,9 321,8 793,7 7.311,3 86,7 6.807,5 15.051,2 19.765,2 

05. 8.681,3 -3.961,5 4.719,7 -257,8 321,5 810,2 7.353,3 99,9 6.861,2 15.188,4 19.908,1 

06. 8.663,0 -3.903,5 4.759,5 -248,6 312,0 807,4 7.335,9 87,9 6.884,8 15.179,3 19.938,9 

07. 8.801,5 -3.944,0 4.857,4 -126,9 365,3 810,3 7.330,3 71,3 6.892,8 15.343,1 20.200,5 

08. 8.899,4 -4.006,6 4.892,8 -116,9 372,0 803,0 7.405,9 67,4 6.888,2 15.419,6 20.312,4 

09. 8.899,9 -3.916,1 4.983,7 -227,3 383,7 787,4 7.437,7 69,3 6.884,9 15.335,8 20.319,5 

10. 8.877,7 -3.891,1 4.986,6 -158,6 386,3 793,3 7.454,8 70,9 6.892,9 15.439,7 20.426,2 

11. 8.796,9 -3.902,6 4.894,4 -142,0 387,6 786,3 7.477,1 73,2 6.881,3 15.463,5 20.357,9 

12. 9.038,4 -3.932,7 5.105,7 -182,1 386,3 789,5 7.479,2 73,7 6.876,6 15.423,1 20.528,8 


Revidirani podaci za period januar 2006. - juli 2012. godine zbog 

 

 

osnovu nove metodologije. 


Napomena: 

 

- monetarnih vlasti (tabela 10) i konsolidovanog bilansa komercijalnih 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Monetarnom pregledu. 


Revised data for the period January 2006 - July 2012 due to harmonization 

 

Data series for period January 2006 – September 2011 are updated based 

on new methodology. 


Note: 

The monetary survey represents the consolidated data from the Balance 

 

balance sheet of commercial banks of Bosnia and Herzegovina (table 11). 

 

 

 

on resident sectors represent commercial banks' claims on all domestic 

 

 

 

 

 

 

 

claims from the central government in Monetary survey.




Godina Mjesec 


AKTIVA 

Neto inozemna aktiva Potraživanja od domaćih sektora 

Inozemna 

aktiva 

Inozemna 

pasiva 


središnje vlade 

(neto) 

Potraživanja 

od kantona i 

općina 


nefinancijskih 

javnih 

poduzeća 

АКТИВА 



privatnih 

poduzeća 



Potraživanja 

od ostalih 

financijskih 

institucija 

Нето страна актива Потраживања од домаћих сектора 

Страна 

актива 

Страна 

пасиваs 

Потраживања 

од централне 

владе (нето) 

Потрживања 

од кантона и 

општина 

Потраживања од 

нефинансијских 

јавних 

предузећа 


од 


приватних 



од осталих 

финансијских 

институција 

Potraživanja 

od ostalih 

domaćih 

sektora 



домаћих 

сектора 

1 2 3 4 5 = 3+4 6 7 8 9 10 11 12 = 6+...+11 13 = 5+12 

1997. 12. 1.157,8 -1.658,3 -500,5 -187,9 4,8 1.243,6 1.034,8 8,3 163,6 2.267,2 1.766,7 

1998. 12. 1.170,5 -1.605,8 -435,4 -180,9 8,6 1.100,0 1.314,3 5,4 388,0 2.635,4 2.200,0 

1999. 12. 1.715,5 -1.519,4 196,1 -159,1 16,6 1.003,2 1.449,4 6,3 285,5 2.601,9 2.798,1 

2000. 12. 1.988,3 -1.577,3 411,0 -129,0 9,3 1.673,1 874,9 10,9 424,2 2.863,4 3.274,4 

2001. 12. 4.098,9 -1.556,5 2.542,5 -318,7 25,4 1.430,8 1.142,8 20,0 712,6 3.012,8 5.555,2 

2002. 12. 3.980,5 -1.794,8 2.185,7 -385,1 28,7 1.254,7 1.442,2 27,8 1.495,8 3.864,1 6.049,8 

2003. 12. 4.382,6 -2.438,0 1.944,6 -467,5 21,5 1.166,7 1.859,6 40,2 2.010,3 4.630,7 6.575,3 

2004. 12. 5.412,8 -2.652,1 2.760,8 -443,0 24,7 691,7 2.478,2 60,1 2.652,9 5.464,6 8.225,4 

2005. 12. 6.348,9 -3.560,3 2.788,6 -552,5 31,5 695,0 3.244,0 67,9 3.488,8 6.974,6 9.763,2 

2006. 12. 7.836,7 -4.075,8 3.760,8 -971,4 62,3 634,4 4.086,1 89,4 4.450,8 8.351,6 12.112,4 

2007. 12. 10.285,0 -5.166,6 5.118,4 -2.377,8 96,1 626,7 5.315,7 159,6 5.793,5 9.613,8 14.732,2 

2008. 12. 9.429,7 -6.312,9 3.116,8 -1.655,2 148,3 629,2 6.751,6 169,2 6.804,5 12.847,5 15.964,3 

2009. 12. 9.430,9 -5.744,9 3.685,9 -1.294,1 195,6 636,1 6.682,5 103,0 6.411,3 12.734,3 16.420,2 

2010. 12. 9.300,8 -4.784,6 4.516,3 -996,4 270,8 749,1 6.965,5 80,2 6.424,3 13.493,6 18.009,8 

2011. 12. 9.175,9 -4.177,9 4.997,9 -439,7 323,1 768,8 7.166,9 94,0 6.770,1 14.683,2 19.681,1 

2012. 12. 9.038,4 -3.932,7 5.105,7 -182,1 386,3 789,5 7.479,2 73,7 6.876,6 15.423,1 20.528,8 

2011. 10. 9.091,9 -4.559,6 4.532,3 -665,7 291,7 728,0 7.368,0 87,1 6.588,3 14.397,4 18.929,6 

11. 9.168,5 -4.659,3 4.509,3 -662,3 298,9 755,1 7.416,8 86,9 6.574,0 14.469,4 18.978,7 

12. 9.175,9 -4.177,9 4.997,9 -439,7 323,1 768,8 7.166,9 94,0 6.770,1 14.683,2 19.681,1 

2012. 01. 8.974,9 -4.042,0 4.932,9 -409,0 321,2 765,4 7.185,7 86,3 6.760,3 14.709,9 19.642,8 

02. 8.779,4 -3.901,4 4.878,0 -354,7 317,5 783,6 7.231,2 82,3 6.728,8 14.788,6 19.666,6 

03. 8.686,0 -3.910,6 4.775,4 -321,2 312,1 796,3 7.256,5 89,1 6.760,3 14.892,9 19.668,4 

04. 8.599,7 -3.885,7 4.714,0 -269,9 321,8 793,7 7.311,3 86,7 6.807,5 15.051,2 19.765,2 

05. 8.681,3 -3.961,5 4.719,7 -257,8 321,5 810,2 7.353,3 99,9 6.861,2 15.188,4 19.908,1 

06. 8.663,0 -3.903,5 4.759,5 -248,6 312,0 807,4 7.335,9 87,9 6.884,8 15.179,3 19.938,9 

07. 8.801,5 -3.944,0 4.857,4 -126,9 365,3 810,3 7.330,3 71,3 6.892,8 15.343,1 20.200,5 

08. 8.899,4 -4.006,6 4.892,8 -116,9 372,0 803,0 7.405,9 67,4 6.888,2 15.419,6 20.312,4 

09. 8.899,9 -3.916,1 4.983,7 -227,3 383,7 787,4 7.437,7 69,3 6.884,9 15.335,8 20.319,5 

10. 8.877,7 -3.891,1 4.986,6 -158,6 386,3 793,3 7.454,8 70,9 6.892,9 15.439,7 20.426,2 

11. 8.796,9 -3.902,6 4.894,4 -142,0 387,6 786,3 7.477,1 73,2 6.881,3 15.463,5 20.357,9 

12. 9.038,4 -3.932,7 5.105,7 -182,1 386,3 789,5 7.479,2 73,7 6.876,6 15.423,1 20.528,8 


 

 

 

osnovi nove metodologije. 


Napomena: 

 

- monetarnih vlasti (tablica 10) i Konsolidirane bilance komercijalnih 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

pregledu. 

149 

Ukupno 

Укупно




PASIVA 

LIABILITIES 

Novčana masa (M2) 

Broad Money (M2) 

Novac (M1) Kvazi novac (QM) 

Money (M1) Quasi Money (QM) 

Godina 

Year 

150 

Mjesec 

Month 


banaka 


banks 



Transferable 

deposits in dom. 

curr. 


u stranoj valuti 

Transferable 

deposits in foreign 

curr. 




dom. curr. 




foreign curr. 

Vrijednosni papiri 

Securities other 

than shares 

Krediti 

Loans 



1 2 3 4 5=3+4 6 7 8 9=6+7+8 10=5+9 11 12 13 14 15=10+...+14 

1997. 12. 112,5 139,2 251,7 553,7 9,6 363,3 926,5 1.178,2 14,2 0,0 0,0 574,4 1.766,7 

1998. 12. 162,5 147,5 310,0 762,1 8,0 467,0 1.237,0 1.547,0 10,6 0,0 0,0 642,5 2.200,0 

1999. 12. 515,3 584,6 1.099,9 465,5 22,4 577,3 1.065,1 2.165,0 8,7 0,0 0,0 624,3 2.798,1 

2000. 12. 651,7 750,0 1.401,7 559,5 77,9 428,2 1.065,6 2.467,3 4,4 0,0 0,0 802,7 3.274,4 

2001. 12. 1.673,9 1.018,4 2.692,3 928,5 140,9 907,7 1.977,0 4.669,3 0,1 0,0 0,0 885,8 5.555,2 

2002. 12. 1.734,4 1.273,3 3.007,6 817,1 272,2 974,4 2.063,7 5.071,3 0,1 0,0 0,0 978,5 6.049,8 

2003. 12. 1.601,3 1.512,1 3.113,4 818,3 461,9 1.102,5 2.382,7 5.496,1 0,0 0,0 0,0 1.079,1 6.575,3 

2004. 12. 1.670,6 1.864,9 3.535,4 988,1 703,4 1.604,6 3.296,1 6.831,6 0,0 0,0 0,0 1.393,8 8.225,4 

2005. 12. 1.729,1 2.373,6 4.102,8 1.154,8 818,1 1.999,4 3.972,3 8.075,1 0,0 0,0 0,0 1.688,1 9.763,2 

2006. 12. 1.978,3 2.761,4 4.739,8 692,0 1.365,4 3.105,4 5.162,8 9.902,6 0,0 114,0 1.908,9 187,0 12.112,4 

2007. 12. 2.185,3 3.546,6 5.731,9 834,5 1.726,5 3.661,1 6.222,0 11.953,9 5,2 106,1 2.366,0 300,9 14.732,2 

2008. 12. 2.302,4 3.388,8 5.691,2 1.108,0 1.776,2 3.864,7 6.748,8 12.440,0 17,9 264,3 2.785,2 457,0 15.964,3 

2009. 12. 2.009,5 3.536,3 5.545,8 1.078,7 1.844,3 4.241,0 7.164,0 12.709,8 13,6 446,7 2.835,6 414,5 16.420,2 

2010. 12. 2.210,8 3.689,2 5.900,0 1.210,6 1.991,0 4.526,4 7.727,9 13.627,9 9,1 595,1 3.055,8 721,9 18.009,8 

2011. 12. 2.366,4 3.819,0 6.185,5 1.100,1 2.285,7 4.846,9 8.232,7 14.418,1 0,0 675,3 3.606,4 981,3 19.681,1 

2012. 12. 2.414,3 3.727,4 6.141,7 1.052,5 2.673,2 5.042,7 8.768,4 14.910,1 0,0 712,7 3.861,7 1.044,3 20.528,8 

2011. 10. 2.241,1 3.809,5 6.050,6 1.052,3 2.181,5 4.859,9 8.093,7 14.144,3 0,0 674,2 3.307,6 803,5 18.929,6 

11. 2.237,4 3.749,4 5.986,8 963,0 2.225,0 4.957,9 8.145,8 14.132,6 0,0 681,6 3.333,1 831,4 18.978,7 

12. 2.366,4 3.819,0 6.185,5 1.100,1 2.285,7 4.846,9 8.232,7 14.418,1 0,0 675,3 3.606,4 981,3 19.681,1 

2012. 01. 2.298,1 3.805,6 6.103,6 1.081,1 2.327,6 4.800,4 8.209,1 14.312,7 0,0 668,7 3.645,6 1.015,8 19.642,8 

02. 2.323,3 3.723,9 6.047,2 1.118,6 2.375,2 4.798,6 8.292,4 14.339,6 0,0 672,2 3.646,2 1.008,5 19.666,6 

03. 2.330,1 3.745,4 6.075,5 1.060,0 2.377,3 4.794,7 8.232,0 14.307,4 0,0 674,2 3.685,6 1.001,1 19.668,4 

04. 2.362,7 3.766,9 6.129,6 1.034,1 2.409,0 4.843,2 8.286,3 14.415,9 0,0 683,0 3.665,5 1.000,7 19.765,2 

05. 2.328,9 3.782,0 6.110,9 1.037,7 2.441,8 4.880,2 8.359,7 14.470,6 0,0 698,1 3.719,6 1.019,9 19.908,1 

06. 2.356,7 3.714,1 6.070,7 1.090,8 2.424,8 4.912,8 8.428,5 14.499,2 0,0 714,8 3.722,1 1.002,7 19.938,9 

07. 2.416,9 3.884,0 6.300,9 1.085,7 2.373,5 4.898,6 8.357,9 14.658,7 0,0 716,2 3.789,8 1.035,7 20.200,5 

08. 2.428,8 3.920,9 6.349,7 1.072,9 2.426,9 4.918,2 8.418,0 14.767,7 0,0 725,1 3.806,7 1.012,9 20.312,4 

09. 2.421,4 3.787,9 6.209,4 1.037,4 2.515,5 4.978,3 8.531,2 14.740,5 0,0 719,8 3.826,8 1.032,3 20.319,5 

10. 2.405,7 3.789,5 6.195,2 1.079,0 2.593,4 4.982,6 8.655,0 14.850,1 0,0 717,9 3.845,4 1.012,9 20.426,2 

11. 2.363,8 3.682,2 6.046,0 1.029,9 2.639,6 5.032,7 8.702,2 14.748,2 0,0 717,3 3.866,7 1.025,8 20.357,9 

12. 2.414,3 3.727,4 6.141,7 1.052,5 2.673,2 5.042,7 8.768,4 14.910,1 0,0 712,7 3.861,7 1.044,3 20.528,8 


 

 

 

metodologije. 


Napomena: 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

kreditiranje. 

Dionice i drugi 

kapital 

Shares and other 

equity 

Ostale stavke 

(neto) 


Revised data for the period January 2006 - July 2012 due to harmonization with the 

 

Data series for period January 2006 – September 2011 updated based on new 

methodology. 


Note: 

 

 

 

deposits in foreign currency of all domestic sectors (except the deposits of the central 

 

 

 

instruments are presented on the side liabilities as loans (with which the added interest 

 

 

 

Other items (net) 

Ukupno 

Total




PASIVA 

ПАСИВА 

Novčana masa (M2) 

Новчана маса (М2) 

Novac (M1) Kvazi novac (QM) 

Новац (М1) Квази-новац (QМ) 

Godina 

Година 

Mjesec 

Мјесец 


banaka 

Готовина изван 

банака 




депозити у 



u inozemnoj valuti 


депозити у 




Остали депозити 

у домаћој валути 




у страној валути 



1 2 3 4 5=3+4 6 7 8 9=6+7+8 10=5+9 11 12 13 14 15=10+...+14 

1997. 12. 112,5 139,2 251,7 553,7 9,6 363,3 926,5 1.178,2 14,2 0,0 0,0 574,4 1.766,7 

1998. 12. 162,5 147,5 310,0 762,1 8,0 467,0 1.237,0 1.547,0 10,6 0,0 0,0 642,5 2.200,0 

1999. 12. 515,3 584,6 1.099,9 465,5 22,4 577,3 1.065,1 2.165,0 8,7 0,0 0,0 624,3 2.798,1 

2000. 12. 651,7 750,0 1.401,7 559,5 77,9 428,2 1.065,6 2.467,3 4,4 0,0 0,0 802,7 3.274,4 

2001. 12. 1.673,9 1.018,4 2.692,3 928,5 140,9 907,7 1.977,0 4.669,3 0,1 0,0 0,0 885,8 5.555,2 

2002. 12. 1.734,4 1.273,3 3.007,6 817,1 272,2 974,4 2.063,7 5.071,3 0,1 0,0 0,0 978,5 6.049,8 

2003. 12. 1.601,3 1.512,1 3.113,4 818,3 461,9 1.102,5 2.382,7 5.496,1 0,0 0,0 0,0 1.079,1 6.575,3 

2004. 12. 1.670,6 1.864,9 3.535,4 988,1 703,4 1.604,6 3.296,1 6.831,6 0,0 0,0 0,0 1.393,8 8.225,4 

2005. 12. 1.729,1 2.373,6 4.102,8 1.154,8 818,1 1.999,4 3.972,3 8.075,1 0,0 0,0 0,0 1.688,1 9.763,2 

2006. 12. 1.978,3 2.761,4 4.739,8 692,0 1.365,4 3.105,4 5.162,8 9.902,6 0,0 114,0 1.908,9 187,0 12.112,4 

2007. 12. 2.185,3 3.546,6 5.731,9 834,5 1.726,5 3.661,1 6.222,0 11.953,9 5,2 106,1 2.366,0 300,9 14.732,2 

2008. 12. 2.302,4 3.388,8 5.691,2 1.108,0 1.776,2 3.864,7 6.748,8 12.440,0 17,9 264,3 2.785,2 457,0 15.964,3 

2009. 12. 2.009,5 3.536,3 5.545,8 1.078,7 1.844,3 4.241,0 7.164,0 12.709,8 13,6 446,7 2.835,6 414,5 16.420,2 

2010. 12. 2.210,8 3.689,2 5.900,0 1.210,6 1.991,0 4.526,4 7.727,9 13.627,9 9,1 595,1 3.055,8 721,9 18.009,8 

2011. 12. 2.366,4 3.819,0 6.185,5 1.100,1 2.285,7 4.846,9 8.232,7 14.418,1 0,0 675,3 3.606,4 981,3 19.681,1 

2012. 12. 2.414,3 3.727,4 6.141,7 1.052,5 2.673,2 5.042,7 8.768,4 14.910,1 0,0 712,7 3.861,7 1.044,3 20.528,8 

2011. 10. 2.241,1 3.809,5 6.050,6 1.052,3 2.181,5 4.859,9 8.093,7 14.144,3 0,0 674,2 3.307,6 803,5 18.929,6 

11. 2.237,4 3.749,4 5.986,8 963,0 2.225,0 4.957,9 8.145,8 14.132,6 0,0 681,6 3.333,1 831,4 18.978,7 

12. 2.366,4 3.819,0 6.185,5 1.100,1 2.285,7 4.846,9 8.232,7 14.418,1 0,0 675,3 3.606,4 981,3 19.681,1 

2012. 01. 2.298,1 3.805,6 6.103,6 1.081,1 2.327,6 4.800,4 8.209,1 14.312,7 0,0 668,7 3.645,6 1.015,8 19.642,8 

02. 2.323,3 3.723,9 6.047,2 1.118,6 2.375,2 4.798,6 8.292,4 14.339,6 0,0 672,2 3.646,2 1.008,5 19.666,6 

03. 2.330,1 3.745,4 6.075,5 1.060,0 2.377,3 4.794,7 8.232,0 14.307,4 0,0 674,2 3.685,6 1.001,1 19.668,4 

04. 2.362,7 3.766,9 6.129,6 1.034,1 2.409,0 4.843,2 8.286,3 14.415,9 0,0 683,0 3.665,5 1.000,7 19.765,2 

05. 2.328,9 3.782,0 6.110,9 1.037,7 2.441,8 4.880,2 8.359,7 14.470,6 0,0 698,1 3.719,6 1.019,9 19.908,1 

06. 2.356,7 3.714,1 6.070,7 1.090,8 2.424,8 4.912,8 8.428,5 14.499,2 0,0 714,8 3.722,1 1.002,7 19.938,9 

07. 2.416,9 3.884,0 6.300,9 1.085,7 2.373,5 4.898,6 8.357,9 14.658,7 0,0 716,2 3.789,8 1.035,7 20.200,5 

08. 2.428,8 3.920,9 6.349,7 1.072,9 2.426,9 4.918,2 8.418,0 14.767,7 0,0 725,1 3.806,7 1.012,9 20.312,4 

09. 2.421,4 3.787,9 6.209,4 1.037,4 2.515,5 4.978,3 8.531,2 14.740,5 0,0 719,8 3.826,8 1.032,3 20.319,5 

10. 2.405,7 3.789,5 6.195,2 1.079,0 2.593,4 4.982,6 8.655,0 14.850,1 0,0 717,9 3.845,4 1.012,9 20.426,2 

11. 2.363,8 3.682,2 6.046,0 1.029,9 2.639,6 5.032,7 8.702,2 14.748,2 0,0 717,3 3.866,7 1.025,8 20.357,9 

12. 2.414,3 3.727,4 6.141,7 1.052,5 2.673,2 5.042,7 8.768,4 14.910,1 0,0 712,7 3.861,7 1.044,3 20.528,8 


 

 

 

metodologije. 


Napomena: 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

fondova i vladini fondovi za kreditiranje. 

Vrijednosni papiri 

Хартије од 

вриједност 

Krediti 

Кредити 

Dionice i drugi 

kapital 

Акције и други 

капитал 

Ostale stavke 

(neto) 

Остале ставке 

(нето) 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

151 

Ukupno 

Укупно


T10: Bilans stanja CBBiH 


AKTIVA PASIVA 

ASSETS LIABILITIES 

Rezervni novac 

Reserve Money 

Godina Mjesec 

Year Month 

152 

Strana 

aktiva 

Foreign 

Assets 

Potraživanja 

od 

domaćih 

sektora 

Claims on 

Resident 

Sector 

Ukupno 

Total 

Gotovina 

izvan monetarnih 

vlasti 

Cash Outside 

monetary 

authorities 

Strana 

pasiva 

Foreign 

Liabilities 

Depoziti 

centralne 

vlade 

Deposits of 

Central 

Government 

T10: Balance Sheet of the CBBH 


Dionice i 

drugi 

kapital 

Shares 

and Other 

Equity 

Ostale 

stavke 

(neto) 

Other 

Items 

(Net) 

Ukupno 

1 2 3 4 5 = 3+4 6 7 8 9 10 11 12 = 7+...+11 

1997. 12. 144,1 0,0 144,1 114,6 160,1 0,0 0,1 0,4 -16,6 144,1 

1998. 12. 283,3 0,0 283,3 167,5 246,5 0,0 7,3 29,5 -0,1 283,3 

1999. 12. 867,1 0,0 867,1 538,4 827,6 0,1 9,1 33,7 -3,3 867,1 

2000. 12. 1.027,7 0,0 1.027,7 695,9 957,9 0,2 10,3 58,5 0,7 1.027,7 

2001. 12. 2.735,0 0,2 2.735,1 1.806,0 2.542,9 30,0 48,7 121,5 -7,9 2.735,1 

2002. 12. 2.511,9 0,2 2.512,0 1.868,7 2.318,5 1,2 26,7 180,7 -15,1 2.512,0 

2003. 12. 2.820,7 1,0 2.821,7 1.721,9 2.609,1 1,0 18,6 214,7 -21,8 2.821,7 

2004. 12. 3.506,8 1,8 3.508,5 1.817,4 3.240,8 1,0 44,6 226,5 -4,3 3.508,5 

2005. 12. 4.252,3 1,9 4.254,3 1.907,2 3.972,4 1,0 37,7 245,0 -1,8 4.254,3 

2006. 12. 5.479,5 2,3 5.481,8 2.154,2 5.056,6 1,0 126,1 301,0 -2,9 5.481,8 

2007. 12. 6.726,3 2,2 6.728,5 2.439,7 6.229,0 0,9 74,8 386,4 37,4 6.728,5 

2008. 12. 6.323,6 2,1 6.325,6 2.552,4 5.704,0 1,0 23,4 499,3 97,9 6.325,6 

2009. 12. 6.239,9 1,9 6.241,8 2.267,7 5.648,9 0,9 56,7 502,5 33,0 6.241,8 

2010. 12. 6.485,5 1,8 6.487,3 2.497,5 5.899,7 1,4 69,8 533,9 -17,5 6.487,3 

2011. 12. 6.451,4 1,6 6.453,0 2.645,1 5.848,9 1,1 66,2 547,6 -10,8 6.453,0 

2012. 12. 6.536,2 1,6 6.537,9 2.747,5 5.801,7 1,2 185,3 576,0 -26,2 6.537,9 

2011. 10. 6.233,8 1,6 6.235,4 2.553,3 5.593,9 1,0 110,2 568,4 -38,1 6.235,4 

11. 6.259,9 1,6 6.261,5 2.546,7 5.632,4 1,0 81,2 585,0 -38,1 6.261,5 

12. 6.451,4 1,6 6.453,0 2.645,1 5.848,9 1,1 66,2 547,6 -10,8 6.453,0 

2012. 01. 6.326,9 1,6 6.328,5 2.620,4 5.648,6 1,1 130,7 560,6 -12,5 6.328,5 

02. 6.204,8 1,5 6.206,3 2.639,8 5.535,8 1,1 127,6 553,9 -12,2 6.206,3 

03. 6.141,6 1,8 6.143,4 2.633,4 5.463,5 1,0 136,3 554,5 -12,0 6.143,4 

04. 5.959,8 1,6 5.961,3 2.679,1 5.312,9 1,3 131,3 555,8 -40,0 5.961,3 

05. 5.756,5 1,6 5.758,1 2.651,0 5.101,6 1,5 134,8 559,9 -39,7 5.758,1 

06. 5.914,6 1,7 5.916,4 2.651,3 5.259,2 1,3 135,6 559,6 -39,2 5.916,4 

07. 5.918,9 1,6 5.920,4 2.745,2 5.263,5 1,6 118,2 583,8 -46,8 5.920,4 

08. 6.254,6 1,5 6.256,1 2.744,7 5.621,5 1,3 96,1 583,8 -46,7 6.256,1 

09. 6.318,4 1,7 6.320,1 2.733,2 5.605,3 1,1 171,3 589,0 -46,6 6.320,1 

10. 6.313,0 1,6 6.314,6 2.735,6 5.614,9 1,7 160,0 584,2 -46,3 6.314,6 

11. 6.245,8 1,4 6.247,3 2.690,2 5.539,3 1,4 156,9 596,1 -46,5 6.247,3 

12. 6.536,2 1,6 6.537,9 2.747,5 5.801,7 1,2 185,3 576,0 -26,2 6.537,9 


Serije podataka za period januar 2006. – septembar 2011. ažurirane na osnovu nove 

metodologije. 

Napomena: 

Strana aktiva Centralne banke BiH – monetarnih vlasti obuhvata zlato, devize u 

trezoru CBBiH, devizne depozite kod inostranih banaka, raspolaganje SDR-om, strane 

vrijednosne papire i ostalo. Potraživanja od domaćih sektora predstavljaju potraživanja 

od radnika CBBiH za date dugoročne kredite i potraživanja od komercijalnih banaka 

po osnovu računa poravnanja. Rezervni novac (primarni novac ili monetarna baza) 

čine gotov novac izvan monetarnih vlasti, depoziti komercijalnih banaka i depoziti 

ostalih domaćih sektora (osim centralne vlade) kod monetarnih vlasti. Gotovina izvan 

banaka predstavlja gotov novac u opticaju izvan centralne banke (monetarnih vlasti) 

i gotov novac izvan komercijalnih banaka. Strana pasiva CBBiH obuhvata kratkoročne 

obaveze prema nerezidentima, depozite nerezidenata i ostale kratkoročne obaveze 

prema nerezidentima i obaveze prema MMF-u (računi 1 i 2). Depoziti centralne vlade 

kod CBBiH predstavljaju prenosive i ostale depozite institucija BiH, vlada entiteta, 

entitetskih fondova socijalne sigurnosti i Brčko Distrikta u domaćoj valuti. Dionice 

i drugi kapital obuhvataju dionički kapital, rezultat tekuće godine, opšte i posebne 

rezerve i prilagođavanje/ponovno utvrđivanje vrijednosti. Ostale stavke (neto) su 

nelocirane (neraspoređene) stavke pasive umanjene za nelocirane (neraspoređene) 

stavke aktive. 

Total 



methodology. 

Note: : 

The CBBH (monetary authorities) foreign assets comprise gold, foreign currency 

in CBBH vault, foreign currency deposits with foreign banks, SDR holdings, foreign 

securities and other. Claims on private sector consist of claims on employees of 

CBBH for the long-term credits given to them and claims on commercial banks 

– settlement accounts. Reserve money (primary money or monetary base) is 

comprised of cash outside monetary authorities, deposits of commercial banks 

and deposits of other domestic sectors (except for the central government) with 

monetary authorities. Cash outside banks represents cash in circulation outside 

the Central Bank (monetary authorities) and commercial banks. The CBBH foreign 

liabilities are comprised of short-term liabilities towards non-residents, deposits of 

non-residents and other short-term liabilities towards non-residents and liabilities 

towards the IMF (Account 1 and 2). Deposits of central government with CBBH are 

deposits of BH Institutions, entity governments, entity social security funds and 

of Brčko District in local currency . Shares and other capital comprise the equity, 

current year result, general and special reserves and valuation adjustment. Other 

items (net) are unallocated items of liabilities reduced by the unallocated items of 

assets.


T10: Bilanca stanja CBBiH 


AKTIVA PASIVA 

АКТИВА ПАСИВА 

Rezervi novac 

Резервни новац 

Godina Mjesec 


Inozemna 

aktiva 

Страна 

актива 

Potraživanja 

od 

domaćih 

sektora 


од 



Ukupno 

Укупно 

Gotovina 

izvan 

monetarnih 

vlasti 


монетарних 

власти 

Inozemna 

pasiva 

Страна 

пасива 

Depoziti 

središnje 

vlade 

Депозити 

централне 

владе 

T10: Биланс стања ЦББиХ 


Dionice 

i drugi 

kapital 

Акције 

и други 


Ostale 

stavke 

(neto) 

Остале 

ставке 

(нето) 

Ukupno 

Укупно 

1 2 3 4 5 = 3+4 6 7 8 9 10 11 12 =7+...+11 

1997. 12. 144,1 0,0 144,1 114,6 160,1 0,0 0,1 0,4 -16,6 144,1 

1998. 12. 283,3 0,0 283,3 167,5 246,5 0,0 7,3 29,5 -0,1 283,3 

1999. 12. 867,1 0,0 867,1 538,4 827,6 0,1 9,1 33,7 -3,3 867,1 

2000. 12. 1.027,7 0,0 1.027,7 695,9 957,9 0,2 10,3 58,5 0,7 1.027,7 

2001. 12. 2.735,0 0,2 2.735,1 1.806,0 2.542,9 30,0 48,7 121,5 -7,9 2.735,1 

2002. 12. 2.511,9 0,2 2.512,0 1.868,7 2.318,5 1,2 26,7 180,7 -15,1 2.512,0 

2003. 12. 2.820,7 1,0 2.821,7 1.721,9 2.609,1 1,0 18,6 214,7 -21,8 2.821,7 

2004. 12. 3.506,8 1,8 3.508,5 1.817,4 3.240,8 1,0 44,6 226,5 -4,3 3.508,5 

2005. 12. 4.252,3 1,9 4.254,3 1.907,2 3.972,4 1,0 37,7 245,0 -1,8 4.254,3 

2006. 12. 5.479,5 2,3 5.481,8 2.154,2 5.056,6 1,0 126,1 301,0 -2,9 5.481,8 

2007. 12. 6.726,3 2,2 6.728,5 2.439,7 6.229,0 0,9 74,8 386,4 37,4 6.728,5 

2008. 12. 6.323,6 2,1 6.325,6 2.552,4 5.704,0 1,0 23,4 499,3 97,9 6.325,6 

2009. 12. 6.239,9 1,9 6.241,8 2.267,7 5.648,9 0,9 56,7 502,5 33,0 6.241,8 

2010. 12. 6.485,5 1,8 6.487,3 2.497,5 5.899,7 1,4 69,8 533,9 -17,5 6.487,3 

2011. 12. 6.451,4 1,6 6.453,0 2.645,1 5.848,9 1,1 66,2 547,6 -10,8 6.453,0 

2012. 12. 6.536,2 1,6 6.537,9 2.747,5 5.801,7 1,2 185,3 576,0 -26,2 6.537,9 

2011. 10. 6.233,8 1,6 6.235,4 2.553,3 5.593,9 1,0 110,2 568,4 -38,1 6.235,4 

11. 6.259,9 1,6 6.261,5 2.546,7 5.632,4 1,0 81,2 585,0 -38,1 6.261,5 

12. 6.451,4 1,6 6.453,0 2.645,1 5.848,9 1,1 66,2 547,6 -10,8 6.453,0 

2012. 01. 6.326,9 1,6 6.328,5 2.620,4 5.648,6 1,1 130,7 560,6 -12,5 6.328,5 

02. 6.204,8 1,5 6.206,3 2.639,8 5.535,8 1,1 127,6 553,9 -12,2 6.206,3 

03. 6.141,6 1,8 6.143,4 2.633,4 5.463,5 1,0 136,3 554,5 -12,0 6.143,4 

04. 5.959,8 1,6 5.961,3 2.679,1 5.312,9 1,3 131,3 555,8 -40,0 5.961,3 

05. 5.756,5 1,6 5.758,1 2.651,0 5.101,6 1,5 134,8 559,9 -39,7 5.758,1 

06. 5.914,6 1,7 5.916,4 2.651,3 5.259,2 1,3 135,6 559,6 -39,2 5.916,4 

07. 5.918,9 1,6 5.920,4 2.745,2 5.263,5 1,6 118,2 583,8 -46,8 5.920,4 

08. 6.254,6 1,5 6.256,1 2.744,7 5.621,5 1,3 96,1 583,8 -46,7 6.256,1 

09. 6.318,4 1,7 6.320,1 2.733,2 5.605,3 1,1 171,3 589,0 -46,6 6.320,1 

10. 6.313,0 1,6 6.314,6 2.735,6 5.614,9 1,7 160,0 584,2 -46,3 6.314,6 

11. 6.245,8 1,4 6.247,3 2.690,2 5.539,3 1,4 156,9 596,1 -46,5 6.247,3 

12. 6.536,2 1,6 6.537,9 2.747,5 5.801,7 1,2 185,3 576,0 -26,2 6.537,9 


Serije podataka za razdoblje siječanj 2006. – rujan 2011. ažurirane na osnovi nove 

metodologije. 

Napomena: 

Inozemna aktiva Centralne banke BiH – monetarnih vlasti obuhvaća zlato, devize 

u blagajni CBBiH, devizne depozite kod inozemnih banaka, raspolaganje SDRom, 

inozemne vrijednosnice i ostalo. Potraživanja od domaćih sektora predstavljaju 

potraživanja od radnika CBBiH za date dugoročne kredite i potraživanja od 

komercijalnih banaka po osnovi računa poravnanja. Rezervni novac (primarni novac 

ili monetarna baza) čine gotov novac izvan monetarnih vlasti, depoziti komercijalnih 

banaka i depoziti ostalih domaćih sektora (osim središnje vlade) kod monetarnih 

vlasti. Gotovina izvan banaka predstavlja gotov novac u optjecaju izvan središnje 

banke (monetarnih vlasti) i gotov novac izvan komercijalnih banaka. Inozemna pasiva 

CBBiH obuhvaća kratkoročne obveze prema nerezidentima, depozite nerezidenata 

i ostale kratkoročne obveze prema nerezidentima i obveze prema MMF-u (računi 

1 i 2). Depoziti središnje vlade kod CBBiH predstavljaju prenosive i ostale depozite 

institucija BiH, vlada entiteta, entitetskih Fondova socijalne sigurnosti i Brčko Distrikta 

u domaćoj valuti. Dionice i drugi kapital obuhvaćaju dionički kapital, rezultat tekuće 

godine, opće i posebne rezerve i prilagođavanje/ponovno utvrđivanje vrijednosti. 

Ostale stavke (neto) su nelocirane (neraspoređene) stavke pasive umanjene za 

nelocirane (neraspoređene) stavke aktive. 

Привремени подаци за децембар 2012. године. 

Серије података за период јануар 2006. – септембар 2011. ажуриране на основу 

нове методологије. 


Страна актива Централне банке БиХ – монетарних власти обухвата злато, девизе 

у трезору ЦББиХ, девизне депозите код иностраних банака, располагање SDRом, 

стране хартије од вриједности и остало. Потраживања од домаћих сектора 

представљају потраживања од радника ЦББиХ за дате дугорочне кредите 

и потраживања од комерцијалних банака по основу рачуна поравнања. 

Резервни новац (примарни новац или монетарна база) чине готов новац 

изван монетарних власти, депозити комерцијалних банака и депозити осталих 

домаћих сектора (осим централне владе) код монетарних власти. Готовина изван 

банака представља готов новац у оптицају изван централне банке (монетарних 

власти) и готов новац изван комерцијалних банака. Страна пасива ЦББиХ 

обухвата краткорочне обавезе према нерезидентима, депозите нерезидената 

и остале краткорочне обавезе према нерезидентима и обавезе према ММФ-у 

(рачуни 1 и 2). Депозити централне владе код ЦББиХ представљају преносиве 

и остале депозите институција БиХ, влада ентитета, ентитетских Фондова 

социјалне сигурности и Брчко Дистрикта у домаћој валути. Акције и други 

капитал обухватају акцијски капитал, резултат текуће године, опште и посебне 

резерве и прилагођавање/поновно утврђивање вриједности. Остале ставке 

(нето) су нелоциране (нераспоређене) ставке пасиве умањене за нелоциране 

(нераспоређене) ставке активе. 

153




Godina Mjesec Rezerve 

Year Month Reserves 



metodologije. 


Napomena: 

Konsolidovani bilans komercijalnih banaka obuhvata konsolidovane bilanse 

komercijalnih banaka Glavne jedinice Sarajevo, Glavne jedinice Mostar, Glavne 

banke Republike Srpske, Brčko Distrikta (od jula 2001. do novembra 2002), NBRS 

(do decembra 1998) i NBBiH (do novembra 2002). Konsolidovana su međusobna 

potraživanja i obaveze između komercijalnih banaka. Rezerve banaka sastoje se od 

gotovine u trezorima banaka i depozita banaka kod Centralne banke BiH. Strana 

aktiva komercijalnih banaka obuhvata: devize u trezorima, prenosive i ostale 

depozite u stranoj valuti kod nerezidenata, kredite nerezidentima, vrijednosne papire 

nerezidenata u stranoj valuti i ostala potraživanja od nerezidenata. Potraživanja 

od generalne vlade obuhvataju potraživanja od svih nivoa vlada: centralne vlade 

(institucije BiH, vlade entiteta, entitetskih fondova socijalne sigurnosti i Brčko Distrikta) 

i necentralne vlade (vlada kantona i općinskih vlada). Potraživanja od ostalih domaćih 

sektora obuhvataju: potraživanja od nefinansijskih javnih preduzeća, nefinansijskih 

privatnih preduzeća, ostalih finansijskih institucija i ostalih domaćih sektora 

(stanovništva, neprofitnih institucija i ostalih neklasifikovanih sektora). Bilans stanja 

komercijalnih banaka Federacije BiH sadrži pored aktivnog podbilansa i podatke 

pasivnog podbilansa. Pasivni podbilans sadrži obaveze po stranim kreditima i staroj 

deviznoj štednji građana do 31. marta 1992. Ove obaveze će preuzeti Ministarstvo 

finansija Federacije BiH u procesu privatizacije u skladu s entitetskim Zakonom o 

početnom bilansu preduzeća i banaka i Zakonom o privatizaciji. 

154 

Strana 

aktiva 

Foreign 

Assets 

Potraživanja 

od generalne 

vlade 

Claims on 

General 

Government 



javnih preduzeća 

Claims on Public 

Non-financial 

enterprises 



AKTIVA 

Potraživanja 


privatnih 

preduzeća 

ASSETS 

Claims on Private 

Non-financial 

enterprises 


ostalih finansijskih 

institucija 

Claims on 

Other Financial 

Corporations 

Potraživanja 

od ostalih 

domaćih 

sektora 

Claims 

on Other 

Resident 

Sector 

Ukupno 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 = 3+...+9 

1997. 12. 239,5 657,8 133,8 1099,1 1034,8 8,3 163,6 3336,9 

1998. 12. 207,6 604,6 113,0 1100,0 1314,3 5,4 388,0 3733,0 

1999. 12. 274,7 848,4 36,7 1003,2 1449,4 6,3 285,5 3904,3 

2000. 12. 287,4 960,7 33,8 1673,1 874,9 10,9 424,2 4265,0 

2001. 12. 871,9 1.364,0 32,9 1430,8 1142,8 20,0 712,6 5574,9 

2002. 12. 595,2 1.468,7 60,7 1254,7 1442,2 27,8 1.495,8 6345,0 

2003. 12. 1.004,6 1.561,9 45,6 1166,7 1859,6 40,2 2.009,4 7688,0 

2004. 12. 1.566,6 1.906,1 45,6 691,7 2478,2 60,1 2.651,4 9399,8 

2005. 12. 2.233,9 2.096,6 50,1 695,0 3244,0 67,9 3.487,2 11.874,6 

2006. 12. 3.063,6 2.357,1 70,3 634,4 4086,1 89,4 4.448,9 14.749,7 

2007. 12. 4.022,9 3.558,6 128,1 626,7 5315,7 159,6 5.791,7 19.603,2 

2008. 12. 3.393,3 3.106,1 266,1 629,2 6.751,6 169,2 6.802,8 21.118,3 

2009. 12. 3.632,0 3.190,3 356,0 636,1 6.682,5 103,0 6.409,8 21.009,6 

2010. 12. 3.679,8 2.814,2 465,9 749,1 6.965,5 80,2 6.423,0 21.177,6 

2011. 12. 3.469,7 2.724,5 905,2 768,8 7.166,9 94,0 6.768,9 21.898,1 

2012. 12. 3.370,4 2.502,2 1.236,8 789,5 7.479,2 73,7 6.875,4 22.327,1 

2011. 10. 3.342,5 2.858,1 686,5 728,0 7.368,0 87,1 6.587,1 21.657,3 

11. 3.386,0 2.908,6 796,2 755,1 7.416,8 86,9 6.572,8 21.922,3 

12. 3.469,7 2.724,5 905,2 768,8 7.166,9 94,0 6.768,9 21.898,1 

2012. 01. 3.341,0 2.648,0 958,8 765,4 7.185,7 86,3 6.759,1 21.744,3 

02. 3.203,7 2.574,6 980,4 783,6 7.231,2 82,3 6.727,6 21.583,3 

03. 3.103,4 2.544,4 944,6 796,3 7.256,5 89,1 6.758,9 21.493,2 

04. 3.037,6 2.639,9 976,3 797,0 7.308,0 86,7 6.806,3 21.651,8 

05. 2.764,7 2.924,7 1.028,1 810,2 7.353,3 99,9 6.860,1 21.840,9 

06. 2.894,2 2.748,3 1.041,8 807,4 7.335,9 87,9 6.883,5 21.799,0 

07. 2.832,9 2.882,6 1.097,3 810,3 7.330,3 71,3 6.891,6 21.916,2 

08. 3.178,9 2.644,8 1.182,9 803,0 7.405,9 67,4 6.887,1 22.170,1 

09. 3.171,8 2.581,4 1.167,9 787,4 7.437,7 69,3 6.883,7 22.099,4 

10. 3.193,1 2.564,6 1.172,1 793,3 7.454,8 70,9 6.891,8 22.140,7 

11. 3.159,8 2.551,1 1.212,6 786,3 7.477,1 73,2 6.880,2 22.140,4 

12. 3.370,4 2.502,2 1.236,8 789,5 7.479,2 73,7 6.875,4 22.327,1 

Total 



methodology. 


Note: 

Consolidated balance sheet of commercial banks of BiH inludes Consolidated balance 

sheets of commercial banks covered by Main Unit Sarajevo, Main Unit Mostar, 

Main Bank RS, Brčko District (from July 2001 until November 2002), NBRS (until 

December 1998) and the NBBH (until November 2002). Mutual claims and liabilities 

among the commercial banks have been consolidated. Banks’ reserves consist of 

cash in the banks’ vaults and banks’ deposits with the Central Bank of Bosnia and 

Herzegovina. Foreign assets of commercial banks include: foreign currency in the 

vaults, transferable and other deposits with nonresidents in foreign currency, loans to 

nonresidents, securities of nonresident in foreign currency, and other claims on nonresidents. 

Claims on general government include claims on all levels of government: 

the central government (BH Institutions, entities’ governments, entity social security 

funds and of Brčko District) and noncentral governments (canton and municipality 

governments). Claims on other domestic sectors include claims on public nonfinancial 

enterprises, private non-financial enterprises, other financial institutions 

and claims o other domestic sectors (households, nonprofit institutions and other 

nonclassified domestic sectors). Balance sheets of commercial banks of Federation 

of BH in addition to active sub-balance sheets include data from passive sub-balance 

sheets as well. Passive sub-balance sheets include liabilities arising from foreign 

loans as well as liabilities arising from frozen foreign currency savings until 31 March 

1992. These liabilities will be taken over, in the process of privatisation, by Ministry 

of Finance of BH Federation in accordance with the entity Law on Opening Balance 

Sheets of Enterprises and Banks and entity Law on Privatisation.



-na kraju razdoblja, u milijunima KM - 


Година Мјесец Резерве 

Inozemna 

aktiva 

Страна 

актива 

Potraživanja 

od generalne 

vlade 


од генералне 

владе 



javnih poduzeća 



јавних предузећа 



AKTIVA 

Potraživanja 

od nefinancijskih 

privatnih 

poduzeća 

АКТИВА 






ostalih financijskih 

institucija 





Potraživanja 

od ostalih 

domaćih 

sektora 





Ukupno 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 = 3+...+9 

1997. 12. 239,5 657,8 133,8 1099,1 1034,8 8,3 163,6 3336,9 

1998. 12. 207,6 604,6 113,0 1100,0 1314,3 5,4 388,0 3733,0 

1999. 12. 274,7 848,4 36,7 1003,2 1449,4 6,3 285,5 3904,3 

2000. 12. 287,4 960,7 33,8 1673,1 874,9 10,9 424,2 4265,0 

2001. 12. 871,9 1.364,0 32,9 1430,8 1142,8 20,0 712,6 5574,9 

2002. 12. 595,2 1.468,7 60,7 1254,7 1442,2 27,8 1.495,8 6345,0 

2003. 12. 1.004,6 1.561,9 45,6 1166,7 1859,6 40,2 2.009,4 7688,0 

2004. 12. 1.566,6 1.906,1 45,6 691,7 2478,2 60,1 2.651,4 9399,8 

2005. 12. 2.233,9 2.096,6 50,1 695,0 3244,0 67,9 3.487,2 11.874,6 

2006. 12. 3.063,6 2.357,1 70,3 634,4 4086,1 89,4 4.448,9 14.749,7 

2007. 12. 4.022,9 3.558,6 128,1 626,7 5315,7 159,6 5.791,7 19.603,2 

2008. 12. 3.393,3 3.106,1 266,1 629,2 6.751,6 169,2 6.802,8 21.118,3 

2009. 12. 3.632,0 3.190,3 356,0 636,1 6.682,5 103,0 6.409,8 21.009,6 

2010. 12. 3.679,8 2.814,2 465,9 749,1 6.965,5 80,2 6.423,0 21.177,6 

2011. 12. 3.469,7 2.724,5 905,2 768,8 7.166,9 94,0 6.768,9 21.898,1 

2012. 12. 3.370,4 2.502,2 1.236,8 789,5 7.479,2 73,7 6.875,4 22.327,1 

2011. 10. 3.342,5 2.858,1 686,5 728,0 7.368,0 87,1 6.587,1 21.657,3 

11. 3.386,0 2.908,6 796,2 755,1 7.416,8 86,9 6.572,8 21.922,3 

12. 3.469,7 2.724,5 905,2 768,8 7.166,9 94,0 6.768,9 21.898,1 

2012. 01. 3.341,0 2.648,0 958,8 765,4 7.185,7 86,3 6.759,1 21.744,3 

02. 3.203,7 2.574,6 980,4 783,6 7.231,2 82,3 6.727,6 21.583,3 

03. 3.103,4 2.544,4 944,6 796,3 7.256,5 89,1 6.758,9 21.493,2 

04. 3.037,6 2.639,9 976,3 797,0 7.308,0 86,7 6.806,3 21.651,8 

05. 2.764,7 2.924,7 1.028,1 810,2 7.353,3 99,9 6.860,1 21.840,9 

06. 2.894,2 2.748,3 1.041,8 807,4 7.335,9 87,9 6.883,5 21.799,0 

07. 2.832,9 2.882,6 1.097,3 810,3 7.330,3 71,3 6.891,6 21.916,2 

08. 3.178,9 2.644,8 1.182,9 803,0 7.405,9 67,4 6.887,1 22.170,1 

09. 3.171,8 2.581,4 1.167,9 787,4 7.437,7 69,3 6.883,7 22.099,4 

10. 3.193,1 2.564,6 1.172,1 793,3 7.454,8 70,9 6.891,8 22.140,7 

11. 3.159,8 2.551,1 1.212,6 786,3 7.477,1 73,2 6.880,2 22.140,4 

12. 3.370,4 2.502,2 1.236,8 789,5 7.479,2 73,7 6.875,4 22.327,1 



metodologije. 


Napomena: 

Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka obuhvaća konsolidirane bilance 

komercijalnih banaka Glavne jedinice Sarajevo, Glavne jedinice Mostar, Glavne banke 

Republike Srpske, Brčko Distrikta (od srpnja 2001. do studenog 2002), NBRS (do 

prosinca 1998) i NBBiH (do studenog 2002). Konsolidirana su međusobna potraživanja 

i obveze između komercijalnih banaka. Rezerve banaka sastoje se od gotovine u 

blagajnama banaka i depozita banaka kod Centralne banke BiH. Inozemna aktiva 

komercijalnih banaka obuhvaća: devize u blagajnama, prenosive i ostale depozite u 

inozemnoj valuti kod nerezidenata, kredite nerezidentima, vrijednosnice nerezidenata 

u inozemnoj valuti i ostala potraživanja od nerezidenata. Potraživanja od generalne 

vlade obuhvaćaju potraživanja od svih razina vlada: središnje vlade (institucije BiH, 

vlade entiteta, entitetskih fondova socijalne sigurnosti i Brčko Distrikta) i nesredišnje 

vlade (vlada kantona i općinskih vlada). Potraživanja od ostalih domaćih sektora 

obuhvaćaju: potraživanja od nefinancijskih javnih poduzeća, nefinancijskih privatnih 

poduzeća, ostalih financijskih institucija i ostalih domaćih sektora (stanovništva, 

neprofitnih institucija i ostalih neklasificiranih sektora). Bilanca stanja komercijalnih 

banaka Federacije BiH sadrži pored aktivne podbilance i podatke pasivne podbilance. 

Pasivna podbilanca sadrži obveze po inozemnim kreditima i staroj deviznoj štednji 

građana do 31. ožujka 1992. Ove obveze će preuzeti Ministarstvo financija Federacije 

BiH u procesu privatizacije sukladno entitetskom Zakonu o početnoj bilanci poduzeća 

i banaka i Zakonom o privatizaciji. 

Укупно 




Види напомену на страни 243. 


Консолидовани биланс комерцијалних банака обухвата консолидоване билансе 

комерцијалних банака Главне јединице Сарајево, Главне јединице Мостар, Главне 

банке Републике Српске, Брчко Дистрикта (од јула 2001. до новембра 2002), НБРС 

(до децембра 1998) и НББиХ (до новембра 2002). Консолидована су међусобна 

потраживања и обавезе између комерцијалних банака. Резерве банака састоје 

се од готовине у трезорима банака и депозита банака код Централне банке БиХ. 

Страна актива комерцијалних банака обухвата: девизе у трезорима, преносиве 

и остале депозите у страној валути код нерезидената, кредите нерезидентима, 

хартије од вриједности нерезидената у страној валути и остала потраживања 

од нерезидената. Потраживања од генералне владе обухватају потраживања од 

свих нивоа влада: централне владе (институције БиХ, владе ентитета, ентитетских 

фондова социјалне сигурности и Брчко Дистрикта) и нецентралне владе (влада 

кантона и општинских влада). Потраживања од осталих домаћих сектора 

обухватају: потраживања од нефинансијских јавних предузећа, нефинансијских 

приватних предузећа, осталих финансијских институција и осталих домаћих 

сектора (становништва, непрофитних институција и осталих некласификованих 

сектора). Биланс стања комерцијалних банака Федерације БиХ садржи поред 

активног подбиланса и податке пасивног подбиланса. Пасивни подбиланс садржи 

обавезе по страним кредитима и старој девизној штедњи грађана до 31. марта 

1992. Ове обавезе ће преузети Министарство финансија Федерације БиХ у процесу 

приватизације у складу с ентитетским Законом о почетном билансу предузећа и 

банака и Законом о приватизацији. 

155




Godina Mjesec 

Year Month 

156 

Depoziti 

centralne 

vlade 

Prenosivi 

depoziti drugih 

domaćih sektora 

u domaćoj 

valuti 

Transf. 

Deposits Dep. Other 

of Central Resident 

Government Sectors in Dom. 

Curr. 

Prenosivi 



u stranoj 

valuti 

Transf. 

Dep. Other 

Resident 

Sectors in 

For. Curr. 

Ostali 


domaćih 

sektora u 

domaćoj 

valuti 

Other 

Dep. Other 

Resident 

Sectors in 

Dom. Curr. 

PASIVA 

Ostali 


domaćih 

sektora u 

stranoj 

valuti 

LIABILITIES 

Other 

Dep. Other 

Resident 

Sectors in 

For. Curr. 

Vrijednosni 

papiri 

Securities 

other than 

shares 



Krediti 

Loans 

Strana 

pasiva 

Foreign 

Liabilities 

Dionice i 

drugi 

kapital 

Shares and 

Other 

Equity 

Ostale stavke 

(neto) 

Other Items 

(Net) 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13= 3+...+12 

1997. 12. 233,6 139,2 448,5 9,6 363,3 14,2 0,0 1.513,8 1.043,4 -428,5 3.336,9 

1998. 12. 222,2 147,5 637,9 8,0 467,0 10,6 0,0 1.605,8 1.310,9 -676,8 3.733,0 

1999. 12. 170,1 584,6 465,5 22,4 577,3 8,7 0,0 1.519,3 1.257,0 -700,6 3.904,3 

2000. 12. 143,2 749,9 554,5 77,9 428,2 4,4 0,0 1.577,1 1.096,2 -366,4 4.265,0 

2001. 12. 277,5 1.016,2 928,5 140,9 907,7 0,1 0,0 1.526,5 1.118,8 -341,2 5.574,9 

2002. 12. 390,3 1.270,3 817,1 272,2 974,4 0,1 0,0 1.793,7 1.213,6 -386,6 6.345,0 

2003. 12. 473,1 1.510,3 818,3 461,9 1.102,5 0,0 0,0 2.437,0 1.305,4 -420,4 7.688,0 

2004. 12. 419,4 1.862,9 988,1 703,4 1.604,6 0,0 0,0 2.651,1 1.472,1 -301,8 9.399,8 

2005. 12. 533,4 2.370,5 1.154,8 818,1 1.999,4 0,0 0,0 3.559,3 1.712,5 -273,4 11.874,6 

2006. 12. 853,3 2.751,0 692,0 1.365,4 3.105,4 0,0 114,0 4.074,8 1.607,9 185,9 14.749,7 

2007. 12. 2.335,0 3.534,4 834,5 1.726,5 3.661,1 5,2 106,1 5.165,7 1.979,7 255,2 19.603,2 

2008. 12. 1.749,7 3.381,4 1.108,0 1.776,2 3.864,7 17,9 264,3 6.311,9 2.285,9 358,4 21.118,3 

2009. 12. 1.397,9 3.530,3 1.078,7 1.844,3 4.241,0 13,6 446,7 5.744,1 2.333,1 379,8 21.009,6 

2010. 12. 1.121,7 3.680,5 1.210,6 1.991,0 4.526,4 9,1 595,1 4.783,2 2.521,9 738,2 21.177,6 

2011. 12. 955,7 3.807,9 1.100,1 2.285,7 4.846,9 0,0 675,3 4.176,9 3.058,7 990,8 21.898,1 

2012. 12. 847,2 3.713,8 1.052,5 2.673,2 5.042,7 0,0 712,7 3.931,6 3.285,8 1.067,6 22.327,1 

2011. 10. 950,3 3.799,6 1.052,3 2.181,5 4.859,9 0,0 674,2 4.558,6 2.739,2 841,6 21.657,3 

11. 1.078,4 3.739,8 963,0 2.225,0 4.957,9 0,0 681,6 4.658,2 2.748,1 870,4 21.922,3 

12. 955,7 3.807,9 1.100,1 2.285,7 4.846,9 0,0 675,3 4.176,9 3.058,7 990,8 21.898,1 

2012. 01. 916,0 3.795,0 1.081,1 2.327,6 4.800,4 0,0 668,7 4.040,9 3.085,1 1.029,6 21.744,3 

02. 890,1 3.713,9 1.118,6 2.375,2 4.798,6 0,0 672,2 3.900,3 3.092,3 1.022,0 21.583,3 

03. 817,6 3.714,7 1.060,0 2.377,3 4.794,7 0,0 674,2 3.909,6 3.131,1 1.014,1 21.493,2 

04. 793,2 3.756,0 1.034,1 2.409,0 4.843,2 0,0 683,0 3.884,3 3.109,7 1.139,3 21.651,8 

05. 834,9 3.771,1 1.037,7 2.436,5 4.880,2 0,0 698,1 3.960,1 3.159,7 1.062,6 21.840,9 

06. 842,9 3.701,9 1.090,8 2.424,8 4.912,8 0,0 714,8 3.902,2 3.162,5 1.046,2 21.799,0 

07. 740,7 3.871,8 1.085,7 2.373,5 4.898,6 0,0 716,2 3.942,4 3.206,0 1.081,3 21.916,2 

08. 831,8 3.909,3 1.072,9 2.426,9 4.918,2 0,0 725,1 4.005,3 3.222,9 1.057,7 22.170,1 

09. 840,3 3.774,9 1.037,4 2.515,5 4.978,3 0,0 719,8 3.915,0 3.237,9 1.080,3 22.099,4 

10. 784,4 3.776,5 1.079,0 2.593,4 4.982,6 0,0 717,9 3.889,3 3.261,2 1.056,4 22.140,7 

11. 810,1 3.670,4 1.029,9 2.639,6 5.032,7 0,0 717,3 3.901,1 3.270,5 1.068,8 22.140,4 

12. 847,2 3.713,8 1.052,5 2.673,2 5.042,7 0,0 712,7 3.931,6 3.285,8 1.067,6 22.327,1 



metodologije. 


Napomena: 

Depoziti centralne vlade uključuju prenosive i ostale depozite u domaćoj i stranoj 

valuti institucija BiH, vlada entiteta, entitetskih fondova socijalne sigurnosti/zaštite i 

Brčko Distrikta. Prenosivi i ostali depoziti drugih domaćih sektora u domaćoj i stranoj 

valuti predstavljaju obaveze banaka prema necentralnoj vladi (kantona i općina), 

nefinansijskim javnim preduzećima, nefinansijskim privatnim preduzećima, ostalim 

finansijskim institucijama i ostalim domaćim sektorima (stanovništvu, neprofitnim 

institucijama i ostalim neklasifikovanim sektorima). Strana pasiva komercijalnih 

banaka obuhvata obaveze banaka prema nerezidentima po osnovu prenosivih i 

ostalih depozita, kredita, vrijednosnih papira, trgovinskih kredita i avansa i ostalih 

računa dugovanja. Prema novoj metodologiji, krediti na strani pasive su prikazani kao 

poseban finansijski instrument, uz koje se dodaje obračunata kamata. 

Dionice i drugi kapital obuhvataju dionički kapital, zadržani prihod, rezultat tekuće 

godine, opšte i posebne rezerve i prilagođavanje/ponovno utvrđivanje vrijednosti. 


nelocirane (neraspoređene) stavke aktive. Ostale stavke (neto) takođe obuhvataju i 

ograničene depozite. 

Ukupno 

Total 



methodology. 


Note: 

Central government deposits include transferable and other deposits of BH 

Institutions, entity governments, entity Social security funds and Brčko Distrikt in 

domestic and foreign currency. Transferable and other deposits of other domestic 

sectors in domestic and foreign currency represent banks liabilities towards 

noncentral government (canton and municipality governments), public non 

financial enterprises, private non financial enterprises, other financial institutions 

and liabilities to other domestic sectors (households, nonprofit institutions and 

other nonclassified domestic sectors).Foreign liabilities of commercial banks 

include banks liablities to nonresidents based on transferable and other deposits, 

loans, securities other than shares, trade credits and advances and other accounts 

payable. According to a new methodology, loans are presented as a separate 

financial instrument, with which the adds calculated interest. 

Shares and other equity comprises funds contributed by owners, retained earnings, 

current year result, general and special reserves and valuation adjustment. Other 

items (net) are unallocated items of liabilities reduced by the unallocated items of 

assets. Restricted deposits are also included in other items (net).




Godina Mjesec 


Depoziti 

središnje 

vlade 



владе 



sektora u domaćoj 

valuti 


депозити других 

домаћих сектора у 




ektora u 



депозити 


сектора у 


Ostali 


domaćih 

sektora u 

domaćoj 

valuti 

Остали 






-на крају периода, у милионима КМ - 

PASIVA 

Ostali 


domaćih 

sektora u 

stranoj 

valuti 

ПАСИВА 

Остали 





Vrijednosnice 

Krediti 


вриједности Кредити 

Inozemna 

pasiva 

Страна 

пасива 

Dionice i 

drugi 

kapital 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13=3+...+12 

1997. 12. 233,6 139,2 448,5 9,6 363,3 14,2 0,0 1.513,8 1.043,4 -428,5 3.336,9 

1998. 12. 222,2 147,5 637,9 8,0 467,0 10,6 0,0 1.605,8 1.310,9 -676,8 3.733,0 

1999. 12. 170,1 584,6 465,5 22,4 577,3 8,7 0,0 1.519,3 1.257,0 -700,6 3.904,3 

2000. 12. 143,2 749,9 554,5 77,9 428,2 4,4 0,0 1.577,1 1.096,2 -366,4 4.265,0 

2001. 12. 277,5 1.016,2 928,5 140,9 907,7 0,1 0,0 1.526,5 1.118,8 -341,2 5.574,9 

2002. 12. 390,3 1.270,3 817,1 272,2 974,4 0,1 0,0 1.793,7 1.213,6 -386,6 6.345,0 

2003. 12. 473,1 1.510,3 818,3 461,9 1.102,5 0,0 0,0 2.437,0 1.305,4 -420,4 7.688,0 

2004. 12. 419,4 1.862,9 988,1 703,4 1.604,6 0,0 0,0 2.651,1 1.472,1 -301,8 9.399,8 

2005. 12. 533,4 2.370,5 1.154,8 818,1 1.999,4 0,0 0,0 3.559,3 1.712,5 -273,4 11.874,6 

2006. 12. 853,3 2.751,0 692,0 1.365,4 3.105,4 0,0 114,0 4.074,8 1.607,9 185,9 14.749,7 

2007. 12. 2.335,0 3.534,4 834,5 1.726,5 3.661,1 5,2 106,1 5.165,7 1.979,7 255,2 19.603,2 

2008. 12. 1.749,7 3.381,4 1.108,0 1.776,2 3.864,7 17,9 264,3 6.311,9 2.285,9 358,4 21.118,3 

2009. 12. 1.397,9 3.530,3 1.078,7 1.844,3 4.241,0 13,6 446,7 5.744,1 2.333,1 379,8 21.009,6 

2010. 12. 1.121,7 3.680,5 1.210,6 1.991,0 4.526,4 9,1 595,1 4.783,2 2.521,9 738,2 21.177,6 

2011. 12. 955,7 3.807,9 1.100,1 2.285,7 4.846,9 0,0 675,3 4.176,9 3.058,7 990,8 21.898,1 

2012. 12. 847,2 3.713,8 1.052,5 2.673,2 5.042,7 0,0 712,7 3.931,6 3.285,8 1.067,6 22.327,1 

2011. 10. 950,3 3.799,6 1.052,3 2.181,5 4.859,9 0,0 674,2 4.558,6 2.739,2 841,6 21.657,3 

11. 1.078,4 3.739,8 963,0 2.225,0 4.957,9 0,0 681,6 4.658,2 2.748,1 870,4 21.922,3 

12. 955,7 3.807,9 1.100,1 2.285,7 4.846,9 0,0 675,3 4.176,9 3.058,7 990,8 21.898,1 

2012. 01. 916,0 3.795,0 1.081,1 2.327,6 4.800,4 0,0 668,7 4.040,9 3.085,1 1.029,6 21.744,3 

02. 890,1 3.713,9 1.118,6 2.375,2 4.798,6 0,0 672,2 3.900,3 3.092,3 1.022,0 21.583,3 

03. 817,6 3.714,7 1.060,0 2.377,3 4.794,7 0,0 674,2 3.909,6 3.131,1 1.014,1 21.493,2 

04. 793,2 3.756,0 1.034,1 2.409,0 4.843,2 0,0 683,0 3.884,3 3.109,7 1.139,3 21.651,8 

05. 834,9 3.771,1 1.037,7 2.436,5 4.880,2 0,0 698,1 3.960,1 3.159,7 1.062,6 21.840,9 

06. 842,9 3.701,9 1.090,8 2.424,8 4.912,8 0,0 714,8 3.902,2 3.162,5 1.046,2 21.799,0 

07. 740,7 3.871,8 1.085,7 2.373,5 4.898,6 0,0 716,2 3.942,4 3.206,0 1.081,3 21.916,2 

08. 831,8 3.909,3 1.072,9 2.426,9 4.918,2 0,0 725,1 4.005,3 3.222,9 1.057,7 22.170,1 

09. 840,3 3.774,9 1.037,4 2.515,5 4.978,3 0,0 719,8 3.915,0 3.237,9 1.080,3 22.099,4 

10. 784,4 3.776,5 1.079,0 2.593,4 4.982,6 0,0 717,9 3.889,3 3.261,2 1.056,4 22.140,7 

11. 810,1 3.670,4 1.029,9 2.639,6 5.032,7 0,0 717,3 3.901,1 3.270,5 1.068,8 22.140,4 

12. 847,2 3.713,8 1.052,5 2.673,2 5.042,7 0,0 712,7 3.931,6 3.285,8 1.067,6 22.327,1 



metodologije. 


Napomena: 

Depoziti središnje vlade uključuju prenosive i ostale depozite u domaćoj i inozemnoj 

valuti institucija BiH, vlada entiteta, entitetskih fondova socijalne sigurnosti i Brčko 

Distrikta. Prenosivi i ostali depoziti drugih domaćih sektora u domaćoj i inozemnoj 

valuti predstavljaju obveze banaka prema nesredišnjoj vladi (kantona i općina), 

nefinancijskim javnim poduzećima, nefinancijskim privatnim poduzećima, ostalim 

financijskim institucijama i ostalim domaćim sektorima (stanovništvu, neprofitnim 

institucijama i ostalim neklasificiranim sektorima). Inozemna pasiva komercijalnih 

banaka obuhvaća obveze banaka prema nerezidentima po osnovi prenosivih i 

ostalih depozita, kredita, vrijednosnica, trgovinskih kredita i avansa i ostalih računa 

dugovanja. Prema novoj metodologiji, krediti na strani pasive su prikazani kao 

poseban financijski instrument, uz koje se dodaje obračunata kamata. 

Dionice i drugi kapital obuhvaćaju dionički kapital, zadržani prihod, rezultat tekuće 

godine, opće i posebne rezerve i prilagođavanje/ponovno utvrđivanje vrijednosti. 


nelocirane (neraspoređene) stavke aktive. Ostale stavke (neto) također obuhvaćaju 

i ograničene depozite. 

Акције и 

други 


Ostale 

stavke 

(neto) 

Остале 

ставке 

(нето) 

Ukupno 

157 

Укупно 






Депозити централне владе укључују преносиве и остале депозите у домаћој и страној 

валути институција БиХ, влада ентитета, ентитетских фондова социјалне сигурности 

и Брчко Дистрикта. Преносиви и остали депозити других домаћих сектора у домаћој 

и страној валути представљају обавезе банака према нецентралној влади (кантона 

и општина), нефинансијским јавним предузећима, нефинансијским приватним 

предузећима, осталим финансијским институцијама и осталим домаћим секторима 

(становништву, непрофитним институцијама и осталим некласификованим 

секторима). Страна пасива комерцијалних банака обухвата обавезе банака према 

нерезидентима по основу преносивих и осталих депозита, кредита, хартија од 

вриједности, трговинских кредита и аванса и осталих рачуна дуговања. Према новој 

методологији, кредити на страни пасиве су приказани као посебан финансијски 

инструмент, уз које се додаје обрачуната камата. 

Акције и други капитал обухватају акцијски капитал, задржани приход, резултат 

текуће године, опште и посебне резерве и прилагођавање/поновно утврђивање 

вриједности. Остале ставке (нето) су нелоциране (нераспоређене) ставке пасиве 

умањене за нелоциране (нераспоређене) ставке активе. Остале ставке (нето) такође 

обухватају и ограничене депозите.







Serije podataka za period januar 2006. – septembar 2011. ažurirane na 



Napomena: 

Konsolidovani bilans komercijalnih banaka FBiH obuhvata konsolidovane 

bilanse komercijalnih banaka Glavne jedinice Sarajevo i Glavne jedinice 

Mostar. Za sve pozicije vrijedi napomena iz tabele T11. 

158 

Strana 

aktiva 

Foreign 

Assets 

Potraživanja 

od generalne 

vlade 

Claims on 

Geeral 

Government 




Claims on Public 

Non-financial 

enterprises 

AKTIVA 



Potraživanja 


privatnih 

preduzeća 

ASSETS 

Claims on Private 

Non-financial 

enterprises 


ostalih finansijskih 

institucija 

Claims on 


Corporations 

Potraživanja 

od ostalih 

domaćih 

sektora 

Claims 

on Other 

Resident 

Sector 

Ukupno 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 = 3+...+9 

1997. 12. 239,5 447,0 23,7 1.087,4 536,4 8,3 132,1 2.474,3 

1998. 12. 202,1 416,6 29,0 1.091,0 550,9 5,4 258,4 2.553,5 

1999. 12. 264,0 750,1 28,4 993,5 527,1 6,3 270,8 2.840,1 

2000. 12. 265,5 854,1 22,1 1.033,8 584,5 8,5 373,7 3.142,2 

2001. 12. 792,4 1.214,1 29,2 811,6 811,2 16,5 668,6 4.343,7 

2002. 12. 511,8 1.301,5 41,1 733,4 1.143,3 23,3 1.325,0 5.079,4 

2003. 12. 814,9 1.366,5 35,6 639,8 1.506,9 35,0 1.701,6 6.100,2 

2004. 12. 1.291,9 1.690,5 34,0 599,3 1.973,3 54,7 2.203,9 7.847,6 

2005. 12. 1.809,4 1.802,7 37,4 619,6 2.478,2 64,2 2.828,9 9.640,4 

2006. 12. 2.389,8 2.017,0 30,7 587,7 3.066,6 71,6 3.552,9 11.716,2 

2007. 12. 2.996,0 2.027,0 34,8 577,2 4.043,8 138,8 4.569,2 14.386,8 

2008. 12. 2.454,0 1.987,9 81,2 574,2 5.017,1 129,9 5.252,5 15.497,0 

2009. 12. 2.683,9 2.489,3 85,5 576,5 4.909,3 79,2 4.869,2 15.692,9 

2010. 12. 2.850,0 2.182,4 152,3 656,3 5.034,8 62,9 4.807,0 15.745,6 

2011. 12. 2.606,8 2.217,7 280,3 691,3 5.220,0 68,2 5.086,2 16.170,5 

2012. 12. 2.414,7 1.988,3 412,9 663,1 5.404,9 47,6 5.137,4 16.068,8 

2011. 10. 2.550,6 2.182,0 246,2 646,5 5.273,9 61,3 4.904,4 15.865,0 

11. 2.548,1 2.226,9 273,9 670,1 5.289,3 61,6 4.883,5 15.953,4 

12. 2.606,8 2.217,7 280,3 691,3 5.220,0 68,2 5.086,2 16.170,5 

2012. ¸01. 2.632,5 2.085,8 269,5 685,5 5.170,2 61,2 5.078,7 15.983,5 

02. 2.558,1 1.978,8 284,9 675,5 5.209,0 58,7 5.043,6 15.808,5 

03. 2.468,3 1.915,1 251,4 683,7 5.249,3 67,0 5.067,8 15.702,5 

04. 2.401,9 2.048,0 265,7 689,5 5.283,0 64,1 5.093,7 15.846,0 

05. 2.124,1 2.284,8 316,1 708,0 5.315,1 75,8 5.129,1 15.953,0 

06. 2.285,1 2.124,0 329,1 697,1 5.300,2 62,9 5.150,5 15.949,0 

07. 2.214,8 2.208,0 363,1 704,3 5.274,5 49,2 5.146,4 15.960,2 

08. 2.402,3 2.042,5 371,2 694,7 5.343,6 42,9 5.148,7 16.045,9 

09. 2.354,2 1.995,5 369,3 680,2 5.378,8 45,7 5.149,2 15.973,1 

10. 2.416,7 1.959,7 351,7 671,7 5.365,1 42,4 5.155,4 15.962,7 

11. 2.406,0 1.933,8 385,1 665,5 5.364,1 47,6 5.142,4 15.944,4 

12. 2.414,7 1.988,3 412,9 663,1 5.404,9 47,6 5.137,4 16.068,8 

Total 


Data series for period January 2006 – September 2011 are updated based on 

new methodology. 


Note: 

Analytical Accounts of FBH commercial banks include Analytical Accounts of 

commercial banks covered by Main Unit Sarajevo and Main Unit Mostar. 

Notes from table T11 are applicable for all items.





Година Мјесец Резерве 

Inozemna 

aktiva 

Страна 

актива 

Potraživanja 

od generalne 

vlade 


од 

генералне 

владе 


Serije podataka za razdoblje siječanj 2006. – rujan 2011. ažurirane na osnovi 

nove metodologije. 


Napomena: 

Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka FBiH obuhvaća konsolidirane 

bilance komercijalnih banaka Glavne jedinice Sarajevo i Glavne jedinice 

Mostar. Za sve pozicije vrijedi napomena uz tablicu T11. 





од 



T12: Консолидовани биланс комерцијалних банака у ФБиХ 


AKTIVA 

Potraživanja 

od nefinancijskih 

privatnih 

poduzeća 

АКТИВА 





Potraživanja 

od ostalih 

financijskih 

institucija 





Potraživanja 

od ostalih 

domaćih 

sektora 





Ukupno 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 = 3+...+9 

1997. 12. 239,5 447,0 23,7 1.087,4 536,4 8,3 132,1 2.474,3 

1998. 12. 202,1 416,6 29,0 1.091,0 550,9 5,4 258,4 2.553,5 

1999. 12. 264,0 750,1 28,4 993,5 527,1 6,3 270,8 2.840,1 

2000. 12. 265,5 854,1 22,1 1.033,8 584,5 8,5 373,7 3.142,2 

2001. 12. 792,4 1.214,1 29,2 811,6 811,2 16,5 668,6 4.343,7 

2002. 12. 511,8 1.301,5 41,1 733,4 1.143,3 23,3 1.325,0 5.079,4 

2003. 12. 814,9 1.366,5 35,6 639,8 1.506,9 35,0 1.701,6 6.100,2 

2004. 12. 1.291,9 1.690,5 34,0 599,3 1.973,3 54,7 2.203,9 7.847,6 

2005. 12. 1.809,4 1.802,7 37,4 619,6 2.478,2 64,2 2.828,9 9.640,4 

2006. 12. 2.389,8 2.017,0 30,7 587,7 3.066,6 71,6 3.552,9 11.716,2 

2007. 12. 2.996,0 2.027,0 34,8 577,2 4.043,8 138,8 4.569,2 14.386,8 

2008. 12. 2.454,0 1.987,9 81,2 574,2 5.017,1 129,9 5.252,5 15.497,0 

2009. 12. 2.683,9 2.489,3 85,5 576,5 4.909,3 79,2 4.869,2 15.692,9 

2010. 12. 2.850,0 2.182,4 152,3 656,3 5.034,8 62,9 4.807,0 15.745,6 

2011. 12. 2.606,8 2.217,7 280,3 691,3 5.220,0 68,2 5.086,2 16.170,5 

2012. 12. 2.414,7 1.988,3 412,9 663,1 5.404,9 47,6 5.137,4 16.068,8 

2011. 10. 2.550,6 2.182,0 246,2 646,5 5.273,9 61,3 4.904,4 15.865,0 

11. 2.548,1 2.226,9 273,9 670,1 5.289,3 61,6 4.883,5 15.953,4 

12. 2.606,8 2.217,7 280,3 691,3 5.220,0 68,2 5.086,2 16.170,5 

2012. ¸01. 2.632,5 2.085,8 269,5 685,5 5.170,2 61,2 5.078,7 15.983,5 

02. 2.558,1 1.978,8 284,9 675,5 5.209,0 58,7 5.043,6 15.808,5 

03. 2.468,3 1.915,1 251,4 683,7 5.249,3 67,0 5.067,8 15.702,5 

04. 2.401,9 2.048,0 265,7 689,5 5.283,0 64,1 5.093,7 15.846,0 

05. 2.124,1 2.284,8 316,1 708,0 5.315,1 75,8 5.129,1 15.953,0 

06. 2.285,1 2.124,0 329,1 697,1 5.300,2 62,9 5.150,5 15.949,0 

07. 2.214,8 2.208,0 363,1 704,3 5.274,5 49,2 5.146,4 15.960,2 

08. 2.402,3 2.042,5 371,2 694,7 5.343,6 42,9 5.148,7 16.045,9 

09. 2.354,2 1.995,5 369,3 680,2 5.378,8 45,7 5.149,2 15.973,1 

10. 2.416,7 1.959,7 351,7 671,7 5.365,1 42,4 5.155,4 15.962,7 

11. 2.406,0 1.933,8 385,1 665,5 5.364,1 47,6 5.142,4 15.944,4 

12. 2.414,7 1.988,3 412,9 663,1 5.404,9 47,6 5.137,4 16.068,8 

Укупно 


Серије података за период јануар 2006. – септембар 2011. ажуриране на 

основу нове методологије. 



Консолидовани биланс комерцијалних банака ФБиХ обухвата 

консолидоване билансе комерцијалних банака Главне јединице Сарајево 

и Главне јединице Мостар. За све позиције вриједи напомена уз табелу Т11. 

159




Godina Mjesec 

Year Month 



metodologije. 


Napomena: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka FBiH obuhvata konsolidovane 

bilanse komercijalnih banaka Glavne jedinice Sarajevo i Glavne jedinice Mostar. Za sve 

pozicije vrijedi napomena iz tabele T11. 

160 

Depoziti 

centralne 

vlade 

Prenosivi 



u domaćoj 

valuti 

Transf. 

Deposits of Dep. Other 

Central Resident 

Government Sectors in Dom. 

Curr. 

Prenosivi 



u stranoj 

valuti 

Transf. 

Dep. Other 

Resident 

Sectors in 

For. Curr. 

Ostali 


domaćih 

sektora u 

domaćoj 

valuti 

Other 

Dep. Other 

Resident 

Sectors in 

Dom. Curr. 

PASIVA 

Ostali 


domaćih 

sektora u 

stranoj 

valuti 

LIABILITIES 

Other 

Dep. Other 

Resident 

Sectors in 

For. Curr. 

Vrijednosni 

papiri 

Securities 

other than 

shares 



Krediti 

Loans 

Strana 

pasiva 

Foreign 

Liabilities 

Dionice 

i drugi 

kapital 

Shares and 

Other Equity 

Ostale 

stavke 

(neto) 

Other Items 

(Net) 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13= 3+...+12 

1997. 12. 110,0 125,3 372,3 9,6 323,2 0,2 0,0 1.042,3 716,5 -225,1 2.474,3 

1998. 12. 76,8 147,5 438,1 8,0 347,6 0,6 0,0 1.023,2 920,2 -408,4 2.553,5 

1999. 12. 84,5 481,5 426,8 20,2 434,1 0,1 0,0 916,7 842,0 -365,7 2.840,1 

2000. 12. 70,2 597,6 488,9 66,8 411,9 0,0 0,0 999,0 763,4 -255,5 3.142,2 

2001. 12. 202,6 825,3 830,7 125,6 859,5 0,0 0,0 954,8 755,3 -210,2 4.343,7 

2002. 12. 312,1 1.060,2 732,4 207,9 913,9 0,1 0,0 1.160,3 898,0 -205,3 5.079,4 

2003. 12. 326,2 1.247,1 704,6 363,8 1.008,5 0,0 0,0 1.698,0 998,1 -246,0 6.100,2 

2004. 12. 246,9 1.501,3 844,5 578,8 1.459,5 0,0 0,0 2.216,3 1.212,9 -212,7 7.847,6 

2005. 12. 310,8 1.855,3 993,1 647,7 1.759,7 0,0 0,0 2.920,9 1.346,3 -193,3 9.640,4 

2006. 12. 534,4 2.157,8 597,1 1.084,5 2.675,7 0,0 50,8 3.197,8 1.221,6 196,5 11.716,2 

2007. 12. 587,3 2.707,4 671,5 1.337,3 3.148,0 0,0 49,5 4.126,9 1.516,4 242,4 14.386,8 

2008. 12. 412,5 2.459,8 850,2 1.270,4 3.212,1 8,7 41,4 5.135,3 1.748,7 358,0 15.497,0 

2009. 12. 515,3 2.665,6 861,0 1.303,6 3.460,0 8,9 40,5 4.731,1 1.789,7 317,3 15.692,9 

2010. 12. 651,9 2.812,7 960,6 1.380,0 3.655,5 9,1 39,0 3.925,4 1.814,0 497,3 15.745,6 

2011. 12. 600,5 2.868,6 872,5 1.562,5 3.786,6 0,0 53,9 3.381,5 2.274,8 769,4 16.170,5 

2012. 12. 519,7 2.720,4 789,0 1.829,7 3.904,1 0,0 51,8 2.998,3 2.454,8 801,0 16.068,8 

2011. 10. 626,0 2.852,9 822,9 1.484,1 3.819,6 0,0 63,4 3.673,5 1.966,5 556,2 15.865,0 

11. 658,6 2.817,2 744,9 1.514,9 3.896,3 0,0 62,4 3.741,3 1.967,6 550,2 15.953,4 

12. 600,5 2.868,6 872,5 1.562,5 3.786,6 0,0 53,9 3.381,5 2.274,8 769,4 16.170,5 

2012. 01. 565,2 2.841,3 857,1 1.585,6 3.741,9 0,0 50,7 3.229,0 2.290,9 822,0 15.983,5 

02. 564,4 2.757,3 865,9 1.614,0 3.743,6 0,0 50,7 3.110,1 2.293,3 809,3 15.808,5 

03. 505,5 2.750,8 800,9 1.608,6 3.730,5 0,0 53,7 3.144,0 2.325,2 783,2 15.702,5 

04. 496,2 2.755,0 781,3 1.638,5 3.777,4 0,0 54,9 3.135,4 2.301,5 905,8 15.846,0 

05. 511,1 2.759,7 785,0 1.662,8 3.806,5 0,0 52,4 3.196,0 2.344,6 835,0 15.953,0 

06. 548,1 2.717,1 805,4 1.661,0 3.815,0 0,0 55,9 3.165,5 2.350,9 830,1 15.949,0 

07. 450,6 2.861,1 821,1 1.621,1 3.811,0 0,0 52,5 3.100,1 2.385,4 857,5 15.960,2 

08. 482,2 2.815,1 820,3 1.665,6 3.814,6 0,0 54,1 3.161,2 2.394,7 838,0 16.045,9 

09. 503,0 2.755,2 784,3 1.697,6 3.862,1 0,0 54,0 3.056,2 2.409,1 851,5 15.973,1 

10. 445,2 2.760,0 825,7 1.758,4 3.869,3 0,0 50,8 2.996,6 2.427,6 829,1 15.962,7 

11. 494,8 2.666,4 770,9 1.791,0 3.914,7 0,0 51,5 2.986,0 2.434,5 834,7 15.944,4 

12. 519,7 2.720,4 789,0 1.829,7 3.904,1 0,0 51,8 2.998,3 2.454,8 801,0 16.068,8 

Ukupno 

Total 



methodology. 


Note: Consolidated balance sheets of of FBH commercial banks include Consolidated 

balance sheets of commercial banks covered by Main Unit Sarajevo and Main Unit 

Mostar. Notes from table T11are applicable for all items.




Godina Mjesec 


Depoziti 

središnje 

vlade 



владе 

Prenosivi 


domaćih 

sektora u 

domaćoj 

valuti 



домаћих сектора 


Prenosivi 



u inozemnoj 

valuti 





Ostali 


domaćih 

sektora u 

domaćoj 

valuti 

Остали 


других 






metodologije. 


Napomena: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka FBiH obuhvaća konsolidirane 

bilance komercijalnih banaka Glavne jedinice Sarajevo i Glavne jedinice Mostar. Za sve 

pozicije vrijedi napomena uz tablicu T11. 

Т12: Консолидовани биланс комерцијалних банака у ФБиХ 


PASIVA 

Ostali 


domaćih 

sektora u 

inozemnoj 

valuti 

ПАСИВА 

Остали 


других 




Vrijednosnice 


вриједности 

Krediti 


Inozemna 

pasiva 

Страна 

пасива 

Dionice 

i drugi 

kapital 

Акције 

и други 


1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13=3+...+12 

1997. 12. 110,0 125,3 372,3 9,6 323,2 0,2 0,0 1.042,3 716,5 -225,1 2.474,3 

1998. 12. 76,8 147,5 438,1 8,0 347,6 0,6 0,0 1.023,2 920,2 -408,4 2.553,5 

1999. 12. 84,5 481,5 426,8 20,2 434,1 0,1 0,0 916,7 842,0 -365,7 2.840,1 

2000. 12. 70,2 597,6 488,9 66,8 411,9 0,0 0,0 999,0 763,4 -255,5 3.142,2 

2001. 12. 202,6 825,3 830,7 125,6 859,5 0,0 0,0 954,8 755,3 -210,2 4.343,7 

2002. 12. 312,1 1.060,2 732,4 207,9 913,9 0,1 0,0 1.160,3 898,0 -205,3 5.079,4 

2003. 12. 326,2 1.247,1 704,6 363,8 1.008,5 0,0 0,0 1.698,0 998,1 -246,0 6.100,2 

2004. 12. 246,9 1.501,3 844,5 578,8 1.459,5 0,0 0,0 2.216,3 1.212,9 -212,7 7.847,6 

2005. 12. 310,8 1.855,3 993,1 647,7 1.759,7 0,0 0,0 2.920,9 1.346,3 -193,3 9.640,4 

2006. 12. 534,4 2.157,8 597,1 1.084,5 2.675,7 0,0 50,8 3.197,8 1.221,6 196,5 11.716,2 

2007. 12. 587,3 2.707,4 671,5 1.337,3 3.148,0 0,0 49,5 4.126,9 1.516,4 242,4 14.386,8 

2008. 12. 412,5 2.459,8 850,2 1.270,4 3.212,1 8,7 41,4 5.135,3 1.748,7 358,0 15.497,0 

2009. 12. 515,3 2.665,6 861,0 1.303,6 3.460,0 8,9 40,5 4.731,1 1.789,7 317,3 15.692,9 

2010. 12. 651,9 2.812,7 960,6 1.380,0 3.655,5 9,1 39,0 3.925,4 1.814,0 497,3 15.745,6 

2011. 12. 600,5 2.868,6 872,5 1.562,5 3.786,6 0,0 53,9 3.381,5 2.274,8 769,4 16.170,5 

2012. 12. 519,7 2.720,4 789,0 1.829,7 3.904,1 0,0 51,8 2.998,3 2.454,8 801,0 16.068,8 

2011. 10. 626,0 2.852,9 822,9 1.484,1 3.819,6 0,0 63,4 3.673,5 1.966,5 556,2 15.865,0 

11. 658,6 2.817,2 744,9 1.514,9 3.896,3 0,0 62,4 3.741,3 1.967,6 550,2 15.953,4 

12. 600,5 2.868,6 872,5 1.562,5 3.786,6 0,0 53,9 3.381,5 2.274,8 769,4 16.170,5 

2012. 01. 565,2 2.841,3 857,1 1.585,6 3.741,9 0,0 50,7 3.229,0 2.290,9 822,0 15.983,5 

02. 564,4 2.757,3 865,9 1.614,0 3.743,6 0,0 50,7 3.110,1 2.293,3 809,3 15.808,5 

03. 505,5 2.750,8 800,9 1.608,6 3.730,5 0,0 53,7 3.144,0 2.325,2 783,2 15.702,5 

04. 496,2 2.755,0 781,3 1.638,5 3.777,4 0,0 54,9 3.135,4 2.301,5 905,8 15.846,0 

05. 511,1 2.759,7 785,0 1.662,8 3.806,5 0,0 52,4 3.196,0 2.344,6 835,0 15.953,0 

06. 548,1 2.717,1 805,4 1.661,0 3.815,0 0,0 55,9 3.165,5 2.350,9 830,1 15.949,0 

07. 450,6 2.861,1 821,1 1.621,1 3.811,0 0,0 52,5 3.100,1 2.385,4 857,5 15.960,2 

08. 482,2 2.815,1 820,3 1.665,6 3.814,6 0,0 54,1 3.161,2 2.394,7 838,0 16.045,9 

09. 503,0 2.755,2 784,3 1.697,6 3.862,1 0,0 54,0 3.056,2 2.409,1 851,5 15.973,1 

10. 445,2 2.760,0 825,7 1.758,4 3.869,3 0,0 50,8 2.996,6 2.427,6 829,1 15.962,7 

11. 494,8 2.666,4 770,9 1.791,0 3.914,7 0,0 51,5 2.986,0 2.434,5 834,7 15.944,4 

12. 519,7 2.720,4 789,0 1.829,7 3.904,1 0,0 51,8 2.998,3 2.454,8 801,0 16.068,8 

Ostale 

stavke 

(neto) 

Остале 

ставке 

(нето) 

Ukupno 





Напомена: Консолидовани биланс комерцијалних банака ФБиХ обухвата 

консолидоване билансе комерцијалних банака Главне јединице Сарајево и Главне 

јединице Мостар. За све позиције вриједи напомена уз табелу Т11. 

161 

Укупно







Serije podataka za period januar 2006. – septembar 2011. 

 


Napomena: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka RS 

obuhvata konsolidovane bilanse komercijalnih banaka Glavne 

 

Za sve pozicije vrijedi napomena iz tabele T11. 

162 

Strana 

aktiva 

Foreign 

Assets 

Potraživanja 

od 

generalne 

vlade 

Claims on 

General 

Government 



javnih 

preduzeća 

Claims on 

Public 

Non-financial 

enterprises 

AKTIVA 



privatnih 

preduzeća 

ASSETS 

Claims on 

Private Nonfinancial 

enterprises 



Potraživanja 

od ostalih 

finansijskih 

institucija 

Claims on 


Corporations 

Potraživanja 

od ostalih 

domaćih 

sektora 

Claims on 

Other 

Resident 

Sector 

Ukupno 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 = 3+...+9 

1997. 12. 0,0 62,9 2,0 11,6 498,3 0,0 28,2 603,1 

1998. 12. 5,5 127,5 2,3 8,9 763,4 0,0 129,0 1.036,6 

1999. 12. 10,7 82,2 3,1 9,7 922,3 0,0 14,2 1.042,3 

2000. 12. 21,9 90,5 6,5 639,3 290,4 2,4 50,5 1.101,5 

2001. 12. 77,6 132,0 3,8 600,0 330,7 3,4 43,9 1.191,3 

2002. 12. 83,5 167,1 19,6 521,3 298,9 4,5 170,8 1.265,6 

2003. 12. 189,7 195,4 10,0 526,9 352,7 5,2 307,9 1.587,8 

2004. 12. 274,7 215,6 11,6 92,4 504,9 5,5 447,6 1.552,2 

2005. 12. 424,5 293,9 12,7 75,4 765,7 3,7 658,3 2.234,2 

2006. 12. 673,9 340,1 39,6 46,7 1.019,5 17,8 896,0 3.033,5 

2007. 12. 1.026,9 1.531,6 93,3 49,4 1.271,9 20,8 1.222,4 5.216,4 

2008. 12. 939,3 1.118,1 184,9 55,0 1.734,5 39,2 1.550,3 5.621,4 

2009. 12. 948,1 701,0 270,5 59,6 1.773,2 23,8 1.540,6 5.316,7 

2010. 12. 829,8 631,8 313,6 92,8 1.930,7 17,3 1.616,0 5.432,0 

2011. 12. 862,9 506,8 625,0 77,5 1.946,9 25,8 1.682,7 5.727,6 

2012. 12. 955,7 513,9 823,9 126,4 2.074,3 26,0 1.738,1 6.258,3 

2011. 10. 792,0 676,2 440,3 81,4 2.094,0 25,8 1.682,6 5.792,3 

11. 837,8 681,6 522,2 85,0 2.127,5 25,3 1.689,3 5.968,9 

12. 862,9 506,8 625,0 77,5 1.946,9 25,8 1.682,7 5.727,6 

2012. 01. 708,5 562,2 689,2 79,8 2.015,5 25,1 1.680,4 5.760,8 

02. 645,6 595,8 695,5 108,1 2.022,2 23,6 1.684,0 5.774,8 

03. 635,1 629,3 693,2 112,6 2.007,2 22,1 1.691,2 5.790,7 

04. 635,7 591,9 710,5 104,2 2.028,3 22,6 1.712,6 5.805,8 

05. 640,6 640,0 712,0 102,2 2.038,2 24,0 1.730,9 5.887,9 

06. 609,1 624,3 712,7 110,3 2.035,7 25,0 1.733,0 5.850,1 

07. 618,1 674,6 734,2 105,9 2.055,8 22,1 1.745,3 5.956,0 

08. 776,6 602,3 811,7 108,3 2.062,3 24,5 1.738,4 6.124,2 

09. 817,6 585,9 798,6 107,2 2.058,9 23,6 1.734,5 6.126,3 

10. 776,4 605,0 820,4 121,7 2.089,7 28,5 1.736,4 6.178,0 

11. 753,9 617,3 827,5 120,8 2.113,0 25,7 1.737,8 6.195,9 

12. 955,7 513,9 823,9 126,4 2.074,3 26,0 1.738,1 6.258,3 

Total 


Data series for period January 2006 – September 2011 updated 

based on new methodology. 


 

 

 

Notes from table T11are applicable for all items.





Inozemna 

aktiva 

Година Мјесец Резерве Страна актива 

Potraživanja 

od 

generalne 

vlade 


од 

генералне 

владе 


 

 


Napomena: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka RS 

 

banke Republike Srpske. 

Za sve pozicije vrijedi napomena uz tablicu T11. 



javnih 

poduzeća 




T13: Консолидовани биланс комерцијалних банака у РС 


AKTIVA 



privatnih 

poduzeća 

АКТИВА 





Potraživanja 

od ostalih 

financijskih 

institucija 





Potraživanja 

od ostalih 

domaćih 

sektora 





Ukupno 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 = 3+...+9 

1997. 12. 0,0 62,9 2,0 11,6 498,3 0,0 28,2 603,1 

1998. 12. 5,5 127,5 2,3 8,9 763,4 0,0 129,0 1.036,6 

1999. 12. 10,7 82,2 3,1 9,7 922,3 0,0 14,2 1.042,3 

2000. 12. 21,9 90,5 6,5 639,3 290,4 2,4 50,5 1.101,5 

2001. 12. 77,6 132,0 3,8 600,0 330,7 3,4 43,9 1.191,3 

2002. 12. 83,5 167,1 19,6 521,3 298,9 4,5 170,8 1.265,6 

2003. 12. 189,7 195,4 10,0 526,9 352,7 5,2 307,9 1.587,8 

2004. 12. 274,7 215,6 11,6 92,4 504,9 5,5 447,6 1.552,2 

2005. 12. 424,5 293,9 12,7 75,4 765,7 3,7 658,3 2.234,2 

2006. 12. 673,9 340,1 39,6 46,7 1.019,5 17,8 896,0 3.033,5 

2007. 12. 1.026,9 1.531,6 93,3 49,4 1.271,9 20,8 1.222,4 5.216,4 

2008. 12. 939,3 1.118,1 184,9 55,0 1.734,5 39,2 1.550,3 5.621,4 

2009. 12. 948,1 701,0 270,5 59,6 1.773,2 23,8 1.540,6 5.316,7 

2010. 12. 829,8 631,8 313,6 92,8 1.930,7 17,3 1.616,0 5.432,0 

2011. 12. 862,9 506,8 625,0 77,5 1.946,9 25,8 1.682,7 5.727,6 

2012. 12. 955,7 513,9 823,9 126,4 2.074,3 26,0 1.738,1 6.258,3 

2011. 10. 792,0 676,2 440,3 81,4 2.094,0 25,8 1.682,6 5.792,3 

11. 837,8 681,6 522,2 85,0 2.127,5 25,3 1.689,3 5.968,9 

12. 862,9 506,8 625,0 77,5 1.946,9 25,8 1.682,7 5.727,6 

2012. 01. 708,5 562,2 689,2 79,8 2.015,5 25,1 1.680,4 5.760,8 

02. 645,6 595,8 695,5 108,1 2.022,2 23,6 1.684,0 5.774,8 

03. 635,1 629,3 693,2 112,6 2.007,2 22,1 1.691,2 5.790,7 

04. 635,7 591,9 710,5 104,2 2.028,3 22,6 1.712,6 5.805,8 

05. 640,6 640,0 712,0 102,2 2.038,2 24,0 1.730,9 5.887,9 

06. 609,1 624,3 712,7 110,3 2.035,7 25,0 1.733,0 5.850,1 

07. 618,1 674,6 734,2 105,9 2.055,8 22,1 1.745,3 5.956,0 

08. 776,6 602,3 811,7 108,3 2.062,3 24,5 1.738,4 6.124,2 

09. 817,6 585,9 798,6 107,2 2.058,9 23,6 1.734,5 6.126,3 

10. 776,4 605,0 820,4 121,7 2.089,7 28,5 1.736,4 6.178,0 

11. 753,9 617,3 827,5 120,8 2.113,0 25,7 1.737,8 6.195,9 

12. 955,7 513,9 823,9 126,4 2.074,3 26,0 1.738,1 6.258,3 

Укупно 

 

 

 

 

 

 

 

 

163




Godina Mjesec 

Year Month 


Serije podataka za period januar 2006. – septembar 2011. 

 


Napomena: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka RS 

obuhvata konsolidovane bilanse komercijalnih banaka Glavne 


Za sve pozicije vrijedi napomena iz tabele T11. 

164 

Depoziti 

centralne 

vlade 

Deposits 

of 

Central 

Government 

Prenosivi 

depoziti 

drugih 

domaćih 

sektora u 


Transf. 

Dep. Other 

Resident 

Sectors in 

Dom. Curr. 

Prenosivi 

depoziti 


sektora u 

stranoj 

valuti 

Transf. 

Dep. Other 

Resident 

Sectors in 

For. Curr. 

Ostali 

depoziti 

drugih 

domaćih 

sektora u 


Other 

Dep. Other 

Resident 

Sectors in 

Dom. Curr. 

PASIVA 

Ostali 

depoziti 


sektora u 

stranoj 

valuti 

LIABILITIES 

Other 

Dep. Other 

Resident 

Sectors in 

For. Curr. 

Vrijednosni 

papiri 

Securities 

other 

than 

shares 



Krediti 

Loans 

Strana 

pasiva 

Foreign 

Liabilities 

Dionice 

i drugi 

kapital 

Shares 

and Other 

Equity 

Ostale 

stavke 

(neto) 

Other Items 

(Net) 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13= 3+...+12 

1997. 12. 24,4 0,0 69,2 0,0 40,0 13,9 0,0 387,3 233,8 -165,6 603,1 

1998. 12. 76,1 0,0 192,0 0,0 119,3 10,0 0,0 532,8 290,3 -183,9 1.036,6 

1999. 12. 51,8 103,1 38,7 2,2 143,2 8,6 0,0 597,4 367,5 -270,2 1.042,3 

2000. 12. 39,9 152,3 65,6 11,1 16,3 4,4 0,0 572,9 319,6 -80,5 1.101,5 

2001. 12. 40,8 189,0 96,6 15,2 48,0 0,0 0,0 553,0 356,4 -107,7 1.191,3 

2002. 12. 78,2 210,2 84,6 64,4 60,5 0,0 0,0 633,4 315,6 -181,2 1.265,6 

2003. 12. 146,9 263,1 113,7 98,1 94,0 0,0 0,0 739,0 307,3 -174,4 1.587,8 

2004. 12. 172,4 361,6 143,6 124,6 145,1 0,0 0,0 434,8 259,2 -89,1 1.552,2 

2005. 12. 222,6 515,3 161,8 170,4 239,7 0,0 0,0 638,4 366,2 -80,1 2.234,2 

2006. 12. 318,9 593,2 94,9 280,9 429,6 0,0 63,2 877,0 386,4 -10,5 3.033,5 

2007. 12. 1.747,6 827,0 163,0 389,1 513,1 5,2 56,6 1.038,8 463,3 12,8 5.216,4 

2008. 12. 1.337,2 921,6 257,8 505,8 652,6 9,2 222,9 1.176,6 537,2 0,4 5.621,4 

2009. 12. 882,6 864,7 217,8 540,6 781,0 4,7 406,2 1.013,0 543,5 62,6 5.316,7 

2010. 12. 469,8 867,7 249,9 611,0 870,9 0,0 556,1 857,8 707,9 240,8 5.432,0 

2011. 12. 355,1 939,3 227,6 723,2 1.060,3 0,0 621,4 795,4 783,9 221,4 5.727,6 

2012. 12. 327,5 993,5 263,5 843,4 1.138,6 0,0 660,9 933,3 831,0 266,6 6.258,3 

2011. 10. 324,4 946,7 229,3 697,5 1.040,3 0,0 610,8 885,1 772,7 285,5 5.792,3 

11. 419,8 922,6 218,1 710,1 1.061,5 0,0 619,2 916,9 780,4 320,2 5.968,9 

12. 355,1 939,3 227,6 723,2 1.060,3 0,0 621,4 795,4 783,9 221,4 5.727,6 

2012. 01. 350,8 953,7 224,1 742,0 1.058,4 0,0 618,0 812,0 794,2 207,6 5.760,8 

02. 325,6 956,7 252,7 761,3 1.055,1 0,0 621,5 790,2 799,0 212,7 5.774,8 

03. 312,1 963,9 259,1 768,7 1.064,2 0,0 620,5 765,5 805,9 230,9 5.790,7 

04. 297,1 1.001,0 252,7 770,5 1.065,7 0,0 628,1 748,9 808,2 233,5 5.805,8 

05. 318,6 1.011,5 252,7 779,0 1.073,7 0,0 645,6 764,0 815,1 227,5 5.887,9 

06. 294,8 984,8 285,4 763,9 1.097,8 0,0 659,0 736,7 811,6 216,1 5.850,1 

07. 290,2 1.010,7 264,7 752,4 1.087,7 0,0 663,7 842,3 820,6 223,8 5.956,0 

08. 349,6 1.094,2 252,6 761,4 1.103,5 0,0 671,0 844,1 828,1 219,7 6.124,2 

09. 337,3 1.019,7 253,0 818,0 1.116,1 0,0 665,8 858,8 828,8 228,8 6.126,3 

10. 339,2 1.016,5 253,3 835,0 1.113,3 0,0 667,1 892,8 833,6 227,2 6.178,0 

11. 315,3 1.004,0 259,0 848,5 1.118,1 0,0 665,8 915,2 836,0 234,2 6.195,9 

12. 327,5 993,5 263,5 843,4 1.138,6 0,0 660,9 933,3 831,0 266,6 6.258,3 

Ukupno 

Total 





Note: Analytical Accounts of Republika Srpska commercial banks 

include Analytical Accounts of commercial banks covered by 

Main Bank of Republika Srpska. 

Notes from table T11 are applicable for all items.




Godina Mjesec 


Depoziti 

središnje 

vlade 



владе 

Prenosivi 


domaćih 

sektora u 

domaćoj 

valuti 





Prenosivi 



u inozemnoj 

valuti 





Ostali 


domaćih 

sektora u 

domaćoj 

valuti 






 

 


Napomena: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka RS 

 


Za sve pozicije vrijedi napomena uz tablicu T11. 

PASIVA 

Ostali 


domaćih 

sektora u 

inozemnoj 

valuti 

ПАСИВА 

Остали 


других 




Т13: Консолидовани биланс комерцијалних банака у РС 

-на крају периода, у милионима КМ - 

Vrijednosnice Krediti 

Хартије 

од Кредити 


Inozemna 

pasiva 

Страна 

пасива 

Dionice 

i drugi 

kapital 

Акције 

и други 


1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13=3+...+12 

1997. 12. 24,4 0,0 69,2 0,0 40,0 13,9 0,0 387,3 233,8 -165,6 603,1 

1998. 12. 76,1 0,0 192,0 0,0 119,3 10,0 0,0 532,8 290,3 -183,9 1.036,6 

1999. 12. 51,8 103,1 38,7 2,2 143,2 8,6 0,0 597,4 367,5 -270,2 1.042,3 

2000. 12. 39,9 152,3 65,6 11,1 16,3 4,4 0,0 572,9 319,6 -80,5 1.101,5 

2001. 12. 40,8 189,0 96,6 15,2 48,0 0,0 0,0 553,0 356,4 -107,7 1.191,3 

2002. 12. 78,2 210,2 84,6 64,4 60,5 0,0 0,0 633,4 315,6 -181,2 1.265,6 

2003. 12. 146,9 263,1 113,7 98,1 94,0 0,0 0,0 739,0 307,3 -174,4 1.587,8 

2004. 12. 172,4 361,6 143,6 124,6 145,1 0,0 0,0 434,8 259,2 -89,1 1.552,2 

2005. 12. 222,6 515,3 161,8 170,4 239,7 0,0 0,0 638,4 366,2 -80,1 2.234,2 

2006. 12. 318,9 593,2 94,9 280,9 429,6 0,0 63,2 877,0 386,4 -10,5 3.033,5 

2007. 12. 1.747,6 827,0 163,0 389,1 513,1 5,2 56,6 1.038,8 463,3 12,8 5.216,4 

2008. 12. 1.337,2 921,6 257,8 505,8 652,6 9,2 222,9 1.176,6 537,2 0,4 5.621,4 

2009. 12. 882,6 864,7 217,8 540,6 781,0 4,7 406,2 1.013,0 543,5 62,6 5.316,7 

2010. 12. 469,8 867,7 249,9 611,0 870,9 0,0 556,1 857,8 707,9 240,8 5.432,0 

2011. 12. 355,1 939,3 227,6 723,2 1.060,3 0,0 621,4 795,4 783,9 221,4 5.727,6 

2012. 12. 327,5 993,5 263,5 843,4 1.138,6 0,0 660,9 933,3 831,0 266,6 6.258,3 

2011. 10. 324,4 946,7 229,3 697,5 1.040,3 0,0 610,8 885,1 772,7 285,5 5.792,3 

11. 419,8 922,6 218,1 710,1 1.061,5 0,0 619,2 916,9 780,4 320,2 5.968,9 

12. 355,1 939,3 227,6 723,2 1.060,3 0,0 621,4 795,4 783,9 221,4 5.727,6 

2012. 01. 350,8 953,7 224,1 742,0 1.058,4 0,0 618,0 812,0 794,2 207,6 5.760,8 

02. 325,6 956,7 252,7 761,3 1.055,1 0,0 621,5 790,2 799,0 212,7 5.774,8 

03. 312,1 963,9 259,1 768,7 1.064,2 0,0 620,5 765,5 805,9 230,9 5.790,7 

04. 297,1 1.001,0 252,7 770,5 1.065,7 0,0 628,1 748,9 808,2 233,5 5.805,8 

05. 318,6 1.011,5 252,7 779,0 1.073,7 0,0 645,6 764,0 815,1 227,5 5.887,9 

06. 294,8 984,8 285,4 763,9 1.097,8 0,0 659,0 736,7 811,6 216,1 5.850,1 

07. 290,2 1.010,7 264,7 752,4 1.087,7 0,0 663,7 842,3 820,6 223,8 5.956,0 

08. 349,6 1.094,2 252,6 761,4 1.103,5 0,0 671,0 844,1 828,1 219,7 6.124,2 

09. 337,3 1.019,7 253,0 818,0 1.116,1 0,0 665,8 858,8 828,8 228,8 6.126,3 

10. 339,2 1.016,5 253,3 835,0 1.113,3 0,0 667,1 892,8 833,6 227,2 6.178,0 

11. 315,3 1.004,0 259,0 848,5 1.118,1 0,0 665,8 915,2 836,0 234,2 6.195,9 

12. 327,5 993,5 263,5 843,4 1.138,6 0,0 660,9 933,3 831,0 266,6 6.258,3 

Ostale 

stavke 

(neto) 

Остале 

ставке 

(нето) 

Ukupno 

 

 

 

 

 

 

 

 

165 

Укупно



- u postocima, na godišnjem nivou - 

Godina 

Year 

Mjesec 

Month 

166 


kratkoročne kredite 

u KM 

Privatnim 

preduzećima i 

udruženjima 

KREDITI U KM 

Stanovništvu 

Short-term lending 

rates in KM 

Private 

enterprises and 

cooperatives 


dugoročne kredite 

u KM 

Privatnim 


udruženjima 

LOANS IN KM 

Households 

Stanovništvu 

Long-term lending 

rates in KM 

Private 


cooperatives 

Households 

KREDITI U KM SA VALUTNOM 

KLAUZULOM 



u KM sa valutnom 

klauzulom 

Privatnim 


udruženjima 

Stanovništvu 




klauzulom 

Privatnim 


udruženjima 

Stanovništvu 

LOANS INDEXED TO FOREIGN CURR. 

(EUR) 


rates on FX-indexed 

loans 

Private 


cooperatives 

Households 


rates on FX-indexed 

loans 

Private 


cooperatives 

Households 

T14a: Commercial Banks’ Lending Interest Rates 

- in percent, annual basis - 

KREDITI U STRANOJ VALUTI* 

Kamatne stope na Kamatne stope na 

kratkoročne kredite u dugoročne kredite u 

stranoj valuti stranoj valuti 

Privatnim 


udruženjima 

Stanovništvu 

Privatnim 


udruženjima 

Stanovništvu 

LOANS IN FOREIGN CURRENCY* 


rates on foreign 

currency loans 

Private 


cooperatives 

Households 


rates on foreign 

currency loans 

Private 


cooperatives 

Households 

KREDITI PO KRED. 

KARTICAMA 


kredite stanovništvu 

po kreditnim 

karticama 

Kratkoročni 

Dugoročni 

LOANS BASED ON 

CREDIT CARDS 

Lending rates on loans 

to households based on 

credit cards 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 

2002. 12. 12,07 - 10,59 - - - - - - - - - - - 

2003. 12. 10,54 - 9,18 - - - - - - - - - - - 

2004. 12. 9,92 9,78 8,23 10,78 - - - - - - - - - - 

2005. 12. 9,03 9,32 7,69 9,91 - - - - - - - - - - 

2006. 12. 7,66 9,55 7,39 9,34 - - - - - - - - - - 

2007. 12. 7,03 10,54 7,13 9,95 7,80 10,06 7,83 8,42 9,36 0,00 6,99 7,74 11,56 12,76 

2008. 12. 7,42 9,14 7,36 10,93 8,93 9,88 8,55 10,20 7,37 6,30 7,01 10,43 11,44 13,96 

2009. 12. 8,10 9,79 7,78 8,26 8,62 9,81 7,74 9,56 8,74 0,00 8,56 10,66 11,71 15,06 

2010. 12. 7,84 9,67 8,25 9,10 8,15 9,51 7,84 8,70 0,00 0,00 8,05 0,00 11,93 14,00 

2011. 12. 7,14 10,01 7,41 8,51 7,56 9,02 7,56 8,51 0,00 0,00 6,94 0,00 13,47 14,00 

2012. 12. 6,73 9,84 7,72 8,07 6,94 9,13 6,96 8,36 6,59 0,00 6,20 8,70 13,19 13,99 

2011. 10. 7,16 9,63 7,20 8,70 7,61 9,44 7,60 8,40 9,37 0,00 8,08 0,00 13,28 14,00 

11. 7,26 9,91 8,09 8,59 7,68 9,07 7,69 8,41 11,27 0,00 8,26 0,00 13,26 14,00 

12. 7,14 10,01 7,41 8,51 7,56 9,02 7,56 8,51 0,00 0,00 6,94 0,00 13,47 14,00 

2012. 01. 7,05 10,19 8,28 8,47 7,74 8,89 7,35 8,26 6,30 0,00 7,25 0,00 13,34 14,00 

02. 7,02 10,24 7,80 9,02 7,37 8,55 7,79 8,31 0,00 0,00 7,75 0,00 13,35 14,00 

03. 6,94 10,09 7,71 8,58 7,54 8,64 7,84 8,34 6,30 0,00 7,40 0,00 13,33 14,00 

04. 7,04 10,00 7,82 8,46 7,57 8,85 7,33 8,31 6,30 0,00 6,99 0,00 13,47 13,99 

05. 7,13 10,04 7,79 8,08 7,12 8,99 7,36 8,57 0,00 0,00 7,37 9,49 13,37 14,00 

06. 6,91 10,00 7,99 8,03 7,29 8,96 7,13 8,35 6,19 6,70 5,72 0,00 13,33 13,99 

07. 6,87 10,30 8,02 7,90 7,16 8,60 7,24 8,28 0,00 0,00 6,03 0,00 13,39 14,00 

08. 6,83 10,07 7,67 8,02 7,06 8,91 7,07 8,28 0,00 8,51 6,67 8,15 13,43 14,00 

09. 6,76 10,18 7,76 7,55 7,40 8,22 7,14 8,38 0,00 0,00 7,68 7,47 13,40 13,99 

10. 6,56 10,27 7,42 7,96 7,35 8,36 7,39 8,41 6,90 6,15 6,20 7,50 13,39 13,98 

11. 6,65 10,38 7,59 7,88 7,08 8,51 7,17 8,42 0,00 0,00 5,30 6,59 13,39 13,98 

12. 6,73 9,84 7,72 8,07 6,94 9,13 6,96 8,36 6,59 0,00 6,20 8,70 13,19 13,99 

Napomena: 

U tabeli su prikazani mjesečni prosjeci nominalnih kamatnih stopa komercijalnih 

banaka na kratkoročne i dugoročne kredite odobrene privatnim preduzećima 

i udruženjima i stanovništvu, iskazane na godišnjem nivou. Podaci za godine 

predstavljaju prosjek posljednjeg mjeseca izvještajne godine.Osnova za 

izračunavanje ponderisanih prosjeka su iznosi kredita koji su uz pripadajuću kamatnu 

stopu realizovani u izvještajnom mjesecu. Do decembra 2006. podaci o kamatnim 

stopama na kredite u KM su obuhvatali kamatne stope na kredite u KM i kredite u KM 

s valutnom klauzulom. Od januara 2007. proširen je obim prikupljanja podataka o 

ponderisanim prosječnim kamatnim stopama komercijalnih banaka na kredite istih 

sektora u KM, u KM s valutnom klauzulom (vezane za EUR), u stranoj valuti i kredite po 

kreditnim karticama stanovništvu, po istoj metodologiji. 

*Podatke o prosječnim kamatnim stopama na kredite privatnim preduzećima i 

stanovništvu u stranoj valuti dostavlja mali broj banaka, te se iz tog razloga ne mogu 

smatrati relevantnim podatkom o prosjeku za BiH. 

Note: 

The table shows monthly average of nominally interest rates of commercial banks on 

short-term and long-term credits extended to private enterprises and cooperatives 

and households, on annual basis. Annual data shows average monthly interest rates 

of the last month of the reporting year. The bases for calculation of the weighted 

average are amounts of loans, which were, with the associated interest rate, realized, 

in the reporting month. Until December 2006 data on interest rates on loans in KM 

included interest rates on loans in KM and interest rates on loans in KM indexed to 

foreign currency (EUR). Since January 2007 scope of collecting of average interest 

rates of commercial banks was expanded on loans of the same sectors in KM, in KM 

indexed to foreign currency (EUR), in foreign currency and loans to households based 

on credit cards, by the same methodology. 

*Only few banks report data on average interest rates on loans in foreign currency to 

private enterprises and households, therefore they cannot be considered as relevant 

average indicator for BH. 

Short-term 

Long-term



- u postocima, na godišnjoj razini - 

Godina 

Година 

Mjesec 

Мјесец 



u KM 

Privatnim 

poduzećima i 

udrugama 

KREDITI U KM 

Stanovništvu 

Каматне стопе 

на краткорочне 

кредите у КМ 

Приватним 

предузећима 

и 

удружењима 



u KM 

Privatnim 

poduzećima i 

udrugama 

КРЕДИТИ У КМ 

Становништву 

Stanovništvu 

Каматне стопе на 

дугорочне кредите 

у КМ 



и 



KREDITI U KM SA VALUTNOM 

KLAUZULOM 




klauzulom 

Privatnim 

poduzećima i 

udrugama 

Stanovništvu 




klauzulom 

Privatnim 

poduzećima i 

udrugama 

Stanovništvu 

КРЕДИТИ У КМ СА ВАЛУТНОМ 

КЛАУЗУЛОМ 


краткорочне кредите 

у КМ са валутном 

клаузулом 



и 




дугорочне кредите 

у КМ са валутном 

клаузулом 



и 



T14a: Активне каматне стопе комерцијалних банака 

- у процентима, на годишњем нивоу - 

KREDITI U STRANOJ VALUTI* 


kratkoročne kredite u 


Privatnim 

poduzećima i 

udrugama 

Stanovništvu 


dugoročne kredite u 


Privatnim 

poduzećima i 

udrugama 

Stanovništvu 

КРЕДИТИ У СТРАНОЈ ВАЛУТИ* 


на краткорочне 

кредите у страној 

валути 



и 




дугорочне кредите у 




и 



KREDITI PO KRED. 

KARTICAMA 


kredite stanovništvu 

po kreditnim 

karticama 

Kratkoročni 

167 

Dugoročni 

КРЕДИТИ ПО КРЕД. 

КАРТИЦАМА 


кредите становништву по 

кредитним картицама 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 

2002. 12. 12,07 - 10,59 - - - - - - - - - - - 

2003. 12. 10,54 - 9,18 - - - - - - - - - - - 

2004. 12. 9,92 9,78 8,23 10,78 - - - - - - - - - - 

2005. 12. 9,03 9,32 7,69 9,91 - - - - - - - - - - 

2006. 12. 7,66 9,55 7,39 9,34 - - - - - - - - - - 

2007. 12. 7,03 10,54 7,13 9,95 7,80 10,06 7,83 8,42 9,36 0,00 6,99 7,74 11,56 12,76 

2008. 12. 7,42 9,14 7,36 10,93 8,93 9,88 8,55 10,20 7,37 6,30 7,01 10,43 11,44 13,96 

2009. 12. 8,10 9,79 7,78 8,26 8,62 9,81 7,74 9,56 8,74 0,00 8,56 10,66 11,71 15,06 

2010. 12. 7,84 9,67 8,25 9,10 8,15 9,51 7,84 8,70 0,00 0,00 8,05 0,00 11,93 14,00 

2011. 12. 7,14 10,01 7,41 8,51 7,56 9,02 7,56 8,51 0,00 0,00 6,94 0,00 13,47 14,00 

2012. 12. 6,73 9,84 7,72 8,07 6,94 9,13 6,96 8,36 6,59 0,00 6,20 8,70 13,19 13,99 

2011. 10. 7,16 9,63 7,20 8,70 7,61 9,44 7,60 8,40 9,37 0,00 8,08 0,00 13,28 14,00 

11. 7,26 9,91 8,09 8,59 7,68 9,07 7,69 8,41 11,27 0,00 8,26 0,00 13,26 14,00 

12. 7,14 10,01 7,41 8,51 7,56 9,02 7,56 8,51 0,00 0,00 6,94 0,00 13,47 14,00 

2012. 01. 7,05 10,19 8,28 8,47 7,74 8,89 7,35 8,26 6,30 0,00 7,25 0,00 13,34 14,00 

02. 7,02 10,24 7,80 9,02 7,37 8,55 7,79 8,31 0,00 0,00 7,75 0,00 13,35 14,00 

03. 6,94 10,09 7,71 8,58 7,54 8,64 7,84 8,34 6,30 0,00 7,40 0,00 13,33 14,00 

04. 7,04 10,00 7,82 8,46 7,57 8,85 7,33 8,31 6,30 0,00 6,99 0,00 13,47 13,99 

05. 7,13 10,04 7,79 8,08 7,12 8,99 7,36 8,57 0,00 0,00 7,37 9,49 13,37 14,00 

06. 6,91 10,00 7,99 8,03 7,29 8,96 7,13 8,35 6,19 6,70 5,72 0,00 13,33 13,99 

07. 6,87 10,30 8,02 7,90 7,16 8,60 7,24 8,28 0,00 0,00 6,03 0,00 13,39 14,00 

08. 6,83 10,07 7,67 8,02 7,06 8,91 7,07 8,28 0,00 8,51 6,67 8,15 13,43 14,00 

09. 6,76 10,18 7,76 7,55 7,40 8,22 7,14 8,38 0,00 0,00 7,68 7,47 13,40 13,99 

10. 6,56 10,27 7,42 7,96 7,35 8,36 7,39 8,41 6,90 6,15 6,20 7,50 13,39 13,98 

11. 6,65 10,38 7,59 7,88 7,08 8,51 7,17 8,42 0,00 0,00 5,30 6,59 13,39 13,98 

12. 6,73 9,84 7,72 8,07 6,94 9,13 6,96 8,36 6,59 0,00 6,20 8,70 13,19 13,99 

Napomena: 

U tablici su prikazani mjesečni prosjeci nominalnih kamatnih stopa komercijalnih 

banaka na kratkoročne i dugoročne kredite odobrene privatnim poduzećima i 

udrugama i stanovništvu, iskazane na godišnjoj razini. Podaci za godine predstavljaju 

prosjek posljednjeg mjeseca izvještajne godine. 

Osnova za izračunavanje ponderiranih prosjeka su iznosi kredita koji su uz pripadajuću 

kamatnu stopu realizirani u izvještajnom mjesecu. Do prosinca 2006. podaci o 

kamatnim stopama na kredite u KM su obuhvaćali kamatne stope na kredite u KM i 

kredite u KM s valutnom klauzulom. Od siječnja 2007. proširen je obujam prikupljanja 

podataka o ponderiranim prosječnim kamatnim stopama komercijalnih banaka na 

kredite istih sektora u KM, u KM s valutnom klauzulom (vezane za EUR), u stranoj valuti 

i kredite po kreditnim karticama stanovništvu, po istoj metodologiji. 

*Podatke o prosječnim kamatnim stopama na kredite privatnim poduzećima i 

stanovništvu u inozemnoj valuti dostavlja mali broj banaka, te se iz tog razloga ne 

mogu smatrati relevantnim podatkom o prosjeku za BiH. 


У табели су приказани мјесечни просјеци номиналних каматних стопа комерцијалних 

банака на краткорочне и дугорочне кредите одобрене приватним предузећима 

и удружењима и становништву, исказане на годишњем нивоу. Подаци за године 

представљају просјек посљедњег мјесеца извјештајне године. 

Основа за израчунавање пондерисаних просјека су износи кредита који су уз 

припадајућу каматну стопу реализовани у извјештајном мјесецу. До децембра 2006. 

подаци о каматним стопама на кредите у КМ су обухватали каматне стопе на кредите 

у КМ и кредите у КМ с валутном клаузулом. Од јануара 2007. проширен је обим 

прикупљања података о пондерисаним просјечним каматним стопама комерцијалних 

банака на кредите истих сектора у КМ, у КМ с валутном клаузулом (везане за EUR), у 

страној валути и кредите по кредитним картицама становништву, по истој методологији. 

*Подaтке о просјечним каматним стопама на кредите приватним предузећима и 

становништву у страној валути доставља мали број банака, те се из тог разлога не могу 

сматрати релевантним податком о просјеку за БиХ. 


Дугорочни



- u postocima, na godišnjem nivou - 

Godina 

Year 

168 

Mjesec 

Month 

Kamatne 

stope na 

depozite po 

viđenju u KM 

Privatnih preduzeća i 

udruženja 


and cooperatives 

Demand 

Deposits 

Rates 

in KM 

DEPOZITI U KM 

Stanovništva 

Kamatne 

stope na 

oročene i štedne 

depozite u KM 


udruženja 

DEPOSITS IN KM 

Households 

Stanovništva 

Time 

and Savings 

Deposits Rates 

in KM 



Households 

DEPOZITI U KM SA VALUTNOM 

KLAUZULOM 

Kamatne 

stope na 

depozite po vi|enju 



udruženja 



Stanovništva 

Kamatne 

stope na 


depozite u KM sa 

valutnom klauzulom 


udruženja 

DEPOSITS INDEXED TO FOREIGN 

CURR. (EUR) 

Demand 

Deposits 

Rates 

FX-indexed 

Households 

Stanovništva 

Time 

and Savings 

Deposits Rates 

FX-indexed 



Households 

T14b: Commercial Banks’ Deposit Interest Rates 

- in percent, annual basis - 

DEPOZITI U STRANOJ VALUTI* 

Kamatne 

stope 

na depozite po 

viđenju u stranoj 

valuti 


udruženja 



Stanovništva 

Kamatne 

stope na 


depozite u stranoj 

valuti 


udruženja 

Stanovništva 

DEPOSITS IN FOREIGN CURRENCY* 

Demand 

Deposits 

Rates in FX 

Households 

Time and 

Savings Deposits 

Rates in FX 



Households 

 

visina naknade na 

obavezne rezerve 

 

Remuneration 

 

Reserves with 

 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 

2002. 12. - 1,44 - 4,38 - - - - - - - - 3,07 

2003. 12. - 0,96 - 3,40 - - - - - - - - 2,01 

2004. 12. 0,54 0,77 2,42 4,02 - - - - - - - - 2,00 

2005. 12. 0,45 0,63 3,41 3,63 - - - - - - - - 1,00 

2006. 12. 0,37 0,49 3,75 3,48 - - - - - - - - 1,00 

2007. 12. 0,33 0,35 3,65 3,98 0,44 0,00 3,28 2,64 0,06 0,36 3,41 3,83 1,00 

2008. 12. 0,37 0,32 2,99 3,61 0,47 0,00 2,41 6,07 0,11 0,31 4,94 4,20 1,00 

2009. 12. 0,30 0,25 3,60 3,57 0,27 0,00 3,56 2,33 0,22 0,27 4,23 4,18 0,50 

2010. 12. 0,17 0,15 3,38 2,89 0,10 0,00 2,87 3,06 0,04 0,18 3,21 3,25 0,26 

2011. 12. 0,13 0,08 2,14 2,72 0,10 0,10 3,70 3,44 0,02 0,16 3,56 3,22 0,19 

2012. 12. 0,07 0,06 3,39 2,97 0,00 0,00 4,13 3,56 0,03 0,15 2,86 3,08 0,007 

2011. 10. 0,14 0,12 1,47 2,73 0,10 0,00 4,41 2,97 0,02 0,16 3,04 3,27 0,44 

11. 0,14 0,08 1,97 2,94 0,10 0,12 3,96 3,46 0,02 0,16 3,04 3,17 0,28 

12. 0,13 0,08 2,14 2,72 0,10 0,10 3,7 3,44 0,02 0,16 3,56 3,22 0,19 

2012. 01. 0,13 0,12 2,84 2,93 0,00 0,20 3,74 3,51 0,02 0,15 3,68 3,01 0,11 

02. 0,11 0,12 2,01 2,89 0,00 0,10 4,38 3,51 0,02 0,16 3,57 3,03 0,11 

03. 0,10 0,10 2,47 2,71 0,00 0,00 3,51 3,50 0,02 0,16 3,25 3,19 0,05 

04. 0,11 0,07 2,62 3,00 0,00 0,00 3,02 3,71 0,02 0,16 3,78 3,49 0,05 

05. 0,10 0,07 2,64 2,93 0,00 0,00 3,55 3,46 0,02 0,16 3,84 3,35 0,04 

06. 0,11 0,07 2,12 2,82 0,00 0,00 4,03 3,32 0,02 0,16 3,68 3,28 0,04 

07. 0,10 0,08 2,90 3,05 0,00 0,02 3,48 3,38 0,02 0,15 3,14 3,30 0,019 

08. 0,10 0,06 2,79 3,05 0,00 0,00 4,22 3,04 0,02 0,16 3,02 3,31 0,008 

09. 0,10 0,06 2,46 2,86 0,00 0,00 4,21 3,44 0,02 0,16 3,54 3,28 0,010 

10. 0,10 0,06 2,45 3,16 0,00 0,00 4,25 3,68 0,03 0,14 3,01 3,27 0,006 

11. 0,10 0,06 2,95 3,01 0,00 0,00 4,02 3,61 0,02 0,15 3,14 3,17 0,005 

12. 0,07 0,06 3,39 2,97 0,00 0,00 4,13 3,56 0,03 0,15 2,86 3,08 0,007 

Napomena: 

 

 

 


 

 

o kamatnim stopama na depozite u KM su obuhvatali kamatne stope na depozite 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

Note: 

The table shows monthly average of nominally interest rates of commercial banks 

 

deposits on annual basis. Annual data shows average monthly interest rates of the 

last month of the reporting year. The base for calculation of weighted average are 

 

 

on deposits in KM included interest rates on deposits in KM and interest rates on 

 

collecting of the average interest rates of commercial banks was expanded on 

 

 

rates on private enterprises' and households' deposits in KM indexed to foreign 

 

average indicator for BH. 

 

 

on overnight deposits in the same period. The average amount of remuneration rate



- u postocima, na godišnjoj razini - 

Godina 

Година 

Mjesec 

Мјесец 

Kamatne 

stope na 

depozite po 

viđenju u KM 

Privatnih poduzeća 

i udruga 

DEPOZITI U KM 

Stanovništva 


на депозите 

по виђењу 

у КМ 

Приватних 

предузећа и 

удружења 

Kamatne 

stope na oročene i 

štedne 

depozite u KM 


i udruga 

ДЕПОЗИТИ У КМ 

Становништва 

Stanovništva 


на орочене и 

штедне депозите 

у КМ 





DEPOZITI U KM SA VALUTNOM 

KLAUZULOM 

Kamatne 

stope na 

depozite po viđenju 


klauzulom 


i udruga 

Stanovništva 

Kamatne 


štedne 

depozite u KM sa 

valutnom klauzulom 


i udruga 

ДЕПОЗИТИ У КМ СА ВАЛУТНОМ 

КЛАУЗУЛОМ 


на депозите по 

виђењу у КМ са 

валутном клаузулом 





Stanovništva 


на орочене и штедне 

депозите у КМ са 

валутном клаузулом 





Т 14б: Пасивне каматне стопе комерцијалних банака 

- у процентима, на годишњем нивоу - 

DEPOZITI U STRANOJ VALUTI* 

Kamatne 

stope 

na depozite po 

viđenju u stranoj 

valuti 


i udruga 

Stanovništva 

Kamatne 


štedne 

depozite u stranoj 

valuti 


i udruga 

ДЕПОЗИТИ У СТРАНОЈ ВАЛУТИ* 


на депозите по 

виђењу у страној 

валути 





Stanovništva 


на орочене и штедне 

депозите у страној 

валути 





 

naknade na 

 

 

Просјечна висина 

накнаде на 

обавезне резерве 

код ЦББиХ 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 

2002. 12. - 1,44 - 4,38 - - - - - - - - 3,07 

2003. 12. - 0,96 - 3,40 - - - - - - - - 2,01 

2004. 12. 0,54 0,77 2,42 4,02 - - - - - - - - 2,00 

2005. 12. 0,45 0,63 3,41 3,63 - - - - - - - - 1,00 

2006. 12. 0,37 0,49 3,75 3,48 - - - - - - - - 1,00 

2007. 12. 0,33 0,35 3,65 3,98 0,44 0,00 3,28 2,64 0,06 0,36 3,41 3,83 1,00 

2008. 12. 0,37 0,32 2,99 3,61 0,47 0,00 2,41 6,07 0,11 0,31 4,94 4,20 1,00 

2009. 12. 0,30 0,25 3,60 3,57 0,27 0,00 3,56 2,33 0,22 0,27 4,23 4,18 0,50 

2010. 12. 0,17 0,15 3,38 2,89 0,10 0,00 2,87 3,06 0,04 0,18 3,21 3,25 0,26 

2011. 12. 0,13 0,08 2,14 2,72 0,10 0,10 3,70 3,44 0,02 0,16 3,56 3,22 0,19 

2012. 12. 0,07 0,06 3,39 2,97 0,00 0,00 4,13 3,56 0,03 0,15 2,86 3,08 0,007 

2011. 10. 0,14 0,12 1,47 2,73 0,10 0,00 4,41 2,97 0,02 0,16 3,04 3,27 0,44 

11. 0,14 0,08 1,97 2,94 0,10 0,12 3,96 3,46 0,02 0,16 3,04 3,17 0,28 

12. 0,13 0,08 2,14 2,72 0,10 0,10 3,7 3,44 0,02 0,16 3,56 3,22 0,19 

2012. 01. 0,13 0,12 2,84 2,93 0,00 0,20 3,74 3,51 0,02 0,15 3,68 3,01 0,11 

02. 0,11 0,12 2,01 2,89 0,00 0,10 4,38 3,51 0,02 0,16 3,57 3,03 0,11 

03. 0,10 0,10 2,47 2,71 0,00 0,00 3,51 3,50 0,02 0,16 3,25 3,19 0,05 

04. 0,11 0,07 2,62 3,00 0,00 0,00 3,02 3,71 0,02 0,16 3,78 3,49 0,05 

05. 0,10 0,07 2,64 2,93 0,00 0,00 3,55 3,46 0,02 0,16 3,84 3,35 0,04 

06. 0,11 0,07 2,12 2,82 0,00 0,00 4,03 3,32 0,02 0,16 3,68 3,28 0,04 

07. 0,10 0,08 2,90 3,05 0,00 0,02 3,48 3,38 0,02 0,15 3,14 3,30 0,019 

08. 0,10 0,06 2,79 3,05 0,00 0,00 4,22 3,04 0,02 0,16 3,02 3,31 0,008 

09. 0,10 0,06 2,46 2,86 0,00 0,00 4,21 3,44 0,02 0,16 3,54 3,28 0,010 

10. 0,10 0,06 2,45 3,16 0,00 0,00 4,25 3,68 0,03 0,14 3,01 3,27 0,006 

11. 0,10 0,06 2,95 3,01 0,00 0,00 4,02 3,61 0,02 0,15 3,14 3,17 0,005 

12. 0,07 0,06 3,39 2,97 0,00 0,00 4,13 3,56 0,03 0,15 2,86 3,08 0,007 

Napomena: 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

169




Godina Mjesec 

Year Month 


 



Napomena: 

 

 

 

 

170 

Prenosivi 

depoziti 

Transferable 

deposits 

T15: Total Deposits and Loans of Commercial Banks 


DEPOZITI KREDITI 

Ostali 

depoziti 

Ukupni 

depoziti 

Kratkoročni 

krediti 

Dugoročni 

krediti 

DEPOSITS LOANS 

Other 

deposit 

Total 

of deposits 

Short - term 

loans 

Long - term 

loans 

Ukupni 

krediti 

Total 

of loans 

1 2 3 4 5 (3+4) 6 7 8 (6+7) 

1997. 12. 784,1 598,3 1.382,4 956,7 1.482,9 2.439,6 

1998. 12. 983,8 678,7 1.662,5 1.028,2 1.892,6 2.920,8 

1999. 12. 1.107,7 712,1 1.819,9 852,3 1.928,9 2.781,2 

2000. 12. 1.385,8 568,0 1.953,7 878,3 2.138,6 3.017,0 

2001. 12. 2.061,5 1.209,3 3.270,7 913,3 2.425,7 3.339,0 

2002. 12. 2.293,8 1.430,5 3.724,3 1.097,8 3.183,3 4.281,1 

2003. 12. 2.553,8 1.812,3 4.366,0 1.233,5 3.888,0 5.121,5 

2004. 12. 3.121,7 2.456,7 5.578,4 1.576,2 4.350,9 5.927,1 

2005. 12. 3.876,1 3.000,1 6.876,3 1.837,0 5.707,1 7.544,2 

2006. 12. 4.005,1 4.758,1 8.763,2 2.068,8 7.130,4 9.199,2 

2007. 12. 5.106,5 6.980,7 12.087,2 2.552,7 9.298,7 11.851,4 

2008. 12. 4.905,1 6.970,0 11.875,1 3.439,0 11.070,5 14.509,5 

2009. 12. 5.215,1 6.877,0 12.092,1 3.399,7 10.650,4 14.050,1 

2010. 12. 5.557,7 6.972,4 12.530,0 3.626,5 10.916,9 14.543,4 

2011. 12. 5.518,1 7.474,9 12.993,0 3.984,0 11.327,1 15.311,1 

2012. 12. 5.305,5 8.020,7 13.326,2 4.263,8 11.682,3 15.946,1 

2011. 10. 5.597,2 7.242,6 12.839,9 3.862,9 11.314,6 15.177,5 

11. 5.482,5 7.478,2 12.960,7 3.904,4 11.349,1 15.253,5 

12. 5.518,1 7.474,9 12.993,0 3.984,0 11.327,1 15.311,1 

2012. 01. 5.383,8 7.532,9 12.916,7 4.015,5 11.339,6 15.355,1 

02. 5.318,5 7.574,7 12.893,2 4.103,8 11.279,1 15.382,9 

03. 5.221,4 7.539,7 12.761,0 4.149,4 11.300,5 15.449,9 

04. 5.232,6 7.599,6 12.832,2 4.165,0 11.383,6 15.548,6 

05. 5.300,5 7.656,7 12.957,1 4.216,8 11.457,8 15.674,6 

06. 5.271,2 7.698,8 12.970,0 4.154,0 11.522,4 15.676,3 

07. 5.344,9 7.622,2 12.967,1 4.166,1 11.563,1 15.729,2 

08. 5.458,5 7.697,3 13.155,8 4.163,8 11.710,0 15.873,8 

09. 5.264,4 7.878,7 13.143,1 4.198,6 11.715,1 15.913,7 

10. 5.308,4 7.904,2 13.212,6 4.213,3 11.727,9 15.941,3 

11. 5.205,3 7.974,1 13.179,3 4.245,9 11.702,7 15.948,6 

12. 5.305,5 8.020,7 13.326,2 4.263,8 11.682,3 15.946,1 


Data series for period January 2006 – September 2011 are updated based 

on new methodology. 


Note: 

Total of deposits represent liabilities of commercial banks of BH towards 

all institutional sectors in domestic and foreign currency. Total of loans 

represent claims of commercial banks of BH on all domestic institutional



- na kraju perioda, u milijunima KM - 

Godina Mjesec 


Prenosivi 

depoziti 




 



Napomena: 

 

 

 

 

T15: Укупни депозити и кредити комерцијалних банака 



Ostali 

depoziti 

Ukupni 

depoziti 

Kratkoročni 

krediti 

Dugoročni 

krediti 

ДЕПОЗИТИ КРЕДИТИ 

Остали 


Укупни 



кредити 

Дугорочни 


Ukupni 

krediti 

Укупни 


1 2 3 4 5 (3+4) 6 7 8 (6+7) 

1997. 12. 784,1 598,3 1.382,4 956,7 1.482,9 2.439,6 

1998. 12. 983,8 678,7 1.662,5 1.028,2 1.892,6 2.920,8 

1999. 12. 1.107,7 712,1 1.819,9 852,3 1.928,9 2.781,2 

2000. 12. 1.385,8 568,0 1.953,7 878,3 2.138,6 3.017,0 

2001. 12. 2.061,5 1.209,3 3.270,7 913,3 2.425,7 3.339,0 

2002. 12. 2.293,8 1.430,5 3.724,3 1.097,8 3.183,3 4.281,1 

2003. 12. 2.553,8 1.812,3 4.366,0 1.233,5 3.888,0 5.121,5 

2004. 12. 3.121,7 2.456,7 5.578,4 1.576,2 4.350,9 5.927,1 

2005. 12. 3.876,1 3.000,1 6.876,3 1.837,0 5.707,1 7.544,2 

2006. 12. 4.005,1 4.758,1 8.763,2 2.068,8 7.130,4 9.199,2 

2007. 12. 5.106,5 6.980,7 12.087,2 2.552,7 9.298,7 11.851,4 

2008. 12. 4.905,1 6.970,0 11.875,1 3.439,0 11.070,5 14.509,5 

2009. 12. 5.215,1 6.877,0 12.092,1 3.399,7 10.650,4 14.050,1 

2010. 12. 5.557,7 6.972,4 12.530,0 3.626,5 10.916,9 14.543,4 

2011. 12. 5.518,1 7.474,9 12.993,0 3.984,0 11.327,1 15.311,1 

2012. 12. 5.305,5 8.020,7 13.326,2 4.263,8 11.682,3 15.946,1 

2011. 10. 5.597,2 7.242,6 12.839,9 3.862,9 11.314,6 15.177,5 

11. 5.482,5 7.478,2 12.960,7 3.904,4 11.349,1 15.253,5 

12. 5.518,1 7.474,9 12.993,0 3.984,0 11.327,1 15.311,1 

2012. 01. 5.383,8 7.532,9 12.916,7 4.015,5 11.339,6 15.355,1 

02. 5.318,5 7.574,7 12.893,2 4.103,8 11.279,1 15.382,9 

03. 5.221,4 7.539,7 12.761,0 4.149,4 11.300,5 15.449,9 

04. 5.232,6 7.599,6 12.832,2 4.165,0 11.383,6 15.548,6 

05. 5.300,5 7.656,7 12.957,1 4.216,8 11.457,8 15.674,6 

06. 5.271,2 7.698,8 12.970,0 4.154,0 11.522,4 15.676,3 

07. 5.344,9 7.622,2 12.967,1 4.166,1 11.563,1 15.729,2 

08. 5.458,5 7.697,3 13.155,8 4.163,8 11.710,0 15.873,8 

09. 5.264,4 7.878,7 13.143,1 4.198,6 11.715,1 15.913,7 

10. 5.308,4 7.904,2 13.212,6 4.213,3 11.727,9 15.941,3 

11. 5.205,3 7.974,1 13.179,3 4.245,9 11.702,7 15.948,6 

12. 5.305,5 8.020,7 13.326,2 4.263,8 11.682,3 15.946,1 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

171


T16: Sektorska struktura prenosivih depozita kod komercijalnih banaka 


Godina 

Year 

172 

Mjesec 

Month 

Depoziti 

Institucija BiH 

Deposits of BH 

Institutions 

Depoziti vlada 

entiteta 

Entity 

governments’ 

deposits 


kantona 

Deposits of 

cantonal 

governments 

DEPOZITI DOMAĆIH INSTITUCIONALNIH SEKTORA 


općina 

Depoziti fondova 

socijalne zaštite 

Depoziti ostalih 

finansijskih 

institucija 

T16: Structure of Transferable Deposits by Sector in Commercial Banks 


Depoziti 



Depoziti 


privatnih preduzeća 

DEPOSITS OF ALL DOMESTIC INSTITUTIONAL SECTORS 

Deposits of 

municipal 

governments 

Deposits of Social 

Security Funds 

Deposits of 

other financial 

institutions 

Deposits of 

nonfinancial public 

enterprises 

Deposits of 

nonfinancial private 

enterprises 

Depoziti 

neprofitnih 

organizacija 

Deposits of 

nonprofit 

organisations 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 = 3+…+13 

1997. 12. 0,0 91,2 17,3 15,1 8,9 11,0 204,8 221,8 63,8 136,1 14,0 784,1 

1998. 12. 0,5 73,7 19,2 11,2 4,4 15,2 235,6 299,1 70,8 240,6 13,4 983,8 

1999. 12. 8,8 48,8 54,4 14,6 19,6 44,4 285,9 298,6 101,4 158,9 72,3 1.107,7 

2000. 12. 12,5 68,8 50,2 29,9 25,1 35,7 334,0 394,1 107,3 236,9 91,2 1.385,8 

2001. 12. 17,7 99,1 86,3 35,6 60,4 55,1 333,4 569,9 88,7 697,2 18,2 2.061,5 

2002. 12. 57,4 149,0 62,0 58,2 50,8 72,3 397,1 544,5 105,9 789,6 7,2 2.293,8 

2003. 12. 47,8 177,4 95,3 63,7 72,2 85,7 501,6 506,6 104,5 892,5 6,4 2.553,8 

2004. 12. 16,4 254,3 163,9 90,6 104,6 86,3 486,9 656,8 118,4 1.134,9 8,6 3.121,7 

2005. 12. 36,6 314,2 231,4 118,7 82,2 113,0 557,9 919,1 108,6 1.385,4 9,1 3.876,1 

2006. 12. 44,2 393,7 351,8 169,8 124,3 155,2 698,3 1.067,2 137,3 853,3 10,1 4.005,1 

2007. 12. 45,7 544,5 381,0 242,0 147,5 186,2 741,0 1.321,0 176,2 1.311,7 9,6 5.106,5 

2008. 12. 52,3 255,2 271,7 204,0 108,2 137,5 782,5 1.328,9 161,3 1.558,8 44,7 4.905,1 

2009. 12. 41,4 416,0 352,7 187,9 148,6 146,5 852,9 1.280,0 173,1 1.601,4 14,5 5.215,1 

2010. 12. 58,8 458,1 291,0 194,6 149,7 144,2 724,5 1.444,3 172,4 1.904,0 16,1 5.557,7 

2011. 12. 42,2 413,1 290,9 190,0 154,8 176,9 688,5 1.447,8 182,1 1.917,2 14,7 5.518,1 

2012. 12. 94,0 339,3 231,1 195,2 105,9 161,5 517,6 1.444,9 186,5 2.012,5 17,0 5.305,5 

2011. 10. 55,6 536,4 297,3 211,4 153,4 146,5 725,9 1.333,4 196,4 1.916,0 25,0 5.597,2 

11. 55,6 593,6 288,1 204,8 130,5 144,9 736,7 1.298,4 185,3 1.834,4 10,2 5.482,5 

12. 42,2 413,1 290,9 190,0 154,8 176,9 688,5 1.447,8 182,1 1.917,2 14,7 5.518,1 

2012. 01. 53,5 324,9 275,3 197,9 129,3 191,3 701,0 1.380,6 185,3 1.929,9 14,8 5.383,8 

02. 56,2 296,6 247,9 190,1 133,2 193,8 694,3 1.289,2 187,2 1.996,0 34,1 5.318,5 

03. 68,2 289,8 246,1 194,2 88,7 208,5 693,0 1.213,1 191,8 2.014,0 13,9 5.221,4 

04. 64,7 275,0 236,7 194,3 102,8 166,7 743,2 1.207,7 187,7 2.019,6 34,1 5.232,6 

05. 60,6 347,5 246,1 206,7 83,4 181,5 741,0 1.244,7 184,4 1.982,6 21,8 5.300,5 

06. 64,9 321,8 227,2 201,4 91,7 174,4 753,2 1.247,2 186,3 1.986,7 16,1 5.271,2 

07. 59,7 250,9 259,6 197,2 76,8 161,9 828,3 1.321,3 192,8 1.978,5 17,9 5.344,9 

08. 56,6 307,8 253,7 190,1 111,8 184,4 794,2 1.366,1 199,2 1.984,0 10,6 5.458,5 

09. 58,4 303,6 237,4 183,6 90,0 252,2 587,8 1.366,0 199,3 1.964,3 21,6 5.264,4 

10. 82,2 269,6 251,0 210,3 101,2 161,3 596,3 1.399,6 200,5 1.986,5 49,9 5.308,4 

11. 93,8 306,2 239,1 201,6 105,0 164,9 538,3 1.361,1 189,9 1.980,5 24,9 5.205,3 

12. 94,0 339,3 231,1 195,2 105,9 161,5 517,6 1.444,9 186,5 2.012,5 17,0 5.305,5 


Serije podataka za period januar 2006. - septembar 2011. ažurirane 

na osnovu nove metodologije. 


Napomena: 

Prenosivi depoziti su raspoloživi na zahtjev bez naknada i 

ograničenja, mogu se direktno upotrijebiti za plaćanja trećim licima, 

posebni štedni računi sa kojih je dozvoljen prenos sredstava na 

prenosive depozite. 

Depotizi 

domaćinstva 

Deposits of 

households 


Data series for period January 2006 – September 2011 are updated 



Note: 

Transferable deposits are available on demand without restrictions 

and charges, directly useable for making payment for third parties, 

special saving accounts with automatic transfer to transferable 

deposits. 

Ostali depoziti 

Other deposits 

Ukupno 

Total


T16: Sektorska struktura prenosivih depozita kod komercijalnih banaka 


Godina 

Година 

Mjesec 

Мјесец 

Depoziti 



Институција БиХ 


entiteta 

Депозити влада 

ентитета 


kantona 


кантона 

DEPOZITI DOMAĆIH INSTITUCIONALNIH SEKTORA 


općina 




financijskih 

institucija 

Т16: Секторска структура преносивих депозита код комерцијалних банака 


Depoziti 



Depoziti 


privatnih poduzeća 

ДЕПОЗИТИ ДОМАЋИХ ИНСТИТУЦИОНАЛНИХ СЕКТОРА 




фондова 

социјалне 

заштите 

Депозити осталих 








приватних предузећа 

Depoziti 

neprofitnih 

organizacija 


непрофитних 

организација 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 = 3+…+13 

1997. 12. 0,0 91,2 17,3 15,1 8,9 11,0 204,8 221,8 63,8 136,1 14,0 784,1 

1998. 12. 0,5 73,7 19,2 11,2 4,4 15,2 235,6 299,1 70,8 240,6 13,4 983,8 

1999. 12. 8,8 48,8 54,4 14,6 19,6 44,4 285,9 298,6 101,4 158,9 72,3 1.107,7 

2000. 12. 12,5 68,8 50,2 29,9 25,1 35,7 334,0 394,1 107,3 236,9 91,2 1.385,8 

2001. 12. 17,7 99,1 86,3 35,6 60,4 55,1 333,4 569,9 88,7 697,2 18,2 2.061,5 

2002. 12. 57,4 149,0 62,0 58,2 50,8 72,3 397,1 544,5 105,9 789,6 7,2 2.293,8 

2003. 12. 47,8 177,4 95,3 63,7 72,2 85,7 501,6 506,6 104,5 892,5 6,4 2.553,8 

2004. 12. 16,4 254,3 163,9 90,6 104,6 86,3 486,9 656,8 118,4 1.134,9 8,6 3.121,7 

2005. 12. 36,6 314,2 231,4 118,7 82,2 113,0 557,9 919,1 108,6 1.385,4 9,1 3.876,1 

2006. 12. 44,2 393,7 351,8 169,8 124,3 155,2 698,3 1.067,2 137,3 853,3 10,1 4.005,1 

2007. 12. 45,7 544,5 381,0 242,0 147,5 186,2 741,0 1.321,0 176,2 1.311,7 9,6 5.106,5 

2008. 12. 52,3 255,2 271,7 204,0 108,2 137,5 782,5 1.328,9 161,3 1.558,8 44,7 4.905,1 

2009. 12. 41,4 416,0 352,7 187,9 148,6 146,5 852,9 1.280,0 173,1 1.601,4 14,5 5.215,1 

2010. 12. 58,8 458,1 291,0 194,6 149,7 144,2 724,5 1.444,3 172,4 1.904,0 16,1 5.557,7 

2011. 12. 42,2 413,1 290,9 190,0 154,8 176,9 688,5 1.447,8 182,1 1.917,2 14,7 5.518,1 

2012. 12. 94,0 339,3 231,1 195,2 105,9 161,5 517,6 1.444,9 186,5 2.012,5 17,0 5.305,5 

2011. 10. 55,6 536,4 297,3 211,4 153,4 146,5 725,9 1.333,4 196,4 1.916,0 25,0 5.597,2 

11. 55,6 593,6 288,1 204,8 130,5 144,9 736,7 1.298,4 185,3 1.834,4 10,2 5.482,5 

12. 42,2 413,1 290,9 190,0 154,8 176,9 688,5 1.447,8 182,1 1.917,2 14,7 5.518,1 

2012. 01. 53,5 324,9 275,3 197,9 129,3 191,3 701,0 1.380,6 185,3 1.929,9 14,8 5.383,8 

02. 56,2 296,6 247,9 190,1 133,2 193,8 694,3 1.289,2 187,2 1.996,0 34,1 5.318,5 

03. 68,2 289,8 246,1 194,2 88,7 208,5 693,0 1.213,1 191,8 2.014,0 13,9 5.221,4 

04. 64,7 275,0 236,7 194,3 102,8 166,7 743,2 1.207,7 187,7 2.019,6 34,1 5.232,6 

05. 60,6 347,5 246,1 206,7 83,4 181,5 741,0 1.244,7 184,4 1.982,6 21,8 5.300,5 

06. 64,9 321,8 227,2 201,4 91,7 174,4 753,2 1.247,2 186,3 1.986,7 16,1 5.271,2 

07. 59,7 250,9 259,6 197,2 76,8 161,9 828,3 1.321,3 192,8 1.978,5 17,9 5.344,9 

08. 56,6 307,8 253,7 190,1 111,8 184,4 794,2 1.366,1 199,2 1.984,0 10,6 5.458,5 

09. 58,4 303,6 237,4 183,6 90,0 252,2 587,8 1.366,0 199,3 1.964,3 21,6 5.264,4 

10. 82,2 269,6 251,0 210,3 101,2 161,3 596,3 1.399,6 200,5 1.986,5 49,9 5.308,4 

11. 93,8 306,2 239,1 201,6 105,0 164,9 538,3 1.361,1 189,9 1.980,5 24,9 5.205,3 

12. 94,0 339,3 231,1 195,2 105,9 161,5 517,6 1.444,9 186,5 2.012,5 17,0 5.305,5 


Serije podataka za razdoblje siječanj 2006. - rujan 2011. ažurirane na 



Napomena: 

Prenosivi depoziti su raspoloživi na zahtjev bez naknada i ograničenja, 

mogu se izravno upotrijebiti za plaćanja trećim osobama, posebni 

štedni računi s kojih je dozvoljen prijenos sredstava na prenosive 

depozite. 

Depoziti 

stanovništva 


домаћинства 


Серије података за период јануар 2006. - септембар 2011. ажуриране 

на основу нове методологије. 



Преносиви депозити су расположиви на захтјев без накнада и 

ограничења, могу се директно употријебити за плаћања трећим 

лицима, посебни штедни рачуни с којих је дозвољен пренос средстава 

на преносиве депозите. 



Ukupno 

Укупно 

173


T17: Sektorska struktura ostalih depozita kod komercijalnih banaka 


Godina 

Year 

174 

Mjesec 

Month 

Depoziti 


Deposits of BH 

Institutions 


entiteta 

Entity 

governments’ 

deposits 


kantona 

Deposits of 

cantonal 

governments 

DEPOZITI SVIH DOMAĆIH INSTITUCIONALNIH SEKTORA 


općina 




finansijskih 

institucija 

Depoziti 



T17: Structure of Other Deposits by Sector in Commercial Banks 


Depoziti 


privatnih 

preduzeća 

DEPOSITS OF ALL DOMESTIC INSTITUTIONAL SECTORS 

Deposits of 

municipal 

governments 

Deposits of Social 


Deposits of 

other financial 

institutions 

Deposits of 

nonfinancial public 

enterprises 

Deposits of 

nonfinancial private 

enterprises 

Depoziti 

neprofitnih 

organizacija 

Deposits of 

nonprofit 

organisations 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 = 3+…+13 

1997. 12. 0,0 225,5 24,7 5,9 5,8 17,6 40,6 128,3 10,7 137,3 1,9 598,3 

1998. 12. 0,5 203,3 3,9 7,1 6,3 22,1 38,1 178,1 12,4 206,3 0,6 678,7 

1999. 12. 0,4 112,1 10,8 1,6 2,8 19,1 43,5 255,6 18,8 245,9 1,7 712,1 

2000. 12. 5,3 56,5 18,0 4,4 7,6 29,7 42,8 86,8 25,8 285,5 5,6 568,0 

2001. 12. 10,6 150,2 33,5 4,2 8,5 36,9 60,0 120,7 18,4 750,1 16,2 1.209,3 

2002. 12. 23,3 160,6 41,2 12,6 4,2 87,8 59,1 182,9 21,7 831,7 5,3 1.430,5 

2003. 12. 29,1 218,8 54,5 22,2 3,1 103,0 127,3 195,0 19,9 1.033,4 6,0 1.812,3 

2004. 12. 20,0 128,6 66,3 28,4 2,6 126,2 355,9 336,2 28,3 1.354,2 10,0 2.456,8 

2005. 12. 8,2 174,4 58,5 18,9 19,7 190,3 339,1 341,4 41,0 1.801,9 6,7 3.000,1 

2006. 12. 22,7 222,3 35,6 33,0 42,4 168,3 405,0 516,0 50,9 3.246,9 15,1 4.758,1 

2007. 12. 11,8 1.457,4 56,4 47,4 124,0 217,5 537,8 595,4 59,8 3.854,2 18,9 6.980,7 

2008. 12. 16,0 1.211,7 21,3 50,1 101,5 334,0 758,5 743,7 78,1 3.647,0 8,2 6.970,0 

2009. 12. 4,7 725,3 20,9 48,8 61,7 478,8 753,5 606,0 100,5 4.062,0 14,8 6.877,0 

2010. 12. 22,5 383,2 16,8 41,2 49,2 438,8 825,0 504,5 91,2 4.580,4 19,6 6.972,4 

2011. 12. 62,8 237,8 24,0 30,0 41,7 567,5 817,1 471,5 79,1 5.134,1 9,2 7.474,9 

2012. 12. 31,7 242,0 21,4 27,6 31,0 598,3 779,7 537,8 87,1 5.641,0 23,0 8.020,7 

2011. 10. 22,9 138,7 58,8 33,4 39,5 530,8 831,0 540,7 75,2 4.954,0 17,5 7.242,6 

11. 63,0 182,9 56,3 33,7 49,5 534,4 810,9 572,1 78,6 5.086,5 10,3 7.478,2 

12. 62,8 237,8 24,0 30,0 41,7 567,5 817,1 471,5 79,1 5.134,1 9,2 7.474,9 

2012. 01. 62,7 291,9 23,8 27,5 50,4 560,7 811,0 469,3 81,2 5.144,8 9,6 7.532,9 

02. 68,6 282,5 27,8 28,3 49,8 575,7 831,1 460,1 80,2 5.160,8 9,8 7.574,7 

03. 69,5 253,9 27,3 28,6 44,2 583,8 812,1 468,3 74,0 5.168,2 9,8 7.539,7 

04. 64,3 237,4 21,8 27,1 45,7 584,2 818,8 474,0 76,2 5.240,1 10,1 7.599,6 

05. 68,8 224,7 21,2 25,9 41,2 587,3 814,3 478,9 78,6 5.305,5 10,2 7.656,7 

06. 67,7 245,5 21,3 29,5 47,9 576,0 799,9 472,3 80,0 5.344,4 14,4 7.698,8 

07. 65,8 247,9 14,0 37,6 36,4 564,9 720,8 471,4 79,0 5.374,2 10,3 7.622,2 

08. 69,7 247,9 23,3 38,7 34,6 581,2 707,2 482,6 82,8 5.419,6 9,7 7.697,3 

09. 70,4 280,5 22,8 38,1 34,0 595,4 817,7 494,7 83,6 5.431,8 9,7 7.878,7 

10. 55,0 238,2 22,6 34,3 35,0 593,2 829,0 502,7 84,3 5.499,9 10,1 7.904,2 

11. 27,7 235,9 21,6 33,7 38,2 611,4 825,9 533,4 88,1 5.545,9 12,4 7.974,1 

12. 31,7 242,0 21,4 27,6 31,0 598,3 779,7 537,8 87,1 5.641,0 23,0 8.020,7 


Serije podataka za period januar 2006. - septembar 2011. ažurirane na 



Napomena: 

Ostali depoziti dozvoljavaju automatsko povlačenje sredstava ali ne 

i plaćanje trećim licima, štedne i oročene depozite, ostale depozite - 

ostalo. 

Depotizi 

domaćinstva 

Deposits of 

households 





Note: 

Other deposits permit immediate cash withdrawals but not 

payment to third parties, time and savings deposits and other 

deposits. 


Other deposits 

Ukupno 

Total


T17: Sektorska struktura ostalih depozita kod komercijalnih banaka 


Godina 

Година 

Mjesec 

Мјесец 

Depoziti 



Институција БиХ 


entiteta 




kantona 



DEPOZITI SVIH DOMAĆIH INSTITUCIONALNIH SEKTORA 


općina 




financijskih 

institucija 

T17: Секторска структура осталих депозита код комерцијалних банака 


Depoziti 



Depoziti 


privatnih 

poduzeća 

ДЕПОЗИТИ СВИХ ДОМАЋИХ ИНСТИТУЦИОНАЛНИХ СЕКТОРА 




фондова 



Депозити осталих 






Depoziti 

neprofitnih 

organizacija 






непрофитних 

организација 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 = 3+…+13 

1997. 12. 0,0 225,5 24,7 5,9 5,8 17,6 40,6 128,3 10,7 137,3 1,9 598,3 

1998. 12. 0,5 203,3 3,9 7,1 6,3 22,1 38,1 178,1 12,4 206,3 0,6 678,7 

1999. 12. 0,4 112,1 10,8 1,6 2,8 19,1 43,5 255,6 18,8 245,9 1,7 712,1 

2000. 12. 5,3 56,5 18,0 4,4 7,6 29,7 42,8 86,8 25,8 285,5 5,6 568,0 

2001. 12. 10,6 150,2 33,5 4,2 8,5 36,9 60,0 120,7 18,4 750,1 16,2 1.209,3 

2002. 12. 23,3 160,6 41,2 12,6 4,2 87,8 59,1 182,9 21,7 831,7 5,3 1.430,5 

2003. 12. 29,1 218,8 54,5 22,2 3,1 103,0 127,3 195,0 19,9 1.033,4 6,0 1.812,3 

2004. 12. 20,0 128,6 66,3 28,4 2,6 126,2 355,9 336,2 28,3 1.354,2 10,0 2.456,8 

2005. 12. 8,2 174,4 58,5 18,9 19,7 190,3 339,1 341,4 41,0 1.801,9 6,7 3.000,1 

2006. 12. 22,7 222,3 35,6 33,0 42,4 168,3 405,0 516,0 50,9 3.246,9 15,1 4.758,1 

2007. 12. 11,8 1.457,4 56,4 47,4 124,0 217,5 537,8 595,4 59,8 3.854,2 18,9 6.980,7 

2008. 12. 16,0 1.211,7 21,3 50,1 101,5 334,0 758,5 743,7 78,1 3.647,0 8,2 6.970,0 

2009. 12. 4,7 725,3 20,9 48,8 61,7 478,8 753,5 606,0 100,5 4.062,0 14,8 6.877,0 

2010. 12. 22,5 383,2 16,8 41,2 49,2 438,8 825,0 504,5 91,2 4.580,4 19,6 6.972,4 

2011. 12. 62,8 237,8 24,0 30,0 41,7 567,5 817,1 471,5 79,1 5.134,1 9,2 7.474,9 

2012. 12. 31,7 242,0 21,4 27,6 31,0 598,3 779,7 537,8 87,1 5.641,0 23,0 8.020,7 

2011. 10. 22,9 138,7 58,8 33,4 39,5 530,8 831,0 540,7 75,2 4.954,0 17,5 7.242,6 

11. 63,0 182,9 56,3 33,7 49,5 534,4 810,9 572,1 78,6 5.086,5 10,3 7.478,2 

12. 62,8 237,8 24,0 30,0 41,7 567,5 817,1 471,5 79,1 5.134,1 9,2 7.474,9 

2012. 01. 62,7 291,9 23,8 27,5 50,4 560,7 811,0 469,3 81,2 5.144,8 9,6 7.532,9 

02. 68,6 282,5 27,8 28,3 49,8 575,7 831,1 460,1 80,2 5.160,8 9,8 7.574,7 

03. 69,5 253,9 27,3 28,6 44,2 583,8 812,1 468,3 74,0 5.168,2 9,8 7.539,7 

04. 64,3 237,4 21,8 27,1 45,7 584,2 818,8 474,0 76,2 5.240,1 10,1 7.599,6 

05. 68,8 224,7 21,2 25,9 41,2 587,3 814,3 478,9 78,6 5.305,5 10,2 7.656,7 

06. 67,7 245,5 21,3 29,5 47,9 576,0 799,9 472,3 80,0 5.344,4 14,4 7.698,8 

07. 65,8 247,9 14,0 37,6 36,4 564,9 720,8 471,4 79,0 5.374,2 10,3 7.622,2 

08. 69,7 247,9 23,3 38,7 34,6 581,2 707,2 482,6 82,8 5.419,6 9,7 7.697,3 

09. 70,4 280,5 22,8 38,1 34,0 595,4 817,7 494,7 83,6 5.431,8 9,7 7.878,7 

10. 55,0 238,2 22,6 34,3 35,0 593,2 829,0 502,7 84,3 5.499,9 10,1 7.904,2 

11. 27,7 235,9 21,6 33,7 38,2 611,4 825,9 533,4 88,1 5.545,9 12,4 7.974,1 

12. 31,7 242,0 21,4 27,6 31,0 598,3 779,7 537,8 87,1 5.641,0 23,0 8.020,7 


Serije podataka za razdoblje siječanj 2006. - rujan 2011. ažurirane na 



Napomena: 

Ostali depoziti dozvoljavaju automatsko povlačenje sredstava ali ne i 

plaćanje trećim osobama, štedne i oročene depozite, ostale depozite - 

ostalo. 

Depoziti 

stanovništva 


домаћинства 

СПривремени подаци за децембар 2012. године. 

Серије података за период јануар 2006. - септембар 2011. ажуриране 

на основу нове методологије. 



Остали депозити дозвољавају аутоматско повлачење средстава али 

не и плаћање трећим лицима, штедне и орочене депозите, остале 

депозите - остало. 



175 

Ukupno 

Укупно


T18: Sektorska struktura kratkoročnih kredita komercijalnih banaka 


Godina 

Year 

176 

Mjesec 

Month 

Krediti 

institucijama BiH 

Loans to BH 

Institutions 

Krediti vladama 

entiteta 

Loans to Entity 

governments 


kantona 

Loans to 

cantonal 

government 

KREDITI DOMAĆIM INSTITUCIONALNIM SEKTORIMA 


općina 

Krediti 

fondovima 


Krediti ostalim 

finansijskim 

institucijama 

T18: Structure of Short-terms Loans by Sector of Commercial Banks 


Krediti 

nefinansijskim 

javnim 

preduzećima 

Krediti 


privatnim 

preduzećima 

LOANS TO ALL DOMESTIC INSTITUTIONAL SECTORS 

Loans to 

municipal 

governments 

Loans to Social 


Loans to 

nonbank 

financial 

institutions 

Loans to 

nonfinancial 

public 

enterprises 

Loans to nonfinancial 

private 


cooperative 

Krediti 

neprofitnim 

organizacijama 

Loans to 

nonprofit 

organizations 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 = 3+…+13 

1997. 12. 0,0 129,0 3,0 1,4 0,3 2,7 202,1 516,6 3,4 66,9 31,0 956,7 

1998. 12. 0,0 104,5 4,5 2,6 1,5 0,4 199,8 535,9 6,2 42,7 130,2 1.028,2 

1999. 12. 0,1 20,0 8,4 2,5 5,7 1,1 189,2 548,6 2,6 61,6 12,4 852,3 

2000. 12. 0,7 23,9 1,9 7,2 0,2 3,2 246,6 469,5 33,4 88,3 3,6 878,3 

2001. 12. 0,0 7,5 13,3 8,8 3,4 11,6 215,2 544,5 22,5 84,1 2,5 913,3 

2002. 12. 8,6 23,3 13,7 9,5 5,5 15,3 210,5 655,9 13,2 135,1 7,2 1.097,8 

2003. 12. 0,6 23,5 4,8 16,7 0,0 24,8 158,9 815,2 7,4 154,0 27,6 1.233,5 

2004. 12. 0,0 20,9 2,5 22,2 0,0 31,4 160,6 1.056,0 5,2 270,1 7,2 1.576,2 

2005. 12. 0,0 18,6 3,7 27,8 0,0 41,4 116,8 1.213,8 6,1 396,4 12,5 1.837,0 

2006. 12. 0,1 6,8 2,2 1,4 0,1 30,1 88,8 1.453,4 11,8 466,6 7,5 2.068,8 

2007. 12. 0,0 6,9 2,3 0,3 0,0 53,5 84,6 1.819,0 17,0 564,5 4,6 2.552,7 

2008. 12. 0,0 6,6 2,3 10,4 0,1 69,8 87,4 2.579,8 32,8 645,7 4,2 3.439,0 

2009. 12. 0,0 9,3 2,2 31,7 33,5 33,4 90,9 2.459,8 10,6 716,4 12,0 3.399,7 

2010. 12. 0,0 6,7 2,3 21,9 40,6 28,1 80,3 2.624,0 13,5 801,9 7,1 3.626,5 

2011. 12. 0,0 12,5 1,4 21,5 26,0 37,4 81,5 2.935,2 5,9 858,4 4,2 3.984,0 

2012. 12. 0,0 3,2 0,7 22,2 9,9 41,1 84,9 3.178,1 6,7 910,8 6,3 4.263,8 

2011. 10. 0,2 12,1 1,1 23,4 42,9 31,0 74,5 2.846,9 5,2 820,3 5,3 3.862,9 

11. 0,0 11,4 1,2 23,2 45,9 32,6 73,4 2.886,2 5,3 820,7 4,4 3.904,4 

12. 0,0 12,5 1,4 21,5 26,0 37,4 81,5 2.935,2 5,9 858,4 4,2 3.984,0 

2012. 01. 0,0 12,2 1,4 22,2 7,0 30,5 81,8 2.985,3 6,0 864,9 4,2 4.015,5 

02. 0,0 11,3 1,4 22,0 12,4 27,1 94,9 3.064,9 5,4 860,0 4,5 4.103,8 

03. 0,0 11,2 1,2 22,0 14,4 36,5 101,1 3.081,4 5,2 870,1 6,3 4.149,4 

04. 0,0 11,6 1,3 22,1 12,0 35,0 97,4 3.106,3 5,5 866,8 6,8 4.165,0 

05. 0,0 10,5 1,5 22,5 16,4 41,2 97,4 3.135,8 6,1 878,4 6,9 4.216,8 

06. 0,2 10,4 2,9 23,0 17,0 31,8 96,4 3.072,9 7,3 886,2 6,0 4.154,0 

07. 0,0 2,4 1,9 23,2 17,0 37,0 104,8 3.073,8 7,2 892,3 6,6 4.166,1 

08. 0,0 4,1 1,9 23,2 8,9 32,9 99,4 3.090,5 7,2 888,0 7,6 4.163,8 

09. 0,0 4,8 1,9 23,9 6,7 37,4 94,5 3.115,8 6,8 900,1 6,8 4.198,6 

10. 0,1 3,7 0,4 23,6 6,1 38,0 89,9 3.127,1 6,5 912,1 5,9 4.213,3 

11. 0,0 4,6 0,7 23,0 6,0 41,1 85,7 3.167,8 6,8 904,3 5,9 4.245,9 

12. 0,0 3,2 0,7 22,2 9,9 41,1 84,9 3.178,1 6,7 910,8 6,3 4.263,8 


Serije podataka za period januar 2006. – septembar 2011. godine ažurirane na osnovu nove 

metodologije. 


Napomena: 

Krediti domaćim institucionalnim sektorima predstavljaju potraživanja komercijalnih banaka 

od svih institucionalnih sektora. Krediti na nivou Bosne i Hercegovine uključuju kredite 

plasirane preko komercijalnih banaka koje pokriva Glavna jedinica Sarajevo, Glavna jedinica 

Mostar, Glavna banka Republike Srpske, Filijala Brčko (od jula 2001. do novembra 2002), kredite 

koji su se vodili kod NBRS (do decembra 1998) i NBBiH (do novembra 2002). Do 2006.godine 

ukupna potraživanja od svih nivoa vlada i fondova (kratkoročno i dugoročno) prikazana su u 

tabeli kratkoročnih kredita (kolone 3, 4, 5, 6, 7) u ukupnom iznosu, jer izvorni podaci ne daju 

ročnu strukturu potraživanja za vlade i fondove. Kratkoročni krediti predstavljaju potraživanja 

komercijalnih banaka od svih domaćih institucionalnih sektora do jedne godine, u domaćoj 

i stranoj valuti. 

Od aprila 2010. došlo je do reklasifikacije potraživanja od institucija BiH. 

Krediti 

stanovništvu 

Loans to 

households 



methodology. 


Note: 

Claims on domestic institutional sectors represent claims of commercial banks towards all 

institutional sectors. Loans at the BH level include loans extended by commercial banks 

covered by Main Unit Sarajevo, Main Unit Mostar, Main Bank RS, Brčko District (from July 

2001 until November 2002), loans with NBRS (until December 1998) and NBBH (until 

November 2002). By 2006 total of claims on all level government and funds (short-term 

and long term) are shown in Table short-term loans (columns 3,4,5,6,7) in total amount 

because source data by term are not available. Short – terms loans represent claims of 

commercial banks on all domestic institutional sectors up to one year, in domestic and 

foreign currency. 

Claims on BH Institutions are reclassified from April 2010. 

Ostali krediti 

Other loans 

Ukupno 

Total


T18: Sektorska struktura kratkoročnih kredita komercijalnih banaka 


Godina 

Година 

Mjesec 

Мјесец 

Krediti 

institucijama 

BiH 


институцијама 

Бих 


entiteta 


владама 


Krediti 

vladama 

kantona 




T18: Секторска структура краткорочних кредита комерцијалних банака 



Krediti 

vladama 

općina 

Krediti 

fondovima 



financijskim 

institucijam 

Krediti 

nefinancijskim 

javnim 

poduzećima 

Krediti 


privatnim 

poduzećima 

Krediti 

neprofitnim 


КРЕДИТИ ДОМАЋИМ ИНСТИТУЦИОНАЛНИМ СЕКТОРИМА 





фондовима 


заштит 


осталим 

финансијским 



нефинансијским 

јавним 




приватним 


1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 = 3+…+13 

1997. 12. 0,0 129,0 3,0 1,4 0,3 2,7 202,1 516,6 3,4 66,9 31,0 956,7 

1998. 12. 0,0 104,5 4,5 2,6 1,5 0,4 199,8 535,9 6,2 42,7 130,2 1.028,2 

1999. 12. 0,1 20,0 8,4 2,5 5,7 1,1 189,2 548,6 2,6 61,6 12,4 852,3 

2000. 12. 0,7 23,9 1,9 7,2 0,2 3,2 246,6 469,5 33,4 88,3 3,6 878,3 

2001. 12. 0,0 7,5 13,3 8,8 3,4 11,6 215,2 544,5 22,5 84,1 2,5 913,3 

2002. 12. 8,6 23,3 13,7 9,5 5,5 15,3 210,5 655,9 13,2 135,1 7,2 1.097,8 

2003. 12. 0,6 23,5 4,8 16,7 0,0 24,8 158,9 815,2 7,4 154,0 27,6 1.233,5 

2004. 12. 0,0 20,9 2,5 22,2 0,0 31,4 160,6 1.056,0 5,2 270,1 7,2 1.576,2 

2005. 12. 0,0 18,6 3,7 27,8 0,0 41,4 116,8 1.213,8 6,1 396,4 12,5 1.837,0 

2006. 12. 0,1 6,8 2,2 1,4 0,1 30,1 88,8 1.453,4 11,8 466,6 7,5 2.068,8 

2007. 12. 0,0 6,9 2,3 0,3 0,0 53,5 84,6 1.819,0 17,0 564,5 4,6 2.552,7 

2008. 12. 0,0 6,6 2,3 10,4 0,1 69,8 87,4 2.579,8 32,8 645,7 4,2 3.439,0 

2009. 12. 0,0 9,3 2,2 31,7 33,5 33,4 90,9 2.459,8 10,6 716,4 12,0 3.399,7 

2010. 12. 0,0 6,7 2,3 21,9 40,6 28,1 80,3 2.624,0 13,5 801,9 7,1 3.626,5 

2011. 12. 0,0 12,5 1,4 21,5 26,0 37,4 81,5 2.935,2 5,9 858,4 4,2 3.984,0 

2012. 12. 0,0 3,2 0,7 22,2 9,9 41,1 84,9 3.178,1 6,7 910,8 6,3 4.263,8 

2011. 10. 0,2 12,1 1,1 23,4 42,9 31,0 74,5 2.846,9 5,2 820,3 5,3 3.862,9 

11. 0,0 11,4 1,2 23,2 45,9 32,6 73,4 2.886,2 5,3 820,7 4,4 3.904,4 

12. 0,0 12,5 1,4 21,5 26,0 37,4 81,5 2.935,2 5,9 858,4 4,2 3.984,0 

2012. 01. 0,0 12,2 1,4 22,2 7,0 30,5 81,8 2.985,3 6,0 864,9 4,2 4.015,5 

02. 0,0 11,3 1,4 22,0 12,4 27,1 94,9 3.064,9 5,4 860,0 4,5 4.103,8 

03. 0,0 11,2 1,2 22,0 14,4 36,5 101,1 3.081,4 5,2 870,1 6,3 4.149,4 

04. 0,0 11,6 1,3 22,1 12,0 35,0 97,4 3.106,3 5,5 866,8 6,8 4.165,0 

05. 0,0 10,5 1,5 22,5 16,4 41,2 97,4 3.135,8 6,1 878,4 6,9 4.216,8 

06. 0,2 10,4 2,9 23,0 17,0 31,8 96,4 3.072,9 7,3 886,2 6,0 4.154,0 

07. 0,0 2,4 1,9 23,2 17,0 37,0 104,8 3.073,8 7,2 892,3 6,6 4.166,1 

08. 0,0 4,1 1,9 23,2 8,9 32,9 99,4 3.090,5 7,2 888,0 7,6 4.163,8 

09. 0,0 4,8 1,9 23,9 6,7 37,4 94,5 3.115,8 6,8 900,1 6,8 4.198,6 

10. 0,1 3,7 0,4 23,6 6,1 38,0 89,9 3.127,1 6,5 912,1 5,9 4.213,3 

11. 0,0 4,6 0,7 23,0 6,0 41,1 85,7 3.167,8 6,8 904,3 5,9 4.245,9 

12. 0,0 3,2 0,7 22,2 9,9 41,1 84,9 3.178,1 6,7 910,8 6,3 4.263,8 



metodologije. 


Napomena: 

Krediti domaćim institucionalnim sektorima predstavljaju potraživanja komercijalnih 

banaka od svih institucionalnih sektora. Krediti na razini Bosne i Hercegovine uključuju 

kredite plasirane preko komercijalnih banaka koje pokriva Glavna jedinica Sarajevo, 

Glavna jedinica Mostar, Glavna banka Republike Srpske, Podružnica Brčko (od srpnja 

2001. do studenog 2002), kredite koji su se vodili kod NBRS (do prosinca 1998) i NBBiH 

(do studenog 2002). Do 2006.godine ukupna potraživanja od svih razina vlada i fondova 

(kratkoročno i dugoročno) su prikazana u tablici kratkoročnih kredita (kolone 3, 4, 5, 6, 

7) u ukupnom iznosu jer izvorni podaci ne daju ročnu strukturu potraživanja za vlade i 

fondove. Kratkoročni krediti predstavljaju potraživanja poslovnih banaka od svih domaćih 

institucionalnih sektora do jedne godine, u domaćoj i inozemnoj valuti. 

Od travnja 2010. došlo je do reklasifikacije potraživanja od institucija BiH. 


непрофитним 

организацијама 

Krediti 

stanovništvu 



Ostali 

krediti 

Остали 



Серије података за период јануар 2006. – септембар 2011. ажуриране на основу нове 

методологије. 



Кредити домаћим институционалним секторима представљају потраживања 

комерцијалних банака од свих институционалних сектора. Кредити на нивоу Босне и 

Херцеговине укључују кредите пласиране преко комерцијалних банака које покрива 

Главна јединица Сарајево, Главна јединица Мостар, Главна банка Републике Српске, 

Филијала Брчко (од јула 2001. до новембра 2002), кредите који су се водили код НБРС (до 

децембра 1998) и НББиХ (до новембра 2002). До 2006. године укупна потраживања од свих 

нивоа влада и фондова (краткорочно и дугорочно) су приказана у табели краткорочних 

кредита (колоне 3, 4, 5, 6, 7) у укупном износу, јер изворни подаци не дају рочну структуру 

потраживања за владе и фондове. Краткорочни кредити представљају потраживања 

комерцијалних банака од свих домаћих институционалних сектора до једне године, у 

домаћој и страној валути. 

Од априла 2010. дошло је до рекласификације потраживања од институција БиХ. 

177 

Ukupno 

Укупно


T19: Sektorska struktura dugoročnih kredita komercijalnih banaka 


Godina 

Year 

178 

Mjesec 

Month 

Krediti 


Loans to BH 

Institutions 


entiteta 

Loans to Entity 

governments 


kantona 

Loans to 

cantonal 

governments 



općina 

Krediti 

fondovima 



finansijskim 

institucijama 

T19: Structure of Long -terms Loans by Sector of Commercial Banks 


Krediti 


javnim 

preduzećima 

Krediti 


privatnim 

preduzećima 

LOANS TO ALL DOMESTIC INSTITUTIONAL SECTORS 

Loans to 

municipal 

governments 

Loans to Social 


Loans to 

nonbank 

financial 

institutions 

Loans to 

nonfinancial 

public 

enterprises 

Loans to 

nonfinancial 

private enterprises 


Krediti 

neprofitnim 


Loans to 

nonprofit 

organizations 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 = 3+…+13 

1997. 12. - - - - - 5,6 897,0 518,1 3,4 54,0 4,8 1.482,9 

1998. 12. - - - - - 5,0 900,2 778,4 0,7 204,8 3,3 1.892,6 

1999. 12. - - - - - 5,2 814,0 900,8 2,1 206,4 0,4 1.928,9 

2000. 12. - - - - - 7,8 1.426,5 405,4 3,1 295,9 0,0 2.138,6 

2001. 12. - - - - - 8,4 1.215,6 598,3 5,7 597,8 0,0 2.425,7 

2002. 12. - - - - - 12,4 1.044,2 786,3 4,5 1.321,2 14,6 3.183,3 

2003. 12. - - - - - 15,4 1.007,8 1.044,3 3,9 1.812,4 4,2 3.888,0 

2004. 12. - - - - - 28,7 531,1 1.422,2 6,8 2.357,5 4,7 4.350,9 

2005. 12. - - - - - 26,5 578,3 2.030,2 10,8 3.057,0 4,4 5.707,1 

2006. 12. 0,0 0,4 1,3 56,2 0,6 31,8 542,5 2.592,7 10,3 3.893,0 1,5 7.130,4 

2007. 12. 0,7 8,8 1,1 92,3 15,5 77,9 539,6 3.439,2 18,5 5.104,4 0,9 9.298,7 

2008. 12. 1,7 95,6 0,9 132,5 13,5 73,9 539,1 4.142,2 19,5 6.051,1 0,5 11.070,5 

2009. 12. 1,4 89,2 2,1 155,5 19,7 43,6 542,9 4.186,9 17,4 5.590,8 0,9 10.650,4 

2010. 12. 0,1 105,8 40,2 201,6 26,5 27,0 657,4 4.309,5 17,4 5.522,3 9,1 10.916,9 

2011. 12. 0,0 233,2 42,8 251,1 38,8 25,4 682,5 4.186,7 12,7 5.846,4 7,5 11.327,1 

2012. 12. 0,0 404,3 68,7 289,5 28,4 19,3 700,4 4.263,7 16,2 5.883,9 7,9 11.682,3 

2011. 10. 0,0 145,0 36,0 226,4 40,2 25,6 649,0 4.485,1 12,8 5.687,1 7,3 11.314,6 

11. 0,0 144,9 41,1 228,6 39,6 23,2 677,1 4.495,8 12,6 5.679,1 7,2 11.349,1 

12. 0,0 233,2 42,8 251,1 38,8 25,4 682,5 4.186,7 12,7 5.846,4 7,5 11.327,1 

2012. 01. 0,0 305,9 42,4 248,8 37,9 24,7 679,3 4.155,0 12,5 5.825,8 7,3 11.339,6 

02. 0,0 310,1 42,0 247,2 37,1 24,0 684,8 4.115,0 12,3 5.799,6 7,1 11.279,1 

03. 0,0 309,4 39,6 244,5 36,2 24,5 691,1 4.117,3 12,2 5.818,8 6,9 11.300,5 

04. 0,0 311,0 39,4 254,2 35,5 23,8 692,2 4.159,0 15,0 5.843,1 10,3 11.383,6 

05. 0,0 311,4 38,8 254,1 34,5 26,0 708,5 4.172,4 13,6 5.881,4 17,2 11.457,8 

06. 0,0 323,3 36,4 244,4 33,7 27,8 706,8 4.217,0 14,7 5.900,8 17,4 11.522,4 

07. 0,0 326,0 66,2 268,9 32,8 22,3 701,2 4.213,3 14,4 5.909,7 8,3 11.563,1 

08. 0,0 406,9 65,8 275,8 31,9 20,0 698,6 4.272,4 14,2 5.916,4 8,1 11.710,0 

09. 0,0 412,5 65,3 287,2 31,1 18,7 689,4 4.279,2 14,8 5.908,9 8,0 11.715,1 

10. 0,0 410,3 68,2 288,7 30,1 19,8 699,5 4.284,7 16,9 5.901,7 7,9 11.727,9 

11. 0,0 412,3 69,7 288,8 29,3 19,1 696,9 4.266,3 16,6 5.895,9 7,8 11.702,7 

12. 0,0 404,3 68,7 289,5 28,4 19,3 700,4 4.263,7 16,2 5.883,9 7,9 11.682,3 


Serije podataka za period januar 2006. – septembar 2011. godine ažurirane na 



Napomena: 

Do 2006.godine ukupna potraživanja od svih nivoa vlada i fondova (kratkoročno 

i dugoročno) prikazana su u tabeli kratkoročnih kredita (kolone 3, 4, 5, 6, 7) u 

ukupnom iznosu, jer izvorni podaci ne daju ročnu strukturu potraživanja za 

vlade i fondove. Dugoročni krediti predstavljaju potraživanja komercijalnih 

banaka od svih domaćih institucionalnih sektora preko jedne godine, u domaćoj 

i stranoj valuti. 

Krediti 

stanovništvu 

Loans to 

households 



methodology. 


Note: 

By 2006 total of claims on all level government and funds (short-term and 

long term) are shown in Table short-term loans (columns 3,4,5,6,7) in total 

amount, because source data on maturtiy are not available. Long – terms 

loans represent claims of commercial banks on all domestic institutional 

sectors, over one year in domestic and foreign currency. 


Other loans 

Ukupno 

Total


T19: Sektorska struktura dugoročnih kredita komercijalnih banaka 


Godina 

Година 

Mjesec 

Мјесец 

Krediti 




Бих 


entiteta 




Krediti 

vladama 

kantona 




T19: Секторска структура дугорочних кредита комерцијалних банака 



Krediti 

vladama 

općina 

Krediti 

fondovima 



financijskim 

institucijama 

Krediti 


javnim 

poduzećima 

Krediti 


privatnim 

poduzećima 

КРЕДИТИ ДОМАЋИМ ИНСТИТУЦИОНАЛНИМ СЕКТОРИМА 





фондовима 




осталим 

финансијским 




јавним 




приватним 


Krediti 

neprofitnim 


1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 =3+…+13 

1997. 12. - - - - - 5,6 897,0 518,1 3,4 54,0 4,8 1.482,9 

1998. 12. - - - - - 5,0 900,2 778,4 0,7 204,8 3,3 1.892,6 

1999. 12. - - - - - 5,2 814,0 900,8 2,1 206,4 0,4 1.928,9 

2000. 12. - - - - - 7,8 1.426,5 405,4 3,1 295,9 0,0 2.138,6 

2001. 12. - - - - - 8,4 1.215,6 598,3 5,7 597,8 0,0 2.425,7 

2002. 12. - - - - - 12,4 1.044,2 786,3 4,5 1.321,2 14,6 3.183,3 

2003. 12. - - - - - 15,4 1.007,8 1.044,3 3,9 1.812,4 4,2 3.888,0 

2004. 12. - - - - - 28,7 531,1 1.422,2 6,8 2.357,5 4,7 4.350,9 

2005. 12. - - - - - 26,5 578,3 2.030,2 10,8 3.057,0 4,4 5.707,1 

2006. 12. 0,0 0,4 1,3 56,2 0,6 31,8 542,5 2.592,7 10,3 3.893,0 1,5 7.130,4 

2007. 12. 0,7 8,8 1,1 92,3 15,5 77,9 539,6 3.439,2 18,5 5.104,4 0,9 9.298,7 

2008. 12. 1,7 95,6 0,9 132,5 13,5 73,9 539,1 4.142,2 19,5 6.051,1 0,5 11.070,5 

2009. 12. 1,4 89,2 2,1 155,5 19,7 43,6 542,9 4.186,9 17,4 5.590,8 0,9 10.650,4 

2010. 12. 0,1 105,8 40,2 201,6 26,5 27,0 657,4 4.309,5 17,4 5.522,3 9,1 10.916,9 

2011. 12. 0,0 233,2 42,8 251,1 38,8 25,4 682,5 4.186,7 12,7 5.846,4 7,5 11.327,1 

2012. 12. 0,0 404,3 68,7 289,5 28,4 19,3 700,4 4.263,7 16,2 5.883,9 7,9 11.682,3 

2011. 10. 0,0 145,0 36,0 226,4 40,2 25,6 649,0 4.485,1 12,8 5.687,1 7,3 11.314,6 

11. 0,0 144,9 41,1 228,6 39,6 23,2 677,1 4.495,8 12,6 5.679,1 7,2 11.349,1 

12. 0,0 233,2 42,8 251,1 38,8 25,4 682,5 4.186,7 12,7 5.846,4 7,5 11.327,1 

2012. 01. 0,0 305,9 42,4 248,8 37,9 24,7 679,3 4.155,0 12,5 5.825,8 7,3 11.339,6 

02. 0,0 310,1 42,0 247,2 37,1 24,0 684,8 4.115,0 12,3 5.799,6 7,1 11.279,1 

03. 0,0 309,4 39,6 244,5 36,2 24,5 691,1 4.117,3 12,2 5.818,8 6,9 11.300,5 

04. 0,0 311,0 39,4 254,2 35,5 23,8 692,2 4.159,0 15,0 5.843,1 10,3 11.383,6 

05. 0,0 311,4 38,8 254,1 34,5 26,0 708,5 4.172,4 13,6 5.881,4 17,2 11.457,8 

06. 0,0 323,3 36,4 244,4 33,7 27,8 706,8 4.217,0 14,7 5.900,8 17,4 11.522,4 

07. 0,0 326,0 66,2 268,9 32,8 22,3 701,2 4.213,3 14,4 5.909,7 8,3 11.563,1 

08. 0,0 406,9 65,8 275,8 31,9 20,0 698,6 4.272,4 14,2 5.916,4 8,1 11.710,0 

09. 0,0 412,5 65,3 287,2 31,1 18,7 689,4 4.279,2 14,8 5.908,9 8,0 11.715,1 

10. 0,0 410,3 68,2 288,7 30,1 19,8 699,5 4.284,7 16,9 5.901,7 7,9 11.727,9 

11. 0,0 412,3 69,7 288,8 29,3 19,1 696,9 4.266,3 16,6 5.895,9 7,8 11.702,7 

12. 0,0 404,3 68,7 289,5 28,4 19,3 700,4 4.263,7 16,2 5.883,9 7,9 11.682,3 


Serije podataka za razdoblje siječanj 2006. – rujan 2011. ažurirane na osnovi 



Napomena: 

Do 2006. godine ukupna potraživanja od svih razina vlada i fondova 

(kratkoročno i dugoročno) prikazana su u tablici kratkoročnih kredita (kolone 

3, 4, 5, 6, 7) u ukupnom iznosu, jer izvorni podaci ne daju ročnu strukturu 

potraživanja za vlade i fondove. Dugoročni krediti predstavljaju potraživanja 

komercijalnih banaka od svih domaćih institucionalnih sektora preko jedne 

godine, u domaćoj i stranoj valuti. 


непрофитним 

организацијама 

Krediti 

stanovništvu 




Остали 







До 2006. године укупна потраживања од свих нивоа влада и фондова 

(краткорочно и дугорочно) приказана су у табели краткорочних кредита 

(колоне 3, 4, 5, 6, 7) у укупном износу, јер изворни подаци не дају рочну 

структуру потраживања за владе и фондове. Дугорочни кредити 

представљају потраживања комерцијалних банака од свих домаћих 

институционалних сектора преко једне године, у домаћој и страној валути. 

179 

Ukupno 

Укупно


T20: Valutna struktura depozita i kredita komercijalnih banaka 


Godina Mjesec KM EUR 

Year Month KM EUR 

180 

T20: Structure of Deposits and Loans by Currency of Commercial Banks 



Ostala strana 

valuta 

Ukupno 

u KM 

KM EUR 

DEPOSITS LOANS 

Other Foreign 

Currency 

Total 

in KM 

KM EUR 

Ostala strana 

valuta 

Other Foreign 

Currency 

Ukupno 

u KM 

1 2 3 4 5 6 =3+4+5 7 8 9 10 =7+8+9 

1997. 12. 188,7 908,5 119,9 1.382,4 196,7 765,6 870,7 2.439,6 

1998. 12. 194,3 890,4 171,6 1.662,5 206,9 983,3 773,1 2.920,8 

1999. 12. 658,7 864,5 296,7 1.819,9 548,8 960,3 1.272,1 2.781,2 

2000. 12. 903,9 782,3 267,5 1.953,7 993,3 765,8 1.257,9 3.017,0 

2001. 12. 1.264,3 892,1 1.114,3 3.270,7 1.611,9 518,9 1.208,2 3.339,0 

2002. 12. 1.758,5 1.727,4 238,4 3.724,3 2.774,9 697,8 808,4 4.281,1 

2003. 12. 2.274,2 1.829,4 262,4 4.366,0 3.685,4 714,6 721,4 5.121,5 

2004. 12. 2.897,2 2.265,4 415,8 5.578,4 5.014,7 535,2 377,2 5.927,1 

2005. 12. 3.623,4 2.744,7 508,1 6.876,3 6.344,9 773,2 426,0 7.544,2 

2006. 12. 4.886,2 3.315,8 561,3 8.763,2 8.192,6 493,2 513,3 9.199,2 

2007. 12. 6.215,6 5.292,2 579,4 12.087,2 10.646,4 526,3 678,6 11.851,4 

2008. 12. 5.854,7 5.449,9 570,5 11.875,1 13.062,0 679,8 767,6 14.509,5 

2009. 12. 6.121,6 5.466,8 503,8 12.092,1 12.615,7 732,4 701,9 14.050,1 

2010. 12. 6.471,3 5.518,4 540,4 12.530,0 13.499,9 325,3 718,2 14.543,4 

2011. 12. 6.949,7 5.448,9 594,5 12.993,0 14.582,9 355,5 372,7 15.311,1 

2012. 12. 7.140,9 5.579,1 606,1 13.326,2 15.294,2 293,8 358,1 15.946,1 

2011. 10. 6.824,5 5.473,4 542,0 12.839,9 14.507,0 325,8 344,8 15.177,5 

11. 6.942,9 5.435,1 582,6 12.960,7 14.562,6 329,0 361,9 15.253,5 

12. 6.949,7 5.448,9 594,5 12.993,0 14.582,9 355,5 372,7 15.311,1 

2012. 01. 6.931,6 5.397,6 587,5 12.916,7 14.673,8 313,0 368,2 15.355,1 

02. 6.889,6 5.391,1 612,5 12.893,2 14.720,4 305,3 357,2 15.382,9 

03. 6.812,8 5.342,3 605,9 12.761,0 14.780,9 308,5 360,5 15.449,9 

04. 6.861,2 5.374,7 596,3 12.832,2 14.871,4 313,9 363,4 15.548,6 

05. 6.948,8 5.399,2 609,2 12.957,1 14.968,0 321,8 384,8 15.674,6 

06. 6.859,5 5.489,5 621,0 12.970,0 14.977,9 318,1 380,4 15.676,3 

07. 6.905,2 5.449,8 612,1 12.967,1 15.036,1 303,0 390,1 15.729,2 

08. 7.089,3 5.457,8 608,7 13.155,8 15.200,5 292,1 381,1 15.873,8 

09. 7.063,0 5.462,6 617,5 13.143,1 15.248,6 294,1 371,1 15.913,7 

10. 7.063,6 5.535,4 613,7 13.212,6 15.272,7 300,3 368,3 15.941,3 

11. 7.009,6 5.560,4 609,4 13.179,3 15.282,5 300,4 365,6 15.948,6 

12. 7.140,9 5.579,1 606,1 13.326,2 15.294,2 293,8 358,1 15.946,1 


Serije podataka za period januar 2006. – septembar 2011. godine ažurirane na osnovu 



Napomena: Od septembra 2004. promjena valutne strukture kredita rezultat je 

primjene preporuka Misije MMF-a za monetarnu i finansijsku statistiku u BiH iz maja 

2004. prema kojoj svi krediti plasirani u KM a koji sadrže valutnu klauzulu (vezani za 

euro), treba da budu klasifikovani kao krediti u KM (u domaćoj valuti). 

Do septembra 1999. nismo raspolagali podacima o valutnoj strukturi depozita i 

kredita u Republici Srpskoj, pa је ukupan iznos depozita i kredita u RS za ovaj period 

uključen u kolonu Ukupno. 

Total 

in KM 



methodology. 


Note: From September 2004 change in structure of loans by currency is result 

of recommendations of IMF Mission for monetary and financial statistics in BH 

from May 2004. According to that all credits in KM which include currency clause 

(indexed to Euro), should be classified as credits in KM (domestic currency). 

Data on Structure of Deposits and Loans by Currency in Republic of Srpska are not 

applicable until September 1999, so for this period the total amount of deposits and 

loans in RS is included in the column Total.


T20: Valutna struktura depozita i kredita komercijalnih banaka 


Godina Mjesec KM EUR 

Година Мјесец KM Евро 

T20: Валутна структура депозита и кредита комерцијалних банака 



Ostala strana 

valuta 

Ukupno 

u KM 

KM EUR 

ДЕПОЗИТИ КРЕДИТИ 

Остала страна 

валута 

Укупно 

у КМ 

KM Евро 

Ostala strana 

valuta 

Остала страна 

валута 

Ukupno 

u KM 

1 2 3 4 5 6 =3+4+5 7 8 9 10 =7+8+9 

1997. 12. 188,7 908,5 119,9 1.382,4 196,7 765,6 870,7 2.439,6 

1998. 12. 194,3 890,4 171,6 1.662,5 206,9 983,3 773,1 2.920,8 

1999. 12. 658,7 864,5 296,7 1.819,9 548,8 960,3 1.272,1 2.781,2 

2000. 12. 903,9 782,3 267,5 1.953,7 993,3 765,8 1.257,9 3.017,0 

2001. 12. 1.264,3 892,1 1.114,3 3.270,7 1.611,9 518,9 1.208,2 3.339,0 

2002. 12. 1.758,5 1.727,4 238,4 3.724,3 2.774,9 697,8 808,4 4.281,1 

2003. 12. 2.274,2 1.829,4 262,4 4.366,0 3.685,4 714,6 721,4 5.121,5 

2004. 12. 2.897,2 2.265,4 415,8 5.578,4 5.014,7 535,2 377,2 5.927,1 

2005. 12. 3.623,4 2.744,7 508,1 6.876,3 6.344,9 773,2 426,0 7.544,2 

2006. 12. 4.886,2 3.315,8 561,3 8.763,2 8.192,6 493,2 513,3 9.199,2 

2007. 12. 6.215,6 5.292,2 579,4 12.087,2 10.646,4 526,3 678,6 11.851,4 

2008. 12. 5.854,7 5.449,9 570,5 11.875,1 13.062,0 679,8 767,6 14.509,5 

2009. 12. 6.121,6 5.466,8 503,8 12.092,1 12.615,7 732,4 701,9 14.050,1 

2010. 12. 6.471,3 5.518,4 540,4 12.530,0 13.499,9 325,3 718,2 14.543,4 

2011. 12. 6.949,7 5.448,9 594,5 12.993,0 14.582,9 355,5 372,7 15.311,1 

2012. 12. 7.140,9 5.579,1 606,1 13.326,2 15.294,2 293,8 358,1 15.946,1 

2011. 10. 6.824,5 5.473,4 542,0 12.839,9 14.507,0 325,8 344,8 15.177,5 

11. 6.942,9 5.435,1 582,6 12.960,7 14.562,6 329,0 361,9 15.253,5 

12. 6.949,7 5.448,9 594,5 12.993,0 14.582,9 355,5 372,7 15.311,1 

2012. 01. 6.931,6 5.397,6 587,5 12.916,7 14.673,8 313,0 368,2 15.355,1 

02. 6.889,6 5.391,1 612,5 12.893,2 14.720,4 305,3 357,2 15.382,9 

03. 6.812,8 5.342,3 605,9 12.761,0 14.780,9 308,5 360,5 15.449,9 

04. 6.861,2 5.374,7 596,3 12.832,2 14.871,4 313,9 363,4 15.548,6 

05. 6.948,8 5.399,2 609,2 12.957,1 14.968,0 321,8 384,8 15.674,6 

06. 6.859,5 5.489,5 621,0 12.970,0 14.977,9 318,1 380,4 15.676,3 

07. 6.905,2 5.449,8 612,1 12.967,1 15.036,1 303,0 390,1 15.729,2 

08. 7.089,3 5.457,8 608,7 13.155,8 15.200,5 292,1 381,1 15.873,8 

09. 7.063,0 5.462,6 617,5 13.143,1 15.248,6 294,1 371,1 15.913,7 

10. 7.063,6 5.535,4 613,7 13.212,6 15.272,7 300,3 368,3 15.941,3 

11. 7.009,6 5.560,4 609,4 13.179,3 15.282,5 300,4 365,6 15.948,6 

12. 7.140,9 5.579,1 606,1 13.326,2 15.294,2 293,8 358,1 15.946,1 



metodologije. 


Napomena: Od rujna 2004. promjena valutne strukture kredita rezultat je primjene 

preporuka Misije MMF-a za monetarnu i financijsku statistiku u BiH iz svibnja 2004. 

prema kojoj svi krediti plasirani u KM, a koji sadrže valutnu klauzulu (vezani za euro), 

trebaju biti klasificirani kao krediti u KM (u domaćoj valuti). 

Do rujna 1999. nismo raspolagali podacima o valutnoj stukturi depozita i kredita 

u Republici Srpskoj, pa je cjelokupni iznos depozita i kredita u RS za ovo razdoblje 

uključen u kolonu Ukupno. 

Укупно 

у КМ 





Напомена: Од септембра 2004. промјена валутне структуре кредита резултат је 

примјене препорука Мисије ММФ-а за монетарну и финансијску статистику у БиХ из 

маја 2004. према којој сви кредити пласирани у КМ а који садрже валутну клаузулу 

(везани за евро), треба да буду класификовани као кредити у КМ (у домаћој валути). 

Дo септембра 1999. нисмо располагали подацима о валутној стуктури депозита и 

кредита у Републици Српској, па je укупан износ депозита и кредита у РС за овај 

период укључен у колону Укупно. 

181


Т21: Kupovina i prodaja KM 

- u hiljadama KM - 

182 

T21: Buying and Selling of KM 

- in KM thousand - 

Godina Mjesec Prodaja Kupovina Saldo Kumulativ salda 

Year Month Selling Buying Balance Cumulative Balance 

1 2 3 4 5(3-4) 6 

1997. 71.484 71.160 324 324 

1998. 382.193 319.508 62.685 63.009 

1999. 1.136.535 577.983 558.552 621.561 

2000. 1.413.730 1.287.796 125.934 747.495 

2001. 3.758.768 2.141.044 1.617.724 2.365.219 

2002. 3.665.370 3.907.317 -241.947 2.123.272 

2003. 2.026.594 1.751.730 274.864 2.398.136 

2004. 4.295.881 3.648.609 647.273 3.045.409 

2005. 3.324.413 2.623.382 701.031 3.746.440 

2006. 3.316.074 2.181.712 1.134.362 4.880.802 

2007. 3.878.146 2.822.867 1.055.279 5.936.081 

2008. 4.933.211 5.564.318 -631.108 5.304.973 

2009. 4.197.642 4.234.491 -36.849 5.268.124 

2010. 5.273.777 5.014.550 259.227 5.527.351 

2011. 5.088.041 5.162.710 -74.669 5.452.682 

2012. 5.511.162 5.491.846 19.316 5.471.998 

2011. 10. 378.860 423.864 -45.004 5.241.752 

11. 498.967 486.607 12.360 5.254.112 

12. 682.094 483.524 198.570 5.452.682 

2012. 01. 536.229 672.930 -136.701 5.315.981 

02. 365.483 478.434 -112.951 5.203.030 

03. 391.359 455.460 -64.100 5.138.929 

04. 377.002 534.993 -157.992 4.980.938 

05. 576.486 781.872 -205.386 4.775.552 

06. 617.056 458.914 158.142 4.933.694 

07. 506.652 522.597 -15.945 4.917.749 

08. 611.873 273.159 338.715 5.256.463 

09. 487.533 469.116 18.417 5.274.881 

10. 234.697 198.040 36.658 5.311.539 

11. 191.348 267.628 -76.280 5.235.259 

12. 615.443 378.704 236.739 5.471.998


Т21: Kupovina i prodaja KM 

- u tisućama KM - 

T21: Куповина и продаја КМ 

- у хиљадама КМ - 

Godina Mjesec Prodaja Kupnja Saldo Kumulativ salda 

Година Мјесец Продаја Куповина Салдо Кумулатив салда 

1 2 3 4 5(3-4) 6 

1997. 71.484 71.160 324 324 

1998. 382.193 319.508 62.685 63.009 

1999. 1.136.535 577.983 558.552 621.561 

2000. 1.413.730 1.287.796 125.934 747.495 

2001. 3.758.768 2.141.044 1.617.724 2.365.219 

2002. 3.665.370 3.907.317 -241.947 2.123.272 

2003. 2.026.594 1.751.730 274.864 2.398.136 

2004. 4.295.881 3.648.609 647.273 3.045.409 

2005. 3.324.413 2.623.382 701.031 3.746.440 

2006. 3.316.074 2.181.712 1.134.362 4.880.802 

2007. 3.878.146 2.822.867 1.055.279 5.936.081 

2008. 4.933.211 5.564.318 -631.108 5.304.973 

2009. 4.197.642 4.234.491 -36.849 5.268.124 

2010. 5.273.777 5.014.550 259.227 5.527.351 

2011. 5.088.041 5.162.710 -74.669 5.452.682 

2012. 5.511.162 5.491.846 19.316 5.471.998 

2011. 10. 378.860 423.864 -45.004 5.241.752 

11. 498.967 486.607 12.360 5.254.112 

12. 682.094 483.524 198.570 5.452.682 

2012. 01. 536.229 672.930 -136.701 5.315.981 

02. 365.483 478.434 -112.951 5.203.030 

03. 391.359 455.460 -64.100 5.138.929 

04. 377.002 534.993 -157.992 4.980.938 

05. 576.486 781.872 -205.386 4.775.552 

06. 617.056 458.914 158.142 4.933.694 

07. 506.652 522.597 -15.945 4.917.749 

08. 611.873 273.159 338.715 5.256.463 

09. 487.533 469.116 18.417 5.274.881 

10. 234.697 198.040 36.658 5.311.539 

11. 191.348 267.628 -76.280 5.235.259 

12. 615.443 378.704 236.739 5.471.998 

183


T22: Prosječne obavezne rezerve 


Godina Mjesec 

184 

Year Month 

Osnovica za 

obračun obavezne 

rezerve 

Deposit Base for 

Required Reserve 

Calculation 

Prosječne obavezne 

rezerve 

Average Reserve 

Requirement 

T22: Average Reserve Requirements 


Prosječan saldo računa 

obaveznih rezervi kod 

CBBiH 

Average Balance on the 

Reserve Accounts 

1 2 3 4 5 6=5-4 

Razlika 

Balance 

2004. 6.596.857 406.560 1.061.712 655.151 

2005. 8.456.603 885.528 1.516.182 630.653 

2006. 10.905.879 1.635.882 2.372.908 737.026 

2007. 14.328.455 2.149.268 3.309.562 1.160.294 

2008. 17.320.130 2.961.865 3.630.571 668.706 

2009. 16.194.265 1.754.398 3.010.417 1.256.019 

2010. 15.617.849 1.624.905 3.154.793 1.529.888 

2011. 15.227.393 1.323.886 2.959.315 1.635.429 

2012. 14.755.574 1.257.850 2.711.013 1.453.163 

2011. 10. 15.368.516 1.305.022 2.910.582 1.605.560 

11. 15.367.989 1.305.235 2.947.007 1.641.772 

12. 15.410.104 1.310.217 2.855.509 1.545.293 

2012. 01. 15.097.567 1.288.750 3.027.525 1.738.776 

02. 14.751.671 1.259.505 2.847.817 1.588.312 

03. 14.659.283 1.250.282 2.790.541 1.540.259 

04. 14.531.235 1.238.801 2.699.423 1.460.622 

05. 14.585.439 1.243.103 2.432.716 1.189.613 

06. 14.625.424 1.245.660 2.412.670 1.167.009 

07. 14.620.618 1.246.030 2.464.847 1.218.816 

08. 14.745.118 1.259.205 2.611.554 1.352.349 

09. 14.847.442 1.266.242 2.759.958 1.493.716 

10. 14.846.278 1.264.396 2.795.796 1.531.400 

11. 14.899.734 1.268.952 2.837.459 1.568.507 

12. 14.857.080 1.263.277 2.851.853 1.588.577 

Napomena: 

Od 1. januara 2008. stopa obavezene rezerve iznosi 18%. 

Od 11. oktobra 2008. stopa obavezne rezerve je smanjena sa 18% na 14%. 

Od 1. januara 2009. stopa obavezne rezerve je 14% na depozite i pozajmljena sredstva 

s ugovorenim rokom dospijeća do jedne godine a 10% na depozite i pozajmljena 

sredstva s ugovorenim rokom dospijeća preko jedne godine. 

Od 1. maja 2009. stopa obavezne rezerve na depozite i pozajmljena sredstva s 

ugovorenim rokom dospijeća preko jedne godine iznosi 7%. 

Od 1. aprila 2009. stopa naknade se utvrđuje: 

- na iznos sredstava koji je banka dužna da drži kao obavezne rezerve po stopi 0,50% 

- na iznos sredstava iznad obavezne rezerve po stopi koja se utvrđuje na osnovu 

prosjeka kamatnih stopa koje je u istom periodu na tržištu ostvarila Centralna banka na 

depozite investirane do mjesec dana. 

Od 1. jula 2010. stopa naknade na iznos obavezne rezerve je promijenjena i obračunava 

se na osnovu prosjeka kamatne stope koju je u istom periodu ostvarila Centralna banka 

na "overnight" depozite, dok je stopa naknade na iznos sredstava iznad obavezne 

rezerve ostala nepromijenjena. 

Od 1. februara 2011. stopa obavezne rezerve na depozite i pozajmljena sredstva s 

ugovorenim rokom dospijeća do jedne godine je smanjena sa 14% na 10%, dok je stopa 

obavezne rezerve na depozite i pozajmljena sredstva s ugovorenim rokom dospijeća 

preko jedne godine ostala nepromijenjena. 

Od 1. augusta 2011. stopa naknade se utvrđuje na osnovu ponderisanog prosjeka 

kamatnih stopa koje je u istom periodu na tržištu ostvarila Centralna banka na depozite 

investirane do mjesec dana, s tim da se na iznos obavezne rezerve obračunava 70%, a 

na iznos sredstava iznad obavezne rezerve 90% od navedene stope. 

*Podatak o prosječnoj obaveznoj rezervi za 2003. nije primjenjiv zbog promjene u 

načinu obračuna obavezne rezerve od 1. juna 2003. 

Note: 

From 1 January 2008, required reserves rate was 18%. 

From 11 October 2008, required reserves rate was decreased from 18% to 14%. 

From 1 January, 2009 the required reserves rate was 14% on deposits and borrowed 

assets with contracted term of maturity up to one year and 10% on deposits and 

borrowed assets with contracted term of maturity over one year. 

From 1 May, 2009 the required reserves rate was 7% on deposits and borrowed assets 

with contracted term of maturity over one year. 

From April 1, 2009 remuneration rate was calculated as: 

- On the amount of required reserves it was 0.5%, 

- On the amount of excess reserves as an average of interest rates, which were earned by 

the Central Bank in the same period on deposits invested up to one month. 

From July 1, 2010 remuneration rate on the amount of required reserves was changed 

and calculated as an average of interest rates, which were earned by the Central Bank 

on overnight deposits in the same period,while remuneration rate on the amount of 

excess reserves was not changed. 

From February 1st, 2011 required reserves rate on deposits and borrowed assets with 

contracted term of maturity up to one year was decreased from 14% to 10%, while 

required reserves rate on deposits and borrowed assets with contracted term of 

maturity over one year was not changed. 

From August 1, 2011, the remuneration rate has been calculated by the weighted 

average interest rate which was earned by the Central Bank of BH on deposits invested 

up to a month in the same period; 70% of this rate is calculated on the amount of 

required reserves, while 90% of the same rate is calculated on the amount of excess 

reserves. 

*Data on average reserve requirements for 2003 are not applicable because of the 

changes in calculation of required reserves since 1 June 2003.


T22: Prosječne obvezne rezerve 


Godina Mjesec 


Osnovica za 

obračun obvezne rezerve 

Основица за 

обрачун обавезне 

резерве 

Prosječne 

obvezne rezerve 

Просјечне обавезне 


Prosječan saldo računa 

obveznih rezervi kod 

CBBiH 

Просјечан салдо рачуна 

обавезних резерви код 

ЦББиХ 

Т22: Просјечне обавезне резерве 


Razlika 

Разлика 

1 2 3 4 6 8=7-4 

2004. 6.596.857 406.560 1.061.712 655.151 

2005. 8.456.603 885.528 1.516.182 630.653 

2006. 10.905.879 1.635.882 2.372.908 737.026 

2007. 14.328.455 2.149.268 3.309.562 1.160.294 

2008. 17.320.130 2.961.865 3.630.571 668.706 

2009. 16.194.265 1.754.398 3.010.417 1.256.019 

2010. 15.617.849 1.624.905 3.154.793 1.529.888 

2011. 15.227.393 1.323.886 2.959.315 1.635.429 

2012. 14.755.574 1.257.850 2.711.013 1.453.163 

2011. 10. 15.368.516 1.305.022 2.910.582 1.605.560 

11. 15.367.989 1.305.235 2.947.007 1.641.772 

12. 15.410.104 1.310.217 2.855.509 1.545.293 

2012. 01. 15.097.567 1.288.750 3.027.525 1.738.776 

02. 14.751.671 1.259.505 2.847.817 1.588.312 

03. 14.659.283 1.250.282 2.790.541 1.540.259 

04. 14.531.235 1.238.801 2.699.423 1.460.622 

05. 14.585.439 1.243.103 2.432.716 1.189.613 

06. 14.625.424 1.245.660 2.412.670 1.167.009 

07. 14.620.618 1.246.030 2.464.847 1.218.816 

08. 14.745.118 1.259.205 2.611.554 1.352.349 

09. 14.847.442 1.266.242 2.759.958 1.493.716 

10. 14.846.278 1.264.396 2.795.796 1.531.400 

11. 14.899.734 1.268.952 2.837.459 1.568.507 

12. 14.857.080 1.263.277 2.851.853 1.588.577 

Napomena: 

Od 1. siječnja 2008. stopa obvezne rezerve iznosi 18%. 

Od 11. listopada 2008. stopa obvezne rezerve je smanjena sa 18% na 14%. 

Od 1. siječnja 2009. stopa obvezne rezerve je 14% na depozite i pozajmljena sredstva 

s ugovorenim rokom dospijeća do jedne godine, a 10% na depozite i pozajmljena 

sredstva s ugovorenim rokom dospijeća preko jedne godine. 

Od 1. svibnja 2009. stopa obvezne rezerve na depozite i pozajmljena sredstva s 

ugovorenim rokom dospijeća preko jedne godine iznosi 7%. 

Od 1. travnja 2009. stopa naknade se utvrđuje: 

- na iznos sredstava koji je banka dužna da drži kao obvezne rezerve po stopi 0,5% 

- na iznos sredstava iznad obvezne rezerve po stopi koja se utvrđuje na osnovi prosjeka 

kamatnih stopa koje je u istom razdoblju na tržištu ostvarila Centralna banka na 

depozite uložene do mjesec dana. 

Od 1. srpnja 2010. stopa naknade na iznos obvezne rezerve je promijenjena i 

obračunava se na osnovi prosjeka kamatne stope koju je u istom razdoblju ostvarila 

Centralna banka na "overnight" depozite, dok je stopa naknade na iznos sredstava 

iznad obvezne rezerve ostala nepromijenjena. 

Od 1. veljače 2011. stopa obvezne rezerve na depozite i pozajmljena sredstva s 

ugovorenim rokom dospijeća do jedne godine je smanjena sa14% na 10%, dok je stopa 

obvezne rezerve na depozite i pozajmljena sredstva s ugovorenim rokom dospijeća 

preko jedne godine ostala nepromijenjena. 

Od 1. kolovoza 2011. stopa naknade se utvrđuje na osnovi ponderiranog prosjeka 

kamatnih stopa koje je u istom razdoblju na tržištu ostvarila Centralna banka na 

depozite investirane do mjesec dana, s tim da se na iznos obvezne rezerve obračunava 

70%, a na iznos sredstava iznad obvezne rezerve 90% od navedene stope. 

*Podatak o prosječnoj obveznoj rezervi za 2003. nije primjenjiv zbog promjene u načinu 

obračuna obvezne rezerve od 1. lipnja 2003. 


Од 1. јануара 2008. стопа обавезне резерве износи 18%. 

Од 11. октобра 2008. стопа обавезне резерве је смањена са 18% на 14%.. 

Од 1. јануара 2009. стопа обавезне резерве је 14% на депозите и позајмљена 

средства с уговореним роком доспијећа до једне године, а 10% на депозите и 

позајмљена средства с уговореним роком доспијећа преко једне године. 

Од 1. маја 2009. стопа обавезне резерве на депозите и позајмљена средства с 

уговореним роком доспијећа преко једне године износи 7%. 

Од 1. априла 2009. стопа накнаде се утврђује: 

- на износ средстава који је банка дужна да држи као обавезну резерву по стопи од 0,5% 

- на износ средсрава изнад обавезне резерве по стопи која се утврђује на основу 

просјека каматних стопа које је у истом периоду на тржишту оствaрила Централна 

банка на депозите инвестиране до мјесец дана. 

Од 1. јула 2010. стопа накнаде на износ обавезне резерве је промијењена и 

обрачунава се на основу просјека каматне стопе коју је у истом периоду остварила 

Централна банка на "overnight" депозите, док је стопа накнаде на износ средстава 

изнад обавезне резерве остала непромијењена. 

Од 1. фебруара 2011. стопа обавезне резерве на депозите и позајмљена средства 

с уговореним роком доспијећа до једне године је смањена са14% на 10%, док је 

стопа обавезне резерве на депозите и позајмљена средства с уговореним роком 

доспијећа преко једне године остала непромијењена. 

Од 1. августа 2011. стопа накнаде се утврђује на основу пондерисаног просјека 

каматних стопа које је у истом периоду на тржишту остварила Централна 

банка на депозите инвестиране до мјесец дана, с тим да се на износ обавезне 

резерве обрачунава 70%, а на износ средстава изнад обавезне резерве 90% од 

наведене стопе. 

*Податак о просјечној обавезној резерви за 2003. није примјењив због промјене у 

начину обрачуна обавезне резерве од 1. јуна 2003. 

185


T23: Obavezne rezerve po obračunskim periodima 


Godina 

Year 

Napomena: Vidi bilješku uz tabelu T22. 

 

 

186 

Obračunski 

period 

Maintance 

period 

Osnovica za obračun obavezne rezerve* 

u KM 

u ostalim 

valutama 

Ukupno 

Base for calculation of reserve requirement* 

in KM 

in other 

currencies 

Total 

Prosječna 

obavezna 

rezerva 

Average required 

reserves 

Prosječna 

salda na računu 

obaveznih 

rezervi 

Average reserve 

account balances 

T23: Required Reserves by Maintenance Periods 


Razlika 

Difference 

Obračunata 

naknada 

Remuneration 

paid by CBBH 

Kaznena kamata 

Penalties 

charged by CBBH 

1 2 3 4 5=(3+4) 6=(5*OR) 7 8=(7-6) 9 10 

10.'11. 

11. 

12. 

01.’12. 

02. 

03. 

04. 

05. 

06. 

07. 

08. 

09. 

10. 

11. 

12. 

28 6.718.295 8.686.849 15.405.144 1.308.300 2.944.868 1.636.568 435,4 0,0 

29 6.698.417 8.646.707 15.345.124 1.302.965 2.883.361 1.580.396 425,5 0,0 

30 6.732.317 8.622.961 15.355.278 1.303.801 2.903.517 1.599.717 422,4 0,0 

31 6.744.053 8.628.470 15.372.522 1.305.472 2.935.455 1.629.983 330,7 0,0 

32 6.724.455 8.613.915 15.338.370 1.302.496 2.932.451 1.629.955 235,3 0,0 

33 6.774.024 8.619.049 15.393.073 1.307.738 2.973.116 1.665.378 230,6 0,0 

34 6.855.304 8.621.384 15.476.688 1.315.119 2.895.619 1.580.500 231,8 0,0 

35 6.773.880 8.585.938 15.359.819 1.303.712 2.773.242 1.469.530 198,1 0,0 

36 6.783.505 8.610.300 15.393.805 1.311.818 2.897.668 1.585.849 111,9 0,0 

1 6.882.986 8.613.250 15.496.235 1.316.623 3.038.251 1.721.627 81,9 0,0 

2 6.901.202 7.997.189 14.898.391 1.274.790 3.062.810 1.788.020 69,5 0,0 

3 6.912.686 7.985.390 14.898.076 1.274.836 2.981.515 1.706.680 83,3 0,0 

4 6.898.692 7.882.896 14.781.587 1.264.603 2.872.398 1.607.796 72,8 0,0 

5 6.820.452 7.954.348 14.774.800 1.261.454 2.836.508 1.575.054 76,2 0,0 

6 6.757.959 7.940.666 14.698.625 1.252.457 2.834.545 1.582.087 68,6 0,0 

7 6.824.558 7.912.661 14.737.219 1.256.831 2.807.330 1.550.500 35,5 0,0 

8 6.821.841 7.812.404 14.634.245 1.248.237 2.787.511 1.539.273 43,0 0,0 

9 6.808.487 7.797.899 14.606.385 1.245.778 2.776.783 1.531.005 47,1 0,0 

10 6.789.573 7.781.339 14.570.912 1.242.599 2.749.783 1.507.184 42,4 0,0 

11 6.755.439 7.752.814 14.508.253 1.235.957 2.688.890 1.452.933 33,9 0,0 

12 6.746.799 7.767.741 14.514.540 1.237.848 2.659.597 1.421.749 33,5 0,0 

13 6.806.009 7.780.525 14.586.533 1.243.387 2.498.803 1.255.416 31,3 0,0 

14 6.799.403 7.765.628 14.565.031 1.241.473 2.407.193 1.165.720 30,0 0,0 

15 6.786.201 7.818.553 14.604.754 1.244.448 2.392.151 1.147.703 32,7 0,0 

16 6.790.878 7.825.271 14.616.148 1.244.669 2.398.936 1.154.267 29,9 0,0 

17 6.842.844 7.806.435 14.649.279 1.247.490 2.393.513 1.146.023 29,8 0,0 

18 6.801.367 7.809.477 14.610.844 1.244.823 2.445.560 1.200.737 30,5 0,0 

19 6.807.497 7.852.610 14.660.107 1.249.085 2.424.060 1.174.975 30,2 0,0 

20 6.752.550 7.809.333 14.561.882 1.240.112 2.469.383 1.229.271 6,9 0,0 

21 6.807.682 7.832.184 14.639.866 1.248.893 2.501.097 1.252.203 6,1 0,0 

22 6.856.207 7.818.007 14.674.214 1.252.636 2.548.531 1.295.896 5,7 0,0 

23 6.977.885 7.783.352 14.761.237 1.261.121 2.601.445 1.340.324 5,8 0,0 

24 7.030.869 7.769.034 14.799.903 1.263.857 2.684.685 1.420.828 6,6 0,0 

25 7.062.598 7.797.153 14.859.751 1.269.802 2.763.444 1.493.642 6,2 0,0 

26 7.075.252 7.753.411 14.828.663 1.264.228 2.753.345 1.489.117 8,9 0,0 

27 7.057.599 7.796.313 14.853.912 1.264.696 2.763.084 1.498.388 6,2 0,0 

28 7.058.088 7.811.940 14.870.028 1.265.545 2.783.302 1.517.757 4,3 0,0 

29 7.061.047 7.747.306 14.808.354 1.261.362 2.776.909 1.515.547 4,3 238,9 

30 7.067.474 7.792.978 14.860.452 1.266.281 2.827.177 1.560.895 3,9 0,0 

31 7.105.630 7.794.483 14.900.114 1.269.506 2.829.294 1.559.787 3,6 0,0 

32 7.077.742 7.834.314 14.912.055 1.270.109 2.846.155 1.576.046 3,6 0,0 

33 7.045.534 7.841.499 14.887.034 1.267.241 2.836.927 1.569.686 3,6 0,0 

34 7.053.369 7.846.789 14.900.158 1.267.769 2.776.761 1.508.992 3,5 0,0 

35 7.037.762 7.817.270 14.855.031 1.263.003 2.801.266 1.538.264 7,5 0,0 

36 7.032.674 7.783.377 14.816.052 1.259.058 2.977.532 1.718.474 4,2 0,0 

Notes: See Table 22 note. 

 

deposits and borrow assets in domestic and other currency express in KM.


T23: Obvezne rezerve po obračunskim razdobljima 


Godina 

Година 

10.'11. 

11. 

12. 

01.’12. 

02. 

03. 

04. 

05. 

06. 

07. 

08. 

09. 

10. 

11. 

12. 

Obračunsko 

razdoblje 

Обрачунски 

период 

Osnovica za obračun obvezne rezerve* 

u KM 

u ostalim 

valutama 

Ukupno 

Основица за обрачун обавезне резерве* 

у КМ 

у осталим 

валутама 

Укупно 

Prosječna 

obvezna rezerva 

Просјечна 

обавезна 

резерва 

Т23: Обавезне резерве по обрачунским периодима 


Prosječna salda 

na računu obveznih 

rezervi 

Просјечна 

салда на рачуну 

обавезних 

резервиs 

Razlika 

Разлика 

Obračunata 

naknada 

Обрачуната 

накнада 

Kaznena kamata 

Казнена камата 

3 4 5=(3+4) 6=(5*OR) 7 8=(7-6) 9 10 

28 6.718.295 8.686.849 15.405.144 1.308.300 2.944.868 1.636.568 435,4 0,0 

29 6.698.417 8.646.707 15.345.124 1.302.965 2.883.361 1.580.396 425,5 0,0 

30 6.732.317 8.622.961 15.355.278 1.303.801 2.903.517 1.599.717 422,4 0,0 

31 6.744.053 8.628.470 15.372.522 1.305.472 2.935.455 1.629.983 330,7 0,0 

32 6.724.455 8.613.915 15.338.370 1.302.496 2.932.451 1.629.955 235,3 0,0 

33 6.774.024 8.619.049 15.393.073 1.307.738 2.973.116 1.665.378 230,6 0,0 

34 6.855.304 8.621.384 15.476.688 1.315.119 2.895.619 1.580.500 231,8 0,0 

35 6.773.880 8.585.938 15.359.819 1.303.712 2.773.242 1.469.530 198,1 0,0 

36 6.783.505 8.610.300 15.393.805 1.311.818 2.897.668 1.585.849 111,9 0,0 

1 6.882.986 8.613.250 15.496.235 1.316.623 3.038.251 1.721.627 81,9 0,0 

2 6.901.202 7.997.189 14.898.391 1.274.790 3.062.810 1.788.020 69,5 0,0 

3 6.912.686 7.985.390 14.898.076 1.274.836 2.981.515 1.706.680 83,3 0,0 

4 6.898.692 7.882.896 14.781.587 1.264.603 2.872.398 1.607.796 72,8 0,0 

5 6.820.452 7.954.348 14.774.800 1.261.454 2.836.508 1.575.054 76,2 0,0 

6 6.757.959 7.940.666 14.698.625 1.252.457 2.834.545 1.582.087 68,6 0,0 

7 6.824.558 7.912.661 14.737.219 1.256.831 2.807.330 1.550.500 35,5 0,0 

8 6.821.841 7.812.404 14.634.245 1.248.237 2.787.511 1.539.273 43,0 0,0 

9 6.808.487 7.797.899 14.606.385 1.245.778 2.776.783 1.531.005 47,1 0,0 

10 6.789.573 7.781.339 14.570.912 1.242.599 2.749.783 1.507.184 42,4 0,0 

11 6.755.439 7.752.814 14.508.253 1.235.957 2.688.890 1.452.933 33,9 0,0 

12 6.746.799 7.767.741 14.514.540 1.237.848 2.659.597 1.421.749 33,5 0,0 

13 6.806.009 7.780.525 14.586.533 1.243.387 2.498.803 1.255.416 31,3 0,0 

14 6.799.403 7.765.628 14.565.031 1.241.473 2.407.193 1.165.720 30,0 0,0 

15 6.786.201 7.818.553 14.604.754 1.244.448 2.392.151 1.147.703 32,7 0,0 

16 6.790.878 7.825.271 14.616.148 1.244.669 2.398.936 1.154.267 29,9 0,0 

17 6.842.844 7.806.435 14.649.279 1.247.490 2.393.513 1.146.023 29,8 0,0 

18 6.801.367 7.809.477 14.610.844 1.244.823 2.445.560 1.200.737 30,5 0,0 

19 6.807.497 7.852.610 14.660.107 1.249.085 2.424.060 1.174.975 30,2 0,0 

20 6.752.550 7.809.333 14.561.882 1.240.112 2.469.383 1.229.271 6,9 0,0 

21 6.807.682 7.832.184 14.639.866 1.248.893 2.501.097 1.252.203 6,1 0,0 

22 6.856.207 7.818.007 14.674.214 1.252.636 2.548.531 1.295.896 5,7 0,0 

23 6.977.885 7.783.352 14.761.237 1.261.121 2.601.445 1.340.324 5,8 0,0 

24 7.030.869 7.769.034 14.799.903 1.263.857 2.684.685 1.420.828 6,6 0,0 

25 7.062.598 7.797.153 14.859.751 1.269.802 2.763.444 1.493.642 6,2 0,0 

26 7.075.252 7.753.411 14.828.663 1.264.228 2.753.345 1.489.117 8,9 0,0 

27 7.057.599 7.796.313 14.853.912 1.264.696 2.763.084 1.498.388 6,2 0,0 

28 7.058.088 7.811.940 14.870.028 1.265.545 2.783.302 1.517.757 4,3 0,0 

29 7.061.047 7.747.306 14.808.354 1.261.362 2.776.909 1.515.547 4,3 238,9 

30 7.067.474 7.792.978 14.860.452 1.266.281 2.827.177 1.560.895 3,9 0,0 

31 7.105.630 7.794.483 14.900.114 1.269.506 2.829.294 1.559.787 3,6 0,0 

32 7.077.742 7.834.314 14.912.055 1.270.109 2.846.155 1.576.046 3,6 0,0 

33 7.045.534 7.841.499 14.887.034 1.267.241 2.836.927 1.569.686 3,6 0,0 

34 7.053.369 7.846.789 14.900.158 1.267.769 2.776.761 1.508.992 3,5 0,0 

35 7.037.762 7.817.270 14.855.031 1.263.003 2.801.266 1.538.264 7,5 0,0 

36 7.032.674 7.783.377 14.816.052 1.259.058 2.977.532 1.718.474 4,2 0,0 

Napomena: Vidi bilješku uz tablicu T22. 

 

. 

 

 

 

187


T24: Promet na berzama T24: Turnover on Stock Exchanges 

188 

Sarajevska berza Banjalučka berza 

Godina Mjesec Količina dionica Promet u KM Količina dionica Promet u KM 

Sarajevo Stock Exchange Banja Luka Stock Exchange 

Year Мonth Volume of Shares Turnover in KM Volume of Shares Turnover in KM 

1 2 3 4 5 6 

2002. 11.175.884 41.672.697 28.112.331 6.988.920 

2003. 25.469.731 118.888.794 200.579.275 72.528.704 

2004. 38.647.412 201.137.332 348.092.800 100,806,820 

2005. 64.554.372 555.353.931 360.153.089 278.107.652 

2006. 50.083.545 654.717.252 787.969.691 388.464.941 

2007. 70.772.676 1.274.340.116 765.213.032 742.582.289 

2008. 17.115.675 477.079.376 341.967.256 275.090.237 

2009. 19.632.223 219.085.459 81.462.070 180.493.307 

2010. 70.406.452 107.611.750 161.633.641 176.195.081 

2011. 56.693.539 244.787.109 78.799.349 425.431.726 

2012. 35.852.133 373.577.448 124.537.185 234.984.872 

2011. 10. 4.901.043 10.474.320 7.947.545 39.385.341 

11. 3.100.295 33.364.044 4.420.771 131.051.938 

12. 5.616.300 7.899.847 5.394.560 19.588.236 

2012. 01. 1.253.338 4.169.415 1.941.362 3.697.341 

02. 1.767.882 27.397.926 3.323.271 6.035.546 

03. 2.398.088 29.098.086 3.883.158 33.815.778 

04. 1.420.766 20.633.245 4.423.182 33.810.913 

05. 3.679.388 90.252.346 4.294.659 8.952.458 

06. 2.009.732 32.186.816 14.733.421 16.173.362 

07. 2.409.072 3.697.237 24.508.306 35.925.527 

08. 2.888.657 22.923.751 32.995.046 7.047.977 

09. 4.654.801 51.718.578 5.531.047 5.571.205 

10. 4.792.388 14.472.293 7.878.885 40.825.603 

11. 5.825.404 40.553.267 7.409.150 24.808.390 

12. 2.752.617 36.474.488 13.615.698 18.320.772 

Izvor: Berze u Sarajevu i Banjoj Luci. Source: Sarajevo and Banja Luka Stock Exchanges.


T24: Promet na burzama T24: Промет на берзама 

Sarajevska burza Banjalučka burza 

Godina Mjesec Količina dionica Promet u KM Količina dionica Promet u KM 

Сарајевска берза Бањалучка берза 

Година Мјесец Количина акција Промет у КМ Количина акција Промет у КМ 

1 2 3 4 5 6 

2002. 11.175.884 41.672.697 28.112.331 6.988.920 

2003. 25.469.731 118.888.794 200.579.275 72.528.704 

2004. 38.647.412 201.137.332 348.092.800 100,806,820 

2005. 64.554.372 555.353.931 360.153.089 278.107.652 

2006. 50.083.545 654.717.252 787.969.691 388.464.941 

2007. 70.772.676 1.274.340.116 765.213.032 742.582.289 

2008. 17.115.675 477.079.376 341.967.256 275.090.237 

2009. 19.632.223 219.085.459 81.462.070 180.493.307 

2010. 70.406.452 107.611.750 161.633.641 176.195.081 

2011. 56.693.539 244.787.109 78.799.349 425.431.726 

2012. 35.852.133 373.577.448 124.537.185 234.984.872 

2011. 10. 4.901.043 10.474.320 7.947.545 39.385.341 

11. 3.100.295 33.364.044 4.420.771 131.051.938 

12. 5.616.300 7.899.847 5.394.560 19.588.236 

2012. 01. 1.253.338 4.169.415 1.941.362 3.697.341 

02. 1.767.882 27.397.926 3.323.271 6.035.546 

03. 2.398.088 29.098.086 3.883.158 33.815.778 

04. 1.420.766 20.633.245 4.423.182 33.810.913 

05. 3.679.388 90.252.346 4.294.659 8.952.458 

06. 2.009.732 32.186.816 14.733.421 16.173.362 

07. 2.409.072 3.697.237 24.508.306 35.925.527 

08. 2.888.657 22.923.751 32.995.046 7.047.977 

09. 4.654.801 51.718.578 5.531.047 5.571.205 

10. 4.792.388 14.472.293 7.878.885 40.825.603 

11. 5.825.404 40.553.267 7.409.150 24.808.390 

12. 2.752.617 36.474.488 13.615.698 18.320.772 

Izvor: Burze u Sarajevu i Banjoj Luci. Извор: Берзе у Сарајеву и Бањој Луци. 

189



- u milionima KM - 

Godina Mjesec 

Year Month 

190 

br. 

transakcija 

No of 

transactions 

RTGS ŽIROKLIRING 

T25: Payments System Transactions 

- in KM million - 

UKUPNO 

iznos 

br. 

transakcija 

iznos 

br. 

transakcija 

RTGS GYRO CLEARING TOTAL 

Amount 

No of 

transactions 

Amount 

No of 

transactions 

iznos 

Amount 

1 2 3 4 5 6 7=3+5 8=4+6 

2001. 332.622 9.701 11.583.600 7.144 11.916.222 16.845 

2002. 257.691 13.520 15.269.148 8.990 15.526.839 22.510 

2003. 293.847 14.460 17.427.404 9.883 17.721.251 24.342 

2004. 480.935 19.179 20.761.227 9.205 21.242.162 28.384 

2005. 521.014 27.237 22.388.413 8.958 22.909.427 36.195 

2006. 591.823 37.280 24.309.113 10.448 24.900.936 47.728 

2007. 704.702 48.174 27.662.395 12.018 28.367.097 60.193 

2008. 766.690 57.335 28.831.882 13.009 29.598.572 70.345 

2009. 692.669 52.283 28.346.898 12.175 29.039.567 64.458 

2010. 713.755 55.281 31.060.911 12.498 31.774.666 67.779 

2011. 760.459 63.608 31.729.367 13.046 32.489.826 76.653 

2012. 763.522 68.310 33.073.839 13.223 33.837.361 81.533 

2011. 10. 64.289 5.628 2.717.072 1.134 2.781.361 6.762 

11. 64.022 5.495 2.615.621 1.095 2.679.643 6.590 

12. 73.081 6.081 2.899.243 1.225 2.972.324 7.306 

2012. 01. 53.953 4.933 2.390.374 935 2.444.327 5.867 

02. 52.037 5.060 2.376.509 904 2.428.546 5.963 

03. 62.252 5.824 2.794.305 1.072 2.856.557 6.897 

04. 63.078 5.517 2.811.846 1.132 2.874.924 6.649 

05. 64.239 5.739 2.827.634 1.129 2.891.873 6.868 

06. 64.338 5.582 2.776.731 1.119 2.841.069 6.701 

07. 68.326 6.130 3.004.849 1.185 3.073.175 7.315 

08. 67.823 6.349 2.850.391 1.173 2.918.214 7.522 

09. 62.191 5.841 2.691.789 1.085 2.753.980 6.927 

10. 72.742 6.285 2.975.249 1.221 3.047.991 7.505 

11. 64.649 5.370 2.721.384 1.108 2.786.033 6.478 

12. 67.894 5.679 2.852.778 1.161 2.920.672 6.840



- u milijunima KM - 

Godina Mjesec 


br. 

transakcija 

бр. 

трансакција 

RTGS ŽIROKLIRING 

T25: Трансакције у платном промету 

- у милионима КМ - 

UKUPNO 

iznos 

br. 

transakcija 

iznos 

br. 

transakcija 

РТГС ЖИРОКЛИРИНГ УКУПНО 

износ 

бр. 


износ 

бр. 


1 2 3 4 5 6 7=3+5 8=4+6 

2001. 332.622 9.701 11.583.600 7.144 11.916.222 16.845 

2002. 257.691 13.520 15.269.148 8.990 15.526.839 22.510 

2003. 293.847 14.460 17.427.404 9.883 17.721.251 24.342 

2004. 480.935 19.179 20.761.227 9.205 21.242.162 28.384 

2005. 521.014 27.237 22.388.413 8.958 22.909.427 36.195 

2006. 591.823 37.280 24.309.113 10.448 24.900.936 47.728 

2007. 704.702 48.174 27.662.395 12.018 28.367.097 60.193 

2008. 766.690 57.335 28.831.882 13.009 29.598.572 70.345 

2009. 692.669 52.283 28.346.898 12.175 29.039.567 64.458 

2010. 713.755 55.281 31.060.911 12.498 31.774.666 67.779 

2011. 760.459 63.608 31.729.367 13.046 32.489.826 76.653 

2012. 763.522 68.310 33.073.839 13.223 33.837.361 81.533 

2011. 10. 64.289 5.628 2.717.072 1.134 2.781.361 6.762 

11. 64.022 5.495 2.615.621 1.095 2.679.643 6.590 

12. 73.081 6.081 2.899.243 1.225 2.972.324 7.306 

2012. 01. 53.953 4.933 2.390.374 935 2.444.327 5.867 

02. 52.037 5.060 2.376.509 904 2.428.546 5.963 

03. 62.252 5.824 2.794.305 1.072 2.856.557 6.897 

04. 63.078 5.517 2.811.846 1.132 2.874.924 6.649 

05. 64.239 5.739 2.827.634 1.129 2.891.873 6.868 

06. 64.338 5.582 2.776.731 1.119 2.841.069 6.701 

07. 68.326 6.130 3.004.849 1.185 3.073.175 7.315 

08. 67.823 6.349 2.850.391 1.173 2.918.214 7.522 

09. 62.191 5.841 2.691.789 1.085 2.753.980 6.927 

10. 72.742 6.285 2.975.249 1.221 3.047.991 7.505 

11. 64.649 5.370 2.721.384 1.108 2.786.033 6.478 

12. 67.894 5.679 2.852.778 1.161 2.920.672 6.840 

iznos 

износ 

191


T26: Platni bilans: Zbirna tabela 


Godina Roba Usluge 

192 

TEKUĆI I KAPITALNI RAČUN 

Tekući račun 

Primarni 

dohodak 

Sekundarni 

dohodak 

CURRENT AND CAPITAL ACCOUNT 

Current Account 

Year Goods Services Primary Income 

Secondary 

Income 

Kapitalni račun Ukupno 

Capital 

account 

Total 

Т26: Balance of Payments: Summary Table 


FINANSIJSKI 

RAČUN 

FINANCIAL 

ACCOUNT 

NETO GREŠKE I 

PROPUSTI 

NET ERRORS AND 

OMISSIONS 

2007. -8.935 2.318 723 3.901 415 -1.578 -1.682 -104 

2008. -10.665 2.385 943 3.827 383 -3.127 -3.242 -115 

2009. -7.786 1.901 955 3.341 350 -1.239 -1.161 78 

2010. -7.629 2.160 584 3.512 377 -997 -875 121 

2011. -8.346 2.085 317 3.504 357 -2.083 -1.913 169 

2007 Q1 -1.755 540 151 803 84 -177 -312 -135 

2007 Q2 -2.258 575 189 976 104 -415 -291 124 

2007 Q3 -2.415 634 232 1.046 108 -395 -565 -171 

2007 Q4 -2.507 569 152 1.077 119 -591 -514 77 

2008 Q1 -2.356 560 253 815 94 -635 -655 -21 

2008 Q2 -2.753 636 194 1.006 106 -810 -817 -6 

2008 Q3 -2.888 610 285 1.014 91 -887 -816 71 

2008 Q4 -2.668 578 211 992 92 -794 -954 -159 

2009 Q1 -1.839 491 220 816 86 -226 -336 -111 

2009 Q2 -2.029 452 267 831 90 -389 -550 -161 

2009 Q3 -1.951 486 258 877 90 -239 -51 189 

2009 Q4 -1.967 472 209 817 84 -385 -224 161 

2010 Q1 -1.484 471 114 755 89 -56 -147 -91 

2010 Q2 -1.886 553 139 884 98 -212 -86 126 

2010 Q3 -2.128 529 146 926 95 -431 -332 100 

2010 Q4 -2.131 607 185 947 95 -297 -311 -14 

2011 Q1 -1.716 496 105 801 84 -229 -368 -139 

2011 Q2 -2.096 503 38 874 92 -589 -538 50 

2011 Q3 -2.220 552 136 913 91 -527 -378 149 

2011 Q4 -2.315 534 38 916 90 -738 -629 109 

2012 Q1 -1.911 476 90 780 46 -518 -602 -84 

2012 Q2 -2.062 539 23 878 56 -567 -542 25 


Napomena: 

 

 

Notes: 

The BH Balance of Payments was prepared in accordance with the IMF 

methodology (Balance of Payments Manual, 6th edition).


T26: Platna bilanca: Zbrojna tablica 


Godina Roba Usluge 

Година Роба Услуге 

TEKUĆI I KAPITALNI RAČUN 

Tekući račun 

Primarni 

dohodak 

Sekundarni 

dohodak 

ТЕКУЋИ И КАПИТАЛНИ РАЧУН 

Текући рачун 

Примарни 

доходак 

Секундарни 


Kapitalni račun Ukupno 

Капитални 

рачун 

Укупно 

Т26: Платни биланс: Збирна табела 


FINANCIJSKI 

RAČUN 

ФИАНСИЈСКИ 

РАЧУН 

NETO GREŠKE I 

PROPUSTI 

НЕТО ГРЕШКЕ И 

ПРОПУСТИ 

2007. -8.935 2.318 723 3.901 415 -1.578 -1.682 -104 

2008. -10.665 2.385 943 3.827 383 -3.127 -3.242 -115 

2009. -7.786 1.901 955 3.341 350 -1.239 -1.161 78 

2010. -7.629 2.160 584 3.512 377 -997 -875 121 

2011. -8.346 2.085 317 3.504 357 -2.083 -1.913 169 

2007 Q1 -1.755 540 151 803 84 -177 -312 -135 

2007 Q2 -2.258 575 189 976 104 -415 -291 124 

2007 Q3 -2.415 634 232 1.046 108 -395 -565 -171 

2007 Q4 -2.507 569 152 1.077 119 -591 -514 77 

2008 Q1 -2.356 560 253 815 94 -635 -655 -21 

2008 Q2 -2.753 636 194 1.006 106 -810 -817 -6 

2008 Q3 -2.888 610 285 1.014 91 -887 -816 71 

2008 Q4 -2.668 578 211 992 92 -794 -954 -159 

2009 Q1 -1.839 491 220 816 86 -226 -336 -111 

2009 Q2 -2.029 452 267 831 90 -389 -550 -161 

2009 Q3 -1.951 486 258 877 90 -239 -51 189 

2009 Q4 -1.967 472 209 817 84 -385 -224 161 

2010 Q1 -1.484 471 114 755 89 -56 -147 -91 

2010 Q2 -1.886 553 139 884 98 -212 -86 126 

2010 Q3 -2.128 529 146 926 95 -431 -332 100 

2010 Q4 -2.131 607 185 947 95 -297 -311 -14 

2011 Q1 -1.716 496 105 801 84 -229 -368 -139 

2011 Q2 -2.096 503 38 874 92 -589 -538 50 

2011 Q3 -2.220 552 136 913 91 -527 -378 149 

2011 Q4 -2.315 534 38 916 90 -738 -629 109 

2012 Q1 -1.911 476 90 780 46 -518 -602 -84 



Napomena: 

 

 

 

 

 

193


T27: Platni bilans: Tekući i kapitalni račun 


Napomena: 

Platni bilans BiH urađen je u skladu s metodologijom MMF-a (Priručnik za 

platni bilans, šesto izdanje). 

194 

T27: Balance of Payments: Current and Capital Account 


TEKUĆI RAČUN KAPITALNI RAČUN 

Ukupno Roba Usluge 

Primarni 

dohodak 

Sekundarni 

dohodak 

Godina Potražuje Duguje Saldo Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Saldo 

Total Goods Services 

CURRENT ACCOUNT CAPITAL ACCOUNT 

Primary 

Income 

Secondary 

Income 

Year Credit Debit Balance Credit Debit Credit Debit Credit Debit Credit Debit Credit Debit Balance 

2007. 11.482 13.474 -1.993 2.802 11.738 3.026 707 1.553 830 4.101 200 415 0 415 

2008. 12.249 15.759 -3.510 3.397 14.062 3.160 775 1.656 713 4.036 209 383 0 383 

2009. 10.850 12.440 -1.589 3.213 11.000 2.793 892 1.265 309 3.579 238 350 0 350 

2010. 11.889 13.263 -1.373 4.281 11.911 2.958 798 881 297 3.769 257 377 0 377 

2011. 12.746 15.186 -2.439 5.134 13.481 2.896 810 934 616 3.783 278 357 0 357 

2007 Q1 2.442 2.703 -261 618 2.373 655 115 322 171 847 44 84 0 84 

2007 Q2 2.850 3.369 -519 709 2.968 744 168 369 180 1.028 53 104 0 104 

2007 Q3 3.204 3.707 -503 735 3.150 932 298 440 208 1.097 51 108 0 108 

2007 Q4 2.985 3.695 -710 740 3.248 695 126 422 270 1.128 51 119 0 119 

2008 Q1 2.671 3.399 -728 737 3.094 696 136 372 119 865 50 94 0 94 

2008 Q2 3.152 4.068 -916 900 3.653 806 170 388 194 1.058 52 106 0 106 

2008 Q3 3.460 4.439 -978 947 3.835 968 357 479 194 1.067 53 91 0 91 

2008 Q4 2.966 3.853 -887 813 3.482 690 112 417 206 1.046 54 92 0 92 

2009 Q1 2.520 2.832 -312 677 2.516 632 141 338 118 873 57 86 0 86 

2009 Q2 2.674 3.153 -479 780 2.808 672 220 330 62 892 62 90 0 90 

2009 Q3 2.968 3.298 -330 880 2.831 849 363 304 46 935 58 90 0 90 

2009 Q4 2.689 3.157 -469 877 2.844 640 168 293 83 879 62 84 0 84 

2010 Q1 2.521 2.665 -145 906 2.390 598 127 202 89 815 60 89 0 89 

2010 Q2 3.006 3.316 -310 1.117 3.003 723 170 218 79 948 64 98 0 98 

2010 Q3 3.220 3.746 -526 1.133 3.261 868 339 228 82 991 65 95 0 95 

2010 Q4 3.143 3.535 -392 1.126 3.257 769 162 232 47 1.016 69 95 0 95 

2011 Q1 2.923 3.237 -313 1.207 2.923 631 134 216 111 870 68 84 0 84 

2011 Q2 3.163 3.844 -681 1.309 3.405 682 180 227 188 946 72 92 0 92 

2011 Q3 3.434 4.052 -618 1.318 3.538 880 328 255 118 982 68 91 0 91 

2011 Q4 3.225 4.053 -827 1.301 3.616 703 169 236 199 986 70 90 0 90 

2012 Q1 2.747 3.312 -564 1.085 2.996 606 130 209 118 847 67 46 0 46 



Notes: 




T27: Platna bilanca: Tekući i kapitalni račun 


T27: Платни биланс: Текући и капитални рачун 


TEKUĆI RAČUN KAPITALNI RAČUN 

Ukupno Roba Usluge 

Primarni 

dohodak 

Sekundarni 

dohodak 

Godina Potražuje Duguje Saldo Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Saldo 

Укупно Роба Услуге 

ТЕКУЋИ РАЧУН КАПИТАЛНИ РАЧУН 

Примарни 


Секундарни 


Година Потражује Дугује Салдо Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује Салдо 

2007. 11.482 13.474 -1.993 2.802 11.738 3.026 707 1.553 830 4.101 200 415 0 415 

2008. 12.249 15.759 -3.510 3.397 14.062 3.160 775 1.656 713 4.036 209 383 0 383 

2009. 10.850 12.440 -1.589 3.213 11.000 2.793 892 1.265 309 3.579 238 350 0 350 

2010. 11.889 13.263 -1.373 4.281 11.911 2.958 798 881 297 3.769 257 377 0 377 

2011. 12.746 15.186 -2.439 5.134 13.481 2.896 810 934 616 3.783 278 357 0 357 

2007 Q1 2.442 2.703 -261 618 2.373 655 115 322 171 847 44 84 0 84 

2007 Q2 2.850 3.369 -519 709 2.968 744 168 369 180 1.028 53 104 0 104 

2007 Q3 3.204 3.707 -503 735 3.150 932 298 440 208 1.097 51 108 0 108 

2007 Q4 2.985 3.695 -710 740 3.248 695 126 422 270 1.128 51 119 0 119 

2008 Q1 2.671 3.399 -728 737 3.094 696 136 372 119 865 50 94 0 94 

2008 Q2 3.152 4.068 -916 900 3.653 806 170 388 194 1.058 52 106 0 106 

2008 Q3 3.460 4.439 -978 947 3.835 968 357 479 194 1.067 53 91 0 91 

2008 Q4 2.966 3.853 -887 813 3.482 690 112 417 206 1.046 54 92 0 92 

2009 Q1 2.520 2.832 -312 677 2.516 632 141 338 118 873 57 86 0 86 

2009 Q2 2.674 3.153 -479 780 2.808 672 220 330 62 892 62 90 0 90 

2009 Q3 2.968 3.298 -330 880 2.831 849 363 304 46 935 58 90 0 90 

2009 Q4 2.689 3.157 -469 877 2.844 640 168 293 83 879 62 84 0 84 

2010 Q1 2.521 2.665 -145 906 2.390 598 127 202 89 815 60 89 0 89 

2010 Q2 3.006 3.316 -310 1.117 3.003 723 170 218 79 948 64 98 0 98 

2010 Q3 3.220 3.746 -526 1.133 3.261 868 339 228 82 991 65 95 0 95 

2010 Q4 3.143 3.535 -392 1.126 3.257 769 162 232 47 1.016 69 95 0 95 

2011 Q1 2.923 3.237 -313 1.207 2.923 631 134 216 111 870 68 84 0 84 

2011 Q2 3.163 3.844 -681 1.309 3.405 682 180 227 188 946 72 92 0 92 

2011 Q3 3.434 4.052 -618 1.318 3.538 880 328 255 118 982 68 91 0 91 

2011 Q4 3.225 4.053 -827 1.301 3.616 703 169 236 199 986 70 90 0 90 




Napomena: 

Platna bilanca BiH urađenа je sukladno metodologiji MMF-a (Priručnik za 

platnu bilancu, šesto izdanje). 


Платни биланс БиХ урађен је у складу са методологијом ММФ-а 

(Приручник за платни биланс, шесто издање). 

195


T28: Platni bilans: Roba i usluge 


Napomena: 

 

 

196 

Izvoz 

f.o.b. 

ROBA USLUGE 

Uvoz 

f.o.b. Saldo 

Roba za 

procesuiranje 

u BiH 

Roba za 

procesuiranje u 

inostanstvu 

Prijevoz Putovanja 

T28: Balance of Payments: Goods and Services 

- in КМ million - 

Građevinski 

radovi 

Telekomunikacijski,kompjuterski 

i informacioni 

sistemi 

Godina 

Exports 

f.o.b. 

GOODS SERVICES 

Imports 

f.o.b. 

 

Goods for 

 

ing 

abroad 

Transportation Construction 

- 

 

and information 

 

Year Credit Debit 

2007. 2.802 11.738 -8.935 3.144 2.040 48 41 370 261 1.032 291 310 8 179 86 30 68 2.318 

2008. 3.397 14.062 -10.665 3.231 2.099 131 69 409 290 1.087 368 305 16 190 92 36 71 2.385 

2009. 3.213 11.000 -7.786 2.307 1.385 72 43 398 312 944 320 293 53 188 113 48 123 1.901 

2010. 4.281 11.911 -7.629 2.887 1.712 9 12 417 268 877 292 248 27 187 119 52 88 2.160 

2011. 5.134 13.481 -8.346 3.175 1.979 11 29 470 297 883 256 121 52 186 114 39 74 2.085 

2007 Q1 618 2.373 -1.755 751 460 9 6 83 56 169 26 71 2 36 17 6 17 540 

2007 Q2 709 2.968 -2.258 793 562 10 10 93 66 294 57 77 2 43 27 6 17 575 

2007 Q3 735 3.150 -2.415 814 483 14 9 97 71 364 188 82 2 48 26 10 16 634 

2007 Q4 740 3.248 -2.507 786 535 15 17 97 69 206 19 81 2 52 17 7 18 569 

2008 Q1 737 3.094 -2.356 827 545 13 22 89 60 186 30 89 2 43 16 7 19 560 

2008 Q2 900 3.653 -2.753 874 616 21 17 105 73 314 62 76 2 47 22 7 16 636 

2008 Q3 947 3.835 -2.888 834 499 29 13 111 81 376 245 83 4 50 28 12 15 610 

2008 Q4 813 3.482 -2.668 696 439 68 17 104 76 212 31 58 9 50 26 9 21 578 

2009 Q1 677 2.516 -1.839 557 297 21 8 84 68 167 27 73 7 40 21 9 31 491 

2009 Q2 780 2.808 -2.029 541 365 8 9 99 80 271 57 67 14 47 31 12 37 452 

2009 Q3 880 2.831 -1.951 608 335 22 8 108 87 322 214 78 17 55 32 12 28 486 

2009 Q4 877 2.844 -1.967 601 388 21 17 107 77 185 23 75 15 46 29 14 27 472 

2010 Q1 906 2.390 -1.484 652 369 1 3 88 56 138 19 38 6 37 24 13 20 471 

2010 Q2 1.117 3.003 -1.886 742 477 2 1 102 67 248 50 47 2 46 27 14 24 553 

2010 Q3 1.133 3.261 -2.128 735 428 2 2 116 75 324 204 53 4 57 36 12 21 529 

2010 Q4 1.126 3.257 -2.131 758 438 4 6 112 70 166 19 110 16 48 32 14 23 607 

2011 Q1 1.207 2.923 -1.716 786 458 3 3 102 65 131 18 23 6 36 22 10 22 496 

2011 Q2 1.309 3.405 -2.096 814 563 4 3 115 76 235 45 21 14 50 29 9 16 503 

2011 Q3 1.318 3.538 -2.220 800 504 3 6 129 82 355 171 28 15 61 39 11 18 552 

2011 Q4 1.301 3.616 -2.315 775 453 2 16 123 73 162 22 48 17 38 24 10 18 534 

2012 Q1 1.085 2.996 -1.911 698 403 2 2 106 67 135 18 28 7 33 20 9 17 476 



Ostalo 

 

Ukupno 

Total 

Notes: 




T28: Platna bilanca: Roba i usluge 


Izvoz 

f.o.b. 

ROBA USLUGE 

Uvoz 

f.o.b. 

Saldo 

Roba za 

procesuiranje 

u BiH 

Roba za 

procesuiranje u 

inozemstvu 

Prijevoz Putovanja 

Građevinski 

radovi 

T28: Платни биланс: Роба и услуге 


Telekomunikacijski,kompjuterski 

i informacijski 

sustavi 

Godina 

Извоз 

ф.о.б. 

РОБА УСЛУГЕ 

Увоз 

ф.о.б. Салдо 

Роба за 

процесуирање 

у БиХ 

Роба за 

процесуирање у 

иностанству 

Превоз Путовања 

Грађевински 

радови 

Телекомуникације, 

компјутери и 

информациони 

системи 

Година Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује 

2007. 2.802 11.738 -8.935 3.144 2.040 48 41 370 261 1.032 291 310 8 179 86 30 68 2.318 

2008. 3.397 14.062 -10.665 3.231 2.099 131 69 409 290 1.087 368 305 16 190 92 36 71 2.385 

2009. 3.213 11.000 -7.786 2.307 1.385 72 43 398 312 944 320 293 53 188 113 48 123 1.901 

2010. 4.281 11.911 -7.629 2.887 1.712 9 12 417 268 877 292 248 27 187 119 52 88 2.160 

2011. 5.134 13.481 -8.346 3.175 1.979 11 29 470 297 883 256 121 52 186 114 39 74 2.085 

2007 Q1 618 2.373 -1.755 751 460 9 6 83 56 169 26 71 2 36 17 6 17 540 

2007 Q2 709 2.968 -2.258 793 562 10 10 93 66 294 57 77 2 43 27 6 17 575 

2007 Q3 735 3.150 -2.415 814 483 14 9 97 71 364 188 82 2 48 26 10 16 634 

2007 Q4 740 3.248 -2.507 786 535 15 17 97 69 206 19 81 2 52 17 7 18 569 

2008 Q1 737 3.094 -2.356 827 545 13 22 89 60 186 30 89 2 43 16 7 19 560 

2008 Q2 900 3.653 -2.753 874 616 21 17 105 73 314 62 76 2 47 22 7 16 636 

2008 Q3 947 3.835 -2.888 834 499 29 13 111 81 376 245 83 4 50 28 12 15 610 

2008 Q4 813 3.482 -2.668 696 439 68 17 104 76 212 31 58 9 50 26 9 21 578 

2009 Q1 677 2.516 -1.839 557 297 21 8 84 68 167 27 73 7 40 21 9 31 491 

2009 Q2 780 2.808 -2.029 541 365 8 9 99 80 271 57 67 14 47 31 12 37 452 

2009 Q3 880 2.831 -1.951 608 335 22 8 108 87 322 214 78 17 55 32 12 28 486 

2009 Q4 877 2.844 -1.967 601 388 21 17 107 77 185 23 75 15 46 29 14 27 472 

2010 Q1 906 2.390 -1.484 652 369 1 3 88 56 138 19 38 6 37 24 13 20 471 

2010 Q2 1.117 3.003 -1.886 742 477 2 1 102 67 248 50 47 2 46 27 14 24 553 

2010 Q3 1.133 3.261 -2.128 735 428 2 2 116 75 324 204 53 4 57 36 12 21 529 

2010 Q4 1.126 3.257 -2.131 758 438 4 6 112 70 166 19 110 16 48 32 14 23 607 

2011 Q1 1.207 2.923 -1.716 786 458 3 3 102 65 131 18 23 6 36 22 10 22 496 

2011 Q2 1.309 3.405 -2.096 814 563 4 3 115 76 235 45 21 14 50 29 9 16 503 

2011 Q3 1.318 3.538 -2.220 800 504 3 6 129 82 355 171 28 15 61 39 11 18 552 

2011 Q4 1.301 3.616 -2.315 775 453 2 16 123 73 162 22 48 17 38 24 10 18 534 




Napomena: 

 

 

Ostalo 

Остало 

197 

Ukupno 

Укупно


T29: Platni bilans: Finansijski račun 


Napomena: 



198 

FINANSIJSKI RAČUN 

T29: Balance of Payments: Financial Account 


Godina Direktne investicije Portfolio investicije Ostale investicije Rezervna aktiva Ukupno 

FINANCIAL ACCOUNT 

Year Direct investment Portfolio investment Other investment Reserve assets Total 

2007. -2.506 4 -422 1.242 -1.682 

2008. -1.315 29 -1.493 -462 -3.242 

2009. -344 274 -987 -104 -1.161 

2010. -364 174 -944 258 -875 

2011. -534 46 -1.392 -33 -1.913 

2007 Q1 -289 3 -159 134 -312 

2007 Q2 -1.399 2 790 315 -291 

2007 Q3 -643 1 -495 572 -565 

2007 Q4 -175 -2 -559 222 -514 

2008 Q1 -135 -1 -417 -102 -655 

2008 Q2 -263 9 -507 -55 -817 

2008 Q3 -350 4 -747 277 -816 

2008 Q4 -567 17 178 -582 -954 

2009 Q1 -258 4 168 -251 -336 

2009 Q2 -107 23 -102 -365 -550 

2009 Q3 65 54 -910 741 -51 

2009 Q4 -44 193 -143 -229 -224 

2010 Q1 -132 146 -136 -24 -147 

2010 Q2 -40 43 168 -258 -86 

2010 Q3 -127 -18 -531 343 -332 

2010 Q4 -65 3 -446 197 -311 

2011 Q1 -159 -3 76 -282 -368 

2011 Q2 -59 98 -517 -60 -538 

2011 Q3 -151 -35 -324 132 -378 

2011 Q4 -165 -14 -627 177 -629 

2012 Q1 -118 13 -182 -314 -602 

2012 Q2 -479 42 125 -230 -542 

2012 Q3 -142 -18 -734 394 -500 

Notes: 




T29: Platna bilanca: Financijski račun 


FINANCIJSKI RAČUN 

T29: Платни биланс: Финансијски рачун 


Godina Izravna ulaganja Portfeljna ulaganja Ostala ulaganja Rezervna aktiva Ukupno 

ФИНАНСИЈСКИ РАЧУН 

Година Директне инвестиције Портфолио инвестиције Oстале инвестиције Резервна актива Укупно 

2007. -2.506 4 -422 1.242 -1.682 

2008. -1.315 29 -1.493 -462 -3.242 

2009. -344 274 -987 -104 -1.161 

2010. -364 174 -944 258 -875 

2011. -534 46 -1.392 -33 -1.913 

2007 Q1 -289 3 -159 134 -312 

2007 Q2 -1.399 2 790 315 -291 

2007 Q3 -643 1 -495 572 -565 

2007 Q4 -175 -2 -559 222 -514 

2008 Q1 -135 -1 -417 -102 -655 

2008 Q2 -263 9 -507 -55 -817 

2008 Q3 -350 4 -747 277 -816 

2008 Q4 -567 17 178 -582 -954 

2009 Q1 -258 4 168 -251 -336 

2009 Q2 -107 23 -102 -365 -550 

2009 Q3 65 54 -910 741 -51 

2009 Q4 -44 193 -143 -229 -224 

2010 Q1 -132 146 -136 -24 -147 

2010 Q2 -40 43 168 -258 -86 

2010 Q3 -127 -18 -531 343 -332 

2010 Q4 -65 3 -446 197 -311 

2011 Q1 -159 -3 76 -282 -368 

2011 Q2 -59 98 -517 -60 -538 

2011 Q3 -151 -35 -324 132 -378 

2011 Q4 -165 -14 -627 177 -629 

2012 Q1 -118 13 -182 -314 -602 

2012 Q2 -479 42 125 -230 -542 

2012 Q3 -142 -18 -734 394 -500 

Napomena: 





(Приручник за платни биланс, шесто издање). 

199


T30: Platni bilans: Ostale investicije i rezervna aktiva 


Godina 

Year 

Napomena: 



200 

Valuta i 

depoziti 

Currency 

and deposits 

T30: Balance of Payments: Other Investment and Reserve Assets 


OSTALE INVESTICIJE REZERVNA AKTIVA 

Aktiva Pasiva 

Zajmovi 

Trgovin- Ostala 

ski krediti i finansijska 

avansi aktiva 

Valuta i 

depoziti 

Zajmovi 

Trgovinski 

krediti i 

avansi 

Ostala 

finansijska 

pasiva 

Ukupna Monetarno 

zlato 

Valuta i 

depoziti 

Vrijednosni 

papiri 

OTHER INVESTMENT RESERVE ASSETS 

Assets Liabilities 

Loans 

Trade 

credit and 

advances 

Other 

financial 

assets 

Currency 

and deposits 

Loans 

Trade 

credit and 

advances 

Other 

financial 

liabilities 

Total 

Monetary 

gold 

Currency 

and 

deposits 

Securities 

Ostala 

rezervna 

aktiva 

2007. 1.245 75 213 15 537 1.034 464 -64 -422 0 1.005 210 27 1.242 

2008. 474 -9 299 0 664 1.027 552 16 -1.493 0 -1.234 640 132 -462 

2009. 4 11 185 21 -111 681 529 107 -987 58 -1.477 1.415 -100 -104 

2010. -748 34 -65 24 -608 234 475 88 -944 -18 -297 584 -11 258 

2011. -630 -94 146 6 -483 791 501 13 -1.392 65 1.382 -1.473 -8 -33 

2007 Q1 50 -25 47 4 -38 201 105 -32 -159 0 123 5 6 134 

2007 Q2 1.114 112 55 5 117 292 110 -24 790 0 306 5 4 315 

2007 Q3 -60 -26 56 7 141 188 131 11 -495 0 559 3 10 572 

2007 Q4 142 15 56 -1 317 354 117 -18 -559 0 17 198 6 222 

2008 Q1 -78 -45 69 2 29 202 135 -1 -417 0 -388 300 -13 -102 

2008 Q2 27 3 80 0 223 243 134 17 -507 0 -627 591 -19 -55 

2008 Q3 -310 28 79 1 147 255 165 -22 -747 0 260 18 -1 277 

2008 Q4 836 5 71 -2 264 327 119 22 178 0 -478 -269 165 -582 

2009 Q1 290 -18 41 10 -70 92 131 3 168 58 -204 -89 -15 -251 

2009 Q2 93 51 45 5 121 63 124 -12 -102 0 -254 -66 -45 -365 

2009 Q3 -201 -13 50 7 -68 447 143 230 -910 0 -493 1.249 -14 741 

2009 Q4 -178 -10 48 0 -94 79 131 -113 -143 0 -526 322 -25 -229 

2010 Q1 153 2 -13 12 50 34 105 101 -136 0 -356 369 -37 -24 

2010 Q2 -92 8 -7 5 -257 -108 118 -7 168 0 -731 445 29 -258 

2010 Q3 -496 28 -20 5 -81 -24 134 18 -531 -18 401 2 -41 343 

2010 Q4 -314 -5 -25 3 -320 331 119 -23 -446 0 389 -230 39 197 

2011 Q1 112 -8 33 3 -95 35 107 16 76 0 -20 -204 -59 -282 

2011 Q2 -366 -5 40 -2 81 -32 135 1 -517 63 261 -437 53 -60 

2011 Q3 -161 8 41 8 -25 87 150 8 -324 0 957 -835 10 132 

2011 Q4 -214 -88 33 -3 -444 702 109 -12 -627 2 184 2 -11 177 

2012 Q1 -183 -3 28 17 -180 130 93 -2 -182 1 -982 688 -22 -314 

2012 Q2 181 21 40 6 -43 17 117 32 125 0 -446 193 23 -230 

2012 Q3 -472 -14 36 15 57 84 141 17 -734 0 -524 980 -62 394 

Other 

reserve 

assets 

Ukupno 

Total 

Notes: 




T30: Platna bilanca: Ostala ulaganja i rezervna aktiva 


Godina 

Year 

Valuta i 

depoziti 

Zajmovi 

Валута и 

депозити Зајмови 

T30: Платни биланс: Остале инвестиције и резервна актива 


OSTALA ULAGANJA REZERVNA AKTIVA 

Sredstva Obveze 

Trgovinski 

krediti i 

avansi 

Ostala 

financijska 

sredstva 

Valuta i 

depoziti 

Zajmovi 

Trgovinski 

krediti i 

avansi 

Ostala 

financijske 

obveze 

Ukupna 

Monetarno 

zlato 

Valuta i 

depoziti 

Vrijednosnice 

ОСТАЛЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ РЕЗЕРВНА АКТИВА 

Актива Пасива 

Трговински 

кредити и 

аванси 

Остала 

финансијска 

актива 



Зајмови 

Трговински 

кредити и 

аванси 

Остала 

финансијска 

пасива 

Укупно Монетарно 

злато 





Ostala 

rezervna 

aktiva 

Остала 

резервна 

актива 

2007. 1.245 75 213 15 537 1.034 464 -64 -422 0 1.005 210 27 1.242 

2008. 474 -9 299 0 664 1.027 552 16 -1.493 0 -1.234 640 132 -462 

2009. 4 11 185 21 -111 681 529 107 -987 58 -1.477 1.415 -100 -104 

2010. -748 34 -65 24 -608 234 475 88 -944 -18 -297 584 -11 258 

2011. -630 -94 146 6 -483 791 501 13 -1.392 65 1.382 -1.473 -8 -33 

2007 Q1 50 -25 47 4 -38 201 105 -32 -159 0 123 5 6 134 

2007 Q2 1.114 112 55 5 117 292 110 -24 790 0 306 5 4 315 

2007 Q3 -60 -26 56 7 141 188 131 11 -495 0 559 3 10 572 

2007 Q4 142 15 56 -1 317 354 117 -18 -559 0 17 198 6 222 

2008 Q1 -78 -45 69 2 29 202 135 -1 -417 0 -388 300 -13 -102 

2008 Q2 27 3 80 0 223 243 134 17 -507 0 -627 591 -19 -55 

2008 Q3 -310 28 79 1 147 255 165 -22 -747 0 260 18 -1 277 

2008 Q4 836 5 71 -2 264 327 119 22 178 0 -478 -269 165 -582 

2009 Q1 290 -18 41 10 -70 92 131 3 168 58 -204 -89 -15 -251 

2009 Q2 93 51 45 5 121 63 124 -12 -102 0 -254 -66 -45 -365 

2009 Q3 -201 -13 50 7 -68 447 143 230 -910 0 -493 1.249 -14 741 

2009 Q4 -178 -10 48 0 -94 79 131 -113 -143 0 -526 322 -25 -229 

2010 Q1 153 2 -13 12 50 34 105 101 -136 0 -356 369 -37 -24 

2010 Q2 -92 8 -7 5 -257 -108 118 -7 168 0 -731 445 29 -258 

2010 Q3 -496 28 -20 5 -81 -24 134 18 -531 -18 401 2 -41 343 

2010 Q4 -314 -5 -25 3 -320 331 119 -23 -446 0 389 -230 39 197 

2011 Q1 112 -8 33 3 -95 35 107 16 76 0 -20 -204 -59 -282 

2011 Q2 -366 -5 40 -2 81 -32 135 1 -517 63 261 -437 53 -60 

2011 Q3 -161 8 41 8 -25 87 150 8 -324 0 957 -835 10 132 

2011 Q4 -214 -88 33 -3 -444 702 109 -12 -627 2 184 2 -11 177 

2012 Q1 -183 -3 28 17 -180 130 93 -2 -182 1 -982 688 -22 -314 

2012 Q2 181 21 40 6 -43 17 117 32 125 0 -446 193 23 -230 

2012 Q3 -472 -14 36 15 57 84 141 17 -734 0 -524 980 -62 394 

Napomena: 



201 

Ukupno 

Укупно 



(Приручник за платни биланс, шесто издање).




202 

Plan otplate u 2012. 

T31: Foreign Debt Servicing 


Izvršeno u 2012. 

(kamata + glavnica) 

Kreditor Glavnica Kamata Ukupno Glavnica Kamata Ukupno 

Repayment plan in 2012. 

Achieved in 2012 

(Interest + Principal) 

Creditor Principal Interest Total Principal Interest Total 

Javni kreditori 

Public creditors 

Međunarodne i regionalne organizacije 

International and regional organizations 

Evropska investicijska banka 

European Investment Bank 

Evropska banka za obnovu i razvoj 

European Bank for Reconstr. and Development 

Svjetska banka - IDA 

World Bank - IDA 

Svjetska banka - IBRD1) World Bank - IBRD 1) 

Razvojna banka Vijeća Evrope 1) 

Council of Europe Development Bank 1) 

Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede 

International Fund of Agriculture Development 

MMF 

IMF 

Evropska komisija 

European Commision 

Vlada i vladine agencije 

Government and Government Agencies 

Pariski klub1) Paris Club 1) 

Saudijski fond za razvoj 

Saudi Development Fund 

Ostala bilaterala 

Other Bilateral 

Privatni kreditori 

Private creditors 

Londonski klub1) London Club 1) 

Ukupno 

Total 

241.138 108.211 349.349 242.809 96.792 339.601 

215.514 86.730 302.244 216.390 74.103 290.493 

18.173 24.838 43.011 18.185 20.051 38.236 

66.786 20.180 86.965 60.127 14.907 75.034 

34.734 13.295 48.029 36.303 13.244 49.547 

34.854 10.814 45.668 38.763 12.527 51.290 

313 1.649 1.962 331 661 991 

1.786 492 2.277 1.828 513 2.341 

51.045 14.499 65.544 53.030 11.104 64.134 

7.823 964 8.787 7.823 1.096 8.919 

25.624 21.481 47.105 26.419 22.689 49.108 

16.371 13.798 30.169 16.744 13.749 30.493 

2.138 787 2.924 2.315 735 3.050 

7.116 6.896 14.012 7.361 8.205 15.566 

62.569 12.484 75.053 62.569 11.113 73.682 

62.569 12.484 75.053 62.569 11.113 73.682 

303.707 120.696 424.402 305.378 107.905 413.283 

Izvor: Ministarstvo finansija i trezora BiH. Source: BH Ministry of Finance and Treasury.




Plan otplate u 2012. 

T31: Сервисирање спољног дуга 


Izvršeno u 2012. 

(kamata + glavnica) 

Kreditor Glavnica Kamata Ukupno Glavnica Kamata Ukupno 

План отплате у 2012. 

Извршено у 2012. 

(камата + главница) 

Кредитор Главница Камата Укупно Главница Камата Укупно 


Јавни кредитори 


Међународне и регионалне организације 

Europska investicijska banka 

Европска инвестиcиона банка 

EBRD - Europska banka za obnovu i razvoj 

EBRD - Европска банка за обнову и развој 


Свјетска банка - IDA 

Svjetska banka - IBRD1) Свјетска банка - IBRD 1) 

Razvojna banka Vijeća Evrope 1) 

Развојна банка Савјета Европе 1) 


Међународни фонд за развој пољопривреде 

MMF 

ММФ 

Europsko povjerenstvo 

Европска комисија 

Vlada i vladine agencije 

Влада и владине агенције 

Pariski klub1) Париски клуб 1) 

Saudijski fond za razvoj 

Саудијски фонд за развој 

Ostala bilaterala 

Остала билатерала 

Privatni kreditori 

Приватни кредитор 

Londonski klub 1) 

Лондонски клуб 1) 

Ukupno 

Укупно 

241.138 108.211 349.349 242.809 96.792 339.601 

215.514 86.730 302.244 216.390 74.103 290.493 

18.173 24.838 43.011 18.185 20.051 38.236 

66.786 20.180 86.965 60.127 14.907 75.034 

34.734 13.295 48.029 36.303 13.244 49.547 

34.854 10.814 45.668 38.763 12.527 51.290 

313 1.649 1.962 331 661 991 

1.786 492 2.277 1.828 513 2.341 

51.045 14.499 65.544 53.030 11.104 64.134 

7.823 964 8.787 7.823 1.096 8.919 

25.624 21.481 47.105 26.419 22.689 49.108 

16.371 13.798 30.169 16.744 13.749 30.493 

2.138 787 2.924 2.315 735 3.050 

7.116 6.896 14.012 7.361 8.205 15.566 

62.569 12.484 75.053 62.569 11.113 73.682 

62.569 12.484 75.053 62.569 11.113 73.682 

303.707 120.696 424.402 305.378 107.905 413.283 

Izvor: Ministarstvo financija i trezora BiH. Извор: Министарство финансија и трезора БиХ. 

203


T32: Vanjski dug opšte vlade BiH po kreditorima** 


Kreditor 

Creditor 


Public Creditors 


International and regional organisations 


European Investment Bank 

Europska banka za obnovu i razvoj5) European Bank for Reconstr. and Development5) Svjetska banka - IDA 

World Bank - IDA 

Svjetska banka - IBRD1) World Bank - IBRD1) Europska razvojna banka 

European Development Bank 


International Fund for Agriculture Development 


International Monetary Fund 

EUROFIMA 

EUROFIMA 

Europska komisija 

European Commission 

Ostalo2)3) Others2)3) Vlada i vladine agencije 

Government and Government Agencies 

Saudijski razvojni fond 

Saudi Development Fund 

Pariski klub1) Paris Club1) Japan 

Japan 

Kuvajt3) Kuwait3) Ostalo3)4) Others3)4) Privatni kreditori 

Private Creditors 

Londonski klub1) London Club1) Ostalo 

Others 

Ukupno 

Total 

Izvor: Baza podataka Ministarstva finansija i trezora BiH. 

Napomena: 

Stanje duga je dobijeno preračunom valute u kojoj je kredit ugovoren u KM po 

kursnoj listi CBBiH važećoj za posmatrani datum. 

Pored navedenog, postoji i državna garancija BiH za kredit javnim preduzećima u iznosu 

od 11,34 miliona KM. 

1) Dug nastao prije 1992. 

2) Uključuje OPEC fond. 

3) Uključuje i direktno zaduženje entitetskih vlada. 

4) Ova kategorija uključuje Austriju, Belgiju, Mađarsku, Portugal, Španiju, 

Švedsku, Koreju, KFW agenciju i Banku za rad i privredu i Austrijsku poštansku 

štedionicu. 

5) Uključuje stari i novi dug 

* Preliminarni podaci 

** Podaci revidirani u skladu s izmjenama u bazi podataka od 07.02.2013. 

204 

T32: Foreign Debt of BH General Government by Creditors** 


Neangažovano 

Undisbursed 

2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 31.12.2012.* 31.12.2012.* 

237.091 234.669 233.217 246.090 368.263 537.870 704.579 973.305 559.407 

112.141 115.827 146.090 217.243 357.804 427.819 481.540 623.344 776.223 

1.519.347 1.459.031 1.430.368 1.497.781 1.497.460 1.738.590 1.803.033 1.769.155 58.051 

798.041 691.593 603.121 614.372 569.232 654.872 692.060 675.710 65.501 

8.179 12.020 19.435 29.359 31.834 35.843 37.180 36.776 37.748 

43.429 47.056 47.873 51.447 56.108 64.100 68.235 70.302 13.659 

106.012 30.129 3.152 0 388.705 767.071 784.851 950.444 0 

29.299 22.226 21.779 23.071 13.146 7.839 0 0 0 

58.675 78.233 78.233 78.233 78.233 74.322 70.410 62.587 0 

3.685 7.425 6.212 7.399 10.295 14.163 14.033 12.690 65.572 

41.013 29.865 25.208 27.188 24.428 24.424 33.780 45.524 48.833 

970.642 904.582 880.376 879.236 828.455 834.959 825.224 781.672 0 

51.905 51.128 48.297 61.947 57.642 69.858 73.248 62.324 213.906 

52.794 35.208 32.908 36.945 29.381 30.829 28.997 27.971 0 

48.995 94.619 125.597 188.865 198.101 316.369 395.378 426.843 393.752 

256.681 251.442 240.965 230.489 651.298 599.205 541.875 479.306 0 

… 6.012 18.515 50.727 73.717 90.687 106.621 133.936 4.546 

4.337.929 4.071.068 3.961.347 4.240.392 5.234.102 6.288.820 6.661.044 7.131.888 2.237.196 

Source: BH Ministry of Finance and Treasury Data base. 

Note: 

Debt outstanding is derived by converting the foreign currency in which each laon 

is denominated into KM according to the exchange rates quoted by CBBH for the 

given date. Additionally, there is the state guaranteed debt referring to public corporations 

in amount of 11.34 millions of KM. 

1) Debt created before 1992. 

2) Including OPEC Fund. 

3) Including direct loans to the entity governments. 

4) This category includes Austria, Belgium, Hungary, Portugal, Spain, Sweden, Korea, 

KFW Agency and Bank for labour and economy and Austrian postal saving 

bank. 

5) Includes old and new debt 

* Preliminary Data 

** Data revised in accordance with the up date of database on February 07, 2013.


T32: Vanjski dug opće vlade BiH po kreditorima** 


Kreditor 

Кредитор 


Јавни кредитори 


Међународне и регионалне организације 


Европска инвестициона банка 

Europska banka za obnovu i razvoj 

Европска банка за обнову и развој 


Свјетска банка - IDА 

Svjetska banka - IBRD1) Свјетска банка - IBRD1) Europska razvojna banka 

Европска развојна банка 


Међународни фонд за развој поqопривреде 


Међународни монетарни фонд 

EUROFIMA 

ЕВРОФИМА 

Europska komisija 

Европска комисија 

Ostalo2)3) Остало2)3) Vlada i vladine agencije 

Влада и владине агенције 

Saudijski razvojni fond 

Саудијски развојни фонд 

Pariski klub1) Париски клуб1) Japan 

Јапан 

Kuvajt3) Кувајт3) Ostalo3)4) Остало3)4) Privatni kreditori 

Приватни кредитори 

Londonski klub1) Лондонски клуб1) Ostalo 

Остало 

Ukupno 

Укупно 

Izvor: Baza podataka Ministarstva financija i trezora BiH. 

Napomena: 

Stanje duga je dobijeno preračunom valute u kojoj je kredit ugovoren u KM po tečajnoj 

listi CBBiH važećoj za posmatrani datum. 

Pored navedenog, postoji i državna garancija BiH za kredit javnim poduzećima u iznosu 

od 11,34 milijuna KM 

1) Dug nastao prije 1992. 

2) Uključuje OPEC fond. 

3) Uključuje i izravno zaduženje entitetskih vlada. 

4) Ova kategorija uključuje: Austriju, Belgiju, Mađarsku, Portugal, Španjolsku, 

Švedsku, Koreju, KFW agenciju i Banku za rad i privredu i Austrijsku poštansku 

štedionicu. 

*Uključuje stari i novi dug 

* Preliminarni podaci 

** Podaci revidirani u skladu sa izmjenama u bazi podataka od 07.02.2013. 

Т32: Спољни дуг опште владе БиХ по кредиторима** 


Neangažirano 

Неангажовано 

2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 31.12.2012.* 31.12.2012.* 

237.091 234.669 233.217 246.090 368.263 537.870 704.579 973.305 559.407 

112.141 115.827 146.090 217.243 357.804 427.819 481.540 623.344 776.223 

1.519.347 1.459.031 1.430.368 1.497.781 1.497.460 1.738.590 1.803.033 1.769.155 58.051 

798.041 691.593 603.121 614.372 569.232 654.872 692.060 675.710 65.501 

8.179 12.020 19.435 29.359 31.834 35.843 37.180 36.776 37.748 

43.429 47.056 47.873 51.447 56.108 64.100 68.235 70.302 13.659 

106.012 30.129 3.152 0 388.705 767.071 784.851 950.444 0 

29.299 22.226 21.779 23.071 13.146 7.839 0 0 0 

58.675 78.233 78.233 78.233 78.233 74.322 70.410 62.587 0 

3.685 7.425 6.212 7.399 10.295 14.163 14.033 12.690 65.572 

41.013 29.865 25.208 27.188 24.428 24.424 33.780 45.524 48.833 

970.642 904.582 880.376 879.236 828.455 834.959 825.224 781.672 0 

51.905 51.128 48.297 61.947 57.642 69.858 73.248 62.324 213.906 

52.794 35.208 32.908 36.945 29.381 30.829 28.997 27.971 0 

48.995 94.619 125.597 188.865 198.101 316.369 395.378 426.843 393.752 

256.681 251.442 240.965 230.489 651.298 599.205 541.875 479.306 0 

… 6.012 18.515 50.727 73.717 90.687 106.621 133.936 4.546 

4.337.929 4.071.068 3.961.347 4.240.392 5.234.102 6.288.820 6.661.044 7.131.888 2.237.196 

Извор: База података Министарства финансија и трезора БиХ. 


Стање дуга је добијено прерачуном валуте у којој је кредит уговорен у КМ по 

курсној листи ЦББиХ важећој за посматрани датум. 

Поред наведеног, постоји и државна гаранција БиХ за кредит јавним предузећима 

у износу од 11,34 милиона КМ 

1) Дуг настао прије 1992. 

2) Укључује OPEC фонд. 

3) Укључује и директно задужење ентитетских влада. 

4) Ова категорија укључује: Аустрију, Белгију, Мађарску, Португалију, Шпанију, 

Шведску, Кореју, КFW агенцију и Банку за рад и привреду и Аустријску поштанску 

штедионицу. 

*Укључује стари и нови дуг 

* Прелиминарни подаци 

** Подаци ревидирани у складу са измјенама у бази података од 07.02.2013. 

205




Godina Mjesec Zlato 

Year Month Gold 

Serije podataka za period januar 2006. – septembar 2011. ažurirane na 


Napomena: 

Bruto devizne rezerve čine stanja bilansnih pozicija kratkoročne 

strane aktive CBBiH (zlato, raspolaganje CBBiH SDR-om, devize u 

trezoru CBBiH, prenosivi depoziti u stranoj valuti kod nerezidentnih 

banaka i ostalo) i investiranja u vrijednosne papire od jula 2006. 

po odluci Investicionog komiteta CBBiH. Neto devizne rezerve 

predstavljaju razliku između bruto deviznih rezervi i obaveza 

prema nerezidentima. Monetarnu pasivu CBBiH čine novac izvan 

monetarnih vlasti i depoziti rezidenata kod monetarnih vlasti. Neto 

strana aktiva CBBiH predstavlja razliku između neto deviznih rezervi 

i monetarne pasive CBBiH. 

206 

Držanje 

SDR 

Holdings 

of SDR 

Strana valuta 

u trezoru 

CBBiH 

Bruto devizne rezerve 

Depoziti kod 

nerezidentnih 

banaka 

Ostalo 

Gross foreign reserves 

Foreign Deposits 

Exchange With Nonresi- 

in CBBH Vault dent Banks 

Other 

Investicije u 

vrijednosne 

papire 

Investment in 

Foreign 

Securities 

T33: Foreign Reserves of the CBBH 


Neto 

devizne 

rezerve 

Net Foreign 

Reserves 

Monetarna 

pasiva 

Monetary 

Liabilities 

Neto 

strana aktiva 

CBBiH 

Net Foreign 

Assets of 

CBBH 

1 2 3 4 5 6 7 8 9=3+…+8 10 11 12=10-11 

1997. 12. 0,0 0,0 6,2 138,0 0,0 0,0 144,1 144,1 160,3 -16,1 

1998. 12. 0,0 0,0 32,7 250,6 0,0 0,0 283,3 283,3 253,9 29,4 

1999. 12. 0,0 0,0 83,5 782,2 1,3 0,0 867,0 866,9 836,7 30,3 

2000. 12. 0,0 0,0 38,1 983,2 6,2 0,0 1.027,5 1.027,3 973,2 54,1 

2001. 12. 0,0 0,0 804,9 1.891,6 11,9 0,0 2.708,4 2.678,4 2.591,6 86,8 

2002. 12. 0,0 5,9 58,9 2.399,6 19,7 0,0 2.484,1 2.482,9 2.345,2 137,7 

2003. 12. 0,0 5,3 59,1 2.716,2 12,3 0,0 2.792,9 2.791,9 2.627,7 164,1 

2004. 12. 0,0 0,7 37,1 3.419,7 21,5 0,0 3.479,0 3.478,0 3.303,6 174,4 

2005. 12. 0,0 0,5 40,5 4.154,9 28,6 0,0 4.224,5 4.223,5 4.010,1 213,4 

2006. 12. 0,0 0,6 55,2 4.951,4 51,3 393,3 5.451,7 5.450,7 5.182,6 268,1 

2007. 12. 0,0 0,4 40,1 5.971,1 80,7 606,2 6.698,5 6.697,6 6.303,9 393,7 

2008. 12. 0,0 0,4 212,2 4.727,9 49,9 1.305,3 6.295,7 6.294,8 5.727,5 567,3 

2009. 12. 63,3 5,7 107,4 3.298,0 2,2 2.735,4 6.212,1 6.211,2 5.705,5 505,7 

2010. 12. 66,9 0,0 102,2 3.000,8 2,7 3.285,1 6.457,7 6.456,3 5.969,6 486,8 

2011. 12. 151,3 1,1 93,6 4.385,6 0,0 1.792,0 6.423,6 6.422,5 5.915,1 507,4 

2012. 12. 159,0 4,5 133,2 2.334,5 0,0 3.877,2 6.508,4 6.507,3 5.987,0 520,3 

2011. 10. 151,4 3,9 42,6 4.346,5 0,0 1.661,5 6.206,0 6.205,0 5.704,1 500,9 

11. 163,8 1,1 55,6 4.346,2 0,0 1.665,4 6.232,1 6.231,1 5.713,6 517,5 

12. 151,3 1,1 93,6 4.385,6 0,0 1.792,0 6.423,6 6.422,5 5.915,1 507,4 

2012. 01. 0,0 3,6 45,6 4.392,6 0,0 1.857,2 6.299,1 6.298,0 5.779,3 518,7 

02. 157,7 1,2 84,0 3.563,7 0,0 2.370,4 6.177,0 6.175,9 5.663,5 512,4 

03. 156,4 1,2 71,5 3.403,7 0,0 2.481,0 6.113,8 6.112,8 5.599,9 512,9 

04. 157,4 2,8 87,5 3.204,7 0,0 2.479,4 5.932,0 5.930,6 5.444,1 486,5 

05. 156,9 0,5 94,7 2.994,0 0,0 2.482,7 5.728,7 5.727,3 5.236,4 490,8 

06. 158,9 0,5 95,1 2.957,6 0,0 2.674,8 5.886,8 5.885,6 5.394,7 490,8 

07. 164,9 2,8 69,9 2.657,4 0,0 2.996,1 5.891,1 5.889,4 5.381,7 507,7 

08. 168,7 0,4 45,6 2.588,8 0,0 3.423,2 6.226,8 6.225,4 5.717,6 507,8 

09. 171,4 3,3 30,0 2.433,5 0,0 3.652,4 6.290,6 6.289,5 5.776,6 512,9 

10. 166,1 3,3 33,9 2.458,3 0,0 3.623,6 6.285,2 6.283,5 5.774,9 508,6 

11. 165,2 1,0 81,3 2.133,2 0,0 3.837,4 6.218,0 6.216,6 5.696,2 520,4 

12. 159,0 4,5 133,2 2.334,5 0,0 3.877,2 6.508,4 6.507,3 5.987,0 520,3 


methodology. 

Note: 

Gross foreign reserves consist of balance sheet positions of short-term 

foreign assets of the CBBH (gold, CBBH SDR holdings, foreign exchange in 

the CBBH vault, transferable deposits in foreign currency with non-resident 

banks and other) and investment in foreign securities according to the CBBH 

Investment Committee Decision from July 2006. Net foreign reserves represent 

a difference between gross foreign reserves and liabilities to non-residents. 

Monetary liabilities include money outside monetary authorities and deposits 

of residents with monetary authorities. Net foreign assets of CBBH represents 

a difference between net foreign exchange reserves and monetary liabilities 

of the CBBH.




Godina Mjesec Zlato 

Година Мјесец Злато 

Držanje 

SDR 

Држање 

СДР 

Strana valuta 

u blagajni 

CBBiH 

Страна 

валута у 

трезору 

ЦББиХ 

Bruto devizne rezerve 

Depoziti kod 

nerezidentnih 

banaka 

Serije podataka za period siječanj 2006. – rujan 2011. ažurirane na osnovi 


Napomena: 

Bruto devizne rezerve čine stanja bilančnih pozicija kratkoročne 

inozemne aktive CBBiH (zlato, raspolaganje CBBiH SDR-om, devize u 

trezoru CBBiH, prenosivi depoziti u inozemnoj valuti kod nerezidentnih 

banaka i ostalo) i investiranja u vrijednosnice od srpnja 2006. po odluci 

Investiciјskog komiteta CBBiH. Neto devizne rezerve predstavljaju 

razliku između bruto deviznih rezervi i obveza prema nerezidentima. 

Monetarnu pasivu CBBiH čine novac izvan monetarnih vlasti i depoziti 

rezidenata kod monetarnih vlasti. Neto inozemna aktiva CBBiH 

predstavlja razliku između neto deviznih rezervi i monetarne pasive 

CBBiH. 

Ostalo 

Бруто девизне резерве 

Депозити код 

нерезидентних 

банака 

Остало 

Investicije u 

vrijednosnice 

Инвестиције 

у хартије од 


T33: Девизне резерве ЦББиХ 


Neto 

devizne 

rezerve 

Нето 

девизне 


Monetarna 

pasiva 

Монетарна 

пасива 

Neto 

strana aktiva 

CBBiH 

Нето страна 

актива 

ЦББиХ 

1 2 3 4 5 6 7 8 9=3+…+8 10 11 12=10-11 

1997. 12. 0,0 0,0 6,2 138,0 0,0 0,0 144,1 144,1 160,3 -16,1 

1998. 12. 0,0 0,0 32,7 250,6 0,0 0,0 283,3 283,3 253,9 29,4 

1999. 12. 0,0 0,0 83,5 782,2 1,3 0,0 867,0 866,9 836,7 30,3 

2000. 12. 0,0 0,0 38,1 983,2 6,2 0,0 1.027,5 1.027,3 973,2 54,1 

2001. 12. 0,0 0,0 804,9 1.891,6 11,9 0,0 2.708,4 2.678,4 2.591,6 86,8 

2002. 12. 0,0 5,9 58,9 2.399,6 19,7 0,0 2.484,1 2.482,9 2.345,2 137,7 

2003. 12. 0,0 5,3 59,1 2.716,2 12,3 0,0 2.792,9 2.791,9 2.627,7 164,1 

2004. 12. 0,0 0,7 37,1 3.419,7 21,5 0,0 3.479,0 3.478,0 3.303,6 174,4 

2005. 12. 0,0 0,5 40,5 4.154,9 28,6 0,0 4.224,5 4.223,5 4.010,1 213,4 

2006. 12. 0,0 0,6 55,2 4.951,4 51,3 393,3 5.451,7 5.450,7 5.182,6 268,1 

2007. 12. 0,0 0,4 40,1 5.971,1 80,7 606,2 6.698,5 6.697,6 6.303,9 393,7 

2008. 12. 0,0 0,4 212,2 4.727,9 49,9 1.305,3 6.295,7 6.294,8 5.727,5 567,3 

2009. 12. 63,3 5,7 107,4 3.298,0 2,2 2.735,4 6.212,1 6.211,2 5.705,5 505,7 

2010. 12. 66,9 0,0 102,2 3.000,8 2,7 3.285,1 6.457,7 6.456,3 5.969,6 486,8 

2011. 12. 151,3 1,1 93,6 4.385,6 0,0 1.792,0 6.423,6 6.422,5 5.915,1 507,4 

2012. 12. 159,0 4,5 133,2 2.334,5 0,0 3.877,2 6.508,4 6.507,3 5.987,0 520,3 

2011. 10. 151,4 3,9 42,6 4.346,5 0,0 1.661,5 6.206,0 6.205,0 5.704,1 500,9 

11. 163,8 1,1 55,6 4.346,2 0,0 1.665,4 6.232,1 6.231,1 5.713,6 517,5 

12. 151,3 1,1 93,6 4.385,6 0,0 1.792,0 6.423,6 6.422,5 5.915,1 507,4 

2012. 01. 0,0 3,6 45,6 4.392,6 0,0 1.857,2 6.299,1 6.298,0 5.779,3 518,7 

02. 157,7 1,2 84,0 3.563,7 0,0 2.370,4 6.177,0 6.175,9 5.663,5 512,4 

03. 156,4 1,2 71,5 3.403,7 0,0 2.481,0 6.113,8 6.112,8 5.599,9 512,9 

04. 157,4 2,8 87,5 3.204,7 0,0 2.479,4 5.932,0 5.930,6 5.444,1 486,5 

05. 156,9 0,5 94,7 2.994,0 0,0 2.482,7 5.728,7 5.727,3 5.236,4 490,8 

06. 158,9 0,5 95,1 2.957,6 0,0 2.674,8 5.886,8 5.885,6 5.394,7 490,8 

07. 164,9 2,8 69,9 2.657,4 0,0 2.996,1 5.891,1 5.889,4 5.381,7 507,7 

08. 168,7 0,4 45,6 2.588,8 0,0 3.423,2 6.226,8 6.225,4 5.717,6 507,8 

09. 171,4 3,3 30,0 2.433,5 0,0 3.652,4 6.290,6 6.289,5 5.776,6 512,9 

10. 166,1 3,3 33,9 2.458,3 0,0 3.623,6 6.285,2 6.283,5 5.774,9 508,6 

11. 165,2 1,0 81,3 2.133,2 0,0 3.837,4 6.218,0 6.216,6 5.696,2 520,4 

12. 159,0 4,5 133,2 2.334,5 0,0 3.877,2 6.508,4 6.507,3 5.987,0 520,3 




Бруто девизне резерве чине стања билансних позиција краткорочне 

стране активе ЦББиХ (злато, располагање ЦББиХ SDR-оm, девизе у 

трезору ЦББиХ, преносиви депозити у страној валути код нерезидентних 

банака и остало) и инвестирања у хартије од вриједности од јула 2006. 

по одлуци Инвестиционoг комитета ЦББиХ. Нето девизне резерве 

представљају разлику између бруто девизних резерви и обавеза према 

нерезидентима. Монетарну пасиву ЦББиХ чине новац изван монетарних 

власти и депозити резидената код монетарних власти. Нето страна 

актива ЦББиХ представља разлику између нето девизних резерви и 

монетарне пасиве ЦББиХ. 

207




Godina Mjesec Izvoz robe Uvoz robe 

Napomena: 

Korišteni su najnoviji podaci Agencije za statistiku Bosne i Hercegovine 

o vrijednosti izvoza i uvoza robe po specijalnom sistemu trgovine i 

nisu uključena prilagođenja obuhvata i vrijednosti koja se rade u svrhu 

izvještavanja o platnom bilansu. 

208 

Saldo izvoza i 

uvoza robe 

T34: Foreign Trade Balance of BH 


Pokrivenost uvoza 

izvozom u % 

Year Month Exports of goods Imports of goods Trade balance 

Coverage exports/ 

imports in % 

1 2 3 4 5=(3-4) 6=(3/4)x100 

1998. 1.043 5.120 -4.077 20,4 

1999. 1.376 6.048 -4.672 22,7 

2000. 2.265 6.583 -4.318 34,4 

2001. 2.256 7.331 -5.076 30,8 

2002. 2.089 8.048 -5.958 26,0 

2003. 2.323 8.319 -5.996 27,9 

2004. 2.819 9.306 -6.487 30,3 

2005. 3.783 11.179 -7.395 33,8 

2006. 5.164 11.389 -6.224 45,3 

2007. 5.937 13.898 -7.962 42,7 

2008. 6.712 16.293 -9.581 41,2 

2009. 5.530 12.348 -6.818 44,8 

2010. 7.096 13.616 -6.521 52,1 

2011. 8.222 15.525 -7.303 53,0 

2012. 7.858 15.253 -7.395 51,5 

2011. 10. 695 1.388 -693 50,1 

11. 703 1.295 -592 54,3 

12. 652 1.399 -747 46,6 

2012. 01. 560 998 -438 56,1 

02. 523 941 -418 55,6 

03. 681 1.470 -789 46,3 

04. 656 1.315 -659 49,9 

05. 706 1.316 -609 53,7 

06. 742 1.294 -552 57,3 

07. 696 1.365 -669 51,0 

08. 633 1.352 -719 46,8 

09. 685 1.360 -675 50,4 

10. 691 1.482 -790 46,6 

11. 692 1.212 -520 57,1 

12. 592 1.149 -557 51,6 

Note: 

Here we used the most recent data on exports and imports of goods 

in Special Trade System provided by Agency of Statistics of Bosnia and 

Hercegovina and we did not include the adjustments of coverage and value, 

done for the BoP dissemination purposes.




Godina Mjesec Izvoz robe Uvoz robe 

Година Мјесец Извоз робе Увоз робе 

Napomena: 

Korišteni su najnoviji podaci Agencije za statistiku Bosne i Hercegovine 

o vrijednosti izvoza i uvoza robe po specijalnom sustavu trgovine i nisu 

uključene prilagodbe obuhvata i vrijednosti koje se rade u svrhu izvještavanja 

o platnoj bilanci. 

T34: Спољнотрговинска размјена БиХ 


Saldo izvoza i 

uvoza robe 

Салдо извоза и 

увоза робе 

Pokrivenost uvoza 

izvozom u % 

Покривеност увоза 

извозом у % 

1 2 3 4 5=(3-4) 6=(3/4)x100 

1998. 1.043 5.120 -4.077 20,4 

1999. 1.376 6.048 -4.672 22,7 

2000. 2.265 6.583 -4.318 34,4 

2001. 2.256 7.331 -5.076 30,8 

2002. 2.089 8.048 -5.958 26,0 

2003. 2.323 8.319 -5.996 27,9 

2004. 2.819 9.306 -6.487 30,3 

2005. 3.783 11.179 -7.395 33,8 

2006. 5.164 11.389 -6.224 45,3 

2007. 5.937 13.898 -7.962 42,7 

2008. 6.712 16.293 -9.581 41,2 

2009. 5.530 12.348 -6.818 44,8 

2010. 7.096 13.616 -6.521 52,1 

2011. 8.222 15.525 -7.303 53,0 

2012. 7.858 15.253 -7.395 51,5 

2011. 10. 695 1.388 -693 50,1 

11. 703 1.295 -592 54,3 

12. 652 1.399 -747 46,6 

2012. 01. 560 998 -438 56,1 

02. 523 941 -418 55,6 

03. 681 1.470 -789 46,3 

04. 656 1.315 -659 49,9 

05. 706 1.316 -609 53,7 

06. 742 1.294 -552 57,3 

07. 696 1.365 -669 51,0 

08. 633 1.352 -719 46,8 

09. 685 1.360 -675 50,4 

10. 691 1.482 -790 46,6 

11. 692 1.212 -520 57,1 

12. 592 1.149 -557 51,6 


Коришћени су најновији подаци Агенције за статистику Босне и 

Херцеговине о вриједности извоза и увоза робе по специјалном систему 

трговине и нису укључена прилагођења обухвата и вриједности која се 

раде у циљу извјештавања о платном билансу. 

209


T35: BiH-Izvoz prema zemlji destinacije 


Godina Mjesec Njemačka Hrvatska Srbija* Italija Slovenija Austrija Crna Gora* 

Year Month Germany Croatia Serbia* Italy Slovenia Austria Montenegro* 

Napomena: 

Kao kriterij za prikazivanje zemlje izvoza korišten je procenat učešća izvoza 

u tu zemlju u odnosu na ukupan bh. izvoz za 2010. godinu. U skladu sa 

prethodno navedenim, sve zemlje u koje je izvoz veći od 4% ukupnog bh. 

izvoza u 2010. godini iskazane su posebno, dok su ostale zemlje prikazane 

u koloni “Druge zemlje”. 

*Do 12.02.2007. godine podaci o izvozu u Srbiju i Crnu Goru su prikazani 

kao izvoz u Srbiju a od tog datuma se Srbija i Crna Gora prikazuju kao 

zasebne zemlje. 

210 

T35: BH-Exports by Country of Destination 


Druge 

zemlje 

Other 

Countries 

Ukupno 

Switzerland 

1999. 144.235 202.375 244.408 269.301 96.440 62.316 - 356.544 1.375.619 

2000. 262.061 173.413 464.820 515.014 150.614 74.194 - 624.805 2.264.921 

2001. 328.378 247.278 466.386 412.797 175.634 83.190 - 541.863 2.255.526 

2002. 262.698 313.266 421.059 248.396 174.258 83.640 - 585.839 2.089.156 

2003. 289.074 406.121 382.257 340.796 249.706 82.094 - 572.797 2.322.846 

2004. 268.389 609.975 446.073 492.555 256.498 136.048 - 609.242 2.818.780 

2005. 429.036 775.428 587.960 496.275 365.199 163.432 - 965.951 3.783.280 

2006. 668.733 965.258 681.764 713.413 629.633 313.807 - 1.191.688 5.164.296 

2007. 762.169 1.090.120 770.717 779.102 645.369 369.608 155.707 1.363.793 5.936.584 

2008. 913.488 1.156.836 942.277 843.065 614.875 415.224 231.444 1.594.482 6.711.690 

2009. 814.110 944.144 741.441 702.356 463.129 325.370 229.506 1.311.143 5.531.199 

2010. 1.085.936 1.070.626 894.775 862.022 611.744 470.584 310.180 1.789.638 7.095.505 

2011. 1.215.957 1.204.440 1.001.879 963.546 706.818 619.042 300.430 2.210.001 8.222.112 

2012. 1.210.103 1.165.019 710.002 939.241 653.304 654.764 249.230 2.276.299 7.857.962 

2011. 10. 104.591 88.228 88.308 87.151 54.961 51.818 25.752 194.124 694.933 

11. 103.363 99.882 83.966 88.095 58.264 52.575 24.825 192.096 703.066 

12. 91.248 93.619 78.870 73.901 51.552 42.772 22.733 197.153 651.848 

2012. 01. 102.812 71.109 38.276 73.980 50.227 44.090 18.044 161.331 559.869 

02. 95.895 70.483 48.425 66.582 46.990 39.098 11.788 143.640 522.900 

03. 108.072 96.545 71.292 80.368 61.094 54.547 21.502 187.572 680.991 

04. 103.069 105.780 67.411 75.169 49.583 58.629 22.268 174.158 656.067 

05. 101.488 118.079 70.297 76.903 56.547 61.287 24.593 197.020 706.213 

06. 107.596 122.927 66.510 86.127 55.360 61.124 21.934 220.163 741.739 

07. 102.875 109.183 63.056 93.053 50.874 57.643 21.334 198.310 696.327 

08. 87.240 99.640 58.795 56.492 48.707 59.693 22.229 200.362 633.158 

09. 107.071 93.889 60.008 87.552 59.433 56.512 20.863 200.106 685.435 

10. 104.370 97.234 62.026 85.024 60.178 60.149 19.860 202.263 691.103 

11. 106.317 99.076 58.327 82.868 59.765 61.942 21.655 201.900 691.850 

12. 83.298 81.074 45.581 75.124 54.546 40.051 23.162 189.474 592.309 

Note: 

The share of BH export to the country in total BH export for 2010 was used 

as a criterion for presenting country of export. Thus, all countries with 

higher share of export than 4% of total BH export for 2010 are separately 

presented, while the other countries are presented as sum in the column 

“Other countries”. 

*Until February 12, 2007 data on export to Serbia and Montenegro were 

presented as exports to Serbia, but since then export to Serbia and 

Montenegro are presented separately.


T35: BiH-Izvoz prema zemlji destinacije 


Godina Mjesec Njemačka Hrvatska Srbija* Italija Slovenija Austrija Crna Gora* 

Година Мјесец Њемачка Хрватска Србија* Италија Словенија Аустрија Црна Горa* 

Napomena: 

Kao kriterij za prikazivanje zemlje izvoza korišten je postotak udjela izvoza 

u tu zemlju u odnosu na ukupan bh. izvoz za 2010. godinu. U skladu s 

navedenim, sve zemlje u koje je izvoz veći od 4% ukupnog bh. izvoza u 

2010. godini iskazane su posebno, dok su ostale zemlje prikazane u stupcu 

“Druge zemlje”. 

*Do 12.02.2007. godine podaci o izvozu u Srbiju i Crnu Goru su prikazani kao 

izvoz u Srbiju a od tog se datuma Srbija i Crna Gora prikazuju kao zasebne 

zemlje. 

T35: БиХ-Извоз према земљи дестинације 


Druge 

zemlje 

Друге 

земље 

Ukupno 

1999. 144.235 202.375 244.408 269.301 96.440 62.316 - 356.544 1.375.619 

2000. 262.061 173.413 464.820 515.014 150.614 74.194 - 624.805 2.264.921 

2001. 328.378 247.278 466.386 412.797 175.634 83.190 - 541.863 2.255.526 

2002. 262.698 313.266 421.059 248.396 174.258 83.640 - 585.839 2.089.156 

2003. 289.074 406.121 382.257 340.796 249.706 82.094 - 572.797 2.322.846 

2004. 268.389 609.975 446.073 492.555 256.498 136.048 - 609.242 2.818.780 

2005. 429.036 775.428 587.960 496.275 365.199 163.432 - 965.951 3.783.280 

2006. 668.733 965.258 681.764 713.413 629.633 313.807 - 1.191.688 5.164.296 

2007. 762.169 1.090.120 770.717 779.102 645.369 369.608 155.707 1.363.793 5.936.584 

2008. 913.488 1.156.836 942.277 843.065 614.875 415.224 231.444 1.594.482 6.711.690 

2009. 814.110 944.144 741.441 702.356 463.129 325.370 229.506 1.311.143 5.531.199 

2010. 1.085.936 1.070.626 894.775 862.022 611.744 470.584 310.180 1.789.638 7.095.505 

2011. 1.215.957 1.204.440 1.001.879 963.546 706.818 619.042 300.430 2.210.001 8.222.112 

2012. 1.210.103 1.165.019 710.002 939.241 653.304 654.764 249.230 2.276.299 7.857.962 

2011. 10. 104.591 88.228 88.308 87.151 54.961 51.818 25.752 194.124 694.933 

11. 103.363 99.882 83.966 88.095 58.264 52.575 24.825 192.096 703.066 

12. 91.248 93.619 78.870 73.901 51.552 42.772 22.733 197.153 651.848 

2012. 01. 102.812 71.109 38.276 73.980 50.227 44.090 18.044 161.331 559.869 

02. 95.895 70.483 48.425 66.582 46.990 39.098 11.788 143.640 522.900 

03. 108.072 96.545 71.292 80.368 61.094 54.547 21.502 187.572 680.991 

04. 103.069 105.780 67.411 75.169 49.583 58.629 22.268 174.158 656.067 

05. 101.488 118.079 70.297 76.903 56.547 61.287 24.593 197.020 706.213 

06. 107.596 122.927 66.510 86.127 55.360 61.124 21.934 220.163 741.739 

07. 102.875 109.183 63.056 93.053 50.874 57.643 21.334 198.310 696.327 

08. 87.240 99.640 58.795 56.492 48.707 59.693 22.229 200.362 633.158 

09. 107.071 93.889 60.008 87.552 59.433 56.512 20.863 200.106 685.435 

10. 104.370 97.234 62.026 85.024 60.178 60.149 19.860 202.263 691.103 

11. 106.317 99.076 58.327 82.868 59.765 61.942 21.655 201.900 691.850 

12. 83.298 81.074 45.581 75.124 54.546 40.051 23.162 189.474 592.309 

Укупно 


Као критеријум за приказивање земље извоза коришћен је проценат 

учешћа извоза у ту земљу у односу на укупан бх. извоз за 2010. годину. 

У скаду са претходно наведеним све земље у које је извоз већи од 4% 

укупног бх. извоза у 2010. години су исказане посебно, док су остале 

земље приказане у колони „Друге земље“. 

*До 12. 2. 2007. подаци о извозу у Србију и Црну Гору су приказани 

као извоз у Србију а од тог датума се Србија и Црна Гора приказују као 

засебне земље. 

211


T36: BiH-Uvoz prema zemlji porijekla 


Godina Mjesec Hrvatska Srbija* Njemačka Italija 

Year Month Croatia Serbia* Germany Italy 

Napomena: 

Kao kriterij za prikazivanje zemlje uvoza korišten je procenat učešća 

uvoza iz te zemlju u odnosu na ukupan BiH uvoz za 2010. U skladu s 

navedenim, sve zemlje iz kojih je uvoz veći od 3% ukupnog BiH uvoza 

u 2010. iskazane su posebno, dok su ostale zemlje prikazane u stupcu 


*Do 12.02.2007. podaci o uvozu iz Srbije uključivali su i uvoz iz Crne Gore 

a od tog datuma uvoz iz Crne Gore obuhvaćen je uvozom predstavljenim 


212 

Ruska 

Federacija 

Russian 

federation 

Slovenija Kina Austrija SAD Mađarska 

Slovenia China Austria USA Hungary 

T36: BH-Imports by Country of Origin 


Druge 

zemlje 

Other 

countries 

Ukupno 

1999. 1.020.151 384.395 633.553 978.755 ... 753.158 ... 288.118 ... 296.611 1.693.171 6.047.912 

2000. 953.134 439.282 805.186 704.214 ... 998.717 ... 368.070 ... 307.729 2.006.271 6.582.603 

2001. 1.104.538 523.827 772.527 957.233 ... 945.602 ... 416.642 ... 411.652 2.199.407 7.331.428 

2002. 1.330.043 697.856 998.531 789.764 ... 906.329 ... 463.792 ... 491.428 2.369.838 8.047.581 

2003. 1.446.124 656.626 1.007.015 852.243 116.439 774.398 132.012 360.981 106.005 510.172 2.356.925 8.318.941 

2004. 1.633.847 946.962 1.101.218 850.747 218.963 712.071 215.936 396.408 123.417 411.549 2.694.823 9.305.942 

2005. 1.886.484 1.135.162 1.605.765 1.000.500 322.357 779.943 381.513 488.104 213.567 409.603 2.955.547 11.178.545 

2006. 1.946.914 1.116.167 1.417.257 1.020.542 254.626 860.684 391.090 456.213 220.622 394.682 3.309.988 11.388.785 

2007. 2.449.198 1.408.588 1.742.880 1.255.982 277.902 884.579 597.930 535.957 298.658 478.958 3.967.610 13.898.242 

2008. 2.779.927 1.726.195 1.914.630 1.520.914 344.006 963.337 748.615 606.290 524.553 719.598 4.444.452 16.292.516 

2009. 1.855.136 1.283.006 1.395.705 1.243.234 865.684 758.953 557.106 455.395 325.140 401.304 3.214.517 12.355.179 

2010. 2.058.946 1.429.477 1.424.980 1.210.391 1.189.105 808.852 655.539 489.083 485.491 416.780 3.447.593 13.616.238 

2011. 2.226.507 1.465.645 1.648.403 1.381.687 1.635.091 828.564 774.881 491.679 626.711 379.214 4.067.045 15.525.428 

2012. 2.202.545 1.431.534 1.725.796 1.429.362 1.493.885 803.360 816.377 504.094 388.173 412.951 4.044.863 15.252.942 

2011. 10. 198.024 136.605 155.217 132.681 120.015 74.099 75.920 42.666 59.730 35.123 358.270 1.388.349 

11. 190.629 122.392 147.272 106.473 134.353 69.089 65.192 37.383 39.426 34.157 348.519 1.294.886 

12. 175.695 120.027 141.836 118.640 217.972 62.080 68.649 39.416 41.130 35.226 378.560 1.399.230 

2012. 01. 139.215 72.444 102.718 80.979 131.959 49.551 56.232 29.130 25.686 26.341 283.691 997.947 

02. 140.683 78.069 122.592 85.393 72.263 58.684 52.567 33.977 33.940 30.124 232.775 941.067 

03. 200.358 137.812 161.760 122.195 149.058 74.272 68.415 46.159 50.895 44.633 414.467 1.470.024 

04. 181.020 142.801 154.101 122.703 115.993 69.064 65.260 48.144 42.383 30.179 343.326 1.314.975 

05. 186.313 119.096 143.570 128.968 140.077 69.571 67.869 47.601 42.781 34.139 335.595 1.315.582 

06. 170.362 127.168 154.109 137.277 126.229 71.908 66.971 46.047 34.809 36.334 322.449 1.293.662 

07. 209.601 119.694 155.514 135.928 163.796 69.277 72.795 41.636 16.439 30.854 349.561 1.365.095 

08. 225.886 136.489 148.108 112.445 141.401 70.974 74.889 41.037 21.209 37.855 341.450 1.351.743 

09. 187.930 130.806 147.948 121.802 145.739 72.485 69.553 43.924 37.239 39.303 363.669 1.360.398 

10. 207.578 135.404 151.954 144.128 193.184 72.367 78.973 47.044 30.383 37.115 383.405 1.481.536 

11. 164.762 119.097 140.385 121.686 88.975 67.692 73.770 42.024 29.998 37.630 325.974 1.211.992 

12. 188.838 112.654 143.036 115.859 25.211 57.515 69.084 37.369 22.410 28.443 348.500 1.148.920 

Total 

Note: 

The share of BH imports from the country in total BH imports for 2010 was 

used as a criterion for presenting the country of imports. Thus, all countries 

with higher share of imports than 3% of total BH imports for 2010 are 

separately presented, while the other countries are presented as sum in 

the column “Other countries”. 

*Until February 12, 2007 data on imports from Serbia was covering imports 

from Montenegro as well, while since than imports from Montenegro is 

included in the column “Other countries”.


T36: BiH-Uvoz po zemljama podrijetla 


Godina Mjesec Hrvatska Srbija* Njemačka Italija 

Година Мјесец Хрватска Србија* Њемачка Италија 

Ruska 

Federacija 

Руска 

Федерација 

Napomena: 

Kao kriterij za prikazivanje zemlje uvoza korišten je postotak udjela 

uvoza iz te zemlju u odnosu na ukupan BiH uvoz za 2010. U skladu s 

navedenim, sve zemlje iz kojih je uvoz veći od 3% ukupnog BiH uvoza 

u 2010. iskazane su posebno, dok su ostale zemlje prikazane u stupcu 


*Do 12.02.2007. podaci o uvozu iz Srbije uključivali su i uvoz iz Crne Gore 

a od tog je datuma uvoz iz Crne Gore obuhvaćen uvozom predstavljenim 


Slovenija Kina Austrija SAD Mađarska 

T36: БиХ-Увоз по земљама поријекла 


Druge 

zemlje 

Словенија Кина Аустрија САД Мађарска Друге 

земље 

Ukupno 

1999. 1.020.151 384.395 633.553 978.755 ... 753.158 ... 288.118 ... 296.611 1.693.171 6.047.912 

2000. 953.134 439.282 0 805.186 704.214 ... 998.717 ... 368.070 ... 307.729 2.006.271 6.582.603 

2001. 1.104.538 523.827 772.527 957.233 ... 945.602 ... 416.642 ... 411.652 2.199.407 7.331.428 

2002. 1.330.043 697.856 998.531 789.764 ... 906.329 ... 463.792 ... 491.428 2.369.838 8.047.581 

2003. 1.446.124 656.626 1.007.015 852.243 116.439 774.398 132.012 360.981 106.005 510.172 2.356.925 8.318.941 

2004. 1.633.847 946.962 1.101.218 850.747 218.963 712.071 215.936 396.408 123.417 411.549 2.694.823 9.305.942 

2005. 1.886.484 1.135.162 1.605.765 1.000.500 322.357 779.943 381.513 488.104 213.567 409.603 2.955.547 11.178.545 

2006. 1.946.914 1.116.167 1.417.257 1.020.542 254.626 860.684 391.090 456.213 220.622 394.682 3.309.988 11.388.785 

2007. 2.449.198 1.408.588 1.742.880 1.255.982 277.902 884.579 597.930 535.957 298.658 478.958 3.967.610 13.898.242 

2008. 2.779.927 1.726.195 1.914.630 1.520.914 344.006 963.337 748.615 606.290 524.553 719.598 4.444.452 16.292.516 

2009. 1.855.136 1.283.006 1.395.705 1.243.234 865.684 758.953 557.106 455.395 325.140 401.304 3.214.517 12.355.179 

2010. 2.058.946 1.429.477 1.424.980 1.210.391 1.189.105 808.852 655.539 489.083 485.491 416.780 3.447.593 13.616.238 

2011. 2.226.507 1.465.645 1.648.403 1.381.687 1.635.091 828.564 774.881 491.679 626.711 379.214 4.067.045 15.525.428 

2012. 2.202.545 1.431.534 1.725.796 1.429.362 1.493.885 803.360 816.377 504.094 388.173 412.951 4.044.863 15.252.942 

2011. 10. 198.024 136.605 155.217 132.681 120.015 74.099 75.920 42.666 59.730 35.123 358.270 1.388.349 

11. 190.629 122.392 147.272 106.473 134.353 69.089 65.192 37.383 39.426 34.157 348.519 1.294.886 

12. 175.695 120.027 141.836 118.640 217.972 62.080 68.649 39.416 41.130 35.226 378.560 1.399.230 

2012. 01. 139.215 72.444 102.718 80.979 131.959 49.551 56.232 29.130 25.686 26.341 283.691 997.947 

02. 140.683 78.069 122.592 85.393 72.263 58.684 52.567 33.977 33.940 30.124 232.775 941.067 

03. 200.358 137.812 161.760 122.195 149.058 74.272 68.415 46.159 50.895 44.633 414.467 1.470.024 

04. 181.020 142.801 154.101 122.703 115.993 69.064 65.260 48.144 42.383 30.179 343.326 1.314.975 

05. 186.313 119.096 143.570 128.968 140.077 69.571 67.869 47.601 42.781 34.139 335.595 1.315.582 

06. 170.362 127.168 154.109 137.277 126.229 71.908 66.971 46.047 34.809 36.334 322.449 1.293.662 

07. 209.601 119.694 155.514 135.928 163.796 69.277 72.795 41.636 16.439 30.854 349.561 1.365.095 

08. 225.886 136.489 148.108 112.445 141.401 70.974 74.889 41.037 21.209 37.855 341.450 1.351.743 

09. 187.930 130.806 147.948 121.802 145.739 72.485 69.553 43.924 37.239 39.303 363.669 1.360.398 

10. 207.578 135.404 151.954 144.128 193.184 72.367 78.973 47.044 30.383 37.115 383.405 1.481.536 

11. 164.762 119.097 140.385 121.686 88.975 67.692 73.770 42.024 29.998 37.630 325.974 1.211.992 

12. 188.838 112.654 143.036 115.859 25.211 57.515 69.084 37.369 22.410 28.443 348.500 1.148.920 


Критеријум за приказивање земље увоза је проценат учешћа увоза 

из те земље у односу на укупан БиХ увоз у 2010. У скаду с претходно 

наведеним, све земље из којих је увоз већи од 3% укупног БиХ увоза 

у 2010. су исказане посебно, док су остале земље приказане у колони 

„Друге земље“. 

*До 12.2.2007. подаци о увозу из Србије укључивали су и увоз из 

Црне Горе а од тог датума увоз из Црне Горе обухваћен је увозом 

представљеним у колони „Друге земље“. 

213 

Укупно


T37: Struktura izvoza robe T37: Structure of Exported Goods 

Grupa proizvoda 

Commodity group 

Životinje i proizvodi životinjskog porijekla 

Animals & animal products 


Vegetable products 

Masti i ulja životinjskog porijekla i biljnog porijekla 

Animal or vegetable fats 


Prepared foodstuff 



Proizvodi hemijske industrije ili srodnih industrija 


Plastične mase, guma i kaučuk 

Plastic and rubber 

Koža i krzno 

Hides & skins 

Drvo i proizvodi od drveta 

Wood & wood products 

Celuloza, papir i karton i njihovi proizvodi 

Wood & pulp products 

Tekstil i tekstilni proizvodi 

Textile & textile articles 

Obuća, šeširi, kape i slični proizvodi 


Proizvodi od kamena, gipsa, cementa i sličnih materijala, keramički proizvodi, 

staklo i stakleni proizvodi 

Articles of stone, plaster, cement, asbestos 

Biseri, plemeniti metali i njihovi proizvodi, drago i poludrago kamenje 

Pearls, precious metals and articles thereof, prec. or semi-prec. stones 

Bazni metali i proizvodi od baznih metala 

Base metals & articles thereof 

Mašine, aparati, mehanički i električni uređaji 

Machinery & mechanical appliances 

Transportna sredstva i njihovi dijelovi i pribor 


Satovi, mjerni, muzički i medicinski instrumenti 

Instruments, measuring, musical 

Oružje i municija;njihovi dijelovi i pribor 

Arms and ammunition, parts and accesories thereof 

Razni proizvodi 

Miscellaneous 

Umjetnička djela, kolekcionarski predmeti i antikviteti 

Work of arts, collectors’ pieces and antiques 

Nerazvrstano 

Unclassified 

Ukupno 

Total 

Napomena: 

-Izvor ovih podataka je Agencija za statistiku BiH i zbog toga se ukupan 

izvoz i uvoz robe razlikuju od vrijednosti iskazanih u statistici platnog 

bilansa koja uključuje razna prilagođenja. 

-Podaci su klasifikovani prema Harmonizovanom sistemu kodova 

Svjetske trgovinske organizacije. 

214 

januar - decembar 2011. januar - decembar 2012. 

Iznos u 

hiljadama KM 

Iznos u 

hiljadama KM 

Procenat 

učešća 

January - December 2011 January - December 2012 

Amount in 

thousands KM 

Amount in 

thousands KM 

Percentage 

distribution 

Procenat promjene u 

odnosu na isti period 


Change percent over the 

corresponding period 

in previous year 

129.030 134.339 1,7 4,1 

101.654 91.074 1,2 -10,4 

58.221 75.879 1,0 30,3 

323.298 336.699 4,3 4,1 

1.315.999 871.977 11,1 -33,7 

570.551 533.195 6,8 -6,5 

166.025 202.737 2,6 22,1 

178.945 179.794 2,3 0,5 

504.399 507.390 6,5 0,6 

234.914 224.661 2,9 -4,4 

353.110 332.218 4,2 -5,9 

461.353 476.345 6,1 3,2 

49.309 49.042 0,6 -0,5 

12.089 19.714 0,3 63,1 

1.934.621 1.908.815 24,3 -1,3 

815.133 791.320 10,1 -2,9 

188.973 203.004 2,6 7,4 

19.049 19.462 0,2 2,2 

44.484 79.029 1,0 77,7 

760.144 821.204 10,5 8,0 

810 43 0,0 -94,6 

0 20 0,0 0,0 

8.222.112 7.857.962 100,0 -4,4 

Notes: 

-Source of these data is Agency for Statistics of Bosnia and Herzegovina, 

and for that reason total exports and imports differ from those shown in 

balance of payments statistics, the later including various adjustments. 

-Data on exports and imports of goods are classified in accordance with 

World Trade Organization’s Harmonized System codes.


T37: Struktura izvoza robe T37: Структура извоза робе 

Skupina proizvoda 

Група производа 


Животиње и производи животињског поријекла 




Масти и уља животињског поријекла и биљног поријекла 





Proizvodi kemijske industrije ili srodnih industrija 

Производи хемијске индустрије или сродних индустрија 


Пластичне масе, гума и каучук 

Koža i krzno 

Кожа и крзно 


Дрво и производи од дрвета 


Целулоза, папир и картон и њихови производи 


Текстил и текстилни производи 


Обућа, шешири, капе и слични производи 



Производи од камена, гипса, цемента и сличних материјала, керамички 

производи, стакло и стаклени производи 


Бисери, племенити метали и њихови производи, драго и полудраго камење 


Базни метали и производи од базних метала 

Strojevi, aparati, mehanički i električni uređaji 

Машине, апарати, механички и електрични уређаји 

Transportna sredstva i njihovi dijelovi 

Транспортна средства и њихови дијелови и прибор 

Satovi, mjerni, glazbeni i medicinski instrumenti 

Сатови, мјерни, музички и медицински инструменти 


Оружје и муниција; њихови дијелови и прибор 


Разни производи 


Умјетничка дјела, колекционарски предмети и антиквитети 

Nerazvrstano 

Неразврстано 

Ukupno 

Укупно 

Napomena: 


izvoz i uvoz robe razlikuju od vrijednosti iskazanih u statistici platne 

bilance koja uključuje razne prilagodbe. 

-Podaci su klasificirani prema Harmoniziranom sustavu kodova Svjetske 

trgovinske organizacije. 

siječanj - prosinac 2011. siječanj - prosinac 2012. 

Iznos u 

tisućama KM 

Iznos u 

tisućama KM 

Postotak 

učešća 

јануар - децембар 2011. јануар - децембар 2012. 

Износ у 

хиљадама KM 

Износ у 


Проценат 

учешћа 

Postotak promjene u 

odnosu na isto razdoblje 


Проценат промјене у 

односу на исти период 


129.030 134.339 1,7 4,1 

101.654 91.074 1,2 -10,4 

58.221 75.879 1,0 30,3 

323.298 336.699 4,3 4,1 

1.315.999 871.977 11,1 -33,7 

570.551 533.195 6,8 -6,5 

166.025 202.737 2,6 22,1 

178.945 179.794 2,3 0,5 

504.399 507.390 6,5 0,6 

234.914 224.661 2,9 -4,4 

353.110 332.218 4,2 -5,9 

461.353 476.345 6,1 3,2 

49.309 49.042 0,6 -0,5 

12.089 19.714 0,3 63,1 

1.934.621 1.908.815 24,3 -1,3 

815.133 791.320 10,1 -2,9 

188.973 203.004 2,6 7,4 

19.049 19.462 0,2 2,2 

44.484 79.029 1,0 77,7 

760.144 821.204 10,5 8,0 

810 43 0,0 -94,6 

0 20 0,0 0,0 

8.222.112 7.857.962 100,0 -4,4 

Напоменa: 

-Извор ових података је Агенција за статистику Босне и Херцеговине и 

због тога се укупан извоз и увоз робе разликују од вриједности исказаних 

у статистици платног биланса која укqуљује разна прилагођења. 

-Подаци су класификовани према Хармонизованом систему кодова 

Свјетске трговинске организације. 

215


T38: Struktura uvoza robe T38: Structure of Imported Goods 

Grupa proizvoda 

Commodity group 


Animals & animal products 


Vegetable products 


Animal or vegetable fats 


Prepared foodstuff 



Proizvodi hemijske industrije ili srodnih industrija 



Plastic and rubber 

Koža i krzno 

Hides & skins 


Wood & wood products 


Wood & pulp products 


Textile & textile articles 





Articles of stone, plaster, cement, asbestos 


Pearls, precious metals and articles thereof, prec. or semi-prec. stones 


Base metals & articles thereof 

Mašine, aparati, mehanički i električni uređaji 

Machinery & mechanical appliances 

Transportna sredstva i njihovi dijelovi i pribor 


Satovi, mjerni, muzički i medicinski instrumenti 

Instruments, measuring, musical 


Arms and ammunition, parts and accesories thereof 


Miscellaneous 


Work of arts, collectors’ pieces and antiques 

Nerazvrstano 

Unclassified 

Ukupno 

Total 

Napomena: 


izvoz i uvoz robe razlikuju od vrijednosti iskazanih u statistici platnog 

bilansa koja uključuje razna prilagođenja. 

-Podaci su klasifikovani prema Harmonizovanom sistemu kodova 

Svjetske trgovinske organizacije. 

216 

januar - decembar 2011. januar - decembar 2012. 

Iznos u 

hiljadama KM 

Iznos u 

hiljadama KM 

Procenat 

učešća 

January - December 2011 January - December 2012 

Amount in 

thousands KM 

Amount in 

thousands KM 

Percentage 

distribution 

Procenat promjene u 

odnosu na isti period 


Change percent over 

the corresponding 

period in previous year 

414.636 424.957 2,8 2,5 

681.812 705.794 4,6 3,5 

146.437 171.923 1,1 17,4 

1.527.060 1.513.868 9,9 -0,9 

3.456.700 3.229.037 21,2 -6,6 

1.475.479 1.522.537 10,0 3,2 

800.423 846.829 5,6 5,8 

382.071 397.824 2,6 4,1 

168.226 157.991 1,0 -6,1 

398.437 353.311 2,3 -11,3 

754.905 734.726 4,8 -2,7 

252.119 251.072 1,6 -0,4 

296.859 284.295 1,9 -4,2 

14.214 11.489 0,1 -19,2 

1.384.043 1.330.127 8,7 -3,9 

1.870.228 1.881.060 12,3 0,6 

1.053.746 909.931 6,0 -13,6 

191.676 211.694 1,4 10,4 

3.673 4.464 0,0 21,6 

251.270 309.532 2,0 23,2 

1.342 478 0,0 -64,4 

72 3 0,0 -96,5 

15.525.428 15.252.942 100,0 -1,8 

Notes: 

-Source of these data is Agency for Statistics of Bosnia and Herzegovina, 

and for that reason total exports and imports differ from those shown in 

balance of payments statistics, the later including various adjustments. 

-Data on exports and imports of goods are classified in accordance with 

World Trade Organization’s Harmonized System codes.


T38: Struktura uvoza robe T38: Структура увоза робе 

Skupina proizvoda 

Група производа 


Животиње и производи животињског поријекла 




Масти и уља животињског поријекла и биљног поријекла 





Proizvodi kemijske industrije ili srodnih industrija 

Производи хемијске индустрије или сродних индустрија 


Пластичне масе, гума и каучук 

Koža i krzno 

Кожа и крзно 


Дрво и производи од дрвета 


Целулоза, папир и картон и њихови производи 


Текстил и текстилни производи 


Обућа, шешири, капе и слични производи 



Производи од камена, гипса, цемента и сличних материјала, керамички 

производи, стакло и стаклени производи 


Бисери, племенити метали и њихови производи, драго и полудраго камење 


Базни метали и производи од базних метала 

Strojevi, aparati, mehanički i električni uređaji 

Машине, апарати, механички и електрични уређаји 

Transportna sredstva i njihovi dijelovi 

Транспортна средства и њихови дијелови и прибор 

Satovi, mjerni, glazbeni i medicinski instrumenti 

Сатови, мјерни, музички и медицински инструменти 


Оружје и муниција; њихови дијелови и прибор 


Разни производи 


Умјетничка дјела, колекционарски предмети и антиквитети 

Nerazvrstano 

Неразврстано 

Ukupno 

Укупно 

Napomena: 


izvoz i uvoz robe razlikuju od vrijednosti iskazanih u statistici platne 

bilance koja uključuje razne prilagodbe. 

-Podaci su klasificirani prema Harmoniziranom sustavu kodova Svjetske 

trgovinske organizacije. 

siječanj - prosinac 2011. siječanj - prosinac 2012. 

Iznos u 

tisućama KM 

Iznos u 

tisućama KM 

Postotak 

učešća 

јануар - децембар 2011. јануар - децембар 2012. 

Износ у 


Износ у 


Проценат 

учешћа 

Postotak promjene u 

odnosu na isto razdoblje 


Проценат промјене у 

односу на исти период 


414.636 424.957 2,8 2,5 

681.812 705.794 4,6 3,5 

146.437 171.923 1,1 17,4 

1.527.060 1.513.868 9,9 -0,9 

3.456.700 3.229.037 21,2 -6,6 

1.475.479 1.522.537 10,0 3,2 

800.423 846.829 5,6 5,8 

382.071 397.824 2,6 4,1 

168.226 157.991 1,0 -6,1 

398.437 353.311 2,3 -11,3 

754.905 734.726 4,8 -2,7 

252.119 251.072 1,6 -0,4 

296.859 284.295 1,9 -4,2 

14.214 11.489 0,1 -19,2 

1.384.043 1.330.127 8,7 -3,9 

1.870.228 1.881.060 12,3 0,6 

1.053.746 909.931 6,0 -13,6 

191.676 211.694 1,4 10,4 

3.673 4.464 0,0 21,6 

251.270 309.532 2,0 23,2 

1.342 478 0,0 -64,4 

72 3 0,0 -96,5 

15.525.428 15.252.942 100,0 -1,8 

Напоменa: 

-Извор ових података је Агенција за статистику Босне и Херцеговине и 

због тога се укупан извоз и увоз робе разликују од вриједности исказаних 

у статистици платног биланса која укqуљује разна прилагођења. 

-Подаци су класификовани према Хармонизованом систему кодова 

Свјетске трговинске организације. 

217


T39: Pregled prosječnih srednjih kurseva KM T39: Average Exchange Rates of KM 

Zemlja EMU Hrvatska Mađarska Švicarska V. Britanija SAD Srbija 

oznaka EUR HRK HUF CHF GBP USD RSD 

Godina Mjesec jedinica 1 100 100 1 1 1 100 

Country EMU Croatia Hungary Switzerland UK USA Serbia 

Abbr. EUR HRK HUF CHF GBP USD RSD 

Year Month Unit 1 100 100 1 1 1 100 

1998. 1,972018 …. …. 1,214705 2,918182 1,761376 … 

1999. 1,955830 …. 0,718689 1,222682 2,967027 1,834282 … 

2000. 1,955830 25,617210 0,752855 1,255752 3,206893 2,118857 … 

2001. 1,955830 26,193657 0,762688 1,295163 3,146578 2,185558 … 

2002. 1,955830 26,407764 0,805188 1,333166 3,112649 2,076755 3,206892 

2003. 1,955830 25,863200 0,772600 1,286900 2,829700 1,733500 3,009400 

2004. 1,955830 26,100232 0,777071 1,266918 2,883133 1,575463 2,699271 

2005. 1,955830 26,422917 0,788640 1,263147 2,859614 1,572843 2,360525 

2006. 1,955830 26,703006 0,741214 1,243337 2,869188 1,559433 2,327066 

2007. 1,955830 26,653716 0,778418 1,190857 2,858739 1,429542 2,446287 

2008. 1,955830 27,072193 0,778567 1,233196 2,462700 1,336615 2,406718 

2009. 1,955830 26,641714 0,698858 1,295257 2,195821 1,406763 2,083674 

2010. 1,955830 26,836049 0,710646 1,417637 2,280434 1,476950 1,903300 

2011. 1,955830 26,296474 0,702511 1,589068 2,253721 1,406117 1,918824 

2012. 1,955830 26,003868 0,676389 1,622699 2,412276 1,522668 1,732491 

2011. 10. 1,955830 26,127002 0,660315 1,591168 2,247525 1,427986 1,944033 

11. 1,955830 26,107633 0,634229 1,589519 2,277966 1,439395 1,907269 

12. 1,955830 26,032980 0,642579 1,593243 2,315550 1,481773 1,899949 

2012. 01. 1,955830 25,895800 0,635372 1,614794 2,349826 1,516979 1,862948 

02. 1,955830 25,795074 0,672226 1,620378 2,337829 1,479947 1,811381 

03. 1,955830 25,942421 0,669914 1,621717 2,343577 1,481045 1,764117 

04. 1,955830 26,084061 0,663083 1,626651 2,377037 1,485576 1,752490 

05. 1,955830 25,958810 0,667903 1,628099 2,430372 1,523313 1,727155 

06. 1,955830 25,921496 0,664025 1,628452 2,426667 1,563484 1,688601 

07. 1,955830 26,071256 0,682426 1,628287 2,478869 1,589908 1,679944 

08. 1,955830 26,120523 0,701779 1,628357 2,482006 1,580794 1,658168 

09. 1,955830 26,319479 0,688518 1,617760 2,449593 1,522506 1,677237 

10. 1,955830 26,032506 0,693789 1,616704 2,426083 1,507613 1,715805 

11. 1,955830 25,938691 0,692462 1,622666 2,434306 1,525643 1,731257 

12. 1,955830 25,960838 0,684985 1,618520 2,407585 1,492657 1,723292 

218


T39: Pregled prosječnih srednjih tečajeva KM Т39: Преглед просјечних средњих курсева КМ 

Zemlja EMU Hrvatska Mađarska Švicarska V. Britanija SAD Srbija 

jedinica EUR HRK HUF CHF GBP USD RSD 

Godina Mjesec jedinica 1 100 100 1 1 1 100 

Земља ЕМУ Хрватска Мађарска Швајцарска В. Британија САД Србија 

ознака EUR HRK HUF CHF GBP USD RSD 

Година Мјесец јединица 1 100 100 1 1 1 100 

1998. 1,972018 …. …. 1,214705 2,918182 1,761376 … 

1999. 1,955830 …. 0,718689 1,222682 2,967027 1,834282 … 

2000. 1,955830 25,617210 0,752855 1,255752 3,206893 2,118857 … 

2001. 1,955830 26,193657 0,762688 1,295163 3,146578 2,185558 … 

2002. 1,955830 26,407764 0,805188 1,333166 3,112649 2,076755 3,206892 

2003. 1,955830 25,863200 0,772600 1,286900 2,829700 1,733500 3,009400 

2004. 1,955830 26,100232 0,777071 1,266918 2,883133 1,575463 2,699271 

2005. 1,955830 26,422917 0,788640 1,263147 2,859614 1,572843 2,360525 

2006. 1,955830 26,703006 0,741214 1,243337 2,869188 1,559433 2,327066 

2007. 1,955830 26,653716 0,778418 1,190857 2,858739 1,429542 2,446287 

2008. 1,955830 27,072193 0,778567 1,233196 2,462700 1,336615 2,406718 

2009. 1,955830 26,641714 0,698858 1,295257 2,195821 1,406763 2,083674 

2010. 1,955830 26,836049 0,710646 1,417637 2,280434 1,476950 1,903300 

2011. 1,955830 26,296474 0,702511 1,589068 2,253721 1,406117 1,918824 

2012. 1,955830 26,003868 0,676389 1,622699 2,412276 1,522668 1,732491 

2011. 10. 1,955830 26,127002 0,660315 1,591168 2,247525 1,427986 1,944033 

11. 1,955830 26,107633 0,634229 1,589519 2,277966 1,439395 1,907269 

12. 1,955830 26,032980 0,642579 1,593243 2,315550 1,481773 1,899949 

2012. 01. 1,955830 25,895800 0,635372 1,614794 2,349826 1,516979 1,862948 

02. 1,955830 25,795074 0,672226 1,620378 2,337829 1,479947 1,811381 

03. 1,955830 25,942421 0,669914 1,621717 2,343577 1,481045 1,764117 

04. 1,955830 26,084061 0,663083 1,626651 2,377037 1,485576 1,752490 

05. 1,955830 25,958810 0,667903 1,628099 2,430372 1,523313 1,727155 

06. 1,955830 25,921496 0,664025 1,628452 2,426667 1,563484 1,688601 

07. 1,955830 26,071256 0,682426 1,628287 2,478869 1,589908 1,679944 

08. 1,955830 26,120523 0,701779 1,628357 2,482006 1,580794 1,658168 

09. 1,955830 26,319479 0,688518 1,617760 2,449593 1,522506 1,677237 

10. 1,955830 26,032506 0,693789 1,616704 2,426083 1,507613 1,715805 

11. 1,955830 25,938691 0,692462 1,622666 2,434306 1,525643 1,731257 

12. 1,955830 25,960838 0,684985 1,618520 2,407585 1,492657 1,723292 

219


T40: Vladine finansije BiH - jedinice sektora vlade 


220 

BiH 

BH 

FBiH 

FBH 

RS 

RS 

Brčko 

Brčko 

Konsolidovani 

prihodi 

Conslidated 

revenue 

BiH 

BH 

T40: Government Finance of BH - Government Sector Units 


FBiH 

FBH 

RS 

RS 

Brčko 

Brčko 

Konsolidovani 

rashodi 

Consolidated 

expense 

Neto nabavka 


sredstava 

Net 

acquisition of 

nonfinancial 

assets 

2003. 270,7 3.889,1 1.853,5 199,9 6.021,0 254,6 3.706,7 1.749,7 161,8 5.680,4 237,9 102,6 

2004. 334,9 4.163,0 1.853,7 206,1 6.380,2 295,5 3.877,5 1.743,9 157,3 5.896,7 229,5 253,9 

2005. 472,5 4.488,3 2.078,5 178,7 7.122,1 399,5 4.082,6 1.810,8 162,6 6.359,5 351,8 410,8 

2006. 801,8 5.177,2 2.525,6 201,0 8.586,4 713,3 4.590,0 2.187,5 174,3 7.546,0 489,6 550,9 

2007. 885,0 5.901,0 2.919,1 241,5 9.832,7 753,9 5.532,4 2.458,9 197,5 8.828,8 745,8 258,1 

2008. 980,7 6.537,5 3.264,5 236,6 10.903,1 876,4 6.651,2 3.003,7 184,5 10.599,6 842,8 -539,3 

2009. 1.086,6 6.074,6 3.080,3 210,9 10.342,5 975,5 6.292,4 3.316,6 189,9 10.664,5 748,0 -1.070,0 

2010. 1.009,8 6.474,1 3.234,6 235,7 10.862,6 996,5 6.324,5 3.410,6 200,4 10.840,3 634,2 -611,9 

2011. 968,6 6.571,2 3.685,6 237,4 11.357,1 983,6 6.449,7 3.372,1 209,1 10.908,7 771,1 -322,7 

2009. Q1 217,6 1.180,9 577,7 42,8 2.001,0 203,8 1.255,5 621,7 28,3 2.091,2 32,3 -122,4 

Q2 377,2 1.419,5 610,5 50,5 2.408,7 252,0 1.422,4 741,0 45,8 2.412,3 54,1 -57,7 

Q3 222,0 1.442,8 621,7 56,9 2.332,1 235,7 1.352,1 711,6 50,3 2.338,4 62,9 -69,2 

Q4 269,8 1.448,2 688,2 60,7 2.435,3 284,0 1.762,4 889,9 65,5 2.970,2 161,1 -696,0 

2010. Q1 205,0 1.250,9 611,2 50,3 2.105,2 201,9 1.252,4 649,2 33,9 2.125,1 53,7 -73,6 

Q2 297,8 1.458,8 659,2 51,7 2.432,7 268,3 1.482,4 682,3 44,7 2.442,9 61,6 -71,8 

Q3 215,7 1.487,6 637,9 55,3 2.383,3 224,4 1.398,8 745,4 56,7 2.412,2 57,3 -86,2 

Q4 291,3 1.598,6 692,8 78,5 2.630,5 301,9 1.617,9 841,5 65,2 2.795,8 136,1 -301,4 

2011. Q1 208,2 1.312,8 610,0 46,7 2.163,1 207,0 1.292,9 652,4 36,5 2.174,1 11,4 -22,4 

Q2 256,6 1.449,4 752,8 55,1 2.479,9 255,0 1.437,6 738,9 47,9 2.445,4 35,3 -0,8 

Q3 227,6 1.558,5 785,4 57,1 2.608,7 244,0 1.442,6 729,9 46,1 2.442,8 34,3 131,6 

Q4 276,2 1509,3 865,1 78,5 2692,5 277,7 1718,0 789,2 78,7 2826,9 144,8 -279,2 

2012. Q1 207,6 1320,0 669,7 49,7 2230,2 208,6 1348,7 664,7 36,4 2241,7 28,8 -40,3 

Q2 292,0 1476,0 759,0 54,5 2544,9 239,5 1446,2 743,6 45,1 2437,8 31,4 75,6 

Q3 254,6 1555,1 760,7 76,0 2605,9 244,4 1483,1 723,5 63,7 2474,3 42,9 88,7 

Napomena: 

Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstva finansija svih nivoa 

vlasti, fondova socijalnog osiguranja svih nivoa vlasti, entitetskih 

direkcija za ceste i entiteskih direkcija za autoceste. Podaci na godišnjem 

nivou za konsolidovane prihode/rashode uključuju lokalni nivo vlasti 

(općine i gradove), JP Direkcijе za ceste svih nivoa vlastiFBiH, JP Putevi 

RS, JP AutocesteFBiH i JP Autoputevi RS, dok ih podaci za kvartale zbog 

nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, 

s jedne, i rashoda s neto nabavkom nefinansijskih sredstava, s druge 

strane, predstavlja neto suficit/deficit. 

Neto suficit/ 

deficit 

Net surplus/ 

deficit 

Note: 

Administrative data collected from: Ministries of Finance of all levels of 

governement, Social Security Funds of all levels of government, Entities’ 

Road Reconstruction and Maintenance and Entities` Highways. Annual 

data for consolidated revenues/expenses include local level of government 

(municipalities and towns), FBH Public Enterprises for Road Reconstruction 

and Maintenance, Public Enterprise RS Roads, FBH Public Enterprise 

Highways and Public Enterprise RS Highways while Quarterly data, due 

to lack of source data, do not. Difference between revenues and expenses 

together with net acquisition of nonfinancial assets represents net surplus/ 

deficit.


T40: Vladine financije BiH - jedinice sektora vlade 


BiH 

БиХ 

FBiH 

ФБиХ 

RS 

РС 

Brčko 

Брчко 

Konsolidirani 

prihodi 

Консолидовани 

приходи 

BiH 

БиХ 

T40: Владине финансије БиХ - јединице сектора владе 


FBiH 

ФБиХ 

RS 

РС 

Brčko 

Брчко 

Konsolidirani 

rashodi 


расходи 

Neto nabavka 


sredstava 

Нето набавка 


средстава 

221 

Neto suficit/ 

deficit 

Нето 

суфицит/ 

дефицит 

2003. 270,7 3.889,1 1.853,5 199,9 6.021,0 254,6 3.706,7 1.749,7 161,8 5.680,4 237,9 102,6 

2004. 334,9 4.163,0 1.853,7 206,1 6.380,2 295,5 3.877,5 1.743,9 157,3 5.896,7 229,5 253,9 

2005. 472,5 4.488,3 2.078,5 178,7 7.122,1 399,5 4.082,6 1.810,8 162,6 6.359,5 351,8 410,8 

2006. 801,8 5.177,2 2.525,6 201,0 8.586,4 713,3 4.590,0 2.187,5 174,3 7.546,0 489,6 550,9 

2007. 885,0 5.901,0 2.919,1 241,5 9.832,7 753,9 5.532,4 2.458,9 197,5 8.828,8 745,8 258,1 

2008. 980,7 6.537,5 3.264,5 236,6 10.903,1 876,4 6.651,2 3.003,7 184,5 10.599,6 842,8 -539,3 

2009. 1.086,6 6.074,6 3.080,3 210,9 10.342,5 975,5 6.292,4 3.316,6 189,9 10.664,5 748,0 -1.070,0 

2010. 1.009,8 6.474,1 3.234,6 235,7 10.862,6 996,5 6.324,5 3.410,6 200,4 10.840,3 634,2 -611,9 

2011. 968,6 6.571,2 3.685,6 237,4 11.357,1 983,6 6.449,7 3.372,1 209,1 10.908,7 771,1 -322,7 

2009. Q1 217,6 1.180,9 577,7 42,8 2.001,0 203,8 1.255,5 621,7 28,3 2.091,2 32,3 -122,4 

Q2 377,2 1.419,5 610,5 50,5 2.408,7 252,0 1.422,4 741,0 45,8 2.412,3 54,1 -57,7 

Q3 222,0 1.442,8 621,7 56,9 2.332,1 235,7 1.352,1 711,6 50,3 2.338,4 62,9 -69,2 

Q4 269,8 1.448,2 688,2 60,7 2.435,3 284,0 1.762,4 889,9 65,5 2.970,2 161,1 -696,0 

2010. Q1 205,0 1.250,9 611,2 50,3 2.105,2 201,9 1.252,4 649,2 33,9 2.125,1 53,7 -73,6 

Q2 297,8 1.458,8 659,2 51,7 2.432,7 268,3 1.482,4 682,3 44,7 2.442,9 61,6 -71,8 

Q3 215,7 1.487,6 637,9 55,3 2.383,3 224,4 1.398,8 745,4 56,7 2.412,2 57,3 -86,2 

Q4 291,3 1.598,6 692,8 78,5 2.630,5 301,9 1.617,9 841,5 65,2 2.795,8 136,1 -301,4 

2011. Q1 208,2 1.312,8 610,0 46,7 2.163,1 207,0 1.292,9 652,4 36,5 2.174,1 11,4 -22,4 

Q2 256,6 1.449,4 752,8 55,1 2.479,9 255,0 1.437,6 738,9 47,9 2.445,4 35,3 -0,8 

Q3 227,6 1.558,5 785,4 57,1 2.608,7 244,0 1.442,6 729,9 46,1 2.442,8 34,3 131,6 

Q4 276,2 1509,3 865,1 78,5 2692,5 277,7 1718,0 789,2 78,7 2826,9 144,8 -279,2 

2012. Q1 207,6 1320,0 669,7 49,7 2230,2 208,6 1348,7 664,7 36,4 2241,7 28,8 -40,3 

Q2 292,0 1476,0 759,0 54,5 2544,9 239,5 1446,2 743,6 45,1 2437,8 31,4 75,6 

Q3 254,6 1555,1 760,7 76,0 2605,9 244,4 1483,1 723,5 63,7 2474,3 42,9 88,7 

Napomena: 

Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstva financija svih 

razina vlasti, fondova socijalnog osiguranja svih razina vlasti 

,entitetskih direkcija za ceste i entitetskih direkcija za autoceste. 

Podaci na godišnjoj razini za konsolidirane prihode/rashode 

uključuju lokalnu razinu vlasti (općine i gradovi), JP Direkcije za 

ceste svih razina vlasti FBiH, JP Putevi RS, JP Autoceste FBiH i JP 

Autoputevi RS dok ih podaci za tromjesečja zbog nedostupnosti 

izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda s jedne i 

rashoda s neto nabavkom nefinancijskih sredstava s druge strane 

predstavlja neto suficit/deficit. 


Административни подаци прикупљени од: министарства финансија 

свих нивоа власти, фондова социјалнoг осигурања свих нивоа власти, 

ентитетских дирекција за путеве и ентитетских дирекција за аутопутеве. 

Подаци на годишњем нивоу за консолидоване приходе/расходе 

укључују локални ниво власти (општине и градови), ЈП Дирекције за 

цесте свих нивоа власти ФБиХ, ЈП Путеви РС, ЈП Аутоцесте ФБиХ и ЈП 

Аутопутеви РС, док их подаци за квартале због недоступности изворних 

података не укључују. Разлика између прихода с једне и расхода с нето 

набавком нефинасијских средстава с друге стране представља нето 

суфицит/дефицит.


T41: Vladine finansije BiH - struktura konsolidovanih prihoda i rashoda 


Napomena: 

Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstva finansija svih nivoa 

vlasti, fondova socijalnog osiguranja svih nivoa vlasti, entitetskih direkcija 

za ceste i entiteskih direkcija za autoceste. Podaci na godišnjem nivou 

za konsolidovane prihode/rashode uključuju lokalni nivo vlasti (općine 

i gradove), JP Direkcijе za ceste svih nivoa vlasti FBiH, JP Putevi RS, JP 

Autoceste FBiH i JP Autoputevi RS, dok ih podaci za kvartale zbog 

nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s 

jedne, i rashoda s neto nabavkom nefinansijskih sredstava, s druge strane, 


222 

Porez 

Taxes 

Doprinosi 

za 

socijalno 

Social 

contributions 

Grantovi i 

ostali 

prihodi 

Grants and 

other 

revenue 

Prihodi 

Revenue 

Kompenzacija 

zaposlenih 

Compensation 

of employees 

Korištenje 

roba i 

usluga 

Use of 

goods and 

services 

T41: Government Finance of BH - Structure of Consolidated 

Revenues and Expenses - in KM million - 

Kamate Subvencije 

Interest Subsidies 

Socijalna 

davanja 

Social 

benefits 

Grantovi i 

ostali 

rashodi 

Grants and 

other 

expense 

Rashodi 

Expense 

Neto nabavka 


sredstava 

Net acquisition 

of nonfinancial 

assets 

2003. 3.223,6 1.877,8 919,6 6.021,0 1.783,5 1.518,4 107,2 154,8 1.749,7 366,7 5.680,4 237,9 

2004. 3.401,8 2.002,8 975,5 6.380,2 1.776,2 1.414,8 84,4 184,4 1.965,4 471,4 5.896,7 229,5 

2005. 4.002,4 2.100,6 1.019,1 7.122,1 1.834,7 1.601,4 96,4 217,0 2.212,2 397,8 6.359,5 351,8 

2006. 4.947,1 2.536,2 1.103,1 8.586,4 2.222,7 1.986,0 108,0 310,4 2.426,5 492,4 7.546,0 489,6 

2007. 5.536,5 2.908,9 1.387,3 9.832,7 2.534,7 2.220,9 110,8 378,2 3.030,6 553,5 8.828,8 745,8 

2008. 5.946,3 3.568,7 1.388,1 10.903,1 3.022,3 2.462,0 123,6 439,6 3.945,1 607,0 10.599,6 842,8 

2009. 5.351,9 3.638,6 1.352,0 10.342,5 3.155,2 2.489,4 123,9 418,5 3.951,0 526,5 10.664,5 748,0 

2010. 5.640,2 3.813,0 1.409,4 10.862,6 3.169,8 2.593,1 122,7 476,6 3.770,3 707,8 10.840,3 634,2 

2011. 6.032,2 4.036,4 1.288,5 11.357,1 3.336,9 2.088,2 161,4 402,8 4.330,3 589,1 10.908,7 771,1 

2009. Q1 1.025,6 816,3 159,1 2.001,0 661,2 463,4 18,9 38,2 839,7 69,8 2.091,2 32,3 

Q2 1.145,0 926,8 336,9 2.408,7 711,8 558,3 41,8 90,9 901,2 108,3 2.412,3 54,1 

Q3 1.195,5 927,4 209,3 2.332,1 631,8 462,8 20,2 115,9 945,1 162,6 2.338,4 62,9 

Q4 1.244,1 967,9 223,3 2.435,3 776,4 666,5 30,0 134,3 1.136,2 226,9 2.970,2 161,1 

2010. Q1 1.048,5 902,0 154,7 2.105,2 634,6 485,7 18,0 48,4 853,6 84,8 2.125,1 53,7 

Q2 1.264,8 944,2 223,8 2.432,7 707,5 548,9 34,5 102,5 921,9 127,6 2.442,9 61,6 

Q3 1.277,7 925,1 180,5 2.383,3 644,9 541,6 17,6 115,3 905,9 186,9 2.412,2 57,3 

Q4 1.307,7 1.041,7 281,1 2.630,5 725,9 622,7 35,3 170,0 959,7 282,2 2.795,8 136,1 

2011. Q1 1.118,2 890,7 154,3 2.163,1 697,1 350,8 21,8 39,4 995,2 69,9 2.174,1 11,4 

Q2 1.296,2 1.004,9 178,8 2.479,9 709,3 424,3 39,1 50,2 1.061,0 161,5 2.445,4 35,3 

Q3 1.342,3 1.034,3 232,1 2.608,7 712,3 400,5 37,0 116,9 1.091,1 84,9 2.442,8 34,3 

Q4 1.390,5 1.106,5 195,5 2.692,5 712,5 533,9 43,1 155,4 1.094,6 287,5 2.826,9 144,8 

2012. Q1 1132,0 931,4 166,9 2230,2 702,6 367,7 34,2 32,3 1028,2 76,7 2241,7 28,8 

Q2 1279,5 1021,9 243,4 2544,9 704,3 429,3 52,4 52,0 1048,0 151,8 2437,8 31,4 

Q3 1359,3 1007,0 239,7 2605,9 697,5 397,7 36,4 109,0 1091,2 142,4 2474,3 42,9 

Note: 

Administrative data collected from: Ministries of Finance of all levels of 

governement, Social Security Funds of all levels of government, Entities’ 

Road Reconstruction and Maintenance and Entities` Highways. Annual 

data for consolidated revenues/expenses include local level of government 

(municipalities and towns), FBH Public Enterprises for Road Reconstruction 

and Maintenance, Public Enterprise RS Roads, FBH Public Enterprise Highways 

and Public Enterprise RS Highways while Quarterly data, due to lack of source 

data, do not. Difference between revenues and expenses together with net 

acquisition of nonfinancial assets represents net surplus/deficit.


T41: Vladine financije BiH - struktura konsolidiranih prihoda i rashoda 


Porez 

Порез 

Doprinosi 

za 

socijalno 

Доприноси 

за 

социјално 

Grantovi i 

ostali 

prihodi 

Грантови 

и остали 


Prihod 

Приход 

Kompenzacija 

uposlenika 

Компензација 

запослених 

Napomena: 

Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstva financija svih razina 

vlasti, fondova socijalnog osiguranja svih razina vlasti ,entitetskih direkcija 

za ceste i entitetskih direkcija za autoceste. Podaci na godišnjoj razini za 

konsolidirane prihode/rashode uključuju lokalnu razinu vlasti (općine 

i gradovi), JP Direkcije za ceste svih razina vlasti FBiH, JP Putevi RS, JP 

Autoceste FBiH i JP Autoputevi RS dok ih podaci za tromjesečja zbog 

nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda s 

jedne i rashoda s neto nabavkom nefinancijskih sredstava s druge strane 


Korištenje 

roba i 

usluga 

Коришћење 

роба и 

услуга 

T41: Владине финансије БиХ - структура консолидованих 

прихода и расхода - у милионима КМ - 

Kamate Subvencije 

Socijalna 

davanja 

Камате Субвенције Социјална 

давања 

Grantovi i 

ostali 

rashodi 

Грантови 

и остали 


Rashodi 

Расходи 

Neto nabavka 


sredstava 




2003. 3.223,6 1.877,8 919,6 6.021,0 1.783,5 1.518,4 107,2 154,8 1.749,7 366,7 5.680,4 237,9 

2004. 3.401,8 2.002,8 975,5 6.380,2 1.776,2 1.414,8 84,4 184,4 1.965,4 471,4 5.896,7 229,5 

2005. 4.002,4 2.100,6 1.019,1 7.122,1 1.834,7 1.601,4 96,4 217,0 2.212,2 397,8 6.359,5 351,8 

2006. 4.947,1 2.536,2 1.103,1 8.586,4 2.222,7 1.986,0 108,0 310,4 2.426,5 492,4 7.546,0 489,6 

2007. 5.536,5 2.908,9 1.387,3 9.832,7 2.534,7 2.220,9 110,8 378,2 3.030,6 553,5 8.828,8 745,8 

2008. 5.946,3 3.568,7 1.388,1 10.903,1 3.022,3 2.462,0 123,6 439,6 3.945,1 607,0 10.599,6 842,8 

2009. 5.351,9 3.638,6 1.352,0 10.342,5 3.155,2 2.489,4 123,9 418,5 3.951,0 526,5 10.664,5 748,0 

2010. 5.640,2 3.813,0 1.409,4 10.862,6 3.169,8 2.593,1 122,7 476,6 3.770,3 707,8 10.840,3 634,2 

2011. 6.032,2 4.036,4 1.288,5 11.357,1 3.336,9 2.088,2 161,4 402,8 4.330,3 589,1 10.908,7 771,1 

2009. Q1 1.025,6 816,3 159,1 2.001,0 661,2 463,4 18,9 38,2 839,7 69,8 2.091,2 32,3 

Q2 1.145,0 926,8 336,9 2.408,7 711,8 558,3 41,8 90,9 901,2 108,3 2.412,3 54,1 

Q3 1.195,5 927,4 209,3 2.332,1 631,8 462,8 20,2 115,9 945,1 162,6 2.338,4 62,9 

Q4 1.244,1 967,9 223,3 2.435,3 776,4 666,5 30,0 134,3 1.136,2 226,9 2.970,2 161,1 

2010. Q1 1.048,5 902,0 154,7 2.105,2 634,6 485,7 18,0 48,4 853,6 84,8 2.125,1 53,7 

Q2 1.264,8 944,2 223,8 2.432,7 707,5 548,9 34,5 102,5 921,9 127,6 2.442,9 61,6 

Q3 1.277,7 925,1 180,5 2.383,3 644,9 541,6 17,6 115,3 905,9 186,9 2.412,2 57,3 

Q4 1.307,7 1.041,7 281,1 2.630,5 725,9 622,7 35,3 170,0 959,7 282,2 2.795,8 136,1 

2011. Q1 1.118,2 890,7 154,3 2.163,1 697,1 350,8 21,8 39,4 995,2 69,9 2.174,1 11,4 

Q2 1.296,2 1.004,9 178,8 2.479,9 709,3 424,3 39,1 50,2 1.061,0 161,5 2.445,4 35,3 

Q3 1.342,3 1.034,3 232,1 2.608,7 712,3 400,5 37,0 116,9 1.091,1 84,9 2.442,8 34,3 

Q4 1.390,5 1.106,5 195,5 2.692,5 712,5 533,9 43,1 155,4 1.094,6 287,5 2.826,9 144,8 


Q2 1279,5 1021,9 243,4 2544,9 704,3 429,3 52,4 52,0 1048,0 151,8 2437,8 31,4 

Q3 1359,3 1007,0 239,7 2605,9 697,5 397,7 36,4 109,0 1091,2 142,4 2474,3 42,9 


Административни подаци прикупљени од: министарстaва финансија 

свих нивоа власти, фондова социјалнoг осигурања свих нивоа власти 

и ентитетских дирекција за путеве. Подаци на годишњем нивоу за 

консолидоване приходе/расходе укључују и локални ниво власти 

(општине и градове), ЈП Дирекција за цесте ФБиХ и ЈП Путеви РС док 

их подаци за квартале због недоступности изворних података не 

укључују. Разлика између прихода с једне и расхода с нето набавком 

нефинасијских средстава с друге стране представља нето суфицит/ 

дефицит. 

223


T42: Vladine finansije FBiH - jedinice sektora vlade 


Napomena: 

Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstava finansija, fondova 

socijalnog osiguranja svih nivoa vlasti u FBiH, JP Direkcije za ceste svih 

nivoa vlasti FBiH i JP Autoceste FBiH. Podaci na godišnjem nivou za 

konsolidovane prihode/rashode uključuju lokalni nivo vlasti (općine i 

gradovi), JP Direkcije za ceste svih nivoa vlasti FBiH i JP Autoceste FBiH 

dok ih podaci za kvartale zbog nedostupnosti izvornih podataka ne 

uključuju. Razlika između prihoda, s jedne, i rashoda s neto nabavkom 

nefinansijskih sredstava, s druge strane, predstavlja neto suficit/ 

deficit. 

224 

Budžet 

Federacije 

BiH 

Federation 

BH 

budget 

Fondovi 

socijalnog 

osiguranja 

Social 

security 

funds 

Kantoni 

Cantons 

Konsolidovani 

prihodi 

Consolidated 

revenue 

Budžet 

Federacije BiH 

Federation 

BH budget 

T42: Government Finance of FBH - Government Sector Units 


Fondovi socijalnog 

osiguranja 

Social 

security 

funds 

Kantoni 

Cantons 

Konsolidovani 

rashodi 

Consolidated 

expense 

Neto 

nabavka 


sredstava 



assets 

Neto suficit/deficit 

Net 

surplus/ 

deficit 

2003. 1.011,3 1.367,6 1.244,4 3.889,1 992,1 1.315,5 1.163,6 3.706,7 92,3 90,2 

2004. 1.052,0 1.530,4 1.299,8 4.163,0 988,6 1.452,6 1.205,5 3.877,5 127,6 157,8 

2005. 1.120,9 1.659,6 1.367,3 4.488,3 912,5 1.593,8 1.332,3 4.082,6 118,3 287,4 

2006. 1.157,1 1.843,9 1.722,9 5.177,2 846,3 1.816,2 1.566,9 4.590,0 198,4 388,9 

2007. 1.319,8 2.265,9 1.895,9 5.901,0 1.254,3 2.216,5 1.815,0 5.532,4 248,1 120,5 

2008. 1.296,9 2.764,6 2.032,6 6.537,5 1.574,1 2.729,4 2.027,8 6.651,2 397,4 -511,1 

2009. 1.205,3 2.739,7 1.788,5 6.074,6 1.357,1 2.812,4 1.865,0 6.292,4 300,7 -518,5 

2010. 1.398,7 2.875,2 1.854,8 6.474,1 1.325,5 2.859,8 1.894,5 6.324,5 281,3 -131,7 

2011. 1.321,6 2.924,0 1.903,6 6.571,2 1.318,7 2.990,4 1.897,4 6.449,7 338,8 -217,3 

2009. Q1 245,9 576,7 384,3 1.180,9 174,7 685,0 421,8 1.255,5 13,4 -88,0 

Q2 346,4 684,3 447,8 1.419,5 320,7 705,1 455,5 1.422,4 26,9 -29,8 

Q3 341,3 686,4 474,2 1.442,8 307,5 686,0 417,7 1.352,1 26,5 64,2 

Q4 271,7 792,4 482,1 1.448,2 554,2 736,2 570,0 1.762,4 52,8 -367,0 

2010. Q1 254,9 672,3 398,3 1.250,9 226,1 688,2 412,7 1.252,4 26,8 -28,3 

Q2 356,9 718,9 460,5 1.458,8 397,4 709,0 453,5 1.482,4 22,2 -45,8 

Q3 368,4 711,5 483,7 1.487,6 295,4 721,2 458,2 1.398,8 30,4 58,3 

Q4 418,6 772,5 457,3 1.598,6 406,6 741,5 519,6 1.617,9 51,4 -70,8 

2011. Q1 261,6 687,1 417,4 1.312,8 248,2 695,1 402,9 1.292,9 6,2 13,7 

Q2 323,6 724,6 465,9 1.449,4 300,7 752,1 449,7 1.437,6 8,5 3,2 

Q3 388,1 736,5 507,7 1.558,5 327,7 748,3 440,4 1.442,6 11,3 104,6 

Q4 348,3 775,7 458,3 1.509,3 442,1 794,9 554,0 1.718,0 37,4 -246,1 

2012. Q1 291,7 688,2 401,5 1320,0 255,1 742,8 412,2 1348,7 8,1 -36,8 

Q2 351,1 737,3 448,8 1476,0 306,4 749,9 451,1 1446,2 11,0 18,9 

Q3 382,8 768,6 489,4 1555,1 353,2 757,1 458,6 1483,1 12,3 59,7 

Note: 

Administrative data are collected from: Ministries of Finance, Social Security 

Funds of all levels of authorities in FBH, Public Enterprises for Road Reconstruction 

and Maintenance of all levels authorities in FBH and FBH Public Enterprise 

Highways. Annual data for consolidated revenues/expenses include 

local level of authorities (municipalities and towns), Public Enterprises for 

Road Reconstruction and Maintenance of all levels authorities in FBH and 

FBH Public Enterprise Highways, while Quarterly data, due to lack of source 


acquisition of nonfinancial assets represents net surplus/deficit.


T42: Vladine financije FBiH - jedinice sektora vlade 


Proračun 

Federacije 

BiH 

Буџет 

Федерације 

БиХ 

Fondovi 

socijalnog 

osiguranja 

Фондови 

социјалног 

осигурања 

Kantoni 

Konsolidirani 

prihodi 

Кантони Консолидовани 


Napomena: 

Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstva financija, fondova 

socijalnog osiguranja svih razina vlasti u FBiH, JP Direkcije za ceste 

svih razina vlasti FBiH i JP Autoceste FBiH. Podaci na godišnjoj razini za 


i gradove), JP Direkcije za ceste svih razina vlasti FBiH i JP Autoceste 

FBiH, dok ih podaci za tromjesečja zbog nedostupnosti izvornih 

podataka ne uključuju. Razlika između prihoda s jedne i rashoda s 

neto nabavkom nefinancijskih sredstava s druge strane predstavlja 

neto suficit/deficit. 

Proračun 

Federacije 

BiH 

Буџет 

Федерације 

БиХ 

T42: Владине финансије ФБиХ - јединице сектора владе 


Fondovi socijalnog 

osiguranja 




Kantoni 

Konsolidirani 

rashodi 

Кантони Консолидовани 


Neto nabavka 


sredstava 

Нето 

набавка 



Neto suficit/ 

deficit 

Нето 



2003. 1.011,3 1.367,6 1.244,4 3.889,1 992,1 1.315,5 1.163,6 3.706,7 92,3 90,2 

2004. 1.052,0 1.530,4 1.299,8 4.163,0 988,6 1.452,6 1.205,5 3.877,5 127,6 157,8 

2005. 1.120,9 1.659,6 1.367,3 4.488,3 912,5 1.593,8 1.332,3 4.082,6 118,3 287,4 

2006. 1.157,1 1.843,9 1.722,9 5.177,2 846,3 1.816,2 1.566,9 4.590,0 198,4 388,9 

2007. 1.319,8 2.265,9 1.895,9 5.901,0 1.254,3 2.216,5 1.815,0 5.532,4 248,1 120,5 

2008. 1.296,9 2.764,6 2.032,6 6.537,5 1.574,1 2.729,4 2.027,8 6.651,2 397,4 -511,1 

2009. 1.205,3 2.739,7 1.788,5 6.074,6 1.357,1 2.812,4 1.865,0 6.292,4 300,7 -518,5 

2010. 1.398,7 2.875,2 1.854,8 6.474,1 1.325,5 2.859,8 1.894,5 6.324,5 281,3 -131,7 

2011. 1.321,6 2.924,0 1.903,6 6.571,2 1.318,7 2.990,4 1.897,4 6.449,7 338,8 -217,3 

2009. Q1 245,9 576,7 384,3 1.180,9 174,7 685,0 421,8 1.255,5 13,4 -88,0 

Q2 346,4 684,3 447,8 1.419,5 320,7 705,1 455,5 1.422,4 26,9 -29,8 

Q3 341,3 686,4 474,2 1.442,8 307,5 686,0 417,7 1.352,1 26,5 64,2 

Q4 271,7 792,4 482,1 1.448,2 554,2 736,2 570,0 1.762,4 52,8 -367,0 

2010. Q1 254,9 672,3 398,3 1.250,9 226,1 688,2 412,7 1.252,4 26,8 -28,3 

Q2 356,9 718,9 460,5 1.458,8 397,4 709,0 453,5 1.482,4 22,2 -45,8 

Q3 368,4 711,5 483,7 1.487,6 295,4 721,2 458,2 1.398,8 30,4 58,3 

Q4 418,6 772,5 457,3 1.598,6 406,6 741,5 519,6 1.617,9 51,4 -70,8 

2011. Q1 261,6 687,1 417,4 1.312,8 248,2 695,1 402,9 1.292,9 6,2 13,7 

Q2 323,6 724,6 465,9 1.449,4 300,7 752,1 449,7 1.437,6 8,5 3,2 

Q3 388,1 736,5 507,7 1.558,5 327,7 748,3 440,4 1.442,6 11,3 104,6 

Q4 348,3 775,7 458,3 1.509,3 442,1 794,9 554,0 1.718,0 37,4 -246,1 

2012. Q1 291,7 688,2 401,5 1320,0 255,1 742,8 412,2 1348,7 8,1 -36,8 

Q2 351,1 737,3 448,8 1476,0 306,4 749,9 451,1 1446,2 11,0 18,9 

Q3 382,8 768,6 489,4 1555,1 353,2 757,1 458,6 1483,1 12,3 59,7 


Административни подаци прикупљени од: министарстава финансија, 

фондова социјалног осигурања свих нивоа власти у ФБиХ, ЈП Дирекције 

за цесте свих нивоа власти ФБиХ и ЈП Аутоцесте ФБиХ. Подаци на 

годишњем нивоу за консолидоване приходе/расходе укључују локални 

ниво власти (општине и градови), ЈП Дирекције за цесте свих нивоа 

власти ФБиХ и ЈП Аутоцесте ФБиХ, док их подаци за квартале због 

недоступности изворних података не укључују. Разлика између прихода, 

с једне, и расхода с нето набавком нефинансијских средстава, с друге 

стране, представља нето суфицит/дефицит. 

225


T43: Vladine finansije FBiH - struktura konsolidovanih prihoda i rashoda 


Napomena: 

Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstava finansija, fondova 

socijalnog osiguranja svih nivoa vlasti u FBiH, JP Direkcije za ceste svih 

nivoa vlasti FBiH i JP Autoceste FBiH. Podaci na godišnjem nivou za 

konsolidovane prihode/rashode uključuju lokalni nivo vlasti (općine i 

gradovi), JP Direkcije za ceste svih nivoa vlasti FBiH i JP Autoceste FBiH 


uključuju. Razlika između prihoda, s jedne, i rashoda s neto nabavkom 

nefinansijskih sredstava, s druge strane, predstavlja neto suficit/ 

deficit. 

226 

Porez 

Taxes 

Doprinosi za 

socijalno 

Social 

contributions 

Grantovi i ostali 

prihodi 

Grants and 

other revenue 

Prihodi 

Revenue 

Kompenzacija 

zaposlenih 

Compensation 

of employees 

Korištenje roba 

i usluga 

Use of goods 

and services 

T43: Government Finance of FBH - Structure of Consolidated 


2003. 2.103,9 1.343,9 441,3 3.889,1 1.197,5 896,5 74,8 86,8 1.210,7 240,4 3.706,7 92,3 

2004. 2.221,2 1.456,7 485,1 4.163,0 1.119,3 868,9 53,5 112,5 1.342,2 381,0 3.877,5 127,6 

2005. 2.389,4 1.554,1 544,8 4.488,3 1.129,5 1.000,9 59,1 133,6 1.498,8 260,7 4.082,6 118,3 

2006. 2.799,9 1.781,5 595,8 5.177,2 1.215,2 1.123,3 64,8 208,6 1.602,2 375,9 4.590,0 198,4 

2007. 3.139,6 2.077,0 684,4 5.901,0 1.395,4 1.283,9 64,1 232,8 2.094,0 462,3 5.532,4 248,1 

2008. 3.295,5 2.510,6 731,4 6.537,5 1.624,0 1.464,6 68,8 274,8 2.748,6 470,4 6.651,2 397,4 

2009. 2.893,0 2.467,4 714,2 6.074,6 1.609,0 1.460,9 67,8 247,6 2.618,4 288,6 6.292,4 300,7 

2010. 3.102,7 2.617,2 754,2 6.474,1 1.618,7 1.518,0 65,4 294,6 2.461,3 366,4 6.324,5 281,3 

2011. 3.222,4 2.650,8 698,1 6.571,2 1.663,0 1.547,5 91,1 251,4 2.513,7 382,9 6.449,7 338,8 

2009. Q1 551,3 543,5 86,1 1.180,9 322,9 297,3 11,5 26,9 549,8 47,1 1.255,5 13,4 

Q2 644,3 638,4 136,8 1.419,5 364,0 311,9 24,4 36,4 620,3 65,3 1.422,4 26,9 

Q3 679,3 632,7 130,8 1.442,8 294,1 298,3 12,1 81,6 607,4 58,5 1.352,1 26,5 

Q4 640,3 652,5 155,4 1.448,2 429,5 391,4 18,3 76,2 764,6 82,3 1.762,4 52,8 

2010. Q1 582,4 590,6 78,0 1.250,9 305,8 299,0 10,3 35,4 547,2 54,7 1.252,4 26,8 

Q2 732,4 644,9 81,5 1.458,8 355,7 327,8 21,8 71,2 617,7 88,2 1.482,4 22,2 

Q3 735,5 640,2 111,9 1.487,6 309,3 311,9 8,7 64,6 596,0 108,3 1.398,8 30,4 

Q4 697,2 741,5 159,8 1.598,6 364,8 374,6 22,5 96,6 624,0 135,5 1.617,9 51,4 

2011. Q1 610,8 629,4 72,6 1.312,8 339,4 297,8 11,9 23,6 572,5 47,8 1.292,9 6,2 

Q2 715,9 660,1 73,4 1.449,4 345,4 341,8 24,4 27,1 617,4 81,5 1.437,6 8,5 

Q3 729,0 665,2 164,2 1.558,5 342,7 313,0 26,2 73,7 623,0 63,9 1.442,6 11,3 

Q4 724,9 696,1 88,3 1.509,3 346,8 383,3 25,4 101,3 661,9 199,4 1.718,0 37,4 

2012. Q1 602,3 618,1 99,6 1320,0 339,7 310,9 19,6 24,1 601,5 53,0 1.348,7 8,1 

Q2 683,4 673,8 118,8 1476,0 340,2 347,2 30,2 32,1 611,1 85,3 1.446,2 11,0 

Q3 720,6 664,9 169,6 1555,1 337,3 316,6 20,2 85,0 633,2 90,8 1.483,1 12,3 

Kamate 

Interest 

Subvencije 

Subsidies 

Socijalna 

davanja 

Social benefits 


rashodi 

Grants and 

other expense 

Note: 

Administrative data are collected from: Ministries of Finance, Social Security 

Funds of all levels of authorities in FBH, Public Enterprises for Road Reconstruction 

and Maintenance of all levels authorities in FBH and FBH Public Enterprise 


local level of authorities (municipalities and towns), Public Enterprises for 

Road Reconstruction and Maintenance of all levels authorities in FBH and 

FBH Public Enterprise Highways, while Quarterly data, due to lack of source 


acquisition of nonfinancial assets represents net surplus/deficit. 

Rashodi 

Expense 

Neto nabavka 


sredstava 



assets


T43: Vladine financije FBiH - struktura konsolidiranih prihoda i rashoda 


Porez 

Порез 

Doprinosi za 

socijalno 

Доприноси за 



prihodi 

Грантови и 

остали приходи 

Napomena: 


socijalnog osiguranja svih razina vlasti u FBiH, JP Direkcije za ceste 

svih razina vlasti FBiH i JP Autoceste FBiH. Podaci na godišnjoj razini za 


i gradove), JP Direkcije za ceste svih ra zina vlasti FBiH i JP Autoceste 

FBiH, dok ih podaci za tromjesečja zbog nedostupnosti izvornih 

podataka ne uključuju. Razlika između prihoda s jedne i rashoda s 

neto nabavkom nefinancijskih sredstava s druge strane predstavlja 

neto suficit/deficit. 

Prihod 

Приход 

Kompenzacija 

uposlenika 




i usluga 


роба и услуга 

T43: Владине финансије ФБиХ - структура консолидованих 

прихода и расходa - у милионима КМ - 

2003. 2.103,9 1.343,9 441,3 3.889,1 1.197,5 896,5 74,8 86,8 1.210,7 240,4 3.706,7 92,3 

2004. 2.221,2 1.456,7 485,1 4.163,0 1.119,3 868,9 53,5 112,5 1.342,2 381,0 3.877,5 127,6 

2005. 2.389,4 1.554,1 544,8 4.488,3 1.129,5 1.000,9 59,1 133,6 1.498,8 260,7 4.082,6 118,3 

2006. 2.799,9 1.781,5 595,8 5.177,2 1.215,2 1.123,3 64,8 208,6 1.602,2 375,9 4.590,0 198,4 

2007. 3.139,6 2.077,0 684,4 5.901,0 1.395,4 1.283,9 64,1 232,8 2.094,0 462,3 5.532,4 248,1 

2008. 3.295,5 2.510,6 731,4 6.537,5 1.624,0 1.464,6 68,8 274,8 2.748,6 470,4 6.651,2 397,4 

2009. 2.893,0 2.467,4 714,2 6.074,6 1.609,0 1.460,9 67,8 247,6 2.618,4 288,6 6.292,4 300,7 

2010. 3.102,7 2.617,2 754,2 6.474,1 1.618,7 1.518,0 65,4 294,6 2.461,3 366,4 6.324,5 281,3 

2011. 3.222,4 2.650,8 698,1 6.571,2 1.663,0 1.547,5 91,1 251,4 2.513,7 382,9 6.449,7 338,8 

2009. Q1 551,3 543,5 86,1 1.180,9 322,9 297,3 11,5 26,9 549,8 47,1 1.255,5 13,4 

Q2 644,3 638,4 136,8 1.419,5 364,0 311,9 24,4 36,4 620,3 65,3 1.422,4 26,9 

Q3 679,3 632,7 130,8 1.442,8 294,1 298,3 12,1 81,6 607,4 58,5 1.352,1 26,5 

Q4 640,3 652,5 155,4 1.448,2 429,5 391,4 18,3 76,2 764,6 82,3 1.762,4 52,8 

2010. Q1 582,4 590,6 78,0 1.250,9 305,8 299,0 10,3 35,4 547,2 54,7 1.252,4 26,8 

Q2 732,4 644,9 81,5 1.458,8 355,7 327,8 21,8 71,2 617,7 88,2 1.482,4 22,2 

Q3 735,5 640,2 111,9 1.487,6 309,3 311,9 8,7 64,6 596,0 108,3 1.398,8 30,4 

Q4 697,2 741,5 159,8 1.598,6 364,8 374,6 22,5 96,6 624,0 135,5 1.617,9 51,4 

2011. Q1 610,8 629,4 72,6 1.312,8 339,4 297,8 11,9 23,6 572,5 47,8 1.292,9 6,2 

Q2 715,9 660,1 73,4 1.449,4 345,4 341,8 24,4 27,1 617,4 81,5 1.437,6 8,5 

Q3 729,0 665,2 164,2 1.558,5 342,7 313,0 26,2 73,7 623,0 63,9 1.442,6 11,3 

Q4 724,9 696,1 88,3 1.509,3 346,8 383,3 25,4 101,3 661,9 199,4 1.718,0 37,4 

2012. Q1 602,3 618,1 99,6 1320,0 339,7 310,9 19,6 24,1 601,5 53,0 1.348,7 8,1 

Q2 683,4 673,8 118,8 1476,0 340,2 347,2 30,2 32,1 611,1 85,3 1.446,2 11,0 

Q3 720,6 664,9 169,6 1555,1 337,3 316,6 20,2 85,0 633,2 90,8 1.483,1 12,3 

Kamate 

Камате 

Subvencije 

Субвенције 

Socijalna 

davanja 

Социјална 

давања 


rashodi 


остали расходи 


Административни подаци прикупљени од: министарстава финансија, 

фондова социјалног осигурања свих нивоа власти у ФБиХ, ЈП 

Дирекције за цесте свих нивоа власти ФБиХ и ЈП Аутоцесте ФБиХ. 

Подаци на годишњем нивоу за консолидоване приходе/расходе 

укључују локални ниво власти (општине и градови), ЈП Дирекције за 

цесте свих нивоа власти ФБиХ и ЈП Аутоцесте ФБиХ, док их подаци за 

квартале због недоступности изворних података не укључују. Разлика 

између прихода, с једне, и расхода с нето набавком нефинансијских 

средстава, с друге стране, представља нето суфицит/дефицит. 

Rashodi 

Расходи 

227 

Neto nabavka 

nefinansijckih 

sredstava 



средстава


T44: Vladine finansije RS - jedinice sektora vlade 


Napomena: 

Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstva finansija, fondova 

socijalnog osiguranja u RS, JP Putevi RS i JP Autoputevi RS. Podaci 

na godišnjem nivou za konsolidovane prihode/rashode uključuju 

lokalni nivo vlasti (općine i gradovi), JP Putevi RS i JP Autoputevi RS, 


uključuju. Razlika između prihoda, s jedne strane, i rashoda s neto 

nabavkom nefinansijskih sredstava, s druge strane, predstavlja neto 

suficit/deficit. 

228 

Budžet 

Republike 

Srpske 

RS 

Budget 

Fondovi 

socijalnog 

osiguranja 

Social 

security 

funds 

Konsolidovani 

prihodi 

Consolidated 

revenue 

Budžet 

Republike Srpske 

RS 

Budget 

T44: Government Finance of RS - Government Sector Units 


Fondovi 

socijalnog 

osiguranja 

Social 

security 

funds 

Konsolidovani 

Rashodi 

Consolidated 

Expense 

Neto nabavka 


sredstava 



assets 

Neto 

suficit/deficit 

Net 

surplus/deficit 

2003. 1.001,5 561,9 1.853,5 904,2 596,3 1.749,7 77,7 26,1 

2004. 981,2 653,0 1.853,7 922,0 653,6 1.743,9 75,8 34,0 

2005. 1.034,0 713,5 2.078,5 912,4 720,7 1.810,8 169,4 98,3 

2006. 1.211,3 950,2 2.525,6 1.049,1 944,1 2.187,5 212,0 126,2 

2007. 1.419,8 1.030,3 2.919,1 1.324,0 1.013,1 2.458,9 433,5 26,7 

2008. 1.547,1 1.348,9 3.264,5 1.602,6 1.313,9 3.003,7 329,4 -68,5 

2009. 1.349,4 1.377,9 3.080,3 1.676,0 1.517,4 3.316,6 310,0 -546,3 

2010. 1.422,8 1.488,1 3.234,6 1.676,3 1.552,0 3.410,6 241,8 -417,7 

2011. 1.656,4 1.573,7 3.685,6 1.628,8 1.497,8 3.372,1 372,6 -59,1 

2009. Q1 309,4 323,9 577,7 305,4 371,8 621,7 14,2 -58,2 

Q2 327,2 341,7 610,5 419,7 379,7 741,0 3,2 -133,7 

Q3 332,7 339,6 621,7 376,8 385,4 711,6 9,1 -98,9 

Q4 380,1 372,7 688,2 574,1 380,5 889,9 26,9 -228,7 

2010. Q1 304,8 367,0 611,2 336,6 373,2 649,2 21,4 -59,4 

Q2 358,2 371,1 659,2 365,4 387,0 682,3 26,4 -49,5 

Q3 357,9 336,0 637,9 413,0 388,5 745,4 9,1 -116,6 

Q4 401,9 413,9 692,8 561,3 403,2 841,5 9,7 -158,4 

2011. Q1 353,3 334,2 610,0 348,9 380,9 652,4 3,2 -45,6 

Q2 414,4 397,6 752,8 402,9 395,2 738,9 16,9 -3,0 

Q3 422,3 389,6 785,4 365,7 390,7 729,9 9,6 45,8 

Q4 466,4 448,5 865,1 511,2 327,7 789,2 73,0 2,9 

2012. Q1 360,1 359,6 669,7 338,7 376,0 664,7 15,9 -11,0 

Q2 415,7 393,9 759,0 391,4 402,8 743,6 13,5 1,8 

Q3 428,9 382,3 760,7 370,1 403,8 723,5 16,2 21,0 

Note: 

Administrative data collected from: Ministry of Finance, Social Security 

Funds in RS, Public Enterprise RS Roads and Public Enterprise RS 


local level of authorities (municipalities and towns), Public Enterprise 

RS Roads and Public Enterprise RS Highways while Quarterly data, 

due to the lack of source data, do not. Difference between revenues 

and expenses together with net acquisition of nonfinancial assets 

represents net surplus/deficit.


T44: Vladine financije RS - jedinice sektora vlade 


Budžet 

Republike 

Srpske 

Буџет 

Републике 

Српске 

Fondovi 

socijalnog 

osiguranja 




Konsolidirani 

prihodi 



Napomena: 


socijalnog osiguranja u RS, JP Putevi RS i JP Autoputevi RS. Podaci na 

godišnjoj razini za konsolidirane prihode/rashode uključuju lokalnu 

razinu vlasti (općine i gradove), JP Putevi RS i JP Autoputevi RS, dok 

ih podaci za tromjesečja zbog nedostupnosti izvornih podataka ne 

uključuju. Razlika između prihoda s jedne i rashoda s neto nabavkom 

nefinancijskih sredstava s druge strane predstavlja neto suficit/ 

deficit. 

Budžet 

Republike 

Srpske 

Буџет 

Републике Српске 

T44: Владине финансије РС - јединице сектора владе 


Fondovi 

socijalnog 

osiguranja 




Konsolidirani 

Rashodi 



Neto nabavka 


sredstava 




Neto 

suficit/deficit 

Нето 



2003. 1.001,5 561,9 1.853,5 904,2 596,3 1.749,7 77,7 26,1 

2004. 981,2 653,0 1.853,7 922,0 653,6 1.743,9 75,8 34,0 

2005. 1.034,0 713,5 2.078,5 912,4 720,7 1.810,8 169,4 98,3 

2006. 1.211,3 950,2 2.525,6 1.049,1 944,1 2.187,5 212,0 126,2 

2007. 1.419,8 1.030,3 2.919,1 1.324,0 1.013,1 2.458,9 433,5 26,7 

2008. 1.547,1 1.348,9 3.264,5 1.602,6 1.313,9 3.003,7 329,4 -68,5 

2009. 1.349,4 1.377,9 3.080,3 1.676,0 1.517,4 3.316,6 310,0 -546,3 

2010. 1.422,8 1.488,1 3.234,6 1.676,3 1.552,0 3.410,6 241,8 -417,7 

2011. 1.656,4 1.573,7 3.685,6 1.628,8 1.497,8 3.372,1 372,6 -59,1 

2009. Q1 309,4 323,9 577,7 305,4 371,8 621,7 14,2 -58,2 

Q2 327,2 341,7 610,5 419,7 379,7 741,0 3,2 -133,7 

Q3 332,7 339,6 621,7 376,8 385,4 711,6 9,1 -98,9 

Q4 380,1 372,7 688,2 574,1 380,5 889,9 26,9 -228,7 

2010. Q1 304,8 367,0 611,2 336,6 373,2 649,2 21,4 -59,4 

Q2 358,2 371,1 659,2 365,4 387,0 682,3 26,4 -49,5 

Q3 357,9 336,0 637,9 413,0 388,5 745,4 9,1 -116,6 

Q4 401,9 413,9 692,8 561,3 403,2 841,5 9,7 -158,4 

2011. Q1 353,3 334,2 610,0 348,9 380,9 652,4 3,2 -45,6 

Q2 414,4 397,6 752,8 402,9 395,2 738,9 16,9 -3,0 

Q3 422,3 389,6 785,4 365,7 390,7 729,9 9,6 45,8 

Q4 466,4 448,5 865,1 511,2 327,7 789,2 73,0 2,9 

2012. Q1 360,1 359,6 669,7 338,7 376,0 664,7 15,9 -11,0 

Q2 415,7 393,9 759,0 391,4 402,8 743,6 13,5 1,8 

Q3 428,9 382,3 760,7 370,1 403,8 723,5 16,2 21,0 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

229


T45: Vladine finansije RS - struktura konsolidovanih prihoda i rashoda 


Napomena: 

Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstva finansija, fondova 


godišnjem nivou za konsolidovane prihode/rashode uključuju lokalni 

nivo vlasti (općine i gradovi), JP Putevi RS i JP Autoputevi RS, dok ih podaci 

za kvartale zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika 

između prihoda, s jedne strane, i rashoda s neto nabavkom nefinansijskih 

sredstava, s druge strane, predstavlja neto suficit/deficit. 

230 

Porez 

Taxes 

Doprinosi za 

socijalno 

Social 

contributions 


Prihodi 

Grants and 

other revenue 

Prihodi 

Revenue 

Kompenzacija 

zaposlenih 

Compensation 

of employees 


i usluga 

Use of goods 

and services 

T45: Government Finance of RS - Structure of Consolidated 


2003. 971,5 523,1 358,8 1853,5 428,1 496,4 32,5 67,7 515,1 210,0 1749,7 77,7 

2004. 1031,2 532,5 290,0 1853,7 453,2 414,7 30,9 71,9 602,4 170,9 1743,9 75,8 

2005. 1235,9 530,2 312,4 2078,5 449,2 444,3 37,2 82,2 671,1 126,6 1810,8 169,4 

2006. 1434,8 736,6 354,3 2525,6 487,9 644,9 42,3 101,8 788,4 122,2 2187,5 212,0 

2007. 1599,2 811,2 508,8 2919,1 578,1 707,5 46,6 131,4 907,6 87,8 2458,9 433,5 

2008. 1768,7 1034,3 461,5 3264,5 780,9 734,8 54,4 163,3 1145,9 124,4 3003,7 329,4 

2009. 1539,3 1145,1 395,9 3080,3 840,6 815,3 55,5 167,6 1261,5 176,0 3316,6 310,0 

2010. 1616,7 1161,3 456,6 3234,6 830,7 853,3 56,7 176,3 1238,4 255,2 3410,6 241,8 

2011. 1.918,8 1.351,1 415,7 3.685,6 951,0 285,5 69,3 142,3 1.739,1 184,8 3.372,1 328,1 

2009. Q1 266,5 267,3 43,8 577,7 166,6 138,8 7,1 11,1 284,4 13,6 621,7 14,2 

Q2 284,4 282,0 44,1 610,5 166,8 198,0 17,4 50,4 271,9 36,6 741,0 3,2 

Q3 290,2 288,1 43,4 621,7 161,4 117,4 7,9 31,8 317,9 75,2 711,6 9,1 

Q4 334,3 307,7 46,2 688,2 170,2 184,9 11,6 61,4 334,8 127,0 889,9 26,9 

2010. Q1 258,5 305,9 46,8 611,2 159,8 147,2 7,4 12,7 297,4 24,6 649,2 21,4 

Q2 318,9 292,5 47,8 659,2 163,3 162,9 12,8 30,8 283,8 28,7 682,3 26,4 

Q3 314,9 278,0 45,0 637,9 163,0 160,9 8,6 47,9 291,1 73,9 745,4 9,1 

Q4 338,0 284,8 70,0 692,8 170,7 192,7 12,8 71,2 313,3 80,8 841,5 9,7 

2011. Q1 303,5 255,5 50,9 610,0 182,4 13,5 9,5 15,5 411,9 19,5 652,4 3,2 

Q2 367,8 337,8 47,2 752,8 185,9 25,8 14,5 22,3 423,0 67,4 738,9 16,9 

Q3 392,3 362,3 30,8 785,4 178,7 26,2 10,4 42,8 451,5 20,3 729,9 9,6 

Q4 412,0 395,4 57,7 865,1 187,0 53,1 17,6 46,5 403,1 81,8 789,2 73,0 


Q2 371,0 341,3 46,6 759,0 187,4 28,9 22,2 18,8 426,4 59,9 743,6 13,5 

Q3 385,6 327,1 48,0 760,7 181,8 26,1 16,1 15,0 442,9 41,6 723,5 16,2 

Kamate 

Interest 

Subvencije 

Subsidies 

Socijalna 

davanja 

Social benefits 


rashodi 

Grants and 

other expense 

Note: 

Administrative data collected from: Ministry of Finance, Social Security 

Funds in RS, Public Enterprise RS Roads and Public Enterprise RS 

Highways. Annual data for consolidated revenues/expenses include local 

level of authorities (municipalities and towns), Public Enterprise RS Roads 

and Public Enterprise RS Highways while Quarterly data, due to the lack of 

source data, do not. Difference between revenues and expenses together 

with net acquisition of nonfinancial assets represents net surplus/deficit. 

Rashodi 

Expense 

Neto nabavka 


sredstava 



assets


T45: Vladine finansije RS - struktura konsolidiranih prihoda i rashoda 


Porez 

Порез 

Doprinosi za 

socijalno 

Доприноси за 



Prihodi 


остали приходи 

Prihod 

Приход 

Kompenzacija 

uposlenika 




i usluga 


роба и услуга 

T45: Владине финансије PC - структура консолидованих 

прихода и расходa - у милионима КМ - 

2003. 971,5 523,1 358,8 1853,5 428,1 496,4 32,5 67,7 515,1 210,0 1749,7 77,7 

2004. 1031,2 532,5 290,0 1853,7 453,2 414,7 30,9 71,9 602,4 170,9 1743,9 75,8 

2005. 1235,9 530,2 312,4 2078,5 449,2 444,3 37,2 82,2 671,1 126,6 1810,8 169,4 

2006. 1434,8 736,6 354,3 2525,6 487,9 644,9 42,3 101,8 788,4 122,2 2187,5 212,0 

2007. 1599,2 811,2 508,8 2919,1 578,1 707,5 46,6 131,4 907,6 87,8 2458,9 433,5 

2008. 1768,7 1034,3 461,5 3264,5 780,9 734,8 54,4 163,3 1145,9 124,4 3003,7 329,4 

2009. 1539,3 1145,1 395,9 3080,3 840,6 815,3 55,5 167,6 1261,5 176,0 3316,6 310,0 

2010. 1616,7 1161,3 456,6 3234,6 830,7 853,3 56,7 176,3 1238,4 255,2 3410,6 241,8 

2011. 1.918,8 1.351,1 415,7 3.685,6 951,0 285,5 69,3 142,3 1.739,1 184,8 3.372,1 328,1 

2009. Q1 266,5 267,3 43,8 577,7 166,6 138,8 7,1 11,1 284,4 13,6 621,7 14,2 

Q2 284,4 282,0 44,1 610,5 166,8 198,0 17,4 50,4 271,9 36,6 741,0 3,2 

Q3 290,2 288,1 43,4 621,7 161,4 117,4 7,9 31,8 317,9 75,2 711,6 9,1 

Q4 334,3 307,7 46,2 688,2 170,2 184,9 11,6 61,4 334,8 127,0 889,9 26,9 

2010. Q1 258,5 305,9 46,8 611,2 159,8 147,2 7,4 12,7 297,4 24,6 649,2 21,4 

Q2 318,9 292,5 47,8 659,2 163,3 162,9 12,8 30,8 283,8 28,7 682,3 26,4 

Q3 314,9 278,0 45,0 637,9 163,0 160,9 8,6 47,9 291,1 73,9 745,4 9,1 

Q4 338,0 284,8 70,0 692,8 170,7 192,7 12,8 71,2 313,3 80,8 841,5 9,7 

2011. Q1 303,5 255,5 50,9 610,0 182,4 13,5 9,5 15,5 411,9 19,5 652,4 3,2 

Q2 367,8 337,8 47,2 752,8 185,9 25,8 14,5 22,3 423,0 67,4 738,9 16,9 

Q3 392,3 362,3 30,8 785,4 178,7 26,2 10,4 42,8 451,5 20,3 729,9 9,6 

Q4 412,0 395,4 57,7 865,1 187,0 53,1 17,6 46,5 403,1 81,8 789,2 73,0 


Q2 371,0 341,3 46,6 759,0 187,4 28,9 22,2 18,8 426,4 59,9 743,6 13,5 

Q3 385,6 327,1 48,0 760,7 181,8 26,1 16,1 15,0 442,9 41,6 723,5 16,2 

Napomena: 



godišnjoj razini za konsolidirane prihode/rashode uključuju lokalnu razinu 

vlasti (općine i gradove), JP Putevi RS i JP Autoputevi RS, dok ih podaci za 

tromjesečja zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika 

između prihoda s jedne i rashoda s neto nabavkom nefinancijskih sredstava 

s druge strane predstavlja neto suficit/deficit. 

Kamate 

Камате 

Subvencije 

Субвенције 

Socijalna 

davanja 

Социјална 

давања 


rashodi 


остали расходи 

Rashodi 

Rashodi 

Neto nabavka 

nefinansijckih 

sredstava 





Административни подаци прикупљени од: министарства финансија, 

фондова социјалног осигурања у РС, ЈП Путеви РС и ЈП Аутопутеви РС. 

Подаци на годишњем нивоу за консолидоване приходе/расходе укључују 

локални ниво власти (општине и градове), ЈП Путеви РС и ЈП Аутопутеви 

РС, док их подаци за квартале због недоступности изворних података 

не укључују. Разлика између прихода с једне и расхода с нето набавком 

нефинасијских средстава с друге стране представља нето суфицит/дефицит. 

231


T46: Tokovi direktnih stranih ulaganja u BiH klasifikovani prema 

zemlji stranog ulagača - u milionima KM - 

Napomena: 

Direktna strana ulaganja (tokovi i stanja) kompilirana su u skladu sa najnovijim 

metodološkim uputstvima i preporukama Međunarodnog monetarnog fonda 

(MMF) i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Detaljan metodološki 

pristup kompilaciji i prezentiranju je predstavljen u MMF-ovom Priručniku za 

platni bilans - šesto izdanje i OECD-ovom Okvirnom konceptu definicije direktnih 

stranih ulaganja - četvrto izdanje. Razlike koje su posljedica primjene nove 

metodologije u odnosu na prethodno korištenu se ogledaju u sljedećem: 

- tretiranje međukompanijskih zajmova i ostalih obaveza za finansijske 

posrednike (transakcije iz ove kategorije, ostali kapital, - povlačenja i otplate ove 

vrste zajmova - su isključene iz direktnih investicija, dok se u platnom bilansu sada 

uključuju u kategoriju Ostalih investicija) 

- evidentiranje dividendi (dividende se knjiže za period u kojem su isplaćene, a ne 

za period u kojem su zarađene kako je bilo po prethodnoj metodologiji) 

- ulaganja sestrinskih preduzeća su uključena u direktna ulaganja u kategoriji 

ostalog kapitala, a dok se u platnom bilansu sada isključuju iz kategorije Ostalih 

investicija. (Sestrinska preduzeća su preduzeća iz različitih ekonomija sa istim 

direktnim stranim ulagačem uglavnom iz treće ekonomije ili iz ekonomije 

sestrinskog preduzeća). 

U skladu sa ovim metodološkim izmjenama su revidirani podaci i za period 2004 

-2009. 

* Od 2007. godine podaci se odnose na Srbiju, a do 2007. podaci su uključivali 

Srbiju i Crnu Goru. 

**Iznosi zadržanih zarada se prikupljaju samo na godišnjem nivou. 

“n/a”u ovoj djelatnosti/zemlji manje je od 3 preduzeća sa direktnim ulaganjem, 

te u skladu sa statističkim standardima nismo u mogućnosti prikazati iznose 

ulaganja. 

232 

T46: Flows of Foreign Direct Investments in BH Classified by Country 

of Foreign Investor - in KM million - 

Godina Austrija Holandija Hrvatska Italija Njemačka Rusija Slovenija Srbija* Švicarska Turska 

Year Austria Netherlands Croatia Italy Germany Russia Slovenia Serbia* Switzerland Turkey 

Note: 

Foreign Direct Investments (flows and stocks) are compiled in accordance with the most 

recent methodological standards and instructions of the International Monetary Fund 

(IMF) and Organization for Economic Cooperation and Development (OECD). Detailed 

methodological approach to compilation and dissemination of Direct Investments is 

presented in the IMF Balance of payments Manual, sixth edition and OECD Benchmark 

Definition of direct investments, forth edition. Implementation of new methodologies 

has resulted in changes as follows: 

- treatment of inter-company loans and other liabilities for financial intermediaries 

(transactions within this category, other capital, – withdrawals and repayments of debt 

– are excluded from Direct Investments, while these are included in category of Other 

Investments) 

- recording of dividends (dividends are recorded for the period when paid 

out, but not for the period when earned as it was in accordance with previous 

methodologies) 

- investments of fellow enterprises are included in Other capital of Direct Investments, 

while for the BOP purposes these are excluded from Other investments. (Companies 

from different economies are fellow enterprises if both have same direct investor 

usually from the third economy or form the fellow enterprise economy). 

According to above listed methodological changes data series are revised for the period 

2004-2009. 

* Since 2007 data have comprised FDI from Serbia, while until 2007 data included FDI 

from Serbia and Montenegro. 

**Reinvested earnings are collected at annual level. 

Ostale 

zemlje 

Other 

countries 

168 24 108 30 63 n/a 72 6 8 12 314 805 

158 30 82 26 24 n/a 110 39 22 17 45 552 

235 41 182 42 37 n/a 116 39 56 48 70 865 

292 29 161 23 17 333 133 1.351 66 -1 196 2.600 

243 36 103 48 29 339 210 213 41 6 70 1.337 

80 -17 125 4 -9 129 59 3 -122 18 82 352 

-14 18 73 19 34 86 -40 34 80 36 104 431 

106 10 -7 8 37 143 46 98 -6 33 99 567 

26 17 24 3 22 245 -42 42 3 15 320 676 

Ukupno 

Total 

“n/a” in this industry/country there are less then three companies with foreign direct 

investment and in accordance with statistical standards we are not able to present 

invested amounts.


T46: Tijekovi izravnih stranih ulaganja u BiH klasificirani prema 

zemlji stranog ulagača - u milijunima KM - 

Napomena: 

Izravna strana ulaganja (tijekovi i stanja) kompilirana su sukladno najnovijim 

metodologijskim uputama i preporukama Međunarodnog monetarnog fonda 

(MMF) i Organizacije za ekonomsku suradnju i razvoj (OECD). Detaljan metodologijski 

pristup kompilaciji i prezentiranju je predstavljen u MMF-ovom Priručniku za platnu 

bilancu - šesto izdanje i OECD-ovom Okvirnom konceptu definicije izravnih stranih 

ulaganja - četvrto izdanje. Razlike koje su posljedica primjene nove u odnosu na 

prethodno korištenu metodologiju se ogledaju u sljedećem: 

- tretiranje međukompanijskih zajmova i ostalih obveza za financijske posrednike 

(transakcije iz ove kategorije, ostali kapital, - povlačenja i otplate ove vrste zajmova 

- su isključene iz direktnih investicija, dok se u platnoj bilanci sada uključuju u 

kategoriju Ostalih investicija) 

- evidentiranje dividendi (dividende se knjiže za razdoblje u kojem su isplaćene, 

a ne za razdoblje u kojem su zarađene kako je bilo po prethodnoj metodologiji) 

- ulaganja sestrinskih poduzeća su uključena u izravna ulaganja u kategoriji 

ostalog kapitala, a dok se u platnoj bilanci sada isključuju iz kategorije Ostalih 

investicija. (Sestrinska poduzeća su poduzeća iz različitih ekonomija sa istim 

izravnim inozemnim ulagačem uglavnom iz treće ekonomije ili ekonomije 

sestrinskog poduzeća). 

Sukladno ovim metodologijskim izmjenama su revidirani podaci i za razdoblje 

2004-2009. 

* Od 2007. podaci se odnose na Srbiju, a do 2007. podaci su uključivali Srbiju i 

Crnu Goru. 

** Iznosi zadržanih zarada se prikupljaju samo na godišnjoj razini. 

“n/a “ u ovoj djelatnosti/zemlji manje je od 3 poduzeća sa izravnim ulaganjem, 

te u skladu sa statističkim standardima nismo u mogućnosti prikazati iznose 

ulaganja. 

T46: Токови директних страних улагања у БиХ класификовани 

према земљи страног улагача - у милионима КМ - 

Godina Austrija Nizozemska Hrvatska Italija Njemačka Rusija Slovenija Srbija* Švicarska Turska 

Година Аустрија Холандија Хрватска Италија Њемачка Русија Словенија Србија* Швајцарска Турска 

Sij - Pro 2004. 

 

Sij - Pro 2005. 

 

Sij - Pro 2006. 

 

 

 

Sij - Pro 2008. 

 

Sij - Pro 2009. 

 

Sij - Pro 2010. 

 

Sij - Pro 2011. 

 

Sij - Ruj 2012. 

 

Ostale 

zemlje 

Остале 

земље 


Директна страна улагања (токови и стања) компилирана су у складу с најновијим 

методолошким упутствима и препорукама Међународног монетарног фонда (ММФ) 

и Организације за економску сарадњу и развој (OECD). Детаљан методолошки 

приступ компилацији и презентовању је представљен у ММФ-овом Приручнику 

за платни биланс - шесто издање и OECD-овом Оквирном концепту дефиниције 

директних страних улагања - четврто издање. Разлике које су посљедица примјене 

нове методологије у односу на претходно кориштену се огледају у сљедећем: 

- третирање међукомпанијских зајмова и осталих обавеза за финансијске 

посреднике (трансакције из ове категорије, остали капитал, - повлачења и отплате 

ове врсте зајмова - су искључене из директних инвестиција, док се у платном 

билансу сада укључују у категорију Осталих инвестиција) 

- евиденција дивиденди (дивиденде се књиже за период у којем су исплаћене, а не 

за период у којем су зарађене како је било по претходној методологији) 

- улагања сестринских предузећа су укључена у директна улагања у категорији 

осталог капитала, а док се у платном билансу сада искључују из категорије Осталих 

инвестиција. (Сестринска предузећа су предузећа из различитих економија са 

истим директним страним улагачем углавном из треће економије или економије 

сестринског предузећа). 

У складу са овим методолошким измјенама су ревидирани подаци и за период 

2004 -2009. 

* Од 2007. подаци се односе на Србију, а до 2007. подаци су укључивали Србију и 

Црну Гору. 

** Износи задржаних зарада се прикупљају само на годишњем нивоу. 

“n/a” у овој дјелатности/земљи мање је од 3 предузећа са директним улагањем, 

те у складу са статистичким стандардима нисмо у могућности приказати износе 

улагања. 

233 

Ukupno 

Укупно 

168 24 108 30 63 n/a 72 6 8 12 314 805 

158 30 82 26 24 n/a 110 39 22 17 45 552 

235 41 182 42 37 n/a 116 39 56 48 70 865 

292 29 161 23 17 333 133 1.351 66 -1 196 2.600 

243 36 103 48 29 339 210 213 41 6 70 1.337 

80 -17 125 4 -9 129 59 3 -122 18 82 352 

-14 18 73 19 34 86 -40 34 80 36 104 431 

106 10 -7 8 37 143 46 98 -6 33 99 567 

26 17 24 3 22 245 -42 42 3 15 320 676



prema djelatnostima - u milionima KM - 

Godina 

Year 

234 

Proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića 

Manufacture of food products and beverages 

Prerada drveta i proizvoda od drveta i plute, osim 

namještaja; proizvodnja predmeta od slame i pletarskih 

materijala 

Manufacture of wood and of products of wood 

and cork, except furniture/ manufacture of articles 

of straw and plaiting materials 

Proizvodnja koksa, derivata nafte i nuklearnog 

goriva 

Manufacture of coke, refined petroleum 

products and nuclear fuel 

Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda 

Manufacture of chemicals and chemical products 

Proizvodnja ostalih proizvoda od nemetalnih 

minerala 

Manufacture of other non-metallic mineral 

products 

Proizvodnja baznih metala 

Manufacture of basic metals 

Proizvodnja motornih vozila, prikolica i poluprikolica 

Manufacture of motor vehicles, trailers and semitrailers 

Trgovina na veliko i posredovanje u trgovini, osim 

trgovine motornim vozilima i motociklima 

T47: Flows of Foreign Direct Investments in BH Classified 

by Industry - in KM million - 

52 4 n/a 21 21 260 23 110 -0 13 127 3 171 805 

64 6 n/a 27 14 -2 18 44 -0 13 177 7 185 552 

121 5 n/a 58 49 35 13 65 30 11 283 24 170 865 

110 15 316 6 0 133 17 121 15 1.317 267 41 244 2.600 

25 14 215 19 93 37 21 174 113 164 222 27 213 1.337 

55 -9 46 52 18 -128 15 162 20 -30 73 -22 99 352 

-19 -6 34 -26 33 48 -8 81 14 -10 -26 27 290 431 

27 10 46 17 -8 -24 -5 96 11 13 162 74 148 567 

33 3 n/a 12 11 242 1 206 -12 0 23 -13 169 676 

Napomena: 

Direktna strana ulaganja (tokovi i stanja) kompilirana su u skladu sa najnovijim metodološkim 

uputstvima i preporukama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Organizacije za 

ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Detaljan metodološki pristup kompilaciji i prezentiranju 

je predstavljen u MMF-ovom Priručniku za platni bilans - šesto izdanje i OECD-ovom Okvirnom 

konceptu definicije direktnih stranih ulaganja - četvrto izdanje. Razlike koje su posljedica 

primjene nove metodologije u odnosu na prethodno korištenu se ogledaju u sljedećem: 

- tretiranje međukompanijskih zajmova i ostalih obaveza za finansijske posrednike 

(transakcije iz ove kategorije, ostali kapital, - povlačenja i otplate ove vrste zajmova - su 

isključene iz direktnih investicija, dok se u platnom bilansu sada uključuju u kategoriju 

Ostalih investicija) 

- evidentiranje dividendi (dividende se knjiže za period u kojem su isplaćene, a ne za period 

u kojem su zarađene kako je bilo po prethodnoj metodologiji) 

- ulaganja sestrinskih preduzeća su uključena u direktna ulaganja u kategoriji ostalog 

kapitala, a dok se u platnom bilansu sada isključuju iz kategorije Ostalih investicija. 

(Sestrinska preduzeća su preduzeća iz različitih ekonomija sa istim direktnim stranim 

ulagačem uglavnom iz treće ekonomije ili iz ekonomije sestrinskog preduzeća). 

U skladu sa ovim metodološkim izmjenama su revidirani podaci i za period 2004 -2009. 

“n/a” u ovoj djelatnosti/zemlji manje je od 3 preduzeća s direktnim ulaganjem, te u skladu sa 

statističkim standardima nismo u mogućnosti prikazati iznose ulaganja. 

* Iznosi zadržanih zarada se prikupljaju samo na godišnjem nivou. 

Wholesale trade and commission trade, except of 

motor vehicles and motorcycles 

Trgovina na malo, osim trgovine motornim 

vozilima i motociklima; popravak predmeta za 

ličnu upotrebu i domaćinstvo 

Retail trade, except of motor vehicles and motorcycles/ 

repair of personal and household goods 

Pošta i telekomunikacije 

Post and telecommunications 

Finansijsko posredovanje, osim osiguranja i penzijskih 

fondova 

Financial intermediation, except insurance and 

pension funding 

Note: 

Foreign Direct Investments (flows and stocks) are compiled in accordance with the most recent 

methodological standards and instructions of the International Monetary Fund (IMF) and 

Organization for Economic Cooperation and Development (OECD). Detailed methodological 

approach to compilation and dissemination of Direct Investments is presented in the IMF Balance 

of payments Manual, sixth edition and OECD Benchmark Definition of direct investments, forth 

edition. Implementation of new methodologies has resulted in changes as follows: 

- treatment of inter-company loans and other liabilities for financial intermediaries 

(transactions within this category, other capital, – withdrawals and repayments of debt – are 

excluded from Direct Investments, while these are included in category of Other Investments) 

- recording of dividends (dividends are recorded for the period when paid out, but not for 

the period when earned as it was in accordance with previous methodologies) 

- investments of fellow enterprises are included in Other capital of Direct Investments, while 

for the BOP purposes these are excluded from Other investments. (Companies from different 

economies are fellow enterprises if both have same direct investor usually from the third 

economy or form the fellow enterprise economy). 

According to above listed methodological changes data series are revised for the period 

2004-2009. 

“n/a” in this industry/country there are less than three companies with foreign direct investment 

and in accordance with statistical standards we are not able to present invested amounts. 

* Reinvested earnings are collected at annual level. 

Poslovanje nekretninama 

Real estate activities 

Ostale djelatnosti 

Other industries 

Ukupno 

Total



prема djelatnostima - u milijunima KM - 

Godina 

Година 

Proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića 

Производња прехрамбених производа и пића 

Prerada drveta i proizvoda od drveta i pluta, osim 

namještaja; proizvodnja predmeta od slame i pletarskih 

materijala 

Прерада дрвета и производа од дрвета и плуте, 

сем намјештаја; производња предмета од сламе 

и плетарских материјала 

Proizvodnja koksa, derivata nafte i nuklearnog 

goriva 

Производња кокса, деривата нафте и 

нуклеарног горива 

Proizvodnja kemikalija i kemijskih proizvoda 

Производња хемикалија и хемијских производа 

Proizvodnja ostalih proizvoda od nemetalnih 

minerala 

Производња осталих производа од неметалних 

минерала 

Proizvodnja baznih metala 

Производња базних метала 

T47: Токови директних страних улагања у БиХ класификовани према 

дјелатностимa - у милионима КМ - 

Proizvodnja motornih vozila, prikolica i poluprikolica 

Производња моторних возила, приколица и 

полуприколица 

Sij - Pro 2004. 

52 4 n/a 21 21 260 23 110 -0 13 127 3 171 805 

Sij - Pro 2005. 

64 6 n/a 27 14 -2 18 44 -0 13 177 7 185 552 

Sij - Pro 2006. 

121 5 n/a 58 49 35 13 65 30 11 283 24 170 865 

 

110 15 316 6 0 133 17 121 15 1.317 267 41 244 2.600 

Sij - Pro 2008. 

25 14 215 19 93 37 21 174 113 164 222 27 213 1.337 

Sij - Pro 2009. 

55 -9 46 52 18 -128 15 162 20 -30 73 -22 99 352 

Sij - Pro 2010. 

-19 -6 34 -26 33 48 -8 81 14 -10 -26 27 290 431 

Sij - Pro 2011. 

27 10 46 17 -8 -24 -5 96 11 13 162 74 148 567 

Sij - Ruj 2012. 

33 3 n/a 12 11 242 1 206 -12 0 23 -13 169 676 

Napomena: 

Izravna strana ulaganja (tijekovi i stanja) kompilirana su sukladno najnovijim metodologijskim 

uputama i preporukama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Organizacije za ekonomsku 

suradnju i razvoj (OECD). Detaljan metodologijski pristup kompilaciji i prezentiranju je predstavljen 

u MMF-ovom Priručniku za platnu bilancu - šesto izdanje i OECD-ovom Okvirnom konceptu 

definicije izravnih stranih ulaganja - četvrto izdanje. Razlike koje su posljedica primjene nove u 

odnosu na prethodno korištenu metodologiju se ogledaju u sljedećem: 

- tretiranje međukompanijskih zajmova i ostalih obveza za financijske posrednike 


isključene iz direktnih investicija, dok se u platnoj bilanci sada uključuju u kategoriju Ostalih 

investicija) 

- evidentiranje dividendi (dividende se knjiže za razdoblje u kojem su isplaćene, a ne za 

razdoblje u kojem su zarađene kako je bilo po prethodnoj metodologiji) 

- ulaganja sestrinskih poduzeća su uključena u izravna ulaganja u kategoriji ostalog 

kapitala, a dok se u platnoj bilanci sada isključuju iz kategorije Ostalih investicija. (Sestrinska 

poduzeća su poduzeća iz različitih ekonomija sa istim izravnim inozemnim ulagačem 

uglavnom iz treće ekonomije ili ekonomije sestrinskog poduzeća). 

Sukladno ovim metodologijskim izmjenama su revidirani podaci i za razdoblje 2004-2009. 

"n/a " u ovoj djelatnosti/zemlji manje je od 3 poduzeća sa izravnim ulaganjem, te u skladu sa 

statističkim standardima nismo u mogućnosti prikazati iznose ulaganja. 

* Iznosi zadržanih zarada se prikupljaju samo na godišnjoj razini. 

Trgovina na veliko i posredovanje u trgovini, osim 

trgovine motornim vozilima i motorkotačima 

Трговина на велико и посредовање у 

трговини, сем трговине моторним возилима и 

мотоциклима 

Trgovina na malo, osim trgovine motornim 

vozilima i motorkotačima; popravak predmeta za 

osobnu uporabu i kućanstvo 

Трговина на мало, сем трговине моторним 

возилима и мотоциклима; поправак предмета 

за личну употребу и домаћинство 

Pošta i telekomunikacije 

Пошта и телекомуникације 

Financijsko posredovanje, osim osiguranja i 

mirovinskih fondova 

Финансијско посредовање, сем осигурања и 

пензионих фондова 



методолошким упутствима и препорукама Међународног монетарног фонда (ММФ) и 

Организације за економску сарадњу и развој (OECD). Детаљан методолошки приступ 

компилацији и презентовању је представљен у ММФ-овом Приручнику за платни 

биланс - шесто издање и OECD-овом Оквирном концепту дефиниције директних 

страних улагања - четврто издање. Разлике које су посљедица примјене нове 

методологије у односу на претходно кориштену се огледају у сљедећем: 

- третирање међукомпанијских зајмова и осталих обавеза за финансијске посреднике 

(трансакције из ове категорије, остали капитал, - повлачења и отплате ове врсте зајмова 

- су искључене из директних инвестиција, док се у платном билансу сада укључују у 

категорију Осталих инвестиција) 

- евиденција дивиденди (дивиденде се књиже за период у којем су исплаћене, а не за 

период у којем су зарађене како је било по претходној методологији) 

- улагања сестринских предузећа су укључена у директна улагања у категорији осталог 

капитала, а док се у платном билансу сада искључују из категорије Осталих инвестиција. 

(Сестринска предузећа су предузећа из различитих економија са истим директним 

страним улагачем углавном из треће економије или економије сестринског предузећа). 

У складу са овим методолошким измјенама су ревидирани подаци и за период 2004 -2009. 

“n/a” у овој дјелатности/земљи мање је од 3 предузећа са директним улагањем, те у 

складу са статистичким стандардима нисмо у могућности приказати износе улагања. 

* Износи задржаних зарада се прикупљају само на годишњем нивоу. 

Poslovanje nekretninama 

Пословање некретнинама 

Ostale djelatnosti 

Остале дјелатности 

235 

Ukupno 

Укупно


T48: Stanje direktnih stranih ulaganja u BiH prema komponentama 


236 

Godina 

Year 

Vlasnički udjeli i 

zadržane zarade 

Equity and 

Reinvested earnings 

T48: Stock of Foreign Direct Investments in BH by Components 


Ostali kapital 

Other capital 

Zaduživanja Ostalo 

Borrowings Other 

Ukupno direktna 

strana ulaganja 

Total foreign direct 

investment 

2003. 2.074 277 68 2.418 

2004. 2.838 340 104 3.283 

2005. 3.296 386 134 3.816 

2006. 4.217 325 213 4.756 

2007. 6.484 386 300 7.170 

2008. 7.290 889 398 8.576 

2009. 7.390 1.451 482 9.324 

2010. 7.444 1.781 525 9.750 

2011. 7.733 2.305 512 10.550 

Napomena: 

Direktna strana ulaganja (tokovi i stanja) kompilirana su u skladu s najnovijim 

metodološkim uputstvima i preporukama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) 

i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Detaljan metodološki pristup 

kompilaciji i prezentiranju je predstavljen u MMF-ovom Priručniku za platni bilans - 

šesto izdanje i OECD-ovom Okvirnom konceptu definicije direktnih stranih ulaganja 

-četvrto izdanje. Razlike koje su posljedica primjene nove metodologije u odnosu na 

prethodno korištenu se ogledaju u sljedećem: 

-tretiranje međukompanijskih zajmova i ostalih obaveza za finansijske posrednike 

(transakcije iz ove kategorije, ostali kapital, - povlačenja i otplate ove vrste zajmova 

- su isključene iz direktnih investicija, dok se u platnom bilansu sada uključuju u 

kategoriju Ostalih investicija) 

-evidentiranje dividendi (dividende se knjiže za period u kojem su 

isplaćene, a ne za period u kojem su zarađene kako je bilo po prethodnoj 

metodologiji) 

-ulaganja sestrinskih preduzeća su uključena u direktna ulaganja u kategoriji ostalog 

kapitala, a dok se u platnom bilansu sada isključuju iz kategorije Ostalih investicija. 

(Sestrinska preduzeća su preduzeća iz različitih ekonomija sa istim direktnim stranim 

ulagačem uglavnom iz treće ekonomije ili iz ekonomije sestrinskog preduzeća). 

U skladu sa ovim metodološkim izmjenama su revidirani podaci i za period 2004 

-2009. 

Note: 

Foreign Direct Investments (flows and stocks) are compiled in accordance with 

the most recent methodological standards and instructions of the International 

Monetary Fund (IMF) and Organization for Economic Cooperation and Development 

(OECD). Detailed methodological approach to compilation and dissemination of 

Direct Investments is presented in the IMF Balance of Payments Manual, sixth edition 

and OECD Benchmark Definition of direct investments, forth edition. Implementation 

of new methodologies has resulted in changes as follows: 

-treatment of inter-company loans and other liabilities for financial intermediaries 

(transactions within this category, other capital, – withdrawals and repayments of 

debt – are excluded from Direct Investments, while these are included in category 

of Other Investments) 

-recording of dividends (dividends are recorded for the period when paid out, but 

not for the period when earned as it used to be thе case in accordance with previous 

methodologies) 

-investments of fellow enterprises are included in Other Capital within the Direct 

Investments, while for the BOP item, these are excluded from Other Investments. 

(Companies from different economies are fellow enterprises if both have same direct 

investor usually from the third economy or form the fellow enterprise economy). 

According to above listed methodological changes, the data series are revised for the 

period 2004-2009.


T48: Stanje izravnih stranih ulaganja u BiH prema komponentama 


Godina 

Година 

Vlasnički udjeli i 

zadržane zarade 

Власнички удјели и 

задржане зараде 

T48: Стање директних страних улагања у БиХ према компонентама 

- у милионима KM - 

Ostali kapital 

Остали капитал 

Zaduživanja Ostalo 

Задуживања Остало 

Ukupno izravna 

strana ulaganja 

Укупно директна 

страна улагања 

2003. 2.074 277 68 2.418 

2004. 2.838 340 104 3.283 

2005. 3.296 386 134 3.816 

2006. 4.217 325 213 4.756 

2007. 6.484 386 300 7.170 

2008. 7.290 889 398 8.576 

2009. 7.390 1.451 482 9.324 

2010. 7.444 1.781 525 9.750 

2011. 7.733 2.305 512 10.550 

Napomena: 

Izravna strana ulaganja (tijekovi i stanja) kompilirana su sukladno najnovijim 

metodologijskim uputama i preporukama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) 

i Organizacije za ekonomsku suradnju i razvoj (OECD). Detaljan metodologijski pristup 

kompilaciji i prezentiranju je predstavljen u MMF-ovom Priručniku za platnu bilancu 

-šesto izdanje i OECD-ovom Okvirnom konceptu definicije izravnih stranih ulaganja 

-četvrto izdanje. Razlike koje su posljedica primjene nove u odnosu na prethodno 

korištenu metodologiju se ogledaju u sljedećem: 

-tretiranje međukompanijskih zajmova i ostalih obveza za financijske posrednike 


isključene iz direktnih investicija, dok se u platnoj bilanci sada uključuju u kategoriju 

Ostalih investicija) 

-evidentiranje dividendi (dividende se knjiže za razdoblje u kojem su 

isplaćene, a ne za razdoblje u kojem su zarađene kako je bilo po prethodnoj 

metodologiji) 

-ulaganja sestrinskih poduzeća su uključena u izravna ulaganja u kategoriji ostalog 

kapitala, a dok se u platnoj bilanci sada isključuju iz kategorije Ostalih investicija. 

(Sestrinska poduzeća su poduzeća iz različitih ekonomija sa istim izravnim inozemnim 

ulagačem uglavnom iz treće ekonomije ili ekonomije sestrinskog poduzeća). 

Sukladno ovim metodologijskim izmjenama su revidirani podaci i za razdoblje 

2004-2009. 



методолошким упутствима и препорукама Међународног монетарног фонда (ММФ) 

и Организације за економску сарадњу и развој (OECD). Детаљан методолошки 

приступ компилацији и презентовању је представљен у ММФ-овом Приручнику 

за платни биланс - шесто издање и OECD-овом Оквирном концепту дефиниције 

директних страних улагања - четврто издање. Разлике које су посљедица примјене 

нове методологије у односу на претходно кориштену се огледају у сљедећем: 

-третирање међукомпанијских зајмова и осталих обавеза за финансијске 

посреднике (трансакције из ове категорије, остали капитал, - повлачења и отплате 

ове врсте зајмова - су искључене из директних инвестиција, док се у платном 

билансу сада укључују у категорију Осталих инвестиција) 

-евиденција дивиденди (дивиденде се књиже за период у којем су исплаћене, а не 

за период у којем су зарађене како је било по претходној методологији) 

-улагања сестринских предузећа су укључена у директна улагања у категорији 

осталог капитала, а док се у платном билансу сада искључују из категорије Осталих 

инвестиција. - (Сестринска предузећа су предузећа из различитих економија са 

истим директним страним улагачем углавном из треће економије или економије 

сестринског предузећа). 

У складу са овим методолошким измјенама су ревидирани подаци и за период 

2004 -2009. 

237


T49: Međunarodna investiciona pozicija 


Godina 

 

 

 

1 2=3+15 

238 

Ukupno 

Total 

3=4+7 

+8+14 

 

Ukupno 

Total 

 

 

 

 

Equity 

 

 

 

inostranstvo 

 

AKTIVA PASIVA 

 

 

 

Ukupno 

 

 

 

Ostala aktiva 

 

Ukupno 

Ukupno 

 

 

ASSETS LIABILITIES 

 

 

 

4=5+6 5 6 7 8 

Total 

9=10+11+ 

12+13 

 

Loans 

 

 

 

Total 

Total 

 

 

10 11 12 13 14 15=16+21 16=17+18 17 18 19 20 

 

 

Т49: International Investments Position 


P 

 

 

 

Ukupno 

Total 

21=22+ 

23+24+25 

 

 

 

 

 

Loans 

 

 

Ostala pasiva 

 

22 23 24 25 

2005. -5.964,8 7.605,3 114,4 75,0 39,4 9,7 0,0 3.192,5 2.814,1 0,0 368,7 9,7 4.288,6 13.570,0 3.846,0 3.296,2 549,8 256,7 0,0 9.467,3 1.904,1 6.670,2 691,6 201,4 

2006. -5.754,4 9.596,2 245,5 79,3 166,2 21,2 0,0 3.806,7 3.181,9 130,2 461,9 32,6 5.522,8 15.350,6 4.911,2 4.217,5 693,7 251,5 0,0 10.188,0 2.137,2 7.048,1 769,2 233,6 

2007. -7.677,1 12.449,6 340,6 110,5 230,1 14,9 0,0 5.320,4 4.329,5 194,2 749,8 46,9 6.773,6 20.126,7 7.380,4 6.484,5 895,9 241,4 0,0 12.505,0 2.674,5 8.743,2 823,0 264,3 

2008. -11.556,4 12.369,1 398,8 126,0 272,9 33,2 0,0 5.561,9 4.165,0 185,7 1.164,8 46,4 6.375,2 23.925,5 8.817,2 7.289,8 1.527,4 231,2 0,0 14.877,1 3.338,1 10.167,6 1.101,0 270,5 

2009. -13.559,0 12.087,6 265,7 124,0 141,6 293,2 0,0 5.288,8 3.747,6 196,4 1.277,0 67,8 6.240,0 25.646,6 9.419,3 7.390,3 2.028,9 651,8 0,0 15.575,5 3.227,8 10.160,0 1.564,9 622,7 

2010. -14.256,3 11.812,3 376,0 186,3 189,6 414,1 0,0 4.536,6 3.137,8 230,6 1.076,3 91,9 6.485,6 26.068,6 9.892,7 7.444,2 2.448,5 599,7 0,0 15.576,2 2.619,6 10.418,3 1.968,6 569,7 

2011. -15.218,2 11.604,5 376,6 206,6 170,0 395,5 0,0 4.380,8 2.958,0 138,3 1.185,1 99,4 6.451,5 26.822,7 10.661,2 7.732,9 2.928,2 542,3 0,0 15.619,2 2.136,8 10.767,7 2.168,2 546,5 

Napomena: 

Međunarodna investiciona pozicija za BiH kompilirana je u skladu sa 

najnovijom metodologijom Međunarodnog monetarnog fonda za 

kompilaciju statistike platnog bilansa i međunarodne investicione pozicije, 

šesto izdanje (BPM6). 

Note: 

International investment position for BH is compiled in accordance with the 

latest International Monetary Fund Methodology for compilation of balance 

of payments and international investment position statistics, sixth edition 

(BPM6).


T49: Međunarodna investicijska pozicija 

- u miliјunima KM - 

Godina 

Година 

 

НЕТО 

1 2=3+15 

Ukupno 

Укупно 

3=4+7 

+8+14 

 

Ukupno 

 

 

 

Директне инвестиције у иностранство 

Укупно 

Власнички капитал и дионице 

инвестиционих фондова 

Дужничке хартије од вриједности 

 

 

Портфолио инвестиције у иностранство 

SREDSTVA PASIVA 

 

 

 

Ukupno 

 

 

 

 

 

Ukupno 

Ukupno 

 

 

АКТИВА ПАСИВА 

Остале инвестиције 

Директне инвестиције у БиХ 

Финансијски деривативи 

4=5+6 5 6 7 8 

Укпуно 

9=10+11+ 

12+13 

Валута и депозити 


Трговински кредити и аванси 

Остала актива 

Резервна актива 

Укупно 

Укупно 

Власнички капитал и дионице 

инвестиционих фондова 

10 11 12 13 14 15=16+21 16=17+18 17 18 19 20 

Т49: Међународна инвестициона позиција 

- у милионима КM - 

 

Дужнички вриједносни папири 

 

Портфолио инвестиције у БиХ 

 

Финансијски деривативи 

Ukupno 

Укпуно 

21=22+ 

23+24+25 

 

Валута и депозити 

 

 

Остале инвестиције 


 

Трговински кредити и аванси 

239 

 

Остала пасива 

22 23 24 25 

2005. -5.964,8 7.605,3 114,4 75,0 39,4 9,7 0,0 3.192,5 2.814,1 0,0 368,7 9,7 4.288,6 13.570,0 3.846,0 3.296,2 549,8 256,7 0,0 9.467,3 1.904,1 6.670,2 691,6 201,4 

2006. -5.754,4 9.596,2 245,5 79,3 166,2 21,2 0,0 3.806,7 3.181,9 130,2 461,9 32,6 5.522,8 15.350,6 4.911,2 4.217,5 693,7 251,5 0,0 10.188,0 2.137,2 7.048,1 769,2 233,6 

2007. -7.677,1 12.449,6 340,6 110,5 230,1 14,9 0,0 5.320,4 4.329,5 194,2 749,8 46,9 6.773,6 20.126,7 7.380,4 6.484,5 895,9 241,4 0,0 12.505,0 2.674,5 8.743,2 823,0 264,3 

2008. -11.556,4 12.369,1 398,8 126,0 272,9 33,2 0,0 5.561,9 4.165,0 185,7 1.164,8 46,4 6.375,2 23.925,5 8.817,2 7.289,8 1.527,4 231,2 0,0 14.877,1 3.338,1 10.167,6 1.101,0 270,5 

2009. -13.559,0 12.087,6 265,7 124,0 141,6 293,2 0,0 5.288,8 3.747,6 196,4 1.277,0 67,8 6.240,0 25.646,6 9.419,3 7.390,3 2.028,9 651,8 0,0 15.575,5 3.227,8 10.160,0 1.564,9 622,7 

2010. -14.256,3 11.812,3 376,0 186,3 189,6 414,1 0,0 4.536,6 3.137,8 230,6 1.076,3 91,9 6.485,6 26.068,6 9.892,7 7.444,2 2.448,5 599,7 0,0 15.576,2 2.619,6 10.418,3 1.968,6 569,7 

2011. -15.218,2 11.604,5 376,6 206,6 170,0 395,5 0,0 4.380,8 2.958,0 138,3 1.185,1 99,4 6.451,5 26.822,7 10.661,2 7.732,9 2.928,2 542,3 0,0 15.619,2 2.136,8 10.767,7 2.168,2 546,5 

Napomena: 

Međunarodna investicijska pozicija za BiH kompilirana je sukladno 

najnovijoj metodologiji Međunarodnog monetarnog fonda za kompilaciju 

statistike platne bilance i međunarodne investicijske pozicije, šesto izdanje 

(BPM6). 


Међународна инвестициона позиција за БиХ компилирана је у складу 

са најновијом методологијом Међународног монетарног фонда за 

компилацију статистике платног биланса и међународне инвестиционе 

позиције, шесто издање (BPM6).


T50: Realni i nominalni efektivni kurs KM T50: Real and Nominal Effective Exchange Rates of KM 

240 

EFEKTIVNI KURS KM (2005=100) 

Godina Mjesec NEER REER 

EFFECTIVE EXCHANGE RATE OF KM (2005=100) 

Year Month NEER REER 

2005. 99,99 100,01 

2006. 100,20 102,40 

2007. 99,64 99,97 

2008. 99,98 101,46 

2009. 104,15 102,81 

2010. 103,73 102,00 

2011. 104,60 102,56 

2012. 105,63 102,16 

2011. 10. 105,14 102,64 

11. 105,52 103,08 

12. 105,41 103,06 

2012. 01. 105,24 103,85 

02. 105,30 104,02 

03. 105,52 103,54 

04. 105,51 102,51 

05. 105,68 102,23 

06. 106,18 102,20 

07. 105,60 101,45 

08. 105,53 101,13 

09. 105,81 101,26 

10. 105,74 101,26 

11. 105,55 101,15 

12. 105,88 101,35 

Napomena: 

U prilogu su revidirani NEER i REER podaci, do revidiranja je došlo zbog 

promjene u metodologije njihovog izračuna. 

Prilikom izračuna NEER-a došlo je do promjene pondera, kao i kursa KM. 

Prema novoj metodologiji ponder se računa na zbir ukupne trgovine za 

tri uzastopne godine (za godine 2005, 2006. i 2007. – ponder se dobije 

na vrijednost zbira ukupne trgovine od 2005 – 2007; također za 2008, 

2009. i 2010. godine vrijednost zbira ukupne trgovine od 2008 – 2010. 

Međutim, za godine 2011. i 2012. se računa koristeći vrijednosti 2008 – 

2010. godine). Također, po novoj metodologiji kurs je izražen kao broj 

jedinica strane valute za jedan KM. 

Prilikom izračuna REER-a, pored pomenutih promjena koje se reflektuju 

i na REER, došlo je do promjene izražavanja CPI indeka, gdje je i indeks 

cijene inverzno postavljen. 

Indeks formiran na osnovi dvadeset trgovinskih partnera (Austrija, Češka, 

Francuska, Njemačka, Mađarska, Italija, Litvanija, Holandija, Poljska, 

Slovenija, Hrvatska, Kina, Velika Britanija, Makedonija BJR, Rumunjska, 

Ruska Federacija, SAD, Srbija i CG – od 2007. posmatra se samo Srbija, 

Švicarska i Turska). 

Notes: 

Methodology for calculation of REER and NEER indices has suffered substantial 

changes comparing to previously used methodology. 

In the calculation of NEER there has been a change in weights, and in the 

exchange rate of KM. As a result of the new methodology, weight is calculated 

based on the sum of the total trade for three consecutive years (for the years 

2005, 2006 and 2007 - the weight is calculated on the sum of total trade from 

2005 to 2007, also in 2008, 2009 and 2010, on the sum of the total trade in 2008 

- 2010. However, for 2011 and 2012 used are weights calculated for the period 

2008 – 2010, until three years period 2011-2013 is available). Another element 

that has been revised is the exchange rate and it is expressed as the number of 

units of foreign currency per KM. 

In the calculations of REER, apart from above changes that have reflected REER, 

there was a change in expressing CPI index, where the price index is set inversely. 

Trade partners selected in order to set up the index (Austria, Czech Republic, 

France, Germany, Hungary, Italy, Lithuania, Netherlands, Poland, Slovenia, 

Croatia, China, United Kingdom, FYR Macedonia, Romania, Russian Federation, 

Serbia and Montenegro - since 2007. observed only Serbia, Switzerland and 

Turkey).


T50: Realni i nominalni efektivni tečaj KM T50: Реални и номинални ефективни курс KM 

EFEKTIVNI TEČAJ KM (2005=100) 

Godina Mjesec NEER REER 

ЕФЕКТИВНИ КУРС КМ (2005=100) 

Година Мјесец NEER REER 

2005. 99,99 100,01 

2006. 100,20 102,40 

2007. 99,64 99,97 

2008. 99,98 101,46 

2009. 104,15 102,81 

2010. 103,73 102,00 

2011. 104,60 102,56 

2012. 105,63 102,16 

2011. 10. 105,14 102,64 

11. 105,52 103,08 

12. 105,41 103,06 

2012. 01. 105,24 103,85 

02. 105,30 104,02 

03. 105,52 103,54 

04. 105,51 102,51 

05. 105,68 102,23 

06. 106,18 102,20 

07. 105,60 101,45 

08. 105,53 101,13 

09. 105,81 101,26 

10. 105,74 101,26 

11. 105,55 101,15 

12. 105,88 101,35 

Napomena: 

U prilogu su revidirani NEER i REER podaci, do revidiranja je došlo zbog 

promjene u metodologije njihovog izračuna. 

Prilikom izračuna NEER-a došlo je do promjene pondera, kao i tečaja KM. 

Prema novoj metodologiji ponder se računa na zbroju ukupne trgovine za 

tri uzastopne godine (za godine 2005, 2006. i 2007. – ponder se dobije na 

vrijednost zbroja ukupne trgovine od 2005 – 2007; također za 2008, 2009. i 

2010. godine vrijednost zbroja ukupne trgovine od 2008 – 2010. Međutim, 

za godine 2011 i 2012 se računa koristeći vrijednosti 2008 – 2010. godine). 

Također, po novoj metodologiji tečaj je izražen kao broj jedinica inozemne 

valute za jedan KM. 

Prilikom izračuna REER-a, pored pomenutih promjena koje se reflektiraju 

i na REER, došlo je do promjene izražavanja CPI indeksa, gdje je i indeks 

cijene inverzno postavljen. 

Indeks formiran na osnovi dvadeset trgovinskih partnera (Austrija, Češka, 

Francuska, Njemačka, Mađarska, Italija, Litvanija, Nizozemska, Poljska, 

Slovenija, Hrvatska, Kina, Velika Britanija, Makedonija BJR, Rumunjska, 

Ruska Federacija, SAD, Srbija i CG – od 2007. promatra se samo Srbija, 

Švicarska i Turska). 


У прилогу су ревидирани NEER и REER подаци, до ревидирања је дошло 

због промјене у методологије њиховог израчуна. 

Приликом израчуна NЕЕR-а дошло је до промјене пондера, као и 

курса КМ. Према новој методологији пондер се рачуна на збир укупне 

трговине за три узастопне године (за године 2005, 2006. и 2007. – 

пондер се добије на вриједност збира укупне трговине од 2005 – 2007; 

такође за 2008, 2009. и 2010. године вриједност збира укупне трговине 

од 2008 – 2010. Међутим, за године 2011 и 2012 се рачуна користећи 

вриједности 2008 – 2010. године). Такође, по новој методологији курс 

је изражен као број јединица стране валуте за један КМ. 

Приликом израчуна REER-а, поред поменутих промјена које се 

рефлектују и на RЕЕR, дошло је до промјене изражавања CPI индека, 

гдје је и индекс цијене инверзно постављен. 

Индекс формиран на основи двадесет трговинских партнера (Аустрија, 

Чешка, Француска, Њемачка, Мађарска, Италија, Литванија, Холандија, 

Пољска, Словенија, Хрватска, Кина, Велика Британија, Македонија БЈР, 

Румунија, Руска Федерација, САД, Србија и ЦГ – од 2007. поcматра се 

само Србија, Швајцарска и Турска). 

241


 

 

 

 

 

 

 

 

ostale pasive za sedam miliona KM. 

februaru 2011. jedna banka iz Federacije BiH izvršila 

 

 

s preporukama MMF-a. 

 

 

 

 

 

 

do maja 2010. Navedena ispravka se odrazila na porast strane 

aktive i pad ostalih stavki neto. 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

u rasponu 50 - 150 miliona KM. 

 

 

 

 

 

 

izvršile primjenu navedene regulative prenosom navedenih 

pozicija iz vanbilansne evidencije u bilans. Ispravka se odrazila 

 

 

pasive na porast rezervisanja za kreditne gubitke u iznosu od 

 

242 

- Due to the application of International Accounting Standards 

(IAS) and the International Financial Reporting Standards 

 

 

 

 

side: decrease of liabilities to non-residents in the amount of 

 

 

 

deposits in the amount of KM 80 million from the deposits of 

 

IMF recommendations. 

 

 

on securities of domestic institutional sector to the claims on 

 

 

 

 

assets and decrease in other items net. 

 

instruments in the foreign assets amounting to about KM 40 

 

 

 

term foreign assets. 

- By order of the Banking Agency of Republika Srpska one 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

on non-performing assets and calculation of provisions 

 

 

items from off-balance records into balance sheet. The 

 

 

 

 

amounting about 180 million KM inside the capital account.


 

 

 

 

 

 

 

 

ostale pasive za sedam milijuna KM. 

 

 

 

preporukama MMF-a. 

 

 

 

 

 

 

2010. Navedena ispravka se odrazila na porast inozemne aktive 

i pad ostalih stavki neto. 

 

 

 

 

 

 

inozemne aktive. 

 

 

na strani pasive za razdoblje rujan 2008. - studeni 2010. tj. 

 

 

 

u rasponu od 50 - 150 milijuna KM. 

 

 

 

 

 

 

 

 

odrazila na strani aktive na porast kredita u iznosu od oko 

 

 

kreditne gubitke u iznosu od oko 180 milijuna KM u okviru 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

243


7. DODATAK 

SPISAK BANAKA NA DAN 31.12. 2012. 

Banke koje pokriva Glavna jedinica Sarajevo 

1. Sparkasse Bank d.d. Sarajevo, 

2. Bosna Bank International d.d. Sarajevo, 

3. BOR banka d.d. Sarajevo, 

4. Razvojna banka Federacije BiH d.d Sarajevo, 

5. Investiciono – komercijalna banka d.d. Zenica, 

6. Moja banka d.d. Sarajevo, 

7. ProCredit Bank d.d. Sarajevo, 

8. Privredna banka d.d. Sarajevo, 

9. Postbank BH d.d. Sarajevo, 

10. Raiffeisen Bank BH d.d. Sarajevo, 

11. Turkish Ziraat Bank Bosnia d.d. Sarajevo, 

12. NLB Tuzlanska banka d.d. Tuzla, 

13. Union banka d.d. Sarajevo, 

14. Intesa Sanpaolo banka d.d. Sarajevo, 

15. Vakufska banka d.d. Sarajevo, 

16. Volksbank BH d.d. Sarajevo 

Banke koje pokriva Glavna jedinica Mostar 

1.Hypo Alpe Adria Bank d.d. Mostar 

2.Komercijalno – investiciona banka d.d. Velika 

Kladuša 

3.UniCredit Bank d.d. Mostar 

Banke koje pokriva Glavna banka RS Banja Luka 

1. Balkan Investment Bank a.d. Banja Luka, 

2. Bobar banka a.d. Bijeljina, 

3. Hypo Alpe Adria Bank a.d. Banja Luka, 

4. Unicredit bank a.d. Banja Luka, 

5. Nova banka a.d. Banja Luka, 

6. Pavlović International Bank a.d. Bijeljina, 

7. NLB Razvojna banka a.d. Banja Luka, 

8. Volksbank a.d. Banja Luka, 

9. Komercijalna banka a.d. Banja Luka, 

10. MF banka a.d. Banja Luka 

244 

Članica programa za osiguranje depozita 

7. APPENDIX 

LIST OF COMMERCIAL BANKS AS OF DECEMBER 31, 2012 

Banks covered by Main Unit Sarajevo 






6. MOJA BANKA d.d. Sarajevo, 











Banks covered by Main Unit Mostar 



Kladuša 


Banks covered by Main Bank of Republika Srpska of CBBH 











Member of Deposit Insurance Program


7. DODATAK 

SPISAK BANAKA NA DAN 31.12.2012. 

Banke koje pokriva Glavna jedinica Sarajevo 

















Banke koje pokriva Glavna jedinica Mostar 



Kladuša 


Banke koje pokriva Glavna banka RS Banja Luka 











Članica programa za osiguranje depozita 

7. ДОДАТАК 

СПИСАК БАНАКА НА ДАН 31.12.2012. 

Банке које покрива Главна јединица Сарајево 

















Банке које покрива Главна јединица Мостар 

1. Hypo Alpe Adria Bank d.d. Mostar 

2. Komercijalno – investiciona banka d.d. Velika 

Kladuša 

3. UniCredit Bank d.d. Mostar 

Банке које покрива Главна банка РС Бања Лука 











Чланица програма за осигурање депозита 

245


246 

UPRAVNO VIJEĆE I VIŠE OSOBLJE 

na dan 31.12.2012. 

UPRAVNO VIJEĆE: 

Predsjedavajući i guverner 

dr. Kemal Kozarić 

Članovi 

dr. Fikret Čaušević 

dr. Milenko Krajišnik 

dr. Željko Šain 

dr. Vasilj Žarković 

Viceguverneri 

dr. Radomir Božić 

Feriha Imamović 

mr. Ankica Kolobarić 

Glavni interni revizor 

dr. Dragan Kulina 

Zamjenici glavnog internog revizora 

Angela Medić 

Jasmina Novalija 

Krstinja Tošović 

Odjeljenje za servisiranje javnog duga BiH 

mr. Verica Božić 

Sektor za ekonomska istraživanja, statistiku 

i evropske integracije 

Rukovodni tim 

Renata Barić 

Belma Čolaković 


Odjeljenje za platne sisteme 

Đorđe Racković 

Sektor za bankovne usluge 

Rukovodni tim 

Vasilija Arapović 

mr. Emina Ćeman 

mr. Edis Kovačević 

Odjeljenje za upravljanje rizicima 

mr. Vidosav Pantić 

Sektor za administraciju i finansije 

Rukovodni tim 

mr. Ernadina Bajrović 

mr. Ninoslav Gregović 

mr. Nazif Husović 

Željko Subotić 

Dragan Šošić 

Odjeljenje za pravne poslove 

Rade Jovanović 

CBBiH-Glavna Jedinica Sarajevo, direktor 

Sadik Kadrić 

GOVERNING BOARD AND SENIOR STAFF 

on 31st December 2012 

GOVERNING BOARD: 

Chairman and Governor 

Kemal Kozarić, Ph.D. 

Members 

Fikret Čaušević, Ph.D. 

Milenko Krajišnik, Ph.D. 

Željko Šain, Ph.D. 

Vasilj Žarković, Ph.D. 

Vice Governors 

Radomir Božić, Ph.D. 


Ankica Kolobarić, M.Sc. 

Main Internal Auditor 

Dragan Kulina, Ph.D. 

Main Internal Auditor Deputies 

Angela Medić 



BH Public Debt Servicing Division 

Verica Božić, M.Sc. 

Economic Research, Statistics and 

European Intergration Department 

Managing team 

Renata Barić 



Payment Systems Division 


Banking Services Department 

Managing team 


Emina Ćeman, M.Sc. 

Edis Kovačević, M.Sc. 

Risk Management Division 

Vidosav Pantić, M.Sc. 

Administration and Finance Department 

Managing team 

Ernadina Bajrović, M.Sc. 

Ninoslav Gregović, M.Sc. 

Nazif Husović, M.Sc. 



Legal Affairs Division 


CBBH-Main Unit Sarajevo, Director 

Sadik Kadrić


UPRAVNO VIJEĆE I VIŠE OSOBLJE 

na dan 31.12.2012. 

UPRAVNO VIJEĆE: 

Predsjedatelj i guverner 

dr. Kemal Kozarić 

Članovi 

dr. Fikret Čaušević 

dr. Milenko Krajišnik 

dr. Željko Šain 

dr. Vasilj Žarković 

Viceguverneri 

dr. Radomir Božić 


mr. Ankica Kolobarić 

Glavni interni revizor 

dr. Dragan Kulina 

Zamjenici glavnog internog revizora 

Angela Medić 



Odjeljenje za servisiranje javnog duga BiH 

mr. Verica Božić 

Sektor za ekonomska istraživanja, statistiku 

i europske integracije 

Rukovodni tim 

Renata Barić 



Odjeljenje za platne sustave 


Sektor za bankovne usluge 

Rukovodni tim 


mr. Emina Ćeman 

mr. Edis Kovačević 

Odjeljenje za upravljanje rizicima 

mr.Vidosav Pantić 

Sektor za administraciju i financije 

Rukovodni tim 

mr. Ernadina Bajrović 

mr. Ninoslav Gregović 

mr. Nazif Husović 



Odjeljenje za pravne poslove 


CBBiH-Glavna jedinica Sarajevo, direktor 

Sadik Kadrić 

УПРАВНИ ОДБОР И ВИШЕ ОСОБЉЕ 

на дан 31.12.2012. 

УПРАВНИ ОДБОР: 

Предсједавајући и гувернер 

др Кемал Козарић 

Чланови 

др Фикрет Чаушевић 

др Миленко Крајишник 

др Жељко Шаин 

др Васиљ Жарковић 

Вицегувернери 

др Радомир Божић 

Фериха Имамовић 

мр Анкица Колобарић 

Главни интерни ревизор 

др Драган Кулина 

Замјеници главног интерног ревизора 

Ангела Медић 

Јасмина Новалија 

Крстиња Тошовић 

Одјељење за сервисирање јавног дуга БиХ 

мр Верица Божић 

Сектор за економска истраживања, статистику 

и европске интеграције 

Руководни тим 

Рената Барић 

Белма Чолаковић 

Амир Хаџиомерагић 

Одјељење за платне системе 

Ђорђе Рацковић 

Сектор за банковне услуге 


Василија Араповић 

мр Емина Ћеман 

мр Едис Ковачевић 

Одјељење за управљање ризицима 

мр Видосав Пантић 

Сектор за администрацију и финансије 


мр Ернадина Бајровић 

мр Нинослав Греговић 

мр Назиф Хусовић 

Жељко Суботић 

Драган Шошић 

Одјељење за правне послове 

Раде Јовановић 

ЦББиХ-Главна Јединица Сарајево, директор 

Садик Кадрић 

247


248 

CBBiH-Glavna jedinica Mostar, direktor 

Biserka Krešić 

Glavna banka Republike Srpske CBBiH, direktor 

dr. Željko Vaško 

Filijala CBBiH na Palama, rukovodilac 

Uglješa Simović 

CBBiH Filijala Brčko, rukovodilac 

Mirzeta Arnautović 

CBBH-Main Unit Mostar, Director 


Main Bank of Republika Srpska CBBH, Director 

Željko Vaško, Ph.D. 

CBBH Branch Office in Pale, Manager 


CBBH Branch Office in Brčko, Manager 

Mirzeta Arnautović


CBBiH-Glavna jedinica Mostar, direktor 


Glavna banka Republike Srpske CBBiH, direktor 

dr. Željko Vaško 

Podružnica CBBiH na Palama, rukovodilac 


CBBiH Podružnica Brčko, rukovodilac 

Mirzeta Arnautović 

ЦББиХ-Главна јединица Мостар, директор 

Бисерка Крешић 

Главна банка Републике Српске ЦББиХ, директор 

др Жељко Вашко 

Филијала ЦББиХ на Палама, руководилац 

Угљеша Симовић 

ЦББиХ Филијала Брчко, руководилац 

Мирзета Арнаутовић 

249


250 

Priprema i štampa: 

Štamparija Fojnica d.d. 

Tiraž: 400 primjeraka 

Publikovanje i umnožavanje u obrazovne i 

nekomercijalne svrhe je dozvoljeno uz obavezno 

navođenje izvora. 

DTP and Printing: 

“Fojnica” Printing house, Inc. 

Circulation: 400 copies 

Reproduction of this material for educational and 

non-commercial purposes is permitted provided that the 

source is acknowledged. 

© Centralna banka Bosne i Hercegovine | sva prava zadržana © Central Bank of Bosnia and Herzegovina | all rights reserved


Priprema i tisak: 

Štamparija Fojnica d.d. 

Tiraž: 400 primjeraka 

Publiciranje i umnožavanje u obrazovne i 

nekomercijalne svrhe je dozvoljeno uz obavezno 

navođenje izvora. 

Припрема и штампa: 

Штампарија Фојница д.д. 

Тираж: 400 примјерака 

Публиковање и умножавање у образовне и 

некомерцијалне сврхе је дозвољено уз обавезно 

навођење извора. 

© Centralna banka Bosne i Hercegovine | sva prava pridržana © Централна банка Босне и Херцеговине | сва права задржана 

251

ISSN 1840 - 0094

bilten_4_2012

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?