Број 151-152 2011.пдф - Radio Beograd

tre}i
program
ISSN 0564–7010
BROJ 151–152 LETO–JESEN 2011.

Tre]i program
Br. 151–152, LeTo–JeSeN 2011.
iii/iV – 2011
U ~asopisu Tre}i program {tampa se deo priloga emitovanih na
Tre}em programu radio Beograda.

Emitovanje Tre}eg programa Radio Beograda po~inje svake
ve~eri u 20.00 ~asova. Program se emituje na srednjim talasima 1008
KHz (298 m) i preko mre`e ultrakratkotalasnih predajnika: avala na
frekvenciji 97,6 MHz, Deli Jovan na 94,9 MHz, Tupi`nica na 96,1
MHz, ov~ar na 90,1 MHz, Donji milanovac na 90,0 MHz, Tekija na
92,1 MHz, Bajina Ba{ta na 93,0 MHz, Besna Kobila na 95,3 MHz,
Crni Vrh (Jagodina) na 99,3 MHz, Jastrebac na 89,3 MHz, Crna
Trava 99,6 MHz, Crveni ^ot na 96,5 MHz, maljen 107,9 MHz.

o dikensu
9 TANJA POPOVIĆ
Čarls Dikens i viktorijanski roman
16 KETRIN VOTERS
Reforma kulture
37 HILARI ŠOR
Dikens i siže
57 KEROLIN DEVER
Psihoanaliza Dikensa
74 FILIP HOBSBAUM
Uvod u čitanje Dejvida Koperfilda
87 FILIP HOBSBAUM
Velika očekivanja
studije i ogledi
107 MILAN SUBOTIĆ
Mirča Elijade: bekstvo od „terora istorije”
154 IVA DRAŠKIĆ VIĆANOVIĆ
Dva simptoma baroka
Sadr`aj
164 DRAGANA JEREMIĆ-MOLNAR i ALEKSANDAR MOLNAR
Mitski svet prošlosti i muzika: opozicija između Šuberta i Vagnera u
Adornovoj ranoj teoriji muzike
176 JELISAVETA BLAGOJEVIĆ
Misliti nemislivo

4 183 ŽAN BOBERO
Laicitet i republika: plodonosna napetost
197 DUŠKO RADOSAVLJEVIĆ
Nepodnošljiva lakoća odustajanja: „ustavno zlopaćenje” Vojvodine
od 1988. do danas
HRonikA
Festivali
225 ALEK SAN DAR MI LO SA VLJE VIĆ: Nova preispitivanja prošlosti, ali i
zavirivanje u sadašnjost (56. Sterijino pozorje, 2011)
232 ALEK SAN DAR MI LO SA VLJE VIĆ: Crtice sa 45. Bitefa
245 MI LAN MI LOJ KO VIĆ: Umet nost dže za u do bu po tro šnje (Ni švil le jazz
fe sti val, 2011)
Izložbe
249 D O L O R E S S TA N O J E V I Ć : Vreme je da se upoznamo (52. Oktobarski
salon, 2011)
Knjige
257 SR đAN DAM NJA NO VIĆ: Dra ma za sni va nja i pi ta nje po sto ja nja
srpske fi lo zo fi je (Zdrav ko Ku či nar, Sr p sk o f i l o z of sk o dr u št v o : krat k a
isto ri ja)
261 TA NJA MI JO VIĆ: Pogoci i promašaji prosvetiteljstva (Greim Garard,
Protivprosvetiteljstva: od osamnaestog veka do danas)
Povodi
265 BER NARD KO LU DRO VIĆ: Od blo ka de do ti ši ne – od ti ši ne do
pu tovni ce
266 ALEK SAN DAR MAT KO VIĆ: Pu bli ka pro tiv sce ne
268 LU SI STI VENS I OL GA NI KO LIĆ: Po ziv na go vor
Naučni skupovi
269 IVAN ŠUR LAN: Nove perspektive bioetike

Tre]i program
a quarterly publication by rTS containing a selection from the broadcasts
of the radio Belgrade 3.
No. 151–152, Summer–autumn 2011
contents
About dickens
9 TA NJA PO PO VIĆ: Char les Dic kens and the Vic to rian No vel
16 CATHERINE WATERS: Commodity Culture in Dicken`s “Household Words”
37 HILARy M. SCHOR: Dickens and Plot
57 CAROLyN DEVER: Death and the Mother from Dickens to Freud: Victorian
Fiction and the Anxiety of Origins
74 PHILIP HOBSBAUM: A Readers Guide to David Coperfield
87 PHILIP HOBSBAUM: Great Expectatons
studies And ARticles
107 MILAN SUBOTIĆ: Mircea Eliade: Escape from the “Terror of History”
154 IVA DRAŠKIĆ VIĆANOVIĆ: Two Symptoms of Baroque
164 DRAGANA JEREMIĆ-MOLNAR and ALEKSANDAR MOLNAR: Mythic World of
the Past Times and Music: the Opposition Between Schubert and Wagner in
Adorno’s Early Theory of Music
176 JELISAVETA BLAGOJEVIĆ: How do we Think the Unthinkable
183 JEAN BAUBéROT: Laicality and Repubic
197 DUŠKO RADOSAVLJEVIĆ: The Unbearable Lightness of Giving Up-
Constitutional Excruciation of Vojvodina since 1988.
cHRonicle
Festivals
225 ALEK SAN DAR MI LO SA VLJE VIĆ: New Reexaminations of the Past; but also
Peering onto Reality
232 ALEK SAN DAR MI LO SA VLJE VIĆ: Drafts of 45th Bitef
245 MI LAN MI LOJ KO VIĆ: Art of Jazz in the Time of Consumption (Nišville Jazz
Festival, 2011)
Exhibitions
249 D O L O R E S S TA N O J E V I Ć : It is Time to Meet (The Eight International
Manifestation of Visual Arts)
5

6
Books
257 SR đAN DAM NJA NO VIĆ: Drama of Founding and the Question of Existence
of Serbian Philosophy (Zdravko Kučinar, Serbian Philosophical Society: Short
History)
261 TA NJA MI JO VIĆ: Hits and Misses of the Enlightenment (Graeme Garrard,
Counter-Enlightenments: From the eightn century to the present)
Occasions
265 BER NARD KO LU DRO VIĆ: From Blocade to Silence – from Silence to Passport
266 ALEK SAN DAR MAT KO VIĆ: Public against the Stage
268 LUSy STEVENS and OL GA NI KO LIĆ: Appeal for Speech
Scientific Meetings
269 IVAN ŠUR LAN: New Perspectives in Bioethics

o dikensu
priredila: tanja popović

Treći program Radio Beograda
Broj 151–152, LETO–JESEN 2011
AUTOR: Поповић, Тања, 1963–
UDK: 821.111.09 Дикенс Ч.
Izvorni naučni rad
TANJA POPOVIĆ
ČARLS DIKENS I VIKTORIJANSKI ROMAN
U ra du se ras pra vlja o pro ble mi ma ve za nim za raz li či te te o rij ske i in ter pre ta tiv ne
pri stu pe de lu Čar lsa Di ken sa. Nje go vo stva ra la štvo če sto se do vo di u ve zu sa vik tori
jan skim ro ma nom, ko ji se u mo der nim isto ri ja ma en gle ske knji žev no sti vi di kao
po se ban tip na ra tiv nog dis kur sa pro is te kao iz raz li či tih dru štve no-po li tič kih okolno
sti. Sa mim tim, u sre di šte is pi ti va nja sta vlje ni su pro ble mi ko ji se ba ve isto ri jom
kul tu re, so ci o lo gi jom knji žev no sti, te bi o graf skom i psi ho lo škom po za di nom
Di ken so vog stva ra la štva. Ujed no, ov de je pru žen i op šti po gled ži vo ta i ra da en gleskog
kla si ka.
Ključ ne re či: Čarls Di kens, vik to ri jan ski ro man, en gle ska knji žev nost, stu di je kul ture
, p s i h o a n a l i t i č k a k r i t i k a
Čarls Di kens (1812–1870) sva ka ko spa da me đu naj po pu lar ni je en gle ske
pi sce. Nje gov ogro man i ra zno vr stan opus ve zu je se za je dan od va žnijih
pe ri o da bri tan ske isto ri je, obe le žen vla da vi nom kra lji ce Vik to ri je či ja
se do mi na ci ja ose ća la u go to vo svim de lo vi ma sve ta – od se ve ra Evro pe,
pre ko Bli skog Is to ka, Azi je i Se ver ne Ame ri ke, pa sve do Austra li je. Ta ko
se kon sti tu i sa nje mo der ne dr ža ve shva će ne kao iz raz jed ne na ci je, što je
uosta lom bio slu čaj i u ne kim dru gim kul tur nim i je zič kim pod ruč ji ma,
po du da ri lo sa uob li ča va njem i uspo nom ro ma na, mo der nog knji žev nog
žan ra či ja vla da vi na još uvek tra je. Ro man je, na i me, u mno gim te o ri ja ma
i isto ri ja ma knji žev no sti, ne za vi sno čak i od pre vla da va ju ćeg pri stu pa ili
me to da pro u ča va nja, če sto do vo đen u ve zu sa dru štve nim okol no sti ma u
ko ji ma na sta je i u ko ji ma se raz vi ja. 1 Ta kvu pret po stav ku zdu šno po dr žava
ju sa mi pi sci i kri ti ča ri XIX ve ka, ra do na gla ša va ju ći da že le što ver ni je
1 F. Mo re ti, re ci mo, uoča va da i ro man i dr ža va XIX ve ka ko ri ste „stra te gi ju sve obu
hva ta nja”. F. Mo ret ti, „The No vel, the Na tion-Sta te”, Atlas of the Euro pean No vel
1800–1900, Lon don – New york 1999, 15.
9

treći program LETO–JESEN 2011.
10 da pri ka žu dru štvo i isto vre me no ak tiv no uče stvu ju u nje go vim pro me nama
i re for ma ma. Otu da se u evrop skoj pro znoj tra di ci ji pret pro šlog stole
ća ja sno is ti ču dve osnov ne ten den ci je: ka ko što upe ča tlji vi je i isti ni ti je
pri ka za ti dru štve nu stvar nost i sve nje ne uče sni ke, i ka ko ti me za ba vi ti
i po u či ti što ši ru či ta lač ku pu bli ku. Va lja pri me ti ti da je me đu pi sci ma
v i k t o r i j an sk o g ro m a n a , i to ne sa mo u En gle skoj i nje nim eko nom skim i
kul tur nim ko lo ni ja ma, ne go i u mno gim dru gim evrop skim knji žev no stima,
Čarls Di kens imao ve o ma ši ro ku i raz li či tu pu bli ku. Mi lje nik či ta la ca
ni je, me đu tim, bio mi lje nik kri ti ke i dru štve nog esta bli šmen ta. Pre bi se
mo glo re ći da su nje go vi po li tič ki i ide o lo ški sta vo vi, jed na ko kao te matske
ili for mal ne ino va ci je, iza zi va li ne go do va nje i pot ce nji vač ki stav ofi cijel
nog jav nog mnje nja. U stva ri, Di ken so vo de lo pa žnju tu ma ča knji ževno
sti po či nje da pri vla či tek ne gde sre di nom XX ve ka, ka da se i po ja vlju ju
pr ve zna čaj ni je mo no gra fi je po sve će ne ovom pi scu. Ubr zo su po kre nu te i
pe ri o dič ne pu bli ka ci je sa di ken sov skim stu di ja ma, od ko jih su po je di ne i
d a n a s a k t u e l n e . 2
Iz u ča va nje Di ken so vog de la uglav nom se svo di na ne ko li ko do minant
nih pri stu pa i pro ble ma. Već u skla du sa pri ro dom sa mih ostva re nja,
na ro či to po sle ob ja vlji va nja pr ve bi o gra fi je pi sca na sta le na osno vu sve doče
nja nje go vog pri snog pri ja te lja Džo na For ste ra, 3 pri me će na je iz ra zi ta
auto bi o graf ska pod lo ga nje go vih ro ma na. Osim da nas već ne za o bi la znog
po da tka iz pi šče vog de tinj stva o ra du u fa bri ci ci pe la i oče vom du žnič kom
rop stvu, ko je je sam Di kens du go krio od oči ju jav no sti, u ob zir se če sto
uzi ma la i nje go va no vi nar ska ka ri je ra (i kao iz ve šta ča i kao ured ni ka),
mno go broj na pu to va nja (sa ko jih ob ja vlju je uz bu dlji ve pu to pi se: Ame ric
an No te s , 1842; i Pic tu res form Italy, 1845), ali i go li ca ve pri če o pri vatnom
ži vo ta (to bo žnja na klo nost pre ma sva sti ka ma, stvar ni raz vod i vanbrač
na ve za sa jed nom po zna tom glu mi com). Ali dok je od nos pre ma
ro di te lji ma, su pru zi i rod bi ni ma hom za ni mao pri pad ni ke psi ho a na li tič ke
kri ti ke, do tle su pro ble mi re for me dru štva za ko je se Di kens za la gao i u
svo jim no vin skim član ci ma, pod sta kli so ci jal nu i isto rij sku kri ti ku – od
mark si stič ke ško le Rej mon da Vi li jam sa 4 do sa vre me nih pri pad ni ka kultur
nog ma te ri ja li zma i nji ma srod nih te o re ti ča ra, po put Fran ka Mo re ti ja
– da u nje go vom de lu vi de ne sa mo od raz on da šnjih dru štve nih pre vi ranja,
već da u nje go voj pro zi pre po zna ju ak tiv nog uče sni ka u kre i ra nju
du ha vik to ri jan ske epo he. Di ken so va de la bi la su in te re sant na i za fe mi nistič
ku kri ti ku, bu du ći da se u nji ma na nov na čin po sma tra zna čaj bra ka u
2 Npr. Pal gra ve Advan ces in Char les Dic kens Stu di es či ji su ured ni ci John Bo wen i
Ro bert Pat ten, ili D i c ke n s Stu di es ko ji iz da je Uni v e r sit y of S o u te r nth Il li no i s , te Dic kens
Q u a te rly i D i c ke n s Stu di es An nu al ko je ure đu je Ian Wil kin son itd.
3 J. For ster, The Li fe of Char les Dic kens, Lon don 1874.
4 R. Wil li ams, The Co un try and the City, Ox ford Uni ver sity Press, 1973.

O DIKENSU
ma lo gra đan skom okru že nju, pri če mu se po lo žaj že ne če sto vi di kao „prinud
no rop stvo”. 5
S d r u ge st r a ne , s a o s e ć a nje s a po n i ž e n i ma i obe s pr a v lje n i ma , po seb no s a
ž e na ma i de com, pr i bl i ž a v a ju Di ken s o v u pro z u t r a d i c i ji got sk i h ro ma na i
me lo d r a m ske k nji ž e v no st i t a ko po pu la r ne u E n g le skoj to kom č i t a vog X V I I I
ve k a . I ne s a mo to – om i lje na de č ač k a lek t i r a ovog pi s c a , ro ma n i Smo le t a ,
Ster na , Fi l d i n ga i S er v a n te s a – s en t i men t a l n i m, pl a č e v n i m i pa te t ič n i m
to no v i m a s en t i men t a l i s t ič k e l i te r a t u re d a ju s a s v i m no v u hu mo r i s t ič k u
d i men z i ju . Nje go v a sk lo nost k a k a r i k a t u r i i g ro te s c i, po seb no u por t re t i s anju
na iv n i h pre d st av n i k a sre d nje k la s e i l i po k v a re nja k a s a d r u š t ve nog d na ,
pr i me t na je k a ko u po č e t n ič k i m pr i č a ma i z Bo z o v ih ski c a (1836), ta ko i u
zre l i m ro ma n i ma : Dej vi du Ko per fil du (npr. l i ko v i Pe go t i, su pr u ž n i k a M i ko -
b er i l i go s p o d i na D i k a), Su mo r noj ku ć i ili Ve li kim o č e ki va nji m a ( l i ko v i
p o put D ž o na G a r d ž e r i ja i l i go s p o đ i c e Ha v i š a m). O vo me t re ba do pi s a t i
D i ken s o vo p o z na v a nje fol k lor ne pr i p o ve d a č ke t r a d i c i je i z ko je je c r p e o
uput st v a z a l i te r a r no uob l i č a v a nje ž i vo ga go vo r a , a l i i n i z fa n t a st ič n i h i bajko
v i t i h pr i z o r a i mo t i v a (npr. u Bo ž ić nim pr i č a m a /C hr i sto ma s C a rol / ), te
nje gov po z o r i šn i r ad č i ja s e d i ja lo š k a i d r a ma t ič na st r u k t u r a č e sto upl i t a la u
ro ma ne sk nu for mu (npr. u ro ma nu Ni k o l a s Nik lbi po ja vlju je se čak 117 di jalo
ških pa ro va ju na ka). Ka da se uz sve to u vi du ima ju i avan tu ri stič ki, tj.
de tek t iv sk i z a ple t i de la , obo ga ć e n i m no go broj n i m epi z o d a ma s a r a z l i č i t i m
ju na c i ma ko ji s e u ro ma nu mo g u , a l i i ne mo r a ju sre st i – pr i me ć u je mo d a se
spe c i f ič ne od l i ke Di ken s o vog ro ma na ne r a z l i k u ju pre v i š e od od l i k a nje mu
s a v re me n i h k nji ž e v n i h ost v a re nja . Sto ga n i je n i ma lo ne o bič no to š to su o
nje mu kao o svom srod ni ku pi sa li i Vik tor Igo na za pa du, i Fjo dor Do sto jevski
na is to ku Evro pe. 6 Ipak, či ni se da kom pa ra tiv na is pi ti va nja tog ti pa ne bi
mo g la pr u ž i t i su š t i n ske od go vo re o pr i ro d i Di ken s o vog st v a r a la š t v a . Forma
l ne srod no st i, ž a n rov sk i i te mat sk i mo de l i o ko ji ma t a ko upe č a t lji vo pi š e
V la d i m i r Na bo kov, 7 s v a k a ko su od ko r i st i z a š kol sk u a na l i z u po je d i nač n i h
ro ma na , a l i je dv a d a u k a z u ju na spe c i f ič ne od l i ke nje go ve u me t no st i .
Spre ma ju ći pre da va nja o Di ken so voj Su mor noj ku ć i , Na bo kov u svojim
be le ška ma iz dva ja vi še osnov nih te ma ka rak te ri stič nih za da ti ro man
5 Cat hri ne Wa ters, Dic kens and the Po li tics of the Fa mily, Cam brid ge Uni ver sity
Press, 1997.
6 Di kens je vr lo ra no pre vo đen i na srp ski, već 1865, a nje gov se uti caj naj pre prime
ću je u stva ra la štvu Si me Ma ta vu lja, po seb no u B e o g rad skim pr i ča ma (1902). Ma tavulj
je, uosta lom, i sam pre vo dio Di ken sa, pa je nje gov pre vod ro ma na Bl e ack Ho u s e
– Se no v i ta ku ća , ob ja vljen 1893. go di ne u Be o gra du.
7 V. Na b o kov, Lec tu res on Li te ra tu re (Austen, Dic kens, Fla u bert, Joyce, Kaf ka, Proust,
Ste ven son), ed. by F. Bo wers and J. Up di ke, New york, Lon don 1980. Obi man esej
o Su mor noj ku ć i ne dav no je pre ve den i na srp ski je zik: V. Na bo kov, E s e ji . Džejn Ostin,
Čarls Di kens, prev. T. Bu la to vić, Be o grad 2006.
11

treći program LETO–JESEN 2011.
12 (po ni ža va nje ne ja kih, sud ski i prav ni pro ble mi, de tek tiv ski si že), a on da,
ne ka ko uz gred, pri me ću je da bi se sve te od li ke mo gle pro ši ri ti na ce lo kupni
opus ovog pi sca. 8 S dru ge stra ne, op se siv no pri ka zi va nje ugnje te ne de ce,
obes pra vlje nih (na pa sto va nih, pre va re nih, opljač ka nih, na pu šte nih) de voja
ka, ov de se raz li ku je od slič no po sta vlje nih ju na ka kod, re ci mo, Igoa ili
Do sto jev skog, upra vo po to me što en gle ski pi sac da je pred nost po ro dič nim
stu di ja ma. Nje ga je, na i me, po naj vi še za ni ma lo ka ko ta kvi od no si uti ču na
do ga đa je unu tar jed ne po ro di ce, pri ka za ne ne kroz skup emo ci ja i unu trašnjih
uza jam nih pre ži vlja va nja, ko li ko kroz so ci jal no po na ša nje nje nih pripad
ni ka. Iz tih po ro dič nih, če sto ta jan stve nih pri ča pro is ti ču sen ti men talni,
me lo dram ski za ple ti o iz gu blje noj i pro na đe noj de ci (Oli ver Tvist,
Ni ko l a s Niklbi , Pri ča o dva gra da, Su mor na ku ć i itd.), ra sta vlje nim ili po svađa
nim lju bav ni ci ma (D e j v i d Ko p e r f i l d , Ve li ka o če ki v a nj a ), ko ji pot po mognu
ti de tek tiv skim si že ji ma ras plet vr lo za mr še nih si tu a ci ja tra že u prav nim
i dr žav nim in sti tu ci ja ma: ban ka ma, sud stvu, po li ci ji. Otu da če sta dvo planost
si žej nog sklo pa (dvo stru ki za plet, pra će nje dve po ro di ce ili dva ju naka)
uti če na uob li ča va nje po seb nog ti pa vik to ri jan skog ro ma na či ji se du ali
zam sa for mal nog pre no si i na idej ni plan. Po tim od li ka ma Di ken so vo
pro zno stva ra la štvo od u da ra i od en gle skog ro ma na to ga do ba. Se stre Bronte
ili Džordž Eli ot for si ra ju sen ti men tal ne i got ske pri če, Te ke ri se ma hom
ba vi pro ble mi ma dru štva, dok i da nas ve o ma po pu lar ni se ri jal Ar tu ra
Ko na na Doj la o Šer lo ku Hol msu po či va is klju či vo na de tek tiv skom si žeu.
Di kens je, da kle, bio naj u pe ča tlji vi ji hro ni čar svo ga do ba, umet nik ko ji je
puls vre me na pre tva rao u na ra tiv nu pro zu, ili ka ko bi to re kao F. Mo re ti,
nje mu po la zi za ru kom „da grad sku vre vu po mo ću na ra ci je pre tvo ri u
i n for m a c i ju”. 9
S tim u ve zi lo gič no se po sta vlja pi ta nje o pri ro di vik to ri jan ske epo he,
to li ko moć ne i sve o bu hvat ne da je čak svo je ime po zaj mi la knji žev noj pe rio
di za ci ji. Da nas po seb nu pa žnju po bu đu ju dru štve ne re for me ko je su parla
ment i vla da, sve vi še ne za vi sne od kra ljev skog tro na, spro vo di li u to vreme.
Po rast in du strij ske pro iz vod nje, ogro man teh no lo ški na pre dak stva ra li
su no vu kla su pro le ta ri ja ta i isto vre me no uti ca li na ubr za nu ur ba ni za ci ju
dru štva, i ti me osta vi li du bok trag i na ro ma nesk ni svet. Ta ko su se na strani
ca ma mno gih ro ma na sve če šće po ja vlji va li ju na ci sa dru štve nih mar gina,
pri če mu, pri po ve da če po red nji ho ve tra gič ne sud bi ne pod jed na ko
za ni ma i od nos dru štva, in sti tu ci ja i po je di na ca pre ma nji ma. Prem da je
Di kens otvo re no stao na stra nu obes pra vlje nih, nje go va ana li za dru štve nih
ne prav di i vi đe nje na či na za nji ho vo is pra vlja nje de lu ju po ma lo na iv no i
ne u be dlji vo. On kao da ni je u sta nju da uoči ka ko ne vo lje sit nih bo ga ta ša i
gra đan ske kla se (ban krot, pljač ka) ni su re zul tat is klju či vo nji ho ve „do bro-
8 Nav. de lo, 104–107.
9 F. Mo ret ti, nav. de lo, 78–79.

O DIKENSU
du šno sti i glu po sti”, od no sno zlih či ni po kva re nja ka i pre pre de nih ban karskih
pre va ra na ta, već pri rod no pro is ti ču iz dr žav nog ustroj stva i ti ra ni je
nov ca, za hva lju ju ći če mu se do no se no vi za ko ni, ko ji ne sa mo da ne spre čava
ju, ne go i pod sti ču dik ta tu ru ka pi ta la.
So ci jal na pod lo ga Di ken so vih ro ma na otva ra, sa svo je stra ne, i niz drugih
pro ble ma. Za hva lju ju ći na ra tiv nim ana li za ma za pu šte nih i si ro ma šnih
kvar to va i upe ča tlji vim por tre ti ma nji ho vih sta nov ni ka, ova pro za stu di ozno
is pi tu je i pi ta nja ve za na za ure đe nje gra da i oko li ne: vo do vo da i ka na liza
ci je, svra ti šta za bes kuć ni ke i si ro ti šta, za tvo ra i zdrav stve nih usta no va.
Pri ka zi va njem za stra šu ju ćeg grad skog pej za ža ko ji kod či ta la ca la ko po buđu
je i je zu i ga đe nje, pri po ve dač po ku ša va da iza zo ve sa o se ća nje sa ne srećni
ci ma i od ba če ni ma, ali još vi še da po bu di svest dru štva da se ta kva si tu aci
ja ne iz o stav no mo ra pro me ni ti. Iz laz iz ne prav de i pro ble ma Di kens je
če sto vi deo u zna nju i obra zo va nju. Sma trao je da bi se lon don ske pro sti tutke,
ne volj no ote ra ne na uli cu, la ko mo gle po no vo in te gri sa ti u dru štvo ukoli
ko im se pru ži ne sa mo uto či šte i ma te ri jal na si gur nost ne go i od go va ra juće
„žen sko” vas pi ta nje – uče nje ple te nju, ši ve nju, ku va nju. U stva ri, nje go vo
za la ga nje za re for mu obra zo va nja ni je se od no si lo sa mo na pro blem že na.
Sâm pri nu đen da usred de tinj stva na pu sti ško lu i po sta ne fa brič ki rad nik,
Di kens je do bro raz u meo ka ko ne kon tro li sa ni pro tok nov ca mo že da uti če
na po je di nač ne sud bi ne. Zbog to ga bi dr ža va mo ra la ra di kal no da iz me ni
mno go broj ne za ko ne ko ji re gu li šu ka znu i pri nu du, od no se u po ro di ci, a da
pri tom naj si ro ma šni ji ma pru ži mi ni mum obra zo va nja i zdrav stve ne za štite.
Slo ži će mo se da ova po ma lo uto pij ska že lja vik to ri jan skog pi sca od go vara
so ci ja li stič kim ide ja ma ko je su u uspo nu to kom či ta vog XIX sto le ća. Sâm
Di kens ipak ni je bio so ci ja li sta već sa mim tim što ra di kal ni me to di ko ji ma
su bi li sklo ni re vo lu ci o na ri ni su mo gli do bi ti nje go vu odu še vlje nu po dršku.
10 An tro po lo ški op ti mi sta i čo ve ko lju bac, za štit nik že na i de ce, stra sni
pro tiv nik smrt ne ka zne, bio je spo so ban da pre po zna dru štve nu ne prav du,
ali ne i da na đe pu te ve za nje no pre va zi la že nje. Mo že bi ti i zbog to ga, uprkos
vr lo ube dlji vim psi ho lo škim por tre ti ma po je di nih ju na ka, Di kens ne
uspe va da ih ube dlji vo so ci jal no od re di. Ta ko će se kod nje ga, kao i u osamna
e sto ve kov nom gra đan skom ro ma nu, mno ge ne vo lje re ši ti za hva lju ju ći
uspe šnoj uda ji ili že nid bi, ili pak na knad nom pre po zna va nju srod ni ka. Iako
me đu pr vi ma raz gra đu je i po ve zu je dva slo ja dru štva ili dve grad ske sre di ne
– pe ri fe ri ju i dru štve ni krem, Di kens ih ne vi di kao ce li nu. Raz li či ti dru štveni
slo je vi mo gu se po me ša ti za hva lju ju ći skri ve noj krv noj ve zi, ali sva ka
ko mu ni ka ci ja me đu ne jed na ki ma po ka zu je se kao la žna i ne stvar na. Šta više,
slič no me lo dra mi, us pon na dru štve noj le stvi ci omo gu ćen je sa mo onim
10 O to me se Di kens ja sno iz ra zio u svom ro ma nu Pri ča o dva gra da gde te ror
po bed ni ka po sle Fan cu ske bur žu o ske re vo lu ci je pri ka zu je kao kraj nje su rov i ne pravedan.
13

treći program LETO–JESEN 2011.
14 krot kim ka rak te ri ma, po put go spo đi ce Flajt u Su mor noj ku ć i , Oli ve ru Tvistu
u isto i me nom ro ma nu ili Smaj ku u Ni ko la su Niklbi ju , bez ob zi ra na njiho
vo na knad no ot kri ve no po re klo. U tom po gle du, Di kens ve o ma za o sta je
za Bal za kom ili Do sto jev skim, či ji se ju na ci sa mar gi ne dru štva na nje gov
vrh če sto us pi nju za hva lju ju ći zlo či nu i nov cu.
Ka da je reč o kom po zi ci o noj i je zič koj struk tu ri Di ken so ve pro ze, za nimlji
va je pri lič na ne za in te re so va nost kri ti ke za te pro ble me. U stva ri, ka da
za ple ti nje go vih zre lih ro ma na po sta ju slo že ni ji oku plja ju ći oko se be sve
ve ći broj ju na ka, kri ti ka jav no po či nje da ne go du je, pre po zna ju ći u to me
umet nič ku sla bost. 11 Pa ni ka sni je, sa uspo nom for ma li zma i na ro či to struktu
ra li zma, Di kens ni je bio pre te ra no za ni mljiv za ova kve ana li ze. Isti na, on
po ku ša va da uve de ne ke no vi ne u or ga ni za ci ju gra đe, ali ino va ci je u na rativ
nim teh ni ka ma, ka rak te ri stič ne za fran cu sku ili ru sku pro zu nje go vog
vre me na, kao da ni su pri vla či le ovog pri po ve da ča. Po ne što se pi sa lo o njego
vom sti lu i je zi ku, 12 upo tre bi žar go na i go vor nih obr ta, dok su neo bič na
po re đe nja, me ta fo re ili ar he tip ske sli ke pre te žno za ni ma le psi ho a na li tič ku i
fe m i n i s t i č ku k r i t i ku.
Di ken sov ske stu di je, ka ko se la ko mo že na slu ti ti na osno vu ovog kratkog
pre gle da, ve o ma su ša ro li ke i ne u jed na če ne. Zbog to ga smo se po trudi
li da ovim iz bo rom pru ži mo pre gle dan uvid u sa vre me nu re cep ci ju ovog
pi sca, pred sta vlje nu kroz raz li či te pri stu pe pro u ča va nja. Po je di ne stu di je,
po put onih pre u ze tih iz obim ne mo no gra fi je Fi li pa Hob sba u ma, od go vo re
na mno ga pi ta nja tra že u psi ho lo škom tu ma če nju pri po ve da če ve bi o grafi
je. O to me da je na ta pi ta nja sa istog sta no vi šta mo guć no od go vo ri ti na
raz li či te na či ne sve do či i pre gled psi ho a na li tič kih tu ma če nja Di ken so vih
ro ma na (Ke ro lin De ver, „Psi ho a na li za Di ken sa”). S dru ge stra ne, pi šče va
bi o gra fi ja ima ude la i u pre te žno for mal nim ili so ci o lo škim is tra ži va nji ma
vik to ri jan skih ro ma na, ka kve pre po zna je mo u ese ji ma Hi la ri Dor o proble
mi ma si žea, ili Ke trin Vo tes o iz me na ma u kul tu ri i za ko no dav stvu Britan
ske im pe ri je Di ken so vog vre me na. Či ta lac će, ta ko, ov de na ći i sin te ze
pret hod nih di ken sov skih stu di ja, po le mi ke sa sta vo vi ma pre đa šnje kri ti ke,
ali i ne ka no va tu ma če nja, na sta la u okri lju poststruk tu ra li za ma. U sva kom
slu ča ju, po nov no za ni ma nje za vik to ri jan sku pro zu, po tvr đe no i film skim
ho li vud skim ili te le vi zij skim BBC adap ta ci ja ma ma nje vi še svih Di ken sovih
de la, sve do či o ak tu el no sti pro ble ma ko ji ma se oni ba ve, i još vi še o
nji ho voj ne pro la znoj umet nič koj vred no sti.
11 De talj ni je o to me vi de ti u član ku Hi la ri Dor, „Di kens i si že” u ovom te ma tu.
12 V. Na bo kov npr. da je ana li zu Di ken so ve upo tre be či ta vog ni za re to rič kih i stilskih
fi gu ra, od raz li či tih fi gu ra po na vlja nja i na bra ja nja, do upo tre be na tu ra li stič kih
me ta fo ra i epi te ta, kog no mi je ili hu mo ri stič kih iz ra za. V. Na bo kov, nav. de lo.

L i t e r a t u r a
O DIKENSU
J. For ster, The Li fe of Char les Dic kens, Lon don 1874.
F. Mo ret ti, „The No vel, the Na tion-Sta te”, Atlas of the Euro pean No vel 1800–1900, Lon don and
New york 1999.
V. Na b o kov, Lec tu res on Li te ra tu re (Austen, Dic kens, Fla u bert, Joyce, Kaf ka, Pro ust, Ste ven son),
ed. by F. Bo wers and J. Up di ke, New york & Lon don 1980.
V. Na b o kov, E s e ji . Džejn Ostin, Čarls Di kens, prev. T. Bu la to vić, Be o grad 2006.
C. Wa ters, Dic kens and the Po li tics of the Fa mily, Cam brid ge Uni ver sity Press, 1997.
R. Wil li ams, The Co un try and the City, Ox ford Uni ver sity Press, 1973.
Ta nj a Po p o v i ć
CHAr LES DIC KENS AND THE VIC TO rIAN NO VEL
Sum mary
The pa per di scus ses is su es re la ted to dif fe rent the o re ti cal and in ter pre ta ti ve ap pro ac hes
to Dic kens’s oeuvre. His fic tion is fre qu ently bro ught in con nec tion with the Vic to rian
no vel, de fi ned in mo dern hi sto ri es of En glish li te ra tu re as a dis tinct type of nar ra ti ve
di sco ur se which evol ved un der spe ci fic so cial and po li ti cal cir cum stan ces. The study
fo cu ses on the pro blems re la ted to the hi story of cul tu re, the so ci o logy of li te ra tu re, and
the bi o grap hi cal and psycho lo gi cal bac kgro und of Dic kens’s cre a tion. The pa per al so
pre sents an over vi ew of the no ve list’s li fe, ti mes and work.
Key words: Char les Dic kens, vic to rian no vel, En glish li te ra tu re, type of nar ra ti ve
di sco ur se
15

16
Treći program Radio Beograda
Broj 151–152, LETO–JESEN 2011
AUTOR: Вотерс, Кетрин
UDK: 821.111.09 Дикенс Ч.
Prevod
KETRIN VOTERS
REFORMA KULTURE*
Rad se ba vi pro ble mi ma isto ri je kul tu re u ne ko li ko Di ken so vih ostva re nja. Iz me ne
u bri tan skom za ko no dav stvu vik to ri jan ske ere du gu ju i jav nom mnje nju ko je je
Di kens kao no vi nar po kre nuo u re por ta ža ma u ča so pi si ma. Reč je uglav nom o uređe
nju ka na li za ci je u pred gra đi ma, skla nja nju pro sti tut ki s uli ce, po ro dič nom pra vu
i du žnič kom rop stvu.
Ključ ne re či: isto ri ja kul tu re, vik to ri jan ska epo ha, pe ri o di ka, fe mi ni stič ka kri ti ka.
Jed nom dav no – be še to kad na pu stih Opa ti ju i po đoh ka se veru
– stu pih na go le mi ste pe nik cr kve sve tog Mar ti na dok je sat
od bi jao tri. Iz ne na da, ne ka kav stvor kog bih, ne vi dev ši ga, tren
ka sni je na ga zio, ustuk nu kraj mo jih no gu uz krik usa mlje nosti
i bes kuć ni štva... ni kad ni šta slič no to me ra ni je ni sam čuo.
Sta do smo tad li cem u li ce, za gle da smo se je dan u dru gog, oboji
ca u stra hu. Taj stvor, s ni skim če lom i zeč jom usnom, bio je
raz ba ru šen i u ri ta ma ko je je pri dr ža vao ru kom. Drh tao je od
gla ve do pe te, a zu bi su mu cvo ko ta li dok je zu rio u me ne – u
svog pro go ni te lja, sa mog đa vo la, du ha, šta god da je u me ni
vi deo – iz vi je na usta okre nuo je ka me ni kao da će me, po put
za pla še nog psa, uje sti. Na me ra va ju ći da toj ru go bi dam ne što
nov ca, is pru žio sam ru ku da ga za u sta vim – jer je uz mi cao i
cvi leo – i sta vih mu je na ra me. Istog ča sa on se, po put onog
no vo za vet nog mla di ća, iz mi go lji iz svo jih ri ta, i osta vi me da
sto jim s nji ma u ru ci.
Čarls Di kens 1
* Izvor: Catherine Waters, Commodity Culture in Dicken`s „Household Words”,
Cambridge University Press 2007, 39–63. Apstrakt i ključne reči deo su redakcijske
opreme teksta.
1 Ovaj epi graf po zajm ljen je iz The Un com mer cial Tra vel ler and Ot her Pa pers,
1859–1870, All the Year ro und, 21. jul 1860, u: The Dent Uni form Edi tion of Dic kens’
Jo ur na li sm , Dent, Lon don 1994–2000, tom 4, 154–155.

O DIKENSU
Di ken sov uz ne mi ru ju ći su sret s ovim sim bo lom lon don skog bes kuć ništva,
opi san u jed noj od nje go vih Noć nih šet nji, ilu stru je ka kva je bi la ulo ga
tih šet nji u nje go voj vi zi ji re for me dru štva. Noć no lu ta nje Di ken su je ži vo
pod sti ca lo ma štu i, u isti mah, nu di lo za stra šu ju će do ka ze o dru štve noj
be di ko ja ga je na gna la da po sta ne vo de ći re for ma tor me đu sa vre me nim
ro man si je ri ma. La vi rin ti uli ca pru ža li su lu ta ju ćem po sma tra ču pri če ko je
je mo gao da pro da pr vo kao sa bra ne ski ce u tri to ma B o z o v ih c r ti ca (1836),
a za tim kao član ke ob ja vlji va ne u ča so pi si ma Ho u s e hol d Word s (Do ma ća
reč) ili All the Year ro und (To kom ce l e g o di ne ). 2 Di ken so vi dru štve ni spisi,
me đu tim, če sto po ka zu ju auto ro vu uz ne mi re nost u ve zi sa pred me tom
po sma tra nja, što raz li ku je nje go vo vi đe nje od vi đe nja ne za in te re so va nog
bes po sli ča ra. Kao što je po ka za la De bra Ep štajn Nord, Di ken so ve priče
o ulič nim šet nja ma deo su gra đan skog po gle da na svet XIX ve ka, ko je
se sa sta no vi šta mu škog po sma tra ča iz dva de se tih go di na – ka da je grad
bio pred sta vljen kao po zor ni ca ili pa no ra ma – pre o kre nu lo u sta no vi šte
po sma tra ča iz pe de se tih – ka da je u an ga žo va nom opi su gra da pre vla dava
la svest o dru štve nom de ter mi ni zmu – kao što je to bio slu čaj sa Di kensom
i Hen ri jem Mej hju om, ko ji su po ku ša va li da jav no mnje nje pod se te na
po sto ja nje „dru ge na ci je”, skri ve ne od po gle da jav no sti. 3
Ob ja vlje ne kao deo se ri ja la The Un com mer cial Tra vel ler u č a s o pi su All
the Year ro und, 21. ju la 1860, Noć ne šet nje p o d s e ć a ju n a p o h o d e ko j e j e
Di kens pred u zi mao ob u zet ne sa ni ca ma na kon oče ve smr ti. Pri de talj nom
opi su is ku stva „nas bes kuć ni ka”, pri po ve dač „sa o se ća” sa svim ne i me no vanim
Dru gi ma ko ji sa njim de le isti cilj – pre ži ve ti noć. On je zdi ka mo stu
Va ter lo tra že ći: „po la gro ša iz go vo ra što na tro ša ri ni ka žem ’do bro ve če’, i
opa zim ca ri ni ko vu va tru”; de li „ne ka kvo odu še vlje nje” sa skri ve nom prili
kom ko ja sto ji u sen ci ha u sto ra; po se ću je Vi tle jem sku bol ni cu za mi šljaju
ći jed na kost iz me đu zdra vih i lu dih po no ći: „Ni smo li svi mi osta li ko ji
sa nja mo van ove bol ni ce ma nje-vi še u sta nju u ko jem su sva ke no ći u ži votu
oni unu tra?” Ali, kao što na po mi nje Ti mo ti Klark, pri po ve da nje čud nova
to pre la zi iz pr vog li ca jed ni ne u opis „bes kuć ni štva” u tre ćem li cu, kao
da je reč o pot pu noj su bjek tiv no sti. 4 Gu be ći na tren lič ni iden ti tet u sta nju
noć nog „bes kuć ni štva”, pri po ve dač za mi šlja gu bi tak auto no mi je i sop stva
ko je Di kens na dru gim me sti ma obič no uno si u opi se si ro ma šnih i od bače
nih. Dvo smi sle nost per spek ti ve pri po ve da nja ipak se ja ko is ti če ka da se
2 Ne ko li ko is tra ži va ča pri me ću je da je na sled nik D o ma će re č i – č a s o pi s To kom
ce l e g o di ne vi še bio knji žev ni ča so pis ko ji je re dov ni je iz la zio.
3 De bo rah Ep stein Nord, Wal king the Vic to rian Stre ets: Wo men, re pre sen ta tion
and the City, Cor nell Uni ver sity Press, It ha ca 1995, 12–13.
4 Ti mothy Clark, „Dic kens thro ugh Blan chot: The Night ma re Fa sci na tion of a
World wit ho ut In ter i o rity”, Dic kens re fi gu red: Bo di es, De si res and Ot her Hi sto ri es,
Man che ster Uni ver sity Press, Man che ster 1996, 34.
17

treći program LETO–JESEN 2011.
18 „ama ter sko is ku stvo bes kuć ni štva” su o či sa stvar nim „stvo rom” na ste peni
štu cr kve sve tog Mar ti na. Po di žu ći se sa ze mlje kao ne ka vr sta utvar nog
sop stva, sa bla sno stvo re nje vra ća pri po ve da čev „pre pla še ni” po gled za hvalju
ju ći na či nu po sma tra nja ko ji za tam nju je uobi ča je nu po de lu iz grad skih
pri ča na po sma tra ča i po sma tra nog. I pri po ve dač se, kao i stvor, „po vla či”,
one mo gu ća va ju ći iden ti fi ka ci ju za pa ža njem o nje go vom „za vi ja nju po put
za bri nu tog psa”, tro pom ko ji na go ve šta va (za sa mo ne ko li ko me se ci) distan
cu i zga đe nost vi dlji ve u Pi po vom opi su Me gvi ča kao „glad nog sta rog
psa”, u XL po gla vlju Ve li ki h o č e ki v a nj a . 5 Ka da po seg ne da dâ mi lo sti nju
ovom „ru žnom stvo ru”, on ne sta je, osta vlja ju ći za so bom ri te ko je slu že kao
sa bla sni trag grad skog otu đe nja, uža sni su ve nir ra di kal nog su sre ta sa drugo
šću si ro ti nje.
Kri tič ka stre mlje nja
Di ken so vi sa vre me ni ci če sto su uka zi va li na nje go vo vi đe nje dru štve nih
re for mi. Re ci mo, Edin bur ška re vi ja za pa ža da
nam on skre će pa žnju na bes po moć ne žr tve ne po volj nih pri li ka ili is kva re nog
si ste ma – na utam ni če nog du žni ka, na na pu šte nog si ro ta na, na pa ro hij skog
mom ka, na ma lo let nog de lin kven ta, i na ti ra ni ju, ko ja za jed no sa ro di telj skim
ne ma rom, uz pla će nič ku su ro vost ne kog pe da go ga, mo že da se ne ka žnje no
s pro vo d i u š ko l a m a . 6
Ka ko tvr di Ri čard Al tik, Di kens je, spo jiv ši ulo ge no vi na ra i re for mato
ra, mo gao „pot pu no da ostva ri ko mer ci jal nu vred nost te ma ko je od gova
ra ju za ni ma nju či ta o ca no vi na i ro ma na za sa vre me nost”. 7 Spi s a k te m a
ko je ob ra đu je u svo jim de li ma dug je i ra zno vr stan, i kre će se od nje go vog
za la ga nja za grad ske re for me – u jav noj hi gi je ni, jav nim po gu blje nji ma,
pro sti tu ci ji, po li ci ji i pi jan stvu – do ne za do volj stva za ko nom, po li tič kom
eko no mi jom, dr žav nom upra vom, par la men tom i Vaj tho lom.* Dok su ne ki
sa vre me ni kri ti ča ri sma tra li da Di ken so vo is ka zi va nje „oštrih za pa ža nja o
ose tlji vim dru štve nim te ma ma” pred sta vlja „is ko rak iz pod ruč ja umet nosti”,
8 do tle su dru gi, po put do pi sni ka Vest min ste r ske re v i j e , Dža sti na Ma kar-
5 O vo p o g l a v lj e pr vo s e p o j a v i l o u č a s o pi s u To kom ce l e g o di ne 18. ma ja 1861.
6 [Tho mas He nry Li ster], pri kaz Cr ti ca (pr ve i dru ge se ri je), P i kv i ka , Niklbi j a i
O li v e ra Tv i sta (E din burg h r e v i e w , Oc to ber 1838). U: Dic kens: The Cri ti cal He ri ta ge,
Ro u tled ge, Lon don 1971, 73.
7 Ric hard D. Al tick, The Pre sen ce of the Pre sent: To pics of the Day in the Vic to rian
No v el , Ohio Sta te Uni ver sity Press, Co lum bus 1991, 52.
* Uli ca u Lon do nu u ko joj se na la ze kan ce la ri je dr žav nih slu žbi (prim. prev.).
8 [Da vid Mas son], „Pe n d e n ni s and C op p e r f i el d : Thac ke ray and Dic kens”, North
Br i ti sh r e v i e w , May 1851, u Col lins, Cr i ti cal He r i ta g e , 253.

O DIKENSU
ti ja, pri me ći va li da je „nje go va kri ti ka uglav nom sti gla pre ka sno”. 9 Ta kva
te ma ti ka da la je Di ken so voj pro zi po seb nu za ni mlji vost za one ka sni je
kri ti ča re ko ji pro u ča va ju od nos iz me đu knji žev no sti i isto ri je. Na slo vi dve
va žne stu di je Fi li pa Ko lin sa, Di kens i zlo čin (1962) i Di kens i obra zo va nje
(1963), na pri mer, uka zu ju na sklo nost kri ti ča ra ka po ve zi va nju Di ken so ve
ob ra de sa vre me nih pro ble ma s dru štve nom isto ri jom nje go vog do ba.
Ipak, u no vi je vre me, za hva lju ju ći raz vo ju te o ri je knji žev no sti, kri ti ča ri
su od nos iz me đu knji žev no sti i isto ri je po če li da tu ma če kao ne što di namič
no, sa gle da va ju ći pro zu ne to li ko kao od raz vre me na u ko me je na pisa
na, ko li ko kao ak ti van deo te isto ri je. Pre ma ovom shva ta nju, Di ken so vo
pi sa nje je sa stav ni ele ment vik to ri jan ske dru štve ne isto ri je; nje go vi spi si
igra li su za pa že nu ulo gu u ob li ko va nju kul tur nog raz u me va nja epo he. Na
pri mer, stu di ja Di kens i zlo čin s u prot s t a v lj a D i ke n s o ve pro z n e i n o v i n ar s ke
opi se za tvo ra i za tvo re ni ka isto rij skim pri ča ma o pro me na ma u ka zne nom
si ste mu to kom či ta vog XIX ve ka. No vi je ana li ze Di ken so vog is tra ži va nja
zlo či na, pod uti ca jem fran cu skog isto ri ča ra Mi še la Fu koa, tvr di le su da
nje go vi ro ma ni ne sa mo što od ra ža va ju sa vre me no za ni ma nje za za tvo re
i re for mu pra vo su đa već su, na du bljem kul tur nom ni vou, i sa mi ume ša ni
u pro ces uob li ča va nja te ma po de snih za ta kvo di sci pli nar no dru štvo. 10 Da
bu de mo na či sto, pri zna nje da je Di kens imao ključ nu ulo gu u ob li ko va nju
po pu lar nih vi đe nja dru štve nih pro ble ma ni je no vo. Čak je i Ma kar ti, ko ji
se ža lio da je Di ken so va kri ti ka dru štva „jed no lič no na gla ša va la pro blem,
če sto bez raz u me va nja, a ni ka da s ja snim pred lo gom re še nja”, pri znao
ši re nje nje go vog uti ca ja: „Sum nja mo da bi iko ma nje da ro vit od go spo dina
Di ken sa, ili sa kva li fi ka ci ja ma dru ga či jim od nje go vih, us peo da na tera
po la En gle ske da či ta knji ge ko je ima ju bi lo ka kve ve ze sa za ko ni ma o
si ro ti nji ili re for mom vr hov nog su da.” No vi ja kri ti ka, me đu tim, u ana li zi
uti ca ja nje go ve pro ze i no vi nar stva na kul tu ru ko ri sti te o rij ski za o kru žen
me tod: nje go vi spi si mo gu se sa da po sma tra ti kao pod sti caj za ostva ri va nje
vik to ri jan ske dru štve ne pri vre de, pri če mu su uče stvo va li u uob li ča va nju
iden ti te ta, kao i u dru gim ob li ci ma kul tur nog stva ra nja. Na pri mer, uti cajno
tu ma če nje pro ble ma pra vo su đa i po li ci je u Su mor noj ku ć i , u knji zi D.
A. Mi le ra r o man i p o li c i j a , po ka zu je na ko ji je na čin oče vid na su prot nost
iz me đu jav nog i pri vat nog u ro ma nu uklju či la pro blem iden ti te ta u op šti je
raz ma tra nje ob u zda va nja mo ći, za šta bi se ina če mo glo či ni ti da je u na raci
ji pod vrg nu to kri ti ci. Ta kav pri stup me nja pi ta nja ko ja bi smo mo gli da
po sta vi mo po vo dom Di ken so vih dru štve nih kri ti ka pro ble ma kao što su
9 [Ju stin McCarthy], „Mo dern No ve lists: Char les Dic kens”, West min ste r r e v i e w ,
Oc to ber 1864, u: Col lins, Cr i ti cal He r i ta g e , 452.
10 Vi de ti, na pri mer, D. A. Mil ler, The No vel and the Po li ce, Uni ver sity of Ca li fornia
Press, Ber ke ley 1988; Je remy Tam bling, „Pri son-Bo und: Dic kens and Fo u ca ult”,
Es says in Cri ti cism 36, 1986, 11–31.
19

treći program LETO–JESEN 2011.
20 kri mi nal, si ro ma štvo i jav na hi gi je na, od di le me oko nje go ve pre ci zno sti ili
po u zda no sti kao kri ti ča ra dru štva, do raz ma tra nja slo že nih na či na na ko je
nje go vi spi si isto vre me no uob li ča va ju i pod sti ču kul tu ru iz ra slu iz in dustrij
skog ka pi ta li zma XIX ve ka.
Si ro m a š t v o i p ro s t i t u c i j a
Ri te, kao iz raz pot pu nog oča ja „stvo ra” sa ko jim se pri po ve dač u Noć nim šetnja
ma su sre će, raz li ku ju se od ti pič no Di ken so vog obi ča ja da po mo ću ode će
od re đu je iden ti tet. On če sto ko ri sti ode ću da ozna či lič nost nje nog no si oca
– na pri mer, kod Bre dli ja Hed sto u na iz ro ma na Naš za jed nič ki pri ja telj
„ot me ni cr ni sa ko i pr sluk, i ot me na be la ko šu lja, i ot me na for mal na kra vata,
i ot me ne pir ga ve pan ta lo ne” u ko ji ma iz gle da „ukru će no” i „ne pri la go đeno”,
11 pre ci zno od ra ža va ju nje go vu go ru ću že lju za sta tu som pro fe si o nal nog
na me šte ni ka,. Ali ode ća si ro ma šnih slu ži sa mo da na sli ka nji ho vu dru štve nu
ano nim nost. U Ma loj D o r it otac go spo đe Plor niš, sta ri Nen di, ja sno je, na
osno vu ode će ko ja mu ne sto ji, oka rak te ri san kao sta nov nik fa bri ke: „Ovaj
sta rac no si še šir, iz li zan i pro se njen, a opet iz dr žljiv, še šir ko ji se ni ka da ni je
pri la go dio ob li ku nje go ve si ro ma šne gla ve. Nje go va gru ba ko šu lja i gru ba
vrat na ma ra ma ni su ni šta sa mo stal ni je od nje go vog ka pu ta i še ši ra; i one
iz gle da ju kao da ni su nje go ve – da ni su ni či je.” 12 Do ma ća reč – ča so pis ko ji
je Di kens po kre nuo 1850. go di ne sa „op štom ide jom i ci ljem” da „po dig ne
one ko ji su do le, i, uop šte, una pre di na še dru štve no sta nje” 13 – sa dr ži „Noćnu
sce nu iz Lon do na” u ko joj Di kens opi su je ot kri će „pet sve žnje va pr nja”
iz van vaj tče pel ske fa bri ke. 14 Ove bez o blič ne „go mi li ce” po re de se s le še vima
iz va đe nim iz gro ba, ko ji, zbog svog po lu i den ti te ta, po sma tra ča još vi še
uža sa va ju. Kao što na po mi nje Me ri Da glas, u ot kla nja nju dru štve nog za gađe
nja, pr ljav šti na i ot pad po sta ju opa sni on da ka da ne po se du ju iden ti tet –
„gde ne ma raz li ke, ne ma ni pr ljav šti ne”. 15 Strah kod že na na stao iz nji ho vog
mar gi nal nog po lo ža ja, ove po ve zu je s ve li kim bro jem dru gih „li ko va sa dna”
iz Di ken so vog de la, kao što su pro sti tut ke i po licija. 16
217.
11 Char les Dic kens, Our Mu tual Fri end, tom 2, Ox ford Uni ver sity Press, 1989,
12 Char les Dic kens, Lit tl e D or r it , tom 1, Ox ford Uni ver sity Press, 1982, 304–305.
13 Di kens go spo đi Ga skel, 31. ja nu a ra 1850, u: Let ters of Char les Dic kens, Cla rendon
Press, Ox ford 1965–2002.
14 Char les Dic kens, „A Nightly Sce ne in Lon don”, Ho u s e hol d Word s , 26. Ja nu ary
1856, „Go ne Astray” and Ot her Pa pers from Ho u se hold Words, 1851–1859, 347.
15 Mary Do u glas, Pu rity and Dan ger: An Analysis of Con cepts of Pol lu tion and
Ta boo, Lon don 1966, 6.
16 An tea Trod ko ri sti ovaj ter min da ozna či one li ko ve ko ji „oba vlja ju po slo ve
iz me đu do ma i spolj nog sve ta”, D o me stic Cr i me in the Vic to r ian No vel , Lon don 1989, 6.

O DIKENSU
Pro sti tut ka je pre šla gra ni cu iz me đu jav nog i pri vat nog ži vo ta, ta ko
va žnu za kul tu ru vik to ri jan ske sred nje kla se. Pre ma tu ma če nju Da gla so ve,
opa snost ko ju oli ča va ju ta kve li mi nal ne fi gu re kon tro li še se po mo ću ri tua
la ko ji raz dva ja ju mar gi nal ni od nji ho vog pre đa šnjeg sta tu sa, iz dva ja ju ći
ih na ne ko vre me, a za tim jav no ob zna nju ju ći nji hov pre la zak u no vi status.
Di ken so va pri ča u D o m a ć oj re č i o nje go vom za ni ma nju za Ura ni ji nu
ku ći cu, azil za pro sti tut ke ko ji fi nan si ra An đe la Ber det-Kuts, opi su je proces
re for me ko ji azi lant ki nje pra ti od sta nja pre te ćeg pa da, kroz nji ho vo
odva ja nje, do ise lje nja: pro ces ko ji do pri no si da se gra nič ni po re dak odr ži.
Nje go vo sa o se ća nje sa pro sti tut ka ma i po sr nu lim že na ma ja sno se i ra ni je
pre do ča va kroz ži vu pred sta vu Nen si u O li v e r u Tv i st u , ta ko da je ve ro vao
da će opis Emi li i Mar te u D e j v i du Ko p e r f i l du po mo ći u upo zna va nju sa
ide jom Ura ni ji ne ku ći ce. Zna čaj no na slo vljen kao „Dom za bes kuć ni ce”,
Di ken sov esej go vo ri o pro ce su pri la go đa va nja u do ma ćin stvu kao klju ču
za žen sko iz ba vlje nje. S na dom u „po di za nje ne kih tre zve nih do mo va u
sa mo ći no vog sve ta, ko ji ta mo ja ko ne do sta ju, iz tu ge i ru še vi na sta rih” 17 ,
pi še on, že ne se uče i upo šlja va ju kroz ši ro ku le pe zu za da ta ka, kao što su
ku va nje, ve ze nje, pra nje ve ša i či šće nje, a „pri ro da i po re dak za da ta ka svake
de voj ke me nja se ne delj no ka ko bi ona mo gla da se prak tič no upozna
sa sve u kup nom ru ti nom do ma ćih po slo va”. Ipak, ka ko tvr di Aman da
An der son, me đu od li ka ma Di ken so ve re for me „te ško je raz li ko va ti sa mu
re for mu od ne re for mi sa nog sta nja ko je joj je pret ho di lo” 18 . Na Di ken sov
pred log, usvo jen je „si stem oce nji va nja” ko ji je stvo rio je dan sa vre me ni
pi sac o re for mi za tvo ra, a nji me su se na gra đi va le i po spe ši va le „isti nolju
bi vost, ra di nost, na rav, pri stoj no po na ša nje i raz go vor, ume re nost, red,
tač nost, šte dlji vost i či sto ća” – vid di sci pli ne za mi šljen da se is ku pi pri stojno
sa mo kon tro li san žen ski su bjekt. An der so no va za pa ža „uz ne mi ru ju ću
slič nost iz me đu si ste ma oce nji va nja i struk tu re pro sti tu ci je po to me što se
že na ma pla ća da za do vo lja va ju”. Ka ko je Di kens ob ja snio go spo đi ci Berdet-Kuts:
„Sva ki dan se iz me đu [a zi lant ki nje] i na stoj ni ce odr ža va sa vrše
ni od nos Du žni ce i Po ve ri telj ke; a u nje noj je mo ći, i ni u či joj dru goj,
da okre ne sta nje tog ra ču na u svo ju ko rist.” 19 Nje go va svest o to me da je
pro je kat re for me ugro žen ta kvim ko mer ci ja li zo va njem vr li ne vi dlji va je u
pred lo gu da se
1853.
ogra ni či na gra da za „Do bro volj no sa mo o dri ca nje” [jed na od ru bri ka u ko ju
su se mo gle upi si va ti oce ne]... da bi mo gle to da shva te kao mo ral ni na por, a
17 [Char les Dic kens], „Ho me for Ho me less Wo men”, Ho u s e hol d Word s , 23 April
18 Aman da An der son, Ta in ted So uls and Pa in ted Fa ces: The rhe to ric of Fal len ness
in Vi c to r i an Cul tu re , Cor nell Uni er sity Press, It ha ca 1993, 78.
19 Di kens go spo đi ci Ber det-Kuts, 26. ma ja 1846, u: Let ters, 4, 553.
21

treći program LETO–JESEN 2011.
22 ne kao iz ra zi tu šted nju, sa svim sra zmer nu ili ap surd no ve ću od pu ke nov ča ne
vred no sti ono ga od če ga se uz dr ža va ju. 20
Di kens je od ta kvog mo ral nog i du hov nog knji go vod stva na či nio sa ti ru
kroz lik go spo đe Kle nam iz ro ma na Ma l a D o r it . Ali ve ro vao je da „ne srećna
stvo re nja” ko ja ula ze u Ura ni ji nu ku ći cu mo ra ju „da se is ku ša va ju dok
ne do stig nu vr li nu”, da se pot po ma žu u iz be ga va nju pri ma mlji vo sti sta rog
na či na ži vo ta i po dr ža va ju u učvr šći va nju po pra vlje nog iden ti te ta. 21 Da bi
se ovo ostva ri lo, azi lant ki nje su bi le u oba ve zi da no se ode ću ko ju na ba vlja
usta no va; ipak, ova prak sa iro nič no pod se ća na na čin na ko ji su vla sni ci
bor de la za dr ža va li kon tro lu nad za po sle ni ma ta ko što na ba vlja ju i po se duju
nji ho vu ode ću. Ima ju ći u vi du de ter mi nant nu ulo gu ode će u iz ra ža vanju
sop stva, ta kvo nje no de po no va nje po ka zu je pro ces di sci pli no va nja kao
spo lja šnjeg obra zo va nja su bjek ta.
Z a t v o r i i p o li c i j a
Di ken so vo za ni ma nje za pro ble me nad zi ra nja i ka žnja va nja slo že no je i
če sto dvo smi sle no. Fi lip Ko lins pri me ću je pa ra doks po ko jem Di kens u
po znim go di na ma, „ka da u ko men ta ri ma o jav nim po slo vi ma po ka zu je
sve ve ću, a po ne kad i ve o ma uz ne mi ru ju ću oštri nu pre ma te žim pre stupni
ci ma, u ro ma ni ma po ka zu je i sve ve ću pri snost sa zlo či nač kim umom”. 22
Bio je op či njen mo ral nim i psi ho lo škim po sle di ca ma za tva ra nja, pa ih ve om
a i s t an č a n o opi s u j e k roz l i ko ve p o put Fe g i n a , Vi l i j a m a D o r i t a i d ok to r a
Ma ne ta. U ro ma nu to li ko pro že tom za tvo ri ma, ka ko stvar nim ta ko i simbo
lič kim, kao što je Ma l a D o r it , čak su i ne ži vi pred me ti pre o bli če ni zbog
svog tam nič kog okru že nja: ta ko je lut ka Ma le Do rit „usko ro po če la da se
raz li ku je od lu ta ka s dru ge stra ne bra ve, i da po ka zu je stra šnu po ro dičnu
slič nost sa go spo đom Ban gam [nadničarkom i ku rir kom, ko ja ni je bi la
za tvo re ni ca (do du še, ne ka da je ste), ne go po pu lar no sred stvo ko mu ni ka cije
sa spolj nim sve tom]”. Ali Di ken so vi spi si o kri mi na li sti ci ni su do sled ni,
a po ne kad su se iz ko re na me nja li. Dok je če tr de se tih go di na XIX ve ka
za go va rao za bra nu smrt ne ka zne „za rad bo ljit ka dru štva, za rad spre ča vanja
pre stu pa, i bez bi lo ka kve ve ze sa pre stup ni kom ili ne žno sti pre ma bi lo
kom po seb nom zlo čin cu”, od 1859, ko men ta ri šu ći sud bi nu jed nog hi rurga
ko ji je pro gla šen kri vim za tro va nje svo je bi gam ne „su pru ge”, za ri cao
se da će „obe si ti sva kog mi ni stra unu tra šnjih po slo va (vi gov skog, to ri jevskog,
ra di kal skog ili dru gog) ko ji se is pre či iz me đu tog cr nog ni ko go vi ća i
ve ša la”. Di ken sov oštar stav pre ma zlo či nu i ka zni pre stup ni ka u ve zi je sa
20 „Ex pla na ti on of the Mark Ta ble Used in Ura nia Cot ta ge”, u: Let ters, 5, 703–704.
21 Di kens go spo đi ci Ber det-Kuts, 3. no vem bra 1847, u: Let ters, 5, 183.
22 Phi lip Col lins, Dic kens and Cri me, Mac mil lan, Lon don 1962, 22.

O DIKENSU
nje go vom sum njom u mo guć nost po vrat ka na bo lji put (u obra zo va nju je
vi deo va žnu pre ven tiv nu si lu) i bri gom (iz ra že noj u „Dra gim za tvo re ni cima”
i „U za tvo ru i van nje ga”) da osu đe ni kri mi nal ci do bi ja ju bo lji tret man
ne go in sti tu ci o na li zo va na si ro ti nja. Čla nak „U za tvo ru i van nje ga” na stao
je kao te melj na pre ra da jed nog član ka Hen ri ja Mor li ja ko ji je iz neo po gle de
raz li či te od po gle da „Uvod ni ča ra” D o ma će re č i , tj. Di ken sa lič no. Ka ko je
Di kens pi sao za me ni ku ured ni ka, V. H. Vi li su:
Ne mo gu da do pu stim bi lo ka kvu ras pra vu o nad zo ru za tvo ra u D. R. ko ja ne
po či nje pr vim ve li kim na če lom što sam ga osmi slio i ko ja ne pro te stu je pro tiv
za tvo ra shva će nih per se. Ka kva god pri li ka da se pru ži čo ve ku u za tvo ru, mo ra
se pru ži ti i čo ve ku ko ji tra ži uto či šte od ne vo lje. 23
Iako se Di ken so vo mi šlje nje o nad zi ra nju i ka žnja va nju me nja lo, ni je
se me nja lo nje go vo di vlje nje pre ma no voj po li ci ji. Džordž Oga stus Sa la,
je dan od Di ken so vih re dov nih sa rad ni ka u D o ma ćoj re č i , na pi sao je da njegov
men tor ima „čud nu i go to vo mor bid nu pri stra snost u po gle du op šte nja
i za ba vlja nja po li cij skih slu žbe ni ka”, 24 a Di kens je u svom ča so pi su ob ja vio
niz afir ma tiv nih čla na ka o no voj Grad skoj po li ci ji. Stvo re na 1829. go di ne,
a oja ča na 1842. osni va njem De tek tiv skog ode lje nja, cen tra li zo va na Gradska
po li ci ja za me ni la je sta re okru žne po zor ni ke i Tr ka če Bou Stri ta – či ju
je ne za bo rav nu sli ku Di kens dao kroz pri klad no na zva ne ju na ke Ble ter sa i
Da fa* iz O li v e ra Tv i sta . Po čev od „Sa vre me ne na u ke hva ta nja lo po va”, ob javlje
ne 13. ju la 1850. go di ne, Do ma ća reč di vi se ono me što je Fu ko na zvao
„okom mo ći”, ko je se oči tu je svu da u prak si nad zi ra nja. 25 Stru čan u „či tanju
li ca dru gih lju di”, dok za dr ža va sop stve ne „ne po mu ti ve iz ra žaj ne si le” u
po se du „pro tej ske mu dro sti pre ru ša va nja i spo sob no sti po dra ža va nja sva ke
vr ste i sta nja ne vo lje”, vo đen „kroz sta ze pot pu no ne vi dlji ve dru gim očima”
26, dok „vre ba pro nic lji vim po gle dom” 27 na sva kom ćo šku – de tek tiv se
pri ka zu je ka ko ra di na pro iz vod nji no vog i si ste ma tič nog nad zo ra gra da.
U član ku „Na du žno sti sa in spek to rom Fil dom”, Di kens be le ži noć nu tu ru
po kri mi nal nim skro vi šti ma is toč nog Lon do na u prat nji de tek ti va ko ji je
23 Di kens V. H. Vi li su, 10. mar ta 1853, u: Let ters, 7, 47. Ova epi zo da je pri mer
Di ken so ve sna žne ured nič ke kon tro le nad sa dr ža jem svog li sta.
24 Ge or ge Augu stus Sa la, Things I Ha ve Seen and Pe o ple I Ha ve Known, Lon don
1894, 95.
* Ble ters mo že zna či ti ble be ta lo, a Daf va ra li ca, fo li rant (prim. prev.).
25 Mic hel Fo u ca ult, „The Eye of Po wer”, Po wer/Know led ge: Se lec ted In ter vi ews
and Ot her Wri tings 1972–1977, Har ve ster Press, Brig hton 1980, 146–165.
26 [W.H. Wil lis], „The Mo dern Sci en ce of Thi ef-Ta king”, Ho u s e hol d Word s , 13.
July 1850, 1, 368–369.
27 [Char les Dic kens], „On Duty with In spec tor Fi eld”, Ho u s e hol d Word s , 14. Ju ne
1851, u: „The Amu se ments of the Pe o ple” and Ot her Pa pers: re ports, Es says and re views,
1834–1851, tom 2, 359.
23

treći program LETO–JESEN 2011.
24 slu žio kao mo del za in spek to ra Ba ke ta u Su mor noj ku ć i . Po se ću ju ći „svra tišta,
bir ti je, mno ga le gla i ja zbi ne”, po li ci ja stal no nad zi re me sta kri mi nal nih
sta nov ni ka Lon do na: „Gde god se na tre nu tak usta li tra čak pri gu še ne svetlo
sti, na nje go vom kra ju po ja vi se ne ki spa vač, pre da je se pom nom po gledu
i ne sta ne u ta mi.” U jed nom svra ti štu, nat pis na čar ša vi ma ko ji tre ba
da spre či kra đu po ste lji ne na vo di pri po ve da ča da za mi šlja uti sak ko ju ove
vas pit ne me to de pro iz vo de na po je din ca:
Le ža ti po no ći, umo tan u le gen du o svom lu pe škom ži vo tu; u snu gru di ma upija
ti po vik ko ji me pro go ni na ja vi; čim se svest po vra ti, tr pe ti nje go vo pi lje nje i
ga la mu; su sre sti se s njim kao sa po lo žaj ni kom na Bo žić, na sve tog Va len ti na,
za ro đen dan, kao s bo žić nim po zdra vom, kao opro šta jem sa sta rom go di nom.
DR ŽI TE LO PO VA!
I zna ti da mo ram da bu dem za u sta vljen, šta god da se de si. Zna ti da ni sam
do ra stao ovoj po je di nač noj sna zi i oštri ni, ovom ure đe nom i čvr stom si stemu!
Još je dan čla nak u ko a u tor stvu Di ken sa i V. H. Vi li sa – „Grad ska za štita”
– de talj no go vo ri o „str plje nju, sprem no sti, re du, bud no sti, rev no sti i
ra su đi va nju, ko ji nad gle da ju mir ovog di vov skog Va vi lo na dok spa va”. 28 Efika
sne teh ni ke ko je po li ci ja ko ri sti u iz ve šta va nju i ko mu ni ka ci ji obez be đu ju
da „či tav si stem do bro, in te li gent no i rev no sno ra di”. Sme šte ni jed ne no ći u
sta ni ci Bou Strit, auto ri čla na ka opi su ju vi še slu ča je va sa ko ji ma se de žur ni
in spek tor su o ča va, uklju ču ju ći i pi ja nog i ne u red nog „go spo di na Svil sa”,
Ci ga ni na ko ji je iz gu bio dru žbe ni cu, očaj nog mla di ća ko ji tra ži kre vet u
ode lje nju za bes kuć ni ke, i iz ve snu go spo đu Gamp – kao „ma tro nu sa ja ko
po mo dre lim li cem” ko ja „že li da se ža li od ma’ na ku će iz Pli sma no ve če tres
dva i pe des tri i in si sti ra da se za kup uzme; a ja ću su tra uju tru pot kre piti
pred su di ja ma, i još ću do ka za ti, što sve do volj no go vo ri, go spo di ne!”.
Na gla sak na re du i de lo tvor no sti no vog po li cij skog si ste ma po ka zu je do
ko je je me re Di kens de lio ne ke od ide ja sa ben ta mov skim ne is to mi šlje nici
ma, kao i na čin na ko ji se re for ma po li ci je ve zi va la sa teh ni ka ma li be ralne
vla sti kroz re de fi ni sa nje i re gu li sa nje za jed nič kog pro sto ra. Ka ko tvr di
Majls Og born, no vi po re dak jav nog pro sto ra stva rao se ne sa mo iz gradnjom
re dov ni jeg, ra ši re ni jeg i in ten ziv ni jeg nad zi ra nja u gra du po čet kom
XIX ve ka ne go i ka žnja va njem pret hod no to le ri sa nih „zlo či na”, kao što su
pi jan stvo, pro sti tu ci ja i ne pri stoj no po na ša nje, u na sto ja nju da se ra ci o nali
zu ju i oči ste uli ce. 29 Za jed no sa kar to graf skim ve žba ma ur ba ni sta, prav no
re gu li sa nje jav nog pro sto ra bi lo je je dan od na či na na ko je se he te ro ge nim
pro sto ri ma gra da mo gao na met nu ti red.
28 [Char les Dic kens i W.H. Wil lis], „The Me tro po li tan Pro tec ti ves”, Un col l ec ted
Wr i ting s f rom „ Ho u s e hol d Word s” , 1850–1859, In di a na Uni ver sity Press, Blo o ming ton
1968, 256.
29 Mi les Og born, „Or de ring the City: Sur ve il lan ce, Pu blic Spa ce and the Re form
of Ur ban Po li cing in En gland, 1835–1856”, Po li ti cal G e o g raphy , 1993, 516.

Gra d sk a i z v i đ a nj a i s a ni t ar n a re f o r m a
O DIKENSU
Iako Do ma ća reč sla vi po li ci jin rad na re gu li sa nju gra da i pre po zna va nju
nje go vih kri mi nal ca, ona ipak uži va u uz bu đe nju i opa sno sti ma oti ski vanja
na ne is pi ta nu te ri to ri ju lon don skog pod ze mlja. Grad ski iz vi đa či, po put
no vi na ra Hen ri ja Mej hjua, uglav nom su ko ri sti li sli ke im pe ri jal ne pu sto lovi
ne ka ko bi svo jim ot kri ći ma da li is tra ži vač ki zna čaj, 30 pa Di kens u član ku
„Na du žno sti sa in spek to rom Fil dom” sta nov ni ke svra ti šta ko ja po se ću ju
vi di kao eg zo tič ne za ro blje ni ke u zo o lo škom vr tu pod kon tro lom po li cije:
„Ej, vi ta mo! Sta ni te! Po ka ži te se. Ta ko je. Ne ti. Ne bri ni se vi še! I ta ko
da lje, kroz la vi rint za gu šlji vih pro sto ri ja, gde sva ki čo vek, kao di vlja zver,
od go va ra ču va ru ko ji ga je ukro tio i ko ji ula zi u nje gov ka vez.” Upo tre ba
ne ve za nog uprav nog go vo ra u ce lom član ku osta vlja uti sak dra ma tič no sti
i ne po sred no sti, i čud no do pri no si dez in te gri sa no sti pri po ve da ča, či je je
pri su stvo mno go ma nje vi dlji vo od gro tesk nih i ovlaš pri ka za nih zli ko vac
a i pro s j a k a . Pro m e n a pr i p o ve d a č ke p e r s p e k t i ve u s p o st a v lj a st r u k tu r u u
ko joj se od či ta la ca pra ve ne po sred ni sve do ci raz go vo ra u ovim kri mi nalnim
skro vi šti ma – ali sa si gur ne uda lje no sti. Ka ko za pa ža Džu dit Vol ko vic,
iako su an ga žo va ni grad ski iz vi đa či po put Di ken sa ba za li gra dom da ob jasne
i re še dru štve ne pro ble me, ove eks pe di ci je bi le su ipak vo a je ri stič ke. 31
Ta ko su D o ma će re č i pu bli ci nu di le je dan ob lik de le gat skog tu ri zma, i u isti
mah do pri no si le stva ra nju, ali i sum nji u odvo je nu sfe ru pri vat no sti, ko ja je
bi la ide o lo ška pra ti lja no vo u re đe nog jav nog pro sto ra, i ko ja je osi gu ra va la
pri vat nost sred nje kla se a bo ra vi šta si ro ma šnih otva ra la za jav nost.
Za či šće nje i ra ci o na li za ci ju grad skih uli ca zdu šno su se za la ga li i re formi
sti zdrav stve ne za šti te. Di kens je po bolj ša ne sa ni ta ri je vi deo kao naj temelj
ni ju ur ba nu re for mu, ka ko je re kao na sa stan ku Grad skog sa ni tar nog
udru že nja u ma ju 1851. go di ne: „Op šta sa ni tar na re for ma mo ra pret ho di ti
svim dru gim dru štve nim sred stvi ma [o v a c i j e ], pa... čak ni obra zo va nje ni
re li gi ja ne mo gu da uči ne ni šta ta mo gde su naj po treb ni ji dok se či sto ćom
i pri stoj no šću ne po plo ča put za nji ho ve uslu ge.” 32 Di kens je po dr ža vao
va že ću te o ri ju da in fek tiv ne bo le sti pro iz vo di pr ljav va zduh ili „mi ja zma”,
i da se ti fus i ko le ra, kao i pu stoš ko ju uzro ku ju, mo gu spre či ti ako se sredi
na kon tro li še. To kom ce le 1853. go di ne ra dio je na to me da ostva ri plan
An dže le Ber det-Kuts da ku pi ne što ot pi sa nog ze mlji šta u lon don skim za biti
ma i ta mo po dig ne uzor na zda nja. Po sle jed ne po se te okru gu Sve tog Marka,
iz ve stio je da je pro na šao:
30 Pe ter Ke a ting, In to Unk nown En gland, 1866–1913: Se lec ti ons from the So cial
E x pl o re r s , Man che ster 1976, 14.
31 Ju dith R. Wal ko witz, City of Dre ad ful De light: Nar ra ti ves of Se xu al Dan ger in
La te-Vic to rian Lon don, Lon don 1992, 18.
32 The Spe ec hes of Char les Dic kens, Ox ford 1960, 129.
25

treći program LETO–JESEN 2011.
26 dr ve na re kao uža sne sta re gaj be pu ne gro zni ce to kom ne bro je nih go di na. U
oro nu loj ga le ri ji na kra ju re da ovih ku ći ca bi lo je ble du nja vo de te ko je gle da
u iz glad ne lu sta ru be lu ra gu ka ko je de lju štu re školj ki. Sun ce je za la zi lo i bukta
lo pre ma de te tu kao lju ti pla men – a de te, i ja, i ble do klju se, ble nu li smo
jed no u dru go u ti ši ni do brih pet mi nu ta kao da smo ne ke fi gu re u tu rob noj
a l e go r i j i. 33
Kao uz ne mi ru ju ći su sret, ka sni je za be le žen u No ć nim š et nj a ma” , su kob
sa grad skom ča mo ti njom pro iz vo di sa bla sni uti sak sa mo o tu đe nja. Edvin
Če dvik u obim nom Iz ve šta ju o zdrav stve nom sta nju rad nič ke kla se u Brita
ni ji (1842), gde se za stu pa po tre ba za cen tra li zo va nom upra vom jav ne
zdrav stve ne za šti te ka ko bi se nad gle da la ne sa mo iz grad nja jav nih obje kata
kao što su od vo di ne go i re gu la ci ja do mo va i na vi ka si ro ma šnih, po seb no
Ira ca, pre po znao je da je glav ni uzrok bo le sti u mi ja zmi ko ja iz vi re iz lo še
ka na li za ci je i vo do vo da u pre na se lje nim si ro ma šnim če tvr ti ma. Di kens je
bio rev no sni pri sta li ca sa ni tar nih re for mi ko je je če tr de se tih go di na Če dvik
pred lo žio, iako se že sto ko us pro ti vio od red ba ma Za ko na o si ro ti nji iz 1834,
či ji je glav ni tvo rac bio Če dvik ta ko đe. 34 De le ći isto odu še vlje nje za či sto ću,
si ste ma tič nost i red, nji ho va sa rad nja da je no ve do ka ze da Di ken so vo proti
vlje nje uti li ta ri zmu ni je bi lo ta ko ne po sred no kao što se po ne kad sma tra.
Kao što to u Su mor noj ku ć i na go ve šta va muč ni opis ku žnog gro blja gde
Ne mo le ži po ko pan, pro ble mi za ga đe nja i bo le sti na sta li usled sa hra nji vanja
unu tar gra da za Di ken sa su bi li od po seb nog zna ča ja, pa je Do ma ća
reč to kom pe de se tih go di na ob ja vi la vi še čla na ka u znak po dr ške Zdravstve
nom od bo ru i nje go vim na po ri ma da re for mi še obi ča je sa hra nji vanja.
Di ken sov zet Hen ri Ostin, bli zak Če dvi kov sa rad nik, 1847. je ra dio u
Grad skoj sa ni tar noj ko mi si ji i u pr voj Grad skoj ka na li za ci o noj ko mi si ji, i
po stao je se kre tar Op šteg zdrav stve nog od bo ra. Di kens je od Osti na do bio
pri me rak od bo ro vog Iz ve šta ja o op štem pla nu za sa hra nji va nje iz van gra da
i, či ta ju ći ga u kre ve tu, „sa njao je uglav nom o tru le ži”. 35 Nje go va pre pi ska
sa Osti nom ce le 1850. go di ne po ka zu je va žnost ko ju je pri da vao ot kla njanju
uža sa ve le grad skog sa hra nji va nja, kao i nje go vu po dr šku Na cr tu za kona
o op štem sa hra nji va nju, ko ji je imao za cilj da re gu li še po greb ne obi čaje.
Iz ra ža va ju ći ne za do volj stvo po me ra njem sa stan ka Grad skog sa ni tar nog
udru že nja, u znak po dr ške Na cr tu, u ma ju je na pi sao: „Iskre no sam že ljan
da slu žim ovoj stva ri i uči nim što vi še do bra mo gu, boč nim udar ci ma u
33 Di kens go spo đi ci Ber det-Kuts, 7. ja nu a ra 1853, u: Let ters, 7, 2.
34 Ka ko je Di kens pi sao svo me ze tu Hen ri ju Osti nu, ja vlja ju ći da je pri mio Če dvikov
Iz v e štaj : „Mo lim te, re ci go spo di nu Če dvi ku da sam mu ve o ma za hva lan što me se
se tio i da se iskre no sla žem sa njim u ve zi sa ve li kom va žno šću i za ni mlji vo šću te me –
iako se za i sta sa njim ra zi la zim, do smr ti, u po gle du nje go ve glav ne te me – no vog
Za ko na o si ro ti nji” (Di kens Hen ri ju Osti nu, 25. sep tem bra 1842, Let ters, 3 330).
35 Di kens Hen ri ju Osti nu, 27. fe bru a ra 1850, Let ters, 7, 2.

O DIKENSU
D o ma ćoj re č i – u kom pi la ci ji, a i u ru bri ci P r i ča . ” 36 U dru gom bro ju D o ma -
će re či Di kens je već ob ja vio čla nak (svo ga ta sta, Džor dža Ho gar ta, i V. H.
Vi li sa) pod na slo vom „Pa gan ska i hri šćan ska sa hra na”, ko ji se že sto ko bu ni
pro tiv var va ri zma unu tar grad skog sa hra nji va nja:
Ako sa vi si na na še hva li sa ve ci vi li za ci je ba ci mo po gled na pro šlu isto ri ju ili
po gle da mo dru ge na ro de – uklju ču ju ći tu i di vljač ke – bi će mo pri si lje ni da
po sra mlje no pri zna mo ka ko se ni u jed nom vre me nu i ni u jed noj ze mlji kao
u Ve li koj Bri ta ni ji ni su ta ko oslo ba đa li mr tvih na uštrb ži vih. Pre da ja po smrtnih
osta ta ka u gu sto po se ja na gro blja u pre na tr pa nim gra do vi ma; pre kri va nje
– je dva ih uko pav ši – ta ko po vr šno da iz bo če nost kat kad vre đa ose ća nja, dok
za dah tru lje nja uvek za ga đu je va zduh, obi ča ji su ko je su pred ra su de naj du že
sa ču va le u ovoj ze mlji. 37
Su kob iz me đu „hva li sa ve ci vi li za ci je” i var var skih obi ča ja us po sta vlja
se opi som ni za po greb nih rad nji, uklju ču ju ći i one ko je su oba vlja li stari
Egip ća ni, Ri mlja ni, Gr ci, Ki ne zi, Per si jan ci i dru gi sta nov ni ci Is to ka, a
či ja je svr ha da pod ri je to bo žnju raz li ku iz me đu pro sve će ne sa da šnjo sti i
di vljač ke pro šlo sti, na pred nog im pe ri jal nog cen tra i nje go ve za o sta le provin
ci je. „Sa hra nji va nje mr tvih usred sta ni šta ži vih” stva ra „ko li či nu ljud ske
de struk tiv no sti u po re đe nju sa ko jom pra te ći po kolj na afrič kom spro vo du
pred sta vlja kap vo de u mo ru”. Ovaj čla nak po ka zu je na či ne na ko je su če sto
bi li spo je ni dis kurs grad ske re for me i car stva – ka ko tvr di En Me klin tok:
„Sva ka ko su sa ni tar ni sin dro mi de lom bi li is kre ni po ku ša ji da se su zbi ju
’bo le sti si ro ti nje’, ali su na du bljem ni vou slu ži li i da se ra ci o na li zu je i ka noni
zu je nad zor gra ni ca iz me đu vla da ju će vik to ri jan ske eli te i ’za ra znih’ klasa,
ka ko u car skim me tro po la ma ta ko i u ko lo ni ja ma.” 38 Su prot st a v lj e n o st
ci vi li zo va nog ve le gra da i pri mi tiv ne pe ri fe ri je u D o ma ćoj re č i ko ri sti se da
raz ot kri je iz vor za ra ze unu tar sa mog car skog sre di šta, či me se pod ri va stabil
nost pret po sta vlje ne po de le iz me đu njih.
Im pe ri ja i emi gra ci ja
Upo tre ba je zi ka iz ve šta ja u ras pra va ma o re for ma ma po li ci je i sa ni tarnih
usta no va gra da uka zu je na sim bo lič nu ulo gu im pe ri je kao iz mi šljene
od red ni ce u pro zi i no vi nar stvu XIX ve ka. 39 U Di ken so vim ro ma ni ma,
36 Di kens Hen ri ju Osti nu, 12. ma ja 1850, Let ters, 6, 99.
37 [Ge or ge Ho garh i W. H. Wills], „He at hen and Chri stian Bu rial,” Ho u s e h ol d
Words, 6. April 1850, 43.
38 An ne McClin tock, Im pe rial Le at her: ra ce, Gen der and Se xu a lity in the Co lo nial
Con text, Ro u tled ge, New york 1995, 47.
39 Ed ward W. Said, Cu l tu re and Im p e r i a li sm , Chat to and Win dus, Lon don 1993,
75.
27

treći program LETO–JESEN 2011.
28 ko lo ni je po put Austra li je slu ži le su kao po god no me sto za se lid bu li ko va
ko ji tra že no vu pri li ku u ži vo tu: ta ko se u De j v i du Ko p e r f il du se le po ro di ce
Pe go ti i Mi ko ber, ili, na kra ju Te ški h v re me na , ne slav no se se li Tom Gredgrajnd.
Dru gi li ko vi – po put Vol te ra Ge ja u D om bi ju i si nu ili Džo na Harmo
na, „čo ve ka od ne kud”, u Na š e m z a j e d ni č kom pr i j a te lju – vra ća ju se iz
ko lo ni ja sa osna že nim ose ća jem za en gle sku mu žev nost ko ji su ste kli kroz
is ku stvo ru ko vo de ćih ulo ga u im pe ri ji, a što im da je no vu mo guć nost za
re ša va nje pro ble ma kod ku će. Dva Di ken so va si na oti šla su u Austra li ju, a
u D o ma ćoj re č i ob ja vlji van je rad Dru štva zaj ma za po ro dič nu ko lo ni za ci ju,
u vla sni štvu Ke ro lajn Či zom, dok je Di kens u ru bri ci „Sve žanj ise lje nič kih
pi sa ma” po zi vao či ta o ce da raz mo tre to što će
iz ma lih za jed ni ca ova ko osno va nih, vre me nom iz ni ći dru ge i ve će, zdru žene
u lju ba vi pre ma sta roj ze mlji o ko joj se još to plo go vo ri kao o Do mo vi ni,
u znak se ća nja na mno ge za jed nič ki pre tr plje ne bor be, na mno ge ve ze otad
na či nje ne, i za hva lju ju ći okre plju ju ćem uti ca ju i su zdr ža no sti jed ne vr ste javnog
mnje nja, čak i u di vljim pu sto ši ma Austra li je. 40
S dru ge stra ne, tu je i sa ti ra go spo đe Či zom kroz lik go spo đe Dže li bi,
či ja na sto ja nja da osnu je ko lo ni ju za uz goj ka fe (i uro đe ni ka) na oba lama
re ke Ni ger re zul ti ra ju ne kom vr stom „te le skop ske fi lan tro pi je” ko ja je
na go ni da za bo ra vi na ha os u sop stve noj ku ći. Ka ko je po ka zao Ti mo ti
Ka rens, Di ken so vi sta vo vi pre ma dru štve noj re for mi u ze mlji i ino stranstvu
iz ne se ni u Su mor noj ku ć i bi li su pod ja kim uti ca jem vik to ri jan ske polne
po li ti ke. Osli ka va nje ve šti ne i sa o se ćaj no sti Ala na Vud kor ta kao le ka ra
po ka zu je funk ci ju mu škog an ga žma na u im pe ri ji kao pri pre mu za su zbi janje
dru štve nih pro ble ma kod ku će, dok uspe šne re for ma tor ke, po put Ester
Sa mer son, mo ra ju da osta nu čvr sto usred sre đe ne na po tre be svo je do ma će
sfere. 41
Di ken so vi spi si o že na ma i im pe ri ji, isto ta ko, pre o kre ću srod ne ide olo
gi je ra se i po la na ko ji ma su za sno va ni, uvek pre ko ra ču ju ći re še nje ovih
pro ble ma, što bi ina če mo glo da uti če na pri po ve da nje. Na pri mer, dok se
pu stoš mer kan til nog ko lo ni ja li zma mo že sim bo lič ki po pra vi ti sa mo po žrtvo
va nom oda no šću ver ne ćer ke u D om bi ju i si nu , a po li tič ka kri ti ka ro mana
raz re ši ti ko nač nim vra ća njem na po ro dič nu har mo ni ju, ovaj pri po ved ni
efe kat ta na no je uslo žnjen za hva lju ju ći uz gred noj alu zi ji na dru go ven čanje,
ko je pret ho di ven ča nju Flo rens i Vol te ra:
40 [Char les Dic kens i Ca ro li ne Chis holm], „A Bun dle of Emi grants’ Let ters”, Ho u -
se hold Words, 30 March 1850, Un col l ec ted Wr i ting s , 1, 88.
41 Ti mothy L. Ca rens, „The Ci vi li zing Mis sion at Ho me: Em pi re, Gen der, and
Na ti o nal Re form in Bl e ak Ho u s e ”, Dic kens Stu di es An nual: Es says on Vic to rian Fic tion
26, 1998, 121–145.

O DIKENSU
Sta ri go spo din žu tog li ca iz In di je uze će ovo ju tro za že nu, a oče ku je se šest
ko či ja pu nih dru štva, i go spo đa Mif oba ve šte na je da sta ri go spo din žu tog li ca
mo že po plo ča ti drum do cr kve di ja man ti ma, a da mu uop šte ne us tre ba ju.
Brač ni bla go slov tre ba da bu de ne nad ma šan i da po tek ne od istin ski uzo ri tog
sve šte ni ka, ka no ni ka, a da mu tre ba da uda, kao iz van re dan dar, ne ko ko do la zi
pra vo iz Ko njič ke gar de. 42
Ov de po no vo uoča va mo uza jam nu po ve za nost ide o lo gi ja po la i im peri
ja li zma, u onim de lo vi ma u ko ji ma na ra tiv de li mič no osve tlja va dru gu
pri ču o is ko ri šća va nju, gde se po ve zu ju svet po ro di ce i svet im pe ri je. Raz lika
u go di na ma ko ju pred sta vlja sa vez ja nu a ra i ma ja, za jed no sa objek ti viza
ci jom „mla de že ne”, na go ve šta va dru gu pri ču ko ja po ve zu je kuć nu ti ra niju
sa ko lo ni jal nim pot či nja va njem.
Dom bi i sin pred sta vlja že sto ku kri ti ku rop skog po lo ža ja že ne iz ra ženu
kroz li ko ve Idit Dom bi, „ras pi lja re ne i pro da va ne ta mo i ova mo, dok
po sled nje zrn ce sa mo po što va nja [u njoj] ne umre”, i nje ne po sr nu le ro đa ke,
Elis Mar vud. Ali Di ken so vo za ni ma nje za sa mu ide ju do bra ote lo tvo re nu
u lič no sti mno go je iz ra že ni je u dve, ina če ne po ve za ne, obla sti o ko ji ma je
Do ma ća reč, za la žu ći se za re for mu, ras pra vlja la: bez bed nost u fa bri ka ma
i za kon o bra ku. „Ote lo tvo re na do bra” po sta vlja ju pi ta nja o stva ri ma ko je
se sma tra ju po god nim za tr go vi nu, o ap stra ho va nju i otu đe nju od ra da u
tr ži šnoj pri vre di, o poj mu ljud skih atri bu ta ili ve za kao vred no snih po se da
ko ja se mo gu opi sa ti po mo ću nov ca – pi ta nja o od no su iz me đu po tro šnje i
lič no sti. Nji ho vo pred sta vlja nje u Di ken so voj pro zi i no vi nar stvu po ka zu je
ne ke od strep nji ko je pra te ši re nje pri vre de u XIX ve ku, kao i ulo ge ekonom
ske re to ri ke u od re đi va nju gra ni ce iz me đu pri vat nog i jav nog, po rodi
ce i tr ži šta.
Po v re d e n a ra du
Naj žu stri ja kam pa nja ko ju je Di kens u D o m a ć oj re č i vo dio ne sum nji vo
se od no si la na po vre de na ra du, o če mu je iz me đu mar ta 1854. i ja nu a ra
1856. ob ja vio osam čla na ka, zah te va ju ći od dr ža ve da se an ga žu je po vo dom
po bolj ša va nja bez bed no sti od opa snih me ha ni za ma. 43 Ra no fa brič ko za kono
dav stvo sla bo je obra ća lo pa žnju na pro blem ne zgo da, usred sre đu ju ći
se na re ša va nje pi ta nja rad nog vre me na i za šti te de ce-rad ni ka. Me đu tim,
fa brič ki in spek to rat usta no vljen Za ko nom o fa bri ka ma iz 1833. go di ne sve
vi še se bri nuo o bro ju i ozbilj no sti ne sre ća, te je 1844. do ne ta pr va od redba
o mi ni mal nim stan dar di ma in du strij ske bez bed no sti, kao i od red ba o
na kna di šte te. Za kon iz 1844. tra žio je od po sed ni ka tek stil nih fa bri ka da
42 Char les Dic kens, Dom bey and Son, Ox ford Uni ver sity Press, 1982, 673.
43 V. Pe ter W. J. Bar trip, „Ho u s e h ol d Word s and the Fac tory Ac ci dent Con troversy”,
The Dic ken sian 75, 1979, 17–29.
29

treći program LETO–JESEN 2011.
30 ogra de ili za šti te na zna če nu opre mu. Neo gra đi va nje je ka žnja va no nov čanim
iz no som od 5 do 20 fun ti; po vre da ili smrt ni slu čaj ka žnja va li su se od
10 do 100 fun ti. Ipak, mno gi su in du stri jal ci ve ro va li da zah tev za ograđi
va njem na me će ne po treb ne tro ško ve tek stil noj in du stri ji i da pred stavlja
neo prav da no me ša nje vla de. Hen ri Mor li je, u za stra šu ju će na zva nom
član ku „Sa mle ve ni u mli nu”, 22. apri la 1854 za po čeo kam pa nju Do ma će
re č i pro tiv po vre da na ra du i fa bri ka na ta ko ji se na pri dr ža va ju uslo va bezbed
no sti iz za ko na od 1844. Osla nja ju ći se na Iz v e šta j e fa br i č kih in sp ek to ra
za po lu go đe, za ključ no sa 31. ok to brom 1853, nje gov čla nak gra fič ki ocr tava
de ta lje sa ka će nja mla dih rad ni ka, a uče sta lost ovih ne zgo da ob ja šnja va
kroz ana li zu do bi ti i tro ško va vla sni ka po go na. Mor li pi še da oni tro še radnič
ke ži vo te i udo ve na uštrb ogra đi va nja vi so kih pe ći; „na da mo se” da je
stvo re na do bit „do volj na ve li ka da iz mi ri ra čun pro tiv mi lo sr đa na či njen u
ime en gle skih fa brič kih rad ni ka»:
Mi lo sr đe du gu je prav di za si ro te lju de, že ne i de cu, sto šest ži vo ta, sto če tr de set
dve ša ke ili ru ke, hi lja du dve sta osam de set se dam (ili gru bo, ne ko li ko kan ti)
pr sti ju, za lom hi lja du tri sta če tr de set ko sti ju, za pet sto pe de set de vet po vre đenih
gla va, i za osam hi lja da dve sta osam de set dve raz ne po vre de. 44
Te lo rad ni ka, pot či nja va njem nje go vih ot ki nu tih de lo va va ga nju i
ra ču na nju, kao bi lo ko ji dru gi rob ni ar ti kal, pre tva ra se u ro bu, a ano nimnost
i za me nji vost žr ta va bi la je u kon tra stu sa za pre pa šću ju ćim spe ci fično
sti ma i de ta lji ma ra znih ne sre ća ko je su u ve zi sa nji ma opi sa ni. Morli
na po mi nje da će „pri ja te lji po vre đe nih rad ni ka bi ti pod stak nu ti da tu že
za na dok na du zbog smr ti ili gu bit ka uda, a Vla da će ne ka da ima ti ulo gu
tu ži o ca”. Ova stra te gi ja, me đu tim, oza ko nju je po tro šnju rad ni ko vog te la
sa mim tim što od re đu je nov ča nu vred nost za nje go vu ozle du, a na kra ju
je do ve la do Za ko na o na kna di šte te rad ni ci ma iz 1897, ko ji se, ka ko be le ži
Majk San ders, mo že po sma tra ti kao for mal no usva ja nje prin ci pa po ko jem
su po slo dav ci sma tra ni in di rekt no ume š a nim u po vre de za do bi je ne to kom
rad nog od no sa, pa ne mo ra ju bi ti i o d g o v or ni , po što je iz ve stan broj po vreda
shva ćen kao ne iz be žna, iako ne že lje na po sle di ca in du stri ja li za ci je. 45 Pa
ipak, upra vo ovo ne gi ra nje kri vi ce Mor li po bi ja in si sti ra ju ći na to me da se
„ne zgo de” u fa bri ci „mo gu spre či ti”.
Pra ve ći sa ti ru od stra te gi je po ko joj po bor ni ci in du stri ja li zma od govor
nost za smrt ili po vre du pri pi su ju ne pa žnji rad ni ka, Mor li pod no si iz veštaj
o de ča ku „ko ga je nje gov stro gi go spo dar, ma ši na, uhva tio dok je sta jao
na sto li ci gle da ju ći kroz pro zor u sun ce i obla ke u le tu. Ovo se nje ga ni je
44 [He nry Mor ley], „Gro und in the Mill”, Ho u s e hol d Word s , 22 April 1854, 225.
45 Mi ke San ders, „Ac ci dents of Pro duc tion: In du stri a lism and the Wor ker’s
Body in Early Vic to rian Fic tion”, Br i t i s h In d u s t r i a l Fi c t i o n s , Uni ve sity of Wa les Press,
2000, 26.

O DIKENSU
uop šte ti ca lo, i pot pu no je ka žnjen ka da ga je ma ši na ko ju je slu žio uhva ti la
za jed nu ru ku i vi tla la ukrug sve dok ni je ba čen na pod. Ta kva upo zo re nja
ni su su vi šna za ne sreć ne de ča ke i de voj či ce”. Ova kvi opi si iza zva li su Ha rij
e t Mar t i no, p o pu l a r i z a tor ku p o l i t i č ke eko no m i j e i autor ku ne ko l i ko čl a na -
ka u D o ma ćoj re č i u sla vu in du strij skih pro ce sa, da osu di Di ken sa za „beskru
pu lo znu iz ja vu, dr skost, aro gan ci ju i pro sta če nje”, pri me ću ju ći da dok
se nje go ve ne tač no sti u pret hod nim ro ma ni ma mo gu opro sti ti „za to što je
ro man si jer… go spo din Di kens je lič no iz me nio uslo ve svo jih od go vor no sti
i su do va dru gih lju di ka da je osno vao Do ma ću reč kao de kla ri sa no gla si lo
za na rod no obra zo va nje i dru štve nu re for mu”. 46 Prem da je sâm Di kens na pisao
do sta „fa brič kih” čla na ka ko ji sla ve in du strij sku pro iz vod nju i za jed no
se sa Ha ri jet Mar ti no po no sio ma nu fak tur nim pred no sti ma ko je od li ku ju
bri tan ski „na pre dak”, on je isto vre me no i du bo ko za bri nut zbog ne hu ma nih
po sle di ca fa brič kog si ste ma i po li tič ke eko no mi je ko ja ga po dr ža va.
Do ma ća reč član kom „Ra čun ske ta bli ce smr ti”, gde Mor li Na ci o nal no
udru že nje vla sni ka fa bri ka – ko je na dru gom me stu opi su je kao „Na ci onal
no udru že nje (za za šti tu pra va na ka sa plje nje rad ni ka)” 47 – op tu žu je za
po ku šaj oprav da va nja „arit me ti kom stva ri bez oprav da nja po bi lo kom
mo ral nom za ko nu, ci vi li zo va nom ili di vljač kom”, na sta vlja na pad na stati
stič ko raz mi šlja nje. 48 Sa ti rič no se od no se ći pre ma eko nom skoj lo gi ci po
ko joj se „mo ral ni ele ment za me nju je arit me tič kim”, Mor li iz ra ža va ga đenje
nad sve op štom tr go vi nom ži vo ti ma i udo vi ma ja sno iz re če noj u raspra
vi o fa brič kim ne sre ća ma, i in si sti ra na ne sa mer lji vo sti ljud skih i fi nansij
skih tro ško va. Ali po tro šnja lič no sti uklju če na u ras pra vu o fa bri ka ma
bi la je ta ko đe deo dis kur sa iz me nje nog vik to ri jan skom pol nom po li ti kom.
U član ku „Još me lji va za po gon” od 28. ju la. 1855, Mor li je na veo predlog
Na ci o nal nog udru že nja vla sni ka fa bri ka da se „ni ka kva za šti ta rad ni ka
ne će sma tra ti po treb nom u slu ča ju od ra slih mu ška ra ca, već sa mo u slu ča ju
že na, mla dih oso ba i de ce”. 49 Za kon o fa bri ka ma iz 1856. sa dr ža vao je ovo
ogra ni če nje bez bed no snih stan dar da i šan si za na dok na du smr ti ili po vrede
kod že na i de ce. 50 Ova od red ba uve la je raz li ku iz me đu ni voa za šti te ko ja
46 Har r i e t Mar t i n e au, The Fac tory Con tro versy: A War ning aga inst Med dling Le gisla
tion, „Hard Ti m e s and the Fac tory Con tro versy: Dic kens vs. Har ri et Mar ti ne au”,
Dic kens Cen ten nial Es says, Uni ver sity of Ca li for nia Press, Ber ke ley 1971, 30.
47 [He nry Mor ley], „Chips: De adly Shafts”, Ho u s e hol d Word s , 23 Ju ne 1855, 11:
495.
11: 338.
605.
48 [He nry Mor ley], „De ath’s Cyphe ring-Bo ok”, Ho u s e hol d Word s , 12 May 1855,
49 [He nry Mor ley], „Mo re Grist to the Mill”, Ho u s e hol d Word s , 28 July 1855, 11:
50 P. W. J. Bar trip and S. B. Bur man, T he Wo un d ed S ol di e r s of In du str y : In du str i al
Com pen sa tion Po licy, 1833–1897, Cla ren don Press, Ox ford 1983, 64.
31

treći program LETO–JESEN 2011.
32 je po tvr đi va la dru gu, rad no za sno va nu su prot nost iz me đu po sed ni ka imovi
ne (kao što je bio rad nik, vla snik imo vi ne, i po lič no sti i po ra du) i predstav
ni ka imo vi ne: zah tev za ure đe njem fa bri ka tra ži od „za ko na da šti ti
imo vi nu od ra slih mu ška ra ca, ali i li č no sti že na i de ce”. 51
r e for m a z a k o n a o b ra ku
Ka da je reč o re for mi za ko na o bra ku, raz li ka po vu če na iz me đu imo vi ne u
lič no sti i imo vi ne u ra du, kao deo ras pra ve o upra vlja nju fa bri ka ma, vi di se
i u ras pra vi iz pe de se tih go di na XIX ve ka. „Za štit no za ko no dav stvo” iz raz je
ko ji su sre di nom tog ve ka ko ri sti li da ozna če i za ko no dav stvo ko je re gu li še
rad i za ko ne o bra ku ko ji iz jed na ča va ju uslu ge že na sa imo vi nom ko ja pri pad
a mu škar c u. 52 Do ma ća reč u dva član ka Elaj ze Lin is ti če po tre be za pro mena
ma u za ko ni ma o raz vo du i po bolj ša nje pra va uda tih že na, što se po tvrđu
je i kroz sli ke ne sreć nih bra ko va Sti ve na Blek pu la i Lu i ze Gred grajnd,
u s e r i j a lu Te ška v re me na, ko ji ta ko đe u to vre me iz la zi. Ovo za ni ma nje za
za ko ne o raz vo du bi lo je in spi ri sa no lič nim i po li tič kim či ni o ci ma, po što
su Di ken so vi bi o gra fi pri me ti li te snu po ve za nost ba vlje nju pi ta nji ma braka
i raz vo da u Te škim v re me ni ma sa nje go vim sve ve ćim ne za do volj stvom
Ke trin, dok se u Par la men tu ras pra vlja lo o pr voj ured bi za pro me nu za ko na
o bra ku baš u vre me pi sa nja ro ma na. Va lja na po me nu ti da je epi zo da u ko joj
Sti ve no va pi ja na i ne ver na že na sti že ku ći ob ja vlje na u istom bro ju D o maće
re či kao i pr vi Li nin čla nak u pri log raz vo da, pod na zi vom „Jed na od
na ših prav nih fik ci ja”. Na red ne ne de lje ča so pis otva ra XI po gla vlje ro ma na
u ko jem Sti ven ot kri va ne mo guć nost da rad ni lju di do bi ju raz vod. Ča so pisna
ver zi ja Te ških v re me na sa dr ži dva Sti ve no va ko men ta ra sa pri med ba ma
o prav noj ne jed na ko sti že na ko ji su iz mo no graf ske ver zi je iz ba če ni, dok su
či ta o ci ma ro ma na u D o ma ćoj re či ova kve pri med be u pr vi plan is ti ca le uzajam
nu po ve za nost ro ma na i no vi nar skih tek sto va ko ji su ga okru ži va li. Ka ko
je po ka zao Džo zef Ba tvin, dru štve no-an ga žo va ni ro man raz vi ja se upo re do
sa no vi nar stvom i pod sti če či ta o ce da „pre no se zna nje ne po sred no iz jed ne
sfe re u dru gu, od či nje ni ca u fik ci ju i na trag”, a kao je di ni pot pi sa ni član ci u
D o ma ćoj re či, od lom ci Te ških v re me na de lu ju kao da „ima ju i sta tus uvod nika
i po se ban iden ti tet pot pi sa nog ro ma na umet nu tog u ča so pis”. 53 Ova simbi
o za oba vlja la je va žan kul tur ni po sao, dok je no vi nar stvo sve vi še uti ca lo
na na čin na ko ji či ta o ci opa ža ju sva ko dnev nu stvar nost.
51 Ro bert Gray, The Fac tory Qu e sti on and In du strial En gland, 1830–1860, Cambrid
ge Uni ver sity Press, 1996, 31.
52 Mar y Po o ve y, Une ven De ve lop ments: The Ide o lo gi cal Work of Gen der in Mid-
Vi c to r i an En g l and , Lon don 1989, 76.
53 Jo seph But win, „Hard Ti m es : The News and the No vel”, Ni ne te e nth - C e n tur y
Fic tion 32/2, 1977, 174.

O DIKENSU
Čla nak „Jed na od na ših prav nih fik ci ja” za sno van je na če sto po mi njanom
slu ča ju Ke ro lajn Nor ton i nje ne kam pa nje za re for mom za ko na ve zanih
za imo vi nu uda tih že na. Nje gov na slov ko ri sti se uza jam nom igrom
iz me đu „;inje ni ca” i „fik ci je” ko ju Ba tvin po ve zu je sa či ta njem Te ških vreme
na u nji ho vom iz vor nom, ča so pi snom ob li ku. „Prav na fik ci ja” ko ja se
po mi nje pod ra zu me va dok tri nu bra ka po ko joj je že na po sle uda je svo ju
prav nu eg zi sten ci ju spa ja la sa eg zi sten ci jom mu ža ko jem je pre no si la vlasnič
ka pra va ka ko na nje nu imo vi nu ta ko i na ko ri šće nje nje nog te la. Is tražu
ju ći ras pad bra ka, Lin se ob ru ša va na že nin sta tus „do bro volj nog ro ba”,
„po kret ne imo vi ne” i „vla sni štva” mu ža ti ra ni na. 54 Iz be ga va ju ći da otvo re no
po me ne bi lo ka kav do ma ćin ski ideal žen stve no sti – „bez ću dlji vih pra va,
bez ne re al nih pred no sti, bez uobra že nog bek stva od žen ske du žno sti” –
Lin tvr di da že ne tre ba pri zna va ti kao sop stve nič ke su bjek te i vla sni ke, a ne
kao pred stav ni ke imo vi ne.
Ne prav de po ve za ne sa dok tri nom bra ka Lin opet de talj no opi su je u
„Brač nim tam ni ča ri ma”, ob ja vlje nim 5. ju la 1856, gde je njen naj i zra ženi
ji pre zir usme ren na za ko ne ko ji ure đu ju raz vod – po seb no gra đan ska
ne prav da pre lju be po zna ta kao „kri mi nal ni raz go vor” – i ko mer ci ja li za ci ji
že na ko ju učvr šću ju. Za mu škar ce, iz ja vlju je Lin, raz vod je „za pra vo sa mo
pi ta nje nov ca”, i opi su je za ve ru ko ja po spe šu je te žnju za kri mi nal nim razgo
vo rom: muž, ko ji že li da se ota ra si že ne, mo že op tu ži ti „ne ku hu lju” da
je s njom po či nio pre lju bu, čin se ne bra ni, pre su da se do no si auto mat ski a
„hu lja se oce nju je po obe šte će nju ko je mo že pla ti ti jed nom a pri mi ti drugom
ru kom”. Pre ma dok tri ni bra ka, su pru ga se ni je mo gla po ja vi ti kao svedok
na su đe nju ni ti ima ti od bra nu, a ni je ima la ni ka kvog vla snič kog pra va
ko je od go va ra mu že vlje vom vla snič kom pra vu na uslu ge nje go ve su pru ge:
„Za šte tu ko ja se na vod no či ni tam ni ča re vom vla sni štvu, čin ni je upe ren
pro tiv nje, ne go pro tiv lju bav ni ka; že ni na eg zi sten ci ja kao su pru ge ili že ne
ig no ri še se; ona se pro su đu je i pro ce nju je sa mo po nov ča noj vred no sti.” 55
Po stu pak pro tiv kri mi nal nog raz go vo ra kra jem XVII ve ka iz ve den je iz
po stup ka za gu bi tak udru že nja, u ko me se pre lju ba sma tra la pre stup nič kom
po vre dom vla sni štva pro tiv mu ža, štet nim upli ta njem u mu že vlje ve in te resne
od no se pre ma su pru zi. 56 Ka ko Li nin čla nak na go ve šta va, sma tra njem
pre lju be ko mer ci jal nom po vre dom vla snič kih pra va mu ža, čin za kri mi nalni
raz go vor po sta vio je te melj na pi ta nja ne sa mo o sta tu su i pra vi ma uda tih
že na već i o ce lo kup noj ide ji vla sni štva me đu lju di ma: „A on da se pod smeva
mo ve ro va nju stra na ca da pro da je mo su pru ge, za to što ih ne vo di mo na
258.
54 [E li za Lynn], „One of Our Le gal Fic ti ons”, Ho u s e hol d Word s , 29. April 1854, 9:
55 [E li za Lynn], „Mar ri a ge Ga o lers”, Ho u s e hol d Word s , 5. July 1856, 13: 585.
56 La u ra Hanft Ko rob kin, Cr i mi nal C on v e r s a ti on s : S e n ti me n ta lit y and Ni ne te e nth -
Cen tury Le gal Sto ri es of Adul tery, Co lum bia Uni ver sity Press, New york 1998, 49.
33

treći program LETO–JESEN 2011.
34 pi ja cu sa uže tom oko vra ta – ba rem ne ka da smo u do brom dru štvu – i za to
što pri ma mo no vac sa mo kao mu že van na čin na kna de, ka da one da ju du šu
i lju bav ne kom dru gom.” Ka ko Li nin pod sme šljiv ko men tar pod ra zu meva,
iako je za štit no za ko no dav stvo, ko je je omo gu ća va lo mu žu da pod ne se
tu žbu zbog gu bit ka udru že nja, po tvr đi va lo ulo gu že na kao imo vi ne, ono je
isto vre me no pred sta vlja lo i pret nju mu škom iden ti te tu zbog ko mer ci ja li zac
i j e mu š ke č a s t i. 57
No ć n e š e t nj e v e l e g ra d o m
Kri ti ka „ote lo tvo re nih do ba ra” u D o ma ćoj re č i uka zu je na ap stra ho va nje i
opred me će nje raz vo ja mo der nog in du strij skog ka pi ta li zma. Di kens na pada
ove pro ce se i na dru gim me sti ma: u sa ti rič nom opi su gred grajn dov ske
fi lo zo fi je obra zo va nja u Te škim v re me ni ma , m a l tu z i j a n i z m a „ m a te m a t i č ke
iz ve sno sti” go spo di na Fi le ra u Zv o ni ma 58 , po se do va nja „ka pi tal nih ne da ra
za ka če nje dra gu lja” go spo đe Merdl u Ma l oj D o r it , ili „po što va nja” ukaza
nog Be li od grad skih pri ja te lja go spo di na Le mla u Na š e m z a j ed ni č kom
pr i j a te lju , „kao da je me ša vi na do bre de voj ke, pu no krv nog ko nja, do bro
iz ra đe ne ko či je i iz u zet ne lu le”. Ali u po ku ša ju da pred sta ve pa no ra mu
mo der nog ži vo ta, Di ken so ve pri po ve sti ot kri va ju i odu še vlje nje pre ma
ob li ci ma ani mi zma i an tro po mor fi zma ko je oda je nje go vo uče šće u ovim
pro ce si ma ap stra ho va nja. Nje go vi opi si noć nih šet nji po ka zu ju ovaj am biva
len tan od go vor mo der no sti, dok se kri ti ka grad ske be de i lu ta nja sa oduše
vlje njem spa ja sa onim što je Sa la evo ka tiv no na zvao „taj na ma ga sa”. 59” U
„Klju ču od uli ce” Di kens već za pa ža pr vi Sa lin opis „me se ča re nja”. Nje gov
čla nak is tra žu je po sle di ce lu ta nja, spa ja nje ulič nih še ta ča sa oko li nom –
„Je dva se u sa moj uli ci mo že vi de ti ži va du ša, ali svi ćo ško vi ima ju ban de re,
i go to vo sve ban de re su ukra še ne na slo nje nim fi gu ra ma” – i su bjek tiv nost
pri po ve da ča pre i na ča va se uz po moć nje go vog bes kuć ni štva:
Ose ćam ka ko po la ko ali si gur no po sta jem re dov na noć na lu ta li ca – bes kuć nik,
bes cilj nik, sva kog tre na. Ose ćam ka ko mi se sto pa la sku plja ju, ka ko mi ra me-
57 Ka ko je lord Sent Le nards pi tao u de ba ti iz 1857. o ured bi za raz vod: „Šta
mu ška rac... tre ba da ra di sa nov cem ta ko vra će nim? Te ško da bi ga po me šao sa osnovnim
sred stvi ma, ili da bi pri stao da ga ko ri sti za svo je do bro u bi lo ko joj obič noj ži votnoj
tran sak ci ji. Pip nuo bi taj no vac isto kao i škor pi ju”. Han s ard’s Par li a me n tar y D e b a -
tes, 1830–1891, 3 March 1857, 146: 1702–1703.
58 Char les Dic kens, The Chi mes, u: Christ mas Bo oks, Ox ford Uni ver sity Press,
1988, 114.
59 [Ge or ge Augu stus Sa la], „The Sec rets of the Gas”, Ho u s e hol d Word s , 4 March
1854, 9: 45–48.

O DIKENSU
na ra stu pre ma uši ma; gla va mi ide na jed nu stra nu; dr žim ru ke u sku plje nom
po lo ža ju pred so bom; vi še ne ho dam, ne go tu maram. 60
Di ken sov su sret sa lu ta njem u „Noć nim šet nja ma” uti če na slič no razme
šta nje su bjek tiv no sti, gde Lon don bi va na gra đen ži vo tom svo jih sta novni
ka, „ko ji iz di šu u da hu ne mi ra”, a nje go vi noć ni po tu ka či po ho de uli ce
kao utva re. Grad se sli ka kao ogrom na ne kro po la gde se noć ni še tač kre će
na gra ni ci iz me đu ži vih i mr tvih, stvar no sti i ma šte, gde su zgra de na obala
ma re ke „uvi je ne u cr ni po krov”, a „duh ču va ra ko ji no si sla bu po smrtnu
sve ću” po ho di ga le ri ju na pu šte nog po zo ri šta. Ot kri va ju ći „pri vlač nost
od boj no sti” ko ju je Di kens ta ko če sto ose ćao, pri po ve dač opi su je „čo ve ka
cr ve na li ca” sa „ve li kim hlad nim me snim pu din gom” ko ga je u jed noj ka fani
Ko vent Gar de na dva put vi deo ka ko „iz no si pu ding, pro ba da ga, bri še
bo dež i po tom sav sli sti”. Sa su mor nim ka ni ba li stič kim hu mo rom, pri se ća
se uz ne mi ru ju će tvrd nje tog čo ve ka: „’Mo ja maj ka’, re če pri ka za, ’ima la je
cr ve no li ce i vo le la je da pi je, a ja sam je, ka da je le ža la u kov če gu, gle dao s
mr žnjom, i na sle dio sam bo ju li ca’. Na ne ki na čin, pu ding mi se po sle to ga
či nio ne zdra vim, i vi še ni sam ukr štao put sa njim.” Upr kos od bra ni si ste ma,
efi ka sno sti i po ret ku ka da je reč o pi ta nji ma grad ske re for me, kao što su
po li ci ja, hi gi je na i pro sti tu ci ja, Di kens je bio du bo ko pri vr žen fan ta zma gori
ji gra da i nje go vih du ho va. Pred vi đa ju ći opis ve le gra da Val te ra Be nja mi na
kao sve ta ne pri rod nih stva ri, objek tiv no stvar nih i sa nja nih, 61 Di kens de li
nje go vu za bri nu tost i one o bi ča va grad sko is ku stvo, ski da ju ći veo na vi ke ne
bi li ot krio dru gost ko ja po mu ću je bi lo ka kvu sa mo do volj nost opažanja.
Di ken sov uspeh kao re for ma to ra dru štva do vo đen je u pi ta nje. Iako
pri zna je da je „du bo ko uti cao na emo ci o nal ne sta vo ve hi lja da lju di pre ma
dru štve nim pro ble mi ma”, Ham fri Ha us je 1941. go di ne pri me tio da iz njego
vog de la ni je ni ka da pro is te kla ni jed na po seb na re for ma:
Po svim prak tič nim pi ta nji ma nje go ve ide je išle su u ko rak sa ide ja ma lju di
bli že po ve za nih sa prak tič nim stva ri ma; ni je po kre tao zbi va nja, a u glav nim
kam pa nja ma ni je us peo. Ono što je naj u pe ča tlji vi je ve za no za „re for mu” iz među
1832. i 1870. go di ne bi la je nje na spo rost. Ni je na pra vljen ni je dan istin ski
po ku šaj da se nje go ve pri med be na Za kon o si ro ti nji is pu ne do po sta vlje nja
Kra ljev ske ko mi si je 1905. go di ne. Fi zič ka li ca su do 1861. još bi la za tva ra na
zbog du go va pre ko 20 fun ti, a du žnič ki za tvor ni je for mal no uki nut pre 1869.
De lo tvor no pri mo ra va nje lo kal nih vla sti ka da je zdrav stve na za šti ta u pi ta nju
po če lo je tek 1866, po sle još jed ne epi de mi je ko le re, a Od bor lo kal ne vla sti
po sta vljen je tek go di nu po sle Di ken so ve smr ti. Dr žav na slu žba te melj no je
re or ga ni zo va na tek 1870. go di ne, a te me lji na ci o nal nog obra zov nog si ste ma
60 [Ge or ge Augu stus Sa la], „The Key of the Stre et”, Ho u s e hol d Word s , 6. Sep tem-
ber 1851, 3: 568.
61 V. Su san Buck-Morss, The Di a lec tics of Se e ing: Wal ter Be nja min and the Ar cades
Pro ject, Cam brid ge 1991, po seb no po gla vlja 4 i 5.
35

treći program LETO–JESEN 2011.
36 ka sni li su sa po sta vlja njem do iste te go di ne. U sve tlu ovih či nje ni ca ja sno je
da je ne po sred ni efe kat Di ken so vog ra da bio za ne mar ljiv. 62
Pa ipak, uti caj ra znih Di ken so vih na po ra da re for mi še dru štvo ne treba
me ri ti sa mo pre ma opi plji vim „či nje ni ca ma”; po što se re for ma u vik tori
jan skoj En gle skoj spro vo di la na knad no kao od go vor pri ti sa ka na vla di no
de lo va nje po hit nim pi ta nji ma – na pri ti sak ko ji je Di kens pod sti cao. Ni ovaj
uti caj ni je jed no stav no stvar „emo tiv nog od no sa”. U po sled njih dva de se tak
go di na, Fu ko o vi spi si o pro duk tiv nim mo ći ma dis kur sa na gna li su či ta o ce i
kri ti ča re da po no vo obra te pa žnju na na čin na ko ji se sam je zik mo že sa gleda
ti kao ob lik de lo va nja i da re or ga ni zu ju iz to ga pro is te klu „sve tov nost”
knji žev nih tek sto va: da le ko od to ga da na sta nju je estet ski do men odvo jen
od po slo va stvar nog ži vo ta, knji žev nost je me sto gde kul tu ra i po li ti ka sa rađu
ju, i sve sno i ne sve sno. Svi knji žev ni tek sto vi ti ču se pred sta vlja nja, a
na ši si ste mi pred sta vlja nja ob li ku ju na šu dru štve nu, po li tič ku i kul tur nu
si tu a ci ju. Po ovom shva ta nju, Di ken so vi spi si o dru štve noj re for mi ne slu že
sa mo da pri ka žu svet u pra po sto ja nju; oni igra ju ak tiv nu ulo gu u nje go vom
stva ra nju, ot kri va ju ći i upra vlja ju ći di ja pa zo nom strep nji po ve za nih sa razvo
jem mo der nog in du strij skog ka pi ta li zma. Od dis kur ziv ne kon struk ci je
po la oči gled ne u nje go vim pred sta vlja nji ma po ro dič nog i žen skog iden tite
ta, do di sci pli nar nih teh ni ka pri ka za nih u nje go vim opi si ma re ha bi li ta cije
pro sti tut ki i po li cij skog nad zo ra, Di ken so vi spi si uče stvu ju u kul tur nim
for ma ci ja ma nje go vog vre me na. Se rij sko ob ja vlji va nje Di ken so ve pro ze i
nje go vo is ku stvo no vi na ra da ju nje go vim tek sto vi ma po seb no slo že nu re fere
nt nu f u n k c i ju, ko j a s e s u prot s t a v lj a „ s a m o d o volj n o s t i” nj e go v i h ro m a n a
i sme šta ih u di na mi čan od nos sa dru gim sa vre me nim dis kur si ma ko ji su
isto ta ko po sre do va li na čin na ko ji či ta o ci opa ža ju svet. 63 Nje go va pro za i
no vin ski spi si ta ko ob u hva ta ju vre me na u ko ji ma su na pi sa ni, na na či ne
ko ji se žu s onu stra nu raz mi šlja nja o te mat skim pi ta nji ma re for me kul tu re,
po ka zu ju ći ka ko pri po ve sti ko je či ta mo pro iz vo de nor me i vred no sti na šeg
dru štva i ob li ku ju lju de u ko je mo že mo iz ra sti.
222–223.
S en gle skog jezika pre veo Ser gej Ma cu ra
62 Hump hry Ho u se, The Dic kens World, Ox ford Uni ver sity Press, Lon don 1941,
63 Ro bert L. Pat ten, „Dic kens as Se rial Aut hor: A Ca se of Mul ti ple Iden ti ti es”,
Ni ne te enth-Cen tury Me dia and the Con struc tion of Iden ti ti es, Pal gra ve, Ho undmills2000,
145.

Treći program Radio Beograda
Broj 151–152, LETO–JESEN 2011
AUTOR: Шор, Хилари
UDK: 821.111.09 Дикенс Ч.
Prevod
HILARI ŠOR
DIKENS I SIŽE*
Raz ma tra nje pro ble ma si žea usred sre đe no je na re cep ci ju Di ken so vih po znih
ro ma na u knji žev noj kri ti ci nje go vog do ba, kao i na uka zi va nje na pro blem iz ne vere
nih oče ki va nja či ta la ca. Ne do sta tak uz bu dlji vih za ple ta tu ma či se kao re zul tat
pi šče vih na me ra da pru ži pro du blje nu psi ho lo gi ju ka rak te ra i ujed no pred sta vi svu
so ci jal nu slo že nost svo je epo he.
Ključ ne re či: re cep ci o ni stič ka kri ti ka, si že, knji žev na kri ti ka, so ci o lo gi ja knji žev nosti
Pe de se tih go di na XIX ve ka, lon don ski knji žev ni kri ti ča ri uhva ti li su se be
ka ko op se siv no po sta vlja ju pi ta nje: šta se de si lo sa Di ken so vim ro ma nom?
Gde, o, gde je onaj sta ri Di kens? Ili, ka ko je već je dan kri ti čar gor ko ja diko
vao, či ta o ci „se de i pla ču ka da te se se ti mo, o P i kv i če !” 1 O va kve re a k ci j e
na ro ma ne kao što su Dom bi i sin, Su mor na ku ća i Ma la D o r it d a nas s a mo
mo gu da zbu ne či ta o ce ko ji bi pre re kli (na ga đam sa istom do zom pre te riva
nja) da je Di kens tek oko 1852. go di ne po stao za ni mljiv. Ali ve ći nu sa vreme
nih is tra ži va ča još vi še bi zbu ni lo jed no u mlje me đu vik to ri jan skim književ
nim kri ti ča ri ma po što su se svi sla ga li da je osnov ni pro blem Di ken so vih
ka sni jih ro ma na – ma njak si žea.
Na rav no, ovaj se pri go vor mo že od ba ci ti kao knji žev na pi kan te ri ja –
na stra nost pro šlo sti, ne mo guć nost per cep ci je knji žev no sti ob ja vlje ne u vlasti
to ma še vre me nu, ne spo sob nost vik to ri jan skog do ba da iz gra di iz ni jan-
* Naslov originala: Hilary M. Schor, „Dickens and Plot”, in John Bowen and
Robert L. Patten (eds.), Palgrave Advances in Charles Dickens Studies, Palgrave,
Basingstoke 2006, 101–102.
1 E. B. Ha mley, „Re mon stran ce with Dic kens”, Bl a c kw o o d’s Ma g a z i n e 81, april
1857, 490–503; na ve de no pre ma Phi lip Col lins (ed.), Dic kens: The Cri ti cal He ri ta ge,
Ro u tled ge and Ke gan Paul, Lon don 1971, 360 (u na red nim na po me na ma za na vo đe nje
ove pu bli ka ci je ko ri sti se skra će ni ca CH – prim. re ak to ra).
37

treći program LETO–JESEN 2011.
38 si ran je zik pri po ve da nja na lik na ovaj sa vre me ni. Ali šta ako bi smo ovaj
pri go vor shva ti li ozbilj ni je? On da bi nam Di ken sov ro man iz pe de se tih – a
ja to pred la žem kroz ovaj rad – mo gao po slu ži ti ne sa mo kao pro zor u vikto
ri jan ske pred sta ve o si žeu, ne go i u na še sop stve ne; šta vi še, mo žda bi smo
tač no mo gli da shva ti mo šta je Di kens sme rao u tom ne ve ro vat no pro duktiv
nom i in ten ziv nom pe ri o du svog knji žev nog ži vo ta, i za što su slo že ni
za ple ti ovih ro ma na pred sta vlja li ta kav iza zov za nje go ve sa vre me ni ke.
Mo žda bi smo, ta ko đe, mo gli da ob no vi mo ne što od neo bič no sti i te ži ne
nje go vih tek sto va ko je ra do od ba cu je mo uve re ni da ima ju pre vi še si žea;
mo žda bi smo mo gli da shva ti mo ka kva je ulo ga si žea u Di ken so vom opu su
i u na šem raz u me va nju vik to ri jan ske kul tu re.
Kre ni mo naj pre od to ga šta su vik to ri jan ski či ta o ci ima li da ka žu i za što
su to go vo ri li? Ni je baš da se ovi ro ma ni ni ko me ni su do pa da li, da baš ni ko
ni je mi slio da im je si že do bar, ili da se ni ko ra ni je ni je bri nuo ka ko Di kens
uob li ča va si žee. Još je To mas Hud po vo dom Sta re pro d av ni ce ret ko sti za pazio
da „glav na ma na de la le ži u nje go voj kon struk ci ji” 2 ;je dan dru gi kri ti čar,
ina če pun pre zre nja pre ma „ne ve ro vat nom” u Su mor noj ku ć i , hva lio je si že,
iz dvo jiv ši „či ta vu ma ši ne ri ju po mo ću ko je se pri vat na isto ri ja lej di De dlok
po ste pe no iz no si na vi de lo – kao do stoj nu di vlje nja u fik ci o nal noj kons
t r u k c i j i .” 3 Ali mo gli bi smo ose ti ti i ne ko no vo ne za do volj stvo po vo dom
to ga što su auto ri hu mo ri stič kog ča so pi sa Č o v ek na Me s e c u išli čak do tle
da Di ken sa osu de za ubi stvo. Ovi pi sci iz da li su po ter ni cu za „si že om pri če
Dom bi i sin” ko ji je „IZ GU BLJEN – ne gde iz me đu slu žbe nog ula za u Po zori
šte Sent Džejms i Ško le za si ro ma šne go spo đi ce, Ber det Kuts”. U jed nom
od pret hod nih bro je va, pi sci su spro ve li „is tra gu o po koj nom ga zda Po lu
Dom bi ju”, u ko joj su „ro di te lja ovog de te ta, go spo di na Čar lsa Di ken sa”
po zva li da sve do či. Go spo din Di kens (ko ji je „no sio cr ni nu, ali se či ni lo da
po ka zu je ja ko ma lo ose ća nja”) po sve do čio je da, iako je „po koj ni ka po znavao”,
ni ka da ni je „na me ra vao da sa njim ne što od re đe no ra di”. Jed nom je
raz mi šljao o to me da „na pra vi si na ko ji će osve ti ti Dom bi ja... [a li] je od te
za mi sli od u stao. Ni je vi deo na či na ka ko to da ura di... Ka da mu ne ki lik vi še
ni je tre bao, ili sa njim ni je znao šta da ra di, tre nut no bi ga ubio. Bi lo je to
ve o ma jad no i ve o ma pri klad no”. 4
2 Ne pot pi san pri kaz knji ge Ma ster Humphrey’s Clock (At h e n e um , 7. no vem bar
1840); na ve de no pre ma CH, 95. Hud ma nje upu ću je na si že Sta re pro d av ni ce ret ko sti a
vi še na ga zda Ham fri ja i nje go ve „neo b u zda ne pri ja te lje”, ko je ne po volj no po re di sa
„za ni ma njem pod stak nu tom” smrt nom pret njom kra lja Ša hri ja ra nad sva kom pri čom
iz Hi lja du i jed ne no ći.
3 He nry Fot her gill Chor ley, iz pri ka za u ča so pi su At he ne um 17. sep tem bar 1853;
na ve de no pre ma CH, 278.
4 „In qu est on the La te Ma ster Paul Dom bey”, The Man in the Moon, March 1847,
Ja nu ary 1848; na ve de no pre ma CH, 220–222.

O DIKENSU
Po red do mi šlja to sti ovog na pa da (a da li Oskar Vajld mno go za o sta je
ka da se še ga či sa smr ću ma le Ne li?), pa žlji vom či ta o cu Di ken so vog de la
ne mo že pro ma ći ni iro ni ja vre me na ka da je ob ja vlje no. Smrt ma log Po la
ni je re zul tat pri klad no sti i ne u spe le ma šte, već ozna ča va na me ran za o kret
u stva ra nju si žea kod Čar lsa Di ken sa. Od vre me na D om bi j a i si na Di kens
je po čeo da vo di de talj ne rad ne be le ške za svo je ro ma ne, una pred od luču
ju ći ko je ele men te da po me ri pre ma kra ju a ko je da za dr ži u na ra ci ji;
ko je li ko ve da pred sta vi u na stav ku a ko je da osta vi po stra ni; ko je si žej ne
var ke da ot kri je a ko je da sa kri je. 5 Onaj već po me nu ti či ta lac ko ji je hva lio
„me ha ni zme” ot kri ća lej di De dlok, go vo re ći da pred sta vlja „va žan po mak u
ve zi sa bi lo čim što pam ti mo iz pret hod nih de la na šeg auto ra”, u ko ji ma se
„ni je dan de talj ne pro pu šta, ni jed na oso ba ne osta vlja bez ulo ge ili ude la u
po ste pe nom ot kri va nju, ni jed na igla ne is pu šta a da po sle ne bu de po dignu
ta kao po moć ili na pad na ne ko ga”, bio je či ta lac vr lo bli zak ono me što
zna mo o Di ken so vim na me ra ma. 6 Bio je to onaj či ta lac či je je mi šlje nje
ta da bi lo sa svim usa mlje no.
Do vo ljan će bi ti je dan pri mer ovih kri ti ka: „Su mor na ku ća ima je dan
ve li ki ne do sta tak... go spo din Di kens ne uspe va da iz gra di si že.” 7 Još je oštriji
Džordž Bri mli u svom pri lič no ozlo gla še nom pri ka zu: „Su mor nu ku ć u je,
čak i vi še ne go nje ne pret hod ni ke, mo guć no op tu ži ti ne sa mo za gre ške
ne go za pot pu no ne po sto ja nje ob li ka.”
I da lje: „Ro man si jer mo že iz mi sli ti neo bi čan ili ne za ni mljiv si že... ali
go spo din Di kens od ba cu je si že, is tra ja va ju ći u to me da for mu dâ ide ja ma
za ko je je si že su štin ski va žan, pri če mu je ne po sto ja nje po ve za nih pri ča
po gub no da se pa žnja odr ži.” 8 Uz po rast gne va, na kra ju pri me ću je: „Plat no
go spo di na Di ken sa to li ko je na tr pa no, a ve za ko ja ob je di nju je kom po zi ci ju
to li ko sla ba, da naj vi še li či na da ge ro ti pi ju Flit Stri ta u pod ne.” 9 Pre n a t r p a -
5 Naj va žni ja knji ga o pla no vi ma za na stav ke Di ken so ve pro ze i da lje je: John
Butt i Kat hleen Til lot son, Dic kens at Work, Lon don 1957. Po sle ob ja vlji va nja nji ho vih
is tra ži va nja, či ta lac uvi đa zna ča jan po mak u kri ti ci Di ken so ve pro ze; ve ro vat no ni jedan
po je di nač ni ele ment, uz iz u ze tak bi o graf skih ot kri ća For ste ro ve bi o gra fi je, ni je
imao znat ni ji uti caj na na u ku o Di ken su i na raz ma tra nje si žea. Na uč ni ci su ka sni je, u
le pom iz da nju ko je je pri re dio Ha rry Sto ne (Dic kens’s Wor king No tes for His
No v el s ,Uni ver sity of Chi ca go Press, Chi ca go 1987), ima li ko ri sti od pre štam pa nih
n a p o m e n a .
6 Chor ley, pri kaz u ča so pi su At he ne um ; na ve de no pre ma CH, 278.
7 Ne pot pi san pri kaz, I l lu stra ted L on d on Ne w s , 24. sep tem bar 1853, 247.
8 Ge or ge Bri mley, iz ne pot pi sa nog pri ka za, Spec ta tor 26, 24. sep tem bar 1853,
923–925.
9 Ras pra va o ve šti ni fo to gra fa na spram na su mič no sti fo to gra fi je op šte je me sto
estet skih su do va u ra noj isto ri ji fo to gra fi je. Ali ovi kri ti ča ri od lič no po zna ju ka ko fo togra
fi ju, ta ko i op ti ku: Di ken sa če sto po re de sa umet ni kom „ča rob ne ku ti je” (ča rob na
ku ti ja je bi la na pra va za pro jek to va nje sli ke, u mno go če mu pret hod ni ca ra nog bi o sko-
39

treći program LETO–JESEN 2011.
40 no plat no i na su mič na da ge ro ti pi ja, kao ne ka vi zu el na strep nja, po na vlja ju
se u kri ti ci Su mor ne ku će : „On ta ko re ći pra vi da ge ro ti pi je po je di nih gri masa
i pred sta vlja ih sva ki put ka da se te cr te po ja ve na vi di ku”; 10 „pri ča ni je
pa žlji vo uob li če na” i „ne po treb na raz ra da spo red nih i ne va žnih li ko va ko ji
za tr pa va ju plat no... ku mo va li su to li kom iz li vu nu žnih ob ja šnje nja ka ko
se pri ča bli ži kra ju”; 11 „[od] si žea [Su mor na kuća] ne ma ni šta; ne mo gu će
je ose ti ti ni naj ma nje za ni ma nje za li ko ve, a [Di kens]... opi su je i opi su je,
i na no si bo je sa na teg nu tim raz re še njem, da se či ta lac vi še za ma ra ne go
p o t re s a .” 12 Ali ka da su kri ti ča ri či ta li Ma lu D o r it , nji ho va zbu nje nost po la ko
se pre tva ra la u ose ća nje du bo kog be sa i iz da je: ro man „osku de va u do bro
pro mi šlje nom si žeu”; 13 „ne do sta je mu ja sno ća”, a „sa ma osno va či ta ve pri če
ne či ni se do volj no ko he rent nom”; 14 „si že je iz u zet no ne zgra pan i kon fu zan,
li ko vi pri lič no ne za ni mlji vi, a stil če sto na teg nut do pu ca nja.” 15 Ovo ni su
pu ke gre ške u si žeu, ne go gre ške u pi šče vom umu – tvr di će Ar tur Be džet
kra jem de ce ni je: „do sled nost ge ni ja neo p hod na je za uob li ča va nje lo gič ki
po ve za nog si žea. Iz vi to pe re ni um pri rod no se po ka zu je kroz ne po ve za ne
do ga đa je i lu ta nje li ko va.” 16 Ili, ka ko je vul gar ni ji, ma da ži vo pi sni ji, pri ka-
pa), a Čar li lič no, kroz fan ta stič no po re đe nje, ka že da za mi šlja ka ko Ester Sa mer son
n i j e pre d s t a v lj e n a d a ge ro t i pi j om , n e go d a „p o s e du j e t re nut nu m o ć d a ge ro t i pi j e t a ko
što od jed nom za pa ža naj ta na ni je po je di no sti to li ko iz u zet nih lju di” (CH, 277). Čak i
Džordž Eli ot, pi šu ći o Di ken su, ko ri sti fo to gra fi ju i da hva li i da ku di: „U sta nju je da
pre sli ka raz go vor ni stil go spo đe Plor niš sa ne žnom tač no šću fo to gra fi je”, tvr di Eli ot,
ali ka da pre đe na tra gič no, „to li ko pre la zi u ne stvar no ko li ko je tren ra ni je bio u umetnič
koj stvar no sti” (Eli ot, „Na tu ral Hi story of Ger man Li fe”, West min ste r r e v i e w 66,
July 1856, 55; CH, 343).
10 Wil li am Forsyth, „Li te rary Style”, Fra ser’s Ma ga zi ne, 55, March 1857, 260–263;
CH, 350.
CH, 288.
11 Ne pot pi san pri kaz Su mor ne ku će (Ben tley’s Mi scel lany, 34, Oc to ber 1853, 372–374);
12 Ja mes Augu sti ne Strot hert, „Li ving No ve lists”, The ram bler, 1, Ja nu ary 1854,
41–51; CH, 295–296.
13 Ha mley, „Re mon stran ce”, CH, 360.
14 Ne pot pi san pri kaz (L e a d e r , 27. Ju ne 1857, 616–617); CH, 364.
15 Ja mes Fit zja mes Step hen, „The Li cen ce of Mo dern No ve lists”, Edin burgh re view,
106, July 1857, 124–156; CH, 367.
16 Wal ter Ba ge hot, „Char les Dic kens”, Na ti o n al r e v i e w , Oc to ber 1858, 458–486;
CH, 396. Be dže tov esej o Di ken su je naj za ni mlji vi ji tekst tog pe ri o da (bio je re cen zent
„jef ti nog iz da nja” delâ), ali ko li ko god uva ža vao Di ken sov ge nij (upra vo je Be džet
smi slio ču ve nu pri med bu: „opi su je Lon don kao spe ci jal ni do pi snik po tom stva”),
iz gle da da ga zbu nju je pri ro da si žea ko ji iz ra sta iz Di ken so ve „po seb ne hi tro sti opa žanja”
(str. 394). „Sva ka je sce na”, ka ko ka že, „za seb na sce na, sva ka uli ca – za seb na ulica.”
Be džet, ukrat ko, per so ni fi ku je pro blem kri tič kog ozna ča va nja, što i je ste pred met
ovog ra da.

O DIKENSU
zi vač tvr dio iste go di ne (1858): „Di kens je odav no is cr peo svo ju ka ri je ru.
Ve ći deo ba ru ta u rin gi špi lu je eks plo di rao...” 17
Ne ki od ovih ko men ta ra pred sta vlja ju či ta lač ko raz o ča ra nje u ono što
je sma tra no ne du ho vi to šću ka snog Di ken sa – čak i Džordž Hen ri Lu is, uvek
skep ti čan pre ma Di ken so vom ume ću (i uvek se iz ru gu ju ći na nje gov ra čun u
ko rist Džor dža Eli o ta), pri zna je da se ni šta ne mo že me ri ti sa Di ken som po
„du ho v i to st i”. 18 Do dat ni ko men ta ri i pri vid ne ne do sled no sti unu tar kri tič ke
za jed ni ce po ti ču iz am bi va lent nog od no sa pre ma no vim ide ja ma „re a li zma”
ili „na tu ra li zma”, dva kri tič ka ter mi na ko ja su iz mi šlje na ma nje-vi še u ovo
v re me. 19 Na iz ve stan na čin, Di kens se po mno go če mu ukla pa u taj no vi kritič
ki ideal: šta bi, na kra ju kra je va, mo glo bi ti re a li stič ni je ne go da ge ro ti pi ja
„Flit Stri ta u pod ne”? 20 Di kens, da kle, ni je sa mo po re a li stič kim stan dar di ma
us pe šan, ne go je i lič no uče stvo vao u stva ra nju žan ra: B o z o ve cr ti ce (p o s eb no
cr ti ce po put Uli ce – ju tro i Uli ce – noć) iz ro di le su či tav niz po dra ža va la ca
– svi su se kre ta li uli ca ma Lon do na, a Di kens je bio ču ven po to me što zna
sva ki ćo šak, sva ki neo bi čan za nat ili rad nju, sva ki „lik” sa lon don skih uli ca.
A opet, či ni se da su vi šak i pre o bi lje Di ken so vih ra ni jih ra do va ne ka ko
uma nji va li nje gov uspeh kao re a li stič kog ro man si je ra – ili tač ni je, uka zi va li
su na ne ka kvu ten zi ju iz me đu jed ne i dru ge ver zi je re a li zma. Pre ma jed noj
17 Ne pot pi san pri kaz de la A Ho u se to Let (S a tur d ay r e v i e w , 6, 25 De cem ber 1858,
644); CH, 406.
18 „Dic kens and the Art of the No vel”, For t nig htly r e v i e w , 17, 1872, 143–151. Preštam
pa no u Ali ce R. Ka minsky, Li te rary Cri ti cism of Ge or ge He nry Le wes, Uni ver sity of
Ne bra ska Press, 1964, 94.
19 Lu is i Džordž Eli ot („Ger man Li fe”) spa da ju u naj zna čaj ni je po bor ni ke no vog
re a li zma; o ras pra vi o re a li zmu i nje go voj za vi sno sti od este ti ke umet nič kih kri ti ča ra
po put Džo na Ras ki na vi de ti: Ca ro li ne Le vi ne, The Se ri o us Ple a su res of Su spen se: Vic tor
i an r e a li sm an d Nar ra ti v e D o ubt , Uni ver sity of Vir gi nia Press, Char lot te svil le and
Lon don 2003. Me đu mno gim do brim stu di ja ma o re a li zmu XIX ve ka iz dva ja ju se dve:
G e or ge L e v i n e , The re a li stic Ima gi na tion: En glish Fic tion from Fran ken stein to Lady
Chat terly (Uni ver sity of Chi ca go Press, Chi ca go 1981), ko ja nu di de talj ni ju ana li zu
na či na na ko ji sva ki ro man si jer mo ra pre ci zno de fi ni sa ti „no vu” i bo lju ver zi ju re a lizma
(vr stu kri tič kog vođ stva za bod; moj re a li zam je ja či od tvog), i Eli za beth De eds
Er marth, re a lism and Con sen sus in the En glish No vel (Prin ce ton Uni ver sity Press),
ko ja od lič no ana li zi ra na či ne na ko je knji žev ni re a li zam funk ci o ni še ka ko bi de fi ni sao
i po mi rio raz li ke u per cep ci ji iz me na si žea.
20 Jen ni fer Green-Le wis, Fra ming the Vic to ri ans: Pho to graphy and the Cul tu re of
re a li sm (Cor nell Uni ver sity Press, It ha ca 1996), ras pra vlja o am bi va len ci ji ko ju su vikto
ri jan ci ose ća li u ve zi sa no vom umet no šću fo to gra fi je: da li „umet nost” le ži u ras pore
du gra đe ili u „me ha nič kim” pro ce si ma stvar nog „fo to gra fi sa nja”, i ka kvu bi svr hu
mo gli ima ti dru gi ob li ci pred sta vlja nja ka da po sto ji mo guć nost sa vr še ne, mi me tič ke
re pro duk ci je sli ka. Bi lo je bo ja zni, ka ko ona ka že, ci ti ra ju ći Er vea, da je ulič na fo to grafi
ja sa „ne po bit no ver nom slič no šću” to li ko do slov na da po sta je ne u met nič ka (str. 55).
41

treći program LETO–JESEN 2011.
42 od njih, re a li zam se sa sto ji u vi še stru kom pre do ča va nju stvar no sti, u ume ću
ro man si je ra da se uda lji od stva ra la štva i do zvo li neo bič nom i ču de snom u
sva ko dnev nom ži vo tu da go vo re za se be. Pre ma dru goj pak ver zi ji, ro mansi
jer mo ra po sta ti ne ka vr sta fil te ra ko ja za hva lju ju ći bri žlji vo na met nu toj
umet nič koj kon tro li uvla či či ta o ce u svoj svet. Ov de su Di ken so vi či ta o ci (u
iz u zet no po me te nom je zi ku, mo ra se pri zna ti) iz gle da po sta li ne sa mo raz oča
ra ni, ne go i za bri nu ti. Bo gat stvo Di ken so vog „plat na” sa da se pre tvo ri lo u
„pre na tr pa nost” – u stva ri, plat no je (u dru gom pri ka zu) od već „na teg nu to”.
„Ve ze” ko je da ge ro ti pi ja ot kri va po sta ju pre vi še „uz gred ne”, a na ša pa žnja,
za hva lju ju ći „ne po treb nom raz vi ja nju spo red nih i ne va žnih li ko va”, isu vi še
po de lje na. Šta vi še, sa mi su li ko vi ne za ni mlji vi i po na vlja ju se: ro man si jer
pre sli ka va „ne ku gri ma su” i „sva ki put je po na vlja”. 21 Kao i lon don ske uli ce,
si že Di ken so vog ro ma na po stao je pre na tr pan, pre za u zet; za pra vo, pre vi še
na se ljen da bi nam dr žao pa žnju. Kri ti ča ri su, iz gle da, tra ži li ne to li ko si že
ko li ko ma pu; ne to li ko „po ve za nu pri ču” ko li ko jed nu je di nu nit ko ju treba
pra ti ti. Rav no te ža iz me đu je din stva i mno štva, za ni mlji vo i ve ro vat no,
ra zno vr snost do ga đa ja i je din stvo kom po zi ci je – sve ovo je, či ni se, po mahni
ta lo, a kao re zul tat po ja vlju je se ro man ko ji jed no stav no vi še ni je ja san.
Tre ba pri me ti ti da se ovi ko men ta ri ve o ma raz li ku ju od ko men ta ra
kri ti ča ra XX ve ka. Ta mo gde su vik to ri jan ci vi de li ha os i pre na se lje nost,
ka me ru ko ja le njo sni ma šta god da pro đe kroz ne ka kvu iz ma gli cu, po zni ji
kri ti ča ri vi de ne što dru go: umet nič ku zre lost, kon tro lu, ja sno ću. T. S. Eli ot
Su mor nu ku ć u na zi va „naj bo lje uob li če nim Di ken so vim de lom”, a „po sle
Su m or n e ku ć e , to je Ma l a D o r it ”; G. K. Če ster ton pri me ću je da je po sle
ni za go di na „ra štr ka nih pri ča Di kens ko nač no od ra stao na pi sav ši Su mor nu
ku ć u ”; „sve u ovoj knji zi”, pi sao je F. R. Li vis o Ma l oj D o r it , „zna čaj no je kao
ce li na.” 22 Ne tre ba mi sli ti da su ovi ka sni ji kri ti ča ri u pra vu; oni su, za pra vo,
uoči li ne što sa svim raz li či to od svo jih vik to ri jan skih ko le ga. Šta je to li ko
uz ne mi ri lo Di ken so ve či ta o ce? Ako se išta iz me ni lo u Di ken so vom na či nu
uob li ča va nja za ple ta, šta je on da to? I za što je ova pro me na va žna?
Ob ja sni ti za što je Di kens po čeo da pi še no vu vr stu ro ma na – a ov de
pa ra fra zi ram ob ja šnje nje La jo ne la Tri lin ga o ka snom Vor dsvor tu – isto vre-
21 Lu is, naj i stan ča ni ji kri ti čar ovog po stup ka, pri me ću je da je Di kens po nu dio
„ju na ke” za ko je je „raz mi šlja nje kri ti ča ra po ka za lo da su sa mo ma ske – ne li ko vi, ne go
per so ni fi ka ci je ka rak te ra, ka ri ka tu re i is kri vlje nja ljud ske pri ro de”. Ipak, tvr di Lu is,
„za hva lju ju ći slav noj ener gi ji ma šte, nje go va tvo re vi na, ma ko li ko bi la fan ta stič na i
ne stvar na, iz gle da la je op šte ra zu mlji va” (Le wes, Li te rar y Cr i ti c i sm , 97).
22 T. S. Eli ot, „Wil kie Col lins and Dic kens”, u: Ian Watt (ed.), The Vic to rian No vel:
Mo dern Es says in Cri ti cism, Ox ford Uni ver sity Press, Lon don 1971, 134; G. K. Che sterton,
Ap pre ci a ti ons and Cri ti cisms of the Works of Char les Dic kens, Ha s k e l l Ho u s e
Pu blis hers, New york 1970, 148–149; F. R. i Q. D. Le a vis, Dic kens the No ve list, C h at to
& Win dus, Lon don 1973, 224.

O DIKENSU
me no zna či i ob ja sni ti ro ma ne ko ji ma je za po čeo ka ri je ru. 23 Mo gli bi smo
br zo upo re di ti dva ti pa si žea kod Di ken sa: „ra ni” i „ka sni”. U Sta roj pro davni
c i ret ko sti (1840–1841), ju na ki nju, Ma lu Ne li, pro go ni zli pa tu ljak, ne ka da
ga zda pro dav ni ce, sa da pre tvo ren u zli kov ca iz baj ke. Ne li i njen do bro dušni,
ali ta jan stve ni, de da lu ta ju po En gle skoj i sre ću se sa ko mič nim li ko vima
ko ji uvek že le da iz beg nu taj nu sud bi nu što ih pra ti. Ot kri va ju se raz ne
„ma le” taj ne – de da je u stva ri koc kar; Ne li na maj ka i ba ka umr le su premla
de; Ne li mo že ali i ne mo ra bi ti na sled ni ca (i ni je, ka ko se is po sta vlja)
– ali na ša pa žnja je usred sre đe na na Ne li nu do bro tu, nje no ju na štvo i strada
nje; sve do ci smo i Ne li nih mu ka i po stu pa ka onih ko ji su, sa svo je stra ne,
za nju za in te re so va ni. U ove li ko ve spa da ju: Kit Nabls, de čak iz rad nič ke
kla se ko ji ju je vo leo i šti tio na po čet ku knji ge; Kvilp, že sto ki i va tre ni pa tuljak
(ko ji gu ta va tru), ra za pet iz me đu (pse u do ko mič nog) na si lja u po ro di ci
i lo še de fi ni sa nih ali zlo slut nih fi nan sij skih po slo va; i Dik Svi ve ler, sme šni
ge ni je či ji pe snič ki iz le ti i po ku ša ji da shva ti po slo va nja Kvil pa i dru gih sve
vi še pre vla da va ju u knji zi. Ne li na stra da nja od jed nom po sta ju in ten ziv na i
ru tin ska, ko mič ni li ko vi po sta ju ozbilj ni ji, a tek na kra ju, ka da se ovi si žei
pri lič no is pre ple tu, ne ko po ku ša da ob ja sni ko je Ne li i za što svi že le da je
sle de. Ovi po ku ša ji ob ja šnje nja pot pu no su ne u ver lji vi i uža sno ne za ni mljivi;
ni je dan či ta lac ni je za i sta mo gao o to me da se bri ne ili da pra ti od lomke
sa ob ja šnje nji ma u ko ji ma se ga zda Ham fri (obo ga lje ni pri po ve dač u
pr vom li cu ko ji je otvo rio ro man) ne u ver lji vo po ve zu je sa dav no po mrlim
čla no vi ma po ro di ce Ma le Ne li – oni vi še pod se ća ju na Bo zo ve pa ro dije
me lo dram skih raz re še nja („De vet na est je go di na, de te dra go, ot ka ko je
tvo ja bla že na maj ka...”), ne go na slo že ne si žee Val te ra Sko ta za ko je či ta lac
mi sli da su mu bi li ma tri ca za opo na ša nje. 24 I, što je za nas još va žni je, čak i
da ovo po du že iz la ga nje ima smi sla – a ne ma – ni šta ne bi pro me ni lo na še
či ta lač ko is ku stva čim uđe mo u Sta r u pro d av ni c u ret ko sti .
Kon trast iz me đu ovog či ta lač kog is ku stva i či ta nja Su m o r n e ku ć e
(1852–1853) ne mo že bi ti oštri ji. Za pra vo, oba ro ma na su usme re na na
do ča ra va nje „ret kog”, i kao ono što je čud no i kao ono što je eks cen trično
ili ne po no vlji vo. Oba si žea, za pra vo, pri ka zu ju pre pli ta nje po ro di ca,
na sled stvo i taj nu do bit; oba su ro ma na usred sre đe na na ma lu i ne vi nu
že nu ko ju pro go ni ne ka taj na pro šlo sti, taj na nje nog sop stve nog iden ti te-
23 „Mo ra mo bi ti sve sni [...] da ob ja sni ti za što je Vor dsvort pre stao da pi še ve li ku
po e zi ju mo ra isto vre me no da ob ja sni i za što je ne ka da stvar no pi sao ve li ku po e zi ju”
(Tril ling, „The Im mor ta lity Ode”, T h e Li b e ral Im a g i n a ti on , D o u b l e d ay A n c h or, Ne w
york 1950, 149).
24 Sketches by Boz, Ox ford Uni ver sity Press, Ox ford 1959, 109. O ve za ma Di kenso
ve ra ne pro ze i Val te ra Sko ta: Ian Dun can, Mo d e r n r o man ce and Tran sfor ma ti on s of
the No v el , Cam brid ge Uni ver sity Press, 1992; Kat hryn Chit tick, Dic kens and the 1830s,
Cam brid ge Uni ver sity Press, 1990.
43

treći program LETO–JESEN 2011.
44 ta ko ju mo žda ni je u sta nju da re ši. Ipak, Su mor na ku ća oči gled no uži va
u svo joj slo že noj na ra ci ji. Pro đe tri po gla vlja pre no što sret ne mo ju na kinju
ro ma na, a mno go vi še pre no što se ot kri je nje na po ve za nost sa sredi
šnjim za ple tom oko na sled stva. Eks cen trič ni li ko vi iz nje nog okru že nja
ni su po ve za ni sa ne kom ne i me no va nom pro go ni telj skom pret njom, već
sa taj nom ko ja oba vi ja ve li ku par ni cu, slu čaj Džar ndi sa i Džar ndi sa, parni
cu ko ja pred sta vlja „spo me nik prak se Vr hov nog su da”, či je „str plje nje
du go sto ji” pred Vr hov nim su dom i či ji su se pip ci pro te gli do sva kog kutka
En gle ske. 25 Par ni ca, sa svo jom mrač nom za o stav šti nom, po sta je sna žna
me ta fo ra ha o sa i rav no du šno sti mo der ne En gle ske; po ku šaj ju na ki nje da
re ši taj nu svo ga na sled stva od jed nom bi va za se njen sud skim po stup kom
ko ji knji zi da je pri po ve dač ki pod sti caj. Naj o či gled ni ja raz li ka iz me đu ovog
si žea i si žea Sta re pro d av ni c e re t k o sti vi di se u Di ken so voj sa mo kon tro li
i ulo že noj ener gi ji. Taj na na sled stva Ester Sa mer son, uz njen od nos prema
maj ci ko ja ju je kao ma lu na pu sti la i ocu ko ga ni je za pam ti la, mo že se
ot kri ti sa mo po ste pe no kroz niz po gla vlja, a po ku šaj ju na ki nje da sa kri je
taj nu i za šti ti maj ku po sta je jed na od sre di šnjih si žej nih ni ti. Isto vre me no,
ve li ki slu čaj Džar ndi sa i Džar ndi sa se odu go vla či, a mi se (čak i on da ka da
se ot kri ju sve taj ne Este ri ne pri če), da lje či ta ju ći, pi ta mo da li će se par ni ca
ika da okon ča ti i da li će Ester Sa mer son ika da bi ti sreć na.
Slo že ni si že raz li ku je se i u od no su na for mu i u od no su na mi me zu.
Stal na ot kri ća i po nov na ko di ra nja pro šlo sti su štin ski su va žna za li te rar nu
kon struk ci ju i za sjaj ne pri po ve dač ke po stup ke po mo ću ko jih se na iz menič
no sme nju je pri po ve da nje Ester i ne kog tre ćeg li ca, na iz gled sve zna jućeg
pri po ve da ča. Si že Su mor ne ku će ne raz lu čiv je od na či na na ko ji je is pripo
ve dan; pri ča nje i sa zna va nje te sno su uza jam no is pre ple te ni. Za raz li ku
od ra nih ro ma na (a u njih spa da ju i Oli ver Tvist i B ar na bi r ad ž , kao i Sta ra
pro d av ni ca ret ko sti ), Su mor n a ku ć a ne mo že se raz re ši ti po mo ću jed nog
li ka ko ji se po ja vi i is pri ča jed no ili dva po gla vlja. Su mor nu ku ć u je ne mogu
će za i sta raz u me ti uko li ko sa mi svo jim za la ga njem ne po ve že mo Este rinu
pat nju i usa mlje nost sa po ti šte no šću ko ju do no se ve li ka par ni ca i moć
ve ćeg „sve ta”. Ka ko Džon Džar ndis ka že, usa mlje noj si ro ti ci Ester: „svet je
vr lo rav no du šan ro di telj”, a po tra ga za do mom, dru gar stvom, lju ba vlju i
pri ja telj stvom (ono od če ga se sa sto ji Di ken sov si že u ka sni jim ro ma ni ma)
do kra ja je po ve za na sa po tre bom za raz u me va njem rav no du šnog ro di te lja.
Sa mim tim, po tra ga za sa zna njem i raz u me va njem pro šlo sti i za pot pu nim
ži vo tom u sa da šnjo sti po sta je dvo stru ki si že ka sni jih Di ken so vih ro ma na,
na na čin na ko ji to ni je bi lo ostvar lji vo u ra nim knji ga ma.
Ili, da po zaj mi mo Če ster to nov opis si žea Su mor ne ku će : „to vi še ni je
niz do ga đa ja; to je ci klus do ga đa ja.” 26 Ovaj uti sak za o kru že no sti (ka ko je to
25 Char les Dic kens, Bl e ak Ho u s e , Ox ford Uni ver sity Press, 1998, 900.
26 Che ster ton, Ap pre c i a ti on s , 150.

O DIKENSU
Če ster ton vi spre no re kao – ka da je Di kens na u mio da sre di ku ću, ku ća se
zva la Su mor na ku ća ) mo der ni či ta o ci na pr vi po gled pre po zna ju kao „si -
že”. Ti me je na go ve šte na kla sič na de fi ni ci ja ko ju je E. M. For ster u Vi do v i ma
ro ma na po sta vio kao raz li ku iz me đu „fa bu le” i „si žea”: umro je kralj, a on da
je umr la i kra lji ca – to je fa bu la; umro je kralj, a on da je kra lji ca umr la od
tu ge – to je si že. 27 Iz ove raz li ke pro is ti če ve ći deo pro ble ma ti ke sa vre me ne
na ra to lo gi je: „si že” je ono što se zbi va ka da „do ga đa je” iz ne ke pri če ne raspo
re di te sa mo kao „ci klus” ne go kao uzroč no-po sle dič ni niz; „si že” se mo že
raz u me ti sa mo kroz re tro spek ti vu; na ra ci ja se uob li ča va kroz pro tiv reč no sti
ko je uzro ku ju mno gi mo guć ni is ho di bi lo kog raz bi ja nja pri po ved nih ve za
(neo bja šnje ne smr ti, pu to ka zi, ću dlji vi i neo bja šnji vi tre nu ci), a ko je će do biti
svo je me sto u oprav da nom i pra vil nom pro to ku vre me na. 28 A kao či ta o ci
XXI ve ka, Di ken so vu pro me nu usred ka ri je re, ko ja la ga no vo di od Bo zo vog
ha o sa do le de ne ot me no sti Hen ri ja Džej msa, mo že mo da pro tu ma či mo kao
re zul tat ne u mit ne slo že no sti i pro či šće nja si žea. Dok je ra ni Di ken sov ro man
bio epi zo di čan, ro ma ni po put Su mor ne ku će upra vlja ju se pre ma lo gič kom
de ter mi ni zmu; dok je ra ni ro man bio bes kraj no ras pli nut, no vi ro man pravi
ve li ko du šni ba lans uz po moć pod jed na ko sna žne mo ći sa ži ma nja ko ja
nas ne po pu stlji vo vu če ka od re đe nom sre di štu; dok je ra ni ro man za vi sio
od la ko pre po zna tlji vih li ko va ko ji se po ja vlju ju i po na vlja ju, ka sni ji ro ma ni
sve du blje i du blje is tra žu ju unu tra šnjost i du šu li ko va ko ji se po ka zu ju kroz
„do ga đa je” u ro ma nu, ot kri va ju ći, u stva ri, pro ble ma tič ne ve ze sa pro šlo šću.
Do sre di ne pe de se tih „Di ken sov ro man” (ili zbi lja, sa bi lo ka kvim pri stoj nim
si že om) pod ra zu me va ne što ži vo, po put pre po ro đe nog Skru dža, „u pro šlosti,
sa da šnjo sti i bu duć no sti”. Ali ni je uvek bi lo ta ko: za ra ne či ta o ce Di ken sa,
si že je pod ra zu me vao jed nog sim pa tič nog ju na ka ko ji se pra vo li nij ski kre će
kroz pro stor i vre me; za nas, kao i za mno ge či ta o ce vik to ri jan ske pro ze, si že
se mo ra vra ća ti u pro šlost ka ko bi smo pra ti li ju na ko vu tran sfor ma ci ju; ju naci
mo ra ju bi ti uob li če ni iz nu tra da bi se ob ja sni la i nji ho va spo lja šnjost.
Ovaj vre men ski i psi ho lo ški pre o bra žaj ob ja šnja va ne za do volj stvo
Di ken so vih sa vre me ni ka: la ko mo že mo da raz u me mo ka ko je ta kvo kre tanje
kroz vre me i pro stor či ta o ci ma ko ji su pra vo li nij ski pra ti li Pi kvi ka i Ne li
de lo va lo „ne zgrap no” i ne ja sno – ili, dru gim re či ma, ni su im bi li po treb ni
ni ma pa ni ča sov nik da bi či ta li te ro ma ne. Tu se, do du še, mo gu sta vi ti
27 E. M. For ster, Aspects of the No vel, Har co urt Bra ce Bo oks, New york 1955, 86.
28 Ka ko is ti če For ster, ovo vi đe nje si žea po ti če od Ari sto te lo ve Po e ti ke ; do nas je
do šlo kroz pri zmu te o re ti ča ra na ra to lo gi je po put Ro la na Bar ta i Cve ta na To do ro va,
ko ji mno go du gu ju i ru skim for ma li sti ma. Sa že tak ovih ide ja, uz od lič na za pa ža nja o
zna ča ju re tro spek ci je u pri po ve da nju, vi di u: Pe ter Bro oks, re a ding for the Plot: De sign
and In te n ti on in Nar ra ti v e , Al fred A. Knopf, New york 1984; o sa ži ma nju i ši re nju pripo
ved ne ener gi je vi di: D. A. Mil ler, Nar ra ti ve and its Di scon tents: Pro blems of Clo su re
in the Tra di ti o nal No v el , Prin ce ton Uni ver sity Press, 1981.
45

treći program LETO–JESEN 2011.
46 dve pri med be: pr vo, ova no vo ot kri ve na slo že nost ni je ka rak te ri stič na sa mo
za Di ken sa. Pi sci po put Šar lot Bron te, Eli za bet Ga skel i Vi li ja ma Mejk pi sa
Te ke ri ja isto ta ko su eks pe ri men ti sa li sa vre me nom i pro sto rom, sa unutra
šnjim, če sto re tro spek tiv nim ži vo tom li ko va, kao i sa nji ho vim spolj nim
iz gle dom. Dru go, Di kens je op tu ži van ne sa mo da je po zajm lji vao od ovih
auto ra (što je ne sum nji vo či nio), već i da od njih od stu pa, pa je uobi čajen
ma nir kri ti ča ra bio da ga ne po volj no po re de sa Te ke ri jem, po seb no u
od no su na li te rar no ume će, kao i u od no su na za hvat pri ka za ne pa no rame.
29 Ali ovo nas vra ća na ne ke ra ni je ide je: za ro man si je re po put Te ke ri ja
(či ja je pred nost, ka ko se sma tra lo, pred sta vlja la vi ša dru štve na kla sa i univer
zi tet sko obra zo va nje, kao i ve ća pre fi nje nost to na i po stu pa ka) sma tra lo
se da su već pro či sti li iz raz i do šli do pre gled no sti i pra vil nog iz bo ra, što
Di kens upr kos svim spo sob no sti ma ni je us peo.
Mi slim da ova kri ti ka ni je slu čaj na – ne da su ti kri ti ča ri u pra vu ne go
da ne gre še sa svim ka da pri me ću ju ne što neo bič no u sa mom me ha ni zmu
Di ken so vog si žea. Šta vi še, po sto ji ve li ka raz li ka iz me đu na či na na ko ji je
Di kens na me ra vao da or ga ni zu je ro ma ne i na či na na ko ji su to ra di li njego
vi sup til ni ji kon ku ren ti, što je po ve za no sa od ba ci va njem jed nog ti pa
ka u zal no sti za rad dru gog, kao i sa od ba ci va njem onog ti pa pre gled no sti za
ko jim su nje go vi či ta o ci če znu li. Di ken so vo auten tič no spa ja nje vre menskih,
psi ho lo ških i dru štve nih eks pe ri me na ta zah te va lo je da se ozbilj no
shva te na su mič ne fo to gra fi je Flit Stri ta; da se od ba ci gu sto is ple te na „nit”
za rad dru ga či je vr ste je din stva, je din stva ko je na sta je iz po tra ge za za trpa
nim ve za ma iz me đu jed ne gru pe sli ka, jed ne gru pe ju na ka, jed ne grupe
dru štve nih kri za i osta log. Ovaj iza zov nig de ni je ta ko ne po sred no prihva
ćen i ostva ren kao u naj o ri gi nal ni je osmi šlje nom ro ma nu, onom ko ji
je naj te že pre pri ča ti ili na zva ti „ne pre ki nu tim” – Ma l oj D o r it . Tvr dim da
je Di ken so va po tra ga za du bljim ve za ma omo gu ći la da dve vr ste či ta la ca
pre po zna ju dva vr lo raz li či ta ro ma na: je dan ko ji je neo če ki va no pa met no
osmi šljen, i je dan u ko me po ve za ne pri če ne ma ni za lek. Ali vre me je da se
okre ne mo Ma l oj D o r it i za pi ta mo ka kva je to vr sta si žea?
Ni je dan dru gi Di ken sov ro man ne po či nje sa to li ko osvr ta nja na pripo
ve da nje i raz vi ja nje pri če. Od po čet ka Ma l e D o r it , ka da Blan doa se di u
29 Pro blem uza jam nih od no sa iz me đu Te ke ri ja i Di ken sa isu vi še je op ši ran da bi
se ov de raz ma trao. Naj za ni mlji vi ji (i naj o bim ni ji) od ovih ese ja na pi sao je Da vid Masson,
„Pen den nis and Cop per fi eld: Thac ke ray and Dic kens” (Nor th Br i ti sh r e v i e w ,
1851; pre štam pa no u Bri tish No ve lists and the ir Styles, 1859). Me so nov pri stup dvo ji ci
pi sa ca da le ko je ta na ni ji ne go ve ći na tek sto va iz pe de se tih go di na XIX ve ka ko ji su
sprem no op tu ži va li Di ken sa i za „ni ski” stil i za ma njak „stvar no sti”. Te ke ri je, na ravno,
ce log ži vo ta ostao va tre ni obo ža va lac Di ken sa, du ho vi to za pa ža ju ći da nje go ve sopstve
ne kće ri pret po sta vlja ju pro zu nje go vog su par ni ka i pod jed na ko du ho vi to za vi de ći
Di ken su na oset no ve ćoj za ra di.

O DIKENSU
za tvor skoj će li ji u Mar se ju pri ča ju ći pri ču o ubi stvu svo je že ne dok Ka vale
to cr ta ma pu gra da, pre ko sna žnog dru gog po gla vlja u ka ran ti nu (još
uvek u Mar se ju) – gde go spo đi ca Vejd tvr di da će mo „to kom ži vo ta sre ta ti
lju de ko ji, sa mno gih čud nih me sta i mno gih čud nih dru mo va, do la ze
da sret nu nas... i što nam bu de za da to da uči ni mo nji ma, i što im bu de
za da to da uči ne na ma, sve će bi ti uči nje no” 30 – do tre ćeg po gla vlja, ka da se
„put nik” Ar tur Kle nam, ju nak ro ma na, vra ća ku ći i ka da nje go va maj ka
ka že: „pu ta nja ko ju smo sle di li ni je pu ta nja vre me na”, ro man pra ti kre tanje,
za stoj i pro me ne pe dant no kao pu to pis. Sam pri po ve dač po na vlja re či
go spo đi ce Vejd, za vr ša va ju ći dru go po gla vlje kon sta ta ci jom: „ta ko ne presta
no, da nju i no ću, pod ka pom ne be skom i pod zve zda nim svo dom...
pu tu ju ći kop nom i pu tu ju ći mo rem, do la ze ći i od la ze ći ta ko čud no, da se
sret ne mo i dru ži mo i raz go va ra mo jed ni sa dru gi ma, ide mo mi svi ne stalni
put ni ci kroz ho do ča šće ži vo ta.” Po stal nim po na vlja nji ma – ono što
bi Be džet na zvao „ci klu si ma” do ga đa ja – či ni se da ro man stal no pi ta da
li se kre će mo sa ci ljem ili sa mo na le će mo na dru ge put ni ke na is to me
(ma kar i ne po de snom) dru mu? Ali, po no vo kao go spo đi ca Vejd, i sva ki
dru gi ne str plji vi ju nak ko ji pre ki da pri po ve da ča da bi is pri čao svo ju pri ču
pod jed na ko upe ča tlji vo pi ta – „Ka kve ve ze ti lju di ima ju sa mnom?”
Ka da Ma lu D o r it sme sti mo u kon tekst Di ken so vog opu sa, pri me ću jemo
da su dva ti pa si žea, psi ho lo ški i dru štve ni, čvr sto spo je ni. Ma l a D o r it
je po sled nji od iz ra zi to auto bi o graf skih ro ma na ko je je Di kens na pi sao
ka snih če tr de se tih i pe de se tih, u do ba ka da je za po čeo sop stve nu bi o grafi
ju i po čeo da se vra ća u de tinj stvo, u vre me ka da mu je po ro di ca ži ve la
u za tvo ru Mar šal si, a on („ma li rad nik”, ka ko se iz ra zio Dej vid Ko per fild) 31
oti šao da ra di u Vo re no vu Fa bri ku ci pe la. Frag men ti tih go di na čud no su
ras po re đe ni kroz niz ro ma na: ne mar oca pre ma kće ri, Flo rens Dom bi;
na po ri Dej vi da Ko per fil da da od si ro če ta po sta ne pi sac; ose ća nje na pu šteno
sti i sum nje u se be kod Ester Sa mer son; ko nač no, u Ma l oj D o r it , p o d e l a
sa mog Di ken sa na dva de la, usa mlje nog sre do več nog čo ve ka ko ji se pla ši
da je ži vot iza nje ga, i mla đu že nu, „de te za tvo ra”, gru bo ba če nu u be li svet,
pre stra še nu zbog be le ga pro sto te i ne si gur nu u pro la znost pro šlo sti. Ovo
za pa ža nje pre vla da va lo je u kri ti ci, po seb no ka sni jih ro ma na, ali pod jed nako
va žan bio je dru gi po da tak, da le ko oči gled ni ji za vik to ri jan ske či ta o ce
(ko ji ni su zna li za pri ču o Vo re no voj Fa bri ci ci pe la) – ne po sred na za in te reso
va nost „zre log Di ken sa” za dru štve nu pro ble ma ti ku. Di kens je tih go di na
u jav no sti bio ve o ma po znat kao re for ma tor, ma da je Ma l a D o r it u s p e l a
da uz ne mi ri i kon zer va tiv ne i li be ral ne kri ti ča re nje go ve de lat no sti. Razu
đe nost Ma l e D o r it po svoj pri li ci po ti če iz Di ken so ve stra sne (čak i lo še
de fi ni sa ne) kri ti ke vla de, bi ro kra ti je i rav no du šno sti jav nog mnje nja pre ma
30 Char les Dic kens, Lit tl e D or r it , Ox ford Uni ver sity Press, 1999, 20.
31 Char les Dic kens, Da v i d C op p e r f i el d , Ox ford Uni ver sity Press, 1999, 208.
47

treći program LETO–JESEN 2011.
48 pat nji. Ne po bit no je tač no, ka ko je to Ed mund Vil son pri me tio pre mno go
go di na, da u Su mor noj ku ć i Di kens „iz mi šlja no vi knji žev ni ž a nr ... ro man
d r u š t ve n e g r u p e” 32 , ali je još tač ni je re ći da je Su mor na ku ća uve l a ro m an
dru štve ne je din ke; u Ma l oj D o r it Di kens je traj no po ve zao ju na ka i dru štvo
po mo ću ni za pa ra lel nih, iako ne uvek i isto vet nih osi.
Ove si žej ne li ni je oči gled no su spo je ne u pr vo bit nom na slo vu ro ma na
– Ni č i j a kr i v i ca” . Pr vo i upa dlji vo zna če nje na slo va upu ću je na dru štve nu
sa ti ru; En gle ska je ze mlja u ko joj je sve kre nu lo na o pa ko i ni ko ni za šta
ni je kriv. Za što Ni č i j a kr i v i ca” ? Za to što ni ko ne će da pri hva ti od go vor nost;
za to što se ni šta ne mo že uči ni ti. Ali dru ga, tu žni ja ver zi ja na slo va od nosi
se na sre do več nog ju na ka ro ma na, Ar tu ra Kle na ma, ko ji u bu duć no sti
ne ma šta da ra di; čo ve ka ko ji ve ru je da je ži vot iza nje ga i da su sve mo gućno
sti pro me na – ro man se, po sla, lju ba vi – sa da mr tve. Se be do ži vlja va i o
se bi go vo ri (ka da o se bi i o svom gu bit ku mi sli) kao da je „ni ko” (kao i pripo
ve dač, po na vlja ju ći nje go ve mi sli). Nje go va kri vi ca, nje gov ne do sta tak,
nje go va pa to lo ška ne spo sob nost da kre ne na pred, sa svim od go va ra ja lo vim
pro go ni ma vla di nih pra zno slov nih usta no va ko je čvr sto dr že ce lu En glesku
ta ko da „ne ra di ni šta”.
Pa ipak, Di kens je pro me nio na slov ro ma na u te že pre po zna tljiv –
Ma l a D o r it , iza zvav ši ta ko sme šna na ga đa nja ka ko iz mi šlje nih, ta ko i stvarnih
„či ta la ca” ro ma na. „Go vo riš li o Ma loj Do rit?”, pi ta Ar tur Kle nam svo ju
sta ru lju bav Flo ru Fin čing, a Flo ra od go va ra: „Pa na rav no... i od svih najčud
ni jih ime na ko ja sam u ži vo tu ču la, to je naj čud ni je, kao me sto sa troša
ri nom u pro vin ci ji, ili omi lje ni po ni ili ku če ili pti ca ili ne što iz se me na re
što tre ba sta vi ti u ba štu ili sak si ju da nik ne pe ga vo.” Sa vre me ni či ta o ci ni su
bi li ni šta ma nje zbu nje ni: Eli za bet Ga skel se se ća da je u auto bu su či tala
pr va dva po gla vlja ro ma na pre ko ra me na ne kog ko je či tao ta ko spo ro
da „smo pro či ta li sa mo pr va dva po gla vlja, pa ni ka da ni sam sa zna la ko je
Ma l a D o r it” 33. Po sto ji do bar raz log za ovu po met nju. Kao lik, Ej mi Do rit
funk ci o ni še do ne kle slič no Ester Sa mer son: ona je ju na ki nja ro ma na, ali
se u nje go vom ka sni jem de lu po ja vlju je kao na knad na mi sao. Ar tur Klenam
je do šao do maj či ne ku će, raz o ča rao se do če kom, i tek ta da za pa zio
sit nu de voj ku ka ko nje go vu maj ku po slu žu je ve če rom. Ka da pi ta po ro dičnu
slu ški nju Afe ri ko je ta de voj ka, ona od go va ra: „O! Ona? Ma la Do rit?
Ona ni je ni šta; ona je njen ćef.” Pre ma to me, Ej mi Do rit je u od no su na
si že ne ka vr sta post skrip ta, i kao ti pič ni znak taj ne pri po ve da nja: ona je
32 Ed mund Wil son, „Dic kens: The Two Scro o ges”, The Wo und and the Bow, Methuen,
Lon don 1962, 31.
33 Eli za beth Ga skell, The Let ters of Mrs.Ga skell, ed. J. A. V. Chap ple and Art hur
Pol lard, Har vard Uni ver sity Press, Cam brid ge 1967, 373 (pi smo br. 273, iz 1855. go dine);
Ga ske lo va na ga đa da je Ma la Do rit u stva ri mr tva se stra Pet Migls, „se ća nje ko je
uvek pod sti če nje ne ro đa ke na vr li nu”.

O DIKENSU
ćef, ano ma li ja, pu to kaz ko ji se mo ra sle di ti. Ona je isto ta ko – uko li ko je
nit Ni č i j e kr i v i ce vr sta dru štve nog pu to ka za u ro ma nu – lik ko ji bi mo gao
po sto ja ti u vik to ri jan skoj En gle skoj, ako bi ste se po tru di li da per so ni fi kuje
te Ni ko ga. Ne u hra nje na, uglav nom neo bra zo va na, osi ro ma še na ćer ka
du žnič kog za tvo re ni ka, „pot pu no de te za tvo ra”, ona je oso ba ko ju si ste mi
ve li kih ro ma na ig no ri šu. Ona je „ni ko” ko me du gu ju ob ja šnje nje, ali ni kakvog
ob ja šnje nja ne ma ni na po mo lu.
Ono što je od nje na či ni lo ne lik Ej mi, već ozna ka pri pad no sti – Ma la
Do rit – je ste nje na ulo ga u pri či Ar tu ra Kle na ma, ulo ga na ja vlje na ne kakvim
autor skim fan fa ra ma, ni ma lo na lik na nje no uvo đe nje („ona n i j e
ni šta”) u okvi ru si žea. U jed nom od mno go broj nih so li lo kvi ja o to me šta
mu je od re di lo ovu usa mlje nič ku sud bi nu, Ar tur raz mi šlja o tu žnoj pro šlosti
i ne do stat ku po sla, i pi ta se:
Od ne sreć nih za bra na mo jih naj mla đih da na, pre ko stro gog i hlad nog do ma
ko ji im je sle dio, pre ko mog od la ska, mog du gog iz gnan stva, mog po vrat ka,
maj či nog do če ka, mog op šte nja s njom, od ta da pa sve do da na šnjeg po po dne va
sa si ro tom Flo rom... šta mi je iza šlo u su sret!
Vra ta su mu se ti ho otvo ri la, i ove iz go vo re ne re či pre nu le su ga, i do šle
kao da su od go vor:
– Ma la Do rit.
Ov de je ve za iz me đu Ar tu ra i Ej mi či sto lič na: ona je od go vor na njego
ve „ma ne”, ne do sta tak ko ji ga ša lje u svet; uvi đa nje nje ne pra ve vred nosti
(i lju ba vi pre ma nje mu) da će knji zi ro man tič no sre ćan kraj. A spa ja nje
Ar tu ra i Ej mi (sje di nje nje još jed nog pa ra sa slo vi ma „C” i „D” ko ji se ja vlja
u mno gim Di ken so vim ro ma ni ma, u bes ko nač noj igri sa sop stve nim ini cija
li ma) 34 ta ko đe je deo auto cen trič nog si žej nog me ha ni zma u knji zi i zah teva
mno go pom ni ju pa žnju.
Upra vo kroz ve zu ova dva li ka (i nji ho vu isto ri ju) Di kens osmi šlja va
si že, po ve zu ju ći lič ni bol i dru štve nu ne prav du. Ipak, ovo de lo ne po či va
na te o rij skoj ili me ta pro znoj struk tu ri, već na me ta fo rič nom pre la zu ko ji je
na či nio Ar tur Kle nam lič no. Na kon oče ve smr ti, Ar tur se vra tio iz du gog
iz gnan stva sa dva pi ta nja: jed nim, ko je ni ka da ne po sta vlja i ko je gla si:
„Za što sam ta ko tu žan?”; i dru gim, ko je po sta vlja stro goj maj ci i ta ko otvara
za plet: da li je nje gov otac „imao ika kva taj na se ća nja ko ja su ga uz ne miri
va la, pe kla mu sa vest?”; „da li je mo gu će, maj ko, da je ika da iko me uči nio
ne što na žao, a da se ni je odu žio?” Ovo pi ta nje, ne sa mo o sa ve sti sta ri jeg
Kle na ma ne go i o te ško sklo plje nim po god ba ma po ro dič ne fir me, iza zi va
že stok od go vor go spo đe Kle nam:
34 Ovo je pr vi pri me tio Ste ven Mar cus, Dic kens from Pic kwick to Dom bey, Nor ton,
New york 1965, 246; dru gi par u ovom ro ma nu či ne „Dojs i Kle nam”, ali upra vo ova
upo tre ba dva ini ci ja la u brač nom si žeu sna žno i jet ko po ni šta va po nov no spa ja nje njego
vog ime na.
49

treći program LETO–JESEN 2011.
50 Ako ika da vi še sa mnom nač neš tu te mu, od re ćiću te se; ta ko ću te is te ra ti
kroz ova vra ta da će ti bo lje bi ti da si od ro đe nja ži veo bez maj ke. Ni ka da vi še
ne ću že le ti ni da te vi dim, ni da te ču jem. A ako, po sle sve ga, bu deš mo rao da
do đeš u ovu mr klu so bu da me gle daš ka ko le žim mr tva, ako uz mog nem to
da uči nim, te lo će mi kr va ri ti ka da mi pri đeš.
Go spo đa Kle nam na uvr nut na čin uži va u „si li ni ove pret nje”, ali njena
žu stri na ne ućut ku je Ar tu ro va pi ta nja. Ume sto to ga, skre će ih na je di nu
eks cen trič nost ko ju mo že na ći u maj či noj ku ći, na pri su stvo Ej mi Do rit,
tog na ra tiv nog „će fa”. Pra te ći je di ni pu to kaz ko ji ovaj Edip ima, Ar tur sledi
tu že nu sve do oče vog sta na u za tvo ru Mar šal si, gde je go spo din Do rit
utam ni čen zbog du ga. Po što se tu na šao i ka da ga slu čaj no za klju ča ju u
za tvo ru na jed nu noć, Ar tur (pro go njen mi sli ma o mr tva ci ma iz za tvo ra,
„da li se dr že sprem ni san du ci za lju de ko ji bi tu mo gli da umru?”), pra vi
iz u ze tan skok pre ma ana lo gi ji:
A šta ako je nje go va maj ka ima la ču dan, sa mo njoj do bro znan raz log da po pušta
ovoj jad noj de voj ci! A šta ka da bi za tvo re nik ko ji sa da mir no spa va... po tražio
nju kao kraj nji iz vor svo ga pa da...
U gla vi mu mu nje vi to si nu mi sao. 35 U tom du gom za to če ni štvu ov de, i u
nje noj du goj za tvo re no sti u so bi, da li mo ja maj ka na la zi po stig nu tu rav no te žu?
Pri zna jem da sam bio sa u če snik u za to če ni štvu tog čo ve ka. Zbog to ga sam na
ne ki na čin pro pa tio. On je pro pao u svom za tvo ru; ja u svom. Pla tio sam ka znu...
„On ve ne u svom za tvo ru; ja ve nem u svo me; ne u mo lji va prav da je za do vo lje na;
šta du gu jem po ovom ra ču nu!”
Iz ovog sko ka, ove mu nje vi te mi sli, ove že lje za po ve zi va njem ni ti njego
vog ži vo ta i raz u me va njem taj ne oda kle je do šao (i mo žda gde bi po sle
to ga mo gao da kre ne), pro is ti če si že Ma l e D o r it . Bu du ći da je slič no ono me
što za mi šlja da nje go va maj ka mi sli, Ar tur vi di si že kao „ne u mo lji vu pravdu”,
kao niz pa ra le la, „ci klu sa do ga đa ja”, i že li da za o kru ži, da upot pu ni
svo ju pri ču.
Sve što sle di u ro ma nu pro is ti če iz Ar tu ro vog po ku ša ja da po ve že svoju
pri ču sa pri čom Ej mi Do rit. „Nje go va pr vo bit na ra do zna lost sva kim se
da nom po ve ća va la dok ju je po gle dom tra žio, vi đao je ili ne, i o njoj razmi
šljao. Pod uti ca jem glav ne ide je, čak mu je pre šlo u na vi ku da u se bi
ras pra vlja o mo guć no sti da je ona na ne ki na čin s tim po ve za na. Ko nač no
se od va žio da po sma tra Ma lu Do rit i sa zna ne što vi še o nje noj pri či.” U
še stom po gla vlju da ta nam je pri ča o Ej mi i nje noj po ro di ci („Otac iz Maršal
si ja”), a u sle de ćim po gla vlji ma Ar tur du blje pra ti isto ri ju nje ne po ro di ce
u me te žu mo der ne En gle ske. Ta ko se spa ja ju dru štve ni si že ro ma na (šta ne
va lja sa En gle skom) i Ar tu rov po je di nač ni si že (za što sam ta ko ne sre ćan),
a či ta lac se upo zna je sa ši ro kom le pe zom dru štve nih ti po va, kla sa i čud-
35 Kur ziv je naš.

O DIKENSU
nih po je di na ca ko ji is pu nja va ju to pre na tr pa no plat no ro ma na. U na po rima
da raz u me du go ve go spo di na Do ri ta, on pr vo od la zi u vla di ne pra znoslov
ne usta no ve. Ka da se na đe ta mo, su sre će se sa ne ka da šnjim dru ga rom
iz ka ran ti na, go spo di nom Miglsom (či ja je ćer ka Pet pri vu kla Ar tu ra na
po čet ku knji ge), i upo zna je se sa Da ni je lom Doj som, pro na la za čem ko ji
ima fa bri ku u jed nom od si ro ma šni jih kra je va Lon do na, Bli ding Hart Jar du
(Ba šti kr va vog sr ca). Kle nam sa Doj som pu tu je u Bli ding Hart Jard, u po tragu
za go spo di nom Plor ni šom, biv šim du žni kom iz Mar šal si ja ko ji mo žda
zna vi še o du gu go spo di na Do ri ta, a na či jem je pro zo ru Ej mi Do rit sta vi la
oglas o ne za po sle noj šva lji, po mo ću ko ga je i do bi la po sao kod go spo di na
Kle na ma. Je dan pri me rak ogla sa ko ji je Ej mi na pi sa la za se be dat je go spodi
nu Ke zbi ju, Plor ni šo vom sta no dav cu i „pa tri jar hu” Bli ding Hart Jar da,
a ta ko đe ocu mla da lač ke lju ba vi Ar tu ra Kle na ma, Flo re, ko ja se u ro man
vra ća sa pom pe znim go vo rom, i ko ja je, ubr zo shva ta mo, dra ga na iz sen ke
Ar tu ro ve ne iz re če ne, ne uz vra će ne lju ba vi pre ma Pet Migls. Ukrat ko (ako
se ta kva reč mo že upo tre bi ti čak i za ovaj ma li deo si žea ro ma na), tra ganje
za raz u me va njem od no sa iz me đu zlo či na go spo đe Kle nam i pri če ma le
Do rit ono je što vo di Ar tu ra u da lji svet. Ka da od bi ja ju da od go vo re na njego
va pi ta nja („Du še mi”, ka že mla di Bar nakl ka da Ar tur do đe u kan ce la ri je,
„ne sme te da do la zi te ova mo go vo re ći ka ko že li te da zna te”), mo ći dru štva
i hlad na maj ka kod ku će iz gle da da ne smu te sa mo Ar tu ra, ne go i bi lo ko ji
po ku šaj da se iz gra di po ve za na ili ute šna pri ča.
Što rad nja da lje od mi če to se či ni da se sve vi še na vo de do ka zi o društve
noj ne prav di, a ne du žne žr tve su raz ba ca ne na o ko lo: knji ga na kra ju
iz gle da kao zbir ka si ro te, usa mlje ne ili gad no za po sta vlje ne de ce, od ko jih
sva po sta vlja ju ne ku ver zi ju pi ta nja „šta su mi ura di li?” Go spo đi ca Vejd,
Ta ti ko ram, Ar tur i Ej mi – svi do jed nog po pri ma ju iz gled ne za ko ni te de ce
sve ta ko ji je, opet, „vr lo rav no du šan ro di telj”. S dru ge stra ne, si že stva ra
sve kom pli ko va ni je me ha ni zme za iz bor de ce – ili ka ko ka že pri po ve dač
ka da Penk sov ga zda opi su je ka ko je nje go va ro đe na ćer ka „pro šla kroz svoje
pro be”: „go spo din Rag mo gao je da upo tre bi tu reč pre ci zni je u jed ni ni.”
Ro man se okre će za ko nu, a po seb no za ko nu o na sle đi va nju, da bi ura dio
ono za šta se Ar tur na da da će po sti ći nje go va is tra ga – iz vr šio „ne u mo lji vu
prav du”. Ipak ni je sa svim iz ve sno da će bi lo mno go broj ni si žei u ro ma nu
bi lo mno go broj ne uz bur ka ne že lje na od go va ra ju ći na čin raz re ši ti pi ta nja
na sled stva, kra đe i is ku plje nja. Si že mo ra po sta ti ve o ma ener gi čan da bi se
to po sti glo, i ne ma zbo ra da je čak i po Di ken so vim stan dar di ma ovo ve oma
zbu nju ju ći si že. On je to li ko kom pli ko van da su ured ni ci Pen gvi no vog
iz da nja ro ma na sma tra li za shod no da či ta o ca upo zna ju sa sa žet kom epizo
da o na sled stvu na kra ju knji ge – a ovaj ured nič ki sa že tak je sam po se bi
51

treći program LETO–JESEN 2011.
52 ne ta čan. 36 Iz gle da da smo se ov de vra ti li na te ren vik to ri jan skih kri ti ča ra:
čak i ako ve ru je mo ka ko ro man pred se be ni je po sta vio ne sa vla div za da tak
sta viv ši pat nje dru štva i po je din ca pod isti na ra tiv ni krov, zar ne ma osnovnih
pro ble ma sa Di ken so vom kon struk ci jom; ni je li ovaj si že, jed no stav no,
pot pu ni pro ma šaj?
Ne mi slim ta ko; ili tač ni je, mi slim da se pro blem si žea mo že re ši ti
po mo ću Di ken so vih sjaj nih eks pe ri me na ta iz sre di ne ve ka. Ka ko se ro man
raz vi ja u odvo je ne si žee, ili tač ni je, ka ko se raz vi ja u za seb ne na ra ci je Ar tura
i Ej mi, lak še nam je da sa svim uspe šno po ve že mo raz ne de lo ve knji ge.
Ne što od ovo ga oba vlja se kroz me ta fo ru (a, ka ko sam već na go ve sti la, sredi
šnje me ta fo re za tvo ra i dru ma tu oba vlja ju ve ći deo po sla), ali mno go
to ga ostva re no je po mo ću si žej ne ana lo gi je ko ja nas pod sti če da se usredsre
di mo na pa ra lel ne či no ve u sa svim uda lje nim sce na ma, me đu li ko vima
ko ji se mo žda ni ka da ni su ni sre li. Po seb no je Ej mi pod lo žna opa ža nju
ko li ki deo sve ta li či na za tvor Mar šal si: ka da pr vi put do đe u Evro pu, za mišlja
„ka kav bi [Blan do a] bio u sce na ma i me sti ma nje nog is ku stva”, ali što
je du že tu, to se vi še „či ni u ce li ni, Ma loj Do rit lič no, da isto ovo dru štvo
[vi so ko dru štvo u Ve ne ci ji] u ko me ži ve, ja ko li či na vi šu vr stu Mar šal sija…
[Lju di] bi obič no od la zi li su tra dan ili idu će ne de lje, i ret ko su zna li
šta na me ra va ju, i ret ko su či ni li ono što su go vo ri li da će či ni ti, ili išli ta mo
gde su re kli da će ići: po sve mu ovom opet, ve o ma pod se ća ju na za tvor ske
du žni ke”. Ro man svo je dej stvo ostva ru je ovim neo če ki va nim po re đe nji ma,
pri če mu i li ko ve stal no sta vlja u neo če ki va ne ve ze, pa se Ej mi i Pet Migls
(dve že ne ko je Ar tur Kle nam vo li) sre ću u Ita li ji, a Blan doa ta jan stve no
ne sta je po što se raz me tlji vo pred sta vi u ku ći go spo đe Kle nam. Ali ovo oslanja
nje na me ta fo ru i slu čaj nost ta ko đe je vr sta pri po ved nog za vo đe nja, ko je
nas na vo di da se za pi ta mo ko li ko su ti si žei baš de ter mi ni sa ni; za pra vo,
mo že mo li da po ve že mo obe dru štve ne gru pe, sme šte ne iz me đu ne prav de
na ne te u jed nom fik ci o nal nom sve mi ru i bo la ko ji se ose ća u dru gom, ili
tre ba tek da pra ti mo var lji vi pla men neo če ki va nih su sre ta? Da se vra ti mo
naj ra ni jim iz ja va ma go spo đi ce Vejd o pri po ved nom de ter mi ni zmu: ko li ko
je do ga đa ja „za cr ta no” da nam se de se i ko ih je za cr tao?
Ar tur mi sli da taj na, i pr vo bit na ne prav da, le že u si žeu na sled stva; i na
ne ki na čin je u pra vu. Ni je go spo đa Kle nam (a ni po slo va nje) uči ni la ni kakvo
zlo go spo di nu Do ri tu ko ji se, is po sta vlja se, uva lio u du go ve na sta-
36 Ova na po me na („Apen diks A: Ras plet Ma l e D o r it ”) tač no na vo di na to da Gilbert
Kle nam, stric Ar tu ro vog oca, ose ća to li ku kri vi cu zbog po sto ja nja Ar tu ro ve pra ve
maj ke, da joj opo ru kom osta vlja hi lja du gvi ne ja; ipak, dva pa su sa ka sni je, ured nik se
zbu nju je i tvr di da je „Ar tu rov otac dik ti rao do da tak te sta men tu ko ji uno si ovu pro menu
u nje go vu opo ru ku”. Ove pro me ne je, na rav no, dik ti rao brat Ar tu ro vog de de (Lit tle
Dor rit, ed. John Hol lo way Pen guin Bo oks, 1967); apen diks je pre štam pan i u naj no vijem
iz da nju (Pen guin Bo oks, 2003) ko je su pri re di li Step hen Wall i He len Small.

O DIKENSU
ro mo dan na čin, tro še ći vi še ne go što za ra di. Nje go vo du go za to če nje ni je
nje na kri vi ca, ni ti kri vi ca ne za ja žlji ve že lje za sti ca njem bo gat stva u po slu,
ne go kri vi ca ve li ke bi ro krat ske be smi sli ce da se du žni ci za tva ra ju. Ona je,
ka ko sa zna je mo, uči ni la na žao Ej mi Do rit, bu du ći da je uki nu la do da tak u
opo ru ci po koj nog stri ca nje nog mu ža, ko jim se osta vlja ma lo na sled stvo
„naj mla đoj ćer ki [ko ju po kro vi telj mla de že ne mo že do bi ti sa pe de set go dina],
ili, (ako ne bu de imao ni jed nu), naj mla đoj ćer ki [nje go vog] bra ta, za
nje no pu no let stvo”. Po mo ću svo je vr sne si žej ne maj sto ri je, Di kens je osigu
rao da ne što bo gat stva Kle na mo vih ipak na đe na či na da do đe do Ej mi.
Ka ko? „Po kro vi telj” je Fre de rik Do rit, brat Oca iz Mar šal si ja; na rav no, njego
va si no vi ca je Ej mi; na sled stvo je nje no, a mno go go di na taj no ga ču va
go spo đa Kle nam. Ali mla da že na, ko ju opo ru ka nig de ne po mi nje po i mence,
pra vi je su bje kat si žea. O njoj zna mo ja ko ma lo, osim da je bi la si ro mašna
pe va či ca, ko ju je Fre de rik Do rit pod u ča vao i šti tio, da je osvo ji la sr ce
oca Ar tu ra Kle na ma; ve o ma ka sno u ro ma nu sa zna je mo da je bi la i pra va
maj ka Ar tu ra Kle na ma. Zlo čin zbog ko ga je čo vek na sa mr ti ose ćao gri žu
sa ve sti bi lo je nje go vo osta vlja nje istin ske lju ba vi, a po sled nje re či, „tvo ja
maj ka”, ne od no se se na go spo đu Kle nam, ne go na že nu o či jem po sto ja nju
Ar tur uop šte, osim po sop stve nom bo lu, ni je znao.
Ova opo ru ka raz log je što je go spo đa Kle nam po tra ži la Ej mi, ne bi li
po ku ša la da joj ne ka ko vra ti ono što joj je ukra la, a či ta lac spre man da po vezu
je tač ke si žea mo gao bi po mi sli ti da je to sre di šte ro ma na: kra đa na sled stva
go spo đe Kle nam, pod stak nu ta i nje nom sek su al nom lju bo mo rom i ver skim
ža rom, vr sta je zlo či na ko ji je Ar tur na me rio da ot kri je i is pra vi. Mo žda se
ovo mo ra „oprav da ti” do kra ja ro ma na, i to je ne što što sa mo pra vil no uobli
čen si že mo že ob ja sni ti i is pra vi ti. Ali ako je to tač no, za što ro man ne nu di
je dan, ne go dva si žea sa opo ru ka ma? Ovaj dru gi si že ot kri va se uz još ve ću
slu čaj nost ne go pr vi: dok je pr va opo ru ka ča mi la pri ta je na dok je slu gin
brat bli za nac ni je po ka zao ne va ljal cu Blan doa, a dru gi slu ga na čuo taj ne
u snu, do tle dru ga opo ru ka ni je za ni ma la baš ni ko ga. Sta ja la je mir no sve
dok Penks, uvek u po tra zi za bo gat stvom ko je če ka od sut ne na sled ni ke, ni je
čuo ime Do rit. U stva ri, ka ko nam ka že, is tra ži vao je „Kle na me iz Korn vola”
a pro na šao je „Do ri te iz Dor set ši ra”, pa je s tim po ve zao ime Ej mi, ko ju
je ne dav no sreo. Kao igra slo vi ma ko ja se ot me kon tro li, ta ko i ovo na sledstvo
de lu je kao da ču de sno lu ta od li ka do li ka, dok na nje ga ko nač no pra vo
ne stek ne go spo din Do rit, i pri de stek ne pra vo na go spod stvo ko je su mu
pod mu klo ote le go di ne u Mar šal si ju; na kra ju, ka da ču je za bo gat stvo, ma la
Do rit po vo dom oca ka že: „Vi de ću ga, ka ko je dav no pred vi de la mo ja si ro ta
maj ka.” Sa ovim bo gat stvom, ka ko za mi šlja mo, „si ro ma štvo” se pre tva ra u
„ime tak”, ne sre ća u sre ću, a gu bi tak u na dok na du.
Na rav no, ne de ša va se ni šta slič no. Ovo bo gat stvo ne sta je čud no va to
kao što se i po ja vi lo, po što ga stra ći „kri vo tvo ri telj i lo pov” Merdl; iako je
53

treći program LETO–JESEN 2011.
54 na me nje no da, po smr ti oca, pri pad ne Ej mi, ono (do sta na lik na na sledstvo
Kle na mo vih ko jeg se od ri če) ne sta je, i tek po što ne sta ne vi di se da
je ono ne pre kid no bi lo sa mo si žej ni po stu pak. Ne sta ja nje ovog bo gat stva
ipak je vi še od ot kri ća po kva re no sti dru štva ko je je ve ro va lo u Mer dlo vu
ča rob njač ku spo sob nost da stva ra bo gat stva, pre ne go ne sla ne ša le na ra čun
za slu žnog (ali se bič nog) go spo di na Do ri ta. To je upra vo tre nu tak ka da se
Di kens hva ta u ko štac sa pi ta njem ko jim smo za po če li rad: ne ko je ko me
šta ura dio, ne go šta mo že uči ni ti bi lo ko ji si že ili bi lo ka kav po je di nač ni
po stu pak ko ji po ve zu je li ko ve? Po čet na za mi sao si žea, a si gur no i mno gih
nje go vih li ko va, uklju ču ju ći tu i Ar tu ra Kle na ma, gla si da se bo gat stva mo gu
po me ra ti ta mo-amo, rad nje do vo di ti do pra vog ci lja, ta ko da se mo gu is kupi
ti ne sa mo lju di, ne go i pro šlost. Ovo ve o ma pod se ća na ono u šta je ra ni
Di ken sov ro man ve ro vao: Oli ver mo že do bi ti na sled stvo svog oca; Ni ko la sa
Niklbi ja mo že spa sti po ro di ca Či ribl; gre si Ral fa Niklbi ja raz bi ja ju se o grešni
ko vu gla vu. To je ver zi ja si žea ko ju su iz gle da mno gi nje go vi sa vre me ni ci
od ba ci va li – a opet, ro ma ni kao Džejn Ejr ili čak Midlmarč vra ća ju joj se sa
ve ćim ili ma njim ste pe nom iro ni je, ali ipak sa pri zvu kom ne iz be žne i za služe
ne sud bi ne. 37 U po čet ku iz gle da kao da Ma la D o r it po se du je istu tran sforma
tiv nu si žej nu za mi sao: Kle na mo va tu ga mo že se ubla ži ti; kal si ro ma štva
go spo di na Do ri ta mo že se spra ti; go di ne ukra de ne ju na ci ma mo gu se vra ti ti,
ili is pra vi ti, ili pre tvo ri ti u zla to. Ako se u da tu za mi sao, a mi slim da su i
Di ken so vi kri ti ča ri upra vo to ima li na umu, uple te i po no vo za ple te do volj no
si žej nih ni ti, sa ma pri ča (i sa ma isto ri ja) mo že se do ve sti u red.
Ali svet Ma l e D o r it sa svim je dru ga či ji. To što Ar tur sle di nit iš če zlog
na sled stva (neo stva re ni do da tak te sta men tu) ne mo že od nje ga da na pra vi
sreć nog čo ve ka, kao što ni slu ča jan pro na la zak „Do ri ta iz Dor set ši ra” ne
mo že da vra ti Vi li ja ma Do ri ta ta mo gde je bio pre Mar šal si ja. Ka ko Ej mi
ka že: „Šta god da smo ne kad bi li (što ja je dva da i znam), odav no smo to
pre sta li da bu de mo”; za mi sao is ku pi telj skog si žea ni je ni ma lo uspe šni ja od
pre kli nja nja go spo di na Do ri ta upu će nog za tvo ru ko ji će ga dr ža ti do ve ka:
„Zbri ši te ga sa li ca ze mlje i [da] poč ne mo iz no va.” Go spo din Do rit umire
uve ren da je po no vo u udob noj be di Mar šal si ja (mno go smi re ni ji ne go
što je bio u ne si gur nom bo gat stvu); na kra ju ro ma na ni je ja sno čak ni da
li je Ej mi Ar tu ru is pri ča la pri ču o nje go voj pra voj maj ci, jer je že na ko ja ga
je po di gla, ko li ko god bi la po ga na, mo li la Ej mi da Ar tu ru do zvo li da ži vi
u za blu di u ko joj je to li ko ži veo, ba rem do nje ne smr ti. U su šti ni, mol ba
go spo đe Kle nam da Ej mi pre sta ne da tra ži si že i od rek ne se mo guć no sti
ot kri va nja taj ni sna žno de lu je na či ta o ce i po bu đu je ne ke od Di ken so vih
37 Naš za jed nič ki pri ja telj, sa dvoj nim ot kri ći ma i is ku plje njem „naj či sti jeg zla ta”,
vra ća se do ne kle ovom iz nu đe nom osmi šlja va nju si žea sud bi ne; za ni mlji vo bi bi lo is pita
ti da li je ova oso bi na, pre ne go obi lje ži vih li ko va, na ve la to li ke kri ti ča re da se ob radu
ju nje go vom po vrat ku ra ni joj Di ken so voj pro zi.

O DIKENSU
naj u pe ča tlji vi jih re če ni ca. „Ne daj da ika da ose tim”, ka že go spo đa Klenam
neo če ki va no, „dok sam još ži va, da umi rem nje mu na oči, i da sa svim
ne sta jem pred njim, kao da me že že mu nja i gu ta ze mlja.” Istu že sti nu ko ju
je po ka za la ra ni je, pre te ći Ar tu ru ako bu de tra žio od go net ku oče ve pri če,
sa da usme ra va pro tiv se be, za mi šlja ju ći ka ko gu bi(m) „me sto ko je sam u
nje go vim oči ma ima la ot ka ko ga znam”, osta ju ći bez one sit ni ce ko ja ju
je odr ža va la u ži vo tu, isto kao što si žej ni me ha ni zam od re đu je sna la že nje
či ta o ca kroz ro man.
Ko li ko zna mo, taj nu go spo đe Kle nam ču va Ej mi. On da bi, iz gle da,
Ar tu ro vo tra ga nje za zna njem oti šlo u ćor so kak: iako oprav da no ose ća da
po sto ji pri ča s one stra ne lič nog gu bit ka, ve za na za ne prav du pre ma njego
vom ocu, ni je ja sno da li on ika da sa zna je o ka kvoj je pri či reč, ni ti je
ja sno ka ko je ta pri vat na tra ge di ja po ve za na sa vla di nim usta no va ma ili sa
mno gim ne sre ća ma ko je je rav no du šni svet na neo jad nim žr tva ma dru štva;
ni ti je išta ja sni je ka ko bi Ar tur kroz po ku šaj da ot kri je si že mo gao sa znati
isti nu o be lom sve tu. Iako „ro man dru štve ne gru pe”, kao što to či ni u
Su mor noj ku ć i , uvek po sta vlja pi ta nja: „Ka kvih tu ima ve za?” – šta je to što
po ve zu je Džoa, či sta ča uli ce sa lej di De dlok, ili, u ovom ro ma nu, šta po vezu
je iz gu blje nu maj ku sa Ke zbi jem Pa tri jar hom ili Ma lu Do rit sa lor dom
De ci mu som Taj tom Bar na klom – ve za ni je sa svim ja sna. U tom smi slu vikto
ri jan ski či ta o ci mo žda ni su sa svim po gre ši li: plat no je isu vi še na tr pa no,
isu vi še ima ju na ka, rad nja je isu vi še ras pli nu ta.
Ovo pre upu ću je na to da Di kens ni je imao „pra vi tip” si žea, ne go da
ni je imao „do volj no” si žea. U po re đe nju sa ro ma nom ko ji ima sa vr še nu
si žej nu kon struk ci ju, Midlmarč (vr lo ve ro vat no stan dard na ko ji su se, pretpo
sta vljam, ovi kri ti ča ri ne sve sno na sla nja li), ka sni ji ro man sa vr še no ob uhva
ta sve, ali to či ni na met nuv ši svo jim ju na ci ma pra vil nu i za o kru že nu
sud bi nu. Do ro tea Bruk od u sta je od po ku ša ja da shva ti En gle sku i, u bra ku
sa Vi lom La di slo om, po vla či se u sop stve nu sre ću; Ar tur i Ej mi se ne po vlače.
Mo žda od u sta ju od po ku ša ja da pro na đu je dan je di ni na čin shva ta nja
sve ta (ili pro sto re še nje za sve nje go ve pro ble me), ali ne uz mi ču od po kuša
ja da na či ne ve zu, da za se be na sli ka ju po ve za no i (da li se mo že re ći?)
„pre tr pa no” plat no. To što si že Ma l e D o r it ne vo di do ured nog mo ral nog
za ključ ka, na kra ju kra je va, ne zna či da ne do no si ni ka kve za ključ ke. Ar turo
vo ana log no raz mi šlja nje ka da je reč o de ta lji ma ne mo ra bi ti is prav no
(go spo đa Kle nam ne is ka ja va greh neo prav da nog za to če ni štva go spo di na
Do ri ta), ali je ono u bi ti is prav no. Go spo đa Kle nam je lo še uči ni la po ku šava
ju ći da vo di mo ral ni ži vot kao da je pu ko knji go vod stvo, a i ro man, od bija
ju ći da pri hva ti pro stu kon struk ci ju bi ro krat skog si žea, tj. tip si žea ko ji bi
li ko ve isu vi še la ko po pi sao i raz vr stao u pre tin ce, od nas tra ži da uči ni mo
ve ći na por. On od nas tra ži da pi ta mo, kao da pi ta mo go spo đu Kle nam, u
po sled njim po gla vlji ma ro ma na oka me nje nu, ću ta njem iz dvo je nu iz in te-
55

treći program LETO–JESEN 2011.
56 re sne za jed ni ce sa dru gim li ko vi ma, ne „šta je ona uči ni la?” ne go šta na
kra ju po ve zu je je dan lik, jed nu oso bu sa dru gom?
Ma la Do rit: „Ona ni je ni šta... ona je njen – ćef.” Si že Ma l e D o r it , kao
i si žei svih Di ken so vih ro ma na, ra nih i ka snih, tra ži od nas ne sa mo da
bri ne mo o oni ma ko ji su ni štav ni, ne go i da pra ti mo nji ho ve će fo ve, ekscen
trič nost, čud no va to sti. Iza zov Di ken so vog ro ma na bio je upra vo ono
što su nje go vi kri ti ča ri ime no va li i lo še pro tu ma či li: po bu di ti si že iz tih pren
a k r c a n i h d a ge ro t i pi j a , s t vo r i t i j a s nu v i z i ju d r u š t ve n e p o m e t nj e, n a pi s a t i
ro man od ono ga što su dru gi pod sme šlji vo zva li nje go vim „no vi nar skim
en gle skim”. 38 Oži ve ti uli ce i od njih na pra vi ti si že, na te ra ti či ta o ce da ba za ju
po pu noj rad nji i pra te ve ze – da li je bi lo iza zov ni jeg po stup ka u En gleskoj
pe de se tih go di na XIX ve ka, u vre me ka da su iz ra zi te po de le u dru štvu
od či ta o ca tra ži le da se ne oba zi re na lju de iz raz li či tih sve to va? Go spo din
Do rit ne mo že iz no va da is pi še pro šlost, kao što žu di; go spo đa Kle nam ne
mo že da uni šti bu duć nost, ma ko li ko se tru di la; ju na ci ko ji u Ma l oj D o r it
uspe va ju upra vo su oni ko ji, uza sve uza jam ne raz li ke, uspe va ju da pot pu no
ži ve u sa da šnjo sti. Ma l a D o r it se obič no či ta, i to ne po gre šno kao ro man
ko ji ka žnja va one što že le da za bo ra ve pro šlost – ka ko Ej mi pre kor no ka že
ka da se Ar tur ču di za što ona ima po volj no mi šlje nje o za tvo ru:
za i sta bi od me ne bi lo ne za hval no da za bo ra vim da sam ta mo pro ve la mno ge
mir ne i ugod ne ča so ve; da sam ta mo ima la sjaj nog dru ga; da sam ta mo ško lova
na, ta mo ra di la i ta mo čvr sto spa va la. Mi slim da bi bi lo go to vo ku ka vič ki i
okrut no da, po sle sve ga, ne bu dem ma kar ma lo ve za na za nje ga.
Ali, što je ključ no, ona ne mi sli sa mo na te dru go ve ili te ča so ve, ili
sa mo na to što je ne ka da ra di la; ni ti bud na sa nja (kao što to či ni njen otac)
zi da ju ći ku le u va zdu hu i ži ve ći u nji ma. Cilj ce lo kup nog si žea, na iz o pačen
ali di van na čin, u Di ken so vom sve tu zna či oži ve ti sa mu sa da šnjost,
po vra ti ti lju de u ži vot ko ji ži ve sa da i ov de. Mo žda nas je na ra tiv na te o ri ja
na ve la da či ta mo i žar ko oče ku je mo po vra tak pro šlo sti, da isu vi še pre dano
po ku ša va mo da za mi sli mo bu duć nost. Upr kos sve mu to me, Ma l a D o r it
sjaj no uspe va da po kre ne či ta o ce, put ni ke kroz vre me i pro stor, ona ume
da nas vra ti sa mom ži vo tu ko ji le ži tik uz nas, u ko me (ka ko nas pod se ća u
za ključ ku) „bu ka dži je i ne str pljiv ci, i nad me ni i ne po slu šni i oho li, za brinu
ti i lju ti ti ga la me po obi ča ju”. Ima li išta bo lje ne go da se, pod uti ca jem
ovog iz vr snog si žea, kao Ar tur i Ej mi, „ne raz dvoj ni i bla že ni”, ko nač no vrati
mo sva ko dne vi ci? Či ni mi se da je to sa mo po se bi do volj no oštro um no.
S en gle skog jezika pre veo Ser gej Ma cu ra
38 Ne pot pi san pri kaz Li brary iz da nja Di ken so vih D e l a (S a tur d ay r e v i e w , 5, 8 May
1858, 474–475).

Treći program Radio Beograda
Broj 151–152, LETO–JESEN 2011
AUTOR: Девер, Керолин
UDK: 821.111.09 Дикенс Ч.
159.964.2
Prevod
KEROLIN DEVER
PSIHOANALIZA DIKENSA*
U ana li zi vi še raz li či tih Di ken so vih ro ma na ras pra vlja se o ne kim aspe ki ti ma psiho
a na li ze za sno va ne na Froj do vim poj mo vi ma tra u ma, že lja i sek su al nost, de ti nja
na iv nost, po ti snu to, unu tra šnje pro ži vlja va nje. Od nos bi o gra fi je i stva ra la štva iz uča
va se u du bin skoj rav ni, a ne na osno vu pu ke fak to gra fi je.
Ključ ne re či: psi ho a na li za, Frojd, Di kens, tra u ma, vik to ri jan ski ro man
raz log zbog ko jeg sva ki či ta lac vo li da vi di ži vo te Di ken sa i Frojda
u pa no ram skom pre se ku le ži u to me što su obo ji ca u stva ri
he roj ski li ko vi – Frojd he roj mi šlje nja, a Di kens he roj knji ževno
sti. Šta vi še, obo ji ca su bi li sve sni da ima ju he roj sku sud bi nu i
he roj sko - mi to l o šku str uk tu r u ž i v o ta .
St i ve n Mar ku s 1
Ne sa mo da bi od je ci za mr li, kao da su ko ra ci ne sta li, ne go bi se
ume sto njih ču li od je ci dru gih ko ra ka ko ji ni ka da ni su ni na činje
ni, i za mr li bi za u vek kad se uči ne na do hvat ru ke.
Čarls Di kens 2
Čarls Di kens i Sig mund Frojd bi li su ne znan ci, a kao da su se pri sno po znava
li. Po sve će ni je din stve nom hu ma nom pre ga la štvu, tra ga li su za raz u me-
* Izvor: Carolyn Dever, Death and the Mother from Dickens to Freud: Victorian
Fiction and the Anxiety of Origins, London 2006, 81–105 [prvo izdanje: Cambridge
University Press, New york 1998]. Apstrakt i ključne reči deo su redakcijske opreme
teksta.
1 Ste ven Mar cus, „A Bi o grap hi cal In cli na tion”, In tro sp e c ti on in Bi o g raphy : T h e
Bi o grap her’s Qu est for Self-Awa re ness, The Analytic Press, Hills da le 1985, 303.
2 Char les Dic kens, A Ta le of Two Ci ti es, Ox ford World’s Clas sics, Ox ford Uni versity
Press, New york 1998, 116.
57

treći program LETO–JESEN 2011.
58 va njem iz go vo re nih i ne iz go vo re nih že lja uza jam no po ve za nih ljud skih
bi ća, sa ne sa zna tlji vom pro šlo šću, utva ra ma op sed nu tim sa da šnjo šću i preda
tim bu duć no sti. Di kens i Frojd bi li su po sma tra či ljud skog ži vo ta i tvor ci
sme lih pri ča o ka rak te ru.
Obo ji ca su bi li i „vik to ri jan ci”. Psi ho a na li za je izum vik to ri jan skog
pe ri o da. Di kens je bio ro man si jer, ured nik i jav ni be sed nik; imao je isto
to li ko ve ze sa pre po zna tlji vom kon struk ci jom „vik to ri jan ski” kao što je i
Frojd, ko ji je pi sao na kra ju tog ve ka, imao ve ze s nje go vom de kon strukci
jom. Op šte uzev, Di kens i Frojd su iz u zet no sim pa tič ne fi gu re, kraj nje
su prot no sti, a opet – de le istu za bri nu tost, ista pi ta nja, za ključ ke, pa čak i
me to de. Obo ji ca se za ni ma ju za de cu i de tinj stvo; za iz ra ža va nje lič no sti i
ne spo sob nost te lič no sti da spo zna sa mu se be; za ne u kro ti vost ljud ske erotske
že lje; i za užu po ro di cu, ma nje kao za ideal ili da tost, a vi še kao za ne što
što je ste če no te škom bor bom, što je skla di šte strep nji i pa to lo gi ja, kao i
vr li ne, isti ne i sta bil no sti.
Iako ima ju do sta za jed nič kog, ipak se Di kens i Frojd ni su ne po sred no
su sre li: Di kens je umro 1870, ka da je Sig mund Frojd bio je dva če tr na e stogo
di šnji de čak u Austri ji. Ime Čar lsa Di ken sa ne po ja vlju je se ni u jed nom
in dek su u dva de set če tvo ro tom nom en gle skom Stan d ard nom i z d a nju ce l o -
kup ni h psi ho l o ških d e l a Sig mun d a Froj d a , ni ti u pra te ćoj kon kor dan ci. Ovo
je vi še ano ma li ja ne go što to na pr vi po gled mo že iz gle da ti: glav ni ured ni ci
Stan d ard no g i z d a nj a sa či ni li su „In deks umet nič kih i knji žev nih de la” ko ja
se ja vlja ju u Froj do vim spi si ma. U taj spi sak svr sta ni su mno gi bri tan ski
knji žev ni ci, me đu ko ji ma su Džordž Eli ot, Ra djard Ki pling, Džon Mil ton,
Džejn Ostin, Džo na tan Svift, Vi li jam Šek spir i Oskar Vajld. 3 Ma da sâm
Di kens ni je na ovom spi sku, froj dov ska psi ho a na li za pro ša ra na je di ken sovskim
ele men ti ma – na či ni ma po sma tra nja, na či ni ma na ko je opi su je lju de,
su ko be, že lje i sek su al nost, mo ral ni i etič ki raz voj; i – kao što ov de na me ravam
da po ka žem – pri po ve dač kim stra te gi ja ma.
Ka ko Froj dov in deks sve do či, psi ho a na li za se uvek ba vi la knji žev nošću.
A knji žev nost se, kroz is tra ži va nje osnov nih psi ho a na li tič kih za nima
nja za svest i že lju, ba vi la psi hom. Još od osni va nja, u pra sko zor je XX
ve ka, te o re ti ča re knji žev no sti pri vla če no vi uvi di psi ho a na li ze u moć je zi ka
3 In d e x es and Bi bli o g rap hi es , The Stan dard Edi tion of the Com ple te Psycho lo gi cal
Works of Sig mund Freud, by Ja mes Strac hey (Ho garth Press, Lon don 1974). Sig mund
Freud, Let ters of Sig mund Freud, prir. Ernst L. Freud, prev. Ta nia i Ja mes Stern (Ba sic
Bo oks, New york 1975). Frojd je, na rav no, či tao Di ken sa. Pre ma sve do če nju nje go vog
bi o gra fa, Er ne sta Džon sa, Frojd se bu du ćoj že ni Mar ti udva rao no se ći pri me rak omilje
nog Di ken so vog ro ma na – D e j v i d a Ko p e r f i l d a . Za raz li ku od po zi tiv nog mi šlje nja o
Ko p e r f il du , Frojd s dru ge stra ne ni je ma rio ni za Te ška v re me na ni za Su mor nu ku ć u ,
kri ti ku ju ći obe knji ge zbog „te ži ne”. Za de ta lje vi de ti: Er nest Jo nes, The Li fe and Work
of Sig mund Freud, Ba sic Bo oks, New york 1953–1957, 104–174.

O DIKENSU
i tran sfor ma tiv ne mo guć no sti knji žev nih tek sto va. I na rav no, knji žev nost
je, s dru ge stra ne, pre i na či la psi ho a na li zu: po čev od Froj do vog tu ma če nja
po ro dič ne di na mi ke kroz op ti ku So fo klo vog E di p a , pi sci su če sto psi ho ana
li zi po kla nja li li ko ve u ko ji ma se opi su je slo že nost ljud ske du še.
Isto ri ja psi ho a na li tič ke kri ti ke kod Di ken sa pred sta vlja ogle da lo ce lokup
ne nje ne isto ri je. Od sa mo ga po čet ka ova se kri ti ka od me ha ni zma anali
ze auto ro vih unu tra šnjih su ko ba, pro tiv reč no sti i že lja, raz vi la u sred stvo
za raz u me va nje tek stu al nih slo že no sti, po seb no onih ko je su usred sre đe ne
na pi ta nja ro da i rod nog iden ti te ta. Fe mi ni stič ka kri ti ka če sto psi ho a na li zi
za me ra njen mi zo gi ni te o rij ski me tod: si gur no je Frojd, mu ška rac ko ji je
ana to mi ju sma trao sud bi nom i tvr dio da su žen ska te la ka stri ra na i da je
žen ski um sa mo ble di i neo d go va ra ju ći pre ten dent na pu nu sla vu fa lu snog
uspe ha mu škar ca, kriv što je po nu dio najg nu sni je od svih pa tri jar hal nih
mi zo gi nih na si lja. Ipak, u po sled nje vre me (i mo žda mi mo in tu i ci je), fe mini
stič ki i dru gi te o re ti ča ri sek su al no sti pri hva ta ju psi ho a na li zu kao dra goce
no kri tič ko oru đe ko je je ne pro ce nji vo za osve tlja va nje za ma šnih iz o pače
no sti ljud ske že lje. 4
Ka ko su ge ne ra ci je kri ti ča ra po ka za le, psi ho a na li tič ki me tod ve o ma
je po go dan za tu ma če nje i ana li zu Di ken so ve pro ze. 5 Ov de ću ipak na ve sti
mi sao da je naj du blji od svih tih kri ti ča ra bio onaj pr vi: sâm Di kens, bri ljan-
4 Kao sa že tak pro men lji vo sti od no sa fe mi ni zma pre ma psi ho a na li zi vi de ti: „The
Ac ti vist Un con sci o us: Fe min sim and Psycho a nalysis”, u mo joj knji zi: Ske p ti cal Fe mi -
ni sm : Ac ti v i st T h e or y, Ac ti v i st P ra c ti c e , Uni ver sity of Min ne so ta Press, Min ne a po lis
2004, 52–90.
5 Vi de ti, na pri mer, Hut ter (na po me na 6); Ni na Auer bach, Wo man and the
De mon: The Li fe of a Vic to rian Myth, Har vard Uni ver sity Press, Cam brid ge 1982;
Ka ren Cha se, Eros and Psyche: The re pre sen ta tion of Per so na lity in Char lot te Brontë,
Char les Dic kens, and Ge or ge Eli ot, Met huen, New york 1984; Ca rolyn De ver, D e ath
and the Mot her from Dic kens to Freud: Vic to rian Fic tion and the An xi ety of Ori gins,
Cam brid ge Uni ver suty Press, Cam brid ge 1998; Law ren ce Frank, Char les Dic kens and
the r o man ti c S elf , Uni ver sity of Ne bra ska Press, Lin coln 1984; Ma ri an ne Hirsch, The
Mot her/Da ug hter Plot: Nar ra ti ve, Psycho a nalysis, Fe mi nism, In di a na Uni ver sity Press,
Blo o ming ton 1989; John O. Jor dan, „The Pur lo i ned Hand ker che if ”, D i c k e n s Stu di es
An nual, no. 18, 1989, 1–17; John Ku cich, re pres sion in Vic to rian Fic tion: Char lot te
Bron te, Ge or ge Eli ot, and Char les Dic kens, Uni ver sity of Ca li for nia Press, Ber ke ley
1987; Ned Lu kac her, P r i mal S ce nes : Li te ra tu re , P hi l o s ophy, Psy cho a naly si s , Cor nell Univer
sity Press, It ha ca 1986; Ste ven Mar cus, Dic kens: From Pic kwick to Dom bey, Ba sic
Bo oks, New york 1965; Jill Ma tus, Un sta bl e B o di es : Vi c to r i an r e pre s e n ta ti on s of S e x u a -
lity and Ma ter nity, Man che ster Uni ver sity Press, Man che ster 1995; Da vid Lee Mil ler,
Dre ams of the Bur ning Child: Sac ri fi cial Sons and the Fat her’s Wit ness, Cor nell Uni versity
Press, It ha ca 2003; J. Hil lis Mil ler, Vi c to r i an Su bj ec t s , Du ke Uni ver sity Press, Durham
1991; Di an ne F. Sa doff, Mon sters of Af fec tion: Dic kens, Eli ot and Brontë on Fat herhood,
Johns Hop kins Uni ver sity Press, Bal ti mo re 1982; Ale xan der Welsh, From
Copyright to Cop per fi eld: The Iden tity of Dic kens, Har vard Uni ver sity Press, Cam brig-
59

treći program LETO–JESEN 2011.
60 tan psi ho lo ški mi sli lac, avant la let tre. Za i sta, re kla bih da je bio ta ko mo ćan
psi ho a na li tič ki mi sli lac da je – ne sa mo kao čo vek ne go i svo jim ce lo kup nim
re per to a rom za pa ža nja i na či na iz ra ža va nja – op se dao Froj da, op se dao psiho
a na li zu u za čet ku, i do da na da na šnjeg na sta vlja da op se da na či ne na ko je
ljud ska bi ća se bi i dru gi ma ob ja šnja va ju sa me se be.
Pre sve ga, tre ba re ći ne što o to me da li je psi ho a na li tič ka te o ri ja sposob
na da osve tli od nos iz me đu auto ro vog ži vo ta i nje go vog stva ra la štva.
U naj ra ni jim da ni ma, na osno vu do ka za pro na đe nih u Di ken so voj pro zi,
po seb no u Auto bi o g raf skom o d l om ku , psi ho a na li tič ka kri ti ka bi la je uglavnom
usme re na na „po sta vlja nje di jag no ze” po je di nih vi do va nje go ve lič nosti.
Usred sre đu ju ći se na tra u ma tič ne do ga đa je u Di ken so vom de tinj stvu,
na ro či to na nje gov de čač ki rad u Vo re no voj Fa bri ci ci pe la, ra ni psi ho a nali
tič ki kri ti ča ri ne po sred no su po ve za li Di ken so vo pred sta vlja nje de ti nje
ne vi no sti i iz daj stva s ne u spe hom nje go ve po ro di ce.
Ma da je ovo bio im pre si van is tra ži vač ki pra vac, ubr zo je po ka zao ograni
če nja u sa moj ana li zi: spa ja nje de lo va bi o gra fi je i knji žev nog tek sta ni je
da le ko od ve lo kri ti ča re u no va osve tlja va nja Di ken sa, u nje go ve knji žev ne
tek sto ve, ili u psi ho a na li zu kao kri tič ki me tod. U stva ri, kao in ter pre ta tiv ni
me tod, psi ho a na li za je ma nje ko ri sna zbog raz ma tra nja ra ci o nal nog, stvarnog
i po zna tog, a vi še zbog na či na na ko ji pri stu pa onom što je ne po znato
ili sa zna tlji vo sa mo po sred no, po mo ću ma šte tek ovla šno na slo nje ne na
isto rij sku „stvar nost”. Ka ko 1976. go di ne pi še Al bert D. Ha ter, „naj moć ni je
di jag no stič ko oru đe psi ho a na li ze” je ste nje na „spo sob nost da iz ve de ne svesna
i de ti nja zna če nja iz sve snog, zre log tek sta. Ovo na če lo re duk ci je [...]
do vo di do znat nog is kri vlja va nja, pri če mu svi do ga đa ji, ka da se sa gle da ju
kroz po seb nu pri zmu ana li ti ča ra, po či nju da iz gle da ju isto”. 6 U ovaj pro blem,
pre ma Ha te ro vom mi šlje nju, spa da raz li ka iz me đu ono ga što je po zna to i
ne po zna to, sa zna tlji vo i ne sa zna tlji vo Čar lsu Di ken su lič no. On ob ja šnja va:
Bi lo ko ja auto bi o graf ska iz ja va – bi lo da je na pi sa na, no stal gič no za mi šlje na ili
po sle ni za go di na pre pri ča na na ana li ti ča re vom ka u ču – sa mo je iz mi šljo ti na.
Či nje ni ce se iz vr ću, od no si pre far ba va ju, ne nu žno zbog la ži ili ube đi va nja pu blike,
već pre zbog že lje po je din ca da raz u me pro šlost ona ko ka ko je on shva ta, a
uvek je – u sa da šnjo sti – shva ta ne pot pu no. 7
Dru gim re či ma, auto bi o graf ske iz ja ve, bi lo da se da ju eks pli cit no ili
kroz za mr še ne ob li ke knji žev nog pred sta vlja nja, ob u hva ta ju al he mi ju pro-
de 1987; Ed mund Wil son, The Wo und and the Bow, Ox ford Uni ver sity Press, New
york 1947.
6 Al bert D. Hut ter, „Psycho a nalysis and Bi o graphy: Dic kens’s Ex pe ri en ce at Warren’s
Blac king”, Uni v e r sit y of Har t ford Stu di es in Li te ra tu re , no. 8, 1976, 23–37, ov de
25–26.
7 Isto, 23.

O DIKENSU
šlo sti i sa da šnjo sti, i te žnju da re tro spek tiv no i re tro ak tiv no raz ja sne ne jasno
će lič ne isto ri je. Ta ko kri ti čar ko ji, na pri mer, Di ken so vo pred sta vlja nje
na pu šte ne ma le de ce vi di kao od jek nje go vog po lo ža ja kao „na pu šte nog”
de te ta pred nost da je pro šlo sti – Di ken so vom de tinj stvu, na uštrb sa da šnjosti
– Di ken so voj sve snoj de lat no sti u zre lom do bu, sa su vi slim auto bi o grafskim
iden ti te tom. Bi o graf sko či ta nje, isto ta ko, pro pu šta pri li ku da raz mo tri
Di ken sov trud kao umet ni ka: iako stva ra na osno vu ono ga što po zna je, on,
kao i sva ki umet nik, ra di na to me da pre i na či gra đu iz sva ko dnev nog ži vota
u skla du sa svo jom je din stve nom in ter pre ta tiv nom vi zi jom. Za ni mlji vo
je či ta ti, re ci mo, lik Oli ve ra Tvi sta kao ra nji vog mla dog Čar lsa Di ken sa. Ali
či ta ti ro man sa mo auto bi o graf ski zna či pro pu sti ti Oli ve ra Tvi sta kao Oliv
e ra Tv i sta , umet nič ko de lo sa za vi snim „zna če njem”, ko je, kao i bi lo ko je
dru go umet nič ko de lo, ni je svo dlji vo na kru te od red ni ce jed nog je di nog ili
jed no stra nog tu ma če nja. 8
Ne ma sum nje da Di kens upo tre blja va lič nu isto ri ju u umet no sti. Ipak,
se ti mo se uvi da ko ji i Frojd i Di kens s jed na kim na gla skom nu de: „lič na
isto ri ja” je ne što če mu po je di nac, u stva ri, ima ma lo pri stu pa. I za Di ken sa
i za Froj da isto ri ja od luč no od bi ja da osta ne u pro šlo sti; ume sto to ga ona
na sta nju je sa da šnjost kao ne-baš-vi dlji vi i ne-baš-sa zna tlji vi duh u ma šini
po ret ka i ra zu ma. Bi ti su bje kat za oba auto ra zna či ži ve ti od jed nom i u
sa da šnjo sti i u pro šlo sti. Ta ko i na pred no i sta bil no dru štvo, ka ko Di kens
po ka zu je u ka non ski naj vi še isto rij skom ro ma nu, zah te va od svo jih po dani
ka da pro na đu stra te gi je za svr sis hod nu upo tre bu svo jih du ša – kao ot por
n e pre k i d n om p o n a v lj a nju i s to r ij s k i h s u ko b a .
Pri ča o dva gra da je tekst op sed nut utva ra ma. Ka ko Di kens ob ja šnja va
u jed nom pi smu pri ja te lju i bi o gra fu Džo nu For ste ru, ovaj je ro man je dinstven
u nje go vom opu su. Pi šu ći P r i č u , ko ja je ob ja vlje na 1859. go di ne (u
č a s o pi s u To kom ce l e g o di ne , sva kog me se ca u na stav ci ma, i u jed no tom nom
iz da nju), Di kens ka že:
8 Ha ter, ško lo van i kao psi ho a na li ti čar i kao knji žev ni kri ti čar, ne žno se ali ubedlji
vo hva ta u ko štac sa onim knji žev nim kri ti ča ri ma ko ji či ta ju Di ken so vo pred stavlja
nje deč jih tra u ma kao znak nje go vih lič nih tra u ma. Ka da se sa gle da raz voj no, na
pri mer, Di ken so vo is ku stvo u fa bri ci ci pe la po du da ri lo se sa nor ma tiv nim su ko bom
ko ji tra ži i do bi ja ra na ado le scen ci ja. Ob ra da is ku stva na na čin na ko ji to Di kens či ni
sa svim je mo gu će da ne na go ve šta va osla blje nu tra u mu, već nor mal no pre u re đi va nje
ži vo ta „uobi ča je no za raz voj ado le sce na ta” (isto, 33): „Iz neo sam pret po stav ku da je
ovo is ku stvo is ko ri stio ne bi li uskla dio i raz re šio ra ni je kri ze, i da je na sta vio da ko ri sti
od ra sla se ća nja na Vo re na ka ko bi sa ču vao ose ćaj sop stve nog de ča štva, sop stve nog
iden ti te ta kao... de te ta – ele men te ko ji go vo re ko li ko o idi o sin kre tič noj pri ro di nje go ve
lič no sti i šar ma, to li ko i o ne u ro zi... Br zo za bo ra vlja mo da Vo ren ni je, kao što ve ći na
bi o gra fa ho će da nas ube di, po če tak; fa bri ka uče stvu je u auto bi o graf skoj re kon struk ciji
ko ja ka rak te ri še ve ći deo Di ken so ve pro ze, i sa ma po se bi je nje go vo pr vo va žno prozno
de lo” (isto, 33–34).
61

treći program LETO–JESEN 2011.
62 Po sta vio sam se bi ma li za da tak da na pi šem ži vo pi snu pri ču ko ja u sva kom
po gla vlju do bi ja li ko ve ver ne pri ro di, ali ko je bi sa ma pri ča tre ba lo da iz ra zi
vi še ne go što bi oni tre ba lo da iz ra ze se be kroz di ja log. Mi slim, dru gim re čima,
da sam se pri se tio ka ko bi se mo gla na pi sa ti pri ča o de ša va nji ma ume sto
be sti jal no sti („gro znih stva ri”), ko ja se odi sta pi še pod tim iz go vo rom, iz bi ja
li ko ve iz ka lu pa i li ša va ih nji ho vih in te re sa. Da si mo gao da pro či taš ce lu pri ču
od jed nom, na dam se da ne bi pre stao na po la. 9
Ta kvo pod re đi va nje li ko va fa bu li iz u zet no je neo bič no za Čar lsa Di kensa,
ro man si je ra si ne qua non li ko va. Ipak, že lim da is tak nem da Di kens
po jam „pri če” ov de uklju ču je stra te ški jer mu on omo gu ća va da otvo ri
ra di kal nu te o ri ju li ko va. U Pri či o dva gra da Di kens is tra žu je pi ta nja utica
ja, sa mo o dre đe nja i isto rij skog kon tek sta. Na go ve šta va da su po je di nač ni
li ko vi pro iz vod i dru štve ne i pri vat ne isto ri je – isto ri je ko ju ovi li ko vi ne
raz u me ju ni ti mo gu da je raz u me ju pot pu no. Ob u hva će na isto ri jom du hova,
dru štve na de lat nost po je di nač nih mu ška ra ca i že na po sre do va na je, uz
ra di kal na ogra ni če nja, fa bu lom kroz ko ju pre po zna ju se be.
Mo že de lo va ti da je Pri ča o dva gra da per ver zan iz bor tek sta na ko jem
tre ba da se po ka že Di ken so va psi ho a na li tič ka in te li gen ci ja. To je ro man o
„stvar nim” do ga đa ji ma iz isto ri je. Pa ipak, upra vo sam na go ve sti la da je psiho
a na li za me tod ko ji se naj bo lje ba vi pi ta nji ma ne stvar nog, ne sa zna tlji vog,
ne sta bil nog, neo bja šnje nog. Ro man, sa svo je stra ne, po sta vlja po je di načnog
su bjek ta u dru go ste pe nu po zi ci ju, dok je psi ho a na li za te o ri ja mo dernog,
li be ral nog in di vi du a li zma, ko ja se pr ven stve no ba vi po re klom raz vo ja
po je din ca i nje go vih od no sa sa dru gi ma – ukrat ko, pro u ča va pi ta nja ka rakte
ra, nje go vog raz vo ja i kom plek sno sti. Ipak, sma tram da je upra vo P r i ča
o dva gra da tekst u ko me se Di ken so vo psi ho a na li tič ko upli ta nje naj bo lje
vi di, bu du ći da se ve o ma slo že no po i gra va ob ri si ma isto rij skog sa zna nja.
Isto ta ko, sma tram da Pri ča o dva gra da ot kri va ne ko li ko va žnih, ali ne razvi
je nih pret po stav ki Froj do vog ra da. Raz ra da ovih pret po stav ki u ro ma nu
– ko je su po ve za ne s od no som su bjek ta pre ma isto ri ji i pro la zno sti, i sa
že ljom za ras ki da njem obra za ca isto rij skog po na vlja nja – omo gu ća va no ve
uvi de u psi ho a na li tič ki me tod.
Di kens „pri čom” ob u hva ta jed nu ve li ku re vo lu ci ju, i to Fran cu sku. Ako
isto rij ski ro man ko ri sti pa no ra mu dru štve nih do ga đa ja, Pri ča o dva gra da
je dan je od dva Di ken so va tek sta (dru gi je B ar na bi r ad ž iz 1841) ko ji se
hi po te tič ki pro te že na sve o bu hvat ni ho ri zont. 10 Opi su jem ža nr i okru že nje
ovog ro ma na kao hi po te tič ki i sto r ij ske ne da bih pre i spi ti va la nje go vu sli ku
kr va vih uli ca re vo lu ci o nar nog Pa ri za, ne go da bih is ta kla nje go vu po sebnost
u Di ken so vom ka no nu od re đe nu po zi ci jom, a ne vr stom. U stva ri, sva-
9 Čarls Di kens Džo nu For ste ru, 25. av gust 1859, The Let ters of Char les Dic kens,
tom 9, Cla ren don Press, Ox ford 1965–2002), 112–113.
10 Ge org Lukács, T he Hi sto r i cal No v el , Mer lin, Lon don 1982.

O DIKENSU
ki Di ken sov ro man po sve ćen je „isto ri ji”, po lo ža ju lju di i de ce unu tar od ređe
nog dru štve nog po ret ka i na si lju ko je pro iz la zi iz po je di nač nih ljud skih
po tre ba i že lja u okvi ru te sre di ne.
U dru goj re če ni ci D e j v i d a Ko p e r f i l d a (1849–1850), na pri mer, ep ski
pri po ve dač za u zi ma isto rij ski stav: „Da ot poč nem svoj ži vot po čet kom
ži vo ta, be le žim da sam ro đen (ka ko sam oba ve šten i ve ru jem) jed nog petka,
u dva na est sa ti na ve če.” 11 Kao što Dej vid sa svim ja sno pred sta vlja, pi sa ti
„isto ri ju” nu žno zna či ima ti neo gra ni če nu ve ru u ne sa zna tlji vo. Nje ga su
„oba ve sti li i on ve ru je” u dan i čas ro đe nja. Kao ne sve sno do jen če usred
po no ći, ipak za vi san od sve do čan sta va dru gih isto rij skih sve do ka, Dej vid
ozna ča va po če tak pri če tro pom ne sta bil no sti. Kraj nja ne sa zna tlji vost istorij
skih do ka za, čak i auto bi o graf skih, na go ve šta va da je lič nost ne spo znatlji
va čak i sa moj se bi. Sa mo nje go va vi še stru ka ime na – u ra spo nu od Dejvi
da Ko per fil da do Bet si Tro tvud Ko per fild i na zad – po ja ča va ju ose ćaj po
ko me Dej vid ne mo že da kon tro li še ni „ži vot” ko ji „po či nje” sme šten u granič
ni pe tak (ili če tvr tak? ili su bo tu?) i u po noć, ni ti nje go vo pri po ve da nje.
Ovaj po stu pak, ti pi čan za Di ken sa, isto vre me no isto ri zu je za pi tani
su bje kat i de sta bi li zu je po la ga nje pra va tog su bjek ta na isto rij sko znanje
i ve ro do stoj nost. Opet ti pič no, pri ča Ester Sa mer son u Su mor noj ku ć i
(1852–1853) „po či nje” ne ko li ko po gla vlja po sle pr ve stra ni ce ro ma na, u
odelj ku na zva nom „Na pre dak”, i to pri zna njem da Ester ne zna ni šta o
svom po re klu ili ro di te lji ma. For mal ni ji po če tak ro ma na, ko ji pri po ve dač
u tre ćem li cu nu di kao uvod u pr vu stra ni cu pr vog po gla vlja, pre ba cu je
isto ri ju ro ma na u dru ga či ji re gi star: „Lon don. Je se nje za se da nje sa mo što
se za vr ši lo i glav ni su di ja se di u Lin kol no voj zgra di esna fa. Ne u mo lji vo
no vem bar sko vre me. Bla ta je na uli ca ma kao da su se vo de ne dav no po vukle
sa li ca ze mlje, i zar ne bi bi lo div no sre sti ne kog Me ga lo sa u ru sa, od
svo jih pet na est me ta ra, ka ko se ge ga po put ma mut skog gu šte ra uz Hol born
Hil.” 12 Re a li zam u ro ma nu Di kens ostva ru je po mo ću ko or di na ta me sta –
„Lon don”, i vre me na – „je se nje za se da nje sa mo što se za vr ši lo”, „ne u mo ljivo
no vem bar sko vre me”. Od mah za tim te lo kal ne ko or di na te uklju ču je u
mno go ve ći, i u ge o graf skom smi slu, isto rij ski okvir: ka da se po pla va po vuče,
ma mut ski Me ga lo sa u rus mo že bi ti iz ne na đen što se za gla vio u sa o brać
a ju s a v re m e n o g Hol b or n a .
Na slov pr ve od tri knji ge ko je či ne Pri ču o dva gra da gla si „Vra ćen u
ži vot”. Isto kao što hol born ski Me ga lo sa u rus us po sta vlja utvar no obi ta vali
šte kao uslov mo der nog ži vo ta i dru štve ne su bjek tiv no sti, ta ko i Di kenso
va P r i ča zah te va ne pre kid nu na vi ga ci ju isto rij skih osta ta ka mo der no sti.
Za Di ken sa i za Froj da, sa da šnja svest sa sto ji se iz bes kraj nog po na vlja nja
11 Char les Dic kens, D a v i d C op p e r f i el d , Ox ford Uni ver sity Press, Ox ford 1992, 49.
12 Char les Dic kens, Bl e ak Ho u s e , 11.
63

treći program LETO–JESEN 2011.
64 ne re še nih psi hič kih kon fli ka ta: tra u me i ne iz re ci ve, a sa mim tim i ne re ši ve,
že lje su zbi ja ju se iz bud nog, sve snog uma (i otu da se pre me šta ju i pri kazu
ju po mo ću ne po kor nog, ne kon tro li sa nog ne sve snog). U va žnom ogledu
o psi ho a na li tič koj teh ni ci pod na zi vom „Pam će nje, po na vlja nje i pro življa
va nje” iz 1914. go di ne, Frojd pi še da „pa ci jent ne p am ti ni šta od onog
što je za bo ra vio i po ti snuo, ne go to pro ž i v lj a v a . To se re pro du ku je ne kao
se ća nje, ne go kao rad nja; p o na v lj a je, na rav no, bez zna nja da je po na vlja.” 13
Frojd upo zo ra va psi ho a na li ti ča re da će nji ho vi pa ci jen ti po na vlja ti po ti snute
po stup ke to kom sa me te ra pi je. On to na zi va tran sgre si jom i pred la že da
se me tod po nov nog iza zi va nja sta rih kon fli ka ta ko ri sti u psi ho a na li zi ka ko
bi se pa ci jen ti ma po mo glo da ih po sta nu sve sni, i ta ko pro ži ve bes kraj no
p o n a v lj a ju ć i k r u g i s to r i j e :
Glav ni in stru ment... za za u zda va nje pa ci jen to ve pri nu de da po na vlja i za nje no
pre tva ra nje u mo tiv za pam će nje le ži u ru ko va nju tran sgre si jom. Mi či ni mo
pri nu du bez o pa snom, a za i sta i ko ri snom, ta ko što joj da mo pra vo da se po tvr di
u od re đe nom po lju. Pu šta mo je u tran sgre si ju kao na igra li šte na ko me joj je
do zvo lje no da se pro ši ri u go to vo pot pu noj slo bo di i na ko me se od nje oče ku je
da nam sve pri ka že na na čin pa to ge nih in stin ka ta ko ji je skri ven u pa ci jen tovom
umu... Tran sgre si ja ta ko stva ra po sred nu zo nu iz me đu bo le sti i stvar nog
ži vo ta ko jom se vr ši pre laz iz jed nog u dru go. 14
Za po jam „pro ži vlja va nja” Frojd se ko ri sti pro lep som ko ja omo gu ća va
kre ta nje iz pro šlo sti ka bu duć no sti. Ta kav pre la zak zah te va me đu pro stor (u
ovom slu ča ju, pro stor ana li ze i tran sgre si je), u ko me se po ti snu to po na vljanje
pro šlo sti mo že po me ra ti i pri la go đa va ti i ta ko ko ri sti ti za pro iz vod nju
bu du ćih obra za ca ko ji su dru ga či ji i, pre ma oče ki va nju, zdra vi. I Di kens
se, po put Froj da, tru di da po tre bu za po na vlja njem – od je ke ko ji od istori
je či ne ne što ne iz be žno sa da šnje – do bro is ko ri sti. Pri ča o dva gra da je
tra gi čan ro man sa sreć nim kra jem, uda lje nim a opet bli sko po ve za nim sa
tra ge di ja ma u tek stu. Po mo ću ka kve se is ku pi telj ske „po sred ne zo ne” stvara
taj kraj? Ka ko on da mo že mo da či ta mo Pri ču o dva gra da kao pa ra bo lu
dru štve nog dis kon ti nu i te ta, kao ro man o ra di kal noj i na pred noj isto rij skoj
pro me ni ko ja pro šlost ba rem de li mič no sa hra nju je?
Ro man, tvr dim, po ka zu je Di ken so vu svest o pri nu di po na vlja nja, kao i
nje gov trud u pro ce su is te ri va nja zlo du ha, pro ce su iz li va nja i pro ži vlja va nja
po ti snu tih tra u ma iz isto rij ske pro šlo sti. Ovaj ro man, sme šten na kraj XVI-
II ve ka, si lo vi to i op ti mi stič no uka zu je na is ku pi telj sku bu duć nost sme štenu
pra vo u sre di šte vik to ri jan skog Lon do na. Ovo zah te va pam će nje, po navlja
nje i pro ži vlja va nje pro šlog na si lja i sra ma.
13 Sig mund Freud, „Re mem be ring, Re pe a ting, and Wor king-Thro ugh: Furt her
Re com men da ti ons on the Tec hni que of Psycho-Analysis II”, Stan d ard E di ti on 12, 150.
14 Isto, 154.

O DIKENSU
Na po čet ku ro ma na, ne ko li ko fi gu ra „vra će nih u ži vot” vre me nom
ot kri va ju tra u ma tič ne i sa mim tim po ti snu te aso ci ja ci je; sa da šnjost, ka ko
na go ve šta va Di kens, uvek je du žnik pro šlo sti. Isto rij ski ro ma ni po sto je u
ba rem dva vre men ski re fe rent na okvi ra: sa da šnjeg tre nut ka eg ze ge ze teksta
i sa da šnjeg tre nut ka nje go vog pi sa nja i ob ja vlji va nja. Pi šu ći Pri ču o dva
g ra d a kao isto rij ski ro man, Di kens „vra ća u ži vot” do ga đa je iz pret hod nog
ve ka, po čev od 1775. go di ne, i pre ba cu je se sa te tač ke ka ko u pret hod ne
da ne (1757), ta ko i u one po zni je (1794) – da bi opi sao raz voj ni luk francu
skih re vo lu ci o nar nih ose ća nja i de la nja. Oži vlja va ju ći ovu isto ri ju, preko
Kar laj lo vog mo nu men tal nog de la dru štve ne kri ti ke Fran c u ske re v o lu c i j e
(1837), Di kens opi su je Pa riz iz pret hod nog ve ka ko ji li či na sa vre me ni london
ski Me ga lo sa u rus.
Do sle dan dvoj no sti iz na slo va ro ma na, Di kens su prot sta vlja oži vlja vanje
Re vo lu ci je lič nim op se si ja ma, te se oni uza jam no osve tlja va ju. U po četnim
sce na ma rad nje ro ma na sme šte nim u sa da šnjost, ban kar Džar vis Lo ri
sa op šta va te ške, ma da ra do sne, ve sti Lu si Ma net, mla doj Fran cu ski nji ko ja
se vas pi ta va u Lon do nu od ra nih de vo jač kih da na i ko ja ve ru je da je si roče.
Lu sin otac, ve li Lo ri: „pro na đen je. Živ je. Iako se na da mo naj bo ljem,
sa svim je ve ro vat no da se ve o ma iz me nio; mo gu će je da je go to vo ru i na;
opet, živ je. Otac ti je od ve den u ku ću jed nog sta rog slu ge u Pa ri zu, i idemo
ta mo: ja, da ga pre po znam ako mo gu; ti, da ga po vra tiš ži vo tu, lju ba vi,
du žno sti ma, od mo ru, udob no sti.” Za Lu si je ob no va sa svim do slov na: kao
i Ester Sa mer son, ona sa zna je da je je dan ro di telj, za ko ga je ve ro va la da je
mr tav, u stva ri živ, i, isto kao i Ester, sa zna je da je njen iden ti tet „si ro če ta”
pro iz vod ra ne la ži (u ovom slu ča ju, la ži nje ne do bro na mer ne maj ke, ko ja
ni je že le la da Lu si zna da joj je otac – pa tri o ta, žr tva mu če nja i ne pra vednog
za tvo ra – još živ u Ba sti lji). Ipak, ne sa mo da se dok tor Ma net vra ća
u ži vot i svo joj Lu si, već i sa ma Lu si, a go spo din Lo ri joj ja sno to sta vlja
do zna nja, ima da bu de iz vr ši lac nje go vog „vas kr se nja”: do bra ćer ka tre ba
da pre u zme bri gu u svom skr ha nom ocu i da ga „po vra ti ži vo tu, lju ba vi,
du žno sti ma, od mo ru, udob no sti”.
Ka da re tro spek tiv no po no vo pri ka žu pr vo pu to va nje u Pa riz Lu sinog
ro đe nja, Lu si i Lo ri do la ze do ku će De far žo vih, gde pro na la ze dok tora
Ma ne ta ka ko, sklo njen na mrač ni ta van, ne sve sno pra vi ci pe le. Ma net
je sen ka sta re lič no sti, a glas mu je „sla ba šan kao od jek dav no is pu šte nog
zvu ka. On je pot pu no iz gu bio ži vot i zvon ljud skog gla sa, to je ose ćaj bo lesti
na lik na ne ka da pre le pu bo ju ko ja je po sta la sla ba ble du nja va mr lja.
Ta ko je bio du bok i pri gu šen kao glas iz pod ze mlja”. Tra u ma ti zo van de ceni
ja ma tam no va nja i od ba če no sti, Ma net je sa mo de lić onog sta rog čo ve ka,
glas mu je za gro ban, vi še pod se ća na od su stvo, gu bi tak i ne ga ci ju ne go na
po sto ja nje, bi lo fi zič ko bi lo men tal no. Je di ni iden ti tet ko ji taj čo vek ima
je ste ozna ka nje go vog in sti tu ci o nal nog iden ti te ta kao za tvo re ni ka: „Je ste li
65

treći program LETO–JESEN 2011.
66 me pi ta li za ime?... Sto pet, Se ver na ku la.” Je di na ak tiv nost ko ju mo že da
oba vlja je ste ona ko jom se te šio to kom za to če ni štva. Ovaj za mor ni, re pe titiv
ni obu ćar ski rad pru ža pri mer svr sis hod no sti bez svr he. Ma net se mu či
oko jed ne dam ske pa pu če ko ja ni ka da ne će bi ti obu ve na ni ti će do ći u
do dir sa tvr dim, ne pra vil nim ka me njem kal dr me Pa ri za u ko me iz glad ne le
že ne ra di je ple tu ne go što ple šu, ple tu za to što ne ma ju hra ne da na hra ne
de cu na sa mr ti. Za i sta, dok Ma net pra vi ci pe le, „sve su že ne ple le. Ple le su
bez vred ne stva ri; ali, me ha nič ki rad bio je za me na za je lo i pi će; po me ra le
su se ru ke ume sto vi li ca i pro bav nog trak ta: da su pr sti bi li mir ni, sto ma ci
bi bi li pod že šćim uda ri ma gla di.”
Tra u ma je Ma ne ta i že ne Pa ri za pre tvo ri la u ma ši ne, nji ho va te la u
du žni ke um ne ne spo sob no sti da od me re ži vot ne ne pri li ke, da na đu re še nje
za pat nju u ko ju su za to če ni. Po ti snu to ple te nje i po ti snu to obu ćar stvo za
Di ken sa su fi zič ke ozna ke ta kve men tal ne pat nje. Ovaj bes kraj ni, bes kraj no
otu đe ni rad pri ča pri ču ko ja ne ma ni ka kve ve ze sa ple ti vom ili ci pe la ma, ali
je ja sno po ve zan sa du šev nim bo lom o ko me pa će ni ci ne mo gu da go vo re,
ali u ko me ipak na sta vlja ju da ta vo re, sa bo lom ko ji žu de da otu pe. 15 Dža sper
Lo ri i ro man po re klo tra u me opi su ju kao „šok”, a čak i Ma net, ko ga u ži vot
vra ća ćer ka Lu si, pri zna je da tra u ma tič ne aso ci ja ci je mo gu da uzro ku ju pad
u ne sve sno po na ša nje. Go vo re ći o se bi u tre ćem li cu, Ma net pri me ću je:
Vi di te, ve o ma je te ško do sled no ob ja sni ti naj skri ve ni je rad nje uma ovog ne srećni
ka. Ne ka da je ta ko že sto ko če znuo za tim za ni ma njem i bi lo mu je do bro do šlo
ka da ga je do bio; ne sum nji vo mu je to li ko ot klo ni lo bol, ta ko što je za me nio
slo že nost mo zga slo že no šću pr sti ju, i za me nio, ka ko se iz ve štio, ne pa tvo re nost
um nog mu če nja ne pa tvo re no šću ru ku – da ni ka da ni je mo gao da pod ne se
mi sao ka ko bi to sa svim na pu stio.
Ono što Ma net na zi va za me nom, Frojd zo ve pre me šta njem: kao hi sterič
na Do ra iz po zna te Froj do ve stu di je slu ča ja, Ma ne to vo te lo i pr sti pa riskih
ple ti lja pri ča ju pri če ko je osta ju ne iz go vo re ne, ne iz re ci ve u na ra ci ji
ro ma na. Skre ću ći pa žnju či ta la ca na pri po vest ro ma na ne is ka za nu-jer-jene
is ka zi va, Di kens ih isto vre me no usme ra va u prav cu psi ho a na li ze: da traže
ono što se ozna ča va te lom, ali osta je ne is ka za no i ne is ka zi vo, simp tom
pri če iza pri če. Na ovaj na čin, Di kens od Ma ne ta i dru gih li ko va ro ma na
stva ra fo ka li za to re ši ro ke, epo hal ne pri če o Fran cu skoj re vo lu ci ji, jav ne priče
o pri vat noj tra u mi. Ovo je lo gi ka si neg do he gde je dan deo pred sta vlja
ce li nu: bol dok to ra Ma ne ta pred sta vlja bol ple ti lja, ko ji opet pred sta vlja bol
ma se lju di i že na u či jim je ak ci ja ma i re ak ci ja ma po či vao na sil ni zov jednog
do ba za slo bo dom, jed na ko šću i brat stvom. Di kens na go ve šta va da je
pri ča o Ma ne tu i dru gim li ko vi ma po tre sna, da je tra gič na, ali i da je uobi-
15 O tra u mi i isto ri ji: Carthy Ca ruth, Un cl a i med E x p e r i e n ce : Tra u ma , Nar ra ti v e ,
and Hi story, John’s Hop kins Uni ver sity Press, Bal ti mo re 1996.

O DIKENSU
ča je na. Kroz ko li ko dru gih te la ne mih Ma ne ta i ućut ka nih Sid ni ja Kar to na
mo že da se is pri ča pri ča o re vo lu ci ji? Pri po ve dač od go va ra:
Di van pod sti caj za raz mi šlja nje, da je sva ko ljud sko bi će sa zda no da bu de
du bo ka taj na i mi ste ri ja sva kom dru gom. Uz vi še na je te ma, ka da uđem u
ne ki ve li ki grad po no ći, da sva ka od tih za tam nje nih ku ća skri va svo ju taj nu;
da sva ka pro sto ri ja u sva koj od njih ču va svo ju taj nu; da je sva ko ži vo sr ce u
sto ti na ma hi lja da ta mo šnjih gru di, u ne kim mi sli ma, taj na sr cu ko je mu je
naj bli že!
Dru štve ne re vo lu ci je sa sto je se od či ta vih slo je va ta kvih ne is ka za nih
pri ča. Di kens se ve o ma tru di da ipak na go ve sti ka ko su ove pri če du bo ko
uko re nje ne u kon tekst. Za Di ken sa i za Froj da, „isto ri ja” je du bo ko lič na
i du šev na po ja va. Ka da je Di kens na pi sao For ste ru da u Pri či o dva grada
fa bu la pro iz vo di li ko ve, na go ve stio je da ovaj ro man is tra žu je dej stva
nji ho ve isto rij ske si tu a ci je na um i sr ce po je di nih lju di za to če nih u po sebnom
pro sto ru i vre me nu: „Sto Pet, Se ver na ku la”, „Lon don. Je se nje za se danje
sa mo što se za vr ši lo”. Ov de Di kens is pi tu je di ja lek tič ki pro ces po mo ću
ko jeg se po je di no sti isto ri je na pi sa ne u ma lom (je dan za to če ni le kar, jedna
ple ti lja, jed na si lo va na se stra) i po je di no sti isto ri je na pi sa ne u ve li kom
(Fran cu ska re vo lu ci ja) po ve zu ju da bi jed na dru gu do pu ni le.
Di kens na go ve šta va da se dej stvo bi lo kog tra u ma ti zo va nog le ka ra, ćerke
pla vu še, ban ka ra, al ko ho li ča ra ili vi na re ve že ne ko ja ple te ši fre, gra di ne
sa mo u od no su pre ma pri vat noj raz voj noj pu ta nji te oso be, ne go i pre ma
dru štve nim okol no sti ma – go zbi ili gla di – u ko ji ma se taj po je di nac na đe.
Po ovoj stru ji, Di kens je mo žda imao ne što da na u či Froj da, či je za ni manje
za od nos iz me đu po je din ca i dru štva dra ma tič no po vla đu je po je din cu.
Ka da Frojd, na pri mer, za sni va svo ju te o ri ju ne sve sne že lje i re pre si je na
č i t a nju S o fo k l o vo g Kra lja Edi pa, nje ga ne za ni ma ju ni dru štve ne okol nosti
ko je pra te pri ču o od re đe noj be bi osta vlje noj na od re đe noj pla ni ni, ni ti
knji žev ne kon ven ci je grč ke dra me. Ume sto to ga, on na go ve šta va da je sredi
šnji su kob pre uni ver za lan ne go od re đen isto rij skim, pa čak i knji žev nim
kon tek stom. Slič no to me, po vo dom Do re, Frojd iz nje nih sno va i fi zič kih
simp to ma iz vla či pri ču o po ti snu toj sek su al no sti; no, ka ko su mno gi fe mini
stič ki kri ti ča ri i kri ti čar ke utvr di li, Frojd ne uspe va da raz mo tri isto rijsku
si tu a ci ju u ko joj se Do ra na la zi, ni nje no tran sgre siv no po i sto ve ći va nje
sa gra blji vim i po hot nim sta ri jim mu škar ci ma, či ju mi lost že li da od bi je. 16
16 Frojd je stu di ju o Do ri nom slu ča ju ob ja vio pod na slo vom „Frag ment ana li ze
jed nog slu ča ja hi ste ri je”, Stan d ard E di ti on 7, 7–122. Za pro vo ka tiv na tu ma če nja Frojdo
ve te o ri je hi ste ri je vi de ti Char les Ber nhe i mer i Cla i re Ka ha ne, In Do ra’s Ca se: Freud
– Hyste ria – Fe minsm (Co lum bia Uni ver sity Press, New york 1985) i dve knji ge Ela i ne
Sho wal ter – Se xu al Anarchy: Gen der and Cul tu re at the Fin-de-Siè cle (Vi king, New
york 1990) i Hysto ri es: Hyste ri cal Epi de mics and Mo dern Cul tu re (Co lum bia Uni ver sity
Press, New york 1997).
67

treći program LETO–JESEN 2011.
68 Di kens ko ri sti Pri ču o dva gra da ne bi li po mo ću nje is tra žio ne u hva tlji vu
di ja lek ti ku iz me đu isto rij skog i po je di nač nog su ko ba, isto rij skog i po je dinač
nog raz vo ja, dok je za Froj da isto rij ska pro me na po ja va pri vat nog psiho
lo škog raz vo ja.
Po zna to je da je Frojd sa ku pljao ar he o lo ške pred me te i ras po re đi vao ih
po sa ve to va li štu kao me ta fo re psi ho a na li ze, su ge ri šu ći da se psi ho a na li tičar,
po put ar he o lo ga, str plji vo pro bi ja kroz slo je ve sa ku plje ne gra đe, son dira
ju ći ne sve sno kao što ar he o log son di ra te ren ašo vom. Isto rij ski ar te fak ti,
pre ma psi ho a na li ti ča ru, za ko pa ni su du bo ko u ne sve snom. Kao ar he o log
ko ji na ba sa na do kaz, ana li ti čar po ku ša va da pro tu ma či i da iz vu če ne što iz
bi lo če ga što is ko pa. 17 Ipak, do ka zi psi ho a na li ti ča ru do la ze u ob li ku sim bo la,
ko ji se če sto ja vlja ju pre ko je zič kog me di ja. Psi ho a na li ti ča ri tu ma če sim bole
i pri po ve sti: nji ho ve me to de ima ju do sta to ga za jed nič kog sa me to da ma
knji žev ni ka i knji žev nih kri ti ča ra. Frojd mno ge te o ri je za sni va na ana li zama
knji žev nih tek sto va, a u naj po zna ti je spa da Edi pov kom pleks, ko ji pr vo
opi s u j e u Tu ma če nju sno v a , maj sto ri ji je zič ke eg ze ge ze iz 1900. go di ne. 18 Za
Froj da, pri ča o Edi pu ži vo osli ka va dru štve ne ta bue že lja ko je ču če u sr cu
sva ke oso be; ka da ove uz ne mi ra va ju će ta bu i sa ne že lje bu du po ti snu te u
ne sve sno, iz ra nja ju ne gde dru gde, iz me šte ne iz pr vo bit nog iz vo ra, ali ipak
ve o ma iz ra že ne (po mi sli te na obu ća re ve ru ke ko je iz ra ža va ju bol ta ko ve lik
da se ne mo že is ka za ti). Sve dok fi gu ra Edi pa ne pro ži vi i ne iz ba ci po ti snuti
ma te ri jal, čo ve ko ve ne sve sne že lje ne mo gu se su zbi ti: po ja vi će se ne gde
i ne ka ko, oslo bo đe ne sve sne kon tro le, a mo gu po sta ti na sil ne i de struk tivne.
Ka ko Frojd tvr di u „Pam će nju, po na vlja nju i pro ži vlja va nju”, su bjekt
će bes kraj no po na vlja ti po ti snu tu tra u mu, strep nju ili di na mi ku dok se taj
krug ne ka ko ne pre ki ne. Pre ki da nje kru ga, u ob li ku istin ske, is ku pi telj ske
pro me ne, ve o ma se te ško po sti že. Pa ipak, Di kens u Pri či o dva gra da ima
to na umu.
Froj do vo tu ma če nje pri če o Edi pu po ve zu je ju na ko ve po stup ke sa snažnim
ne sve snim že lja ma. On ob ja šnja va mit na sle de ći na čin: „Edip, sin
La ja, kra lja Te be, i Jo ka ste, bio je osta vljen kao de te za to što je jed no pro ročan
stvo upo zo ri lo La ja da će ne ro đe no če do bi ti ubi ca svo ga oca.” 19 Na ravno,
is po sta vlja se da je pro ro čan stvo tač no: upr kos La jo vom pre ven tiv nom
po stup ku, Edip ne sa mo da ubi ja oca, ne go se i že ni maj kom, sa njom za či-
17 O Froj do vom ras po re đi va nju egi pat skih ar he o lo ških spo me ni ka ši rom sa ve tova
li šta vi de ti: Pe ter Gay, Freud: A Li fe for Our Ti me, Do u ble day, New york 1989, 170–
173. Tekst u ko me je Froj do vo za ni ma nje za „pri mi tiv ne kul tu re” naj o či gled ni je zo ve
se To tem and Ta boo (1913); To tem i ta bu ta ko đe ja sno uob li ča va Froj do vu te o ri ju istori
je kao pri vat nu raz voj nu po ja vu.
18 O Froj do vom od no su pre ma knji žev no sti: Mar jo rie Gar ber, Sha ke sp e a re’s Ghost
Wr i te r s : Li te ra tu re a s Un canny C a u s a lit y , Met huen, New york 1987.
19 S. Freud, The In ter pre ta tion of Dre ams, 261.

O DIKENSU
nje de cu – svo je bli zan ce, i po što ot kri je isti nu o iden ti te tu, „osle plju je se i
n a pu š t a d om”. 20 Na ša za di vlje nost Edi po vom tra ge di jom, ve li Frojd, te me lji
se na nje nom iz ra zu op štih, ali ne iz re ci vih ljud skih že lja:
Nje go va sud bi na nas po tre sa jer je mo gla da bu de i na ša – po što je pro ročan
stvo na nas, kao i na nje ga, ba ci lo isto pro klet stvo pre ro đe nja. Mo žda je
sud bi na svih nas da usme ri mo pr vi sek su al ni im puls ka maj ci i pr vu mr žnju i
pr vu ubi lač ku že lju pro tiv oca... Kao Edip, ži vi mo u ne zna nju o ovim že lja ma,
su prot nim mo ra lu, ko je nam je Pri ro da na met nu la, a po sle nji ho vog ot kri ća
mo že mo svi po že le ti da za tvo ri mo oči pred sce na ma iz de tinj stva. 21
Od nos de ce pre ma ro di te lji ma je „edi pov ski”, bu du ći da pod ra zu me va
dva srod na ob li ka po ti snu te že lje: sek su al nu že lju usme re nu (ali po ti snutu)
ka maj ci, i ubi lač ku že lju, usme re nu (ali po ti snu tu) ka po tent nom ocu.
Iz vla če ći za ključ ke iz ovo ga, Frojd tvr di da je ljud ska erot ska že lja u su šti ni
po ve za na sa mo ći, na si ljem i strep njom; i da su, shod no to me, moć, na silje
i strep nja – ero tič ni. U te o ri ji o Edi po vom kom plek su, maj ka je sre dišnji
pred met de te to ve erot ske že lje. Iz ra ža va nje te že lje spre ča va ta bu in cesta
či ji je za štit nik za stra šu ju ća, po tent na, na sil na fi gu ra ka stri ra ju ćeg oca.
Stra hu ju ći od pa tri jar hal ne od ma zde, de te po ti sku je že lju za maj kom i uči
da se po i sto ve ti sa po tent nim, fa lu snim ocem. Ovo po i sto ve ći va nje, za snova
no na po ti ski va nju sna žnog erot skog na go na, ne sta bil no je: „fa lus” ko ji
de te sti če po i sto ve ću ju ći se sa ocem uvek je ose tljiv na „ka stra ci ju” uko liko
isti na iza đe na vi de lo. Otu da Edip, ko me je sve po šlo lo še, ume sto da,
ma kar i ne ho ti ce, po ti sne že lju za maj kom, ja ča ubi lač ki bes pre ma ka strira
ju ćem ocu ko ji ga je od ba cio. Ka zna za nje gov ne u speh da po ti sne ove
že lje u kraj njoj li ni ji je ka stra ci ja: Edi po vo sa mo o sle plji va nje i pro gon stvo
sa mo su pre me šta nje ko nač ne ka zne. Frojd tvr di da su u opi si va nju Edi povog
ne u spe ha pot pu no iz ra že ni nje go vi že lja i bes, a So fo kle je sa mo opi sao
op štu isto ri ju ne sve snog uma.
Ta isto ri ja je isto ri ja po gre šno usme re ne sek su al ne že lje i nje nih ubistve
nih po sle di ca, kr va ve po bu ne pro tiv pa tri jar hal ne mo ći, tra ge di je
ko joj je su đe no da se stal no po na vlja. To je isto ri ja mu če ni štva, i slu ži kao
prak ti čan pri mer či ta o ci ma. U jed noj fu sno ti do da toj Tu m a č e nju s n o v a iz
1914. go di ne, Frojd pred la že sle de će: „Ka sni ja pro u ča va nja po ka za la su
da Edi pov kom pleks, ko ji je pr vi put po me nut u na ve de nim od lom ci ma
Tu m a č e nj a s n o v a , u ne slu će nim raz me ra ma osve tlja va nje gov zna čaj za
isto ri ju ljud ske ra se i evo lu ci ju re li gi je i mo ra la.” 22 Dru gim re či ma, ko deksi
dru štve nog mo ra la raz vi ja ju se isto rij ski: zna če nje do bro te kao ta kve
raz vi ja lo se to kom ve ko va, i raz vi lo se po mo ću in sti tu ci o na li za ci je istih
20 Isto, 262.
21 Isto, 262–263.
22 Isto, 263.
69

treći program LETO–JESEN 2011.
70 re pre siv nih pro ce sa ko ji su ta ko spek ta ku lar no pro pa li u slu ča ju kra lja
Edi pa. 23
Pri ča o dva gra da na gla še no je edi pov ski tekst. Kao isto ri ja že lje, be sa
i iz me šta nja, Di ken sov ro man je pri ča o po gre šno usme re noj sek su al noj
že lji i nje nim ubi stve nim po sle di ca ma: da li bi kr vo žed na go spo đa De farž
uop šte bi la kr vo žed na da ni je bi lo tra gič nog si lo va nja, pat nje i smr ti nje ne
vo lje ne se stre? Ko ji ja sni ji pri mer po sto ji za kr va vu po bu nu pro tiv pa trijar
hal ne mo ći od Fran cu ske re vo lu ci je, u či je vre me Di kens sme šta P r i č u ?
Ro man je pri po vest o ge ne ra ci ja ma za tvo re nim u kru go ve tra gič nog po navlja
nja, či ji su ča so vi obu ćar stva i da ni ple te nja pro ša ra ni mu če ni štvom
Sid ni ja Kar to na ra di Lu si Ma net Dar nej, že ne ko ju vo li. I ko nač no, to je
prak tič na pri me na te o ri je: za Sid ni ja Kar to na sreć ni kraj ro ma na pred viđa
ro đe nje sin či ća Sid ni ja Dar ne ja od maj ke Lu si i oca Šar la Dar ne ja. Taj
de čak će ka na li sa ti svoj vi šak pa tri jar hal nih mo de la u do bar i po šten po ziv
i po sta ti za stup nik prav de – „pr vi od pra vič nih su di ja i po šte nih lju di” – i
otac zla to ko sog Sid ni ja Dar ne ja. Kar to no va žr tva ima is ku pi telj sku svr hu
ti me što pred ska zu je pla vog en gle skog de ča ka dve ge ne ra ci je po sle – to jest,
vik to ri jan skog gra đa ni na, kao iko nu mo ral nih vr li na. Hi po te tič ki otac tog
hi po te tič kog de te ta is pri ča će mu pri ču o Kar to no vom mu če ni štvu, obra ćaju
ći se lič no Kar to nu u po sled njim re či ma ro ma na: „Ovo što či nim je da leko,
da le ko bo lje ne go što sam ika da uči nio; po či nak na ko ji idem je da le ko,
da le ko bo lji ne go ije dan ko ji sam is ku sio.” Kroz dra ma ti za ci ju ra spo na edipov
skih si žej nih ele me na ta, Di kens iz vo di ne ku vr stu isto rij ske ar he o lo gi je
ko ja ve o ma li či baš na Froj do vo Tu ma če nj e sno v a , ko je se u psi ho a na li tič ki
me tod pre me sti lo iz knji ge o sno vi ma s kra ja ve ka. Sre di šnji na sil nič ki lik
u ro ma nu je ka stri ra ju ća že na: „Iz nad sve ga, jed na je zi va fi gu ra iz ra stala
je kao da je bi la po zna ta sva kom oku od na stan ka sve ta – fi gu ra oštre
že ne po ime nu Gi ljo ti na”. „Oštra že na”, „na ci o nal na bri tva”, oba vlja ka straci
ju za rad ni za dru štve nih ide a la – slo bo de, jed na ko sti, brat stva – ko ji, u
te o ri ji, pre ra spo de lju ju vlast sa ari sto kra ti je na brat sku de mo kra ti ju na roda.
Ka ko je oštro um no pri me ti la Lin Hant 24, p o ro d i č n e m e t a fo re f r an c u s ke
dru štve ne re vo lu ci je sme šta ju po li ti ku tre nut ka pra vo u psi ho a na li tič ki
kon tekst; Di ken sov ro man ni ka da ne okle va da upo tre bi me ta fo rič ki reč nik
po ro di ce i mo ći. Ta ko, pre ma froj dov skom tu ma če nju, „gi ljo ti na” od se ca
ari sto krat ski pa tri jar hal ni fa lus iz me šten na vi še, isto kao što je i Edi po va
sa mo ka stra ci ja bi la iz me šte na na vi še ka oči ma; Di ken so va sna la žlji vost u
ova kvom iz me šta nju pod se ća nas na po god no na zva nog go spo di na Di ka s
23 O poj mu „re pre siv ne pret po stav ke” u Evro pi XIX ve ka vi de ti: Mic hel Fo u ca ult,
The Hi story of Se xu a lity; o poj mu „re pre si je” u vik to ri jan skom dru štvu: Ku cich, r e pres -
sion in Vic to rian Fic tion.
24 Lynn Hunt, The Fa mily ro man ce of the French re vo lu tion, Uni ver sity of Ca lifor
nia Press, Ber ke ley 1992.

O DIKENSU
nje go vom za in te re so va no šću za od se ca nje gla ve kra lju Čar lsu I u D e j v i du
Ko p e r f il du . Fe mi ni stič ko na si lje u Pri či o dva gra da sa „oštre že ne” neo setno
pre la zi na go spo đu De farž lič no: De farž i nje na gru pa ple ti lja ra do, skoro
po hlep no, sva ko dnev no po sma tra ju gi ljo ti ni ra nje, po zdra vlja ju ći sva ko
po gu blje nje kao još je dan čin osve te. Ma da se Di kens če sto po ve zu je sa
ne kom vr stom se ku lar nog hu ma ni zma, sa de mo krat skim ide a li ma iz ra ženim
u jav nim dis kur si ma o Fran cu skoj re vo lu ci ji, on u Pri či o dva gra da ne
ve li ča ni na me re ni de la sa mih re vo lu ci o na ra, po seb no že na, ka ko se mo že
na slu ti ti iz za vr šnog po gu blje nja dva mu če ni ka, ma le kro ja či ce i hra brog,
iz nu re nog Sid ni ja Kar to na.
Di kens je froj do vac – ili je Frojd mo žda di ken so vac – po za jed nič koj
pri va ti za ci ji dru štve ne isto ri je. Pri ča o dva gra da je pri ča o re vo lu ci ji is priča
na kroz is ku stva ne ko li ci ne po ro di ca, i unu tar tih po ro di ca, pre ko ne koli
ko ključ nih fi gu ra či je že lje, pat nje i tra u me či ne rad nju ro ma na. Ro man
na go ve šta va si neg doh ski pro ces u ko me po je di nač ne tra u me pr vo po ga đaju
po ro dič ne isto ri je i oda tle se pre li va ju na dru štve ne za jed ni ce u ko ji ma ti
po je din ci i po ro di ce ži ve stvar ni ži vot. „Isto ri ja” se ta ko sa sto ji od go mi lanja
ta kvih pri ča. Mo guć nost po zi tiv ne isto rij ske pro me ne od go va ra pro cesi
ma za le če nja ko ji se od vi ja ju kroz lič ne me ne. 25
Pri po ved na struk tu ra ro ma na im pli cit no utvr đu je da je Fran cu ska
re vo lu ci ja po sle di ca jed ne od re đe ne uzroč ne tra u me, što struk tur no po tvrđu
je Froj do vu te o ri ju o pri vat nim ko re ni ma isto ri je, čak i ka da on sam
ospo ra va tu te o ri ju u ne kim aspek ti ma. U po znom to ku pri po ve sti, Di kens
na knad no oprav da va očaj nič ki, osvet nič ki bes go spo đe De farž. Ka da pri ča
ovu pri ču, on go spo đu De farž ne ozna ča va ime nom, ne go sa mo kao ne vino
de te či ju su po ro di cu uni šti li bli zan ci Evre mon do vi, otac i stric ju na ka
Šar la Dar ne ja; sta ri ja se stra de voj či ce je si lo va na i umr la je trud na u bu nilu,
a njen sta ri ji brat, ko ji je po ku šao da je spa se, su ro vo pre tu čen, umi re u
bo lo vi ma. Iako je njen brat bez bed no sklo nio se stru na si gur no, ona je bi la
to li ko do bro sa kri ve na da Dar ne jo va do bro na mer na maj ka, sa ma lim Šarlom
u prat nji, ni je us pe la da je na đe i ta ko joj na dok na di bol. Iz kr vi nje nog
bra ta i se stre, iz tra u me na pu šte ne de voj či ce, iz bi ja Fran cu ska re vo lu ci ja.
Ka sni je, kao že na ko ja raz go va ra s mu žem, ta de voj či ca tra ži svo ju
i s to r i ju :
De far že, po di gli su me ri ba ri sa oba le, i ta po ro di ca to li ko po vre đe na od dva
bra ta Evre mon da, ka ko te no vi ne iz Ba sti lje opi su ju, mo ja je po ro di ca. De far že,
ta se stra smrt no ra nje nog de ča ka na ze mlji bi la je mo ja se stra, taj muž bio je
muž mo je se stre, to ne ro đe no de te bi lo je nji ho vo de te, taj brat bio je moj brat,
25 Za div no či ta nje Di ken so vog „odo ma ći va nja” vi de ti: Hi lary Schor, „Hard Ti mes
and A Ta le of Two Ci ti es: The So cial In he ri tan ce of Adul tery”, Dic kens and the Da ughter
of the Ho u se, Cam brid ge Uni ver sity Press, Cam brid ge 1999, po seb no 89–95.
71

treći program LETO–JESEN 2011.
72 taj otac bio je moj otac, ti mr tvi su mo ji mr tvi i tra že nje ne či je od go vor no sti
pri pa da me ni!
Di kens ne pre kid no sta vlja u usta go spo đe De farž pri svoj nu za me ni cu
ko ja je zbli ža va s nje nom mr tvom se strom: „Moj muž, moj otac i moj brat”,
uz vi ku je de li rič na se stra. Mo ja se stra, moj brat, po na vlja go spo đa De farž
– moj otac, mo ji mr tvi, mo je ra ne na ru ka ma ogav nih bli za na ca Evre mondo
vih. Uz op se si ju go spo đe De farž do la zi op se si ja – iden ti fi ka ci je, be sa,
od go vor no sti i žud nje za osve tom. Usa div ši bes go spo đe De farž u lič nu trau
mu sek su al nog mal tre ti ra nja nje ne se stre, Di kens na go ve šta va da kla sni
rat u sr cu Fran cu ske re vo lu ci je ni je sa mo per so na li zo va na, ni je sa mo ženska,
već i sek su a li zo va na ra na ko ja se po na vlja kroz po i sto ve ći va nje. Kao i
kod Edi pa, u či ju na dok na du spa da ob lik sa mo ka stra ci je, sek su a li zo va na
ra na ovog ro ma na zah te va na dok na du i erot skim i na sil nim sred stvi ma.
Iako pri ča go spo đe De farž ob ja šnja va i mo žda oprav da va njen gnev,
su ro vo čist duh sa ko jim ula zi u osve tu sa mo na sta vlja krug tra ge di je ko ju
su ot po če li bli zan ci Evre mond. U du hu po no vlje nih po ti ski va nja u ro manu,
po tre ban je još je dan par mu ških bli za na ca da se is ku pi i ras ki ne taj
za ča ra ni krug. Kroz te la ovih do brih mu ških bli za na ca, Di kens na la zi tlo
za is ku pi telj sku sek su al nu spo sob nost. Ka ko je na gla si la Ke ro lin Vi li jams,
on raz dva ja i ras po re đu je niz mu ških oso bi na iz me đu dva go to vo jed na ka
mu ška ju na ka, če sti tog Dar ne ja i že sto kog al ko ho li ča ra Kar to na. 26 Trop razdva
ja nja, ka ko tvr di Vi li jams, omo gu ća va Di ken su da ot kri je pro ce se po moću
ko jih se učvr šću ju do bro ta i po ro ci. Iako oba mu škar ca vo le Lu si Ma net,
nje nu ru ku osva ja Dar nej. Pa ipak, u sce ni do stoj noj one u ko joj se na sudbin
skoj ras kr sni ci su sre ću Edip i nje gov otac Laj, do bri Dar nej je naj go ra
noć na mo ra nje go vog ta sta: iako se Dar nej od re kao svo je pro šlo sti kao čla na
fran cu ske ari sto krat ske po ro di ce Evre mond, Ma net se već za kle la kr vlju da
će za u vek bi ti pro tiv te – i sa mim tim nje go ve – po ro di ce. Dva mu škar ca
već sr lja ju u tra ge di ju ka da se uba cu je Dar ne jov dvoj nik, Kar ton, ko ji ži vi (i
umi re) da bi slu žio Lu si, za bra nje nom pred me tu nje go ve že lje i pre da no sti.
Kar ton me nja iden ti tet sa Dar ne jom, bi va gi ljo ti ni ran ume sto nje ga, i pre ko
za stup ni ka za či nje de te, Sid ni ja Dar ne ja.
Pri ča o ro đe nju ovog de ča ka bli ska je bez gre šnom za če ću. On ima dva
oca i zlat nu ko su maj ke Lu si, i u ne kom bu du ćem sve tu odvo je nom od
sa da šnjeg tre nut ka ro ma na, is ku plju je de te ko je je tra gič no umr lo sa majkom,
se strom go spo đe De farž, ubi je nom ru ka ma Dar ne jo vih bli za na ca.
Isto ta ko, is ku plju je i mr tvog de ča či ća Šar la Dar ne ja, ko ji umi re pre žurnog
po vrat ka oca u Pa riz, pri če mu čak sri če iz ja ve lju ba vi pre ma dru gu
Kar to nu. Po mo ću zdru že nog ro đe nja Sid ni ja Dar ne ja, Di kens pre ki da krug
26 Ca rolyn Wil li ams, „Pri son Bre aks”, rad pred sta vljen na kon fe ren ci ji Dic kens
Uni v e r s e , Uni ver sity of Ca li for nia, San ta Cruz, 1 August 2004.

O DIKENSU
osve te i tra ge di je – stva ra za i sta sreć nu, zdra vu, zlat nu, pra vič nu i sa svim
ja snu vik to ri jan sku bu duć nost za asi mi lo va ne Kar ton-Dar ne je ve. Pre ma
re či ma Hi la ri Šor, de te će „po vra ti ti le po tu isto ri je”. 27
De ce ni ja ma pre ne go što su do ga đa ji u Pri či o dva gra da ot po če li, otac
de voj či ce ko ja će po sta ti go spo đa De farž re kao je de ci ka ko je „gro zno
do no si ti de te na svet, i da bi tre ba lo naj u srd ni je da se mo li mo da nam že ne
bu du ja lo ve i da nam jad ni soj iz u mre!” Ipak, na kra ju, ne ne sta je ra sa, već
dve ja lo ve – ili ba rem bez det ne že ne ku pu ju bu duć nost. Dok se na smrt
bo ri sa go spo đi com Pros, go spo đa De farž osta je za ro blje na u pro šlo sti,
od luč no tra že ći osve tu za pat nje i smrt nje nih bra će i se sta ra. Za raz li ku od
nje, go spo đi ca Pros se ne dr ži mr tvih, ne go ži vih, i omo gu ću je bek stvo na
si gur no dra goj, zdra voj i – ne slu čaj no – plod noj užoj po ro di ci mu ža, že ne
i de te ta. Di kens ja lo vo sti su prot sta vlja plod nost, a smr ti ro đe nje. U li ku
Sid ni ja Dar ne ja, Di kens stva ra hi brid nu ra su ko ja asi mi lu je ka rak te ri sti ke
na ci je, dru štve ne kla se i isto rij ske bor be pod glat kim pa ra va nom de ča ka
„sa če lom ko je znam i zlat nom ko som... on da div nom za gle da nje, bez traga
da na šnje iz ob li če no sti”. De čak bu ja iz opu sto še ne pro šlo sti svo jih preda
ka, a ro man u ime Sid ni ja Kar to na, ko ji sto ji pred gi ljo ti nom, mi sli „o
div nom gra du i sjaj nom na ro du ko ji će se iz di ći iz ovog bez da na, i u bor bi
da se istin ski oslo bo de, u po be da ma i po ra zi ma, kroz mno ge bu du će go dine,
vi dim ka ko se zlo ovog, i pret hod nog vre me na či ji je ovo pri rod ni plod,
p o s te p e n o i s ku plju j e i i š č e z a v a”.
Ukrat ko, ro man za mi šlja da Kar to no va smrt ku pu je ozbilj nu, po zi tivnu
dru štve nu pro me nu: kraj na si lja jed ne ere, po če tak XIX ve ka uob li čen
u zlat nom de ča ku ko ji pred sta vlja mir, prav du i „pra vu slo bo du”. U jed noj
fu sno ti u Tu ma če nju sno v a , Frojd tvr di da dru štve no po ti ski va nje edi povske
pri če – pri mal ne pri če o stra sti i na si lju ko ja je po la zna tač ka sva ke
ljud ske pri po ve sti – osve tlja va „isto ri ju ljud ske ra se i raz voj re li gi je i mo ralno
sti”. Psi ho a na li za na po se ban na čin tu ma či ljud sku isto ri ju i ob ja šnja va
pro men lji va zna če nja ne sa mo re li gi je i mo ra la, ne go i etič kih ka te go ri ja
do bra i zla u nji ho vom isto rij skom kon tek stu. Pa ipak, ka ko ka že Frojd,
do ga đa ji iz pro šlo sti, ako pro đu neo pa že no, sud bin ski se po na vlja ju ad in fini
tum . U li ku de ča ka Sid ni ja Dar ne ja, Di kens na go ve šta va da se vik to ri janska
Bri ta ni ja pri se ti la, po no vi la i, na kra ju, tri jum fal no pro ži ve la tra u mu
sra ma i na si lja ko je je vik to ri jan skom do bu pre ne la Re vo lu ci ja. Sa vre mena
mo ral na prav da, ov de oli če na u tre zve nom pa tri jar hal nom ni zu bri žnih
oče va i zlat nih, pra vič nih si no va, pred sta vlja Ne be sa no vog Po sta nja.
27 H. Schor, „So cial In he ri tan ce of Adul tery”, 95.
S en gle skog jezika pre veo Ser gej Ma cu ra
73

74
Treći program Radio Beograda
Broj 151–152, LETO–JESEN 2011
AUTOR: Хобсбаум, Филип, 1932–2005
UDK: 821.111.09-93-31 Дикенс Ч.
Prevod
FILIP HOBSBAUM
UVOD U ČITANJE DEJVIDA KOPErFILDA*
U ra du se us po sta vlja ve za iz me đu pi šče ve bi o gra fi je i na ra ci je, od no sno fa bu le
ro m a n a Dej vid Ko per fild. Po seb na pa žnja je po klo nje na pi šče vim po ti snu tim frustra
ci ja ma iz de tinj stva, nje go vom od no su pre ma ro di te lji ma, i ka sni je (ne)ostva renim
sek su al nim že lja ma.
Ključ ne re či: bi o gra fi ja, psi ho a na li tič ka kri ti ka, Dej vid Ko per fild
Apri la 1847. go di ne For ster je re kao Di ken su da se je dan nji hov za jed nički
po zna nik se ća ka ko je Di kens kao de čak ra dio u po go nu kod Stran da.
Di kens ta da ni je ni šta od go vo rio, ali je ne ko li ko ne de lja ka sni je pri ja te lju
gur nuo u ru ke od lo mak auto bi o gra fi je, iza zvan ne čim za šta se is po sta vi lo
da je mu čan pro blem.
U ovoj auto bi o gra fi ji na la zi mo či nje ni ce o Di ken so vom ra nom ži vo tu
ko je su, u su prot nom, za u vek mo gle osta ti u za peć ku. Go di ne 1822. nje gov
otac, či nov nik u slu žbi Rat ne mor na ri ce, pre me šten je iz Ča ta ma u London.
Tom je pri li kom ce la po ro di ca ne iz ve snog ni žeg sred njeg sta le ža potpu
no osi ro ma ši la. Iz naj mi li su pre sku pu ku ću u Ga u er Stri tu, pa je go spo đa
Di kens po ku ša la da ime tak po vra ti otva ra njem ško le. Me đu tim, u ško lu se
ni ko ni je pri ja vio. Ubr zo se Džon Di kens zbog du ga na šao u za tvo ru Maršal
si. U me đu vre me nu, mla dom je Di ken su je dan ro đak obez be dio po sao
po li ra nja u fa bri ci ci pe la. Na red nih pet me se ci Di kens je is pi rao i eti ke ti rao
te gle na pu nje ne la kom, dva na est sa ti dnev no, šest da na ne delj no. Ovo je,
već ta ko ra no, bi la tam na noć nje go ve du še. Ta ago ni ja vi dlji va je u ovom
auto bi o graf skom od lom ku:
* Izvor: Philip Hobsbaum, „A Readers Guide to David Coperfield”, A readerş
Guide to Charles Dickens, Thames and Hudson, London 1988 [1972], 111–126.
Apstrakat i ključne reči deo su redakcijske opreme teksta.

O DIKENSU
Čud no mi je ka ko sam ta da ta ko la ko mo gao da bu dem od ba čen. Čud no mi je
da, čak i po sle mog pa da u lik si ro ma šnog nad ni čar či ća, ko ji sam bio od na šeg
do la ska u Lon don, ni ko ni je imao do volj no sa mi lo sti za me ne – za de te je dinstve
nih spo sob no sti, br zi ne, ži vah no sti, ose tlji vo sti, vi so ke ra nji vo sti, te le sne ili
du šev ne – da pred lo ži ka ko bi se ne što ipak mo glo pri šte de ti (kao što se si gurno
mo glo), ka ko bi me mo gli da ti na dr žav ne ško le. Na ši pri ja te lji, dr žim, bi li
su iz mo re ni. Ni ko od se be gla sa ni je pu štao. Mo ji otac i maj ka bi li su sa svim
za do volj ni. Da sam slu čaj no imao dva de set go di na, sa od li ka ma iz gim na zi je,
i da se spre mam na Kem bridž, te ško da su mo gli bi ti za do volj ni ji
Ova ne pa tvo re na ago ni ja mno go je uti ca la na for mi ra nje Di ken sovog
ka rak te ra. Čo vek či ji je ot por li čio na ot pu šte nu če lič nu opru gu, kao
de te ose ćao se kraj nje na ma gar če no za to što mo ra da ra di sa obič nim
momčićima.
Ne ma te re či ko ja mo že iz ra zi ti ago ni ju mo je du še dok sam to nuo u ovo društvo,
po re dio ove sva ko dnev ne dru ga re sa oni ma iz mog sreć ni jeg de tinj stva, i
ose ćao ka ko mi se u gru di ma lo me ra ne na de da ću od ra sti u uče na i ugled na
čo ve ka. Du bo ko pam će nje ose ća ja pot pu ne na pu šte no sti i bez na đa ko je sam
imao, sra ma ko ji sam u svom po lo ža ju ose ćao, be de ko je je u mom sr cu sva kim
da nom stva ra lo ve ro va nje da od me ne bes po vrat no od la zi sve što sam na u čio i
u če mu sam uži vao i hra nio ma štu, opi sa ti se ne mo že. Mo ja ce la pri ro da be še
ta ko pro že ta bo lom i po ni že njem ta kvih mi sli, da čak i sa da, sla van i ma žen i
pa žen, če sto u snu za bo ra vim da imam vo lje nu že nu i de cu; čak i da sam od rastao
čo vek; i, oča jan, od lu tam u to vre me ži vo ta.
Ago ni ja du ha na lik ovoj ni ka da ne mo že utih nu ti. Bi lo ka kav po raz
mo že je pod jed na ko sna žno oži ve ti, a žr tva je di no mo že da je kom pen zuje.
To kom či ta ve svo je ka ri je re Di kens je po ku ša vao da iz beg ne po vra tak
u fa bri ku ci pe la iz nje go vog ko šma ra. Ovaj trud zah te vao je ne ke sna žne
pri ti ske. Ni ka da o ovoj epi zo di ni je go vo rio ni sa že nom ni sa pri ja te lji ma,
ni ti sa bi lo kim dru gim, sve do For ste ro vog muč nog pi ta nja; i va lja pri meti
ti da ova, nje go va omi lje na, knji ga ni je po sve će na For ste ru ne go Ri čar du
Vot son su i nje go voj že ni, pri ja te lji ma iz Švaj car ske. Di ken so va taj na sa mo
se, kroz nje go vo de lo, pre tvo ri la u op se siv no po mi nja nje bo ca la ka – na
pri mer, u O li v e r u Tv i stu , u pe tom po gla vlju, i u Ni ko l a su Niklbi ju , u če tr dese
tom, gde je usko po ve za na sa pri ča ma o ljud skoj ne sre ći.
Mo že se ras pra vlja ti o to me da li je Di kens pre u ve li ča vao pro blem. Njego
vo je sta nje, na kra ju kra je va, bi lo pri vre me no; nje gov otac či nio je sve da
sre di po slo ve pa je, ko nač no, pu šten iz du žnič kog za tvo ra. Ali de te tu, čak i
sa dva na est go di na, vre me ne pro ti če isto kao od ra slom čo ve ku. Mla dom se
Di ken su nje gov pa kao či nio bes kraj nim. Ko li ko god nje go ve op tu žbe na ma
iz gle da le pre te ra no, one za nje ga od ra ža va ju ve o ma stvar nu si tu a ci ju.
Ka ko na go ve šta va auto bi o graf ski od lo mak, Di kens je čak i u de čačkim
da ni ma mno go po la gao na sla vu i do sto jan stvo. Ro bu sno is po lja va nje
75

treći program LETO–JESEN 2011.
76 zre lo sti bi lo je po vr šin ski sloj, pu ka ulo ga. On je bio bo le šlji vo de te, sklon
in tro spek ci ji; gle dao je zdra vi je de ča ke ka ko se igra ju, ali je ute hu na lazio
u sno vi ma i pro zi Ster na, Fil din ga, Gol dsmi ta i Smo le ta. Mo žda ga je
sve ovo pre ko mer no otvo ri lo za is ku stvo. Ne što po put fa bri ke ci pe la če kalo
ga je na ži vot nom pu tu, prem da se ni je mo ra lo is po lji ti ta ko ja sno. Ali
te ško se mo glo oče ki va ti od de te ta da ovo vi di, a ago ni ja de te ta for mi ra la
je čo veka.
No ipak, bol pre do čen u ovoj auto bi o gra fi ji iz gle da pre ve lik u od nosu
na pro ver lji ve či nje ni ce. Ali Di ken su je fa bri ka ci pe la si gur no ova ko
iz gle da la. Ka ko on da da oprav da ago ni ju njo me pro u zro ko va nu? Jer, čim
je pri ču is pri čao For ste ru, do bio je že lju da je po de li sa či ta o ci ma. Mo rao
je sto ga da na đe na čin ka ko da svo je ža lo poj ke nad mla dim da ni ma opravda,
a da to ne bu de sa mo sa ža lje nje, to naj ne mu šti je, prem da naj i skre ni je
o s e ć a nj e .
Re še nje je na šao u to me da osta vi auto bi o gra fi ju i za poč ne ro man ko ji
će mu omo gu ći ti da na od go va ra ju ći na čin na do me sti svoj bol. Iz to ga je
na stao Dej vid Ko per fild. Sa me okol no sti ni su bi le do volj ne da oprav da ju
ju na ko vo za to če ni štvo u fa bri ci: ta mo je mo rao da bu de ote ran smr ću majke
i po kva re no šću oču ha. Po gla vlja od pr vog do če tr na e stog dra ma ti za ci ja
su, ne sa mo auto bi o gra fi je, već i ose ća ja na pu šte no sti iz Di ken so vih mla dih
d a n a .
Reč dra ma ti z a c i j a ov de se, u iz ve snoj me ri, mo ra opre zno ko ri sti ti. Za
raz li ku od Šek spi ra u Ha ml e tu , Di kens je po nu dio do sta mo ti va da se ose ćaj
gu bit ka raz u me, što je su šti na li ka Dej vi da Ko per fil da. Uko li ko u auto bi ogra
fi ji po tra ži mo ele men te pre i na če ne u ro ma nu, na ći će mo sle de će iz ja ve:
Ta ko mi Bo ga, ni od ko ga se ne se ćam ni ka kvog uput stva, ni ka kvog sa ve ta,
ni ka kvog pod sti ca ja, ni ka kve po dr ške...
Znam da sam, hva la mi lo sti Bož joj, mo gao da po sta nem, ko li ko se o me ni
sta ra lo, ma li pljač kaš ili ma la skit ni ca...
Jed nog da na ka da smo bi li ja ko upo sle ni, ugle dah oca ka ko do la zi na vra ta, i
za pi tah se ka ko mo že da pod ne se...
Ne pi šem zlo volj no ili lju ti to jer znam ka ko su se sve ove stva ri uje di ni le da
od me ne stvo re ono što je sam, ali ni ka da po sle ni sam za bo ra vio, ni ka da ne ću
ni za bo ra vi ti, ni ka da ne ću mo ći da za bo ra vim da je mo ja maj ka bi la za gre ja na
da me vra te...
U po sled njem ci ta tu otvo re no je iz ra že na mr žnja pre ma maj ci. Ne što
je du blje po ti snut raz je da ju ći bes zbog oče ve sla bo sti. Di na mi ka ne sa mo
D e j v i d a Ko p e r f il d a ne go i mno gih dru gih Di ken so vih ro ma na, pred sta vlja
osu du pred sta ve oca, i, ši re uzev, dru štve nih usta no va, zbog nji ho vog ne uspe
ha da sta nu iza onih ko ji su bi li naj u gro že ni ji. Za to ne ma smi sla go vo ri ti
o Di ken su kao o so ci ja li sti u po vo ji ma. Pri vat no do bro čin stvo, upli ta nje

O DIKENSU
ja čih za rad sla bi jih – to je za Di ken sa bio lek pro tiv svih za la ko ja je na o kolo
vi đao. Ovim se ob ja šnja va i za što su sa mo ne ke ne vo lje iza zi va le nje gov
pra ved ni gnev: Oli ver Tvist, bes po moć no na ho če; od ba če na de ca Dot bojs
Ho la; bo le šlji vi si ro či ći na Dru e o voj far mi; Flo rens, ko ju je na pu stio bez ose
ćaj ni otac; i ka sni je, Džo u Su mor noj ku ć i ; Ma la Do rit iPip ko ji kao bo ga ti
i zre li lju di že le da sa kri ju rad nič ku pro šlost.
Iza sve ga ovo ga le ži ose ća nje da oče vi tre ba da bu du za šti ta pro tiv sveta
i da maj ke tre ba da bu du ute ha za nje go ve ne prav de. U Dej vi du Ko perf
il du dra ma ti za ci ja da tih ose ća nja mo ra la je bi ti spro ve de na kroz spo lja šnje
opa sno sti za ra nji vo de te. Ove opa sno sti uzi ma ju sle de će ob li ke: maj ke ko je
su ljup ke ali ne de lat ne; maj ke ko je su de lat ne, ali čud ne; Lo ši Oče vi, ko ji
se mo gu pre tvo ri ti u lju do žde re; i Ve se li Dru go vi, u ko je spa da ju i de ča ci
i oče vi ko ji se po na ša ju kao de ča ci, ne uspe va ju ći da iz vr še du žnost sa vetni
ka i hra ni te lja. Ve ći na njih po ka zu je se kroz li ko ve, ali Čud ne Maj ke i
Lo ši Oče vi isto se ta ko mo gu ja vi ti i kao me sta ili usta no ve. Pr vih če tr na est
p o g l a v lj a D e j v i d a Ko p e r f il d a ni je ni ka kav pro iz vo ljan niz avan tu ra: one se
mo gu tu ma či ti i kroz mla dog Dej vi da ko ji ras te ru je Lo še Oče ve, osla nja se
pri vre me no na Ve se le Dru go ve, ali i tra ži za do vo lja va ju ću Maj ku.
Ogor če nost Di ken sa na maj ku dra ma ti zu je se po mo ću za ču đu ju će
dvo smi sle nih po stu pa ka ka da iz gle da da Dej vid ima dve ma me. Ona bi olo
ška po se du je svu la ko mi sle nu usi lje nost de voj ke, što je ve ro vat no po sledi
ca Di ken so vog de ti njeg se ća nja na ne mar nu mla dost svo je maj ke. Za i sta,
iz gle da da je to na nje ga osta vi lo du bok trag u ra nom de tinj stvu, po što je za
ovom sli kom išao kao za Me ri Bid nel u stvar nom ži vo tu, a kao za Do rom u
pro zi. Ali sa mo se u pro zi njo me ože nio; ipak, te melj že lje Dej vi da Ko perfil
da za de voj kom ko ja mu je po sta la že na po sta vljen je u ra nim po glavlji
ma pri če. I on ima su ro gat-maj ku u li ku slu žav ke Pe go ti, ko ja oba vlja
ne slav ne du žno sti pra nja de te ta i kr plje nja ode će. Di kens po ja šnja va stva ri
da ju ći obe ma „maj ka ma” isto hri šćan sko ime: Kla ra. Uoča va mo da se ma li
Dej vid usled stre sa okre će od ne pri vlač ne rad ni ce i ve zu je za sjaj ni predmet
de ti nje sek su al no sti. Ovo je pot pu no isto vet no sa ču ve nim psi ho loškim
eks pe ri men tom o mla dim maj mu ni ma i nji ho vom su ro gat-maj kom.
Maj mu ni su išli pre ma ži ča nim su ro ga ti ma zbog mle ka ko je su im da va li, a
po tom bi se vra ća li plat ne nim su ro ga ti ma, to plim i udob nim, zbog lju ba vi.
Di kens je u od no su na sve ovo sa svim otvo ren: Pe go ti ne žu lje vi te cr ve ne
ru ke i ogru be li pr sti ži vo su su prot sta vlje ni le poj ko si i mla da lač kom sta su
go spo đe Ko per fild.
Na sta vak Pe go ti kao su ro gat-maj ke je ku ća u ko joj ži vi njen brat, u
Jar mu tu. Dej vi da ta mo ša lju za pra zni ke ka ko bi pra voj maj ci dao vre me na
da se nje mu iza le đa uda. Ku ća, kao i sve uspe šni je su ro gat-maj ke u knji zi,
ve o ma je čud na. U stva ri, to uop šte i ni je ku ća, ne go cr ni šlep, iz vu čen na
vi so ko i na su vo, sa cr nim dim nja kom, ko ji se, na vr hu, „ja ko ljup ko” di mi.
77

treći program LETO–JESEN 2011.
78 Ti me se spa ja ju aso ci ja ci je na sla no mo re ili plo do vu vo di cu sa pri vid nom
si gur no šću ze mlje; ali ne ka ko ne sklad no, kao da je za Dej vi da maj čin ska
lju bav uvek ne što iz me nje no. O Bro du je naj bo lje mi sli ti kao o utro bi. Ov de
je ušu ška no i udob no, kao ro ko vo ja je u Ala di no voj pa la ti. Ova je pa la ta,
uisti nu, ma la, ali pri jat no sve de na. Sli ka ko ja od go va ra ta ko uko re nje nom
ar he ti pu ob ja šnja va po pu lar nost ovog po gla vlja kod ge ne ra ci ja či ta la ca,
po seb no de ce.
Bi la su tu div na vra ta use če na u bok, a brod je imao krov, sa pro zor či ći ma; ali
di vot nost sve ga to ga bi la je u to me što je to bio pra vi brod ko ji je bez sum nje
bio na vo di sto ti na ma pu ta, i ko ji ni ka da ni je bio na me njen za ži vot na su vom.
To je bi la nje go va čar za me ne. Da je ika da bio na me njen za ži vot, mo gao sam
da po mi slim ka ko je ma len, ili ne po de san, ili na osa mi; ali po što ni je ni ka da
bio na či njen za ne ku slič nu upo tre bu, po stao je sa vr šen dom.
Unu tra je bio sa svim čist i ure dan da ured ni ji ne mo že bi ti. Imao je sto i
sto ni ča sov nik, i ko mo du, a na ko mo di je bio čaj ni po slu žav nik sa sli kom ne ke
go spo đe sa sun co bra nom ka ko se še ta sa ra to bor nim de te tom što pre ska če
obruč. Bi bli ja je šti ti la po slu žav nik da ne pad ne; a po slu žav nik, da se sru šio,
raz bio bi do sta šo lji ca i ta nji ri ća i čaj nik, što su okru ži va li knji gu. Na zi du je
bi lo ne kih obič nih sli ka u bo ji, ura mlje nih i za sta klje nih, na te me Sve tog pi sma;
ta kve ka kve ni kad ni sam vi deo u ru ka ma tor ba ra a da ne vi dim či ta vu unu trašnjost
ku će Pe go ti nog bra ta iz no va, od jed nom. Avram u cr ve nom ko ji ide da
žr tvu je Isa ka u pla vom, a Da ni lo u žu tom ba čen u ja zbi nu ze le nih la vo va – bi le
su me đu nji ma naj i zra zi ti je. Nad ma lom ko mo dom bi la je sli ka je dri li ce S a ra
Džejn, sa gra đe ne u San der len du, sa do da tom dr ve nom kr mom; umet nič ko
de lo ko je kom bi nu je kom po zi ci ju sa sto lar stvom, što sam sma trao jed nim od
naj za vid ni jih bla ga ovo ga sve ta. Bi lo je ne kih ku ka u krov nim gre da ma, u či ju
svr hu ta da ni sam pro ni kao; i ne ki san du ci i ku ti je i po trep šti ne te vr ste ko je
su slu ži le kao se di šta i do pu nja va le broj sto li ca.
Sve sam ovo u pr vi mah vi deo na kon što sam pre šao prag – de ti nja sto, po
mom shva ta nju – a on da je Pe go ti otvo ri la vra tan ca i po ka za la mi spa va ću so bu.
Bi la je naj pot pu ni ja i naj po želj ni ja spa va ća so ba ko ju sam ika da vi deo – u kr mi
bro da; sa pro zor či ćem gde je kr mi lo pro la zi lo; ogle dal cem, ta man mo je vi si ne,
pri ko va nim uza zid i uokvi re no školj ka ma; kre ve cem, za ko ji je bi lo tek to li ko
me sta da se usa di; i stru kom mor ske tra ve u pla vom kr ča gu na sto lu...
Ve ći na lju di sma tra da je ovo oča ra va ju će, no raz mo tri mo za što. Sitne
di men zi je me sta, kao i nje go va bli skost, na gla ša va ju se; is pod po vr ši ne
po ma lja se ose ćaj da je čud no što se čo vek tu uop šte na la zi; kao em brion
u utro bi. Mo že se po tru di ti da se vra ti – div na vra ta su use če na u zid – i
za do volj stvo bi se čak mo glo i po ve ća ti po sto ja no šću ne ke ne sve sne de tinja
ste pret po stav ke o to me da ona ne ma ni ka kvu dru gu na me nu. Ipak, u
jed nom i u dru gom slu ča ju, to je pri vre me no bo ra vi šte.
Sli ke i pred sta ve po kuć stva u Bro du go spo di na Pe go ti ja ima ju na gla šen
zna čaj. One igra ju ulo gu utro be vi đe ne kao po ro di ce i do ma. Na pri mer,

O DIKENSU
čaj ni po slu žav nik, po zna ti do ma ći pred met na ko me je pri ka za no ka ko
maj ka iz vo di de te (oči to de ča ka) u šet nju; otac je po tvr đen je di no fa lič kim
sim bo lom, nje nim sun co bra nom, a de čak ska če kroz obruč ko ji pod se ća na
žen ski pol ni or gan. Od pa da i lo mlja ve po zna tog do ma ćeg po su đa (šo ljica,
ta nji ri ća, čaj ni ka) oku plje nog oko knji ge, po slu žav nik ne spa sa va otac,
ne go Bi bli ja. Za klju čak je da ku ću ne odr ža va otac, već Bog (su ro gat oca).
Bit no je i to što je go spo din Pe go ti ne že nja ko ji se sta ra o ne ća ku (Ha mu),
ne ća ki (Ma loj Emi li), udo vi ci sta rog dru ga (go spo đi Ga midž) i, do dat no,
o se stri Pe go ti i si ro tom Dej vi du. Či ta lac se mo že pri se ti ti va pa ja sr ca u
auto bi o graf skom od lom ku: „Ali, da mi Bog ni je po mo gao, mo gao sam da
bu dem i... ma la skit ni ca!” Oče vi raz o ča ra va ju; sa mo je Bog mi lo stiv. Oda tle
sli ka na zi du sa Lo šim Ocem (Avra mom) ko ji žr tvu je sin či ća; se ća mo se da
se Bog ume šao i spa sao de ča ka; ili Da ni la ko ji je ba čen u ja mu sa la vo vi ma,
kao i Di ken sa, iz fa bri ke ci pe la. Jar ke bo je (Avram u cr ve nom, la vo vi oboje
ni ze le no) ubla ža va ju deo bo la ko je pro iz vo de, u kraj njoj li ni ji, pro la zne
sli ke. Ali sa mo nji ho vo po sto ja nje, kroz osvr ta nje na Di ken so vo sa mot no
de tinj stvo, po tvr đu je moć ose ća nja ko ja na pa ja od lo mak i upu ću ju na da lje
do ga đa je u Dej vi do vom ži vo tu. Sli ka Sa re Džejn, ta ko đe na zi du, dvo smisle
na je kao što su sve sli ke maj ke: ili se uta pa u mo ru ili ura nja u utro bu.
Što vi še is tra žu je mo brod go spo di na Pe go ti ja, to su sli ke utro be sve
zgu snu ti je. Ona je ome đe na „po želj nom” spa va ćom so bom: ovo je od ra stao
čo vek ko ji se se ća sek su al nog užit ka – do ne kle sa di stič kog („pro zor čić gde
je pro la zi lo kr mi lo”, „kre ve ca, u ko jem je bi lo me sta tek da se uđe”) i nar ciso
id nog („ogle dal ce uokvi re no školj ka ma”). Ova ce li na nu di slo že ni skup
sim bo la, ozna ča va ju ći kao „po zi tiv nu” udob nu utro bu u ko ju de čak bi va
pri vre me no pri mljen, na go ve šta va ju ći ose ća nje mu ška ra ca to kom lju bavnog
či na; ali isto vre me no (brod je na kop nu, ali mo že da ot plo vi na mo re)
kri je ne ke opa sno sti. Nje go vo skra će nje i čud no va tost ima ju par nja ke u
su ro gat-maj ka ma to kom ce le knji ge.
Čo vek se, kao od ra stao, mo ra ko nač no uda lji ti od iz vo ra svo jih za dovolj
sta va; kao de čak, od la zi sa pre kra snog le to va li šta; kao be ba, mo ra se
ro di ti. Dej vid po no vo stra šno te ško ži vi ka da se vra ti u ono što mu je ra ni je
bio dom. Ku ća je pret hod no opi sa na na na čin sli čan opi su Bro da – za mišlja
mo ba štu, ogra đe nu, za man da lje nu, skri ve nu – i bi la je uto li ko bo lja što
ni je ima la oca da njo me upra vlja. Di kens ga je ubio pre ne go što je knji ga
po če la, a je di ni strah be be Dej vi da je ste da, kao La zar, ne usta ne iz gro ba.
Ali sa da je ta mo ži vi otac za ko ga se is po sta vlja da je ja ko rđav.
Go spo din Merd ston ne ma pro to ti pa u Di ken so vom ži vo tu; on je
na pro sto maj dan mr žnje pre ma ne u spe hu pra vog oca da is pu ni oba ve ze.
Džon Di kens ni je bio zao ne go slab. To ni je ubla ži lo si li nu Di ken so vog
gne va. Po što ni je mo gao da ga za u sta vi ili pri gu ši, mo rao je da ga pre usme
ri, i to pro tiv pri klad nog pred me ta; ne kog ko ji ni je bio slab, ne go zao.
79

treći program LETO–JESEN 2011.
80 Za to je, za jed no sa Zlom Se strom, stvo ren lju do žder ka ko bi is pu nio ulo gu
Lo šeg Oca. Uob li če ni su pre ma is toj me ri, sa cr nom ko som i du bo kim glasom,
s tom raz li kom što se stra ima obr ve ume sto za li za ka. One su agre sivno
mu ško ba nja ste, a to je iza zov mla dom Dej vi du, ko ji ose ća da mu nji hova
fi zič ka nad moć go to vo pre ti pred sto je ćom ka stra ci jom.
„Dej vi de”, re če sta njiv ši usne ka da ih je sku pio, „ako imam tvr do gla vog ko nja
ili psa pod ko man dom, šta mi sliš da ra dim?”
„Ne znam.”
„ Is pre bi j am g a .”
Od go vo rio sam ne kom vr stom ša pa ta bez da ha, ali u tom ću ta nju ose tio
sam da mi je dah sa da kra ći.
„Opa lim ga i ože žem. Ka žem se bi: ’Po ko ri ću tog mom ka’; i ako ga bu de
ko šta lo sve kr vi ko ju ima, ura di ću to. Šta ti je to na li cu?”
„ Pr lj av št i n a”, re koh .
Znao je, kao i ja, da je to trag su za...
De ča čić ne pri hva ta žen sku sla bost – plač. Bu du ći da je de te, že li da
do ka že mu žev nost pro tiv mu žev no sti Zlog Oca ko ji mu je oteo maj ku. Prošla
su sta ra do bra vre me na ka da su ča so vi či ta nja bi li sta ze ru ža – sli ka
Za bra nje ne Ba šte. Sa da se su o ča va sa ne re ši vim pro ble mi ma kao što je ovaj:
„Ako uđem u pro dav ni cu si ra i ku pim pet hi lja da du plih glo ste ra za če ti ri
i po pe ni ja ko mad, iz ra ču naj pa zar.” Sta ri udž be nik mo gao je da pre tvo ri
kro ko di le u po vr će, ali Merd ston je u sta nju da pre tvo ri si re ve u bi če ve.
Ne ma što vit rad, ne po ve zan sa kuć nom stvar no šću, vred nu je se kao do bro,
a vo lja se mo ra dr ža ti pod lič nom vla šću.
„Ne mo gu da učim dok ste vi i go spo đi ca Merd ston u bli zi ni.”
„Je li ta ko, Dej vi de? Vi de će mo još.”
Mla di Da vid gri ze ovog pre te ćeg Go li ja ta i, zbog tru da, bi va iši ban do
kr vi. Go spo din Mer ston se za tim pro du ža va u Ško lu gde Dej vi da ša lje zbog
nje go vog pro ti vlje nja; Aka de mi ja Ve ling ton Ha us, pod ru ko vod stvom sa distič
kog uči te lja, Džon sa, za sno va na je na Di ken so vom is ku stvu iz fa bri ke
ci pe la Ova in sti tu ci ja se u D e j v i du Ko p e r f i l du po ja vlju je kao da lji, gru blji i
osla blje ni raz voj Merd sto no ve lič no sti. Tu ni ko ni je u re du: de ča ci su ma lodu
šni, pr vi uči telj ima pe ri ku, dru gi uči telj je odr pan i epi lep ti čan, portir
Tan gi ima dr ve nu no gu, a raz red ni sta re ši na ne ma gla sa i za to se zo ve
go spo din Krikl. 1 Kao i u slu ča ju Merd sto no vih, po sled nja dvo ji ca tvo re tim,
i je dan gla sno po na vlja dru go ga; slo že ni Otac ko ji na sta vlja Merd sto nov
po sao – „ako imam tvr do gla vog psa... is pre bi jam ga”.
Go spo din Krikl je do šao do mog me sta i re kao da ako sam ja po znat po ugri zanju,
i on je. On da mi je po ka zao kam dži ju, i upi tao šta mi slim o ta kvom zu bu:
1 Cre a kle, od c re ak – škri pa.

O DIKENSU
„Je li oštar zub, a? Je li dvo stru ki zub, a? Ima li du bok ubod, a? Da li uje da, a? Da
li uje da?” Uz sva ko pi ta nje dao mi je že stok uda rac od ko ga sam se uvi jao...
Sa Dej vi dom do slov no po stu pa ju kao sa psom – na le đa mu sta vljaju
nat pis: „Pri pa zi te na nje ga. Uje da.” Na de te tre b a pri pa zi ti, sa mo ne na
na čin Merd sto na i Kri kla. Oni se, u su šti ni, pla še Dej vi da – nji ho va agre si ja
je uko re nje na u stra hu, i na pa ja se, po sred no kod Merd sto na i otvo re no kod
Kri kla, po hlep nim sa di zmom. Kao i Di ken sov na stav nik u Ve ling ton Ha usu,
neo bra zo va ni i zlob ni Džons, Krikl fi zič ki uži va da ši ba je dre de čake.
Ta kve su po su de u ko je Di kens iz li va svo ju mr žnju pre ma ocu. Pa radok
sal no, po što mu je otac bio slab, stva ra Lo še Oče ve na ko je mo že da
be sni po što su ja ki.
Pro la zna za me na za maj ku za i sta se na la zi u li ku go spo đe Krikl, ali
ona kom bi nu je Pe go tin ne u speh kao seks sim bo la sa ne u spe hom go spođe
Ko per fild da bu de stvar na ute ha. Ne spo sob na da ga za šti ti od Kri klo ve
kam dži je, ona čak – iako s naj bo ljim na me ra ma – u zbr ci Dej vi du sa op štava
naj go ru vest ko ji mo že da ču je: o maj či noj smr ti. „Već sam očaj no briznuo
u plač, ose tio se kao sam na sve tu.” U sva kom slu ča ju, za me ne za majku
pri vre me no mu se od u zi ma ju. Nje go vu ku ću su po ha ra li Merd sto no vi,
šlep vi še ni je olak ša nje, a čak je i Pe go ti od ne ta u sop stve ni dom, sa svim
pri klad no, no sa če vim ru ka ma. Je di na knji ga za či ta nje ko ja se u ku ći mo že
na ći je Fok so va Knji g a mu če ni ka . „Iz gu bio sam Pe go ti.”
Sa da je ko nač no Dej vid žr tvo van; ba čen je la vo vi ma. Merd ston ni je
is cr peo mo guć no sti da se pro teg ne na Kri kla, Tan gi ja i Ško lu. Nje gova
mno go hva lje na čvr sti na pro te že se još vi še, na pred u ze će Merd sto na i
Grin bi ja. Di kens se ko nač no su o ča va sa Fa bri kom.
„Sa da se bli žim raz do blju u ži vo tu ko ga ni kad ne ću pre sta ti da se
se ćam, dok god se se ćam iče ga; i na ko je mi je se ća nje če sto, bez mog prizi
va nja, do la zi lo po put du ha, i spo pa da lo u sreć ni ja vre me na.” Di kens se
mu či da mo ti vi še Dej vi dov ose ćaj na pu šte no sti što je ja če mo gu će. Za to
sma nju je uz rast sa dva na est go di na u ži vo tu na osam u ro ma nu, i pred stavlja
ga kao ma le nog su žnja sa svim si ro tog i sa mog na sve tu. Pa ipak, ve ći
deo ove ce li ne pre u zet je do slov no iz Auto bi o g raf sko g o d l om ka . Ima ju ći u
vi du ove te ške okol no sti, ve li ka ža lost ko ju je Di kens ose ćao pre ma svo joj
mu ci pri rod no se uklo pi la kao ume sna i ne iz be žna.
Bio sam ta ko mlad i de ti njast, i ta ko lo še ospo so bljen – ka ko bih i bio dru ga či ji?
– da na se be pre u zmem svu bri gu o eg zi sten ci ji, da če sto, idu ći u Merd ston–
Grin bi je vu fa bri ku uju tro, ni sam mo gao da odo lim uže glom pe ci vu iz lo že nom
na pro da ju na ula zu u po sla sti čar ni cu, i na to tro šio no vac ko ji je tre ba lo da
ču vam za ve če ru. Ta ko sam osta jao bez ve če re, ili ku po vao ki flu ili šni tu pu dinga.
Se ćam se dve ju pro dav ni ca pu din ga iz me đu ko jih sam se po de lio, pre ma
fi nan sij skoj mo ći. Jed na je bi la u dvo ri štu bli zu cr kve sve tog Mar ti na ko ja
je sa da skroz uklo nje na. Pu ding su u toj rad nji pra vi li od ri bi zli, i bio je baš
81

treći program LETO–JESEN 2011.
82 po se ban, ali bio je skup; por ci ja od dva pe ni ja ni je bi la ve ća od por ci je obič nog
pu din ga za pe ni. Do bra rad nja za dru gi pu ding bi la je na Stran du – ne gde u
onom de lu ko ji je ota da na no vo iz gra đen. Bio je za si tan ble di pu ding, te žak i
me kan, i sa ve li kim pljo sna tim gro žđi ca ma, umet nu tim u ce li ni i raz mak nutim.
Pri go to vlja vao se i bio vruć ot pri li ke u mo je vre me sva ki dan, i mno go
da na sam ga ve če rao.
Ovaj od lo mak, oči gled no, go vo ri da le ko vi še od svo je sa dr ži ne. Ta čan
opis de ta lja, iz nu ru ju ći oda bir iz me đu dva pu din ga, uka zu ju na de pre si ju
i pod sti ču ose ća nje te škog si ro ma štva. Uop šte no za pa ža nje o ne za šti će noj
mla do sti po ka zu je se ve o ma de lo tvor nim ka da se pri me ni na kon kret nu
si tu a ci ju: is ku še nje (slat ko sa mo de te tu) upo la jef ti ni jeg pe ci va, rav nog trošku
pri stoj ne ve če re. Re to ri ka iz auto bi o gra fi je pre no si se na sit ne de ta lje, a
de ta lji ot kri va ju ži vot bez iskre, bez na de. Od lom ci po put ovih, ko ji se iz oko
la do ti ču nje go vih ne pri li ka, do ča ra va ju ve ći deo ose ća nja de gra di ra nosti
i spa sa va ju ga od de talj nog sli ka nja Dej vi do vog od no sa pre ma dru gim
de ča ci ma u fa bri ci.
Ali ni ta da na pu šte nost ni je pot pu na. Kao za me na za maj ku, po ja vljuju
se jed na ili dve ble du nja ve pri li ke: na pri mer, krč ma re va že na ko ja mu
vra ća no vac za pi vo i žen ski ga lju bi. Ipak, Dej vid se uglav nom osla nja na
ta ko zva no ve se lo dru štvo. Glav ni me đu nji ma su upe ča tlji ve po ja ve Mi kobe
ra. Oni su, na rav no, za sno va ni na Di ken so vim ocu i maj ci. Za ni mlji vo je
pri me ti ti ka ko ih on iz ta ko bli skih rod bin skih ve za pre ba cu je u pu ke slučaj
ne po zna ni ke. Raz log je de li mič no u to me što u stvar nom ži vo tu oni ni su
us pe li kao ro di te lji; de li mič no za to što se nji ho va sla bost ne mo že pred stavi
ti kao zlo; a de li mič no zbog to ga što knji ga zah te va da Dej vid bu de prika
zan kao si ro če. Ta ko se srdž ba na sta ri jeg Di ken sa raz bi ja na raz ne li ko ve
lju do žde ra, dok la ko mi sle ne ro di te lje uda lja va od se be i do zvo lja va im se
da bu du do ne kle oslo bo đe ni osu de.
U ra nim po gla vlji ma, on go spo di na Mi ko be ra to li ko ja sno sta vlja pred
nas da se s mu kom mo že mo se ti ti da on ne za u zi ma vi še od 14 ili 15 strani
ca tek sta. Ovo je de lom stvar fi zič kog iz gle da: on je Hamp ti Damp ti sa
pot pu no će la vom ja ja stom gla vom, sna žnim te lom, po dig nu tom krag nom,
mo no klom i šta pom. De lom je i stvar go vo ra: mi lo zvuč nost ko ja se na po la
pu ta gu bi i pre la zi u ne baš ne pri ja tan ko lo kvi jal ni go vor.
„Pod uti skom”, re če go spo din Mi ko ber, „da tvo ja lu ta nja u ovoj me tro po li još
ni su opi sa la ši ro ku pu ta nju, i da mo žda imaš po te ško ća u pro ni ca nju u ar kanu
sa vre me nog Va vi lo na u prav cu Grad skog dru ma – ukrat ko”, re če go spo din
Mi ko ber, u no vom iz li vu po ver lji vo sti, „da mo žeš da se iz gu biš – bi ću sre ćan
da za vr šim ovo ve če, i uli jem ti zna nja o naj bli žem pu tu.”
Pek snif je, isti na, imao slič ne oso bi ne, ali nje go va re to ri ka bi la je vi še
po bo žna a nje gov ko lo kvi jal ni go vor nje bio pri san ne go vul ga ran. Šta vi še,
Mi ko be ru re to ri ka na dok na đu je otr ca no okru že nje, ona je na čin da uve se li

O DIKENSU
sa mog se be. On je pre po zna tlji va lič nost sa ma nič no-de pre siv nom le stvicom
bur nih ose ća nja. Mo že da za poč ne ve če po pla vom su za, a da ga za vr ši
ko mič nom pe smi com; da ode u za tvor za u zi ma ju ći tra gič nu po zu, a da ga
sat vre me na ka sni je na đu ka ko se ži vo igra ke gla ma. On is ku plju je svoje
an ti so ci jal no po na ša nje bes kraj nim, de lo tvor nim op ti mi zmom: ovaj se
Hamp ti Damp ti uvek iz no va sklo pi, u na di, ka ko ka že, da će se „ne što po javi
ti”. Isto ta ko, po mi nje Di kens u na red noj knji zi (Su mor na ku ća , p o g l a v lj e
XX), i lu dak bi mo gao da ži vi u na di da će se svet pre tvo ri ti u tro u gao. Ali
iz krat ko vi do sti go spo di na Mi ko be ra i se ća nja go spo đe Mi ko ber ža o ka je
uklo nje na po mo ću auten tič nog šar ma sa ko jim su pred sta vlje ni. Krat ko vi di
ili ne, ne žno su pri vr že ni jed no dru gom. Či ta o cu se svi đa ju zbog to ga što
su uvek u ne vo lji: po ve re ni ci, za la ga o ni ca, du žnič ki za tvor, Pli mut – pu stolo
vi ne su ko je se oko njih ro je kao pče le. Nji ho ve šan se su vr lo ma le. Lju di
ko ji su to li ko ne spo sob ni da ure de svoj ži vot te ško se mo gu kri vi ti što ni su
us pe li da ure de tu đi. Ka ko Mi ko be ri mo gu da se po sma tra ju kao ro di te lji –
lo ši, do bri, čud ni ili ne ka kvi dru gi? Oni su za Dej vi da kao škol ski dru go vi,
pri ja te lji iz de tinj stva ili kao Ve se lo Dru štvo. Go spo din Mi ko ber se uvek
obra ća Dej vi du kao da je sve ga ne ko li ko go di na mla đi od nje ga, dok go spođa
Mi ko ber – po sle to li ko sr ce pa ra ju ćih po ve ra va nja – tek on da ka da je
po lju bi na ra stan ku u ko či ji za Pli mut –shva ta da je on u stva ri ma li de čak.
Ka da ovi po sled nji dru ga ri odu, Dej vid po sta je sva či ji plen. Nje go va
od lu ka da na pu sti fa bri ku i po tra ži po sled nju su ro gat-maj ku, tet ku Bet si
Tro tvud, vo di ga kroz opa snu te ri to ri ju. Na dru mu za Do ver, kao sa lo šim,
po lu de lim oče vi ma, sre će se sa svim vr sta ma Lju do žde ra. Čo vek sa ko li cima
od vo zi se sa nje go vom ku ti jom i nov cem, osta viv ši ga bez iče ga. Dva
uza stop na za la ga o ni ča ra, lu di Merd ston i lu di Krikl, pre va re ga za jak nu i
pr sluk – po sled nji od ovih za la ga o ni ča ra, sta ri Čar li, ne pre kid no tr tlja „O,
mo ja plu ća i je tra, šta ho ćeš? O, bo go moj.” Na pu tu se po ja vlju je ko tlo kr pa
ko ji ga mal tre ti ra i kra de mu ma ra mu. Bez ku ti je, nov ca, jak ne, pr slu ka i
ma ra me, Dej vid je si ste mat ski li šen svih spolj nih sta tu snih ozna ka u sve tu.
Ali po sled nja su ro gat-maj ka je tet ka Bet si, a njen dom je dru ga za mena
za Utro bu. Dej vid sti že, ote klih sto pa la, ogo ljen i bez pa re, i od mah ga
pri hva ta ju kao čla na „po ro di ce”. A po ro di ca se sa sto ji od sta rog go spo di na
Di ka, ko ji ima in te lekt i na vi ke mla dog de ča ka Dej vi do vih go di na, i mlade
de voj ke po ime nu Dže net, ko ju Bet si uči ka ko da od ba ci svet mu škara
ca. Ima i ba štu kao iz baj ke – spre da za šti će nu ži vi com od ze le ne tra ve
za bra nje nu za mu škar ce i ma gar ce, sa ko je Merd sto no ve, ka da stig nu, br zo
i po ni ža va ju će is te ru ju. Dok se otac vra ća po ra žen u dru štvo od ra slih odakle
je do šao, Dej vi da hra ne na ka ši či cu, ušu ška va ju i umo ta va ju u pe le ne.
Ko nač no je pro na šao se be.
Pre ma to me, ve ći deo knji ge pred sta vlja pro test pro tiv su o ča va nja sa
ži vo tom. Pro test do bi ja na zna ča ju za hva lju ju ći to me što se ži vot od ra-
83

treći program LETO–JESEN 2011.
84 slih pri ka zu je kao pot pu no lju do žder ski. Ovaj se strah, ne sum nji vo, na paja
fa bri kom ci pe la, ali ži vot ni je di vlji na sa fa bri ka ma ci pe la, što Di kens
ne ra do pri zna je. Ume sto to ga, kao nje go vo na lič je po ja vlju je se po dvo je na
sli ka Gla mu ro zne i Prak tič ne Maj ke; ili na su ka ni i iz ve ze ni Brod sa pra tećim
du si ma. Ovo su po ti snu ti sim bo li, i ni je slu čaj no što na kra ju Dej vi da
hra ne na cuc lu. Otac se po ja vlju je sa mo kroz mu ška iz mo ta va nja su štin ski
do bre tet ke Bet si. Za mu škar ce ne ma me sta u ovom sve tu tet ki, lu da ka,
de vi ca, de ča ka i ba šti.
Su vi šno je re ći da se knji ga na sta vlja. Ali, ka ko ka že Don Džons, presta
je da bu de Mu ke po Dej vi du i pre tva ra se u Por tret umet ni ka. A Dej vid
po sta je iz u zet no do sa dan umet nik; bla go na ma što ne mo ra mo da či ta mo
nj e g o v e ro ma ne. On vi še ni šta pod ka pom ne be skom ne ma da ra di sa svojim
li kom iz de tinj stva. Fa bri ka, taj pro du že tak Oca, is ko re nje na je iz njego
vog ži vo ta. Nje go va je sla bost u to me što uop šte ne uspe va da pod se ća na
Di ken sa. Je di ni stvar ni do ga đaj u nje go voj ka ri je ri, ko ji se raz li ku je od tog
ži vo ta bor be za moć, pred sta vlja brak. Či ni se, me đu tim, da je i on umet nut
ka ko bi se po pu nio si že.
Dej vid bi ra ma lu ka ći per ku Do ru, sa ka ći per skim psi ćem po put nje.
Psi ho lo ška isti na ovo ga iz gle da ova ko: sin je iza brao dru ga ri cu u li ku majke.
No, da ta knji ga pred sta vlja ipak ne što vi še od pri me nje ne psi ho lo gi je:
Mu ke po Dej vi du ne bi bi le ta ko ve li ko re mek-de lo ka da nji ho ve op se siv ne
sli ke ne bi bi le dram ski funk ci o nal ne. Do ri no ka ći per stvo ni je ni pri bli žno
zna čaj no kao ka ći per stvo go spo đe Ko per fild: kod nje pri ča gu bi svr hu ko ju
bi mo gla da ima. Dej vi do vo udva ra nje pu ko je iz mo ta va nje u po re đe nju sa
(na pri mer) stvar nim Di ken so vim mu ka ma dok se udva rao Me ri Bid nel, ili
Pi po vom igrom za Este li nu pa žnju u Ve li kim o če ki v a nji ma . Na su prot to m e,
iako ne bi tre ba lo da nam Do ra do sa di, ja sno je da Dej vi du je ste. Šta vi še, od
nas se tra ži da na sta vi mo da sa o se ća mo sa Dej vi dom, ma da ga vi di mo ka ko
se nad vi ja nad Do ri nim kuć nim ra ču ni ma kao po čet nik Merd ston. Ov de
je do mi nant ni mo ra li zam pra ćen pa žnjom či ta la ca. Ili Dej vid ima pra vo da
se lju ti na Do ru ili gre ši što joj pre ba cu je: autor za ma glju je sli ku bri sa njem
per spek ti ve. Ag ne zi na si tu a ci ja je neo bič no slič na: dok je Do ra uda ta za
su ro gat-oca, Ag ne za je „uda ta” za stvar nog oca, ne ku vr stu su ro gat-mu ža.
Ka da Dej vi do va de te-že na umre, on se na kra ju že ni ovom že nom-de tetom.
Ne ma po ka za te lja da će nji hov od nos ika da sa zre ti u op šte nje od raslih,
pa je uvre dlji vo od či ta o ca oče ki va ti da im da bla go slov.
Dru gi do ga đa ji u knji zi de ša va ju se da le ko od Dej vi da. Tu je me lo drama
tič ni pod si že u ko ji spa da ju splet ke Ju ra je Hi pa. Ovo je oso ba na lik Karke
ru, ula gi vač ka i pod la, ko ja že li da se ože ni Ag ne zom i upro pa sti joj oca.
Nje gov pad uzro ku je oži vlje ni go spo din Mi ko ber, ko ji ga upe tlja va u mrežu
in tri ga. Ali ovaj Mi ko ber li či na ve li ki ori gi nal sa mo po ime nu. Rad nju
da lje vo di Mi ko ber, u skla du sa do de lje nom mu ulo gom, glu me ći pro me ne

O DIKENSU
ko sti ma; ali sve je to me ha nič ki pre do če no. Kao Bambl u O li v e r u Tv i stu ili
Skvirs u Ni ko l a su Niklbi ju , ta ko je i Mi ko ber u ka sni jim po gla vlji ma sa li ka
sve den na iz vr ši o ca rad nje, ko ji ne pred sta vlja ni šta vi še od si žej ne li ni je
ve štač ki uda lje ne od sre di šnjih zbi va nja u ro ma nu.
Je di na dru ga nit iz po zni jih po gla vlja D e j v i d a Ko p e r f i l d a ko ja traži
ob ja šnje nje je ste za vo đe nje Emi li. Te ke ri je tvr dio da je Di kens učio od
Va š a ra ta šti ne , i la ko mo že bi ti da je mi slio na ovo. Ov de ima pra vih ot krića,
kao ti hi so bar Li ti mer, od ba če na lju bav ni ca Ro za, ka me na go spo đa Stirfort,
za vod nik me kog sr ca Stir fort, i sce na olu je u ko joj se on uta pa. Mo glo
bi se re ći da je to pri stoj ni vik to ri jan ski ro man bez du bi ne ili zna če nja, od
ko jeg se okre će mo ka fan ta zma go rič noj sim bo li ci Mu ka po Dej vi du. Raz lika
iz me đu de ča ka Dej vi da i zre log mu škar ca je raz li ka iz me đu mu če nja u
aka de mi ji go spo di na Kri kla i pre la ska u učma li raj dok to ra Stron ga. Pr vo
se ja sno za mi šlja kao di vljač ka osu da na pa kle nu va tru; dru go je uljud no i
gro zni ča vo, i po ko ra va se u po kor nom sve tu.
Na po če ku knji ge, pi kar ski ob lik omo gu ća va stva ra nje mo ti va ci je. On
od go va ra Di ken so vom lič nom ose ća nju od ba če no sti. Pr vo po gla vlje ne pogre
ši vo nas pod se ća na Tr i stra ma Š e n di j a , i pi sac stal no po re di mla đa nog
ju na ka sa Ro bin zo nom Kru so om, To mom Džon som i Ro de ri kom Ren domom.
Za pra vo, Di kens ni je ostao si ro če, ni ti su ga ome li ro đa ci, čak ga ni
uči te lji ni su tu kli (iako nje go ve škol ske dru go ve je su); prem da se sve ovo
de ša va Ro de ri ku, i po sle nje ga, Dej vi du. Ipak, ova ko ve lik gnev kao Di kensov
mo že se oprav da ti je di no pa ra no jom ko ju stva ra ju muč ne okol no sti.
Mla di Dej vid ni je pa siv ni ju nak ko ji re a gu je na pre pre ke na pu tu, iako bi
se ovo mo glo re ći za Ro bin zo na Kru soa, Ro de ri ka Ren do ma i dru ge, a da
ne po mi nje mo nje go vu zre lost. Pre će bi ti da pre pre ke po sta ju pret nje zbog
nji ho vog dej stva na lik. Pla še ga ili ga lju te, i za to ih je još sve sni ji; i mi smo
ih sve sni za to što ih vi di mo kroz nje go ve oči.
Mla di Dej vid je iz ra zi to sa mo sve stan, što ra ni ji Di ken so vi ju na ci ni su.
Re pre zen ta ti van je ko li ko i Oli ver, ali da le ko in di vi du al ni ji; ugnje ten ko li ko
i de ca Dot bojs Ho la, ali na pu njen auto ro vim lič nim ose ća nji ma. Isto vreme
no je iz gu blje no de te na ce sti i pro jek ci ja psi he svog auto ra. Ko nač no se
Di kens ospo so bio da dru štve nu kri ti ku na pu ni lič nim emo ci ja ma; ili što se
svo di na isto, lič ne emo ci je pro jek to vao je u kri ti ku dru štva i ta ko re a li stične
de ta lje uz di gao na ni vo sim bo lič ke dra me.
Pi kar ska lu ta nja on da ni su, kao Ro de ri ko va, na su mič na. 2 Kod mla dog
Ko per fil da ima ma lo ono ga što se ne ve zu je za ulo ge ro di te lja i de te ta po nao
sob. Di ken sov pa ra no ič ni ose ćaj od ba če no sti po sta je pre ci zni ji i dra ma tični
ji za hva lju ju ći ju na ku de ča ku ko ji pre ži vlja va upr kos uža sno lo šim iz gledi
ma. Ti iz gle di opi sa ni su vr lo re a li stič no kao auten tič ni uža si ne haj nog
2 Igra re či ma, ran d om – na su mi čan, Ro de rick Ran dom – lik iz isto i me nog ro ma-
n a To b a j a s a Sm o l e t a .
85

treći program LETO–JESEN 2011.
86 Dru štva. Sa mim tim, Di kens je oslo bo đen op tu žbi za su bjek tiv nost. Ali preži
vlja va sa mo po ce nu re gre si je. Ono što je za nje ga po zi tiv no – maj čin stvo,
sek su al nost – lič no sti tek sa zre lo šću do bi ja ju. Mla di Dej vid mo že da osta ne
sa Bet si Tro tvud; mi ne mo že mo.
Ali sve ovo tre ba lo je iz va di ti iz Di ken so ve psi he pre ne go što je na stavio
da pi še naj ve će knji ge. Otu da i re tro spek tiv na teh ni ka, ko ja pri zi va iste
ro ma ne ko ji su bi li ute ha nje go vog de tinj stva kao i de tinj stva nje go vog ju naka.
To po ka zu je i bor be i ne u spe he u Di ken so vom raz vo ju. Ako su Dom bi i
sin bi li pr vi ro man Di ken so vog zre log do ba, on da je Dej vid Ko per fild, njegov
na sled nik, po sled nji ro man nje go vog še gr to va nja.
S en gle skog jezika pre veo Ser gej Ma cu ra

Treći program Radio Beograda
Broj 151–152, LETO–JESEN 2011
AUTOR: Хобсбаум, Филип, 1932–2005
UDK: 821.111.09-31 Дикенс Ч.
Prevod
FILIP HOBSBAUM
VELIKA OČEKIVANJA*
Ana li za po sled njeg i po mno gi ma naj u spe šni jeg Di ken so vog ro ma na, usred sre đe na
je ka ko na žan rov ske pro ble me (obra zov ni ro man), ta ko i na is pi ti va nje nje go ve
auto bi o graf ske i psi ho lo ške po za di ne.
Ključ ne re či: obra zov ni ro man, psi ho a na li tič ka kri ti ka, Ve li k a o č e ki v a nj a
Naj su mor ni ja od svih Di ken so vih knji ga pr vo bit no je za mi šlje na kao la krdi
ja: „Po vo dom ne ve li kog de la ko je već ne ko vre me pi šem ja vi la mi se ta ko
fi na, no va i gro tesk na ide ja, da po či njem da ve ru jem ka ko bi bi lo bo lje da
se osta vim krat kog član ka i sa ču vam gra đu za no vu knji gu.” Čak i kad se
„krat ki čla nak” pre tvo rio u no vi se ri jal, Di kens je pr vi deo po slao Džonu
For ste ru, s po ru kom: „Na pra vio sam po če tak ko ji, na dam se, uglavnom
osta vlja pre te ra no sme šan uti sak. Po ve zao sam de te i luc ka stog čo ve ka
od no som ko ji mi de lu je vr lo sme šno.” Za emo tiv ni sloj ovog de la, ko ji se
na la zi is pod do slov nog zna če nja knji žev nog si žea, ve o ma je simp to ma tič no
to što je Di kens pot ce nio nje gov smi sao.
Iz gle da da je i pod sti caj za pi sa nje bio ma te ri jal no mo ti vi san. Pro da ja
č a s o pi s a p o d n a s l o vom To kom ce l e g o di ne opa la je zbog do sad nog se ri ja la
Čar lsa Li ve ra, Dan ja ha nja. Ovaj je se ri jal, u stva ri, po tra jao de vet me se ci.
Po sle pr va če ti ri iz la že nja, Di kens je sma trao za shod no da iz ba ci Ve li ka
o če ki v a nj a kao no vi po ku šaj spa sa va nja ti ra ža. Bi lo je to u de cem bru 1861.
go d i n e.
Sve se okre nu lo na su prot auto ro vim oče ki va nji ma. Da le ko od to ga da
bu de ko mi čan ro man, no vo de lo je bi lo pu no pro či šće ne, zre le mu dro sti.
* Izvor: P. Hobsbaum, „Great Expectatons”, A readers Guide to Charles Dickens,
Thames and Hudson, London 1988 [1972], 221–242. Apstrakat i ključne reči deo su
redakcijske opreme teksta.
87

treći program LETO–JESEN 2011.
88 Ve li k a o č e ki v a nj a – ni jed na dru ga Di ken so va knji ga ne ma bo lji na ziv –
upo zo ra va da ne tre ba ve ro va ti u po vr šne pred ra su de o kla sa ma i ka sta ma.
Srž na še lič no sti ob li ku je se u mla do sti i ni ka da se ne mo že pro me ni ti. Je dino
iz is ku stva mo že mo uči ti ka ko naj bo lje da ras po re di mo ta len te i sla bo sti
s ko ji ma se ra đa mo. Sve na de glav nog ju na ka Pi pa da mo že pro me ni ti svo je
sta nje raz bi ja ju mu se o gla vu. Pre ži vlja va sa mo lju bav onih ko ji ga vo le, ne
zbog ono ga što on na sto ji da bu de, već zbog ono ga što on je ste. Nje gov razvoj
mo že da se me ri ne pri me re no šću nje go vog po gle da na svet i gre ška ma
nj e go v i h p o s tu p a k a .
Ni u jed nom Di ken so vom ro ma nu, osim u D e j v i du Ko p e r f il du , u sre dištu
ni je sa mo je dan lik. Ali dok je u pret hod noj knji zi Di kens bio usred sređen
na od bra nu od sve ta za ko ji je ose ćao da mu je na neo ne prav du, u Ve li -
kim o če ki v a nji ma Pi pa sta vlja na pro bu i tu žno ot kri va ju na ko ve sla bo sti.
Ce lo kup na rad nja ro ma na ili se kre će ka sre di šnjem ju na ku ili se od
nje ga uda lja va. Mo že mo iz dvo ji ti raz li či te to ko ve si žea: Pip u od no su prema
pa tro na tu; Pip u od no su pre ma dru štve nom sve tu; Pip i slo mlje no sr ce;
Pip ka ko pr vo od bi ja, a za tim uči da pri hva ta pri ja telj stvo; Pip ko ji bi va
pri hva ćen, pr vo zbog svo jih mo guć no sti, a on da – po sle gor kih is ku še nja
– zbog svo jih do stig nu ća; Pip ka ko upo zna je is pra znost vi še kla se i pravu
pri ro du džentlme na. U sva kom od ovih to ko va do mi ni ra je dan je di ni
lik ko ji se raz vi ja na osno vu ve za sa go spo đi com Ha vi šam, go spo di nom
Dže ger som, Este lom, osu đe ni kom Po ke tom, mo žda i Ve mi kom, i ko va čem
Džo om Gar dže ri jem.
Da lje, ro man je pro ša ran pa ro di ra njem sre di šnjeg li ka, kao iro ni ča nim
ko men ta rom nje go vih pre ten zi ja. Iz van sve ga to ga, pri po vest je uklo plje na
u sjaj nu pro zu. Svu da gde se pri ča ši ri, po ja vlju je se dvo stru ka tač ka gledi
šta. Kroz pri po ve da nje ne po sred ne sa da šnjo sti, osta re li glav ni ju nak, sa
uda lje nog sta no vi šta raz o ča ra nih, ma da ne i ogor če nih, zre lih go di na, se ća
se mla da lač kih lu do ri ja.
U ova kvim si tu a ci ja ma či ta lac po se že za auto ro vim ži vo tom ne bi li
shva tio za što je nje go vo de lo do bi lo baš ta kav ob lik. Sa tog sta no vi šta, Ve li -
ka o če ki v a nj a po ka zu ju se kao du go traj na ve žba u sa mo ka žnja va nju. Kriti
ča ri su naj ve ću pa žnju po sve ti li Pi po voj sklo no sti ka dru štve nom sno bizmu,
ali ona ima mno go du blje zna če nje. Na isti na čin na ko ji Di kens is pod
eks tro vert ne lič no sti sa kri va fa bri ku ci pe la u ko joj je ra dio kao de čak, ta ko
i Pip po zla ću je rad nič ku pro šlost ko va ča; isto kao što se Di kens pro bio u
ot me no dru štvo, ali ni kad ni je bio nje gov deo, ta ko i Pip u nje mu pli va sa
so ci jal nom ne si gur no šću.
Re tro spek tiv no po sma tra no, iz gle da da je Di kens u svo jim zlim ju na cima
na pa dao ono što mu je kod se be bi lo sum nji vo. Da li je Pek snif bio li cemer,
Tig dvo li čan, a Sta ri Do rit be žao od pro šlo sti ko ju bi ra di je za bo ra vio?
Sve ove od li ke na la ze se ne u sre do več nom ču do vi štu, ne go u li ku na o či tog

O DIKENSU
mla di ća; šta vi še, u ju na ku do mi ni ra dru štve ni sno bi zam vi đen s ja sno ćom
pot pu no no vom za Di ken sa. Sa mo ra zot kri va nje ni je mo glo ići da lje.
Čak i pod tim uslo vi ma mo ra ju se ima ti u vi du ne ke olak ša va ju će okolno
sti. Mla di Pip ima sve pre di spo zi ci je da bu de ne za do vo ljan sud bi nom.
Ži vi u bez lič nim mo čva ra ma, usvo jen od se stre či je ga dru ga ri ce mal treti
ra ju, a ima sa mo se stri nog mu ža, ne žnog ko va ča, da ga za šti ti od nje nog
be sa. Ona se ve či to hva li da ga je, ka da je ostao si ro če, po di gla „svo jim
ru ka ma”. To jest, bio je hra njen na cuc lu – ne mo že se na ći bo lji sim bol za
nje go vu glad nu po tre bu za is ti ca njem. Ka da se to me do da da se stra obič no
no si pre ga ču na de ve nu igla ma i pri ba da ča ma, vi de će mo ko li ko bi uza lu dan
po ku šaj bio da ute hu tra ži u nje nom ko šča tom za gr lja ju. Ume sto lju ba vi
ili mi lo va nja, Pi pa mla te kam dži jom iro nič no na zva nom „Go li ca lo”. Otuda,
da bi bi lo pri pre mlje no tlo za sa o se ća nje sa li kom ko ji ne is pa da do bar,
Di kens iz po za di ne va di sve ne pri ja telj ske po ja ve pre ma nje mu usme re ne.
Po što je Pip ko va čev še grt ko ji ži vi u za bi tom se lu, on, oči gled no, ne
vi di Dru štvo. Ali se Dru štvo, u vi du či ta vog ni za svo ji iza sla ni ka, su ko bljava
sa njim. Pr vo, i ve o ma tra u ma tič no, is ku stvo pred sta vlja slu čaj ni su sret
sa od be glim ro bi ja šem, ko ji, pre pu šten mo čva ri, drh ti od gro zni ce i gla di,.
On je upla šio de ča ka i na te rao ga da mu ukra de hra nu i pi će. Ovo ne tre ba
me ša ti ni sa ka kvom pra vom de ča ko vom sa mi lo šću; Pip bi vo leo da za bora
vi ovo is ku stvo. I ma da to kom ro ma na ima vi še pod se ća nja na ovu epi zodu,
te ško se mo že re ći da se ona osla nja na glav ni tok sa me rad nje. Ni Pip
ni či ta lac ne shva ta ju ko li ko će ovaj do ga đaj na kra ju bi ti va žan.
Pri ro da Pi po ve eg zi sten ci je či ni ga ču de sno ra nji vim na uti ca je iz drugih
dru štve nih sfe ra. Naj sna žni ji me đu nji ma do la zi od go spo đi ce Ha višam,
usa mlje ni ce ko ja ži vi u bli zi ni i ko ju ni ko ni je vi deo de ce ni ja ma. Njen
je osnov ni mo tiv da na đe de ča ka ko ji će se igra ti s nje nom ljup kom šti će nicom.
Ali na Pi pa to osta vlja ne sra zmer no sna žni ji uti sak u od no su na nje nu
pr vo bit nu na me ru. Jer go spo đi ca Ha vi šam ne pred sta vlja uobi ča jen pri zor.
Ona ve či to se di u bu do a ru za klo nje nom od sun če ve sve tlo sti. Vo šta ne sveće
osve tlja va ju po lu spa ko va ne kov če ge, ha lji ne u ne re du, is tru le lo cve će,
sve pre kri ve no pra ši nom, dok je ona, iako sta ra, ob u če na kao ne ve sta.
Vi deo sam da je ne ve sta u ven ča ni ci uve la kao i ven ča ni ca i cve će, i da ne ma
ni ka kvog sja ja osim sja ja nje nih upa lih oči ju. Vi deo sam da je ven ča ni ca ob uče
na na sta si to te lo mla de že ne, i da je fi gu ra na ko joj sa da vi si po sta la kost i
ko ža. Jed nom su me vo di li da vi dim ne ku ogav nu vo ska ri ju na saj mu, što je
pred sta vlja la ne znam ko ju slav nu lič nost u ne tak nu tom sta nju. Jed nom su me
vo di li u ne ku na šu cr kvu u mo čva ri da vi dim ko stur u pra hu sku pe ha lje, ko ji je
is ko pan iz krip te pod cr kve nim po dom. Sa da se či ni lo da vo sak i ko stur ima ju
cr ne oči ko je se po me ra ju i gle da ju me. Ur lik nuo bih da sam sa mo mo gao.
Stvar je jed no stav no u to me što je go spo đi ca Ha vi šam osta vlje na na
dan ven ča nja. Sve ovo sa mo mu če nje deo je osve te upe re ne ne sa mo pro tiv
89

treći program LETO–JESEN 2011.
90 nje ne go i pro tiv spolj njeg sve ta. Sa pa žlji vim psi ho lo škim uvi dom, Di kens
opi su je ko va če vog še gr ta ta ko zbu nje nog ovom ne sva ki da šnjom pri ka zom
da ne ma na či na da je opi še. Ume sto to ga, upli će se u fan ta zi ju u ko ju spada
ju za sta ve, psi i ko či je – ne sum nji vo pri lič no neo bič nu, ali svo dlji vu na
de ti nju moć iz ra ža va nja, na na čin na ko ji smrt u ži vo tu go spo đi ce Ha vi šam
si gur no ni je. „Ko stur u pra hu sku pe ha lje, ko ji je is ko pan iz krip te pod
cr kve nim po dom” – to zvu či auten tič no. Na uč ni ci su se, me đu tim, do sta
na mu či li tra že ći mo guć ne pro to ti po ve za ovaj lik. I go spo đi ca Do ni torn
iz Sid ni ja i go spo đi ca Dik iz Vent no ra, po što su bi le osta vlje ne, pro ve le su
ži vot u sa mo ći, me đu na tru lim hr pa ma je la i pi ća. Di kens je u jed nom eseju
D o ma će re č i iz 1853. go di ne za be le žio de ti nje se ća nje na jed nu sta ri cu u
be lom ko ju su vi đa li ka ko se kroz ma su Oks ford Stri ta pro bi ja do cr kve gde
je ne ki bo ga ti kve ker tre ba lo da je uzme za že nu. Ovaj isti lik, u ske ču iz tride
se tih go di na XIX ve ka, is ko ri stio je Čarls Me tjuz, glu mac ko me se Di kens
ta ko di vio. Tu je sta ra da ma, go spo đi ca Mil dju, sva ko dnev no u ven ča ni ci
do la zi la u Kan ce la ri ju za ne sta le, da sa zna šta se de si lo sa dav no iz gu bljenim
dra ga nom. Sve ovo go vo ri u pri log to me da go spo đi ca Ha vi šam ipak
ni je bi la to li ko iz ve šta čen lik. Po put mno gih Di ken so vih ve li kih eks cen trika,
njen por tret je ver no pred sta vljao psi ho lo šku či nje ni cu: da ljud ska du ša
pri no si ve li ke žr tve ka ko bi iz be gla pot pu nu dez in te gra ci ju.
I po red sve svo je na stra no sti, go spo đi ca Ha vi šam Pi pu po ka zu je tračak
sve tlo sti Dru štva ko ji ni je do pi rao do nje go vog pret hod nog ži vo ta.
Tom ži vo tu, upr kos svim nje go vim pre va ra ma, on po či nje da te ži. Na gla sak
go spo đi ce Ha vi šam je dru ga či ji, nje no po na ša nje je dru ga či je; ima pre le pu
mla du šti će ni cu ko ja se pre ma Pi pu po na ša s pre zi rom. Ulo ga sve ga to ga je
da ga pod se ti na nje go vo pro sto po re klo. U ovom čud nom okru že nju, bi lo
šta što je pri rod no de lu je neo te sa no. Go spo đi ca Ha vi šam je pre tvo ri la dan
u noć, a lju bav u mr žnju. Pro jek tu ju ći sop stve nu fru stra ci ju na spo lja šnji
svet, ona je pre i na či la svet u Dru štvo.
Da li je ovo to li ko dru ga či je od mo ral ne iz vi to pe re no sti sa mog Društva?
Da le ko od rad nog vre me na i uz tr ku ka hlad no krv nom li ce mer ju,
za po či nje pred sta va pred pu bli kom. Jer go spo đi ca Ha vi šam pu šta Pi pa da
za pad ne u ve li ku i ne pot kre plje nu za blu du da je ona Za štit nik od re đen da
ga odvo ji od nje go ve kla se. A ka ko je on bio u lo šim pri li ka ma, pot pu no je
spre man da po sta ne nje na bu da la. Nje noj šti će ni ci Este li do zvo lja va da ga
fa sci ni ra, či me ona na sta vlja osve tu go spo đi ce Ha vi šam Dru štvu Ta ko je
go spo đi ca Ha vi šam, već sa ma uni šte na, od Este le na pra vi la oruž je za uništ
a v a nj e :
„Ho ću da vi dim da igraš kar te sa ovim de ča kom.”
„Sa ovim de ča kom? Pa, on je obi čan rad nik!”...
„Pa šta? Mo žeš da mu slo miš sr ce.”
„Šta znaš da igraš, de ča če?” upi ta me Este la, sa naj ve ćim pre zi rom.

„Ni šta osim pe lje še nja, go spo đi ce.”
„Ope lje ši ga”, re če go spo đi ca Ha vi šam.
O DIKENSU
Pi pa od jed nom ob u zi ma ne za do volj stvo, i to ne sa mo svo jim do mom.
Pre ma za na tu, še gr to va nju i do brom go spo da ru, ko va ču, ne ose ća ni šta
osim ga đe nja. Su sret sa go spo đi com Ha vi šam i nje nom pu nom pre zi ra štiće
ni com či ni ga pri jem či vi jim za no vog iza sla ni ka Dru štva; ovog pu ta, prijem
čiv je za ne kog ko ima moć da ga sa svim pre ne se iz nje go vog okru že nja.
A to je go spo din Dže gers, advo kat iz Lon do na.
Dže gers je već jed nom na krat ko vi đen ka ko sto ji na ste pe ni štu go spođi
ce Ha vi šam. A ovaj kra tak su sret već je do vo ljan da se us po sta vi ne ka
vr sta do go vo ra sa pre zre lom mla dom. Me đu tim, nje gov pra vi pre pad je
ula zak na mir nu sce nu lo kal ne krč me, kod Ve s e li h sk e l e d ž i j a , gde ge ja ci
mir no pu še i uži va ju u no vi na ma. Sa ve li kom gla vom, ve li kim lan cem za
sat, mi ri šlja vim sa pu nom, škri pa vim či zma ma i ogrom nim, pre na gla še nim
ka ži pr stom, Dže gers tu upa dlji vo ne pri pa da. Po što je oku plje ne uža snuo i
za pre pa stio, on po zi va ko va ča i še gr ta i oba ve šta va ih da – što či ni pre kretni
cu si žea – no si ne ko pi smo. A u tom pi smu sto ji da je de čak na sled nik
Ve li kih Oče ki va nja. Dže gers ska me nje nom Pi pu ob ja šnja va da će od sa da
ži ve ti kao go spo din. Go vo ri mu da tre ba da ode u Lon don, da ga obu ku,
na hra ne, obra zu ju i da ju mu pri hod – pri pre ma ju ći ga ta ko za pre u zi ma nje
ve li kog ima nja na zah tev za štit ni ka či je ime ne sme da ot kri je.
Pi pov svet se iz ne na da pro me nio. Do la zi u Lon don i ot kri va da on ni je
ogro man ka ko je pret po sta vljao, već pri lič no ru žan, is kri vljen, te san, pr ljav.
Za pra vo, kao i kan ce la ri ja go spo di na Dže ger sa. Sa da je on, drč ni Dže gers,
nje gov sta ra telj, a ne bla gi Džo; Dže gers, či ji je ži vot po sao, či ji su po sao
tu đe taj ne, či ja kan ce la ri ja vr vi od mo li la ca iz nu žde, mrač nih kri mi na la ca,
pot ku plji vih sve do ka – i ko ji se sa jed na kom la ko ćom kre će me đu mo li oci
ma, kri mi nal ci ma i sve do ci ma, tim pret hod ni ci ma vi so kog Dru štva.. On
ni je sa mo advo kat Jed no o kog Maj ka ne go i da le ke go spo đi ce Ha vi šam; a
još se go ri kli jen ti po ja vlju ju na ho ri zon tu. Dže gers je, u stva ri, ne ka vr sta
is po lja va nja Dru štva u ko je je Pip stu pio. I kao što je to već obi čaj kod
Di ken sa, uti sak ka la i pr ljav šti ne ko ji osta vlja, is po lja va se am ble ma tič no,
advo ka to vim op se siv nim či stun stvom. On bi, kao da je hi rurg ili zu bar, sa
se be da spe re kli jen te ta ko što pe re ru ke mi ri šlja vim sa pu nom, ko je po tom
su ši ogrom nim pe ški rom u pe ri o ni ci svo je kan ce la ri je, po seb no u tu svr hu
sa gra đe noj. Po sle su sre ta sa jed nom stran kom neo bič no tam ne ko že, is pi ra
gr lo i stru že pr ljav šti nu is pod no ka ta. Či ta lac ose ća ko li ko je to dru ga či je u
od no su na na sla ge uglje ne pra ši ne u ko vač ni ci Džoa Gar dže ri ja.
Ka kvu ulo gu igra ova lič nost u knji zi? Ne ki su kri ti ča ri Dže ger sa na ziva
li do bro du šnim, dru gi po kva re nim. U stva ri, on ni je ni jed no ni dru go.
O se bi stal no pri ča kao o agen tu pla će nom za uslu ge, što i je ste isti na. On
ne ma pra vi dom: pre se mo že re ći da de li mič no bo ra vi u ku ći – či ji se ma li
91

treći program LETO–JESEN 2011.
92 deo ko ri sti, a i te pro sto ri je na me nje ne su knji ga ma i no vi na ma, kao da se
nje gov po sao pre li va i ši ri čak i ta mo – ne go da u njoj ži vi. Uz gred se, u 51.
po gla vlju, po mi nje da je ne ka da imao sno ve; ali ono što mi vi di mo je po slovan
čo vek, ne u tral no skla di šte taj ni, po sred nik iz me đu ra znih frak ci ja.
Jer ka da se Pi po vo no vo Dru štvo ogo li, is po sta vlja se da ono ni je ni šta
ma nje pra šnja vo i pod mu klo od Dže ger so ve kan ce la ri je.
Pip za po či nje lon don ski ži vot u mu sa voj ko lek ci ji pe pe lja stih, zbi jenih
zgra da. Ko li ko je to dru ga či je od ma gle i ki še sa mo čva ra! Čak i ka da
se po pu no let stvu od se li, i da lje je pre pu šten na mi lost i ne mi lost lo pov ske
pra lje i por ti ra ko ga zo ve Osvet nik. Iz gle da da ne ma na či na da se sku ći u
ši rem cen tru Lon do na. Nje gov je ži vot, u iš če ki va nju do la ska Za štit ni ka,
pun učma lo sti i još pu ni ji du go va.. On tra ći vre me u be smi sle nom ća skanju
i po vre me nim tu ča ma u sme šnom klu bu za mla du go spo du – Gaj skim
z e b a ma . Po vrh sve ga, ne pre sta no se lo mi oko Este le, ko ja je vr hu nac njego
vih že lja, i – ka ko ona sa ma ka že – oko nje tu žno kru ži, kao mo ljac oko
pl a m e n a .
Če sto sam je vi đao u Rič mon du, če sto sam o njoj slu šao u gra du, i če sto sam
nju i Bren dli je ve iz vo dio na re ku; bi lo je pik ni ka, pro sla va, po zo ri šta, ope re,
kon ce ra ta, za ba va, sva ko vr snih uži ta ka kroz ko je sam je ga njao – a za me ne su
svi bi li mu ke. Ni ka da ni sam pro veo ni je dan sre ćan čas u nje nom dru štvu, a,
ipak, moj um se dva de set če ti ri sa ta dnev no za o ku pljao sre ćom da sa mnom
bu de do smr ti.
Este la ni je deo sa mo ove knji ge već i ce lo kup nog Di ken so vog opu sa.
Ona je na ne ki na čin ju na ki nja na ko ju su svi nje go vi ro ma ni če ka li: pr va
ju na ki nja ko ja je upe ča tlji vo pred sta vlje na kao sek su al no pri vlač na de vojka.
Na go ve šta ji za ta ko ne što mo gu se na ći u udva ra nju Dej vi da Ko per fil da
Do ri, ili, u Ma l oj D o r it , kod Kle na ma ko ji žu di za Pet sa svom bez nad no šću
sre do več nog mu škar ca. Ali Este la kao umet nič ko ostva re nje pot pu no preva
zi la zi sve njih. Njen lik je za sno van na ir skoj glu mi ci, Elen Ter nan, ko ja je
na kra ju po sta la Di ken so va lju bav ni ca. Le gen da ka že da ju je pr vi put vi deo
iza sce ne na Haj mar ke tu ka da je de bi to va la u Ata l an ti Fran si sa Tal fur da i
ka da se se ki ra la što mo ra da se po ja vi na da ska ma u hi to nu i hu la hop kama.
Si gur no je da su se upo zna li apri la 1857. go di ne, a zbli ži li su se br zo.
Di kens joj na la zi po sao u pred sta vi me lo dra me Vil ki ja Ko lin sa Smr znuti
bez dan: igra la je u ob no vlje noj ver zi ji u Man če ste ru av gu sta te go di ne.
Od nos je slu čaj no učvr šćen. Di kens je igrao Vor du ra, čo ve ka ko ji je pro pustio
lju bav nu šan su. Po svim ras po lo ži vim iz ve šta ji ma, nje go va ulo ga bi la je
vr lo emo tiv na. A i po du da ri la se sa Di ken so vim sve ja čim ne za do volj stvom
su pru gom. Kre nu le su gla si ne – jed nu su po svoj pri li ci pro ši ri le nje go va
ta šta, go spo đa Ho gart, i nje go va sva sti ka, He len. Sa ka rak te ri stič nom žurbom,
Di kens je pred u zeo ne u o bi ča jen ko rak i ob ja vio ra sta vu od Ke trin – u
ko lu m n a m a D o ma će re č i , od 12. ju na 1858. Ton ovog pi sma na go ve šta va da

O DIKENSU
pri snost iz me đu Di ken sa i Elen još ni je po če la. Ipak, do ok to bra on ju je
sme stio u stan bli zu Oks ford Stri ta, a ka sni je ju je pre se lio u Kem den Taun;
iz gle da da je po tom pro veo ži vot u mu ka ma. Iro nič no, glav na re pli ka ko ju
iz go va ra Di kens u Smr z nu tom b ez d a nu bi la je: „Je di na bez na de žna ža lost
na sve tu je ža lost ko ju uzro ku ju že ne.”
Elen je pred sta vlja la sjaj ko ji je do ta da ni je po sto jao u Di ken so vom
te gob nom ži vo tu. Po svoj pri li ci, ovo je bi la si ro va gra đa, ne sa mo za Pi povu
za sle plje nost, ne go i za nje go vu ne u to lji vu že lju. Pri po ve dač – Pip u
po znim go di na ma – tu žno pro ce nju je fa tal nost te pri vlač no sti. A ipak ima
zna ko va da je ne raz u me do kra ja. Ovo, na neo bi čan na čin, po ja ča va pri kazi
va nje. Sva Este li na moć sa dr ža na je u nje nom dej stvu na Pi pa. On pri znaje
da ni je do ži veo ni je dan sre ćan tre nu tak u nje nom dru štvu. A opet, ne ka
ma zo hi stič ka po tre ba u nje mu za do vo lja va se nje go vim uda lja va njem. To
je po ti snu ti strah od sek su al nog za do vo lje nja. Ali Pip ne od u sta je od ovog
hlad nog i bes plod nog udva ra nja ka ta stro fi. Jer Este la – ka ko i sam pri znaje
– ne ma ni šta da pru ži. Ona je le po ti ca ko ja ma mi, sfin ga bez taj ne. Pip
pro jek tu je sop stve nu sve tlost na ovu taj nu. Kroz Ve li ka o če ki v a nj a uza lud
će mo tra ži ti Este li nu bi stri nu ili du ho vi tost. Ona mo žda ni je to li ko pla men
za molj ca ko li ko ogle da lo o ko je lep tir uza lud uda ra.
Ma ko li ko Este la bi la ta jan stve na za nje go vog ju na ka, Di kens u knji zi
po ku ša va da po nu di nje nu mo ti va ci ju. Mno go to ga što kao de voj či ca iz gova
ra gru bo je i bez o se ćaj no – to su iste one oso bi ne ko je pri pi su je i mla dom
Pi pu. Ali nje ni ko men ta ri o Pi po vom ne do stat ku go spod stva na knad no
po pri ma ju gor ku iro ni ju. Jer i nje ni pre ci su – čak iako ih ni je sve sna – je zivi.
Njen otac je osu đe nik ko me Pip po ku ša va da po mog ne u mo čva ri; njena
maj ka je ubi ca ko ju spa sa va Dže ger so va fo ren zič ka ve šti na. Ta ko nje no
na sle đe či ni skit nja, pre lju ba, ubi stvo. Šta vi še, od ra nog de tinj stva vas pi tava
la ju je ne u ro tič na že na.. Sa ma nje na lič nost na mer no je iz vi to pe re na ne
bi li jad go spo đi ce Ha vi šam pre ne la u no vu ge ne ra ci ju.
Šta se mo glo oče ki va ti od ta kvog na sle đa i ta kve oko li ne? Este la, isti na,
kroz od ra sta nje uči da se kon tro li še. Ali ta kon tro la po pri ma ob lik ne ga ci je
lič no sti. Ona zna da je pre le pa; pre pu šta le po ti da oba vi po sao. O se bi i Pi pu
obič no pri ča kao o ma ri o ne ta ma. „Ne ma mo iz bo ra, ti i ja, ne go da sle di mo
uput stva. Ni smo slo bod ni da sle di mo sop stve ne za mi sli, ti i ja.” Ka rak te ristič
no, sek su al nu igru ko ju ona iz vo di Erik Bern na zi va „Ča ra pom”. To jest,
sta vlja ro bu u iz log a pri tom ne na me ra va da se od nje ra sta ne. Igra po sta je
oštri ja ka da bi va ja sno da ona od bi ja da sa Pi pom ide da lje.
„Pi pe, Pi pe,” – re če jed no ve če ka da se iz ne na da za u sta vi la, dok smo se de li
jed no na su prot dru gom kod mrač nog pro zo ra ku će u Rič mon du – „zar ni ka da
ne ćeš po slu ša ti upo zo re nje?”
„Na šta?”
„Na me ne.”
93

treći program LETO–JESEN 2011.
94 „Upo zo re nje da me ne pri vu češ, mi sliš li na to, Este la?”
„Mi slim li na to? Ako ne znaš šta mi slim, ti si slep.”
Čak je i ovo oči to po ni ža va nje muč no. Sa ili bez na me re, Di kens je dao
por tret kla sič ne fri gid no sti.
Sud bi na ko ja je is pu ni la to li ke Pi po ve lu de že lje ni ma lo ga ne šte di
od ko nač ne be de. Do če kao je da vi di Este lu ka ko pa da u ru ke re du c ti o ad
ab sur dum svih tih go spod skih ide a la. Po sta je že na naj tu pljeg od svih Ze ba
u tom gro znom Ga ju: kli pa na Ben tli ja Dra mla, iz u zet no bo ga tog na sled nika
du gog ni za tu po gla vih ba ro ne ta. Dru gim re či ma, to je lo gič ki eks trem
Pi po ve po gre šne za mi sli go spo di na.
Kroz či tav ro man reč „go spo din” od zva nja kao osnov ni ton. Ja vlja se
do slov ce na de se ti ne pu ta u tek stu. Pip je po mi nje kao de čak: „Pre le pa
mla da da ma kod go spo đi ce Ha vi šam, i lep ša je od iko ga ika da, i di vim
joj se stra šno, i že lim zbog nje da bu dem go spo din....” Go spo din Džegers
je ko ri sti kao oruž je pro tiv Džoa ka da na ja vlju je Pi po va oče ki va nja:
„Pa, go spo di ne Pi pe, mi slim da što pre ode te odav de – po što će te po sta ti
go spo din – to bo lje...” U ve zi sa Este lom, reč „go spo din” ti šti Pi pa u nje govoj
zre loj mla do sti: „Odi sta, bi lo je ne mo gu će raz lu či ti nje no pri su stvo od
svih onih ne sreć nih če znu ća za nov cem i go spod stvom ko ja su uz ne mi ra vala
mo je de ča štvo...” I sva ta po mi nja nja „go spo di na” i „go spod stva” mo gu
se tu ma či ti kao na go ve štaj tra u ma tič ne sce ne u ko joj se tvo rac Pi po vog
bo gat stva ko nač no ot kri va – ne kao uvr nu ta go spo đi ca Ha vi šam, za bora
vlje ni re likt bli sta vog Dru štva, već kao Osu đe nik ko me je Pip po mogao
u mo čva ri – do ga đaj sa po čet ka knji ge ko ji se po sle to ga ta ko ma lo
po mi njao da sum njam da bi ije dan či ta lac iskre no mo gao da ka že ka ko
je pri pr vom či ta nju po go dio ko je iz vor Pi po vih Oče ki va nja. A taj iz vor
go spod stva ko nač no sto ji pred Pi pom – oro nuo, iz bo ran, će lav, po gu ren,
čak po ma lo vu če sto pa lo kao da još uvek te gli bu ka gi ju – Pro vis, iz No vog
Ju žnog Vel sa, ro đen kao Ej bel Me gvič. Ovo je ar hi tek ta Pi po vog imet ka,
on ga je uzeo od Džoa i nje go ve liv ni ce i ospo so bio da se na sta ni upra vo u
Dru štvu ta štih na da.
„Da, Pi pe, dra gi de ča če, na pra vio sam od te be go spo di na...! Ži veo sam te ško
da bi ti ži veo la ko; ra dio sam na por no da bi ti bio iz nad ra da... Ka žem da znaš
ka ko je onaj ta mo go nje ni pas sa bu nji šta ko me si spa sao ži vot di gao gla vu
to li ko da mo že da stvo ri go spo di na – i, Pi pe, to si ti...”
„Da me Bog ubi je!” ve lim sva ki put – i iza đem na otvo re no i ka žem to pod
ve drim ne bom – „ali, znaj, ako se do ko pam slo bo de i no va ca, od tog de ča ka
na pra vi ću go spo di na!” I ta ko i ura dih....
I on da, dra gi de ča če, bi la mi je to na kna da, što po taj no zna dem da stva ram
go spo di na. Mo gu ždrep ci ko lo ni sta da me pra še dok ho dam; a šta ja ka žem?
Ka žem se bi, „Pra vim bo ljeg go spo di na ne go što ćeš ikad bi ti!”... Ka žem se bi,
„Ako ja ni sam go spo din, ni ti imam ško le, ba rem imam ta kvo ga”.

O DIKENSU
Ali Pi pov pri ja telj, Her bert Po ket, ko ji je ne što na u čio od svog oca,
ina če ne u spe šnog uči te lja, ka že da otkad je sve ta i ve ka ni ko ko u sr cu ni je
pra vi go spo din ni je to ni u op ho đe nju; da ni ka kav lak ne mo že pri kri ti ži lu
na dr ve tu, i što vi še la ka na ne se te, to će se vi še ži la po zna va ti. Ova se isti na
u naj ru žni jem ob li ku za pa ža kod Este li nog ka va lje ra, Ben tli ja Dra mla, či ja
je ži la iz ra že na kroz okrut nost i na si lje. Vi di se i u Pi po voj ka ri je ri: ne ke
ru žne ži le još se kroz lak pro vi de dok ih ne da će te škog ži vo ta ne ugla ča ju.
Ako Pip stvar no po sta ne go spo din, to ne će bi ti zbog ma te ri jal nih sred sta va
ko ja su za mi sli li nje go vi za štit ni ci, stvar ni ili na vod ni.
Je dan od na čin da Pip od ra ste je ste da ne gu je Osu đe ni ka. U po čet ku
pre ma tom čo ve ku i nje go vim od vrat nim na vi ka ma ne ose ća ni šta dru go
osim ga đe nja. Osu đe nik ko ma da hra nu pe ro re zom, gri ze je po stran ce pre osta
lim oč nja ci ma, po sled nji za lo gaj hle ba bri še o pr ste pre ne go što ga pro guta.
Ali Pip je du go bio Osu đe ni kov šti će nik, i ulo ge su se pro me ni le. Čo vek
je osu đen za ne bro je ne zlo či ne, do ži vot no prog nan a ri zi ko vao je ži vot da bi
se vra tio i vi deo tog go spo di na. Na sve ovo ga je pod sta kla – što je mo žda
po ve za no sa nje go vim na gon skim od no som pre ma hra ni – stra vič na žud nja
za lju ba vlju. Vi di mo, me đu tim, bo lan kon trast iz me đu ra do sti ko ju Osu đenik
ose ća kad gle da Pi pa, s jed ne stra ne, i od boj nost ko ju Pip ose ća pre ma
Osu đe ni ku, s dru ge stra ne. A opet, Pip ga pre ru ša va, sa kri va, ku je pla no ve
ka ko da ga pro šver cu ju iz ze mlje. Upr kos sa mom se bi, po či nje pre ma nje mu
da ose ća sa mi lost, ako je to je di no ose ća nje ko je se mo že ima ti pre ma bi ću
ko je pa ti. On je do te me re ne sve stan svo jih ose ća nja da o nji ma go vo ri kao
o omek ša va nju Osu đe ni ko vog po na ša nja. U stva ri, po či nje da po pu šta Ej belu
ili Ave lju – osu đe nik ba rem ni je Kain – što je u ži vo tu ma lo pu ta či nio.
Po ku šaj da pro šver cu ju Osu đe ni ka pro pa da i čo vek pri li kom hva ta nja
bi va ozbilj no po vre đen. Pip, se de ći kraj nje go vog kre ve ta, ko nač no po či nje
da iz ra sta u go spo di na.
Jer sa da se sva mo ja zga đe nost nji me is to pi la, i u go nje nom, ra nje nom, oko vanom
stvo ru ko ji me je dr žao za ru ku, vi deo sam sa mo čo ve ka ko ji je na me ra vao
da mi bu de do bro tvor, i ko ji je, uz ve li ku po sto ja nost, niz go di na sa mnom sa ose
ćao to plo, za hval no i ve li ko du šno. U nje mu sam sa mo vi deo mno go bo ljeg
čo ve ka ne go što sam ja bio pre ma Džou.
Prem da osu đen, mi lo sti vo je što osu đe nik umi re pre po gu blje nja. I kao
osu đe ni ku zbog te ških zlo de la, imo vi na mu bi va pre da ta Kru ni. Ta ko Pi pu,
spa se nom od po šte nog za na ta, va lja da otvo ri če tvo ro oči ju. Ka ko se po vera
va pri ja te lju: „U te škom sam du gu – ve o ma te škom za me ne, ko ji ni kakvih
oče ki va nja ne mam – a ni sam vas pi tan ni za ka kav po ziv, i ni sam sposo
ban ni za šta.” Kroz ovo sa zna nje ko nač no je shva tio osno ve od luč no sti i
s a m o p o š to v a nj a .
Ipak, i ra ni je je bi lo onih ko ji su u Pi pu pre po zna va li obri se čo ve ka, što
on na kra ju i po sta je. Za i sta je ja dan stvor ko ji ne ma ba rem jed nog dru ga
95

treći program LETO–JESEN 2011.
96 sprem nog da ga uzme u za šti tu. Što je Tre dlis Ko per fil du, to je Her bert
Po ket Pi pu, ali sa jed nom raz li kom. Iako se mla di Pip ose ća nad moć nim
u od no su na pri ja te lja ide a li stu, kao i Ko per fild u od no su na Tre dli sa, stari
ji Pip ko ji pri ča pri ču pri zna je – kao što sta ri ji Ko per fild ne će – da je
čo vek ko me je ne ka da imao sme lo sti da pri di ku je nad mo ćan po tr pe lji vo sti
i d o bro t i.
Po svoj pri li ci, Her bert je bio isto to li ko sve stan Pi po vih ne do sta ta ka
za tr pe zom kao što je – u dru gom de lu – Pip sve stan Osu đe ni ko vih ne dosta
ta ka. Ali ono od če ga se Pip uža snut tr za, Her bert pri hva ta sa ne žnim,
nje mu svoj stve nim hu mo rom.
Da nač nem te mu ta ko što ću po me nu ti da u Lon do nu, iz stra ha od ne zgo da,
ni je obi čaj sta vlja ti nož u usta, i dok je u tu svr hu na me nje na vi lju ška, ne gu ra
se du blje ne go što tre ba... Uzmi dru gu ča šu vi na, i opro sti mi što po mi njem da
dru štvo u ce li ni ne oče ku je od oso be da bu de ta ko stro go sa ve sna u pra žnje nju
ča še da joj okre ne dno na go re sa ru bom na no su...
Her bert je po mno go če mu go spo din ka kav je Pip tre ba lo da bu de,
ali kod nje ga go spod stve nost do la zi pri rod no. Simp to ma tič no, dok se Pip
mo ta oko Este le kao da je ona sim bol kla snih te žnji, Her bert se gnu ša svoje
da le ko vi še sno bov ske sre di ne do ka zu ju ći to ve rid bom sa si ro ma šnom
de voj kom ko ja je tek kćer one spo so blje nog brod skog bla gaj ni ka. Mla di Pip
isme va se Her ber to vim oče ki va nji ma, ko ja su stvar no pri lič no ma glo vi ta.
Her bert je uve ren da će, se de ći u po slov ni ci i gle da ju ći oko se be u Si ti ju,
po če ti da osi gu ra va bro do ve, on da tr go va ti svi lom sa In di jom a še će rom
sa Ka ri bi ma, i na kra ju pre vo zi ti slo no va ču sa Cej lo na. Ali ova oče ki va nja
ba rem se mo gu is pu ni ti sa mo nje go vim na po ri ma; on se ne za no si, po put
Pi p a , h i rom t a j an s t ve n o g p o k ro v i te lj a .
Pri ja telj stvo dvo ji ce mla di ća u po čet ku je ma hom jed no smer no. Pip
ne či ni ni šta za Her ber ta, osim što ga uva lju je u du go ve. Sta ri ji Pip, dok
pri ča pri ču, pri zna je da je pri hva tao sve luk su zni je ži vot ne na vi ke: „Mo je
ras ko šne na vi ke po ve le su nje go vu krh ku pri ro du u tro ško ve ko je ne mo že
da pri u šti, is kva ri le jed no stav nost nje go vog ži vo ta, i po mu ti le mu mir zebnja
ma i ža lje nji ma.” Pi pov na čin da to na dok na di – a mo žda i da pri kri je
pod sve snu kri vi cu – je ste da ga ki nji re či ma po put ovih: „Bu di čvrst, Herber
te... gle daj svo ja po sla. Ble ni u njih dok se ne po me tu”, na šta ne sreć ni
Her bert od go va ra, sa svim isti no lju bi vo, da ona me tu nje ga. Ali, kao što je
znak Pi po vog od ra sta nja u go spo di na sa ža lje nje ko je sve vi še ose ća pre ma
Osu đe ni ku, ta ko se i ra ni znak nje go ve omek ša le pri ro de vi di u to me što
odva ja deo pri ho da ka ko bi Her ber tu po mo gao da stek ne or tač ki sta tus
u jed noj po mor skoj fir mi. Nje go va oče ki va nja su ba rem ne ko me uči ni la
do bro. I po sred no, ovaj ne se bi čan po stu pak okre nuo se u nje go vu sop stvenu
ko rist, iako je to bi la ko rist ko ju ni ka da ni je mo gao ni da pred vi di. Jer,
ka da mu sva Oče ki va nja pro pad nu, Pip tra ži i na la zi po sao u Her ber to voj

O DIKENSU
fir mi. Kao Ar tur Kle nam u Ma l oj D o r it , nje gov put kroz ži vot od re đen je
da bu de skro man, ali ko ri stan.
Znak Pi po ve pr vo bit ne mi lo sti vi di se u to me što je čak i u ra nim
da ni ma bio spo so ban da za do bi je Her ber to vo pri ja telj stvo. Dru gi pri ja telj
u ro ma nu još je ma nje ve ro va tan – ni ko dru gi do Dže ger sov ća ta, dr ve ni
Džon Ve mik. U svom pr vom po ja vlji va nju Ve mik je pred sta vljen kao do datak
go spo da ru: čvrst, suv, sa usti ma ob li ka i oso bi na po štan skog san du če ta
– vešt u pri ma nju in for ma ci ja, ali ne do zvo lja va da ijed na bu de iz vu če na.
Pa ipak, čak i u pr vom opi su, ima zna ko va da je reč o po pu stlji voj lič nosti.
Udu blje nja na nje go vom dr ve nom li cu, sa mo da je tek stu ra bi la mek ša,
la ko bi po sta la ja mi ce. A i is po sta vlja se da je van rad nog vre me na, kod
ku će, Ve mik sa svim dru ga či ja oso ba. Jed nog da na od vo di Pi pa da le ko od
lon don ske pra ši ne, na se o sko ima nje u Vol vort. Ta mo je sa gra dio ku ći cu
ko ja je pra vi za mak za jed nog En gle za. Njen krov oivi čen je ma lim be de mima;
okru že na je ma lim op ko pom, ko ji pre mo šću je ma ju šni po kret ni most.
Iza ovog utvr đe nja sme šte ni su pro tiv o tro vi Ve mi ko vom Dru štvu Dže ger sa
i su da – nje gov osta re li otac, pri ja te lji ca, ba šta, mi ni ja tur ni ba zen, pra se.
Ho da ju ći ka ku ći sva ko ve če iz Lon do na, po ste pe no se od advo ka to vog ća te
pre tva ra u pa žlji vog si na i – ako je do lič no – lju bav ni ka. Ko li ko god ima nje
bi lo skrom no, sve do či o do mi šlja to sti svog vla sni ka. Ulaz se ču va, Dže gers
ni ka da ni je ni čuo za ima nje, a Pi pov ula zak po ka zu je – što se Her ber ta ti če
– da je pra vi pri ja telj u mla di ću pri me tio zna ke po čet ne mi lo sti. A to što
se na kra ju Ve mik že ni ver nom go spo đi com Ski fins na go ve šta va da udublje
nja ipak mo gu da po sta nu ja mi ce. Ka da pre va zi đe mo za blu de mla dosti,
sti če mo od re đe nu pred sta vu o ze mlji oko nas, ima mo ma pu i ne ko li ko
po štan skih sta ni ca, sa mo ako smo u sta nju da smog ne mo hra bro sti da se
na njih oslo ni mo.
Po ka za telj Pi po ve zre lo sti je me ra sa o se ća nja sa dru gi ma, a ovo ga –
ta ko ka že glav na te ma knji ge – za i sta či ni go spo di nom. Otu da su mo žda
Ve li ka o če ki v a nj a p o s ve ć e n a D i ke n s o vom s k rom n om pr i j a te lju, ve l e č a s n om
Čan si ju He ru Ta un zen du. U stva ri, u ce loj knji zi go spod stvo se na la zi ta mo
gde se, po mi šlje nju mla dog Pi pa, naj ma nje oče ku je. U de ča štvu ga unesre
ću je go spo đa Gar dže ri, am bi ci ju mu pot hra nju je go spo đi ca Ha vi šam,
fru stri ra ga Este la, a ko nač no ga ma me go spo din Dže gers i nje go va pri ča
o Ve li kim Oče ki va nji ma. Na kra ju, mo ra da pri zna da je ote lo vlje nje pravog
go spod stva upra vo ono iz če ga je uklo njen. To se vi di u ži vo tu ko va ča
Džoa.
Od nos iz me đu Džoa Gar dže ri ja i de ča ka Pi pa iz gra đu je se po ste pe no.
Re tro spek tiv no, ima ju ći u vi du sce nu ka da njih dvo ji ca se de je dan po red
dru gog kraj og nji šta gle da ju ći u pla men i ča vr lja ju ći, nji ho va ve za de lu je
slo že no. U stvar no sti pak ta kvo za jed ni štvo po ja vlju je se kao ra štr ka ne oaze
u do sta ne u jed na če nom okru že nju. Džo i Pip, za pra vo, igra ju raz ne igre: na
97

treći program LETO–JESEN 2011.
98 pri mer, sva ko ve če obo ji ca po di žu kri šku hle ba sa pu te rom da po ka žu ko liko
su od ma kli. I, ma da nam Di kens su ge ri še da se ovo de si lo ne bro je no
pu ta, pr va pri li ka gde to vi di mo je noć ka da Pip kra de hra nu za Osu đe ni ka.
Iz me đu osta log, ovo pod ra zu me va da Pip kri šku hle ba sta vi u pan ta lo ne i
da se pre tva ra da ju je ce lu pro gu tao.
„Ve lim ti, znaš!” pro mr mlja Džo, vr te ći gla vom u znak ozbilj ne opo me ne. „Pi pe,
sta ro mom če! Se bi ćeš uči ni ti na žao. Za sta će ti ne gde. Ni si ga mo gao sa žva ka ti,
Pi pe... Ako mo žeš is ka šlja ti i ko ma dić, Pi pe, pre po ru ču jem ti da to ura diš,” re če
Džo za be zek nut. „Ma ni ri su ma ni ri, ali ipak zdra vlje je zdra vlje”.
Nji hov raz go vor stal no pre ki da Pi po va se stra, Džo o va že na, ko ja je
uvek oko ne če ga go ro pad no ras po lo že na. Pre ma obo ji ci se po na ša ve o ma
slič no, kao pre ma za o sta loj de ci – Džoa po vla či za zu lu fe, a Pi pa po li va
vo dom sa ka tra nom. Tu je i je dan dir ljiv od lo mak ka da Džo Pi pu ob jašnja
va – ozbilj no, ali na ni vou de te ta – raz log što se ne bu ni pro tiv ta kvih
p o s tu p a k a .
Moj otac, Pi pe, on ti je pi jo, i kad bi se opi jo, ja ko mi je če ki ćao po maj ci.
To je valj da bi lo je di no če ki ća nje od nje ga, osim mo žda po me ni što je. A
po me ni je če ki ćao sa sna gom jed na koj sa mo sna zi sa ko jom ni je če ki ćao po
na kov nju. – Ti slu šaš i raz u meš, Pi pe?... Pa, se stra ti je ve li ki um... A ja ni sam
ve li ki um... I na kra ju, Pi pe – i ovo že lim da ka žem vr lo ozbilj no da znaš, sta ro
mom če – vi dim pu no mo je jad ne maj ke, že ne što rin ta i rm ba či, i sla ma do bro
sr ce i ni ka da ne ma od mo ra za ži vo ta, da me smrt no stra ši ne bi li ja po gre šio
i ne ra dio do bro že ni, i da le ko ra đe bi od ta dva kre nuo lo šim dru gim pu tem,
i ma lo pro pa tio lič no.
Pra vi go spo din se ne po zna je po la ku; a Džo ga si gur no ne ma ni malo.
Ume sto to ga, du bo ko raz u me dru ge. Šta vi še, ima svo je me sto u sve tu,
i is pu nja va ga div no. Spo ro uči lek ci je ko je Pip po ku ša va da mu pre ne se,
ali ma njak zna nja po sra mlju je Pi pa, a ne nje ga. Ka že, sa ne sve snom iro nijom:
„Ta ko sam glup. Sa mo sam maj stor mog za na ta.” Pip mo ra da od ra ste
i shva ti da je on sam pre sa đen iz po šte nog po zi va u skup la žnih na da u
šu pljem Dru štvu, i shod no to me ni je sta sao ni za šta. Ko li ko je on da bo lje
bi ti maj stor svog za na ta!
Di kens je ve o ma us pe šan u sli ka nju Džo o ve ve šti ne kao ko va ča. Tre ba
za pam ti ti da je ovo čak i ta da bio za nat ko ji iz u mi re: sa se bi svoj stve nim
ata vi zmom te že se ob ra ču na va sa na pred nom teh no lo gi jom ne go što ima
pri li ku pro tiv Sti ve na Blek pu la u Te škim v re m e ni m a ili Da ni je la Doj sa u
Ma l oj D o r it . Kao Lan glan dov Pe tar Orač ili Vor dsvor tov Majkl, Džo je otelo
tvo re nje rad nog do sto jan stva; ra da ko ji je Pip ta ko pre zi rao ka da je žu deo
za na pu šta njem liv ni ce.
Džo mo že da iz gle da ne pri klad no sa mo ka da se gle da iz van svo je prirod
ne sre di ne. U kom bi ne zo nu, Džo je do bro skro jen ko vač; ode ven u

O DIKENSU
ne delj no ode lo, iz gle da kao stra ši lo. Ali ta kvu ode ću no si sa mo ka da od la zi
u fi no okru že nje, a Di kens ovu neo bič nost pre tva ra u pred nost, ko ri ste ći
je kao sred stvo za uka zi va nje na gra ni ce fi no će. Osu đu je Este lu za to što
po či nje da se ru ga Džou; osu đu je Pi pa još vi še za to što se sti di Džoa a ne
Este le, ko ja ga isme va. Ko je u ovoj si tu a ci ji da ma, a ko go spo din? Ne osuđu
je Džoa, već go spo đi cu Ha vi šam što u jed noj pri li ci ni je u sta nju da joj se
ne po sred no obra ti. Još jed nom se Pip sti di nje go ve ozbilj no-ko mič ne ora ti o
ob li qu a ; ali ko je u sme šni joj si tu a ci ji, pre zre la mla da ili ko vač u ne delj nom
ode lu? Ka da Džo tvr do gla vo od bi je da pri hva ti Dže ger sov no vac ume sto
Pi po vih uslu ga, advo kat iz Lon do na sma tra ga za se o skog idi o ta. Ali ko
je in te li gent ni ji – onaj ko od re đu je ce nu ljud skoj lju ba vi ili onaj ko zna da
je to dar ko ji ni je za raz me nu ili na pro da ju? U sva kom su sre tu sa fi nim
Dru štvom, Džo ov ma njak pri klad no sti pre ma sa go vor ni ci ma po ka zu je da
gre še oni, a ne on. To što je Džo sve što Pip že li da na pu sti, a Dru štvo Este le
sve što že li da stek ne, naj ve ća je osu da svih Pi po vih stre mlje nja.
U ovoj knji zi pra va go spo da ni su ni Pip ni Draml, ne go Džo. Ko va če va
sna ga je ogrom na, i to ne sa mo u sva ko dnev nim po slo vi ma. Sa mo dva pu ta
gu bi str plje nje. Jed nom, ka da mu že na bu de uvre đe na, udar cem ba ca kal fu
u pra ši nu; dru gi put, ka da se nje go va lju bav pre ma Pi pu do ve de u pi ta nje,
obre cu je se na do mi nant nog Dže ger sa i pre pla ši ga – on je je di na oso ba
ko joj je ovo ika da po šlo za ru kom. Ka rak te ri stič no je za ovog go spo di na da
usta je u od bra nu sa mo dva put: jed nom za rad že ne, dru gi put za rad de te ta.
I kao pra vi go spo din, Džo zna ka ko da bu de ne žan. Di kens po re di njegov
do dir sa do di rom par nog če ki ća ko ji mo že da slo mi lo ba nju ili po milu
je ja je. Pr vi put po se ću je Pi pa u Lon do nu – u ko mič noj, a opet vi dlji vo
gor koj sce ni, Džo ne zna ka ko da se obra ti od ra slom Pi pu, a Pip ne ma strplje
nja s njim jer mu stal no is pa da še šir; uz to po ka zu je i dru ge zna ke sti da.
Pi pu ne pa da na pa met da, ka da bi on bio opu šte ni ji pre ma Džou, Džo bi –
iz van svog uobi ča je nog okru že nja – bio opu šte ni ji pre ma Pi pu. On na pu šta
Pi pov stan, i vi še se ne vra ća sve dok Pip ne po sr ne – zbog Osu đe ni ka, zbog
Este le, zbog du ga, zbog gro zni ce – i ta da ga ne gom, uz do dir, ka ko Di kens
ka že, kao an đe o sko kri lo, vra ća u ži vot Ka da Pip ko nač no ozdra vi, sa zna je
da se Džo vra tio istin skom po zi vu: mo čva ri i liv ni ci.
Po red Džoa, tu je i Bi di. Ona, naj u spe li ja od Di ken so vih kuć nih an đela,
pred sta vlja tri jumf ne na me tlji vo sti. Iako ma lo go vo ri, sve što ka že ima
smi sla. Pr vo je vi di mo kao na stav ni cu u ško li za de cu, a po tom kao ku ćepa
zi telj ku kod Džoa ka da mu že nu obo ri ne po zna ta ru ka. Ne ma raz go vo ra
iz me đu nje i Pi pa u ko me ona ne is pa da bo lja: ne za to što ho će da po bedi,
već za to što je to što pri ča tač no. Ka da on Bi di ka že da že li da po sta ne
go spo din zbog Este le, ona pri me ću je:
„Da li že liš da bu deš go spo din, da joj pr ko siš ili da je osvo jiš?”...
„Ne znam”, od go vo rih ne ras po lo že no.
99

treći program LETO–JESEN 2011.
100 „Jer ako je ra di pr ko sa”, na sta vi Bi di, „mi slim da bi – ali ti naj bo lje znaš –
to mo glo bi ti bo lje i ne za vi sni je uči nje no ta ko što za nje ne re či ne ćeš ma ri ti. A
ako je ra di osva ja nja, mi slim – ali ti naj bo lje znaš – da ni je vred na osvajanja.”
Bi din sta me ni re a li zam sto ji kao pri go vor Pi po vom nar ci so id nom
ro man ti zmu, i mla di Pip ga pre zi re. U ne do stat ku od go vo ra – jer on ne zna
naj bo lje – spa da na sit ni ča vu svo je gla vost de te ta. U Bi di nu mu drost ne ma
sum nje: br zi na sa ko jom us put stek ne obra zo va nje, ne pri met na efi ka snost
sa ko jom vo di Džo o vo do ma ćin stvo – to li ko dru ga či ja od go ro pad no sti
go spo đe Gar dže ri – spo lja šnji su sve do ci unu tra šnje sna ge ka rak te ra.
U sva kom od su sre ta sa Pi pom Bi di na gla ša va pri med bu da go spo din
is pu nja va svo je me sto na sve tu i po ka zu je ob zi re pre ma dru gi ma. U svo joj
mla do sti Pip je do volj no grub i bez o se ća jan da ka že Bi di ka ko ju je mo gao
za vo le ti da ta da ni je imao že lje ko je je imao. Go di na ma ka sni je, oka ljen
i pro či šćen ra znim is ku še nji ma, pro ni če u nje nu pra vu pri ro du. Ali ovaj
ošte će ni go spo din ne mo že vi še ni kad da se vra ti ti u liv ni cu. Pip se za i sta
po du hva ta po kaj nič kog po vrat ka, a da ap surd bu de ve ći: na me ra mu je da
pri zna Džoa za pri ja te lja, a Bi di za že nu. Ali Bi di no ne iz me nje no vi đe nje
ono ga što ne ko ga či ni go spo di nom omo gu ća va joj da Džou bu de pri klad na
pri ja te lji ca, a Pip sti že tek da ih vi di ven ča ne.
Pa čak i ovo pru ža ma lo na de. Do bi ja ju si na ko ga na zi va ju Pip, i on –
kao Pip iz sta rih da na – za u zi ma sto li cu kraj va tre, a šti ti ga Džo o va bu ti na.
Na me će se za klju čak da ovog Pi pa ne će ote ra ti go ro pad na su ro gat-maj ka,
ni ti će ga u is ku še nje do ve sti neo pi plji ve utva re i ta ko ga na te ra ti da tra ži ti
lek za ta šta oče ki va nja. Ukrat ko, ov de se ja vlja na da da će Džo ov sin mo žda
is pa sti čo vek ko ji je Pip mo gao da bu de.
Ce la rad nja pro su đu je se to kom svog od vi ja nja. Je dan ta kav na čin prosu
đi va nja po sto ji kao ko mič no olak ša nje, po seb no vi dlji vo u pa ro di ja ma
Pi pa i nje go vih pre ten zi ja. Na pri mer, ka da se Pip vra ća u rod no se lo da
po se ti go spo đi cu Ha vi šam, pa žlji vo iz be ga va da vi di Džoa. Ni skost ovog
po stup ka pa ro di ra ko va čev še grt, ko ji je u go spo da re voj rad nji vi deo Pi pov
pre o bra žaj iz ko va ča u den di ja.
No sio je tor bu za ak ta kao ja vr ska put, i je zdio niz tro to ar pre ma me ni s dru ge
stra ne uli ce, pra ćen gru pom us hi će nih mla dih dru ga ra ko ji ma je s vre me na
na vre me pod vi ki vao, uz od ma hi va nje, „Ne po znam vas!” Re či ne mo gu opisa
ti ko li ko mi je je da i bo la za dao Tre bov mo mak, ka da je pro šao mi mo me ne,
po di gao krag nu, is kri vio raz de ljak, pod bo čio ru ku, i pro vrc kao, uvi ja ju ći lakto
ve i te lo, i, ote žu ći, pra ti o ci ma go vo rio: „Ne po znam vas, ne po znam vas,
du še mi ne po znam vas!”
I Vopsl, cr kve njak ko ji se pe nje na po zor ni cu, za ni mlji vo pa ro di ra ce li
tok Pi po ve ka ri je re. U se lu ga tr pe zbog zvon kih ot pe va u cr kvi, re ci ta ci ja
na za ba va ma i pre ci znog na či na na ko ji sva ko ve če či ta no vi ne mu šte ri jama
Ve s e lih ske l e d ž i j a . Za ve den am bi ci jom, tra ži sre ću na lon don skoj sce ni,

O DIKENSU
i de bi tu je ni ma nje ni vi še ne go kao Ha mlet. Ali nje go vo če lo i ko vr dže su
ne u red ni, še šir pre ma li, pu bli ka ga po zdra vlja po vi ci ma, ko ra ma po mo randže
i po vre me nim uz vi ci ma „Amin”, i sve u sve mu br zo po sta je ja sno da je
ci ljao pre vi so ko. Kao ume re no na da ren ama ter u svom okru že nju, iz gleda
sa svim sme šno pred ve ćom pu bli kom. Sve ovo pot pu no je auten tič no:
go spo da za lu đe na po zor ni com ima la su na vi ku da pla ća ju pri vat na po zo rišta
ka ko bi ih pu sti li da ga ze po da ska ma: ja sno je da Vopsl tra ći ušte đe vi nu
na glav nu ulo gu kod Šek spi ra! Si ro va gra đa za ovo mo že se na ći u Di ken sovom
član ku „Po zo ri šne lam pe” (Do ma ća reč, 10. fe bru ar 1855. go di ne).
Za klju čak je ja san: Pip čak i sa nja da on lič no igra Ha mle ta Du hu
go spo đi ce Ha vi šam, a da ne zna re či ulo ge. I Vop slo va se oče ki va nja, kao i
Pi po va, ne mi nov no ru še. Pre ko pla ka ta po sta je ver ni cr nac, ko mič ni Ta tarin,
a za vr ša va kao Ča rob nja kov še grt; ve ro vat no jer mu je po ne sta lo novca.
A i ulo ge ko je igra na go ve šta va ju glav nu te mu knji ge; ovo je po seb no
tač no za po sled nju te mu. Kao i Pip, do zvo lio je da ve ra u se be po be di sve
ta len te ko je je imao.
No va pa ro dij ska fi gu ra pre po zna je se u Džo o vom kal fi – Or li ku. On se
iz vla či iz uglje ne pra ši ne i no si sa so bom jak dah liv ni ce. Na nje ga se sumnja
da je uda rio Pi po vu se stru, što stva ra ne ku po ni zno sti u njoj, ali Or lik
ne uči ni šta iz nje nog hri šćan skog pra šta nja. U pri lič no ne va žnoj epi zo di,
po ku ša va Pi pu da odu zme ži vot, no ipak be ži. Or lik pred sta vlja si le dži ju
ko ga je Pip bio že ljan da osta vi za so bom; u knji zi on naj vi še li či na go spodi
na Dra mla. Po li ra na ili ne is po li ra na, ži la se sa svim ja sno vi di. Na kra ju
bi va utam ni čen za to što je opljač kao dru gog Pi po vog la žnog po kro vi te lja,
uj ka Pamblču ka. Na ču dan na čin, ovaj dru gi lik pod se ća nas na go spo đicu
Ha vi šam, pod ra zu me va no po la žu ći pra vo na stva ra nje Pi po vo vog imetka
i, kao go spo đi ca Ha vi šam, fi zič ki pro pa da. Nje go vo ve zi va nje i gu še nje
ko mič na je pa ro di ja po ža ra ko ji gu ta Pi po vu pse u do za štit ni cu. Još jed na
pa ro di ja je Kom pi son, lik sli čan Mank su, ko ji kroz ce lu knji gu kra de. On
pod sti če Osu đe ni ka na zlo čin a na kra ju je agent ko ji ga hva ta. I on je la žni
go spo din ko ji je u da le koj pro šlo sti osta vio go spo đi cu Ha vi šam. Ali ni kad
mu ni je do zvo lje no da ne po sred no sta ne pred nas, već se po ja vlju je iz senke,
ne kao ju nak, već kao po kre tač si žea.
Sve ove pa ro di je ma lo bi zna či le da u pro zi ne ma in to na ci je. Ona je
iz u zet no flek si bil na, spo sob na da pre ne se oštri di ken sov ski pre zent sa
ko men ta rom, im pli cit nim ili eks pli cit nim, što omo gu ću je na knad no prosu
đi va nje. To de lu je ta ko kao da pri po ve dač u sva kom tre nut ku u gla vi ima
pro šlost, sa da šnjost i bu duć nost glav nog ju na ka. I ov de mo ra mo još jednom
da na gla si mo da Pri po ve dač ni je mla di Pip, ne go sre do več ni go spodin
Pi rip, ras tu žen i pro či šćen pu sto lo vi na ma i ne u spe si ma svo jih mla dih
da na. Sve ovo stva ra slo že ni efe kat mno go upe ča tlji vi ji od žu stre, ki ne mato
graf ske pri če De j v i d a Ko p e r f i l d a .
101

treći program LETO–JESEN 2011.
102 Ana li za po ka zu je da se pro me na in to na ci je po sti že na tri raz li či ta na čina.
Pr vi se vi di u već na ve de nim ci ta ti ma: do ga đa ji se pred sta vlja ju istovre
me no sa svo jim na knad nim pro su đi va njem. Po sto ji i me đu fa za u ko joj
se pro su đu je otvo re ni je: pro su đi va nje je ve za no za do ga đa je, ali je umetnu
to iz me đu njih. Na pri mer, ka da Pip op tu ži Bi di da mu za vi di na bo gatstvu,
či ta lac mo že ose ti ti da nje mu ve o ma mno go tre ba za opro štaj. Pip joj
dvo smi sle no go vo ri da je ovo lo ša stra na ljud ske pri ro de. Pri po ve dač hva ta
dvo smi sle nost i na sta vlja je na sle de ći na čin: „U kom po gle du, bez ob zi ra na
nje go vu pri me nu, otad imam raz lo ga da mi slim ka ko sam bio u pra vu.” Je zik
ovih upa di ca raz li ku je se od je zi ka dra ma tič nog pri po ve da nja: pri me ću je se
da je reč nik od me re ni ji, kao ov de: „po gled”, „raz log”. Isto ta ko, pri met no je
ose ća nje pro te klog vre me na iz me đu pro ži vlje nih i na sli ka nih sce na.
Tre ći na čin na ko ji Di kens na go ve šta va pri su stvo sta ri jeg Pri po veda
ča, a otu da i zre li jeg pro su đi va nja u od no su na ono ko je se od mla dog
Pi pa mo že oče ki va ti, je ste nje go vo eks pli cit no ko men ta ri sa nje rad nje. Ovi
ko men ta ri li še ni su pu ke is pra zno sti sa mim tim što su čvr sto uklo plje ni
u kon tekst. Ko men ta ri ko je sta ri ji Pip da je o svo joj za lju blje no sti u Este lu
do sti žu gra v i ta s do stoj nu dok to ra Džon so na lič no.
Ka kav god ton ima la pre ma me ni, ni sam mo gao da joj ve ru jem ni za jo tu, ni ti
da ulo žim tra čak na de; a opet sam na sta vljao i pro tiv ve re i pro tiv na de. Za što
to po na vlja ti hi lja du pu ta? Ta ko je uvek bi lo...
Ka ko je vre me od mi ca lo, sti cao sam te žak uti sak da je Este la uda ta. Pla še ći se
da to po tvr dim, iako je bio sa zdan sa mo na ube đe nju, iz be ga vao sam ku po vi nu
no vi na... Za što sam na ku pio ovu po sled nju ne sreć nu kr pi cu na de ko ja je ras para
na i od le te la u ve tar, ka ko da znam? Za što si ti, ko ji si ovo pro či tao, po či nio
tu svo ju slič nu ne do sled nost, pro šle go di ne, pro šlog me se ca, pro šle ne de lje?
Kao da se Pri po ve dač pre ko gla va svo jih ju na ka obra ća sa mom či tao
cu. A ipak, ovo ni je mo ra li stič ko uda lja va nje ko je na la zi mo kod Fil dinga
i Te ke ri ja, jer to go vo ri sre di šnji lik, osta reo i pro či šćen is ku stvom ko je
ka zuje.
Po ste pe no, kroz knji gu, ka ko oče ki va nje za oče ki va njem po sta je prah,
pro ta go ni sta do spe va do ozbilj no sti to na ko ju od re đu je Pri po ve dač. Či ta lac
u ka sni jim eta pa ma, ne mo že ta ko la ko da raz dvo ji mla dog Pi pa od sta rije
lič no sti. Se ća mo se sce ne ka da go spo đi ci Ha vi šam opra šta nje nu dvoličnost:
Da li sam mo gao da je gle dam bez sa mi lo sti, vi de ći nje nu ka znu u ru i ni u ko ju
se pre tvo ri la, u du bo koj ne po de sno sti za ze mlju na ko ju je do šla, u ta šti ni tu ge
ko ja je po sta la vr hov na ma ni ja, kao ta šti na ka ja nja, ta šti na gri že sa ve sti, ta šti na
bez vred no sti i dru ge ču do vi šne ta šti ne ko je su pro kle te na sve tu?
Sli čan uči nak, ovaj put kroz di ja log, po sti že se i ka da Pip tra ži oproštaj
od Džoa. Mo žda se ta ko po sta je go spo din: pro la skom kroz po ni že nje

O DIKENSU
pra šta nja i do bi ja nja opro šta ja. Ali tra že na ka zna je ve li ka, i u Pi po vom
po vrat ku u liv ni cu po sle to li kih go di na na Is to ku pri po ved na gra đa po či nje
da po ka zu je na zna ke gre ša ka. Lap sus se po ja vlju je po sle pi ta nja ko je Bi di
upu ću je Pi pu o nje go voj iz gu blje noj lju ba vi – „Si gu ran si da se ne raz di reš
zbog nje?” U tek stu ko ji je pred na ma Pip sa okle va njem od go va ra ka ko
mi sli da se ne raz di re. Za tim, sle di sce na u ko joj po no vo po se ću je ku ću
go spo đi ce Ha vi šam i slu čaj no sre će udo vi cu Este lu. Za klju čak tog su sre ta
je da će se njih dvo je opet zdru ži ti i ven ča ti. Ovu iz me nu pred lo žio je Bulver
Li ton i uneo je u pri pre mlje ni ru ko pis. Ali to je kri vo tvo re nje sve ga što
se u knji zi zbi lo. Jer ja sno je da, po sle onog kroz šta je pro šao, Pip ima sr ca
da sa o se ća i pra šta; sva spon ta nost lju ba vi ipak je iz nje ga uklo nje na. Sjedi
nje nje sa Este lom uop šte ne od go va ra pret hod nom pri po ved nom to nu.
Bi lo ka ko bi lo, pre do stro žnost ko ju či ta lac mo že se bi da do zvo li je ste iz bor
da či ta naj bo lje od auto ro vih po sto je ćih pla no va. U ovom slu ča ju či ni mi
se da je Di ken so va pr vo bit na za mi sao ube dlji vi ja od iz me ne. Ako se vra timo
Pi po vom iz vor nom od go vo ru na Bi di no pi ta nje, ot kri će mo da se knji ga
bli ži ozbilj nom, ne iz be žnom za ključ ku.
„Dra gi Pi pe”, re če Bi di, „si gu ran si da se ne raz di reš zbog nje?”
„Si gu ran sam i uve ren, Bi di.”
Pro šle su još dve go di ne pre ne go što sam je vi deo lič no. Čuo sam prethod
no ka ko vo di ve o ma tu žan ži vot, da je raz dvo je na od mu ža ko ji se s njom
ja ko okrut no po na šao, i ko ji je po stao do sta ču ven kao zbir gor do sti, su ro vo sti
i po dlo sti. Čuo sam o smr ti nje nog mu ža (u ne zgo di ko ja je pro is te kla iz lo šeg
op ho đe nja sa ko njem) i o to me da se pre u da la za ne kog šrop šir skog le ka ra
ko ji je, pro tiv svog in te re sa, jed nom ve o ma mu žev no is tu pio, u pri li ci ka da je
po slov no po se tio go spo di na Dra mla, i pri su stvo vao ne kom ne ču ve nom po stupku
pre ma njoj. Čuo sam i da taj šrop šir ski le kar ni je bo gat, i da ži ve od nje nog
lič nog imet ka. Vra tio sam se u En gle sku – u Lon don, i še tao sam Pi ka di li jem
sa ma lim Pi pom – ka da mi pri tr ča ne ki slu ga sa pi ta njem da li bih se vra tio
do jed ne da me u ko či ji ko ja ho će sa mnom da pri ča. Be še to ma la ko či ja sa
po ni jem, ko ju je da ma i vo zi la; i da ma i ja se otu žno zgle da smo. „Ja ko sam se
pro me ni la, znam; ali mi sli la sam da bi i ti, Pi pe, vo leo da se ru ku ješ sa Estelom.
Po dig ni to kra sno de te da ga lju bim!” (Pret po sta vi la je, mi slim, da je de te
mo je.) Bi lo mi je ja ko dra go što sam s njom raz go va rao; jer po nje nom li cu i
po nje nom gla su, i po nje nom do di ru, uve ri la me je da je pat nja bi la da le ko
ja ča od uče nja go spo đi ce Ha vi šam, i da joj je po da ri la sr ce da shva ti ka kvo je
mo je sr ce bi lo.
Ovo „bi lo” od re đu je ton Pri po ve da ča u ce lom od lom ku, ton do ko ga
Pip mo ra da do ra ste. Jer on ni je ro đen kao go spo din, kao Džo i Her bert i
Ve mik; a iz ra sti u go spo di na zna či ve li ku žr tvu se bič ne te žnje ko ja će izazva
ti od go va ra ju ći gu bi tak stra sti i na go na. Pa ipak, ovo je je dan na čin da se
po ra zi Kla sni si stem. Pi rip svo je mla đe ja po sma tra sa ozbilj no šću i tu gom;
i ovo ga, kao pri po ve da ča, sta vlja po red ve li kih po ti snu tih ju na ka Di ken-
103

treći program LETO–JESEN 2011.
104 so vih ka sni jih knji ga; po seb no Kle na ma iz Ma l e D o r it i Rok smi ta iz Na š eg
z a j ed ni č ko g pr i j a te lj a . Ako mla di Pip od la zi u Lon don kao pi kar ski ju nak,
on da se sta ri Pi rip vra ća ku ći u mo čva ru kao po ra že ni ju nak.
S en gle skog jezika pre veo Ser gej Ma cu ra

studije i
ogledi
STUDIJE I OGLEDI
105

106
treći program LETO–JESEN 2011.

Treći program Radio Beograda
Broj 151–152, LETO–JESEN 2011
AUTOR: Суботић, Милан, 1956–
UDK: 141.7 Елијаде М.
2-9:929 Елијаде М.
329.18(498)"192/193"
Izvorni naučni rad
MILAN SUBOTIĆ*
MIRČA ELIJADE: BEKSTVO OD „TERORA ISTORIJE”
Po la ze ći od bi o graf ske či nje ni ce da je Mir če Eli ja de u mla do sti bio bli zak ru munskoj
„Le gi ji Ar han đe la Mi ha i la”, autor is tra žu je raz li či te aspek te od no sa ovog slavnog
isto ri ča ra re li gi ja i fa ši stič ke ide o lo gi je. Sma tra ju ći „slu čaj Eli ja de” pri me rom
op šti jeg fe no me na – iz ra ža va nja sklo no sti in te lek tu a la ca pre ma de snim i le vim ekstre
mi stič kim po kre ti ma u me đu rat noj Evro pi – u ra du je uka za no na so ci jal no-poli
tič ki kon tekst re ak tu a li za ci je tog „slu ča ja” u post ko mu ni stič koj Ru mu ni ji. In terpre
ta ci ja isto ri je Ko dre a nu o ve „Gvo zde ne gar de” kao oso be nog „spi ri tu al nog
po kre ta” ko ji te ži ra di kal noj „ob no vi” i „pre po ro du” or gan ski shva će ne na ci je formu
li sa na je u skla du s Gri fi no vim kon cep tom „ge ne rič kog fa ši zma”. Na gla ša va ju ći
zna čaj re li gij skih ka rak te ri sti ka tog po kre ta – po put kul ta pre da ka, smr ti, žr tvo vanja,
mi stič ke ve ze s Bo gom i ve re u vas krs na ci je – autor je uka zao da se Eli ja de o va
te o rij ska re va lo ri za ci ja „ar haj ske re li gi o zno sti” mo že do ve sti u ve zu sa ide o lo gi jom
Le gi o na. U za ključ nom raz ma tra nju, ko ri šće njem Eli ja de o vog shva ta nja „te ro ra
isto ri je”, obra zlo že na je auto ro va oce na da ve za ovog isto ri ča ra re li gi ja i ide o lo gi je
ru mun skog fa ši zma ni je bi la sa mo slu čaj na i pro la zna bi o graf ska epi zo da.
Ključ ne re či: Eli ja de, fa ši zam, Gvo zde na gar da, re li gi ja, ide o lo gi ja
1. „Slu čaj Eli ja de”
U dnev nič kom za pi su od 2. mar ta 1937. go di ne ru mun ski pi sac Mi hail
Se ba sti jan (Mi hail Se ba stian) za be le žio je raz go vor sa svo jim bli skim prija
te ljem Mir čom Eli ja de om (Mir cea Eli a de) po vo dom slu ča ja jed nog studen
ta-le vi ča ra, ko ga su pri pad ni ci fa ši stič ke Gvo zde ne gar de do kr vi iši ba li
mo krim ko nop ci ma:
Ta ko i tre ba po stu pa ti sa iz daj ni ci ma. On, Mir ča Eli ja de, ne bi se za do vo ljio
sa mo ba ti na ma – is ko pao bi mu oči. Svi oni ko ji ne pri pa da ju Gvo zde noj gar di
i ko ji se upu šta ju u vo đe nje dru ga či je po li ti ke su na ci o nal ni iz daj ni ci i za slu žu ju
ta kvu sud bi nu (Se ba stian 2000: 114).
* Institut za evropske studije (Beograd), e-mail: milsub@gmail.com
Studija je nastala u okviru projekta Instituta za evropske studije (br. 179014) koji
finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.
107

treći program LETO–JESEN 2011.
108 Po što je Eli ja de ovu va tre nu po dr šku ba ti na ši ma obra zlo žio svo jom
du bo kom i traj nom „ve rom u pri mat du ha”, nje gov sa go vor nik je (bla gona
klo no) za klju čio da on bo lu je od „ka ta stro fal nog ob li ka na iv no sti ”. Uprkos
če stim is po lja va nji ma ta kve „na iv no sti” 1, Se ba sti jan je još ve ro vao da
se nji ho va du go go di šnja pri ja telj ska bli skost mo že sa ču va ti: „Mo žda će se
jed nog da na okol no sti do volj no smi ri ti da ću mo ći da pro či tam Mir či ovu
stra ni cu [D ne v ni ka ] i da ga vi dim ka ko se cr ve ni od sti da” (isto). Ipak, priželj
ki va ni znak sti da na li cu sa da već „biv šeg pri ja te lja”, 2 S e b a st i j an n i k a d a
ni je ugle dao – 29. ma ja 1945. go di ne po gi nuo je pod toč ko vi ma so vjetskog
voj nog ka mi o na ka da je, žu re ći da odr ži pre da va nje o Bal za ku, neopre
zno pre la zio uli cu. Rat ne go di ne Eli ja de je pro veo u Li sa bo nu, kao ata še
za štam pu ru mun skog Po slan stva 3, a to kom je di ne krat ke po se te Bu ku re štu
1942. go di ne ni je se ja vio Se ba sti ja nu, iako se sreo sa svo jim „pri ja te lji mal
e g i o n a r i m a”. 4 Vest o Se ba sti ja no voj smr ti Eli ja de je u svom Por tu g al skom
dne v ni ku za be le žio s me ša vi nom tu ge i sa mo sa ža lje nja, ali bez is po lja va nja
ose ća nja kri vi ce ili tra go va sti da:
Ta vest me je du bo ko po tre sla svo jom ap surd no šću: Mi hail je ne sum nji vo vo dio
pa sji ži vot pro te klih pet go di na. Iz be gao je ma sa kre to kom po bu ne [Gvo zde ne
gar de] iz ja nu a ra 1941. go di ne, lo go re An to a ne skua, ame rič ke va zdu šne na pade
i sve što je usle di lo po sle dr žav nog uda ra 23. av gu sta [1944]. Vi deo je slom
Hi tle ro ve Ne mač ke, a po gi nuo je u sa o bra ćaj noj ne sre ći u tri de set osmoj go di ni
1 U ra ni jem za pi su od 25. sep tem bra 1936. go di ne Se ba sti jan is ti če: „On [M. Elija
de] je čo vek de sni ce sa svim što to im pli ci ra. U Abi si ni ji je bio na stra ni Ita li je, u
Špa ni ji na stra ni Fran ka, a ov de je za Ko dre a nua. On se sa mo tru di – sa ko li kom ne lago
dom? – da to pri kri je, bar ka da je sa mnom. Ali, po ne kad ne mo že da se ob u zda i
ta da po či nje da vi če kao što je to uči nio ju če… Vo leo bih da iz ba ci mo bi lo ka kve po litič
ke te me iz na ših raz go vo ra, ali da li je to mo gu će? Bez ob zi ra da li nam se svi đa ju ili
ne, zbi va nja ko ja nas okru žu ju uti ču na nas, pa i u naj tri vi jal ni jim raz go vo ri ma mo gu
da ose tim po nor ko ji se me đu na ma ši ri. Da li sa mo zbog to ga gu bim Mir ču?... Osećam
ne la god nu ti ši nu… Ipak, po ku ša ću sve da ga za dr žim” (Se ba stian 2000: 78–79).
2 „Biv šim pri ja te ljem” Se ba sti jan na zi va Eli ja dea pr vi put 20. sep tem bra 1939.
go di ne na kon što je čuo da ot por Po lja ka ne mač koj voj sci u Var ša vi on na zi va „je vrejskim
ot po rom” jer su, po nje mu, „sa mo Ži do vi spo sob ni da, sta vlja ju ći že ne i de cu na
pr vu li ni ju fron ta, uce nom is ko ri ste ne mač ku skru pu lo znost” (2000: 238–239).
3 „Mir ča Eli ja de je hteo ovaj rat, če kao ga, že leo ga, ve ro vao u nje ga i još ve ru je
– ali on je u Li sa bo nu” – s gor či nom pri me ću je Se ba sti jan 23. de cem bra 1942. go di ne
(2000: 528).
4 „Pre ne kog vre me na čuo sam da je Mir ča Eli ja de u Bu ku re štu, ali sam pro pustio
da to po me nem u ovom D ne v ni ku (da li mi je to po sta lo ta ko ne va žno?). Na rav no,
ni je ni po ku šao da do đe do me ne, ni ti da po ka že bi lo ka kav znak ži vo ta. Ne ka da bi mi
se to či ni lo uža snim, čak ne mo gu ćim i ap surd nim. Sa da se to či ni pri rod nim – pro sto,
stva ri su jed no stav ni je i ja sni je. Za i sta vi še ne mam ni šta da mu ka žem ni ti da ga pi tam”
(23. ju li 1942, Isto: 498).

STUDIJE I OGLEDI
ži vo ta!... Se ćam se na šeg pri ja telj stva. U mo jim sno vi ma o bu duć no sti on je
bio jed na od dve-tri oso be ko je bi mi Bu ku rešt mo gle uči ni ti pod no šlji vim.
Ra ču nao sam da će mi to pri ja telj stvo omo gu ći ti po vra tak u ru mun ski ži vot i
kul tu ru. Sad je on pre mi nuo, pre ga žen ka mi o nom! Sa njim je umro još je dan
ve li ki i ve o ma le pi deo mo je mla do sti. Još vi še se ose ćam usa mlje nim – ve ći na
lju di ko je sam vo leo, sa da su ne sta li (Eli a de 2010: 212).
Isti na, u jed nom ka sni jem za pi su, na sta lom 11. ok to bra 1946. go di ne
u Pa ri zu, gde je Eli ja de po čeo svoj „no vi ži vot” emi gran ta po sve će nog akadem
skoj ka ri je ri 5, na la zi mo tra go ve ka ja nja i sti da pod stak nu te ob ja vlji vanjem
jed nog ma log frag men ta Se ba sti ja no vog D ne v ni ka :
S ve li kim uz bu đe njem či tam stra ni ce iz Se ba sti ja no vog D ne v ni ka … Mno ge
ma glo vi te, po lu za bo ra vlje ne uspo me ne iz no va se uob li ča va ju… Ni ka da ne ću
se bi opro sti ti što ni sam oti šao da se po no vo vi di mo av gu sta 1942. go di ne ka da
sam se vra tio u Bu ku rešt na ne de lju da na. Ta da me je bi lo sra mo ta od sa mog
se be – kul tur nog ata šea u Li sa bo nu – i od po ni ža va nja ko je je on tr peo za to
što je bio ro đen kao Jo sif Heh ter i što je že leo to i da osta ne. Uza lud se sa da
mu čim – pre ka sno je (Eli a de 1990: 32).
Iz ove krat ke Eli ja de o ve be le ške sa zna je mo da je „Mi hail Se ba stijan”
knji žev ni pse u do nim pi sca ko ji je 1907. go di ne ro đen kao Jo sif Hehter
(Iosif Hec hter) u Bre i lji (Bră i la), luč kom gra du na Du na vu, u ko me je
ne ka da ži ve la broj na je vrej ska za jed ni ca 6 . Upra vo nam nje go vo je vrej sko
po re klo ob ja šnja va (neo d re đe no) po me nu ta „po ni že nja” ko ja je Se ba sti jan
tr peo od re ži ma u či joj je di plo mat skoj slu žbi bio Eli ja de. Ipak, o an ti se mitskom
re ži mu mar ša la An to a ne skua i sop stve noj ulo zi za go vor ni ka ide o logi
je Gvo zde ne gar de Eli ja de u po sle rat nim D ne v ni c i ma i auto bi o graf skoj
pro zi go to vo da ne go vo ri. Raz lo zi nje go vog ću ta nja su sa svim oči gled ni
– čo vek ko ji je na me ra vao da se na za pad nim uni ver zi te ti ma po sve ti na učno-pre
da vač kom ra du sva ka ko ni je sma trao opor tu nim is ti ca nje sop stvenih
ide o lo ško-po li tič kih sim pa ti ja za po ra že nu stra nu u upra vo za vr še nom
Dru gom svet skom ra tu 7. Nje go vo pre ćut ki va nje sop stve ne pro šlo sti bi lo je
5 „Za Eli ja dea 1945. go di na ne ozna ča va sa mo je dan kraj – kraj ra ta (ko ji je proveo
uglav nom u Li sa bo nu, ču de sno za šti ćen od zla ko jem su bi le iz lo že ne nje go ve
evrop ske ko le ge), već i po če tak – po če tak nje go vog eg zi la, ko ji je vi še pu ta po re dio sa
pu sto lo vi na ma Odi se ja. I za i sta, da le ko od svo je Ita ke – vo lje nog Bu ku re šta, ko ji vi še
ni kad ne će vi de ti – Eli ja de pro la zi kroz mno ga is ku še nja ali, po put li ka iz Ho me ro vog
epa, po be đu je i sti če me đu na rod no pri zna nje” (Cu li a nu 1992: 157).
6 Je dan njen iz da nak je i Serž Mo sko vi si (Ser ge Mo sco vi ci [Srul He rş Mo sco vi ci],
1925), po zna ti so ci jal ni psi ho log, pi sac D o b a g o mi l e (prev. Bi bli o te ka XX vek, Be o grad
1997), ko ji je svo je „ru mun ske go di ne” opi sao u auto bi o gra fi ji Chro ni que des années
égarées: récit auto bi o grap hi que (Stock, Pa ris 1997).
7 U pre lom nim tre nu ci ma Dru gog svet skog ra ta, sep tem bra 1942. go di ne, Eli ja de
ja sno for mu li še pro blem sa ko jim će se su o či ti u slu ča ju po be de Sa ve zni ka: „Ve o ma
do bro znam da ži vim na kra ju isto rij skog ci klu sa i da ne ću mo ći da uklo pim se be u raj-
109

treći program LETO–JESEN 2011.
110 olak ša no us po sta vlja njem so vjet ske do mi na ci je u Is toč noj Evro pi i iz bi janjem
Hlad nog ra ta – an ti ko mu ni zam je, bez ob zi ra na nje go vu ge ne a lo gi ju,
da vao le gi tim nost Eli ja de o voj emi gra ci ji i uki dao po tre bu za pre i spi ti vanjem
nje go vih (pred)rat nih uve re nja. Či nje ni ca da su nje go vi po li tič ki teksto
vi pu bli ko va ni u ru mun skim no vi na ma i ča so pi si ma, ko ji su po sle ra ta
bi li go to vo ne do stup ni na Za pa du, sva ka ko mu je olak ša va la ću ta nje. Za to
su spo ra dič na pod se ća nja na „le gi o nar sku fa zu” u ži vo tu Eli ja dea (kao i
dru gog slav nog „pa ri skog Ru mu na”, Emi la Si o ra na [Ci o ran]), du go sma trana
sa mo kle vet nič kim gla si na ma iza zva nim lič nim ani mo zi te ti ma i re san tima
ni ma ko ji ma se od li ku je sva ka emi grant ska za jed ni ca 8.
Ozbilj ni ji pod sti caj za pro ble ma ti za ci ju ta kvog sta va usle dio je tek
1972. go di ne, ka da je u ča so pi su To l a d ot (Tel Aviv, 1: 21–26) ob ja vljen
„Do si je Mir ča Eli a de” sa iz vo di ma iz ru ko pi sa Se ba sti ja no vog D ne v ni ka ,
ko ji je sa ču vao i u Iz rael pre neo nje gov brat ka da je emi gri rao iz Ru mu ni je.
Iako je ča so pis pre vas hod no bio na me njen ru mun sko-je vrej skoj za jed ni ci,
Se ba sti ja no vo sve do čan stvo iza zva lo je u ši roj izra el skoj jav no sti di le me o
an ti se mi ti zmu ta da već svet ski slav nog pro fe so ra Uni ver zi te ta u Či ka gu,
ko me je upra vo tih me se ci bio upu ćen po ziv da u Je ru sa li mu odr ži niz preda
va nja o isto ri ji re li gi ja. Nje gov ko le ga Ger šom Šo lem (Ger shom Scholem,
1987–1982) oba ve stio ga je o kri ti ka ma ko ji ma je i sâm bio iz lo žen
zbog pri ja telj stva s Eli ja de om i za tra žio je de talj ni je ob ja šnje nje o nje go voj
„ru mun skoj pro šlo sti”, o ko joj, do ta da, ni je ni šta znao 9. Od go va ra ju ći mu
du gim pi smom 25. ju na 1972. go di ne, Eli ja de je tvr dio ka ko je reč o „le gendi”
ko ju ši re nje go vi ne pri ja te lji:
ski ha os ko ji će usle di ti. Iz me đu osta log, to mi ne će bi ti do pu šte no. No vi an glo-so vjet ski
svet ne će čo ve ka po put me ne pri hva ti ti u svo je na ruč je” (Eli a de 2010: 35).
8 Pro ti vlje nje isto ri ča ra Kon stan ti na Ma ri ne skua (Con stan tin Ma ri ne scu, 1891–
1982), pro fe so ra u pa ri skom CRNS (C e n tre Na ti o nal d e l a r ec he r che S c i e n ti f i qu e ) onemo
gu ći lo je pri jem Eli ja dea u tu pre sti žnu na uč nu usta no vu. U dva po ku ša ja 1947.
go di ne on je od bi jen, ka ko sam is ti če, „iz po li tič kih raz lo ga” (v. Eli a de 1990: 70). Te škoće
u obez be đi va nju sti pen di ja i pro fe sor skog sta tu sa Eli ja de je ta ko đe ob ja šnja vao utica
jem „ru mun ske po li ci je”, dok je Emil Si o ran u mark si sti i ru mun skom Je vre ju Li sjenu
Gold ma nu (Lu cien Gold mann, 1913–1970) vi deo glav ni iz vor „kle ve ta” o svo joj
pred rat noj pro šlo sti (v. Ле не ль-Ла ва стин 2007: 126–127).
9 „Tekst [u To l a d o tu ] sa dr ži na pa de na te be jer te autor okri vlju je da si bio ve o ma
va žna fi gu ra u an ti se mit skoj or ga ni za ci ji – ru mun skoj Gvo zde noj gar di; da si jav no
iz ra ža vao an ti se mit ske ide je u pe ri o du nje ne ak tiv no sti, za stu pao te ide je u pe ri o du
Hi tle ro ve vla da vi ne, kao i to kom Dru gog svet skog ra ta… Na da ju ći se da ćeš raz u me ti
mo ju za bri nu tost po kre nu tim pro ble mi ma, vo leo bih da se oda zo veš po vo dom iz ne tih
op tu žbi i iz lo žiš mi svo ju po zi ci ju iz tog pe ri o da… Od tre nut ka ka da sam te upo znao,
a to je već bi lo do sta dav no, ni ka da ni sam imao po vod i osnov da te sma tram an ti se mitom,
a još ma nje – vo đom an ti se mi ta” (Pi smo G. Šo le ma, 6. ju na 1972, cit. pre ma:
Ле не ль-Ла ва стин 2007: 499–500).

STUDIJE I OGLEDI
Da ova pri ča ni je za me ne ta ko bol na, uka zao bih na čud nu pri ro du mog
„slu ča ja”: bio bih je di ni „ide o log” na sve tu ko ji ni je ob ja vio ni jed nu knji gu,
bro šu ru, čla nak ili reč ko ja se od no si na par ti ju či jim me ide o lo gom sma tra ju!
(Eli a de 1972: 278)
Ne i sti ni tost ove tvrd nje bi la je oči gled na već iz ta da ob ja vlje nog fragm
e n t a S e b a s t i j a n o vo g D ne v ni ka u ko jem je ci ti ran Eli ja de ov od go vor na
an ke tu gla si la Gvo zde ne gar de pod na slo vom „Za što ve ru jem u po be du
Le gi o nar skog po kre ta?” (Bu n a Ve sti re [Bla go vest], 17. XII 1937). 10 Su očen
sa tim na vo di ma Eli ja de je, na gla ša va ju ći ka ko se „ne se ća” da je ikada
na pi s ao ne ki tekst u ko me je pro pa gi rao sta vo ve Le gi o nar skog po kre ta,
ob ja snio da su ured ni ci ovog gla si la slo bod no pro tu ma či li i (zlo)upo tre bi li
nje gov usme ni od go vor na no vi nar sku an ke tu 11. Ipak, i bez uvi da u Eli jade
o ve pri lo ge u dru gim pred rat nim de sni čar skim pu bli ka ci ja ma, ma te ri jal
ob ja vljen u To l o d o tu bio je do vo ljan da Uni ver zi tet u Je ru sa li mu do ne se
od lu ku o ot ka zi va nju nje go vog go sto va nja, iako su ga nje go ve ko le ge – profe
so ri Šo lem i Ver blov ski (Wer blowsky) – po zva li u pri vat nu po se tu Izra elu.
Či ta vu afe ru Eli ja de je ob ja šnja vao na me rom „le vi ča ra” da mu ši re njem
„le gen de o nje go voj le gi o nar skoj pro šlo sti” one mo gu će do bi ja nje No be lo ve
na gra de za knji žev nost, ko ju je tih go di na oče ki vao. Alu zi je na „in tri ge”
oslo ba đa le su ga po tre be da u pet to mo va svo je auto bi o graf ske i dnev nič ke
pro ze de talj ni je ob ja sni svoj od nos pre ma Gvo zde noj gar di i ru mun skom
fa ši zmu. Is ti ču ći da je bo lje iz be ga va ti po le mi ke o toj ose tlji voj te mi, Elija
de se i u pri vat noj pre pi sci s bli skim sa rad ni kom i svo jim na sled ni kom
na ka te dri isto ri je re li gi ja u Či ka gu, Jo a nom Ku li ja nu om (Ioan Cu li a nu,
1950–1991), prav dao ne sa mo „ne do stat kom vre me na”, 12 već i prin ci pi jelnom
ne mo guć no šću for mu li sa nja ce lo vi te i ne pri stra sne oce ne po kre ta či je
je vred no sti, pre ma ra ši re nim „gla si na ma”, u mla do sti de lio:
10 Se ba sti jan, bez ko men ta ra, ci ti ra Eli ja de o ve re či: „Mo že li ru mun ski na rod
skon ča ti raz o ren si ro ma štvom i si fi li som, in va zi jom Je vre ja i raz je di njen stran ci ma?...
Le gi o nar ska re vo lu ci ja, po re či ma Ka pe ta na [Ko dre a nu a], ima za svoj kraj nji cilj spas
na ro da… Ve ru jem u slo bo du, u lič nost i lju bav. Upra vo sto ga ve ru jem u po be du Le gio
nar skog po kre ta” (Se ba stian 2000: 133).
11 Slič no ob ja šnje nje Eli ja de je ka sni je po nu dio svom ame rič kom uče ni ku i bi ogra
fu: „Re kao mi je 1981. go di ne da su od nje ga tra ži li da pri lo ži čla nak za tu an ke tu,
ali je on to od bio. Ne po sred no po sle to ga, bio je iz ne na đen ka da je vi deo da se čla nak
ko ji on ni je na pi sao po ja vio u no vi na ma pod nje go vim ime nom” (Ric ketts 1988b: 928).
Upr kos ovim ka sni jim „do mi šlja nji ma”, či nje ni ca je da po sle ob ja vlji va nja član ka Eli jade
ni je ni jav no, ni pri vat no (na pri mer, u raz go vo ru sa Se ba sti ja nom) de man to vao
s vo j e autor s t vo.
12 „Kao što sam ti ra ni je re kao, ni je mi pri jat na ’di sku si ja’ o mom po li tič kom stavu
(ili ne do stat ku istog), po što bi po šten i kom ple tan iz ve štaj po vo dom to ga za u zeo
de se ti ne, ako ne i sto ti ne stra ni ca, a ja ne mam ni vre me na ni ras po lo že nja za ta kvo što”
(Eli ja de 2008: 334).
111

treći program LETO–JESEN 2011.
112 Ne mi slim da iko mo že da na pi še objek tiv nu isto ri ju o po kre tu Gvo zde na gar da,
ili da na cr ta por tret K. Z. K [Ko dre a nu a]. Do stup ni do ku men ti su ma lo brojni
i ne do volj ni. Šta vi še, „objek tiv ni” stav bi mo gao da bu de fa ta lan za auto ra
ko ji bi ga za u zeo. Je di no što je da nas pri hva će no je ili apo lo gi ja (za ma li broj
fa na ti ka svih na ci ja) ili eg ze ku ci ja (za ve ći nu evrop skih i ame rič kih či ta la ca).
Po sle Bu hen val da i Aušvi ca, čak ni po šte ni lju di ne mo gu vi še se bi pri u šti ti da
bu du „objek tiv ni”… (Eli ja de 2008: 333).
Eli ja de u na ve de nom pi smu iz 1978. go di ne ot kri va vi še ne go što bi
jav no že leo da pri zna – svest o Ho lo ka u stu one mo gu ća va „objek tiv nu ocenu”
Gvo zde ne gar de i nje nog vo đe, ko ji je, pre ma nje go vom su du, „us peo
je da pro bu di či ta vu ge ne ra ci ju i bio po šten čo vek”. Pu nih če tr de set go dina
po sle Ko dre a nu o ve smr ti (ubi jen je 29. X 1938), Eli ja de mu pre ba cuje
sa mo „ne do sta tak po li tič ke raz bo ri to sti” jer je, osni va njem „Le gi o na
Ar han đe la Mi ha i la”, on (ne sve sno) „omo gu ćio i la vi nu re pre si je (Ka rol II,
An to a ne sku, ko mu ni sti), ko ja je obez gla vi la či ta vu ge ne ra ci ju ko ju je ’oživeo’…”
(isto). Reč ju, ne pro ble ma ti zu ju ći „iz vor ne vred no sti” Gvo zde ne
gar de, on je u pri vat noj pre pi sci Ko dre a nua i nje go ve „Le gi o na re” pri ka zao
sa mo kao „ne raz bo ri te” ak te re ko ji su, u kraj njoj li ni ji, tra gič ni gu bit ni ci i
„ ž r t ve Is tor i j e”.
S dru ge stra ne, Eli ja de u dvo tom noj Auto bi o g ra f i ji svo ju ve zu sa Gvozde
nom gar dom i nje nim „Ka pe ta nom” svo di na krat ku epi zo du is po lja vanja
„so li dar no sti” sa svo jim pro fe so rom i men to rom Nae Jo ne sku om (Nae
Ione scu, 1890–1940), ko ji je ma ja 1938. go di ne bio uhap šen i in ter ni ran
kao ide o log le gi o nar skog po kre ta. 13 U ve o ma štu rom osvr tu na sop stve nu
in ter na ci ju (ju li–no vem bar 1938) u Mi jer ku rea Ču ku (Mi er cu rea Ci uc) –
lo go ru za le gi o na re, ko ji je osno van po sle uvo đe nja dik ta tu re kra lja Ka ro la
II – Eli ja de ne po mi nje svo ju ta da šnju ide o lo šku bli skost sa Gar dom, ni ti
uče šće u nje nim pred iz bor nim ak tiv no sti ma, već in ter na ci ju ob ja šnja va
svo jim od bi ja njem da pot pi še po nu đe nu iz ja vu ko jom bi osu dio već za tvore
ne pri ja te lje (v. Eli a de 1998: 66–67). Na taj na čin, u oči ma nje go vih američ
kih i evrop skih či ta la ca ne u pu će nih u dra ma tič ne po li tič ke okol no sti i
kr va ve su ko be u pred rat noj Ru mu ni ji, „le gi o nar ska epi zo da” Ela ja de o ve
(auto)bi o gra fi je pre tvo re na je u pi ta nje ča sti i lič ne pri vr že no sti pro fe so ru
i za to če nim pri ja te lji ma. Taj uti sak Eli ja de do dat no po ja ča va ko men ta rom
po vo dom smr ti Jo ne skua (15. mart 1940) u ko jem, ža le ći za uči te ljem či ji je
13 „Nae Jo ne sku mi je bio vi še od omi lje nog pro fe so ra – sma trao sam ga svo jim
’go spo da rom’, vo di čem ko ji mi je dat ka ko bih is pu nio svo ju sud bi nu, tj. da bu dem
pr ven stve no stva ra lac u obla sti kul tu re – je di noj vr sti stva ra la štva ko ju nam je, po
mom uve re nju, da va la ’Isto ri ja’. Na su prot to me, Nae Jo ne sku je bio fa sci ni ran ’mi ste rijom
Isto ri je’, te se sto ga, po čev ši od 1926. go di ne, stra stve no an ga žo vao u no vi nar stvu
i upe tljao u po li ti ku. Di rekt no ili in di rekt no, svi mi – nje go vi uče ni ci i sa rad ni ci – so li dar
i s a li smo s e s a pro fe s o ro v im p o li ti č kim kon ce p ti ma i i z b o r i ma (Eli a de 1998: 6).

STUDIJE I OGLEDI
kov čeg no sio, na gla ša va ka ko ga je ta smrt oslo bo di la oba ve ze is ka zi va nja
lo jal no sti pre ma men to ro vim po li tič kim ide ja ma:
Iz gu bio sam mog Ma e stra, mog vo di ča i du hov no sam po stao „si ro če”. Ali, u
iz ve snom smi slu, nje go va smrt me je oslo bo di la od na še ne po sred ne pro šlo sti, tj.
od ide ja, na da i od lu ka ko j e j e pro fe s or z a stu p ao p o sl ed njih g o di na i ko je sam,
i z o d a no sti , sma trao na šom za jed nič kom stva ri (Eli a de 1998: 6 – kur ziv moj).
Ne do vo de ći u pi ta nje zna čaj i ulo gu Nae Jo ne skua u ide o lo škoj transfor
ma ci ji mla dih ru mun skih pi sa ca („Ge ne ra ci je 1927”) oku plje nih oko
nje go vog li sta „Reč” (Cuvântul), či ni se da Eli ja de sop stve nu od go vor nost
za po dr šku le gi o nar skom po kre tu ola ko pre ba cu je na ple ća ovog „bu kure
š t an s ko g S o k r a t a” 14. Na i me, ni su baš svi nje go vi uče ni ci i pri pad ni ci te
gru pe mla dih in te lek tu a la ca po sta li za go vor ni ci ide o lo gi je Gvo zde ne garde
– ne ki od njih su, po put Se ba sti ja na i Eže na Jo ne ska (Eugène Ione sco/
Eugen Ione scu, 1909–1994), bi li an ti fa ši sti, iako ni su pri pa da li mar gi nal noj
ru mun skoj ko mu ni stič koj le vi ci. U dra mi „No so rog” (rhi nocéros, 1959),
ale go ri ji u ko joj se lju di pod uti ca jem to ta li tar ne ide o lo gi je pre tva ra ju u
no so ro ge (pro ces „ri no ce ri za ci je”), Ežen Jo ne sko je svog pro fe so ra i prezi
me nja ka (sa ko jim ni je bio u rod bin skim od no si ma) ove ko ve čio u li ku
„Lo gi ča ra” – „No so ro ga sa še ši rom” 15. Za raz li ku od nje ga, Eli ja de je 1967.
go di ne za Fi l o z of sku e n c i k l o p e di ju na pi sao po hval nu od red ni cu o svom
pro fe so ru, u ko joj je is ta kao da je, upr kos ma lom bro ju na uč nih ra do va,
„Jo ne sku ov uti caj u pe ri o du od 1922. do 1940. bio ogro man – nje go va preda
va nja i spi si po bu di li su no vi in te res za me ta fi zi ku i re li gij sku fi lo zo fi ju u
Ru mu ni ji” (Eli a de 1967: 742).
Do smr ti, 1986. go di ne, Eli ja de je upor no is tra ja vao u na sto ja nju da
pre ćut ki va njem, ne u ver lji vim do dat nim ob ja šnje nji ma, pa i oči tim ne i stina
ma 16, iz beg ne su o ča va nje sa sop stve nom pro šlo šću i ja sno od re di stav pre-
14 Osim zbog svo je ha ri zma tič no sti i ume ća vo đe nja po le mič kih ras pra va, Jo nesku
je ovaj na di mak do bio i zbog to ga što to kom pro fe sor ske ka ri je re ni je na pi sao
ni jed nu knji gu. Nje go vi uče ni ci su post hum no ob ja vi li nje go va pre da va nja, a Eli ja de je
1937. go di ne ure dio i ob ja vio nje go ve član ke u knji zi r o z a Văn tu r i l or („Ru ža ve tro va”
ili „Ve tro ka zi”).
15 „Pre ne go što će po sta ti lik iz No s o ro g a i pre ne go što će bi ti na zvan ’od vrat nim
mr tva cem’ ko ji je usme rio mla du ge ne ra ci ju pre ma eks trem noj de sni ci, stva ra ju ći na
taj na čin ’jed nu glu pa vu, za stra šu ju ću re ak ci o nar nu Ru mu ni ju’, Nae Jo ne sku je i za
Eže na Jo ne ska, kao i za mno ge dru ge iz te ge ne ra ci je, bio zna čaj na lič nost” (Pe treu
2011: 105). U svo jim me mo a ri ma Jo ne sko ga na zi va „fa ši stič kim pro fe so rom” (Ione sco
1998: 113). O fi lo zof skim i po li tič kim ide ja ma Nae Jo ne skua vi de ti no vi je ra do ve: Bi liu
ţă 2007; Su ru giu 2009.
16 Osim po me nu te ne i sti ne iz pi sma Šo le mu, upe ča tljiv pri mer su in ter vjui u
ko ji ma je 1982. go di ne u ru mun skoj štam pi Eli ja de ne gi rao „le gi o nar sku pro šlost”,
ka rak te ri šu ći se be kao „an ti fa ši stu”! Vi de ti Ionaid 1990: 11.
113

treći program LETO–JESEN 2011.
114 ma fe no me nu ru mun skog fa ši zma. Sto ga je, pri ka zu ju ći nje go vu dvo tom nu
Auto bi o g ra f i ju , S. Kain oprav da no i sa ža lje njem pri me tio:
Eli ja de ni ka da ni je di rekt no od ba cio svo ju ide o lo šku pri vr že nost Le gi o narskom
po kre tu, a u pa du i pro pa sti tog po kre ta pre je vi deo ne iz be žni re zul tat
po li tič ke na iv no sti, ne go po zi tiv nu stvar. On je ve o ma na li ko vao onim simpa
ti ze ri ma so vjet skog ko mu ni zma ko ji su od u sta li od svo je ve ze sa njim, ali
se ni ka da ni su od re kli ide o lo gi je ko joj su po klo ni li svo ju mla da lač ku oda nost
(Cain 1989: 29).
Ipak, broj ni Eli ja de o vi uče ni ci i sled be ni ci u is tra ži va nju re li gi ja de lili
su sklo nost svo ga uči te lja da „le gi o nar sku epi zo du” tu ma če kao „in cident”
i svo je vr sni da nak nje go voj lo jal no sti Nae Jo ne skuu, te da na gla ša vaju
fi lo zof sko-spi ri tu al ni, apo li tič ni ka rak ter či ta vog nje go vog de la. Sna žan
pod sti caj za pro me nu ta kve oce ne pred sta vlja lo je ob ja vlji va nje po me nutog
Dnev ni ka 1935-1944 Mi ha i la Se ba sti ja na (ru mun sko iz da nje 1996;
fran cu sko 1998; en gle sko 2000), ko ji je iza zvao bur ne ras pra ve o (pred)
rat noj ru mun skoj pro šlo sti, an ti se mi ti zmu i ulo zi ko ju su vo de ći ru munski
in te lek tu al ci ima li u na stan ku i raz vo ju Le gi o nar skog po kre ta, kao i
funk ci o ni sa nju An to a ne sku o vog re ži ma. Odav no već za bo ra vljen kao pi sac
ro ma na i dra ma, Mi hail Se ba sti jan je po la ve ka po sle fi zič ke smr ti sve dočan
stvom o „fa ši stič kim go di na ma” po čeo svoj „dru gi ži vot”, ko ji je, po
uti ca ju i od je ku, da le ko pre ma šio okvi re ru mun ske knji žev no sti i kul tu re.
Čo vek is tan ča nog sen zi bi li te ta (op sed nut knji žev nim stva ra la štvom, ljubav
nim ve za ma, mu zi kom, po zo ri štem i pri ro dom), Se ba sti jan je u dnevnič
kim za pi si ma o olov nim vre me ni ma (pred)rat ne „bu ke i be sa” i ras tu će
be sti jal no sti, is pi sao gor ko sve do čan stvo o ne stan ku so li dar no sti i pri ja teljstva
unu tar ru mun ske kul tur ne eli te ko joj je pri pa dao. Opi si ni za dis krimi
na tor skih me ra (gu bi tak po sla, za bra na ob ja vlji va nja, uvo đe nje oba ve za
fi zič kog ra da, po seb nog opo re zi va nja, ve sti o po gro mi ma i de por ta ci ja ma
Je vre ja…) pred sta vlja ju isto rij sku po za di nu in tim ne dra me ovog asi milo
va nog Je vre ji na ko me je ospo re na ne sa mo (za nje ga, sa mo ra zu mlji va)
pri pad nost ru mun skoj kul tu ri 17, već i sa ma fi zič ka eg zi sten ci ja. Su o čen sa
17 „ Pre d i s t o r i ju” Dnev ni ka 1935-1944 či ni skan dal na stao 1934. go di ne po sle
o b j a v lj i v a nj a ot vo re n o an t i s e m it s ko g pre d go vo r a Na e Jo n e s ku a S e b a s t i j a n o vom ro m a -
nu Za dve hi lja de go di na (De douá mii de ani). Glav nom ju na ku (pi scu) ro ma na, ko ga
mu či pro blem dvo stru kog (ru mun sko-je vrej skog) iden ti te ta, Jo ne sku je ja sno po ru čio:
„Pri pad nost ne koj po seb noj [na ci o nal noj] za jed ni ci ni je stvar in di vi du al nog iz bo ra…
Ne ko mo že bi ti u slu žbi za jed ni ce, mo že joj slu ži ti na ve o ma zna ča jan na čin, ali ga to
ne će njoj uči ni ti bli žim… To je asi mi la ci o ni stič ka ilu zi ja, to je ilu zi ja mno gih Je vre ja
ko ji iskre no ve ru ju da su Ru mu ni… Za pam ti da si ti Je vre jin!... Je si li ti Jo sif Heh ter,
ljud sko bi će iz Bra i lje na Du na vu? Ne, ti si Je vre jin iz Bra i lje na Du na vu… Heh te ru,
zar ti ne ose ćaš ka ko te hlad no ća i mrak oba vi ja ju?” (cit. pre ma: Ma nea 1998: 34).
Po što je pi sa nje pred go vo ra do go vo rio 1931. go di ne, pre Jo ne sku o ve „le gi o nar ske kon-

STUDIJE I OGLEDI
stal nom pret njom smr ti to kom „naj go reg po gro ma u isto ri ji”, ovaj re li gi ozno
in di fe rent ni in di vi du a li sta od luč no je od bio po nu đe nu „slam ku spa sa”
– po kr šta va nje u ka to lici zam:
Ne gde na ne kom ostr vu sa sun cem i hla do vi nom, usred mi ra, si gur no sti i
sre će, u kraj njoj li ni ji bi mi bi lo ne va žno da li sam Je vre jin ili ni sam. Ali ov de
i sa da, ne mo gu bi ti ni šta dru go, ni ti mi slim da bih to za i sta že leo (Se ba stian
2010: 452).
Be le že ći ove re či kra jem 1941. go di ne – dok do nje ga do pi ru ve sti o
ma sov nom uni šte nju „is toč nih Je vre ja” i na pret ku Si la oso vi ne na svim fonto
vi ma, a Ru mu ni ja ob ja vlju je rat SAD – Se ba sti jan svom oča ja nju do da je
vest da su za nje go vog pri ja te lja Eli ja dea tu go di nu obe le ži le „dve iz vanred
ne stva ri”: „za pa nju ju ća sla bost so vjet skog va zdu ho plov stva” i „či ta nje
p o e z i j e Ka m o e s a ( C a mõ es )” (Isto, 454).
O raz li či to sti ži vot nih is ku sta va i opre de lje nja to kom rat nih go di na ove
dvo ji ce pri ja te lja sve do či Eli ja de ov Por tu g al ski dne v ni k (ru mun sko iz da nje
2006; en gle sko 2010), ko jim je do dat no (re)ak tu a li zo van spor o nje go vim
po li tič kim opre de lje nji ma jer nam je, ka ko to is ti če nje gov uče nik, pre vodi
lac i bi o graf, „pr vi put omo gu će no da či ta mo Eli ja de ov dnev nič ki tekst
ko ji on, pre štam pa nja, ni je re di go vao” (Ric ketts 2010: ix). 18 Iako u ru kopi
su ne do sta ju dve stra ni ce u ko ji ma se ko men ta ri še Le gi o nar ska po bu na
iz ja nu a ra 1941. go di ne, Por tu g al ski dne v ni k ja sno do ku men tu je Eli ja de ove
pro fa ši stič ke sta vo ve i nje go vo opre de lje nje za Si le oso vi ne to kom Drugog
svet skog ra ta. Ono što je ra ni je upor no na zi vao zlo na mer no ši re nom
„le gen dom” o nje go voj (pred)rat noj pro šlo sti i što je de ce ni ja ma ne gi rao,
sa da je sam po tvr dio: „Kor ne li ju Ko dre a nu stvo rio je od me ne fa na tič nog
ver zi je” 1933, Se ba sti jan ga je, upr kos sa dr ža ju, ob ja vio, a na pa de Jo ne skua i ru munskih
na ci o na li sta (kao i je vrej skih) ko men ta ri sao je u ese ju „Ka ko sam po stao hu li gan”
(Cum am de ve nit ho o li gan – v. iz vo de na en gle skom: „How I Be ca me a Ho o li gan”,
No.29, Plu ral, 2007, http://www.plu ral-ma ga zi ne.com/?edi tion_id=10). U bur nim raspra
va ma po vo dom Jo ne sku o vog pred go vo ra Eli ja de ni je po dr žao svog „uči te lja” jer je
sma trao da nje go va ar gu men ta ci ja (pre ma ko joj je za sva kog Je vre ji na, po de fi ni ci ji,
ne mo gu će spa se nje) – te o lo ški manj ka va (v. Vo lo vi ci 1991: 101–105).
18 Zna čaj či nje ni ce da tekst Por tu g al sko g dne v ni ka Eli ja de ni je pod vr gao na knadnoj
re dak ci ji ne ogle da se sa mo u de lo vi ma dnev nič kih za pi sa ko ji se ti ču is ka zi va nja
po li tič kih uve re nja i od no sa pre ma za ra će nim stra na ma u Dru gom svet skom ra tu. U
sve ska ma D n e v ni k a ko je je ob ja vio sam Eli ja de te ško bi mu pro ma kao tekst po put
onog ko ji je za be le žio 11. de cem bra 1941. go di ne, iako u nje mu ne ma tra go va „po li tičke
ne ko rekt no sti”: „Mo ja spo sob nost za raz u me va nje i ose ća nje kul tu re u svim nje nim
for ma ma je neo gra ni če na. Sa mo kad bih bio u sta nju da iz ra zim bar sto ti deo od sve ga
ono ga što mi slim i znam, a što se raz li ku je od na či na na ko ji dru gi to zna ju! Ne ve rujem
da sam ika da sreo ge ni ja ta kve slo že no sti – u sva kom slu ča ju, mo ji in te lek tu al ni
ho r i z on ti su ši r i o d oni h G e te o v i h ” (Eli a de 2010: 15 – kur ziv moj).
115

treći program LETO–JESEN 2011.
116 Ru mu na” ko ji stre pi od po ra za Ne mač ke u ra tu sa „Je vre ji ma, En gle zi ma
i Ame ri kan ci ma”, udru že nim sa „Ru si ma” – tim „naj bed ni jim slo ven skim
ele men tom” (Eli a de 2010: 50; 49, 35) 19 .
2 . Kon t ek s t i re ak t u a li z a c i j e : p o v ra t ak p ro šl o s t i
Pre o b j a v lj i v a nj a Por tu g al sk o g dn e v ni k a , Eli je de ov ame rič ki bi o graf je u
knji zi o nje go vim „ru mun skim ko re ni ma” is tra žio Eli ja de o ve ve ze sa Gvozde
nom gar dom i za klju čio da je reč o „si tu a ci o no” uslo vlje noj, krat koj i
pro la znoj „epi zo di”:
Eli ja de je u član ci ma štam pa nim u pe ri o di ci iz me đu ja nu a ra 1937. i uvo đe nja
kra lje ve dik ta tu re fe bru a ra 1938. go di ne da vao otvo re nu i en tu zi ja stič ku po dršku
Le gi o nar skom po kre tu. Zbog de vet ili de set eks pli cit no pro-le gi o nar skih
čla na ka ko je je na pi sao u tom pe ri o du ne što ma njem od go di ne da na, kao i
zbog bli skog pri ja telj stva sa Nae Jo ne sku om, ko ji je od kra ja 1933. go di ne bio
po dr ža va lac Le gi o na ra (ma da ni ka da ni je bio nji hov član), Eli ja de je po stao
sum njiv u oči ma vla sti (Ric ketts 1988/II: 882).
Ka sni ja ospo ra va nja ovog ob ja šnje nja bi la su, osim ob ja vlji va njem
no vih iz vo ra, u ve li koj me ri pod stak nu ta i uslo vlje na ra di kal nim po li tič kim
pro me na ma 1989. go di ne – dra ma tič nim slo mom ru mun skog so ci ja li zma
na kon ko ga je ja sno ar ti ku li sa na po tre ba da se iz no va re ha bi li tu je i/ili kritič
ki pre i spi ta na ci o nal na pro šlost. Ne upu šta ju ći se ov de u pri kaz postko
mu ni stič kih spo ro va o pro šlo sti 20, tre ba ima ti na umu da su te me po put
(ru mun skog) fa ši zma i an ti se mi ti zma bi le kri tič ka pro tiv te ža do mi na ci ji
dis kur sa na ci o nal ne vik ti mi za ci je. Ta ko đe, ras pra ve o ovim te ma ma do ve le
su u pi ta nje ra ši re no uve re nje o mo guć no sti us po sta vlja nja di rekt nog po litič
kog, ide o lo škog i kul tur nog kon ti nu i te ta sa epo hom ko ja je pret ho di la
(„spo lja na met nu tom”) ko mu ni zmu:
Mno gi pri pad ni ci post ko mu ni stič ke in te li gen ci je su u po tra zi za „upo tre bljivom
pro šlo šću”, na ovaj ili onaj na čin ide a li zo va li pro šlost iz pe ri o da pre ko muni
zma. Oni su tra ga li za svo jim vla sti tim istin skim in te lek tu al nim ko re ni ma
– raz li či tim od fal si fi ka ta stvo re nih ko mu ni stič kim dis kur som – u me đu rat noj
ge ne ra ci ji ta len to va nih mi sli la ca, pi sa ca, dru štve nih na uč ni ka i umet ni ka. U
naj ma nju ru ku, nji ho vu vred nost uzi ma li su zdra vo za go to vo, če sto im se di ve ći
19 Na su prot eks pli cit no for mu li sa nim an ti sa ve znič kim sta vo vi ma iz Por tu gal skog
dne v ni ka , Eli ja de je u knji zi raz go vo ra sa Klod An ri Ro ke om (Cla u de-Hen ri Roc qu et,
L’Épre u ve du labyrint he) 1978. go di ne tvr dio: „Ose ćao sam neo pi si vo di vlje nje pre ma
hra bro sti i čvr sti ni En gle za, pre ma nji ho vim gi gant skim na po ri ma da se, po čev ši go tovo
sa nu le, na o ru ža ju. Upra vo za to sam i u Lon do nu i u Li sa bo nu uvek ve ro vao u po be du
s a ve zni ka ” (cit. pre ma ru skom pre vo du: Эли а де 1999 – kur ziv moj).
20 De ta ljan pre gled ras pra va u post ko mu ni stič koj ru mun skoj isto ri o gra fi ji vi de ti
u: Pe tre scu and Pe tre scu 2007, Ior dac hi and Trencsényi 2003.

STUDIJE I OGLEDI
kao svo jim pret hod ni ci ma iz „zlat nog do ba” ne tak nu tog ko mu ni zmom (Li veze
a nu 2006: 7 – kur ziv moj).
Isto vre me no, ovi spo ro vi su vo đe ni u ši rem kon tek stu ras pra va o
bu duć no sti ze mlje či je je po li tič ko opre de lje nje za evro in te gra ci je („po vratak
u Evro pu”) pret po sta vlja lo pro la zak kroz pro ces „su o ča va nja sa prošlo
šću” 21 . Upr kos pri vlač no sti i po li tič koj ko ri sno sti post ko mu ni stič kih
„re vi zi o ni stič kih” in ter pre ta ci ja isto ri je, ko ji ma se „ko mu ni stič ka epo ha”
sa gle da va kao svo je vr sna abe ra ci ja u isto rij skom raz vo ju na ci je, ubr zo
je po sta lo oči to da je ne kri tič ko ve li ča nje an ti ko mu ni stič kog pred rat nog
na sle đa ne do volj no za po sti za nje re flek siv nog „ovla da va nja pro šlo šću” 22 .
Jer, po put mrač nog „or ma na” iz ko ga se po ma lja ju du go skri va ni ili za bora
vlje ni „ko stu ri”, pret ko mu ni stič ka epo ha ta ko đe sa dr ži niz ele me na ta ko ji
re me te idi lič nu sli ku na ci o nal ne pro šlo sti. Je dan od naj zna čaj ni jih od no sio
se na du gu tra di ci ju an ti se mi ti zma i sud bi nu ru mun skih Je vre ja jer je u
sa vre me nom evrop skom se ća nju upra vo Ho lo ka ust ste kao sta tus po seb nog
i su štin ski va žnog „me sta pam će nja” (li eu de mémo i re):
Ova op sed nu tost fin-de-siè cle Za pa da je vrej skim Ho lo ka u stom no si la je u se bi
uz ne mi ra va ju će im pli ka ci je za sta nov ni ke Is toč ne Evro pe ko ji su se tek po sle
1989. go di ne oslo bo di li te re ta slu žbe no oba ve zu ju ćih ko mu ni stič kih tu ma čenja
Dru gog svet skog ra ta. S jed ne stra ne, Is toč na Evro pa je po sle 1945. go di ne
ima la, u od no su na Za pad nu, mno go če ga vi še da se se ća – kao i da za bo ra vi.
U is toč noj po lo vi ni Evro pe bi lo je mno go vi še Je vre ja i vi še ih je bi lo ubi je no
– ve ći na ubi sta va od vi ja la se u tom re gi o nu, a mno gi lo kal ni ži te lji su ak tiv no
21 „Šta mo že mo za klju či ti po vo dom slu ča ja Mi ha lia Se ba sti ja na i nje go ve posthum
ne ka ri je re? U kraj njoj li ni ji, da kre ta nje ’na pred’ Is toč ne Evro pe ne bi tre ba lo proce
nji va ti sa mo pre ma nje noj spo sob no sti da mo der ni zu je svo je po li tič ke i eko nom ske
struk tu re, već i pre ma spo sob no sti da se ne dav na isto ri ja tih dru šta va pu nih oži lja ka
raz ja sni ta ko da ih usme ri ka ce lo vi ti joj isti ni. To ni je ni ma lo lak za da tak i on je, prevas
hod no, po sao in te lek tu a la ca, a ne po li ti ča ra. Jer, na ša bu duć nost po či va na ce lo vitom
i po šte nom raz u me va nju na še pro šlo sti (Ma nea 1998: 37).
22 „Istin ski pro blem pred sta vlja lo je is ku še nje da se ko mu ni stič ko pam će nje nadvla
da nje go vim pro stim pre o kre ta njem ’na o pa ko’. Ono što je ne ka da bi lo zva nič na istina
sa da je bi lo iz ko re na dis kre di to va no i od ba če no – po sta ju ći, na taj na čin, zva nič no
la žno. Ali, ta vr sta raz bi ja nja ta bua no si svo je sop stve ne ri zi ke. Pre 1989. go di ne sva ki
an ti ko mu ni sta bi vao je ocr njen ’fa ši stič kim’ ka tra nom. Ali, ako je ’an ti fa ši zam’ bio
sa mo još jed na ko mu ni stič ka laž, on da je ve o ma ve li ko is ku še nje da se sa da sa na knadnim
sim pa ti ja ma i na klo no šću gle da na sve n e k a d a d i s k re d i t o v a n e a n t i k o mu n i s t e ,
u klju č u ju ć i i fa ši ste . Na ci o na li stič ki pi sci iz tri de se tih go di na su se po no vo vra ti li u
mo du. Post ko mu ni stič ki par la men ti u broj nim ze mlja ma usva ja li su pred lo ge ko ji ma
se sla ve lič no sti po put mar ša la An to a ne skua u Ru mu ni ji, ili nje mu slič nih, svu da po
Bal ka nu i Sred njoj Evro pi. Do ne dav no osu đi va ni kao na ci o na li sti, fa ši sti i sa rad ni ci
na ci sta, nji ma su se sa da di za li spo me ni ci kao rat nim he ro ji ma. (Ru mun ski par la ment
je čak odao po štu mi nu tom ću ta nja mar ša lu An to a ne sku)” (Judt 2005: 824).
117

treći program LETO–JESEN 2011.
118 u nji ma uče stvo va li. S dru ge stra ne, po rat ne vla sti is toč ne Evro pe su mno go
ve ću bri gu po sve ći va le bri sa nju jav nog se ća nja na Ho lo ka ust. To ne zna či da
su na Is to ku stra ho te i zlo či ni ra ta bi li uma nji va ni – na pro tiv, svu da su bi li
iz no va ob na vlja ni u slu žbe noj re to ri ci i ču va ni kao sve ti nje u spo me ni ci ma
i udž be ni ci ma. Stvar je je di no u to me što Je vre ji ni su bi li deo te pri če (Judt
2005: 821–822).
Na zna če ni kon tekst post ko mu ni stič ke te ma ti za ci je pro šlo sti u Ru muni
ji po seb no se ja sno ma ni fe sto vao u de ba ta ma o onim pri pad ni ci ma
„Ge ne ra ci je 27” ko ji su, po put Eli ja dea, Si o ra na i Jo ne ska, ste kli svet sku
sla vu u emi gra ci ji. S jed ne stra ne, nji ho va ime na če sto su na vo đe na kao
po tvr da zna čaj nog ru mun skog do pri no sa evrop skoj kul tu ri, a nji ho vo de lo
ko ri sti lo se kao ar gu ment u ko rist tvrd nje da Ru mu ni ja pri pa da „Evro pi”.
Kao i ve ći na stva ra la ca pred rat ne ru mun ske „ge ne ra ci je mla dih”, oni su
bi li an ti ko mu ni sti, što ih je do dat no či ni lo po god nim za ulo gu „kul tur nih
he ro ja” na ko je su se, po red po li tič kih ak te ra iz pret ko mu ni stič ke „bo lje
pro šlo sti”, sa da mo gle po zva ti no ve post ko mu ni stič ke eli te u svo joj re konstruk
ci ji istin sko-na ci o nal ne (kul tur ne i po li tič ke) tra di ci je. Za to je ot kri će
„tam nih mr lja” iz pro šlo sti Eli ja dea i Si o ra na ima lo zna čaj ko ji pre va zi la zi
užu bi o graf sko-isto ri o graf sku ra van, te je zah te va lo pre i spi ti va nje či ta vog
po du hva ta ne kri tič ke re ha bi li ta ci je pred rat ne pro šlo sti kao sa mo ra zu mljive
i čvr ste osno ve za iz grad nju „evrop ske bu duć no sti” 23 . Jer, da po no vi mo,
osim na eko nom skim in te re si ma i po li tič kim raz lo zi ma, stva ra nje Evrop ske
uni je po či va lo je na is ku stvu Dru gog svet skog ra ta i pam će nju Ho lo ka u sta
kao ap so lut nog zla. Iako „slu čaj Eli ja de” ni ma lo ni je bio usa mljen pri mer
pod le ga nja „kul tur nih he ro ja” si ren skom zo vu fa ši stič kih i an ti se mit skih
p o k re t a m e đ u r at n e Ev ro p e 24, za ka sne lo ot kri će i post ko mu ni stič ki kontekst
u ko me se ono od vi ja lo uči ni lo ga je po seb no zna čaj nim – ne sa mo za
ru mun sku „po li ti ku pam će nja”, već i za kri tič ku te ma ti za ci ju isto ri je re li gi ja
kao na uč ne di sci pli ne za či jeg je „oca” on de ce ni ja ma va žio 25 .
23 U go vo ru ko ji je odr žao 12. X 2003. po vo dom obe le ža va nja Da na se ća nja na
Ho lo ka ust, ta da šnji pred sed nik Ru mu ni je je ja sno na gla sio: „Ra du ju ći se bu duć no sti i
is traj no te že ći ci lje vi ma ko ji se od nas oče ku ju kao ze mlje čla ni ce Se ver no a tlant ske alijan
se i bu du će čla ni ce Evrop ske uni je, ima mo du žnost da raz u me mo i pri hva ti mo sve
mo men te i lek ci je pro šlo sti” (Wi e sel 2004: 13).
24 Po red slav ne „Haj de ger-kon tro ver ze”, vi de ti obi man ma te ri jal sa ku pljen i anali
zi ran u pre ve de noj knji zi Ali ste ra Ha mli to na, Fa ši zam i in te lek tu al ci 1919‒1945, (Vuk
Ka ra džić, Be o grad 1978), te zbor nik ra do va Nancy Har ro witz (ed.), Ta in ted Gre at ness :
An ti s e mi ti sm and Cu l tu ral He ro es , Tem ple Uni ver sity Press, Phi la delp hia 1994.
25 „Do sa da, sam ’Eli ja de-skan dal’ već je de ce ni ju sta ra no vost, pa je pri ča o njego
vom ži vo tu iz no va na pi sa na ta ko da je usred sre đe na na nje go ve for ma tiv ne po li tič ke
gre he iz ru mun skih tri de se tih go di na. Ipak, osta ju su štin ski zna čaj na raz ma tra nja pi tanja
ka ko je Eli ja de o va po li tič ka ka ri je ra uti ca la na isto ri ju re li gi ja u nje nom sa vre menom
ob li ku… Na sta la je go to vo či ta va kuć na ra di nost u ko joj se ot kri va da Eli ja de ov

STUDIJE I OGLEDI
Po to nja te ma – pro ble ma ti zo va nje Eliјаdeovog kon cep tu al no-te o rijskog
i me to do lo škog za sni va nja isto ri je re li gi ja u sve tlu nje go vih ne te o rijskih,
po li tič ko-ide o lo ških uve re nja – sva ka ko zah te va spe ci ja li stič ko po znava
nje jed ne slo že ne i raz u đe ne na uč ne di sci pli ne. Po vr šno upo zna va nje sa
obim nom li te ra tu rom či ta o ca ko ji ni je eks pert u toj obla sti vo di za ključ ku
o ne mo guć no sti iz vo đe nja jed no znač nog, kon klu ziv nog sta va o in ter fe renci
ji te o rij skih i prak tič no-po li tič kih ili, ši re, „sve to na zor nih” sta vo va ovog
auto ra 26. Po jed no sta vlje no, mo gu se raz li ko va ti dve osnov ne ško le mi šljenja
ko je su me đu sob no po le mič ki su prot sta vlje ne u po gle du oce ne uti ca ja
Eli ja de o vih po li tič kih uve re nja na nje go vo te o rij sko de lo. Pr vu, iz ra zi to kritič
ku, pred vo de oni fran cu ski i an glo sak son ski auto ri (La ig nel-Lаvаstinе,
Du bu is son, Stren ski, McCutcheon, Ber ger) ko ji u svo jim ra do vi ma iden tifi
ku ju po sto ja nje iz ve snog op šteg obra sca („ko da”) Eli ja de o vog mi šlje nja,
ko ji je iz ra žen ka ko u nje go vim po li tič kim uve re nji ma, ta ko i u te o rij skim
ra do vi ma o re li gi ji:
Taj op šti „kod” mo že se, po mom mi šlje nju, sa že ti na sle de ći na čin: (1) ra dikal
ni tra di ci o na li zam ru mun ske de sni ce za Eli ja dea ni je bio sa mo po li tič ki
pro gram, već da le ko se žna on to lo ška osu da ma te ri jal nog, se ku lar nog, mo dernog
sve ta ko jom se po tvr đu je vred nost no stal gi je za ar ha ič nim, ko smič kim i
te lur gij skim – shva će nim kao fun da men tal ne ljud ske ka te go ri je; (2) du bo ko
mit sko-re li gij ska, ru mun sko-pra vo slav na i de lom v ol ki sh o s e ć a nj a r u mu n s ke
de sni ce bi la su u osno vi Eli ja de o vog do mi nant nog shva ta nja re li gi je i po seb ne
vr ste uni ver zal ne re li gij ske vi zi je ko je se čvr sto dr žao – ar haj ske, ko smič ke i
te lur gij ske re li gi o zno sti (Strensky 1989: 102). 27
U Eli ja de o vom pri stu pu re li gi ji kao fe no me nu sui ge ne ris ovi auto ri
ne vi de po ku šaj ute me lje nja auto no mi je pred met nog pod ruč ja isto ri je re ligi
ja, već nje go vu sklo nost ka drev nim ve ro va nji ma i re a fir ma ci ji mit skog
m i š lj e nj a 28 , te traj nu oda nost mi sti ci zmu i vi ta li zmu ko ji svoj pan dan ima ju
na uč ni rad ni je sa mo me to do lo ški pro ble ma ti čan, ne go i su štin ski ’kon ta mi ni ran’ njego
vim po li tič kim sklo no sti ma” (Fis her 2010: 262).
26 Za ute hu, mo že se tvr di ti da je slič no i u slu ča ju pri me ra iz dru gih obla sti stvara
la štva, po put du go traj ne de ba te o od no su Haj de ge ro ve fi lo zo fi je pre ma na ci zmu.
27 Pre ma Di bu i so nu op šta she ma ko ja se is po lja va u po li tič kom i te o rij skom
mi šlje nju Eli ja dea (kao i Pla to na i Haj de ge ra), uklju ču je tri ključ ne ka rak te ri sti ke: (a)
te zu o „on to lo škoj ce zu ri” i pri o ri te tu Bi ća (Be ing); (b) du hov noj su per i or no sti eli te u
od no su na ma se i (c) pe si mi stič ku kon cep ci ju isto ri je shva će ne kao opa da nje i sve op šta
de ka den ci ja iz ko je sle di nu žnost ob no ve (re no v a ti o ) pod vođ stvom naj bo ljih, ob no ve
usme re ne na po vra tak Iz vo ri ma (tj. epo hi pre „ce zu re”). Vi de ti: Du bu is son 2006: 235.
28 „Eli ja de je naj po zna ti ji zbog nje go vog oži vlja va nja ar haj skih i pri mi tiv nih re ligi
ja, kao i zna ča ja ko ji je da vao pre dač kom na sle đu sa ču va nom u agrar nim dru štvi ma,
te u mi to lo gi ji i fol klo ru… Ve ro vao je da je mi to lo gi ja bo ga ti ja i pu ni ja od isto rij skih
re li gi ja… Iako je če sto sma tran isto ri ča rem, Eli ja de je u stva ri za stu pao je dan an ti i storij
ski pri stup u pro u ča va nju re li gi ja, ko ji je za sno van na in tu i ci ji i ima gi na ci ji, a ko ji je
119

treći program LETO–JESEN 2011.
120 u ka rak te ri sti ka ma de snih ide o lo gi ja i po kre ta Eli ja de o ve mla do sti. Ta ko
je, na kon de talj ne me to do lo ške i fi lo zof ske kri ti ke Eli ja de o ve kon cep ci je
isto ri je re li gi ja, Da ni jel Di bu i son za klju čio da „nje go vi ključ ni kon cep ti –
sve to, ho mo re li g i o su s , ar haj ska on to lo gi ja, mit o re in te gra ci ji, krv na žr tva i
or gi ja stič ki ri tual – obra zu ju fan ta stič nu i var var ski ži vu sli ku ko ja je sa mo
’re li gij ski’ pre vod nje go vih ra ni jih po li tič kih op se si ja” (Du bu is son 2006:
260). Ra ni je for mu li sa ne te o rij sko-me to do lo ške pri med be Eli ja de o vom
shva ta nju isto ri je re li gi ja (npr. Brown 1981) u ovom ti pu kri ti ke se si stem
a t i z u ju 29 i do vo de u ve zu s nje go vim pred rat nim ide o lo škim sta vo vi ma,
pa ot kri će nje go ve ne ka da šnje pri vr že no sti fa ši zmu po sta je „ključ” za no vo
či ta nje či ta vog nje go vog opu sa. Ta kvom pri stu pu od u pi re se dru ga ško la
mi šlje nja, ko ja uglav nom oku plja Eli ja de o ve đa ke (Ric ketts, Re nie, Al len,
Ca ve, El lwo od, Ol son), ko ji i ka da (ne ra do) pri zna ju uči te lje vu mla da lač ku
fa sci na ci ju ru mun skom va ri jan tom fa ši zma, upor no po ri ču njen uti caj na
nje go vo po sle rat no na uč no stva ra la štvo. Pre ma nji ma, ko ri šće nje Eli ja de ovog
bi o graf skog „mla da lač kog gre ha” u kri ti ci nje go vog shva ta nja isto ri je
re li gi ja pred sta vlja pri mer ar gu men ta ci je ad ho mi nem, ko ja se, po put mo de,
po sled njih de ce ni ja pro ši ri la u okvi ru stu di ja re li gi je 30. Pri zna va ju ći da je
pre ma da na šnjim stan dar di ma Eli ja de ov na ci o na li zam iz tri de se tih go dina
sva ka ko „od bo jan”, Bra jan Re ni is ti če ka ko ne sa mo da „ne ma do ka za
o Eli ja de o vom stvar nom član stvu, ak tiv noj slu žbi ili uče šću u fa ši stič kim
on na zi vao ‘kre a tiv nom te o ri jom in ter pre ta ci je’ ili her me ne u ti kom. To je bio je dan
ro man ti čar ski pri stup ko ji ga je vo dio uve re nju da mo der no i de sa kra li zo va no dru štvo
tre ba da se bek stvom iz ci vi li za ci je vra ti svom raj skom i či stom po re klu. Či ne ći to,
sa vre me no dru štvo bi bi lo u sta nju da po no vo ot kri je Sve to. Na taj na čin, isto ri ja re ligi
ja po sta je pa na ce ja za tru li i se ku lar ni za pad ni svet” (Ber ger 1994: 66; 68).
29 U no vi jem ra du Da glas Alen su mi ra te o rij sko-me to do lo ške pri med be na slede
ći na čin: „Eli ja de o vom na uč nom pri stu pu fe no me nu re li gi o zno sti kri ti ča ri pre bacu
ju da pred sta vlja či stu ilu stra ci ju onog ti pa uče no sti ko ji se od li ku je ne kri tič kim
ge ne ra li za ci ja ma, uni ver za li zmom, esen ci ja li zmom, te žnjom ka ute me lje njem, an tiisto
ri zmom i ne mo guć no šću pro ver lji vo sti, te da ne za do vo lja va sa vre me ne ri go ro zne
kri te ri ju me na uč no sti. Ta ko đe, Eli ja de je ro man tič ki, su bjek tiv ni, ne kri tič ni apo lo ge ta
re li gij skog i mit skog po gle da na svet” (Al len 2011: 20). U osno vi, sa vre me ne te o rijsko-gno
se o lo ške kri ti ke Eli ja dea osla nja ju se na oce nu Han sa Pe ne ra: „Na u k a o re li g i -
ji ko ja se te me lji na mi ste ri ji, osta je jed na mi ste ri o zna na u ka” (cit. pre ma: Du bu is son
2006: 186).
30 „Po mod na stru ja u stu di ja ma re li gi je po seb no je opa san tip ba vlje nja na u kom
jer na pa da po je din ce zbog to ga što ni su ima li is pra van po li tič ki stav to kom svo je ka rije
re. Ma da ni je usa mljen kao objekt ta kvih po li tič kih kri ti ka, Eli ja de je omi lje na me ta
za taj tip na pa da od stra ne kri ti ča ra ko ji tvr de da je nje gov na uč ni rad ob li ko van i
do ve den u pi ta nje nje go vom pro šlom po li tič kom pri pad no šću. Po sto ji ne ko li ko za govor
ni ka ta kvog na uč nog pri stu pa ko ji re zul tu je ad ho mi nem ar gu men ti ma i opa snim
tra ga njem za do ka zi ma o po li tič ki ne is prav nim uve re nji ma u na uč nim de li ma lič no sti
ko ju na pa da ju” (Ol son 2011: 36).

STUDIJE I OGLEDI
ili to ta li tar nim po kre ti ma”, ne go ni in di ci ja da su ti „na ci o na li stič ki ide a li”
(po sle is po lja va nja nji ho vih na sil nih kon se kven ci) uti ca li na nje gov na uč ni
rad. Pre ma nje go voj oce ni, „po sto je ja sni po ka za te lji da upra vo oni na učni
ci ko ji su pu bli ko va li svo ja sum nji če nja Eli ja dea sle de pr ven stve no sopstve
ne po li tič ke ci lje ve, ne oba zi ru ći se mno go na tek stu al ne iz vo re ko ji ma
se ba ve” (Ren nie 1996: 177). Na taj na čin ar gu ment o po li ti za ci ji na u ke o
re li gi ji okre će se pro tiv Eli ja de o vih kri ti ča ra, ko ji ma nje go vi bra ni o ci preba
cu ju ili le vi čar sku po li tič ku in spi ra ci ju (tra di ci ja kri tič ke te o ri je) ili postmo
der ni stič ku te žnju ka „de kon struk ci ji” eta bli ra nih na uč nih auto ri te ta.
U sva kom slu ča ju, po nji ho vom mi šlje nju, spo ro ve o vred no sti ma i ma nama
Eli ja de o ve na u ke o re li gi ji tre ba oslo bo di ti od fo ku si ra nja na nje gov
(pret po sta vlje ni ili stvar ni) „fa ši zam” jer, „bez ob zi ra da li je is pra van ili
po gre šan, ’esen ci ja li stič ki’ ili ne, Eli ja de ov re li gij ski uni ver za li zam se on tolo
ški i mo ral no za i sta ve o ma raz li ku je od ra si zma ili na ci o na li zma ko ji su u
su šti ni fa ši zma” (El lwo od 1999: 111). Pre ma nji ho vom du bo kom uve re nju,
Eli ja de o va kri ti ka mo der nog, se ku lar nog dru štva u ko me je čo vek, upr kos
in he rent no ljud skoj po tre bi za „sve tim”, iz gu bio spo sob nost pre po zna va nja
nj e go vo g i s p o lj a v a nj a ( hi j e ro fa ni j a ), for mu li sa na je sa sta no vi šta uni ver zali
stič kog „no vog hu ma ni zma”, a ne fa ši stič kog ra snog ili na ci o nal nog eksklu
zi vi zma 31.
Sna žan do dat ni pod sti caj da na ve de ne ras pra ve pre ra stu gra ni ce istori
je re li gi ja kao usko spe ci ja li zo va ne na uč ne di sci pli ne pred sta vlja le su prome
ne ko je su se po čet kom de ve de se tih go di na XX ve ka od vi ja le u obla sti
kom pa ra tiv nih stu di ja fa ši zma. Na i me, po sle du ge do mi na ci je po li tič ke i
so ci jal ne isto ri o gra fi je (oslo nje nih na te o ri je to ta li ta ri zma ili mark si stič ku
pa ra dig mu kla sne bor be i ka pi ta li stič kih pro iz vod nih od no sa), no vi ja is traži
va nja fa ši zma su pod uti ca jem „je zič ko-kul tu ra li stič kog obr ta” u ve li koj
me ri re de fi ni sa la svoj me to do lo ško-te o rij ski pri stup, ka te go ri jal ni apa rat,
kao i te mat ske i sa znaj ne pri o ri te te:
To kom po sled njih dva de set go di na kom pa ra tiv ne stu di je fa ši zma sve vi še su
bi le usme ra va ne na nje go ve ide o lo ške i kul tur ne di men zi je, te su vre me nom
po sta le usred sre đe ne na ide o lo gi ju. Mo že mo čak re ći da su se ana li ze ta kozva
nog ge ne rič kog fa ši zma sa „so ci o lo ške” pre ba ci le na na gla še no „po li tič ku”
per spek ti vu, ko ja mno go ve ću va žnost pri da je ide o lo gi ji i kul tu ri ne go što je to
ra ni je bio slu čaj. S dru ge stra ne, ta oblast is tra ži va nja po sta la je u di sci pli narnom
smi slu mno go ogra ni če ni ja, sa ja sno iz ra že nom do mi na ci jom isto ri ča ra
u od no su na so ci o lo ge i po li ti ko lo ge (Pin to 2011: 1).
U po čet ku pre te žno ogra ni čen na an glo sak son sku aka dem sku za jedni
cu, no vi pri stup je na uč no in te re so va nje usme rio sa isto ri o graf ske te ma-
31 O Eli ja de o vom „no vom hu ma ni zmu” vi de ti de talj no u: Da vid Ca ve, Mir c e a
E li a d e’s Vi si on for a Ne w Hu ma ni sm , Ox ford Uni ver sity Press, Ox ford 1993.
121

treći program LETO–JESEN 2011.
122 ti za ci je po je di nih „fa ši za ma” ka kom pa ra tiv nom okvi ru i te o rij sko-me todo
lo škom raz ma tra nju op šteg poj ma „fa ši zma” (ge ne ric fa scism) da bi se
us po sta vio bar „mi ni mal ni kon sen zus” o ključ nim ka rak te ri sti ka ma sa mog
em pi rij skog pred me ta is tra ži va nja. Osla nja ju ći se na pret hod ni ke s kra ja
se dam de se tih go di na, 32 Ro džer Gri fin (Ro ger Grif fin) je svo jom P r i ro d om
fa ši zma (The Na tu re of Fa scism, 1991) po kre nuo či ta vu la vi nu knji ga, studi
ja i di sku si ja ko je su to kom po sled nje dve de ce ni je ko re ni to pre o bli ko vale
či ta vu oblast „stu di ja fa ši zma”. Pre ma nje go voj „mi ni mal noj” de fi ni ci ji:
„Fa ši zam je rod po li tič ke ide o lo gi je či je je mit sko je zgro, u svo jim ra zno vrsnim
va ri ja ci ja ma, pa lin ge net ska for ma po pu li stič kog ul tra na ci o na li zma”
(Grif fin 1991: 26). Sto ga, da bi isto rij ski raz li či te po li tič ke po kre te i re ži me
(ne za vi sno od nji ho vog sa mo ra zu me va nja) sma tra li „fa ši stič kim”, mo ra mo
u nji ho voj ide o lo gi ji iden ti fi ko va ti sre di šnji mit o pre po ro du ili ra di kal nom
pre o br a ž a ju ( p a lin g e ne si s ) na ci je shva će ne kao ži ve, or gan ske ce li ne ko ja je,
upr kos pro ce su pro pa da nja, sa ču va la spo sob nost „po nov nog ra đa nja”:
Fa ši zam je rod mo der ne po li ti ke ko ja te ži ostva re nju to tal ne re vo lu ci je u po litič
koj i so ci jal noj kul tu ri po je di ne na ci o nal ne ili et nič ke za jed ni ce. Iako ve o ma
he te ro gen u po gle du po seb ne ide o lo gi je sa nje nim mno gim va ri ja ci ja ma, po
dru štve noj po dr šci, ob li ku or ga ni za ci je ko ju usva ja kao an ti si stem ski po kret,
pre ma ti pu po li tič kog si ste ma, re ži ma ili ide a la do mo vi ne ko je na me ra va da
ostva ri, ge ne rič ki fa ši zam cr pi svo ju unu tra šnju ko he zi ju i afek tiv nu po kre tačku
sna gu iz sre di šnjeg mi ta da će pe riod vi dlji ve de ka den ci je i de ge ne ra ci je,
ubr zo ili ka sni je, ustu pi ti me sto pe ri o du po nov nog ro đe nja ili pod mla đi va nja
u post li be ral nom no vom po ret ku (Grif fin 2002: 24, f. 15).
Pre ma Gri fi no voj ana li zi, fa ši stič ki po kre ti lek za „kul tur ni pe si mi zam”
i ne za do volj stvo „kva re njem” i „opa da njem” na ci je ne tra že, po put kla sičnog
kon zer va ti vi zma, u po vrat ku na nje nu pro šlost, već u pro jek tu (re vo luci
o nar nog) pre o bra ža ja ko ji će do ve sti do stva ra nja „no v o g ti pa dru štva” 33.
Za to, on na gla ša va da fa ši zam, iako kri ti ku je se lek tiv no iza bra ne „de ge nera
tiv ne ele men te mo der nog do ba”, pre pred sta vlja „al te r na tiv ni mo d e r ni -
zam ne go nje go vo od ba ci va nje”:
32 Vi de ti: Juan Linz, „So me No tes To ward a Com pa ra ti ve Study of Fa scism in
So ci o lo gi cal Hi sto ri cal Per spec ti ve”, u: W. La qu e ur (ed.), Fa scism: A re a der’s Gu i de,
Uni ver sity of Ca li for nia Press, 1976, 13–121; Ge or ge Mos se, „To ward a Ge ne ral Theory
of Fa scism”, u: G. L. Mos se (ed,), In ter na ti o nal Fa scism: New Tho ughts and New
Ap pro ac hes , Sa ge Pu bli ca ti ons, Lon don 1979, 1–41; Stan ley Payne, Fa scism: Com pa ris
on and D e f i ni ti on , Uni ver sity of Wi scon sin Press, 1980.
33 U ra do vi ma iz sre di ne še zde se tih Džordž Mos (Mos se) je in ter pre ti rao fa ši zam
kao „no vi ob lik kul tur ne re vo lu ci je”, tj. kao „na por da se raz vi je no va ide o lo gi ja i kultu
ra, ta da se stvo ri re vo lu ci o nar ni ’no vi čo vek’ ume sto prag ma tič ne, ma te ri ja li stič ke i
li be ral ne kul tu re XIX ve ka” (Payne 1995: 450–451).

STUDIJE I OGLEDI
Fa ši zam je pro gram ski mo der ni zam ko ji te ži osva ja nju po li tič ke vla sti ka ko bi
ostva rio sve o bu hvat nu, to ta li zu ju ću vi zi ju na ci o nal nog ili et nič kog pre po ro da.
Nje gov kraj nji cilj je da – pre vla da va ju ći de ka den ci ju ko ja je uni šti la ose ća nje
pri pad no sti za jed ni ci i mo der nost li ši la zna če nja i tran scen den ci je – do ve de do
no ve ere kul tur ne ho mo ge no sti i zdra vlja (Grif fin 1991: 47, 2007: 148) 34.
For mu li šu ći kon cept „ge ne rič kog fa ši zma”, Gri fin je sle dio Ve be ro vo
(We ber) me to do lo ško uče nje o „ide al nom ti pu” kao ana li tič kom sred stvu
ko je omo gu ća va raz u me va nje i in ter pre ta ci ju ne sa mo isto rij ski raz li či tih
ob li ka „fa ši zma”, već i sa vre me nih neo fa ši stič kih ide ja i ra zno rod nih po kreta
„no ve de sni ce” 35 . Po što je Gri fi no vo od re đe nje „fa ši stič kog mi ni mu ma”
iza zva lo niz kon tro ver zi, na sta ju ći „no vi kon sen zus” u okvi ru sa vre me nih
stu di ja fa ši zma mo že mo pre iden ti fi ko va ti po kon ver gen ci ji sta vo va o onim
is tra ži vač kim te ma ma i kul tu ra li stič kom pri stu pu ko ji su uspe šno sin te tizo
va ni u Gri fi no vom he u ri stič kom mo de lu, ne go u pot pu nom sla ga nju oko
po je di no sti de fi ni sa nja „ge ne rič kog fa ši zma” (vid. Ior dac hi 2010: 24–25).
S ob zi rom na na gla ša va nje ka rak te ri sti ka fa ši zma kao ide o lo gi je u či jem
je sre di štu mit o pre p o ro du ( p a lin g e ne si s ), te prak sa s a kra li z a c i j e p o l i t i ke
(or gan ski shva će ne na ci je, dr ža ve, par ti je, ha ri zmat skog vo đe), ko ja sa dr ži
niz r i tu a l a i ob re d a ko ji ma se te ži us po sta vlja nju je din stva na ci je ra di njenog
ko nač nog spa se nja („vas kr sa”), is po sta vlja se da Eli ja de o va „le gi o narska
epi zo da” ni je za ni mlji va sa mo sa sta no vi šta isto ri je re li gi ja kao na uč ne
di sci pli ne ko ja je to kom dru ge po lo vi ne XX ve ka bi la pod nje go vim forma
tiv nim uti ca jem, već i iz per spek ti ve no vi jih stu di ja fa ši zma u ko ji ma,
34 Vi še o to me vi de ti u knji zi Mo der nism and Fa scism. The Sen se of a Be gin ning
un d e r Mu s s o li ni and Hi tl e r : „U njoj se tvr di da je fa ši zam u me đu rat nom pe ri o du bio
– bar za nje go ve naj pre da ni je, ide a li stič ke ak ti vi ste – sred stvo ostva re nja za no snog
ci lja: da se ne gle da ne moć no ka ko se isto ri ja od vi ja, već da se, s po gle dom usme re nim
ka no vom ho ri zon tu i no vom ne bu, isto ri ja za i sta stva ra… Oso vi na ko ju su stvo ri le
Ne mač ka i Ita li ja pro u zro ko va la je, di rekt no ili in di rekt no, smrt mi li o na lju di, a sa me
te na ci je osta vi la je u ru še vi na ma ne is pu nje nih obe ća nja i slo mlje nih sno va. Ipak, njiho
ve am bi ci je, ne u spe si i zlo či ni pro tiv čo več no sti osta će ne shva će ni ako od go va ra ju ći
zna čaj ne pri da mo ulo zi ko ju je u mo bi li za ci ji nji ho vog ljud stva (ka ko voj nog, ta ko i
ci vil nog) ima lo sve sno pod sti ca no re vo lu ci o nar no is ku stvo da se, oslo bo đe ni od ograni
če nja ’nor mal nih’ vre me na i ’kon ven ci o nal ne’ mo ral no sti, oni na la ze na kra ju isto rije,
te da ak tiv no me nja ju njen tok” (Grif fin 2007: 4).
35 O „post fa ši zmu” i „no voj de sni ci” vi de ti Gri fi no ve ra do ve: „Bet we en me ta poli
tics and ap o li te i a : The No u vel le Dro i te’s stra tegy for con ser ving the fa scist vi sion in
the in ter reg num”, Mo dern & Con tem po rary Fran ce, 8(1), 2000, 35–53; ”In ter reg num or
end ga me? The ra di cal right in the ’post-fa scist’ era”, Jo ur n al for Po li ti c al Id e o l o g i es ,
5(2), 2000, 167–178; A Fa scist Cen tury: Es says by ro ger Grif fin, Pal gra ve Mac mil lan,
2008, (Part III: „Fa scism’s Evo lu tion Sin ce 1945”, str. 115–202); ”From Sli me Mo uld to
Rhi zo me: An In tro duc tion to the Gro u pu scu lar Right”, Pat terns of Pre ju di ce, 37(1),
2003, 27–50.
123

treći program LETO–JESEN 2011.
124 ka ko je na go ve šte no, upra vo re li gij sko-mit ske te me i kon cep ti za u zi ma ju
zna čaj no me sto.
Ski ci ra ni pro blem ski okvir u či jem sre di štu je te ma Eli ja de o vog od nosa
pre ma Le gi o nar skom po kre tu mo že se pri ka za ti u vi du kon cen trič no
ra stu ćih „kru go va”. Naj u ži bi bio in di vi du al no-bi o graf ski, jer bi sa dr žin ski
bio ogra ni čen na isto ri o graf sku re kon struk ci ju Eli ja de o vog ži vo ta i de la u
(pred)rat nim go di na ma, tj. u pe ri o du od nje go vog po vrat ka iz In di je (krajem
1931) do do la ska u Pa riz (1945). S ob zi rom na to da se već kao dva de seto
go di šnjak, na kon ob ja vlji va nja „Du hov nog iti ne re ra” (Iti ne ra r iu spi r i tual )
1927. go di ne, Mir ča Eli ja de na met nuo kao pred vod nik či ta vog ru mun skog
„Mla dog po ko lje nja” 36 (ko je se obič no na zi va „Ge ne ra ci jom 1927” ili, pre ma
knji žev no-de bat nom udru že nju osno va nom 1932. go di ne, „gru pom Kri terion”),
raz ma tra nje nje go ve bi o gra fi je po sta je deo isto ri o gra fi je ge ne ra cij ski
pro f i l i s a no g kul tur no g po kre ta ko ji je, oku plja ju ći niz is tak nu tih stva ra laca
37 , okon čao svo je po sto ja nje u dra ma tič nim po li tič kim okol no sti ma i ideo
lo škim su ko bi ma ko ji su do ve li u pi ta nje po čet nu ge ne ra cij sku so li dar nost
nje go vih pri pad ni ka. Jer, iako su „mla di ko ji su for mi ra li tu ge ne ra ci ju…
ima li ne ka kav ’ose ćaj po ro di ce’ ko ji ih je zbli ža vao” (Pe treu 2011: 45), Se bast
i j a nov Dnev nik, iz me đu osta log, sli ko vi to do ku men tu je „šta se de si lo sa
pri ja telj stvi ma (ili, mo že bi ti mr žnja ma) me đu pri pad ni ci ma ove ge ne ra ci je
ka da su, pod ve o ma dra ma tič nim dru štve nim i po li tič kim uslo vi ma ka snih
tri de se tih, na pra vi li dra stič no raz li či te ide o lo ške iz bo re” (Ca li ne scu 2002:
650). Ka ko su ti iz bo ri bi li (ne)po ve za ni sa po čet nim kul tur no-mo der nistič
kim pro jek tom „Mla dog po ko lje nja”, pred sta vlja op šti je pi ta nje za jed nu
so ci o lo gi ju po li ti ke i kul tu re. Sa sta no vi šta isto ri je ide ja, to pi ta nje vo di ka
ras pra vi o kon cep ti ma i te o rij skom okvi ru raz u me va nja i tu ma če nja fe nome
na „fa ši zma” – ka ko nje go voj „ge ne rič koj pri ro di”, ta ko i po seb nim forma
ma nje go vog isto rij skog is po lja va nja. Na kra ju, bar ka da je o Eli ja deu reč,
naj ši ri te mat ski „krug” pred sta vlja la bi isto ri ja i fi lo zo fi ja re li gi je u okvi ru
ko jih bi se nje gov te o rij ski do pri nos raz ma trao iz per spek ti ve uti ca ja nje govih
ide o lo ških i, ši re, „sve to na zor skih” uve re nja.
36 Od la zak Eli ja dea u In di ju iro nič no je opi san u on da šnjim no vi na ma (Vre mea ,
29. no vem bra 1928) kao „od la zak Da laj La me Mla dog po ko lje nja” (vid. Ле не ль-Ла вастин
2007: 54).
37 Osim svet ski po zna tih ime na Eli ja dea, Si o ra na i Jo ne ska, te po mi nja nog Mi hai
la Se ba sti ja na, Mla do po ko lje nje či ni li su knji žev ni ci, fi lo zo fi, glum ci i pu bli ci sti, či ji
je zna čaj za ru mun sku kul tu ru ne po re civ: Kon stan tin Noj ka (Con stan tin No i ca, 1909–
1987); Pe tru Ko mar ne sku (Pe tru Co mar ne scu, 1894–1957); Mir ča Vul ka ne sku (Mircea
Vul că ne scu, 1904–1952); Ka mil Pe tre sku (Ca mil Pe tre scu, 1894–1957); Mi hail
Po li hro ni ja de (Mi hail Po li hro ni a de, 1906-1939); Ar ša vir i Ha ig Ak te ri jan (Arșavir,
1907–1997; Ha ig, 1904–1943); Emil i Dan Bo ta (Emil Bot ta 1911–1977; Dan Bot ta,
1907–1958).

STUDIJE I OGLEDI
Obim i sa dr ži na jed ne stu di je, sa svim oči gled no, ne mo gu ob u hva titi
na zna če ne te me i uklju či ti u se be po me nu te raz li či te pri stu pe. U ovom
ra du moj cilj je znat no skrom ni ji i svo di se na po ku šaj ko ri šće nja jed nog
od Eli ja de o vih te o rij skih kon ce pa ta – onog ko ji on ozna ča va sin tag mom
„Te ror Isto ri je” – u in ter pre ta ci ji nje go ve ve za no sti za ide o lo gi ju ru munskog
fa ši zma. Upr kos svo joj ogra ni če no sti, ostva re nje tog ci lja pret po sta vlja
upo zna va nje ka ko sa osnov nim ka rak te ri sti ka ma ide o lo gi je Le gi o nar skog
po kre ta, ta ko i sa isto ri ja tom nje go vog na stan ka, raz vo ja i slo ma.
3. Le gi o nar ski po kret:
oso be no sti ru mun ske va ri jan te fa ši zma
Ob ja šnja va ju ći kra jem 1937. go di ne za što ve ru je u po be du Le gi o nar skog
po kre ta, Eli ja de je na gla sio ka ko se taj po kret raz li ku je od svih on da šnjih
z a go vor n i k a re vo lu c i o n ar n i h pro m e n a :
Ceo svet da nas ži vi u zna ku re vo lu ci je. Ali, dok dru gi na ro di tu re vo lu ci ju
ostva ru ju u ime kla sne bor be i pri ma ta eko no mi je (ko mu ni zam), dr ža ve (fa šizam)
ili ra se (na ci zam), Le gi o nar ski po kret je na stao pod zna kom Ar han đe la
Mi ha i la i po be di će uz po moć Bož je mi lo sti. Za to, dok su sve dru ge sa vre me ne
re vo lu ci je po li tič ke, le gi o nar ska re vo lu ci ja je du hov na i re li gi o zna… Za raz liku
od dru gih re vo lu ci ja, ko je za cilj ima ju osva ja nje vla sti od stra ne dru štve ne
kla se ili po je din ca, le gi o nar ska re vo lu ci ja ima za cilj Spa se nje na ro da, nje go vo
po mi re nje sa Bo gom – ka ko je to re kao Ka pe tan. Po be da Le gi o nar skog po kreta
ne će sa mo vas po sta vi ti do sto jan stvo na šeg na ro da i stvo ri ti jed nu ča snu i
sna žnu Ru mu ni ju, već će stvo ri ti i no vi tip lju di ko ji će bi ti u skla du sa no vim,
ce lo vi tim na či nom ži vo ta (Эли а де 2001).
Upr kos is ti ca nju spi ri tu al no-re li gij skog ka rak te ra ovog po kre ta
(„mi stič ka sek ta”), ova oce na iz re če na je to kom kam pa nje za op šte iz bore
na ko ji ma su, pod ime nom „Sve za otadž bi nu” (TPT) 38 , Ko d re a nu o v i
le gi o na ri osvo ji li go to vo pet sto hi lja da gla so va, te po sta li tre ća po sna zi
p o li ti č ka p ar ti j a u ru mun skom Par la men tu. Iako je od osni va nja „Le gi ona
Ar han đe la Mi ha i la” (1927. go di ne) Ko dre a nu kri ti ko vao par la men tar ni
re žim a de mo kra ti ju sma trao fak to rom ras pa da je din stva „na ci je”, 39 nj e gov
po kret je to kom tri de se tih go di na, pod raz li či tim ime ni ma, uče stvo vao na
iz bo ri ma be le že ći stal ni rast (od jed nog po sla nič kog me sta 1931. go di ne do
38 TPT – skra će ni ca od To tul pen tru Ţară
39 Osnov ni Ko dre a nu ov ar gu ment pro tiv par la men tar ne de mo kra ti je gla si:
„De mo kra ti ja uni šta va je din stvo ru mun ske na ci je, de li je na po li tič ke par ti je i pod sti če
Ru mu ne da mr ze jed ni dru ge, te ta ko po de lje ni na rod iz la že uje di nje nom blo ku je vrejske
vla sti u te škom tre nut ku na ci o nal ne isto ri je” (Co dre a nu 1937: 328). Op šir ni je vi deti
u Ko dre a nu o voj knji zi Mo jim l e g i o na r i ma (Pe n tr u L e g i o na r i , 1937; en gle ski pre vod
1976; ru ski 2008).
125

treći program LETO–JESEN 2011.
126 še zde set i šest 1937). Va žnu ulo gu u ra stu po pu lar no sti i uti ca ja Le gi o na ra
ima la je ha ri zma nji ho vog vo đe Kor ne li ja Ze lja Ko dre a nua (Cor ne liu Ze lea
Co drea nu):
Iako se Ko dre a nu ni je od li ko vao ne kom ve li kom pa me ću i ni je bio po se ban
go vor nik, ne mo gu mu se po ri ca ti ni ti tak tič ka lu ka vost, ni ti re ži ser ske sposob
no sti… U nje mu su se me ša li ne mač ki „prin cip vo đe” (Fu hre r pr in z ip ), ide ja
hri šćan skog apo sto la i lo kal na, bal kan ska pred sta va haj du ka – raz boj ni ka na
ve li kom pu tu ko ji usta je u za šti tu sla bih i ugnje te nih (Ле не ль-Ла ва стин 2007:
115) 40 .
Ro đen 1899. go di ne u mol dav skom gra di ću Hu ši ju (Hu şi), bu du ći
va tre ni za go vor nik „ru mun stva” (românismul) po ti cao je iz et nič ki me šovi
te po ro di ce – maj ka mu je bi la ne mač kog po re kla, a otac, sred njo školski
na stav nik, svo je ukra jin sko-polj sko pre zi me Zi e li ń ski „ru mu ni zo vao”
je u „Ze lja Ko dre a nu”. Et nič ko po re klo i od ra sta nje na pe ri fe ri ji Ru mu nije
41 po ja ča lo je na ci o na li zam mla dog Ko dre a nua, ko ji je po sle za vr šet ka
pe to go di šnje voj ne ško le 42 upi sao stu di je na Prav nom fa kul te tu u Ja ši ju
(Ja și). Po red is ku stva Pr vog svet skog ra ta (u ko me je zbog mla do sti od bijen
kao do bro vo ljac), pre su dan uti caj na for mi ra nje po li tič kih sta vo va mladog
Ko dre a nua iz vr ši li su po sle rat ni na sta nak „Ve li ke Ru mu ni je” (românia
Ma re ) i iz bi ja nje Ok to bar ske re vo lu ci je u Ru si ji. Iako je te ri to ri jal no pro šire
nje ru mun ske „Sta re kra lje vi ne” (Vla ške i Mol da vi je) pri pa ja njem se verne
Bu ko vi ne, Tran sil va ni je, Be sa ra bi je i de la Do bru dže sma tra no ostvare
njem „ve kov nog sna” o uje di nje nju svih Ru mu na, ono je no vo na sta lu
dr ža vu su o či lo sa či nje ni com da tre ći nu nje nog sta nov ni štva či ne na ci onal
ne ma nji ne – Ma đa ri, Nem ci i Je vre ji. S ob zi rom na to da je ma njin sko
sta nov ni štvo ve ći nom pri pa da lo raz vi je ni jim, ur ba nim slo je vi ma, ru munski
na ci o na li zam je, upr kos stva ra nju Ve li ke Ru mu ni je, ostao op te re ćen
sin dro mom „ma le na ci je” – eg zi sten ci jal nom ne si gur no šću, opa sno šću
od gu bit ka kul tur nog iden ti te ta, te stra hom od „ino rod ne” po li tič ke i eko-
40 De talj nu ana li zu Ko dre a no ve ha ri zme vi de ti u: Ior dac hi 2004.
41 „Bi lo da je polj skog (ka ko to na go ve šta va iz vor no pre zi me Ze lin ski) ili ru munskog
po re kla (ka ko je on uvek tvr dio), stra no zvu ča nje nje go vog ime na pod se ća na
uče sta lu po ja vu da na ci o na li stič ke vo đe po ti ču iz po gra nič nih obla sti (po put Hi tle ra ili
De gre la [De grel le]), ili od asi mi lo va nih na ci o nal nih gru pa – kao u slu ča ju Sa la ši ja
(Szálasi), Gem be ša (Gömbös) i Jor ge (Ior ga)” (We ber 1965: 517). No vo pre zi me Jon
Ze lin ski je iza brao u čast svo jih pre da ka – šu ma ra iz Bu ko vi ne (C o dr u na ru mun skom
zna či šu ma).
42 „U stva ri, voj no obra zo va nje for mi ra lo je moj ceo ži vot. Red, di sci pli na i hi jerar
hi ja, ko je sam upio u svo ju krv od ra nog de tin stva za jed no sa ose ća njem rat nič kog
do sto jan stva, bi će cr ve na nit ko ja po ve zu je svu mo ju ka sni ju de lat nost. Tu sam ta ko đe
na u čio da go vo rim krat ko, što je ka sni je iza zva lo u me ni ma ni ju pre ma ’br blja nju’ i
pra znoj re to ri ci. Tu su me na u či li da vo lim rov i pre zi rem sa lon” (Ко дря ну 2008: 19).

STUDIJE I OGLEDI
nom ske do mi na ci je nad pre te žno se ljač kim ru mun skim ma sa ma. 43 Ograni
če nost ka pa ci te ta i in stru me na ta Ve li ke Ru mu ni je kao „na ci o na li zi ra ju će
dr ža ve” 44 bi la je do dat no is tak nu ta pri ti skom me đu na rod nih po li tič kih fakto
ra ko ji su in si sti ra li na ustav nom po što va nju ma njin skih pra va, po seb no
na pri zna nju po li tič kih i gra đan skih pra va Je vre ja (5% od ukup nog sta novni
štva), ko ji ma je ospo ra va no ru mun sko dr ža vljan stvo. Dok su „za pad ni”
(„ma đar ski” i „ne mač ki”) Je vre ji sma tra ni do mi nant nim (tr go vač ko-bankar
skim) ele men tom u ru ral noj eko no mi ji sa iz ra že nim kul tur nim pri matom
u okvi ru slo bod nih pro fe si ja, „is toč ni Je vre ji” – biv ši po da ni ci Ru ske
im pe ri je – per ci pi ra ni su kao jed na kul tur no za tvo re na gru pa ko ja se opi re
asi mi la ci ji i one mo gu ća va ostva re nje ide a la na ci o nal nog je din stva. Tra dic
i ju d e ve t n a e s to ve kov n o g r u mu n s ko g an t i s e m i t i z a m a d o d at n o j e p o j a č a l a
Bolj še vič ka re vo lu ci ja jer je „Je vre jin” sa da oli ča vao dvo stru ku opa snost za
ru mun sku na ci ju – ne sa mo ban kar sko-tr go vač ku i ka pi ta li stič ku eks plo ata
ci ju se la, već i ide o lo gi ju „pro le ter skog in ter na ci o na li zma” ko ja do vo di u
pi ta nje sa mo po sto ja nje na ci je i dr ža ve 45 . Za to su ra nih dva de se tih go di na
u ur ba nim cen tri ma ni kle broj ne or ga ni za ci je ko je su u ime na ci o nal nog
je din stva od ba ci va le „kla snu bor bu” kao in stru ment „je vrej ske za ve re”, dok
su isto vre me no po sto je ći li be ral no de mo krat ski po re dak sma tra le ustupkom
ino stra nim pri ti sci ma i „iz da jom” (ru mun skih) na ci o nal nih in te resa.
Reč ju, ide o lo gi ja ovih po li tič kih gru pa bi la je u od no su na sta tus quo
re v o lu c i o n a r n a , i a k o j e bi l a a n t i k o mu n i s t i č k a 46 . Broj ne gru pe za go vor-
43 O sin dro mu „ma lih na ci ja” vi de ti op šir ni je u: Ištvan Bi bo, B e d a ma lih i s to č no -
e v rop skih dr ž a v a . .
44 Pre ma Ro dže ru Bru bej ke ru: „Na ci o na li zi ra ju ća dr ža va je ona ko ja se shva ta
kao dr ža va j ed ne ili za jed nu p o s e b nu e t n o ku l tu r nu ’g l av nu n a c i ju’ (co re na ti on ) či ji
je zik, kul tu ra, de mo graf sko sta nje, eko nom ski na pre dak i po li tič ka he ge mo ni ja mo ra ju
bi ti za šti će ni i pot po mog nu ti od stra ne dr ža ve. U tom slu ča ju, dva ključ na ele men ta su:
(1) ose ća nje ’vla sni štva’ nad dr ža vom po je di ne et no-kul tur ne na ci je ko ja se po i ma kao
raz li či ta od ukup nog sta nov ni štva ko je ima dr ža vljan stvo ili stal ni bo ra vak u toj dr ža vi;
(2) po sto ja nje ’do pun skog’ ili ’kom pen za tor skog’ pro jek ta u ko ri šće nju dr žav ne vla sti
ka ko bi se una pre di le po seb no sti glav ne na ci je i nje ni in te re si ko ji su ra ni je ne a de kvatno
ostva ri va ni” (Bru ba ker 1996: 103–104).
45 Pre ma Le o nu Vo lo vi ci ju, osnov na no vi na Ko dre a nu o vog an ti se mi ti zma u
od no su na do ta da šnji bi lo je upra vo iz jed na ča va nje Je vre ja sa bolj še vi zmom: „Po čet ni
pod sti caj za stva ra nje le gi o nar skog po kre ta bi la je in stink tiv na mo bi li za ci ja mla dih
lju di pro tiv no vog ob li ka ’je vrej ske pret nje’ – bolj še vi zma” (Vo lo vi ci 1999: 64).
46 „Na taj na čin, fa ši sti su bi li ili te ži li da bu du re vo lu ci o na ri. Ali, se be su vi de li
su prot sta vlje ne ri val skim re vo lu ci o nar nim par ti ja ma sa ko ji ma su se ra zi la zi li u su štinski
va žnom pi ta nju – kla snoj bor bi ili, s nji ho vog sta no vi šta, na ci o nal nom je din stvu.
To fun da men tal no ne sla ga nje iz ko ga je sle di lo ri val stvo, nad me ta nje i ma ne vri sa nje sa
re vo lu ci o na ri ma dru ge vr ste, uči ni lo je fa ši ste neo če ki va nim sa ve zni ci ma po sto je ćeg
po ret ka ili re ak ci je. Nji ho vo na si lje pro tiv re vo lu ci o nar nih tak ma ca si gur no je, bar na
127

treći program LETO–JESEN 2011.
128 ni ka (an ti bolj še vič kog i an ti ka pi ta li stič kog) „tre ćeg pu ta” re gru to va ne su
pr ven stve no me đu stu den ti ma, ko ji su, po red an ti se mi ti zma, de li li i oseća
nje ge ne ra cij ske so li dar no sti mla dih lju di oku plje nih u uni ver zi tet skim
centrima:
Ta mo gde pred stav nič ke in sti tu ci je ne po sto je ili, ako po sto je, ne funk ci o ni šu
ka ko bi tre ba lo, ško le i uni ver zi te ti pred sta vlja ju go to vo je di nu i sva ka ko najpo
god ni ju plat for mu za jav ne de ba te o na ci o nal nim i me đu na rod nim pro blemi
ma, pa stu den ti sva ka ko for mi ra ju avan gar du svih re vo lu ci o nar nih po kre ta.
Što je ze mlja za o sta li ja, to stu den ti igra ju va žni ju ulo gu u po li tič kom ži vo tu…
(We ber 1966: 106).
Po li tič ka ak tiv nost Ko dre a nua na Uni ver zi te tu u Ja ši ju mo že po služi
ti za ilu stra ci ju na ve de nog: od 1919. go di ne on ni je bio sa mo je dan od
vo de ćih čla no va „Gar de na ci o nal ne sve sti” (G ar d a C o n ş ti i nţ e i Na ţ i o na l e )
usme re ne na an ti ko mu ni stič ku pro pa gan du me đu rad ni štvom, već i vo đa
„Udru že nja stu de na ta hri šća na” (As o c i a ţ i a Stu d e nţ i l or Cre ş ti ni , 1922), ko je
se za la ga lo za nu me r u s cl a u su s ra di ogra ni če nja bro ja Je vre ja na uni ver zite
tu. U ovom zah te vu (kao i u pro ti vlje nju uki da nju re li gij sko-pra vo slav ne
ce re mo ni je na po čet ku škol ske go di ne), Ko dre a nu je imao po dr šku svog
pro fe so ra Alek san da Ku ze (Ale xan dru Cu za, 1857–1944), ko ji je for mu lisao
„hri šćan sko na ci o na li stič ku dok tri nu” ili „te o ri ju na uč nog an ti se mi tizma”,
47 pre ma ko joj je nu me r u s cl a u su s sma tran „ob li kom pre la ska na sle deći,
je di ni lo gi čan i kraj nji cilj – nu me r u s nu l lu s ” (cit. pre ma: Vo lo vi ci 1999:
25). De kan prav nog fa kul te ta i pro fe sor eko no mi je, Ku za je bio po znat u
ši roj, ne sa mo aka dem skoj, već i po li tič koj jav no sti – sa vo de ćim ru munskim
isto ri ča rem Ni ko la em Jor gom (Ni co lae Ior ga, 1871–1940) osno vao je
1910. go di ne Na ci o nal no de mo krat sku par ti ju. Ipak, bez stu dent skih gru pa
pred vo đe nih Ko dre a nu om, Ku zin „na uč ni an ti se mi ti zam” ostao bi u sferi
op skur ne „te o rij ske” pu bli ci sti ke, bez ne po sred nog uti ca ja na po li tič ki
ži vot Ve li ke Ru mu ni je. Na stan kom eks trem nog na ci o na li stič kog stu dentskog
po kre ta či ji su pri pad ni ci svo je ne za do volj stvo uslo vi ma ži vo ta i ogra-
po čet ku, po slu ži lo oču va nju si ste ma (ako ne i po ret ka) ko ji su od ba ci va li” (We ber
1966: 104).
47 Sam Ku za na sle de ći na čin for mu li še svo ju „dok tri nu”: „Ku zi zam pred sta vlja
ce lo vit, uni tar ni i na uč ni si stem hri šćan sko-na ci o na li stič ke dok tri ne, ko ji do ka zu je u
ce li ni svo jih bi o lo ških, te o lo ških, eko nom skih, so ci o lo ških i isto rij skih ele me na ta, kao
i sva kom po je di nač nom, da je je di no odr ži vo re še nje je vrej skog pi ta nja eli mi na ci ja
Ži do va što, u svim obla sti ma i u sva ko vre me, zah te va ne po sred nu ak ci ju na osno vu
ja snog pro gra ma smi šlje nog za tu neo p hod nu i ostva ri vu eli mi na ci ju” (A. C. Cu sa,
Doc tri na naţionalistâ creştinâ, 1928 – cit. pre ma: Vo lo vi ci 1999: 26). Za an ti se mi ti zam
Ku ze vi de ti nje gov tekst „Na u ka an ti se mi ti zma” iz no vi na „Na ci o nal na od bra na” (Apara
rea Na ti o na l a , 15. nov. 1922), ko ji je pre štam pan u Ko dre a nu o voj knji zi Mo jim l e g i o -
na r i ma (Co dre a nu 2003: 37–43; Ко дря ну 2008: 49–54).

STUDIJE I OGLEDI
ni če nim mo guć no sti ma do bi ja nja po sla na kon stu di ja usme ri li na svo je
ko le ge pri pad ni ke ma nji na (pre te žno Je vre je iz Be sa ra bi je), Ku zi na „na u ka”
do bi la je svo ju „ma te ri jal nu sna gu”. Po što je sta tus Je vre ja pred usva ja nje
iz me na Usta va (26–27. mar ta 1923) ko jim su ga ran to va na pra va ma nji na
po stao te ma od op šte na ci o nal nog a ne us ko u ni ver zi tet skog zna ča ja, ra dikal
ne stu dent ske na ci o na li stič ke gru pe for mi ra le su po li tič ku or ga ni za ciju
– Li gu na ci o nal no-hri šćan ske od bra ne (Li ga Apă ră rii Național-Crești ne,
ili LANC) – na či jem če lu je bio Ku za 48 . Po kret ko ji je zbog sklo no sti ka
na sil nim de mon stra ci ja ma sma tran „hu li gan skim”, sa da je do bio re spek tabil
no aka dem sko vođ stvo 49 i ci lje ve ko ji su na di la zi li uni ver zi tet ske okvi re.
Sa dr žin ski, pod slo ga nom „Ru mu ni ja–Ru mu ni ma” i sim bo lom ku ka stog
kr sta ukra še nog bo ja ma na ci o nal ne za sta ve, pro gram Li ge se svo dio na
za la ga nje za do no še nje an ti se mit skih za ko na i me ra, te na že sto ko pro tivlje
nje usva ja nju ustav ne od red be o dr ža vljan stvu Je vre ja kao „iz da ji” na cio
nal nih in te re sa pod dik ta tom ino stran stva. Na taj na čin, an ti se mi ti zam
Li ge isto vre me no je do vo dio u pi ta nje či ta vu ru mun sku po li tič ku eli tu,
par la men tar ne par ti je i in sti tu ci je, kao i tra di ci o nal no shva će nu po li ti ku
( „ p o l i t i k an s t v o” ) 50 , ko ja je, pre ma za mi sli Ko dre a nua, mo ra la bi ti za menj
e n a „du h ov n om o b n o vom” p o j e d i n a c a i „pre p o ro d om” č i t a vo g n a ro d a .
Raz o ča ra ni usva ja njem ustav ne od red be, ra di kal ni na ci o na li sti su sa sta vili
li stu „po li ti ča ra–iz daj ni ka”, ko je je tre ba lo ka zni ti smr ću, ali je po li ci ja
za hva lju ju ći do ja vi uhap si la Ko dre a nua i gru pu nje go vih pri sta li ca. Upr kos
oslo ba đa ju ćoj pre su di, ovim hap še njem po če la je spi ra la na si lja u ko joj su
se to kom na red nih go di na re pre siv ne me re vla sti sme nji va le sa te ro ri stič-
48 „Tre ba ima ti u vi du da je Ku za dva de se tih go di na bio ve o ma po što van u Ru muni
ji po što su ta da eks tre mi stič ki po li tič ki an ti se mi ti zam odo bra va li is tak nu ti zva nič nici.
Za hva lju ju ći svo jim go di na ma, Ku za je od 1922. go di ne pred se da vao Ve ćem po slani
ka. Osni va nje LANC-a pra će no je ver skom slu žbom u epi skop skom se di štu, a
sve ča na skup šti na je za tim odr ža na u glav nom ho lu naj sta ri jeg uni ver zi te ta u Ru mu niji.
Us pon Ku zi nog so ci jal nog po lo ža ja na sta vljen je to kom sle de će de ce ni je, iako ni je
bio di rekt no po ve zan sa po li tič kim us pe si ma ili ne u spe si ma nje go vog po kre ta” (Vo lovi
ci 1999: 28).
49 „Ohra bre nje stu dent skom po kre tu če sto je do la zi lo od vo de ćih na ci o na li sta,
ko ji su bi li ve o ma po što va ni ak te ri u ru mun skom aka dem skom sve tu… Po dr ška po kretu
(po ne kad eks pli cit na, ali mno go če šće im pli cit na, tj. u vi du de lje nja istih po la zi šta)
bi la je znat na unu tar i iz van aka dem skih kru go va, te je po sta la još sna žni ja ka ko se
pr va po sle rat na de ce ni ja pri bli ža va la svom kra ju” (Li ve ze a nu 1995: 273–274).
50 „Je vrej ski pro blem ni je uto pi ja, već ozbilj no pi ta nje ži vo ta i smr ti ru mun skog
na ro da. Ru ko vo di o ci ze mlje, ob je di nje ni u po li tič kim par ti ja ma, sve vi še po sta ju igračke
u ru ka ma je vrej skih sna ga. To po li ti kan stvo svo jom ži vot nom kon cep ci jom, mo ralom
i de mo krat skim si ste mom iz ko jeg je na sta lo, pred sta vlja istin sko pro klet svo pa lo
na gla vu na še ze mlje. Ru mun ski na rod ne mo že re ši ti je vrej ski pro blem pre ne go re ši
pro blem svog po li ti kan stva” (Ко дря ну 2008: 137–138).
129

treći program LETO–JESEN 2011.
130 kim ak ci ja ma Ko dre a nu o vog okru že nja 51 . Za tvor sko is ku stvo ra di ka li zo valo
je stu den te i pod sta klo ih na stva ra nje po seb ne or ga ni za ci je („brat stva”)
unu tar Li ge. Nji ho va sklo nost ka „di rekt noj ak ci ji”, in si sti ra nje na stva ra nju
čvr ste or ga ni za ci je (će li ja ili „gne zda”), kao i pla no vi ši ro ke mo bi li za ci je
ma sa (pro pa gan da „od o zdo”), po ste pe no su vo di li ka ras ce pu LANC-a na
dve frak ci je – Ku zi nu i Ko dre a nu o vu :
Za ve ra iz 1923. go di ne i još vi še ubi stvo še fa po li ci je do ve li su do na peto
sti iz me đu sta ri jih na ci o na li sta ko ji su, po put Ku ze, od ba ci va li ile gal ne
ak tiv no sti i na si lje, te be snih mla dih pro ro ka na ci o nal ne re vo lu ci je po svaku
ce nu, ne za vi sno od za kon skih ogra ni če nja. Čak i ka da su bra ni li mla de
po bu nje ni ke, sta ri ji ma se ni su svi đa le nji ho ve me to de, te su se na da li da će
se oni ipak ubr zo na u či ti da se uklo pe u po sto je će po li tič ke obra sce. S dru ge
stra ne, mla đi, pred vo đe ni Ko dre a nu om i Mo tom, že le li su stva ra nje jed nog
di sci pli no va nog po kre ta, or ga ni zo va nog i uni for mi sa nog pre ma po lu vojnom
mo de lu – po kre ta ko ji bi na sta vio nji ho vu ra ni ju stu dent sku agi ta ci ju
(We ber 1965: 526).
Od lo žen bo rav kom Ko dre a nua i Mo te u ino stran stvu, ras cep je ozvani
čen 24. ju na 1927. go di ne, ka da je osno va na „Le gi ja Ar han đe la Mi hai
l a” ( L e g i u n e a Ar h ang h e lu lui Mi h ai l ). Iz bor ovog ime na ni je bio slu ča jan
– u nje mu je bio sin te ti zo van ideal voj nič ke or ga ni za ci je, ko ja po či va na
hi je rar hi ji i uza jam noj, brat skoj so li dar no sti „le gi o na ra” oku plje nih pod
„šti tom i ma čem ar han đe la Mi haj la”, ko ji je pak sim bo li zo vao po be du
do bra nad si la ma zla (ažda jom) 52 . Osni va ju ći po kret, Ko dre a nu je sve sno
od u stao od for mu li sa nja raz ra đe nog i ja snog p o li t i č k o g pro gra ma, is tiču
ći sa mo če ti ri op šta ru ko vo de ća prin ci pa no ve or ga ni za ci je: (1) ve ru
u Bo ga; (2) ve ru u sop stve nu mi si ju, (3) me đu sob nu lju bav čla no va i (4)
pe smu kao ma ni fe sta ci ju nji ho vih ose ća nja (vid. Ко дря ну 2008: 216–217).
Ume sto po li tič kog pro gra ma, no vi po kret je po nu dio apo ka lip tič nu vi ziju
bor be sna ga sve tlo sti i ta me (oli če nih u „ru mun stvu” i „je vrej stvu”),
te me si jan sko uve re nje svo jih pri pad ni ka da će „de li ma”, a ne „po li ti kanstvom”
i „dok tri nar stvom”, do ve sti do stva ra nja „no vog čo ve ka” i pre po-
51 Je dan od naj bli žih Ko dre a nu o vih sa rad ni ka, Jon Mo ta (Ion Mo ţa, 1902–1937),
ubio je čla na gru pe ko ji je do sta vio po li ci ji spi sak, ali je pod pri ti skom jav nog mnjenja
oslo bo đen kri vi ce u sep tem bru 1924. Sam Ko dre a nu je 25. ok to bra 1924. go di ne
ubio še fa po li ci je u Ja ši ju i ra nio dvo ji cu po li ca ja ca, ali je oslo bo đen kri vi ce po sle
su đe nja na ko me je tvr dio da je „sve što je ura dio, uči nio iz ve re i lju ba vi pre ma
otadž bi ni”!
52 „Kao je dan od sre di šnjih iko no graf skih sim bo la pra vo slav nog hri šćan stva,
bra ni lac od zla i za štit nik do bra, Ar han đel Mi ha i lo je bio u sa vr še noj sim bi o zi sa zahte
vom Le gi o na ra za du hov nim i na ci o nal nim pro či šće njem Ru mu ni je. Po put Ar hanđe
la Mi ha i la ko ji je ubio ažda ju, Ko dre a nu je sma tran čo ve kom ko ji će uni šti ti dru štvenu
i po li tič ku ne prav du. Za to je on pri ka zi van kao spa si lac Ru mu na od ’ne pri ja te lja’
na ci je po put Je vre ja i ko mu ni sta” (Tur da 2005: 144–145).

STUDIJE I OGLEDI
ro da or gan ski shva će ne „na ci je” 53 . Iz be ga va ju ći da se iz ja sni o po seb nim
eko nom skim i so ci jal nim pi ta nji ma, Le gion je osi gu rao ši rok pro stor za
tak tič ke ma ne vre u ko ji ma su od lu ke i vo lja vo đe bi le od od lu ču ju ćeg znača
ja. Isto vre me no, in si sti ra njem na čvr stoj unu tra šnjoj di sci pli ni član stva
i de talj no raz ra đe noj or ga ni za ci o noj she mi po kre ta 54 , ze malj ski za stup ni ci
Ar han đe la Mi ha i la na li ko va li su pra voj voj sci. Pri sut na od sa mog po četka,
ova na gla še na mi li ta ri za ci ja po kre ta do dat no je is po lje na 1930. go di ne
osni va njem nje go vog voj nog kri la, „Gvo zde ne gar de” (Gar da de Fi er), ko ja
se če sto po i sto ve ću je s či ta vim Le gi o nom. Gar da sa ze le nim uni for ma ma
svo jih pri pad ni ka (osta li le gi o na ri naj če šće su no si li sti li zo va ne na rod ne
no šnje), voj nom sim bo li kom i ri tu a li ma (za sta ve, znak, za kle tve, mar še vi
uz pe sme itd.), te hi je rar hi jom na či jem vr hu je bio „Ka pe tan” (C ă pi ta nu l ),
pred sta vlja upe ča tljiv pri mer pa ra mi li tar nih or ga ni za ci ja ka rak te ri stič nih
za me đu rat nu evrop sku po li tič ku sce nu.
Iako je Le gion „Je vre je” (kao „ka pi ta li ste” i „ko mu ni ste”) sma trao svojim
osnov nim ne pri ja te lji ma, u pred rat nom pe ri o du me ta te ro ri stič kih
ak ci ja Gar de bi li su pre te žno pred stav ni ci „iz daj nič kog” i „an ti na ci o nalnog”
re ži ma, ko ji su sma tra ni „slu ga ma” i „oru đem” Je vre ja. Po čev ši od
Ko dre a nu o vog ubi stva še fa po li ci je u Ja ši ju, le gi o nar ski „Od re di smr ti”
(Ec hi p a mo r ţ ii ) 55 iz vr ši li su aten ta te na čak dvo ji cu ru mun skih pre mi je ra
(Ion Du ca, 1933; Ar mand Că li ne scu, 1939), prav da ju ći to nu žno šću pruža
nja ot po ra re ži mu ko ji je vi še pu ta za bra nji vao Le gion, hap sio i ubi jao
nje go ve pri pad ni ke. Iako se mo že tvr di ti da su i vla sti i Gar da do pri nosi
li bru ta li za ci ji po li tič kog ži vo ta, na čin na ko ji je Le gion re ša vao spo rove
sa „ot pad ni ci ma” ilu stru je sek ta šku pri ro du po kre ta, ko ji je na si lju pribe
ga vao kao „pe da go škom sred stvu” u odr ža va nju sop stve nog je din stva i
unu tra šnje di sci pli ne. Ka da je je dan od Ko dre a nu o vih bli skih sa rad ni ka,
Mi hail Sta le sku (Mi hai Ste le scu), 1935. go di ne na pu stio Le gion i osno vao
ri val sku or ga ni za ci ju „Ru mun ske kr sta še” (Cr u c i a d a r omâni smului ), Gardi
ni de cem vi ri su ga na svi rep na čin ubi li dok je le žao u bol ni ci po sle opera
ci je sle pog cre va. Pre ma raz li či tim ver zi ja ma, de set gar di sta is pa li lo je od
osam de set do dve sta me ta ka u Sta le skua, te za tim, igra ju ći i pe va ju ći, no že-
53 Nae Jo ne sku je fi lo zof ski obra zlo žio ne po sto ja nje po li tič kog pro gra ma: „Ide olo
gi ja je iz mi šljo ti na li be ra la i de mo kra ta… Ni je dan od te o re ti ča ra to ta li tar nog na ci ona
li zma ni je stvo rio ne ko uče nje. Dok tri na se ob li ku je kroz sva ko dnev no de lo va nje
Le gi o na ko je se raz vi ja na osno vu od lu ka ono ga ko me je od Bo ga da to da ov de za po veda”
(cit. pre ma: Ionaid 1990: 83).
54 O to me vi de ti de talj no u Ko dre a nu o vom pri ruč ni ku za vo đe le gi o nar skih
„gne zda” (c u i bu r i ) ili „će li ja”: The Nest L e a d e r’s Ma nu al (http://www.ar chi ve.org/de tails/The
Ne stLe a ders Ma nual)
55 Po sto ja la su tri or ga ni za ci o na ob li ka ovih od re da – „troj ke” (Ni ca d o r i ), „de seti
ne” (D e ce m v i r i ) i „Osvet ni ci” (r ă z bu nă to r i )
131

treći program LETO–JESEN 2011.
132 vi ma i se ki ra ma se klo nje go vo te lo do do la ska po li ci je (vid. Ionaid 1990:
83, We ber 1965: 548). Ja sno iz ra že ne ri tu al ne ka rak te ri stil ke ovog ubi lačkog
či na če sto za se nju ju či nje ni cu da Sta le sku o ve ubi ce ni su ni po ku ša le
da po beg nu, već su sa če ka le po li ci ju sve sne da im sle di ka zna 56 . I u dru gim
slu ča je vi ma is po lja va nja eks trem nog na si lja le gi o na ri su se slič no po na šali
jer su, na taj na čin, po tvr đi va li va žnost pri no še nja sop stve ne „žr tve” za
n a pre d a k p o k re t a :
Na si lje i ubi stvo su ap so lut no nu žni za vas kr se nje na ci je. Po što ak ti ko je oni
zah te va ju do vo de u opa snost du šu po je din ca ko ji ih iz vr ša va, nje go va žr tva
je ti me još ve ća. Ka zna za iz vr ši o ca ne sa sto ji se sa mo od ze malj ske ka zne za
nje go vo de lo (ko ju ne tre ba da iz be ga va), već i od mo gu ćeg gu bit ka več nog
ži vo ta – što je kraj nja žr tva za Otadž bi nu ko ja se mo ra pri hva ti ti s ra do šću.
Osnov na po sle di ca ta kve po li tič ke te o lo gi je bio je je din stve ni kult smr ti, neobič
no mor bi dan čak i za fa ši stič ki po kret (Payne 1995: 280). 57
Svo j e v r s n a l e g i o n ar s k a tha na top hi li a mo že se do ve sti u ve zu sa ve rom
u „us kr snu će na ci je”, ko me pret ho di žr tve na smrt nje nih „naj bo ljih si nova”.
58 Ri tu al no-sim bo lič ki iz raz te ve re is po ljen je u or ga ni za ci ji ma ni festa
ci ja ko je su pra ti le sa hra nu Jo na Mo te i Va si la Ma ri na (Va si le Ma rin),
dvo ji ce le gi o nar skih „mar ti ra”, ko ji su ja nu a ra 1937. go di ne po gi nu li bo re ći
se na stra ni Fran ko vih sna ga u Špan skom gra đan skom ra tu 59. Uz po grebne
sku po ve i ver sku slu žbu, te la ove dvo ji ce le gi o na ra pre ne se na su vo zom
kroz sve re gi o ne Ru mu ni je, a na us put nim sta ni ca ma oku plje ne ma se po ziva
ne su da se „po kr ste u le gi o nar sku ve ru” uz ko lek tiv no po na vlja nje re či
za kle tve: „Za kli njem se pred Bo gom, pred Va šom sve tom žr tvom za Hri sta
i Le gion, da se od ri čem ze malj ske sre će i ljud ske lju ba vi, te da sam ra di vaskr
se nja mo ga na ro da spre man da umrem u sva kom tre nut ku” (cit. pre ma:
Săn du le scu 2007: 265).
U so te ri o lo škoj per spek ti vi (svo je vr snoj „eko no mi ji spa se nja” na ci je),
in di vi du al na smrt je sma tra na „vr hun cem ži vo ta”, a ulo ga mar ti ra ključ nim
56 „Su štin ski, si me trič ni aspekt ove ide o lo gi je od ma zde bi la je sprem nost čla no va
Gvo zde ne gar de da pri hva te kon se kven ce svo ga na si lja, te ta ko za tvo re niz sa či njen od
osvet nič kog na si lja, žr tve nog is pa šta nja i bu du će osve te” (Grot ta nel li 2005: 125)
57 Slič nu tvrd nju for mu li še i Gri fin: „Fa na tič ni ji Ko dre a nu o vi sled be ni ci bi li su
sprem ni da umru za vi ši cilj uve re ni da sa mo sa mo žr tvo va nje mo že obez be di ti uspeh
re vo lu ci o nar ne za mi sli, te je u toj tač ki uobi ča je ni je zik mi li ta ri stič ke re to ri ke pre la zio
Ru bi kon i do spe vao u oblast istin skog kul ta smr ti” (Grif fin 2003: 80).
58 U član ku „Iko na” (1927) Mo ta je su ge stiv no ob ja snio da je cilj Le gi o na na ci onal
no spa se nje ru mun skog na ro da pod ha ri zmat skim ru ko vod stvom Ko dre a nua i kroz
žr tvo va nje Le gi o na ra kao „no si la ca spa so no sne si le” (Ior dac hi 2004: 28).
59 Op šir ni je o uče šću pri pad ni ka Le gi o na u Špan skom gra đan skom ra tu vi de ti:
Ju dith Keen, Fig hting for Fran co : In te r na ti o nal Vo lun te e r s in Na ti o na li st Sp ain du r ing
the Spa nish Ci vil War, 1936–39, Ham ble don Con ti nu um, Lon don 2001, 215–244.

STUDIJE I OGLEDI
„oruž jem” po kre ta 60 . Bor ba, pat nja, žr tvo va nje i, ko nač no, smrt pred stavlja
le su ključ ne ka te go ri je le gi o nar ske sa kra li za ci je po li ti ke i mi sti ke istorij
skog pre po ro da na ci je sa dr ža ne u ezo te rič nom kon cep tu „po be de u smrti”,
ko ji je po ti snuo uobi ča je ni prin cip „po be da ili smrt” (v. Grif fin 2003:
81). U kraj njoj li ni ji, re pre siv ne me re vla sti (za bra ne ak tiv no sti po kre ta,
hap še nja nje go vih pri pad ni ka, za tvor ska tor tu ra s ve li kim bro jem smrtnih
is ho da) sa mo su do pri no si le ra stu po pu lar no sti Le gi o na jer su na sil ne
„hu li ga ne” pre tva ra le u (do bro)volj ne „mu če ni ke”. Za to je apo te o za smr ti
i mu če ni štva u le gi o nar skim pe sma ma, za kle tva ma i ri tu a li ma ini ci ja ci je
no vih čla no va pred sta vlja na kao su štin ski va žan uslov ostva re nja kraj njeg
ci lja – „pre po ro da na ci je” 61 .
Po put sva kog mi stič kog re da ili sek te, Le gion svoj ras tu ći uti caj i po pular
nost to kom tri de se tih go di na ni je mo gao da ute me lji sa mo na „ezo terič
nom” uče nju ko je su usva ja li nje go vi čla no vi. Stu pa nje u re do ve Le gi o na
bio je pr vi ko rak na pu tu in di vi du al ne „spi ri tu al ne re vo lu ci je” ko ja je vo di la
stva ra nju „no vog čo ve ka” (omul nou). 62 U tom smi slu, ži vot u le gi o nar skom
„gne zdu” (od tri do tri na est čla no va) i or ga ni zo va nim rad nim kam po vi ma
kon ci pi ran je kao „du hov na ško la” u ko joj se mla di le gi o na ri pre o bra ža va ju
u skla du sa „he roj skim” ide a lom:
Mi stva ra mo du hov nu i mo ral nu sre di nu u ko joj će se ra đa ti, hra ni ti i ra sti
čo vek-he roj. Ta sre di na mo ra bi ti za šti će na od osta log sve ta tvr đa vom Du ha…
Po sle raz vo ja le gi o na ra u ta kvoj sre di ni – u okvi ru gne zda i rad nog kam pa,
sa me or ga ni za ci je i le gi o nar ske po ro di ce – on će bi ti po slat u svet: da ž i v i , ka ko
bi na u čio da po stu pa pra vil no; da se b o r i , ka ko bi po stao hra bar i sna žan; da
ra di , ka ko bi po stao tru do lju biv i vo leo one ko ji ra de; da p a ti , ka ko bi se be
oja čao; da se žr tvu je, ka ko bi u slu žbi na ro du pre va zi šao sop stve nu lič nost
(Ко дря ну 2008: 221).
Na in di vi du al nom pla nu, Le gion je ar ti ku li sao i ka na li sao bunt (ta ming
of the re volt) mla dih lju di, pre te žno stu dent ske omla di ne, za do vo lja va ju ći,
60 Mo ta je 1929. go di ne tvr dio: „Duh žr tvo va nja je od su štin ske va žno sti. Svi ma
nam je na ras po la ga nju naj ra zor ni ji di na mit, ne po be di vo sred stvo bor be, mno go moćni
je od svih ten ko va i pu ša ka – naš sop stve ni prah” (cit. pre ma: Ior dac hi 2004: 29).
61 U čla nu 55 Pri ruč ni ka za le gi o na re Ko dre a nu je na gla ša vao: „Sva ki čin pat nje
je ko rak ka spa se nju, ka po be di… Naš put vo di pre ko pla ni na pat nje, kroz šu me sa
di vljim ži vo ti nja ma i mo čva re oča ja nja” (The Nest Le a der’s Ma nual, § 55).
62 „No vi čo vek će mo ra ti od go ji ti sve vr li ne ljud ske du še, sve kva li te te na še na cije.
U nje mu će bi ti uni šte ne sve ma ne i sve te žnje ka zlu… Taj no vi tip he ro ja bi će he roj
u rat nič kom smi slu ‒ onaj ko ji bor bom mo že na met nu ti svo je ide je; he roj u dru štvenom
smi slu – onaj ko ji po sle svo je po be de ni je u sta nju da is ko ri šća va tu đi rad; he roj
ra da – gi gant ski stva ra lac svo je ze mlje sop stve nim ra dom. On će mo ra ti ova plo ti ti sve
ono naj bo lje što je ru mun ski na rod sa ku pio to kom hi lja da go di na” (The Nest L e a d e r’s
Ma nual, § 70).
133

treći program LETO–JESEN 2011.
134 po put dru gih fa ši stič kih po kre ta, nji ho vu „du bo ku po tre bu za ak ti vi zmom”
i pru ža ju ći im ose ća nje iden ti fi ka ci je sa za jed ni com ko ja je nu kle us bu du ćeg
„no vog dru štva” (vid. Mos se 1966: 25). Ipak, ključ nu ulo gu u ši re nju „le gio
nar ske ve re” ima la je Ko dre a nu o va prak sa obi la ska za ba če nih ru mun skih
se la i uče šće le gi o na ra u rad nim ak ci ja ma po mo ći se lja ci ma („ma la de la”).
Osim sna žnog mo bi li za tor skog efek ta, ove ak tiv no sti su u oči ma jav nog
mnje nja uspe šno po ti ski va le pred sta ve o Le gi o nu kao de struk tiv noj, na silnoj
or ga ni za ci ji 63 . Rast iz bor ne po dr ške le gi o na ri ma (pod ime nom TPT)
od ra ža vao je uspe šnost nji ho ve ak ci je „od la ska u na rod”, ali i op šti ju tenden
ci ju ja ča nja de snih po li tič kih par ti ja ko je su to kom tri de se tih go di na
XX ve ka za u zi ma le prak tič no či tav po li tič ki pro stor Ru mu ni je. Upra vo je
Ko dre a nu ov uspeh u okru že nju u ko me su na ci o na li zam i an ti se mi ti zam
pred sta vlja li ide o lo ško po la zi šte i tra di ci o nal nih de snih po li tič kih par tija
uti cao da se nje gov po kret u oči ma po li tič kog esta bli šmen ta per ci pi ra
kao znat no ve ća opa snost od kla sič nih le vi čar skih „ne pri ja te lja”. Niz unutra
šnjih fak to ra (po vra tak Ka ro la II na pre sto, ko rup ci ja vla da ju ćih eli ta,
dis kre di ta ci ja vo de ćih par la men tar nih stra na ka – Li be ral ne i Na ci o nal no
se ljač ke stran ke…), kao i spolj no po li tič ke okol no sti (eko nom ska de pre si ja,
us pon fa ši stič kih re ži ma u Ita li ji i Ne mač koj) uti ca li su na ši re nje ne po vere
nja u par la men tar no-de mo krat ski si stem i ja ča nje auto ri ta ri zma u Ru muni
ji 64 . Pa ra dok sal no, naj ve ći iz bor ni uspeh Le gi o nar skog po kre ta (TPT)
1937. go di ne ozna čio je po če tak nje go vog kra ja, iako je Ka rol II man dat za
63 „U ru mun skom jav nom mnje nju Le gion je sma tran de struk tiv nim, na sil nim i
če sto anar hi stič kim po kre tom. Či nje ni ca da je od sa mog svog po čet ka bio uklju čen u
broj ne na sil ne ak ci je pro tiv vla sti i ri val skih po li tič kih par ti ja po ti ski va la je Le gion ka
pe ri fe ri ji ru mun skog po li tič kog pro sto ra… Da bi se su prot sta vio toj pred sta vi u jav nosti,
Le gion je ko ri stio no vu rad nu eti ku da bi se pri ka zao kao kon struk tiv na i po zi tiv na
or ga ni za ci ja. Taj dis kurs je po stao do mi nan tan po sle 1934. go di ne ka da je Le gion
za bra njen zbog ubi stva pre mi je ra Du ke… Ova pro me na se sla ga la sa op štim re ge ne rativ
nim dis kur som stva ra nja ’no vog čo ve ka’ i ’no ve Ru mu ni je’ ko ji se, ta ko đe, pri ka zivao
kao kon struk ti van” (Săn du le scu 2008: 87).
64 „Tri de se te su bi le de ce ni ja kri ze ru mun ske de mo kra ti je. Svet ska eko nom ska
kri za je po gor ša la po sto je će eko nom ske pro ble me i so ci jal ne ten zi je i da la do dat ni
pod sti caj svim po li tič kim sna ga ma ko je se te ži le pod ri va nju par la men tar ne vla sti. Ja čanje
kri ze osna ži lo je pri vlač nost an ti se mi ti zma kod onih po li tič kih ak te ra ko ji su ga
ko ri sti li da po bolj ša ju po dr šku za svo je po seb ne ver zi je na ci o na li zma… Do la zak na
pre sto Ka ro la II 1930. go di ne ta ko đe je bio zlo slu tan za de mo kra ti ju jer on ni je ta jio
svoj pre zir pre ma par la men tar nim in sti tu ci ja ma i svo ju na me ru da se be uči ni neo spornim
iz vo rom vla sti. Ne mo že se ig no ri sa ti ni po re me ćaj u evrop skoj rav no te že sna ga.
Us pon na ci stič ke Ne mač ke i agre siv no po na ša nje fa ši stič ke Ita li je, kom bi no va ni sa
po li ti kom po pu šta nja za pad nih de mo kra ti ja, ohra bri va li su ka ko pro tiv ni ke de mo krati
je ta ko i one ko le blji ve u Ru mu ni ji da za klju če ka ko bu duć nost pri pa da auto ri ta rizmu”
(Hitchins 1994: 378).

STUDIJE I OGLEDI
for mi ra nje Vla de po ve rio sta rom Ko dre a nu o vom uči te lju A. Ku zi i pe sni ku
O. Go gi (Oc ta vian Go ga, 1881–1938), či ja je Na ci o nal no hri šćan ska par tija
(Par ti dul Național Creștin) ide o lo ški bi la ve o ma bli ska Ko dre a nu o vom
p o k re tu 65 . U uslo vi ma kon ku ren ci je an ti se mit skih eks tre mi stič kih gru pa i
par ti ja, lo jal nost Ka ro lu II i bli skost dvo ru, kao i ne mač ka po dr ška, od i gra li
su va žni ju ulo gu u for mi ra nju vla sti od sa mih iz bor nih re zul ta ta. Po ni štava
njem iz bo ra i ras pu šta njem Skup šti ne, te uvo đe njem dik ta tu re u fe bru a ru
1938. go di ne ka da je for mi ra na „sa ve to dav na”, teh nič ka vla da (sa pa tri jarhom
na če lu), u ko joj ni je bi lo me sta za Ko dre a nua, Ka rol II je to po tvr dio.
„Ne rad ili ne spo so ban da se po mi ri sa na ci o nal nim re vo lu ci o na ri ma, kralj
je od lu čio da po kre ne slič nu sop stve nu na ci o nal nu re vo lu ci ju za sno va nu
na vla da vi ni jed nog čo ve ka i jed ne par ti je” (We ber 1965: 552).
Za bra nom ra da po sto je ćih po li tič kih par ti ja, pro me nom Usta va
(kor po ra tiv na dr ža va) i stva ra njem „Fron ta na ci o nal ne ob no ve” (Fron tu l
r e n a ş te r ii Na ţ i o n a l e – „nat par tij ske” gru pa ci je ko ja po dr ža va kra ljev sku
dik ta tu ru), Ko dre a nu ov po kret se na šao u pa ra dok sal noj si tu a ci ji da njego
ve ci lje ve i ide o lo ške vred no sti pre u zi ma ju i ostva ru ju Ka rol II i nje go va
„ka ma ri la”. Sve stan no vo na sta le si tu a ci je i opa sno sti, Ko dre a nu je svo jim
sled be ni ci ma su ge ri sao da se, do do la ska „bo ljih vre me na”, pa si vi zu ju i
po mi re s dik ta tu rom 66. Upr kos po mir lji vo sti Ko dre a nua, kralj i Vla da su
po sle an šlu sa Austri je (mart 1938) bi li sve sni da u po sto je ćim me đu narod
nim okol no sti ma Le gion osta je po li tič ki kon ku rent ko ji, uz ne mač ku
po dr šku, mo že pre ten do va ti na pre u zi ma nje vla sti u Ru mu ni ji (v. Hitchins
1994: 421–422). Za to su to kom apri la uhap še ni ne sa mo Ko dre a nu i pripad
ni ci „od re da smr ti”, već i sto ti ne is tak nu tih le gi o na ra, pod op tu žbom
za iz ve de ne i pla ni ra ne ak te te ro ri zma. U pro ce su pred voj nim su dom,
Ko dre a nu i nje go vi naj bli ži sa rad ni ci osu đe ni su na de se to go di šnju za tvorsku
ka znu, a ma sov na in ter na ci ja gar di sta uma nji la je opa snost od iz bi janja
„le gi o nar ske re vo lu ci je”. Upr kos svom uče nju o spa so no snoj funk ci ji
„žr tve”, le gi o na ri ko ji su iz be gli hap še nje iz ve li su niz no vih na sil nih ak ci ja
ko je su, osim na Je vre je i nji ho vu imo vi nu, bi li usme re ni i na po je di ne
65 Na ci o nal no-hri šćan ska par ti ja for mi ra na je 1935. go di ne sa ve zom Ku zi nog
LANC-a i Go gi ne re gi o nal ne Na ci o nal no-se ljač ke par ti je, a na iz bo ri ma 1937. go di ne
je do bi la 9,7% gla so va. Po put Le gi o na, ova par ti ja je ima la sop stve no „voj no kri lo” –
„ Ko plj a n i ke” ( L ăn c i e r i ), ko ji su se su ko blja va li sa „Gvo zde nom gar dom”. Za ma nje od
dva me se ca na vla sti, Vla da ko a li ci je Go ge i Ku ze do ne la je niz an ti se mit skih za ko na i
de kre tom od u ze la dr ža vljan ska pra va Je vre ji ma ko ji su dr ža vljan stvo ste kli po sle Pr vog
svet skog ra ta (oko 36% ukup ne je vrej ske po pu la ci je Ve li ke Ru mu ni je).
66 U po ru ci 21. fe bru a ra 1938. go di ne Ko dre a nu je po ru čio svo jim sled be ni ci ma:
„Na še vre me još ni je do šlo, sa da je još nji ho vo vre me. Ako na še sta ri je ge ne ra ci je mi sle
da je to što či ne naj bo lje, ne će mo im da va ti lek ci je. Pred Bo gom i Isto ri jom oni no se
od go vor nost”(cit. pre ma: We ber 1965: 525).
135

treći program LETO–JESEN 2011.
136 lič no sti bli ske vla sti ma, po put rek to ra Uni ver zi te ta u Klu žu. Taj ta las na silja
(kao i Hi tle ro va su ge sti ja da se Ko dre a nu oslo bo di, a Le gion ko op ti ra
u vla da ju će struk tu re), uti ca li su da Ka rol II i Ka li ne sku (Ar mand Că line
scu), ta da šnji mi ni star unu tra šnjih po slo va i bu du ći pre mi jer, do ne su
od lu ku o ko nač nom ob ra ču nu sa vo đom Le gi o na – 30. no vem bra 1938.
go di ne Ko dre a nu je, za jed no sa tri na e sto ri com „Ni ka do ra” i „De cem vi ra”,
ubi jen u za tvo ru pri „po ku ša ju bek stva”.
Ubi stvo Ko dre a nua ni je, ka ko su se na da li Ka rol II i Ka li ne sku, zna čilo
i kraj Le gi o na Ar han đe la Mi ha i la. Sep tem bra 1939. go di ne, troj ka le gi onar
skih „osvet ni ka” iz vr ši la je aten tat na Ka li ne skua, a go di nu da na ka snije
– po sle na met nu te pre da je te ri to ri ja Ma đar skoj (se ver na Tran sil va ni ja)
i So vjet skom Sa ve zu (Be sa ra bi ja i se ver na Bu ko vi na) – kralj Ka rol II bio
je pri nu đen da ab di ci ra i na pu sti ze mlju. Pre dav ši vlast mar ša lu An toa
ne skuu (Ion An to ne scu, 1882–1946), on je oži veo po kret ko ji je, po sle
smr ti Ko dre a nua, pred vo dio Ho ri ja Si ma (Ho ria Si ma, 1907–1993). Osim
na svo ju voj nič ku ha ri zmu, na ci o na li zam i po dr šku Ne mač ke, no vi vo đa
(C o n d u c ă t o r ) An to a ne sku na šao je po li tič ke sa ve zni ke u pro go nje nom
Le gi o nar skom po kre tu ko ji je ostao iz van Ka ro lje vog „Fron ta na ci o nalne
ob no ve”. Pro gla ša va ju ći 14. sep tem bra 1940. go di ne „na ci o nal no-le gio
nar sku dr ža vu”, An to a ne sku je u pro gla su „dra gim le gi o na ri ma” ob ja vio:
„Sna ge zla su za u vek slo mlje ne, uz po moć sud bi ne osva nuo je dan po novnog
ro đe nja Do mo vi ne, a sa nji me, va ša i mo ja po be da” (cit. pre ma: We ber
1965: 559). Pr vi plod te po be de bi la je osve ta – ne sa mo nad Je vre ji ma kao
„de žur nim kriv ci ma”, već i nad onim pri pad ni ci ma dr žav nih struk tu ra
„sta rog re ži ma” ko ji su sma tra ni od go vor nim za smrt Ko dre a nua i ostalih
le gi o na ra. Već u no vem bru (u za tvo ru Ži la va [Ji la va], u ko jem je bio
za to čen i ubi jen Ko dre a nu), po gu blje no je še zde set i če ti ri funk ci o ne ra
pret hod nog re ži ma ko ji su op tu že ni za zlo či ne pro tiv Le gi o na, a osvet ničke
ak ci je pro ši re ne su i na ide o lo ške ne is to mi šlje ni ke – ubi jen je ne sa mo
eko no mi sta, biv ši mi ni star i ide o log Se ljač ke stran ke Vir džil Ma dže a ru
(Vir gil Mad ge a ru), već i isto ri čar i kon zer va tiv ni po li ti čar Ni ko lae Jor ga,
ko ga ni aka dem ska sla va, ni sta rost ni su mo gle spa sti od osve te Gar de. U
jav no sti, ova ubi stva su oprav da va na kao spon ta ne emo ci o nal ne re ak ci je
iza zva ne eks hu ma ci jom i sve ča nom dr žav nom sa hra nom Ko dre a nua i njego
vih ubi je nih sa rad ni ka. Po gro mi Je vre ja ni su zah te va li po seb no opravda
nje – dis kri mi na ci ja se za sni va la na već za te če nim i no vim za kon skim
ured ba ma vla sti, a sa mi ak ti ulič nog an ti je vrej skog na si lja ni su na i la zi li
na osu du ši re jav no sti. Le gi o nar ska po li ti ka „ru mu ni za ci je” uklju či va la je
niz ar bi trar nih od lu ka i eko nom skih me ra ko ji ma je od u zi ma na imo vi na
Je vre ja i, prak tič no, le ga li zo va na pljač ka. Ipak, od sa mog po čet ka „na cio
nal no-le gi o nar ske dr ža ve” po sto ja la je na pe tost iz me đu mar ša la An toa
ne skua i Le gi o na kao za go vor ni ka i sim bo la jed nog re ž i m a aut o r i t a r n e

STUDIJE I OGLEDI
dik ta tu re s jed ne, i re v o lu c i o n ar n o g to ta li tar nog po kre ta, s dru ge stra ne 67 .
Iz za jed nič ke ide o lo ške pre da no sti ide ji „in te gral nog na ci o na li zma” ni je
nu žno sle di la sa gla snost o prak tič no po li tič kim sred stvi ma i tem pu nje govog
ostva re nja 68. Voj ska, po li ci ja i dr žav na ad mi ni stra ci ja na ko je se oslanjao
An to a ne sku te ško su mo gle to le ri sa ti funk ci o ni sa nje „pa ra dr žav nih”
pa ra lel nih struk tu ra for mi ra nih od je di ni ca Gar de i le gi o nar skih „Rad ničkih
tru pa”, pa su ubr zo iz bi li su ko bi oko gra ni ca nji ho vih nad le žno sti 69.
Fak tič ko dvo vla šće kul mi ni ra lo je oru ža nom po bu nom le gi o na ra ko ji su,
zah te va ju ći „iz ba ci va nje Ma so na iz vla sti” i for mi ra nje „či sto le gi o nar ske
vla de”, 21. ja nu a ra 1941. go di ne ot po če li ulič ne su ko be sa voj skom i de lovi
ma po li ci je to kom ko jih je, za tri da na, u Bu ku re štu po gi nu lo 370 ljudi
70. Gu bit nič ka stra na je svoj bes is ka li la po gro mom Je vre ja, pljač ka ma i
ubi stvi ma upe ča tlji vim po bru tal no sti – na pri mer, u jed noj bu ku re štanskoj
kla ni ci is ka sa plje na te la žr ta va, s nat pi som „ko šer me so”, oka če na su
na me sar ske ku ke. Upr kos sim pa ti ja ma na ci sta (po seb no Hi mle ra) pre ma
Le gi o nu, ne mač ki po li tič ki i voj ni vrh, ko ji je pre vas hod no bio za in te reso
van za sta bil nost sa ve znič ke dr ža ve, po dr žao je mar ša la An to a ne skua,
a ne „re vo lu ci o na re”. Po sle po ra za, vo đe Le gi o na ipak su na šle uto či šte u
67 „An to a ne sku ni je bio dok tri nar… Pr vi prin ci pi nje go vog re ži ma bi li su, kao
kod sva kog voj ni ka, di sci pli na i po re dak. Ma nje je bio za in te re so van za dru štve ne
re for me ne go za pod sti ca nje ze mljo rad nje, ako tre ba, na ra čun ’ve štač ki stvo re ne in dustri
je’. Kao kon zer va ti vac, pa ter na li sta i auto ri ta rac, zah te vao je če sti tost, efi ka snost i
je din stvo oko tra di ci o nal nih vred no sti. Na su prot to me, Si ma i nje go vi pri ja te lji hte li su
to ta li tar nu le gi o nar sku dr ža vu – i to od mah…. U su ko bu ova dva čo ve ka, An to a ne sku
pred sta vlja sta ri po re dak, a Si ma ne što sa svim dru go” (We ber 1965: 560). Slič nu oce nu
for mu li še S. Pejn: „No vi ru mun ski dik ta tor [An to a ne sku] bio je pre ul tra na ci o na li stički
de sni ra di kal ne go iz vor ni fa ši sta. Te žio je stva ra nju no ve ja ke auto ri tar ne dr ža ve u
ko joj će par la ment bi ti uki nut, a Ru mu ni ja uči nje na uti caj nom si lom sred nje ve li či ne u
is toč noj Evro pi” (Payne 1995: 392).
68 „Su ko bi [iz me đu An to a ne skua i le gi o na ra] ni su iz ra ža va li ide o lo ške raz li ke
me đu nji ma, već su bi le sa mo re zul tat bor be za vlast i po sle di ca raz li či tih shva ta nja o
to me ka ko će ru mun ska fa ši stič ka dr ža va funk ci o ni sa ti” (Ionaid 1990: 181).
69 Do kra ja 1940. go di ne u jed nom pre gle du sta nja u ze mlji pri pre mlje nom za
Vla du (ka sni je iz da tom u vi du knji ge, pod re či tim na slo vom – „Na ru bu pro pa sti”– Pe
mar g i nea pra p a sti e i ) dat je sta ti stič ki pre gled ne za ko ni tih le gi o nar skih na sil nih ak ci ja i
pljač ki iz vr še nih to kom pr vih me se ci no ve vla sti (vid. Ionaid 1990: 187–188)
70 Ne po sred ni po vod za iz bi ja nje ne mi ra i oru ža nih su ko ba bi lo je sme nji va nje
mi ni stra unu tra šnjih po slo va i še fo va po li ci je ko ji su bi li pri pad ni ci Le gi o na po sle
aten ta ta na ne mač kog ma jo ra u Bu ku re štu (16. ja nu ar). U svo joj „re vi zi o ni stič koj” studi
ji A. Ro net i F. Bra de sku (biv ši pri pad ni ci Le gi o na) kri vi cu za ne mi re pre ba cu ju na
An to a ne skua, tvr de ći da se Le gion to kom „po bu ne” is klju či vo bra nio. Vid. Ron nett
and Bra de scu, „The Le gi o nary Mo ve ment in Ro ma nia”, T he Jo ur nal of Hi sto r i cal r e v i -
ew, 7(2), 193–228.
137

treći program LETO–JESEN 2011.
138 Ne m a č k o j 71 , a bli zu de vet hi lja da čla no va i sim pa ti ze ra bi lo je uhap še no,
da bi ve li ki deo, po sle ula ska Ru mu ni je u rat, za tvor za me nio ra to va njem
na Is toč nom fron tu. „Na ci o nal no-le gi o nar sku dr ža vu” sme ni la je An toa
ne sku o va „na ci o nal na i so ci jal na dr ža va” (mart 1941), ko ja je kao vojna
dik ta tu ra, bez le gi o nar ske mi sti ke i re vo lu ci o nar ne re to ri ke, prak tič no
na sta vi la ostva ri va nje an ti se mit skog pro gra ma Garde.
Ula skom u rat pro tiv So vjet skog Sa ve za an ti se mi ti zam je do bio snažan
an ti ko mu ni stič ki im puls – „sve ti rat” za po vra tak te ri to ri ja pod so vjetskom
oku pa ci jom i pri pa ja nje ju go za pad nog de la Ukra ji ne omo gu ća vao je
ne sa mo bru tal no uni šte nje je vrej skog sta nov ni štva na tim te ri to ri ja ma već
i ma sov ne de por ta ci je Je vre ja iz dru gih de lo va Ru mu ni je u „Tran sni stri ju”
(pod ruč je iz me đu re ka Bu ga i Dnje stra) 72. Iako se pro ces uni šte nja Je vre ja
po or ga ni zo va no sti i sred stvi ma raz li ko vao od na ci stič ke „in du stri je smr ti”,
ni jed na ze mlja, osim Ne mač ke, ni je uče stvo va la u Ho lo ka u stu u tom obimu
kao Ru mu ni ja (broj žr ta va se pro ce nju je od 280.000 do 380.000). Ne
upu šta ju ći se u de talj ni ji opis ovih zlo či na, tre ba ima ti na umu da su oni
iz vr še ni to kom krat kog vre me na – do po ra za ne mač ke voj ske i nji ho vih
ru mun skih sa ve zni ka u bor ba ma oko Sta ljin gra da, ka da mar šal An to a nesku
po či nje da me nja svo ju po li ti ku pre ma re ša va nju „je vrej skog pi ta nja”.
Krah „mu nje vi tog ra ta” (Blit z kr i e g ) i ne iz ve snost kraj njeg is ho da predsta
vlja li su pod sti caj za real-po li tič ke kal ku la ci je i od bi ja nje An to a ne skua
da sle di ne mač ki kon cept „ko nač nog re še nja”. Ob u sta vlja nje de por ta ci ja i
ma sov nih ubi sta va spa slo je tri sta hi lja da Je vre ja iz ru mun skih cen tral nih
obla sti („Sta re kra lje vi ne”), a sklo nost ka ko rup ci ji dr žav nog apa ra ta ublaži
la je ide o lo šku rev nost an ti se mi ta 73. Sa gle da ni u sve tlu zlo či na po či nje nih
to kom pr ve go di ne ra ta, po gro mi iz vr še ni to kom krat ko traj ne vla da vi ne i
po bu ne Gvo zde ne gar de su, po svom obi mu, bi li znat no ma nji. Ipak, upr-
71 „Nem ci su sma tra li ka ko je neo p hod no oču va ti Gar du u ne kom ob li ku jer je to
mo glo po slu ži ti kao sred stvo pri ti ska na An to a ne skua ako bi se on u bu duć no sti od lučio
da ra di su prot no in te re si ma Ne mač ke” (Hitchins 1994: 468-9).
72 De ta ljan pre gled Ho lo ka u sta u Ru mu ni ji i na te ri to ri ja ma pod nje nom kon trolom
vi de ti u: Wi e sel 2004, kao i sta ri jem iz ve šta ju u Carp O re ži mu mar ša la An to a neskua
vi de ti knji gu: De nis De le tant, Hi tler’s For got ten Ally: Ion An to ne scu and His re gime,
ro ma nia 1940–44, Pal gra ve Mac mil lan, Ho und mills 2006.
73 „Po čev od kra ja 1942, raz vi la se žu stra tr go vi na ser ti fi ka ti ma o iz u zi ma nju od
po gro ma, jer su ru mun ski dr žav ni slu žbe ni ci ot kri li da pro da ja Je vre ja stra nim ze mljama,
za čvr stu va lu tu, mo že bi ti pro fi ta bi lan bi znis. […] I ta ko, je di na evrop ska ze mlja
(osim Ne mač ke) ko ja je ini ci ja ti vom u ce lo sti svo jom, ot po če la ma sov no ubi ja nje svojih
Je vre ja, po ka za la je sad da je naj sklo ni ja da, za pa re, od u sta ne od to ga” (Vi strič
2004: 148). Na rav no, pro me na po li ti ke je oprav da va na ide jom o na ci o nal noj su ve re nosti:
„Ne mač ki pri ti sak da se iz ru če Je vre ji iz Sta re kra lje vi ne pro iz veo je kon tra e fe kat
– ne će bi ti do zvo lje no stra nim si la ma da na re đu ju ru mun skim na ci o na li sti ma šta će
oni ura di ti sa svo jim Je vre ji ma” (Wi e sel 2004: 383).

STUDIJE I OGLEDI
kos ukla nja nju le gi o na ra s vla sti, mo že se tvr di ti da je re žim mar ša la An toa
ne skua u po gle du „eli mi na ci o ni stič kog” an ti se mi ti zma sle dio ide je svo jih
biv ših ko a li ci o nih part ne ra 74 .
Ne za vi sno od ko nač nog „ras ple ta” rat ne dra me, Le gion Ar han đe la
Mi ha i la (pod vođ stvom H. Si me) bio je je di ni fa ši stič ki po kret iz van Itali
je i Ne mač ke ko ji je na vlast do šao bez di rekt ne ino stra ne po mo ći (vid.
We ber 1965: 103). Iako su spolj no po li tič ke okol no sti (uspeh fa ši zma u
Ita li ji i na ci zma u Ne mač koj) uti ca le na rast po pu lar no sti i sna ge Le gi ona,
ja ča nje Ko dre a nu o vog po kre ta to kom tri de se tih go di na pre vas hod no
je bi lo plod unu tra šnjih, en do ge nih fak to ra. Osim Ko dre a nu o ve ha ri zme,
na gla še no an ti po li tič kog, re li gij skog ka rak te ra po kre ta i nje go vog po pu listič
kog na stu pa u mo bi li za ci ji ru mun skog se lja štva, va žan fak tor nje go vog
uspe ha bi la je po dr ška in te li gen ci je. Le gi ju Ar han đe la Mi ha i la ni su po drža
va li sa mo sta ri ji, na ci o na li stič ki ori jen ti sa ni in te lek tu al ci, već i mla đa,
„mo der ni stič ka avan gar da” po put „Ge ne ra ci je 1927”, či ji je pred vod nik bio
Mir ča Eli ja de. O raz lo zi ma za tu po dr šku i na či ni ma nje ne ra ci o na li za ci je
bi će re či u na stav ku ovog ra da.
4. Te ror Isto ri je: po bu na ar haj skog čo ve ka
Uda ljen od rat nih zbi va nja, Eli ja de po čet kom 1944. go di ne u Li sa bo nu
be le ži u svom dnev ni ku:
Vo leo bih da jed nog da na na pi šem knji gu o toj stra šnoj stva ri – te ro ru isto ri je,
te ro ru čo ve ka vis-à-vis čo ve ka. Ni je isti na da se čo vek bo ji pri ro de i bo go va – taj
strah je ma li ako se po re di sa uža som ko ji je to kom mi le ni ju ma tr peo usred istori
je. Na še do ba je pra vi pri mer epo he te ro ra. Bu du ća vr hun ska de la svet ske li tera
tu re bi će stvo re na po la ze ći od tog uža sa va ju ćeg is ku stva (Eli a de 2010: 104).
Ne po sre dan po vod ove be le ške ko ja na go ve šta va knji gu Mit o več nom
p o v rat ku , ko ju će Eli ja de na pi sa ti i ob ja vi ti 1949. u Pa ri zu, 75 bi lo je nje go vo
74 Da se „je vrej sko pi ta nje” u Ru mu ni ji mo že „re ši ti” sa mo ra di kal nim sred stvi ma
eli mi na ci je če sto su po na vlja le vo đe Le gi je, a upra vo ta kvo „re še nje” sle di lo je iz sa me
pri ro de le gi o nar skog shva ta nja „na ci je”. Na pri mer, Va sil Ma rin je 1937. go di ne ja sno
for mu li sao pri ro du an ti se mit ske po li ti ke: „Mi ni smo an ti se mi ti za to što su na ša me sta
za u ze li dru gi – to je je dan od raz lo ga, ali ni je su štin ski. Mi smo an ti se mi ti jer je u ži vo
te lo uni tar ne na ci je une to dru go te lo ko je fal si fi ku je zna če nje nje go vog ži vo ta ‒ pra vac
nje go vog mo ral nog raz vit ka kao i kul tur nog smi sla nje go vog du hov nog ži vo ta” (cit. prema:
Vo lo vi ci 1991: 65‒6). S ob zi rom na to da se to „stra no te lo” mo že je di no „hi rur ški”
od stra ni ti, mo že mo pret po sta vi ti da bi u rat nim okol no sti ma me si jan ski žar i re vo lu ci onar
ni fa na ti zam le gi o na ra ve ro vat no do pri neo po ve ća nju bro ja je vrej skih žr ta va.
75 Le mythe de l’éter nel re to ur: archétypes et répéti tion (Li bra i rie Gal li mard, Pa ris
1949). Ame rič ko iz da nje ob ja vlje no je pod iz me nje nim na slo vom: Co smos and Hi story:
The Myth of the Eter nal re turn, Har per and Brot hers, New york 1959.
139

treći program LETO–JESEN 2011.
140 oča ja nje zbog „ne iz be žne isto rij ske ka ta stro fe” ko ja pre ti Ru mu ni ji po sle
voj ne po be de ar mi ja „is toč nih var va ra”. „Sin ne sreć nog na ro da” po ku šao
je da „na ci o nal nu tra ge di ju” sa gle da iz dru ge, iz va ni sto rij ske per spek tive:
„Mo ja osnov na pre o ku pa ci ja je upra vo sp a s a v a nj e o d i sto r i j e : sim bol,
mit, ri tual – ar he ti po vi” (isto: 111). Pre ma Eli ja deu, isto ri ja, shva će na kao
li ne ar ni tok do ga đa ja ko ji raz u me va mo tra že ći uzroč no-po sle dič ne ve ze,
ne omo gu ća va nam osmi šlja va nje i oprav da nje ko lek tiv nih i in di vi du al nih
pat nji. Još ma nje nas mo že ute ši ti te za o kon tin gen ci ji isto rij skih zbi va nja,
tj. uve re nje da isto ri jom vla da sle pi slu čaj. He ge li jan sko re še nje – pre ma
ko me je isto ri ja „na pre dak sve sti o slo bo di” i do la zak Uma do sa mo sve sti
u ko jem isto rij sko kre ta nje bi va oprav da no sop stve nim kra jem – ta ko đe ne
za do vo lja va Eli ja dea 76. He ge lo va opa ska da Svet ski duh „ra di na ve li ko”, ne
oba zi ru ći se na pat nje na ro da i po je di na ca, ni je ni ka kva ute ha za one ko ji
su na pu tu nje go vog „di ja lek tič kog” kre ta nja. Tim pre što su u mo der noj
epo hi svi lju di i na ro di na tom „pu tu” jer je isto rič nost po sta la pri mar ni
mo dus eg zi sten ci je i sa mo ra zu me va nja mo der nog čo ve ka. Iden ti fi ku ju ći u
He ge lo voj fi lo zo fi ji isto ri je ju deo-hri šćan ski es ha to lo ški obra zac 77, Eli ja de
na gla ša va da u se ku la ri zo va nom, mo der nom dru štvu svest o is ku plju jućem,
bu du će m „kra ju isto ri je” ni je do volj na da bi se oprav da le i pod ne le
s a d a šnj e pat nje:
Tre ba sa mo pi ta ti, me đu osta lim, Bje lin skog ili Do sto jev skog, ko ji su is tra ži va li
ka ko je u okvi ru He ge lo ve i Mark so ve di ja lek ti ke mo gu će is ku pi ti sve dra me
po tla či va nja, ko lek tiv nih stra da nja, de por ta ci ja, po ni že nja i po ko lja ko ji ma
vr vi svjet ska po vi jest (Eli a de 2007: 178).
Reč ju, mo der ni čo vek je „za to če nik Isto ri je” kao ire v e r z i bi l n o g to k a
Vre me na , ko ji je, upr kos to me što je u ju deo-hri šćan stvu iz vor no shva ćen
kao pro ces te o fa ni j e sa ko nač nim es ha to lo škim kra jem 78 , u mo der nom,
de sa kra li zo va nom sve tu sa da sve den na pro fa no Vre me – „ne stal no i hlape
će tra ja nje ko je ne u mo lji vo vo di u smrt” (Eli ja de 1986: 114). Fi lo zof ski
iz raz ovog mo der nog shva ta nja Isto ri je pred sta vlja ju raz li či te sa vre me ne
76 „Ka ko je He gel mo gao zna ti što je p o treb no u Po vi je sti i, s ob zi rom na to, što se
mo ra l o ost v a r i ti to č no ona ko ka ko s e ost v a r i l o ? He gel je vje ro vao da zna što že li Ap solut
ni Duh. Ne će mo ov dje na gla ša va ti smje lost ove te ze ko ja, na kon cu, po ni šta va upravo
ono što je He gel u Po vi je sti htio sa ču va ti: ljud sku slo bo du” ((Eli a de 2007: 177).
77 Za He ge la po vi je sni do ga đaj je ma ni fe sta ci ja Ap so lut nog Du ha. Sto ga mo že mo
na slu ti ti pa ra le li zam he ge lov ske fi lo zo fi je po vi je sti i te o lo gi je po vi je sti ži dov skih proro
ka: za njih je, kao i za He ge la, ne ki do ga đaj ne po vra tan i vri je dan sam po se bi uto li ko
što pred sta vlja no vu ma ni fe sta ci ju Bož je vo lje…” (Isto: 178).
78 „Ne po vrat nost po vje snih do ga đa ja i vre me na kom pen zi ra se vre men ski ograni
če njem po vi je sti… Po vi jest se do ki da u bu duć no sti… Ipak, i že lja da se po vi jest de fini
tiv no za vr ši još uvi jek je an ti hi sto rij ski stav, baš kao i u osta lih tra di ci o nal nih shvaća
nja” (Eli a de 2007: 137–138).

STUDIJE I OGLEDI
for me „isto ri ci zma” ko je su, pre ma Eli ja de o vom uve re nju, ne moć ne da
ot k r i ju smi s ao isto rij skih do ga đa ja jer ih vi še ne mo gu do ve sti u ve zu sa
ne kim „tran si sto rij skim ci ljem” 79. Da ju ći Isto ri ji pri mar nu va žnost u ljudskom
po sto ja nju, isto ri ci zam pot pu no iz la že čo ve ka nje nom „te ro ru” jer ga
li ša va bi lo ka kvog tran si sto rij skog oslon ca u bor bi sa Vre me nom:
Ka ko se iz gle di šta hi sto ri ci zma mo že pod ni je ti „stra ho vla da od po vi je sti”?
Oprav da va nje po vi je snog do ga đa ja jed no stav nom či nje ni com da je on po vije
sni do ga đaj, od no sno da se do go dio na taj na čin, te ško će oslo bo di ti čo vječan
stvo od stra ha ko jeg to iza zi va (Eli a de 2007: 180).
Is ku stvu „vre me ni to sti” mo der nog čo ve ka Eli ja de su prot sta vlja is kustvo
bor be sa Vre me nom čo ve ka „pri mi tiv nih” i tra di ci o nal nih dru štava
80 . Ova opo zi ci ja je ključ na za či tav nje gov opus i ona je iz ve de na iz dva
su prot sta vlje na shva ta nja vre me na i isto ri je – ci klič nog i li ne ar nog. Upr kos
to me što in si sti ra na su prot no sti ove dve kon cep ci je, Eli ja de i u mo der noj
epo hi i sa vre me noj kul tu ri na la zi niz ele men ta i tra go va sta ri jeg ci klič nog
s hv a t a nj a 81 . Ipak, iz ana li tič kih raz lo ga ove dve kon cep ci je mo že mo ja sno
raz li ko va ti kao „ide al ne ti po ve”, po ve zu ju ći ih sa dve vr ste so ci jal nih za jedni
ca – „pri mi tiv nim” i tra di ci o nal nim s jed ne, te mo der nim, s dru ge stra ne.
Iako „mo der nim dru štvom” u pu nom zna če nju te re či na zi va sa vre me na
dru štva post he ge li jan ske epo he 82, sud bo no snu vo do del ni cu iz me đu ar hajskog
i mo der nog čo ve ka Eli ja de iden ti fi ku je u je vrej skom mo no te i zmu ko ji
isto rij ske do ga đa je tu ma či kao iz raz je din stve ne b o ž an s ke vo lj e :
Na taj na čin, pr vi put, [je vrej ski] pro ro ci v red nu ju p o v i j est , uspe va ju ći na di ći
tra di ci o nal no shva ta nje ci klu sa – kon cep ci ju ko ja je svim stva ri ma osi gu ra va la
vječ no po na vlja nje – i ot kri va ju vri je me ko je sa mo po se bi ima smi sla… Isti na
je i ako ka že mo da su Ži do vi pr vi ot kri li zna če nje po vi je sti kao epi fa ni je Bo ga.
79 „Tre ba ipak do da ti da se isto ri ci zam sa sto ji u ra za ra nju hri šćan stva: on pri da je
od lu ču ju ću va žnost isto rij skom do ga đa ju (što je ide ja po re klom ju deo-hri šćan ska), ali
i sto r ij skom d o g a đ a ju kao ta kv om , to jest li ša va ju ći ga mo guć no sti da ot kri je bi lo ka kvu
so te ri o lo šku, tran si sto rij sku na me ru” (Eli ja de 1986: 114).
80 „Glav na raz li ka iz me đu čo ve ka ar haj skog i tra di ci o nal nog dru štva u od no su na
čo ve ka mo der nih dru šta va ko ji je pod sna žnim uti ca jem ju deo-hri šćan stva le ži u či njeni
ci da se pr vi ose ća ne raz dvoj no po ve za nim sa Ko smo som i ko smič kim rit mo vi ma,
dok mo der ni čo vek in si sti ra da je po ve zan sa mo sa Isto ri jom” (Eli a de 1959: vii).
81 Vi de ti: Eli a de 1970: 146–171.
82 „Mo žda je to [Ko smos i isto ri ja] naj va žni ja nje go va knji ga jer se ba vi naj fun damen
tal ni jim Eli ja de o vim kon cep tom: ra di kal nim raz li ko va njem ’ar haj skog’ i ’mo dernog’
čo ve ka, tj. raz li kom iz me đu pri pad ni ka ’tra di ci o nal nog’ dru štva či ji je ži vot za snovan
na imi ti ra nju i po na vlja nju ’ar he ti po va’ (pa ra dig ma tič nih mi to va i ri tu a la) ko ji
nje go vom po sto ja nju da ju ’me ta i sto rij sko’ zna če nje i post he ge lov skog čo ve ka sa vre menog
dru štva ko ji ži vi u sve tu u ko me isto ri ja ne ma tran scen den tal no zna če nje” (Ricketts
2008: 16).
141

treći program LETO–JESEN 2011.
142 Tu će kon cep ci ju, kao što se mo glo i oče ki va ti, pre u ze ti i osna ži ti kr šćan stvo
(Eli a de 2007: 129–130).
Osnov ni pred met Eli ja de o vog na uč nog in te re so va nja ni su bi le mo note
i stič ke, „isto rij ske re li gi je” već „ko smič ke re li gi je” ar haj skog ili „pri mi tivnog”
čo ve ka. Je dan od raz lo ga za to je nje go vo uve re nje da fe no me no lo ški
pri stup re li gij skom is ku stvu i nje go va her me ne u tič ka in ter pre ta ci ja omo guća
va ju ot kri va nje i raz u me va nje zna če nja re li gi je kao po seb ne (sui ge ne ris)
sfe re du hov nog ži vo ta sa tran si sto r ij skim k a r a k te r i s t i k a m a i st r u k tu rom 83 .
Sto ga je za da tak isto ri je re li gi ja, pre ma Eli ja deu, ot kri va nje i tu ma če nje
„ ar h e t ip s k i h” s t r u k tu r a 84 ko je ni su pot pu no uslo vlje ne isto rij skim i so ci jalnim
kon tek stom svo ga is po lja va nja 85. Ko ri šće nje obim nog ma te ri ja la sa kuplje
nog is tra ži va njem „pri mi tiv nih” i is toč njač kih re li gi ja omo gu ća va nam,
pre ma Eli ja de o vom uve re nju, iz be ga va nje „pro vin ci ja li zma” ko ji ka rak te riše
za pad nu mi sao usme re nu na sop stve nu tra di ci ju kao evo lu tiv no naj vi ši
stu panj isto rij skog raz vo ja:
Već du go dr ži mo da je za pad na fi lo zo fi ja u opa sno sti da se „pro vin ci ja li zi ra”:
po naj pre kad se lju bo mor no ogra đu je u svo ju sop stve nu tra di ci ju i ig no ri ra,
pri mer ce, pro ble me i rje še nja is toč njač ke mi sli; za tim kad tvr do gla vo pre pozna
je sa mo „po lo žaj” čo vje ka hi sto rij skih ci vi li za ci ja, pre zi ru ći is ku stva „primi
tiv nog” čo vje ka po te klog iz tra di ci o nal nih dru šta va (Eli a de 2007: 10).
Od re đu ju ći re li gi o znost kao is ku stvo i do ži vljaj „Sve tog” (nu mi no z no g )
u nj e go vom s ve tov n om i s p o lj a v a nju ( hi j e ro fa ni j a ), Eli ja de opo zi ci ju sve to :
pro fa no ko ri sti i da bi na gla sio raz li ke iz me đu ar haj skih „ko smo lo ških” i
„isto rij skih” re li gi ja tra di ci o nal nih i mo der nih dru šta va. Iako se u obe ma
Sve to, pu tem ob re da i pra zni ka, do ži vlja va kao pri sut no u pro fa nom, svako
dnev nom ži vo tu, isto rij ske re li gi je, za raz li ku od ko smo lo ških, nje go vu
ob ja vu si tu i ra ju u okvi re li ne ar no shva će nog to ka (isto rij skog) Vre me na:
83 Pre ma jed nom od nje go vih uče ni ka i in ter pre ta to ra: „Isto rij sko is tra ži va nje
mo že bi ti neo p hod no, ali je ono pr ven stve no nu žno kao sred stvo shva ta nja ’tran si storij
skih zna če nja’. U svim svo jim spi si ma Eli ja de za stu pa stav da su fun da men tal ne re ligij
ske struk tu re ne is to rij ske. Mi ne mo že mo do ka za ti da su te struk tu re stvo re ne u
iz ve snom dru štvu ili u ne kom isto rij skom tre nut ku. Mo že mo sa mo utvr di ti da po sebne
isto rij ske okol no sti da ju mo guć nost za ma ni fe sto va nje ili pre o vla đi va nje po seb ne
ne tem po ral ne i ne is to rij ske struk tu re” (Al len 1988: 552–553).
84 Eli ja de o ve „ar he ti pe” ne tre ba me ša ti sa Jun go vim shva ta njem ar he ti pa kao
struk tu ra „ko lek tiv no ne sve snog”: „Ja ko ri stim reč ’ar he tip’ kao… si no nim za ’eg zemplar
ni mo del’ ili ’pa ra dig mu’…” (Eli a de 1959: ix).
85 „Re li gi o zni ži vot čo ve čan stva zbi va se u Isto ri ji, nje go vi iz ra zi su fa tal no uslovlje
ni mno štvom isto rij skih tre nu ta ka i kul tur nih sti lo va. No, ono što je za nas ov de
va žno, to ni je bes ko nač na ra zno vr snost re li gi o znih is ku sta va, već ele men ti nji ho vog
je din stva” (Eli ja de 1986: 85)

STUDIJE I OGLEDI
Po ju da i zmu Vre me ima po če tak i ima će kraj. Ide ja o ci klič nom Vre me nu je preva
zi đe na. Je ho va se ne ob ja vlju je vi še u ko smič kom Vre me nu (kao bo go vi drugih
re li gi ja), već u isto rij skom vre me nu ko je je ne po vrat no… Hri šćan stvo ide
još da lje u vred no va nju isto rij skog Vre me na… Il lud te m pu s ko je Je van đe lja prizi
va ju je ste ja sno iz ra že no isto rij sko Vre me – vre me ka da je Pon ti je Pi lat upravljao
Ju de jom – ali to Vre me j e bi lo po sve će no Hr i sto v im pr i su st vom . Sa vre me ni
hri šća nin ko ji su de lu je u li tur gij skom Vre me nu vra ća se u il lud te m pu s u ko jem
je ži veo, iz dah nuo i vas kr sao Isus, ali vi še ni je reč o mit skom Vre me nu već o
Vre me nu ka da je Pon ti je Pi lat vla dao Ju de jom (Eli ja de 1986: 112–113) 86 .
Na su prot to me, za čo ve ka tra di ci o nal nih dru šta va „Ko smos” je imao
pri mat nad „Isto ri jom”, a Vre me ni je shva ta no kao ho mo ge no, ire ver zi bil no
tra ja nje, već pe ri o dič no, ci klič no ob na vlja nje pr v o bit no g Vre me na st v a ra nj a
(sve ta, čo ve ka, za jed ni ce, ži vo tinj skih i bilj nih vr sta...). Mi to vi „pri mi tivnih”
kul tu ra ar haj skom čo ve ku go vo re o tom pri mor di jal nom, „pr vom Vreme
nu” ko je se, kroz pri ču i ri tual, ob na vlja u sa da šnjo sti i po ni šta va svako
dnev no „tra ja nje” – pro fa no vre me 87 . Upra vo ci klič ni „več ni po vra tak”
pri mor di jal nog Vre me na omo gu ća va ak tu a li za ci ju van vre men skih „ar heti
po va” kao uzo ra ili „pa ra dig mi” ko je ar haj ski čo vek ob red no „po na vlja” i,
na taj na čin, po ni šta va pro fa no tra ja nje:
Vre me se po ni šta va opo na ša njem ar he ti po va i pa ra dig mat skih či no va… Sve
dok ne ka rad nja (ili pred met) po sta je st v ar na p o m o ć u p o n a v lj a nj a i z ve s n i h
pa ra dig mat skih či no va i sa mo tim po na vlja njem, im pli cit no se po ni šta va profa
no vre me, tra ja nje, „isto ri ja”, a onaj ko ji re pro du ku je taj ar he tip ski čin se be
pre no si u mit sku epo hu u ko joj se od vi ja ot kro ve nje (Eli a de 1959: 35).
Več no vra ća nje, pa sa mim tim, i mo guć nost do ži vlja ja pri sut no sti
„pr vo bit nog Vre me na” u „te ku ćem”, pro fa nom vre me nu osla nja se na „primi
tiv nu” on to lo šku kon cep ci ju pre ma ko joj je sve, pa i vre me, st v ar no s a m o
uko li ko po dra ža va ili po na vlja ar he tip – ne pro men lji vi uzor ili pa ra dig matič
ni obra zac 88 . Ova on to lo ška kon cep ci ja bli ska je Pla to no vom raz li ko va-
86 Na dru gom me stu: „Po treb no je isto ta ko do da ti da je sa mom či nje ni com što je
re li gi ja, kr šćan stvo mo ra lo sa ču va ti ba rem mit ski stav: li tur gij sko vri je me, tj. po vre meno
vra ća nje k i l lu d te m pu s ’po čet ka’… Iako je li tur gij sko Vri je me kru žno vri je me,
kr šćan stvo, vjer ni na sled nik ži dov stva, ipak pri hva ća li ne ar no Vri je me Po vi je sti: Svi jet
je bio stvo ren sa mo je dan put i ima će sa mo je dan kraj; In kar na ci ja se zbi la sa mo jednom,
u po vi je snom Vre me nu, i bit će sa mo je dan Po sled nji sud” (Eli a de 1970: 152).
87 „Mit sa op ća va jed nu sve tu pri ču: do no si do ga đaj ko ji se zbi vao u pr vim vreme
ni ma, u fik tiv nom vre me nu ’po čet ka’. Dru gim ri je či ma, mit sa op ća va ka ko je,
za hva lju ju ći dje lo va nju nad na rav nih bi ća, jed na stvar nost do sti gla po sto ja nje, bi lo to
cje lo kup na stvar nost, ko smos, ili sa mo frag ment: otok, bilj na vr sta, ljud sko po na ša nje
ili usta no va. Uvi jek se ra di, da kle, o st v a ra nju : go vo ri o to me ka ko je ne što stvo re no,
ka ko je po če lo po sto ja ti” (Eli a de 1970: 9).
88 „Ne ki pred met ili čin po sta je stva ran sa mo u onoj me ri u ko joj opo na ša ili
po na vlja ne ki ar he tip. Ta ko se stvar nost po sti že is klju či vo po na vlja njem ili su de lo va-
143

treći program LETO–JESEN 2011.
144 nju sve ta „ide ja” i po jav ne stvar no sti 89 , iako Eli ja de ide još da lje u pro šlost
ka da tvr di: „Mo ja mi si ja u kul tu ri XX ve ka je da ot kri jem i uči nim ži vom
pre so kra tov ski svet” (Eli a de 2010: 150). Iz be ga va ju ći ov de aso ci ja ci ju sa
Haj de ge ro vom fi lo zof skom „mi si jom”, la ko uoča va mo da Eli ja de istin skog
ho mo re li g i o su s a pre vi di u ar haj skom čo ve ku i nje go voj „ko smič koj re li gio
zno sti”, ne go u mo der nom čo ve ku ko ji ba šti ni ju deo-hri šćan sku tra di ci ju.
Bo ra vak u In di ji i ba vlje nje is toč nim re li gi ja ma, kao i nje gov bi o graf skokul
tur ni bal kan ski b ac k g ro und 90, sva ka ko su olak ša li Eli ja de o vo oslo bo đenje
od „pro vin ci ja li zma” za pad ne mi sli i is ku še nja da re li gi o zne fe no me ne
i svet ske re li gi je sa gle da va pre vas hod no iz (sop stve ne) hri šćan ske per spekt
i ve 91. Iako te ma ovog ra da ni je Eli ja de o va kon cep ci ja isto ri je re li gi ja, tre ba
ima ti u vi du da je on i u okvi ru is toč njač kih tra di ci ja uvi đao po ste pe ni proces
de sa kra li za ci je sve ta ko ji me nja smi sao ide je o Več nom po vrat ku:
Da kle, što se re li gi o znog čo ve ka pri mi tiv nih i ar ha ič nih dru šta va ti če, to več no
po na vlja nje uzor nih či no va i več ni su sret sa istim mit skim Vre me nom po četka,
po sve će nog od stra ne bo go va, ne pred sta vlja ni u kom slu ča ju pe si mi stičku
vi zi ju ži vo ta; baš na pro tiv, za hva lju ju ći tom „več nom po vrat ku” na iz vo re
sve tog i stvar no ga ljud ska eg zi sten ci ja mu iz gle da spa se nom ni šta vi la i smr ti.
Per spek ti va se u pot pu no sti me nja ako smi s ao re li g i o z no sti p o tam ni . To je ono
što se od i gra va u iz ve snim raz vi je ni jim dru štvi ma, ka da se in te lek tu al ne eli te
po stup no, ma lo po ma lo, odvo je od tra di ci o nal nih re li gi o znih osno va… A
po na vlja nje li še no svo ga re li gi o znog sa dr ža ja nu žno vo di ka pe si mi stič koj Vi zi ji
bi ti s a nj a … [Vre me] po sta je uža sa va ju ći krug ko ji se bes ko nač no vr ti oko sa mog
se be, ko ji se bes ko nač no po na vlja (Eli ja de 1986: 110–111).
Na ve de ni stav (raz vi jen u kon tek stu raz ma tra nja uče nja o kar mi ) mo že
po slu ži ti kao ilu stra ci ja Eli ja de o ve te ze o „slo je vi to sti” re li gij skih tra di ci-
njem; sve što ne ma svoj mo del-uzor ’li še no je smi sla’, od no sno, ne do sta je mu stvarnost”
(Eli a de 2007: 51).
89 „Pla to na bi smo u ovom slu ča ju mo gli shva ti ti kao pra vog fi lo zo fa ’pri mi tiv nog
men ta li te ta’, t. kao mi sli o ca ko ji je fi lo zof ski us peo vred no va ti na či ne po sto ja nja i
po na ša nja ar haj skog čo ve čan stva” (Eli a de 2007: 51).
90 „Gle da ju ći na ge o gra fi ju kul tur nih i re li gij skih sve to va pri sut nih u Eli ja de ovom
ra du, či ni mi se da su sa mo dva re gi o na ima la istin ski ge ne ra tiv nu ulo gu u raz voju
nje go vih te o rij skih ra do va i u nje go vom mi šlje nju kao isto ri ča ra re li gi je – In di ja i
Bal kan” (Tur ca nu 2010: 241).
91 Eli ja de ov na uč ni rad ak tu e li zu je sta ru di le mu: „Da li isto ri čar re li gi je tre ba da
bu de ate i sta ko ji leb di iz nad svih kon fe si ja ka ko bi bio spo so ban da sa ču va svo ju objektiv
nost i jed na ku dis tan cu ili tre ba da bu de sled be nik jed ne kon fe si je ka ko bi imao
pri stup mi stič nom ose ća nju ko jim se, u stva ri, ba vi?” (Oşte a nu 2004: 326). Pa ra doks u
Eli ja de o vom re še nju ove di le me efekt no for mu li še Sre ten Ma rić: „Pa ra doks Eli ja de ovog
de la je ste da ga pi še du bo ko re li gi o zan ver nik ne ka kve, ka ko on tvr di, pra re li gi je
ar haj skog čo ve ka, čo ve ka ka me nog do ba, a pot pi su je ugle dan na uč nik dva de se tog
ve ka” (Ma rić 1986: 23).

STUDIJE I OGLEDI
ja ko je, čak i u svom mo der nom iz da nju, ipak sa dr že i ču va ju „tra go ve”
iz vor nih, ar haj skih sa dr ža ja. U tom po gle du hri šćan stvo ni je ni ka kav iz uze
tak, pa Eli ja de u nje mu ot kri va je dan sta ri ji, „ko smo lo ški” sloj ko ji, uprkos
na po ru cr kve i te o lo ga, ni ka da ni je bio sa svim po ti snut či stim „istorij
skim” hri šćan stvom 92 . Ovo „ko smič ko hri šćan stvo” u ko me su oču va ni
pa gan ski ele men ti naj i zra že ni je je u ve ro va nji ma i ži vo tu se ljač kih ma sa:
„Spe ci fič no re li gi o zno is ku stvo se o skog ži vlja hra ni lo se onim što mo žemo
na zva ti ’ko zmič kim kr šćan stvom’. Se lja ci Evro pe shva ća li su kr šćan stvo
kao ko zmič ku li tur gi ju” (Eli a de 1970: 154). Za to Eli ja de, ima ju ći u vi du
so ci jal nu struk tu ru mo der nih dru šta va, za klju ču je da su tra go vi ove ar hajske
re li gi o zno sti u naj ve ćoj me ri sa ču va ni u agrar nim, is toč nim i ju go istoč
nim pod ruč ji ma Evro pe. Iako se taj za klju čak mo že pod u pre ti broj nim
et no lo škim i fol klo ri stič kim is tra ži va nji ma, nje gov smi sao je, bar zbog dva
raz lo ga, znat no da le ko se žni ji. Ima ju ći u vi du mu ko trp nu isto ri ju se ljač kih
n a ro d a e v rop s ko g ju go i s to k a 93 , Eli ja de će za klju či ti ka ko je nji ho va ar hajska
re li gi o znost bi la sna žno, spa so no sno sred stvo „bek stva od Isto ri je”:
Za hva lju ju ći ovom gle di štu de se ci mi li ju na lju di sto lje ći ma su mo gli pod nosi
ti ve li ke pri ti ske po vi je sti ne oča ja va ju ći, ne ubi ja ju ći se, ni ti pa da ju ći u onu
du hov nu su ho par nost ko ja sa so bom uvi jek po vla či re la ti vi zam ili ni hi li stič ko
gle da nje na po vi jest (Eli a de 2007: 181).
Reč ju, „ar haj ski čo vek” agrar no-tra di ci o nal nih dru šta va ko ja su „žr tve
Isto ri je” mo gao je, po na vlja njem i po dra ža va njem mit skih ar he tip skih
mo de la i obra za ca ži vo ta, ci klič nim „po ni šta va njem vre me na” po tvr di ti
svo ju slo bo du i stva ra la štvo 94. Ži ve ći u har mo ni ji sa „ko smič kim rit mo vima”
on se, po mo ću mi to va i ri tu a la ko ji ih pra te, pe ri o dič no vra ćao in il lo
te m p o re – pr vot no Vre me i istin sko biv stvo va nje ko ji po ni šta va ju pu ko traja
nje i olak ša va ju mu ku nje go vog pod no še nja. Po sma tra no iz te per spekti
ve, isto rij ski raz vi tak ta kvih za jed ni ca pred sta vljao je svo je vr sni „pad”
či je su po sle di ce se ljač ka dru štva Is toč ne Evro pe ubla ža va le oču va njem i
oži vlja va njem ele me na ta pa gan skog na sle đa i ri tu al nih prak si re ge ne ra ci je
92 „Cr kva se vi še od de set sto lje ća mo ra la bo ri ti pro tiv ’pa gan skih’ ele me na ta (treba
pod ra zu mi je va ti: ko ji pri pa da ju ko zmič koj re li gi ji) u kr šćan skim ob re di ma i le genda
ma. re zul tat te bor be bio je skro man, na da sve na Ju gu i Ju go i sto ku Evro pe, gdje su
re li gi o zni ob re di se o skog ži vlja još uvi jek kra jem XIX st. pred sta vlja li li ko ve, mi to ve i
ri tu a le iz naj sta ri jeg do ba, tj. pred hi sto ri je” (Eli a de 1970: 154; kur ziv moj).
93 „Ka ko ob ja sni ti, na pri mjer, či nje ni cu da je ju go i stok Evro pe mo rao sto lje ći ma
pa ti ti – i sto ga se od re ći sva kog pro htje va za vi šim po vi je snim po sto ja njem, du hov nog
stva ra nja na svjet skom pla nu – sa mo za to što ga je za pa lo da se na đe na pu tu azij skim
osva ja či ma, a za tim u su sjed stvu Osman skog car stva?” (Eli a de 2007: 180)
94 „Čo vjek ar haj skih ci vi li za ci ja mo že bi ti po no san na svoj na čin po sto ja nja ko ji
mu omo gu ću je da bu de slo bo dan i da stva ra. Slo bo dan je čak i da uki ne vla sti tu ’po vijest’
po mo ću pe ri o dič nog po ni šta va nja vre me na i ko lek tiv ne re ge ne ra ci je” (Isto: 187).
145

treći program LETO–JESEN 2011.
146 pri mor di jal nog is ku stva Sve tog. Sto ga, agrar na dru štva ko ja evo lu ci o ni stički
„isto ri ci zam” sma tra „pri mi tiv nim” i „za o sta lim”, ima ju sa svim dru ga či ji
sta tus u sve tlu Eli ja de o vog shva ta nja „ko smič ke re li gi o zno sti”. Po sma tra no
iz per spek ti ve isto ri ča ra re li gi ja ko ji na gla ša va zna čaj ar he tip skih, „ne isto
rij skih” ele me na ta re li gij skog is ku stva 95 – upra vo nji ho va „za o sta lost”
p o sta j e pred nost.
Od epo he ro man ti zma te za o „pred no sti za o sta lo sti” bi la je ši ro ko raspro
stra nje na u evrop skoj mi sli, te po seb no če sto for mu li sa na u kru go vi ma
is toč no e vrop ske in te li gen ci je. Ona je bi la u po za di ni ra zno rod nih uče nja
– od ide ja o „ple me ni tom di vlja ku”, pre ko kon cep ta autoh to nog „na rod nog
du ha”, do raz li či tih so ci jal nih i po li tič kih dok tri na o mo guć no sti ma „preska
ka nja” eta pa u isto rij skom raz vit ku. U svi ma je „od ba ci va nje” Isto ri je ili
„bor ba” sa njom bi la osnov ni sa dr žaj, dok je, bar kod is toč no e vrop ske in teli
gen ci je, su o ča va nje sa isto rij skim „ka šnje njem” sop stve nih dru šta va predsta
vljao naj če šći mo tiv za for mu li sa nje al ter na tiv nih mo de la isto rij skog i
dru štve nog raz vo ja. Za to Eli ja de o vo na gla ša va nje „ko smič kog hri šćan stva”
ru mun skog se lja štva, kao i nje go vo in te re so va nje za ar ha ič ne for me re li gio
zno sti, mo že mo tu ma či ti po la ze ći iz per spek ti ve nje go vog su o ča va nja sa
„za o sta lo šću” i sta tu som nje go ve do mo vi ne u „Isto ri ji” 96. „Do bro je – pi sao
je on 1939. go di ne – ima ti ve li ku knji žev nost, vred nu mo der nu umet nost i
lič nu fi lo zo fi ju, ali je mno go bo lje pri pa da ti ve li koj du hov noj ’tra di ci ji’ ukore
nje noj u pro to i sto ri ji, tra di ci ji či ja je vred nost ka sni je uma nje na isto ri jom”
(cit. pre ma: Gin zburg 2010: 309 – kur ziv moj). Za na ro de ko ji su usled
isto rij skih okol no sti „za ka sni li” ili bi li spre če ni da da ju ve li ke (umet nič ke,
na uč ne, fi lo zof ske) do pri no se svet skoj kul tu ri (da ne po mi nje mo ma te rijal
ni raz voj), Eli ja de ot kri va svo je vr snu „ute hu” – „pro to i sto ri ju” – či je su
tra di ci je sa ču va ne u re li gij skom ži vo tu sve do mo der ne epo he de sa kra li zova
ne Isto ri je. Du go „ne is to rij sko tra ja nje” na ro da Is toč ne Evro pe (ne posto
ja nje pi sa nih tra go va nji ho ve pro šlo sti), ne či ni ih ma nje vred nim jer
95 „[E li ja de] je ose ćao bli sku lič nu ve zu sa ru mun skim se ljač kim ’ko smič kim hrišćan
stvom’, te iz ra ža vao svo je otu đe nje od du ha za pad nog isto rij skog hri šćan stva. Najvi
še su ga in te re so va la ona is po lja va nja za pad ne re li gi o zno sti ko ja su iz van glav nog
to ka za pad ne ’isto rij ske re li gi je’: mi sti ci zam, al he mi ja, ’ko smič ka re li gi ja’ is toč no evrop
skih se lja ka, i slič no. Ukrat ko, one ma ni fe sta ci je ko je su pot ce nji va le ili to tal no
ig no ri sa le ’isto rij sku’ di men zi ju ta ko zva nih isto rij skih re li gi ja” (Al len 1988: 555).
96 „Pi ta nje je da li Eli ja de po op šta va – kao svoj esen ci jal ni mo del za sve re li gi je
– ar haj sku on to lo gi ju i iz ve sne ka rak te ri sti ke is toč ne spi ri tu al no sti ko je uma nju ju značaj
vre men skog i isto rij skog. Da li on da je jed nu in ter pre ta ci ju hri šćan stva ko ja fa vo rizu
je ar ha ič ne, ko smič ke, Hin du ili dru ge is toč njač ke, ne is to rij ske re li gij ske ko re ne, utica
je i struk tu re?” (Al len 1989: 118). Po tvr dan od go vor i uka zi va nje na bi o graf ske
(ru mun ske i in dij ske) „ko re ne” Eli ja de o ve kon cep ci je re li gi je ne zna či da se ta kon cepci
ja mo že na njih u pot pu no sti re du ko va ti, ni ti da je njen bi o graf sko-so ci jal ni bac kground
u n a u č n o te o r ij s kom p o g l e du d i s k v a l i f i ku j e.

STUDIJE I OGLEDI
su „du hov ni do ku men ti” (mi to vi i ve ro va nja) u ko lek tiv nom pam će nju tih
na ro da mno go bo lje sa ču va ni ne go u ve li kim za pad nim kul tu ra ma:
Za to svet ska isto ri ja ne mo že bi ti usta no vlje na na osno vu pi sa nih, već sa mo
na osno vu du hov nih do ku me na ta, tj. na osno vu mi to va i ve ro va nja. Evro pa
– Za pad na Evro pa po seb no – mo ra bi ti po re đe na sa Is to kom i step skim no madi
ma ne po sred stvom svo jih pi sa nih do ku me na ta, već svo jih mi to va (Eli a de
2010: 48).
Ta k vo p o re đ e nj e „ re h a bi l i tu j e” ar h aj s ko g č o ve k a i „pr i m i t iv n e” n a ro d e
jer se po ka zu je da je op šta struk tu ra mi to va (ar he ti po vi) pri sut ni ja i iz raže
ni ja u ne is to rič no sti nji ho ve eg zi sten ci je ne go u de sa kra li zo va nom sve tu
mo der nog čo ve ka i raz vi je nih dru šta va. Sto ga, bar u po gle du re li gi o zno sti,
vla da ju ća pro ger si vi stič ka she ma isto rij skog raz vo ja mo že se pre o kre nu ti
„na gla vač ke”. Za ne ko ga ko je, po put Eli ja dea, pri mar no za in te re so van za
do ži vljaj i is po lja va nje Sve tog, to ni je ni ma lo, a ni ne va žno.
Iz lo že na ski ca Eli ja de o vog shva ta nja re li gi je i isto ri je ne pre ten duje
na is crp nost i sve o bu hvat nost – na pro tiv, u njoj su is tak nu ti sa mo ne ki
od nje go vih sta vo va ko ji nas vra ća ju te mi nje go ve le gi o nar ske pro šlo sti. Ti
sta vo vi či ne deo ši rih ras pra va ko je su u me đu rat nom ru mun skom društvu
vo đe ne o pro ble mu na ci o nal nog iden ti te ta ili „na ci o nal ne po seb no sti”
(spe c i f i c ul na c i o nal ) 97. U nji ma je, upr kos lo kal noj „eg zo tič no sti”, re pro duko
va na ar gu men ta ci ja ko ja je to kom XIX i po čet kom XX ve ka ko ri šće na
u svim cen tral no e vrop skim i is toč no e vrop skim „za ka sne lim na ci ja ma”.
Po jed no sta vlje no, mo že mo raz li ko va ti dva ideal-tip ska sta no vi šta for mu lisa
na u tim ras pra va ma: s jed ne stra ne, „na ti vi stič ko” gle di šte, ko jim se afirmi
še autoh to nost na ci o nal nog ili kul tur nog ko lek ti vi te ta i, s dru ge stra ne,
„za pad njač ko” ili mo der ni stič ko sta no vi šte, ko jim se taj ko lek ti vi tet, upr kos
„za o sta ja nju”, usme ra va ka pri hva ta nju i ostva re nju isto rij ski na sta lih sa vreme
nih mo de la i for mi dru štve no-isto rij skog raz vo ja. Naj po zna ti ji slu čaj
ta kvih ras pra va – po zna ta po le mi ka ru skih „slo ve no fi la” i „za pad nja ka” –
pred sta vlja pa ra dig mu ko ja se, sve do da na šnjeg da na, is po lja va i u dru gim
in te lek tu al nim sre di na ma is toč no e vrop skih dru šta va. Nje na du go traj na
vi tal nost ne pro is ti če iz kom plek sno sti i „otvo re no sti” ar gu men ta ci je, već iz
pro blem ske si tu a ci je ko ja se u raz li či tim pe ri o di ma re pro du ku je u dru štvima
su o če nim sa ose ća njem sop stve ne mar gi nal no sti u od no su na isto rij ski
97 „To kom dve de ce ni je iz me đu dva svet ska ra ta ve ći na ru mun skih in te lek tu a la ca
bi la je uklju če na u ve li ku ras pra vu o to me šta zna či bi ti Ru mun i ka ko na ci o nal ni
ka rak ter uslo vlja va dru štve ni i po li tič ki raz voj… Iako ra zno li kost ide ja o to me te ško
mo že bi ti ogra ni če na, ipak su pri met ne dve ši ro ko shva će ne gru pe in te lek tu a la ca. Jednu
su sa či nja va li oni ko ji su bi li si gur ni da je Ru mu ni ji su đe no da sle di isti put raz vo ja
kao i Za pad na Evro pa, dok je dru ga gru pa tra ži la usme re nje u autoh to noj pro šlo sti.
Sa vre me ni ci su pr vu gru pu obič no ozna ča va li kao ’za pad nja ke’ ili ’Evro pej ce’, dok su
dru gu na zi va li ’tra di ci o na li sti ma’…” (Hitchins 1995: 135).
147

treći program LETO–JESEN 2011.
148 main stre am. „Na ti vi stič ki” od go vor na ovu si tu a ci ju – ve li ča nje i afir ma cija
na ci o nal nih ili kul tur nih „spe ci fič no sti” kao autoh to nih i su per i or nih u
od no su na okru že nje – če sto, kao što je to po ka zao Va lic ki (Wa lic ki) u anali
zi ru skog slo ve no fil stva, re zul tu je stva ra njem „re tro ak tiv nih uto pi ja” 98 . U
nji ma se za mi šlje no „zlat no do ba” pro jek tu ju u dav nu pro šlost, ko ja slu ži
kao nor ma tiv no po la zi šte ne sa mo za kri ti ku isto rij skog „kva re nja” i sa vreme
nog sta nja na ci je, već i za od re đe nje prav ca i ci lja nje nog bu du ćeg raz voja.
Ipak, kla sič ni ru ski slo ve no fi li – ko ji nam ov de služе kao uzor za od ređe
nje autoh to ni zma – u po tra zi za „zlat nim do bom” ni su išli iz van Isto ri je,
već su ga iden ti fi ko va li u Ru si ji iz vre me na pre vla da vi ne Pe tra Ve li kog. U
tom po gle du, oni su bi li „kon zer va tiv ci” ko ji su in si sti ra li na oži vlja va nju (u
„na ro du” oču va nih) na če la, in sti tu ci ja i vred no sti ko je su, pre ma nji ho vom
uve re nju, po sto ja le u pro šlo sti pre uvo đe nja de struk tiv nih „za pad njač kih”
re for mi. Struk tur no slič no sta no vi šte for mu li sa li su oni broj ni ru mun ski
mi sli o ci ko ji su u se lja štvu, se o skim in sti tu ci ja ma i na či nu ži vo ta iden ti fiko
va li ru mun sku na ci o nal nu po seb nost ko ju ugro ža va ju sa vre me na ur ba na
kul tu ra, (unu tra šnji i spo lja šnji) „stran ci” i ka pi ta li stič ka in du stri ja li za cija.
Upr kos (ge ne ra cij skim i ide o lo škim) raz li ka ma 99 „ autoh to n i st i” su bi l i
je din stve ni u oce ni da je „ru mun stvo” naj pot pu ni je ova plo će no i sa ču va no
u se lja štvu, te da ono pred sta vlja osnov stva ra nja sa mo svoj ne na ci o nal ne
ku l tu re 100 . Ipak, kao i ru ski slo ve no fi li, za go vor ni ci ru mun skog „po seb nog
pu ta” i autoh to ne kul tu re za sno va ne na agrar nom na sle đu su o ča va li su se
s pro ble mom da, iz van et no gra fi je, fol klo ri sti ke i te o lo ških ras pra va o pravo
sla vlju, for mu li šu vi zi ju po li tič kog i so ci jal nog si ste ma ko ji bi za do vo ljio
nji ho vu te žnju ka auten tič no šću. Već po mi nja ni Nae Jo ne sku je 1937. go dine
for mu li sao op še obri se jed nog izo la ci o ni stič kog po li tič kog pro gra ma:
98 Vi de ti: And zej Wa lic ki, T he Sl a v op hi l e C on tro v e r sy : Hi stor y of a C on s e r v a ti v e
Uto pia in Ni ne te enth-Cen tury rus sian Tho ught, Clar de ron Press, Ox ford 1975.
99 Pr vu ge ne ra ci ju „autoh to ni sta” pred sta vlja la je оmladina oku plje na 1863. go dine
oko li sta „Ju ni mea” predvоđena Ma jo re sku om (Ti tu Ma i o re scu, 1840–1917), književ
nim kri ti ča rem i fi lo zo fom ko ji je tvr dio da su pre u ze te za pad ne in sti tu ci je u Ru muni
ji sa mo „for ma bez sa dr ži ne” (for me fă ră fond), te se za la gao za „or gan ski raz voj”
ru mun skog dru štva. Ni ko lae Jor ga je pred vo dio gru pu oko knji žev nog ča so pi sa S ă mă -
nă to r ul („Se jač”, 1901–1910), po ko me je ime no van pra vac – S e man to r i z am – ko ji već
u svom ime nu (se ja nje, sa đe nje zr na) upu ću je na agrar nu kul tu ru kao osnov „ru munstva”.
Na re li gij skoj kom po nen ti kao ključ noj za for mi ra nje i odr ža nje ru mun skog
iden ti te ta in si sti ra li su „or to dok si sti” oku plje ni oko ča so pi sa „Mi sao” (Gândirea), predvo
đe ni te o lo gom i pe sni kom Ni ći fo rom Kra ji ni cem (Nic hi for Kra i nic, 1889–1972).
100 Pre ma naj u ti caj ni jem ru mun skom fi lo zo fu L. Bla gi (Lu cian Bla ga, 1895–
1961): „Se lo ni je pa lo u is ku še nje da bu de uvu če no u ’isto ri ju’ ko ju stva ra ju dru gi iz nad
na ših gla va. Ono je sa ču va lo sop stve nu čed nost i osta lo ne do dir nu to u svo joj auto nomi
ji ko ju joj je si ro ma štvo i mi to lo gi ja da ro va lo, če ka ju ći vre me ka da će slu ži ti kao
čvr sti osnov auten tič ne ru mun ske isto ri je” (1937; cit. pre ma: Ver dery 1991: 56–57).

STUDIJE I OGLEDI
Ka kvu dr žav nu po li ti ku sad pred la že mo?... Jed nu sa svim re vo lu ci o nar nu po liti
ku… ko ja pre po ru ču je: odva ja nje od svet ske po li ti ke; za tva ra nje u sop stvene
gra ni ce što je mo gu će pot pu ni je; raz ma tra nje ono ga što je re a li stič no za
Ru mu ni ju; pri vre me no re du ko va nje na šeg stan dar da ži vo ta na re a li sti čan ni vo;
po sta vlja nje te me lja za ru mun sku dr ža vu se ljač ke struk tu re kao je di ne for me
u ko joj mo že mo istin ski ži ve ti s ob zi rom na ka rak te ri sti ke na še pri ro de i je dine
ko ju mo že mo pri me ni ti ka ko bi omo gu ći li da ener gi ja na še na ci je za i sta i
pot pu no uro di plo dom (cit. pre ma: Ver dery 1991: 48).
Pa ra dok sal no, pro gram sko za la ga nje za izo la ci o ni stič ku po li ti ku vo dilo
je ka stva ra nju no vog sa ve zni štva sa Si la ma oso vi ne, a tra ga nje za sopstve
nim auten tič nim po li tič kim si ste mom okon ča lo se po zi va njem na
ita li jan ski i ne mač ki uzor to ta li tar ne dr ža ve. S dru ge stra ne, ide o lo gi ja
„or to dok si zma”, ko jom je na ci ja iz jed na če na sa pra vo sla vljem, su o ča va la
se sa te ško ća ma iz jed na ča va nja hri šćan ske uni ver zal no sti sa na ci o nal nim
par ti ku la ri te tom, te opa sno šću od pa da u je res „et no fi li zma”. Eli ja de o vim
kon cep tom „ko smič kog hri šćan stva” ove te ško će su uma nje ne – ru munsko
pra vo sla vlje je dis tan ci ra no od vi so kih for mi „isto rij skog hri šćan stva”
(vi zan tij sko-ru ske tra di ci je i dog mat ske uče no sti) i, pre ko svog se ljač kog
„sup stra ta”, do ve de no u ve zu sa ar haj skom re li gi o zno šću „pri mi tiv nog”
čo ve ka. Na taj na čin, Eliјade je „na ci o nal nu spe ci fi ku” osna žio nje nom
iden ti fi ka ci jom sa mit sko-ar he tip skim sa dr ža jem „ko smič ke re li gi je”. Istovre
me no, ve zu ju ći tu re li gi o znost za „pro to i sto ri ju”, on je u ru mun skom
se lja štvu (= na ci ji) mo gao iden ti fi ko va ti no si o ca svo je vr sne „pro du že ne
pra i sto ri je” ko ja se opi re „stra ho vla di” mo der ne Isto ri je. U tom po gle du,
on je bio znat no ra di kal ni ji od onih „autoh to ni sta” ko ji su, po put slo ve nofi
la, svoj ideal si tu i ra li u isto rij skom vre me nu. Jer, od ba ci va njem isto ri cistič
kog dis kur sa (ko ji raz voj shva ta kao kon ti nu i ra nu, suk ce siv nu sme nu
isto rij skih epo ha), Eli ja de je svoj nor ma tiv ni kon cept „ru mun stva” mo ga
da iz me sti iz van Isto ri je, da ju ći mu van vre men ski sta tus. Ono za nje ga ima
on to lo ški, a ne isto rij ski sta tus i zna če nje, jer je reč o jed nom atem po ralnom
kon cep tu (ar he ti pu ili pla to nov skoj „ide ji”) ko ji, de li mič no sa ču van
u se o skoj kul tu ri, pred sta vlja nor mu sa ko jom tre ba uskla di ti po je di načnu
i ko lek tiv nu eg zi sten ci ju. Za ostva re nje tog ci lja ni je do vo ljan po li tič ki
k on z e r v a ti v i z am ko jim se ob na vlja ju i šti te vred no sti i in sti tu ci je iz isto rijske
pro šlo sti za jed ni ce, već je neo p hod na ra di kal na spi ri tu al na re v o lu c i j a
ko jom bi po je din ci i na ci ja „po na vlja njem” ova plo ti li nor ma tiv ni atem poral
ni ar he tip. Ta kva „re vo lu ci ja” ne zna či kre ta nje ka „vi šoj fa zi” evo lu ci oni
stič ki shva će nog so ci jal nog i isto rij skog raz vo ja, već ci klič ni po vra tak na
pri mor di jal no, iskon sko sta nje pre „pa da” u Isto ri ju. Za nje no raz u me vanje
va žni je nam je Eli ja de o vo po i ma nje struk tu re i funk ci ja mi ta i re li gio
zno sti ar haj skog čo vek, ne go po zna va nje so ci jal nih i po li tič kih dok tri na
s a v re m e n o s t i .
149

treći program LETO–JESEN 2011.
150 Isto ri čar fa ši zma Ju džin Ve ber je u stu di ji o ru mun skoj de sni ci oce nio
da je Ko dre a nu ov po kret po mno go če mu bio bli ži „kar go kul tu” ne go po litič
kom po kre tu fa ši stič kog ti pa (We ber 1965: 524). Ti me je na gla šen central
ni zna čaj re li gij skih ka rak te ri sti ka tog po kre ta – kul ta pre da ka, smr ti i
žr tve, mi stič ke ve ze sa Bo gom i ve re u vas krs na ci je – za ko ga su so ci jal na
i po li tič ka pi ta nja bi la se kun dar na i re ši va sa mo u okvi ru to tal ne „spi ritu
al ne re vo lu ci je”. Ima ju ći u vi du Eli ja de o vu re va lo ri za ci ju re li gi o zno sti
ar haj skog čo ve ka i „ko smič kog hri šćan stva”, mo že mo za klju či ti da nje go va
sklo nost ka Gvo zde noj gar di ni je bi la sa mo pro la zna i slu čaj na bi o graf ska
„epi zo da”.
Literatura
Al len, Do u glas. 1988. Eli a de and Hi story. Jo ur nal of r e li g i on , 68(4): 545–565.
– 1998. Myth and re li gion in Mir cea Eli a de. New york: Ro u tled ge.
– 2011. Eli a de’s Le gacy 25 years La ter: A Cri ti cal Tri bu te. In ter na ti o nal Jo ur nal on Hu ma ni stic
Id e o l o g y , Cluj Uni ver sity Press, 4(2): 15–28.
Ber ger, Adri a na. 1994. „Mir cea Eli a de: Ro ma nian Fa scism and the Hi story of Re li gi ons in the
Uni ted Sta tes”, u: Nancy Har ro witz (prir.), Ta in ted Gre at ness : An ti s e mi ti sm and Cul tu -
ral He ro es , str. 51–74. Phi la delp hia: Tem ple Uni ver sity Press.
Bi li u ţă, Ionuţ Flo rian. 2007. „The Phi lo sop her and Ort ho do xism: An In qu iry in to the ’Et hnic
On to logy’ of Nae Ione scu”, St u di a Uni v e r s i t a t i s Pe t r u Ma i o r , str. 175–200. Târgu
Mu reş.
Brown, Ro bert F. 1981. Eli a de on Ar cha ic Re li gi ons: So me Old and New Cri ti cisms. Stu di es in
r e li g i on / S c i e n ces r e li g i e u s es , 10(4): 429–49.
Bru ba ker, Ro gers. 1996. Na ti o na li sm re f ra me d . Na ti on ho o d and the na ti o nal qu e sti on in the
New Euro pe. Cam brid ge: Cam brid ge Uni ver sity Press.
Cain, Seymo ur. 1989. „Mir cea Eli a de, the Iron Gu ard, and Ro ma nian An ti-Se mi tism”, Mi d stre -
am [25 No vem ber 1989]: 27–31.
Ca li ne scu, Ma tei. 2002. The 1927 Ge ne ra tion in Ro ma nia: Fri endships and Ide o lo gi cal Cho ices
(Mi hail Se ba stian, Mir cea Eli a de, Nae lo ne scu, Euge ne lo ne sco, E. M. Ci o ran). East
Euro p ean Po li ti c s and S o c i e ti es , 15(3): 649–677.
Carp, M. 2000 [1946]. Ho lo ca ust in ro ma nia: Fact and Do cu ments on An ni hi la tion of ro manian
Jews, 1940-1944, prir. A. L. Si mon, prev. Sean Murphy. Sa fety Har bor: Si mon
Pu bli ca ti ons.
C o d re a nu, Cor ne liu. 1970 [1937]. „A Few Re marks on De moc racy”, u: Step hen Fischer-Ga la ti
(prir.), Man, Sta te and So ci ety in East Euro pean Hi story, str. 327–330. Pra e ger.
– 2003. For my L e g i o na r i es . Ma drid: Edi tu ra Li ber ta tea.
Du bu is son, Da niel. 2006. Twen ti eth Cen tury Mytho lo gi es: Dumézil, Lévi-Stra uss, Eli a de, (transla
ted by Mart ha Cun ning ham). Lon don: Equ i nox Pu blis hing.
Eli a de, Mir cea. 1959. Co smos and Hi story: The Myth of the Eter nal re turn. New york: Har per
and Brot hers.
– 1967. „Ione scu, Nae (1890–1949)”, Encyclo pe dia of Phi lo sophy, 2 nd Edi tion (Do nald M. Borchert,
edi tor in chi ef), Vol. 4: 742. Thom son Ga le.
– 1970. Mit i zbi lja. Za greb: Ma ti ca hr vat ska (pre vod sa fran cu skog Aspects du Mythe, Mir na
Cvi tan i Ljer ka Mif ka).
– 1972. „Let ter to Ger shom Scho lem”, u: Du bu is son 2006: 277–280.
– 1998a. Auto bi o graphy, I: 1907-1937. Jo ur ney East, Jo ur ney West (Tran sla ted from the Ro manian
by Mac Lin scott Ric ketts). Uni ver sity of Chi ca go Press.

STUDIJE I OGLEDI
– 1998b. Auto bi o graphy, Vo lu me II: 1937–1960. Exi le’s Odyssey (Tran sla ted from the Ro ma nian
by Mac Lin scott Ric ketts). Uni ver sity of Chi ca go Press.
– 2007. Mit o vječ nom po vrat ku (pre vod s fran cu skog Lji lja na No va ko vić). Za greb: Na kla da
Je sen ski i Turk.
– 2010. The Por tu gal Jo ur nal. New york: SUNy Press.
Eli ja de, Mir ča. 1986. Sv e to i pro fa no , (pre vod s fran cu skog Zo ran Sto ja no vić). No vi Sad: Književ
na za jed ni ca No vog Sa da.
– 2008. „Pre pi ska iz me đu Mir če Eli ja dea i Jo a na Ku li ja nua”, Tre ći pro gram 139–140: 331–346.
El lwo od, Ro bert. 1999. The Po li tics of Myth: A Study of C. G. Jung, Mir cea Eli a de, and Jo seph
Camp bell. Al bany: Sta te Uni ver sity of New york Press.
Fis her, Ela i ne. 2010. „Fa scist Scho lars, Fa scist Scho lar ship: The Qu est for Ur-Fa scism and the
Study of Re li gion”, u: Ch. We de meyer and W. Do ni ger (prir.), Her me ne u tics, Po li tics, and
the Hi story of re li gi ons: The Con te sted Le ga ci es of Jo ac him Wach and Mir cea Eli a de, str.
261–284. Ox ford: Ox ford Uni ver sity Press.
Gin zburg, Car lo. 2010. „Mir cea Eli a de’s Am bi va lent Le gacy”, u: Ch. We de meyer and W. Do niger
(prir.), Her me ne u tics, Po li tics, and the Hi story of re li gi ons: the Con te sted Le ga ci es of
Jo ac him Wash and Mir cea Eli a de, str. 307–323. Ox ford Uni ver sity Press.
Grif fin, Ro ger. 1991. The Na tu re of Fa scism, Lon don: Pin ter.
– 2002. The Pri macy of Cul tu re: The Cur rent Growth (Or Ma nu fac tu re) of Con sen sus wit hin
Fa scist Stu di es. Jo ur nal of Con tem po rary Hi story, 37(1): 21–43.
– 2003. Shat te ring Crystals: The Ro le of „Dre am Ti me in Ex tre me Right-Wing Po li ti cal Vi olen
ce. Te r ro r i sm and Po li ti cal Vi o l e n ce , 15(1): 57–95.
– 2007. Mo der nism and Fa scism: The Sen se of a Be gin ning un der Mus so li ni and Hi tler. Lon don:
Pal gra ve Mac mil lan.
Grot ta nel li, Cri sti a no. 2005. Fru it ful De ath: Mir cea Eli a de and Ernst Jünger on Hu man Sac rifi
ce, 1937-1945. Nu me n , 52(1): 116–145.
Hitchins, Ke ith. 1994. ru ma nia, 1866–1947. Ox ford Hi story of Mo dern Euro pe, Ox ford Univer
sity Press.
– 1995. „Ort ho do xism: Po le mics over Et hni city and Re li gion in In ter war Ro ma nia”, u: I. Ba nac
and Ch. Ver dery (prir.), Na ti o nal Cha rac ter and Na ti o nal Ide o logy in In ter war Eastern
Euro p e . New Ha ven: yale Rus sian and East Euro pean Pu bli ca ti ons.
Ionaid, Rad. 1990. The Sword of the Ar chan gel: Fa scist Ide o logy in ro ma nia, (Tran sla ted by
Pe ter He i negg). Bo ul der: East Euro pean Mo no graphs, no. CCXCII.
Ione sco, Eugène. 1998. Pre sent Past, Past Pre sent: A Per so nal Me mo ir, tran sla ted from the
French by He len La ne. New york: Da Ca po Press.
Ior dac hi, Con stan tin and Balázs Trencsényi. 2003. In Se arch of a Usa ble Past: The Qu e sti on of
Na ti o nal Iden tity in Ro ma nian Stu di es, 1990–2000”. East Euro pean Po li tics and So ci eti
es , 17(3): 415–453.
– 2004. „Cha ri sma, Re li gion, and Ide o logy: Ro ma nian In ter war Le gion of the Ar chan gel Michael”,
u: John Lam pe and Mark Ma zo wer (prir)., Id e o l o g i es and Na ti o nal Id e n ti ti es , str.
19–53. Bu da pest: CEU Press.
– 2010. „Com pa ra ti ve Fa scist Stu di es. An In tro duc tion”, u: C. Ior dac hi (prir.), Com pa ra ti ve
Fa scist Stu di es: New Per spec ti ves, str. 1–50. New york: Ro u tled ge.
Ко дря ну, К. З. 2008. Мо им Ле ги о не рам, Там бов: Ex Nord Lux.
Judt, Tony. 2005. Post war: A Hi story of Euro pe sin ce 1945. New york: Pen guin Press.
Ле не ль-Ла ва стин, A. 2007. За бы тый фа шизм: Ионе ско, Эли а де, Чо ран. Мо сква:
Проrресс.
Li ve ze a nu, Iri na. 1995. Cu l tu ral Po li ti c s in Gre a te r r o ma ni a : r e g i o na li sm , Na ti on - bu il ding, and
Et hnic Strug gle 1918–1930. It ha ca: Cor nell Uni ver sity Press.
– 2006. r o ma ni a’s Cu l tu ral War s : In tel l ec tu al D e b a tes ab o ut the r e ce nt Pa st . Was hing ton: The
Na ti o nal Co un cil for Eura sian and East Euro pean Re se arch.
151

treći program LETO–JESEN 2011.
152 Ma nea, Nor man. 1998. The In com pa ti bi li ti es: Ro ma nia, the Ho lo ca ust, and the re di sco ve red
wri ter. The New re pu blic, 218(16): 32–37.
Ma rić, Sre ten. 1986. „Pred go vor”, u: Eli a de 1986: 7–48.
Mos se, Ge or ge. 1966. In tro duc tion: The Ge ne sis of Fa scism. Jo ur nal of Con tem po rary Hi story,
1(1): 14–26.
Ol son, Carl. 2011. The Ten sion bet we en Scho lar ship and Po li tics: A Con si de ra tion of the
Le gacy of Eli a de, In te r na ti o nal Jo ur nal on Hu ma ni sti c Id e o l o g y (Cluj Uni ver sity Press),
4(2): 29–41.
Oşte a nu, An drei. 2004. Mir cea Eli a de bet we en Po li ti cal Jo ur na lism and Scho larly Work”.
Ar che u s , VI II(1–4): 323–340.
Payne, Stan ley. 1995. A Hi story of Fa scism, 1914–1945. Ma di son: The Uni ver sity of Wi scon sin
Press.
Pe tre scu, Cri sti na and Dra goş Pe tre scu. 2007. Ma ste ring vs. Co ming to Terms with the Past: A
Cri ti cal Analysis of Post-Com mu nist Ro ma nian Hi sto ri o graphy”, u: Nar ra ti v es Un b o -
und: Hi sto ri cal Stu di es in Post-Com mu nist Eastern Euro pe, prir. So rin An to hi, Balázs
Trencsényi and Péter Apor), str. 311–408. Bu da pest: CEU Press.
Pe treu, Mar ta. 2011. Jo ne sko u oče voj ze mlji. Vr šac: KOV (pre vod sa ru mun skog đu ra Mi o čino
vić).
Pin to, António Co sta. 2011. –In tro duc tion: Fa scism and the Ot her ’-isms’”, u: A. C. Pinto(prir.),
r et hin king the Na tu re of Fa s c i sm C om p a ra ti v e Pe r sp ec ti v es . Lon don: Pal gra ve
Mac mil lan.
Ren nie, Bryan. 1996. re con struc ting Eli a de: Ma king Sen se of re li gion. Al bany: Sta te Uni ver sity
of New york Press.
Ric ketts, Mac Lin scott. 1988. Mir cea Eli a de: The ro ma nian ro ots, 1907–1945, I-II. Bo ul der:
East Euro pean Mo no graphs, no. 248.
– 2008. „Mir cea Eli a de and the ’Ter ror of Hi story’: An ti-Hi sto ri cism and the Hi story of Re li gions”.
In te r na ti o nal Jo ur nal on Hu ma ni sti c Id e o l o g y , 1(2): 15–36.
– 2010. „Tran sla tor’s Pre fa ce”, u: Eli a de 2010: ix-xii.
Săn du le scu, Va len tin. 2007. Sac ra li sed Po li tics in Ac tion: the Fe bru ary 1937 Bu rial of the
Ro ma nian Le gi o nary Le a ders Ion Mo ta and Va si le Ma rin. To ta li ta r i an Mo v e me nt s and
Po li ti cal r e li g i on s , 8(2): 259–269.
– 2008. „’Ta ming the Body’: Pre li mi nary Con si de ra ti ons Re gar ding the Le gi o nary Works
Camp System (1933–1937). Hi sto r i cal Year b o ok , str. 85–94. Buc ha rest: Hi story In stitu
te, no. 5.
Stren ski, Ivan. 1989. Fo ur The o ri es of Myth in the Twen ti eth Cen tury. Lon don: Mac mil lan.
Su ru giu, Ro mi na. 2009. Nae Ione scu on De moc racy, In di vi du a lity, Le a der ship and Na tion:
Phi lo sop hi cal (re)so ur ces for a right wing ide o logy. Jo ur nal for the Study of re li gi ons
and Id e o l o g i es , 8(23): 68–81.
Tur ca nu, Flo rin. 2010. „So ut he ast Euro pe and the Idea of the Hi story of Re li gi ons in Mircea
Eli a de”, u: Ch. We de meyer and W. Do ni ger (prir.), Her me ne u tics, Po li tics, and the
Hi story of re li gi ons: the Con te sted Le ga ci es of Jo ac him Wash and Mir cea Eli a de, str.
241–260. Ox ford Uni ver sity Press.
Tur da, Ma ri us. 2005. New Per spec ti ves on Ro ma nian Fa scism: The mes and Op ti ons. To ta li ta -
rian Mo ve ments and Po li ti cal re li gi ons, 6(1): 143–150.
Ver dery, Kat he ri ne. 1991. Na ti o nal Ide o logy un der So ci a lism: Iden tity and Cul tu ral Po li tics in
C e a u ş e s c u’s r o ma ni a . Ber kley: Ca li for nia Uni ver sity Press.
Vi strič, Ro bert. 2004. Hi tl e r i Ho l o k a u st , (pre vod s en gle skog: Alek san dar B. Ne delj ko vić).
Be o grad: Ale xan dria Press..
Vo lo vi ci, Leon. 1991. Na ti o na li st Id e o l o g y and An ti s e mi ti sm . T he C a s e of r o ma ni an In tel l ec -
tu als in the 1930s, (tran sla ted from Ro ma nian by Ch. Kor mos). Ox ford: Per ga mon
Press.
We ber, Eugen. 1965. „Ro ma nia”, u: Hans Rog ger and Eugen We ber (prir.). The Euro pean right:
A Hi sto r i cal P ro f i l e , str. 501–574. Ber ke ley: Uni ver sity of Ca li for nia Press.

STUDIJE I OGLEDI
We ber, Eugen. 1966. The Man of the Ar chan gel. Jo ur nal of Con tem po rary Hi story, 1(1):
101–126.
Wi e sel, Elie. 2004. Fi n al r e p or t , In ter na ti o nal Com mis sion on the Ho lo ca ust in Ro ma nia;
(Pre si dent of the Com mis sion: Elie Wi e sel; ed. Tu via Fri ling, Ra du Ioanid, Mi hail E.
Ione scu). Iaşi: Po li rom.
Эли а де, Мир ча. 1999. Испы та ние ла би рин том: Бе се ды с Кло дом-Ан ри Ро ке., Ино странная
ли те ра ту ра, 4: 151–208. http://ma ga zi nes.russ.ru/ino stran/1999/4/la bir.html).
– 2001. „По че му я ве рю в по бе ду ле ги о нер ско го дви же ния”, (Bu na Ve sti re , 17.12.1937),
рус ский пе ре вод в: Царскiй оприч ни къ, no19; http://www.na ti o na lism.org/brat stvo/
opric hnik/19/eli a de.htm
M i l a n Su b o t i ć
MIrCEA ELIADE: ESCAPE FrOM THE „TErrOr OF HISTOrY”
Sum mary
Star ting from the bi o grap hi cal fact that Mir cea Eli a de in his for ma ti ve years had sympathi
ze Ro ma nian fa sci stic mo ve ment „Le gion of Ar chan gel Mic hael”, in this ar tic le sa me
aspects of cor re la tion bet we en the o re ti cal works of the well-known hi sto rian of re li gi ons
and fa sci stic ide o logy are the ma ti ze. De e ming „Eli a de’s c a s e” an exam ple of mo re ge ne ral
phe no me non – pro pen sity of so me in ter war in tel lec tu als to the right and left ex tre mist
mo ve ments – the aut hor po ints out on the so cial and po li ti cal con text of de ba tes abo ut
this ca se in the post-com mu nist Ro ma nia. In ac cor dan ce with the Grif fin’s con cept of the
„ge ne ric fa scism” the Iron Gu ard un der stu died as a spe ci fic „s pi r i tu a l mo ve ment” that
s e ek s ra di cal „re con struc tion” and „re birth” or ga ni cally con ce i ved „na t ion”. Stres sing the
im por tan ce of so me re li gi o us cha rac te ri stics of the mo ve ment – cult of an ce stors, sac ri fi ce,
de ath, mysti cal con nec tion to God and fa ith in the re sur rec tion of „ na t ion”– the aut hor
shows that Eli a de’s re va lu a t ion of the „a r c h a i c re li gion” can be cor re l a te d with the Le gion’s
ide o logy. Using Eli a de’s con cept of the „Ter ror of Hi stor y”, we can con clu de that at tachment
of this hi sto rian of re li gi ons to ide o logy of Ro ma nian fa scism was not me rely ac ciden
tal and tran si tory „bi o grap hi cal epi so des”.
Key Words: Eli a de, fa scism, Iron Gu ard, re li gion, ide o logy.
153

154
Treći program Radio Beograda
Broj 151–152, LETO–JESEN 2011
AUTOR: Драшкић-Вићановић, Ива, 1965–
UDK: 75.034.4
7.01
Izvorni naučni rad
IVA DRAŠKIĆ VIĆANOVIĆ*
DVA SIMPTOMA BAROKA
U ovom tek stu autor ka pre po zna je dva „simp to ma” ba ro ka (ter min alu di ra na
ču ve nu Vel fli no vu re če ni cu iz knji ge r e n e s an s a i b a rok ) u sli kar stvu vi so ke re nesan
se: kj a ro sku ro teh ni ku i p o s t u p a k o t v a ra nj a p o t e z a ki č i c e o ku p o s m a t ra č a . U
da ljem to ku stu di je autor ka pra ti raz voj ova dva če da re ne san se – ta ko zva ne „simpto
me” – u ba rok nom sli kar stvu, po seb no u sli kar stvu Pi te ra Pa u la Ru ben sa, Fran sa
Hal sa, Rem bran ta van Raj na i Di je ga Ve la ske za.
Ključ ne re či: este ti ka, sli kar stvo, simp tom, re ne san sa, ba rok, otvo re na for ma.
Hajn rih Vel flin (He in rich Völfflin) je u isto ri ji este ti ke po znat kao mi sli lac
ko ji je na pra vio pre ci znu raz li ku iz me đu li kov ne este ti ke re ne san se i li kovne
este ti ke ba ro ka. Vel flin je ome đio i de fi ni sao estet ski pro stor ba ro ka i
na či nio od ba rok nog este tič ku ka te go ri ju u pra vom smi sli te re či, ka te go ri ju
pri me nji vu ka ko na pret hod ne epo he i sti lo ve (he le ni zam, go ti ka...), ta ko i
na po to nje (im pre si o ni zam). Nje go ve pre ci zne di stink ci je iz me đu li ne ar nog
i sli kar skog, po vr šin skog i du bin skog, mno štve nog i je din stve nog, ja snog i
ne ja snog, za tvo re ne i otvo re ne for me, u ko ji ma pr vo od re đe nje pred sta vlja
estet sku ka rak te ri sti ku re ne san se, a dru go estet sku ka rak te ri sti ku ba ro ka,
po sta le su gla so vi te i ugra di le se i poj mov no i ter mi no lo ški u ka te go ri jal ni
apa rat sa vre me ne este ti ke. Po seb no je zna čaj no pre po zna va nje ta ko zva ne
otvo re ne for me kao ključ ne ka rak te ri sti ke ba rok ne li kov ne este ti ke, a na čin
na ko ji je Vel flin od re dio ovaj po jam nu di mo guć nost da se na tra gu nje govog
raz mi šlja nja po đe još ko ji ko rak da lje. Di na mi zam Vel fli no ve otvo re ne
for me đan kar lo Ma jo ri no (Gi an car lo Ma i o ri no) pre po zna je kao „pro ces
for mu”, što je iz u zet no ko ri sno i preg nant no ter mi no lo ško re še nje. 1
* Filološki fakultet (Beograd); e-mail: ivadraskicvicanovic@gmail.com.
1 G. Ma i o ri no, The Cor nu co pian Mind and the Ba ro que Unity of Arts, The Pensylvania
Sta te Uni ver sity Press, 1989.

STUDIJE I OGLEDI
Da kle, ono po če mu je Hajn rih Vel flin – s pra vom – ostao ču ven je ste
pre ci zi ra nje raz li ka iz me đu re ne san se i ba ro ka i pri da va nje dig ni te ta i znača
ja ba rok nom kao ta kvom.
Ali u Vel fli no vom is tra ži va nju po sto ji ta ko đe je dan ma nje na gla šen,
prem da ne i ma nje za ni mljiv tok ko ji nam uka zu je na po ve za nost re ne sanse
i ba ro ka i na pro iz la že nje ba rok nog iz bit nih li kov no-estet skih od redni
ca re ne san se. To je onaj seg ment Vel fli no vog is tra ži va nja ko ji su, či ni se,
an a l i t i č a r i i i s to r i č a r i e s te t i ke z a n e m a r i l i.
Na i me, pa žnji či ta o ca Vel fli no vih Osnov nih poj mo va i sto r i je umet no sti
mo že da pro mak ne či nje ni ca da pr vi ele ment Vel fli no vih pa ro va ko ji funk cio
ni šu kao di stink tiv ne od red ni ce re ne san se i ba ro ka – onaj ko ji se od no si na
re ne san su – je ste pro dukt već ra no re ne san sne li kov ne este ti ke i da pred stavlja
ra no re ne san sni opa žaj ni mo del. U stva ri, Vel fli no va te za da po sto je dve
raz li či te bild for men, kla sič na i ba rok na, ko je su, s jed ne stra ne, kon ci pi ra ne
kan ti jan sko-fi dle rov ski kao tran scen den tal ne (kao apri or na svoj stva čo veko
ve sve sti), a s dru ge stra ne isto ri zo va ne, pa se sme nju ju u vre me nu (što je
Vel fli nov ori gi nal ni do pri nos tu ma če nju Fi dle ro vog poj ma opa ža ja), od no si
se na su pr ot sta vlja nje ra no re ne san snog opa žaj nog mo de la ba rok nom.
Si tu a ci ja je dru ga či ja ka da je o vi so koj re ne san si reč: ona se pre po zna je
kao ko lev ka su štin skih ka rak te ri sti ka ba rok nog, što je upra vo seg ment Velfli
no ve este tič ke ana li ze ko ji nas u ovom tre nut ku za ni ma.
U stu di ji re ne san sa i ba rok, ču ve noj kao i po mi nja ni O snov ni p oj mo v i
i sto r i j e umet no sti , Hajn rih Vel flin ka že sle de će:
Ne mo gu pri hva ti ti da u Ri mu po sto ji ta ko zva na ka sna re ne san sa, znam sa mo
za za ka sne le re ne san si ste, ali nji ma za lju bav ne mo že mo ure di ti za seb no stil sko
raz do blje. Vi so ka re ne san sa se ne raz vi ja u spe ci fič nu ka snu umet nost, već od
vr hun ca put vo di ne po sred no u ba rok. Ta mo gde se po ka zu je ne što no vo, tu
je simp tom pred sto je ćeg ba rok nog sti la. 2
Na pr vi po gled ova re če ni ca mo že iz gle da ti ne ve ro vat no. Ka ko da iz
„umet no sti ve dr og i spo koj nog po sto ja nja” na či jim „sa vr še nim tvo re vi nama
ne na la zi mo ni šta što bi bi lo te ško ili spu ta no, ne spo koj no ili uz ne mir
u ju ć e” 3, ka ko Vel flin sjaj no od re đu je umet nost re ne san se, mo že di rekt no i
ne po sred no pro i za ći ba rok, sti l o bi z z a ro , ca pr i c c i o s o , stra v a g an te , ko ji od liku
je „kr še nje pra vi la” i „draž bez o blič nog”? 4 Sa ma eti mo lo gi ja re či b a ro co ,
ko ja s jed ne stra ne uka zu je na lo gič ku fi gu ru b a ro co – iz raz pro tiv reč nog,
a s dru ge na fa mo zni bi ser ne pra vil nog, elip sa stog ob li ka, su ge ri še da je
ba rok no ne lo gič no, ne pra vil no, bez o blič no i uz ne mi ru ju će.
2 Hajn rih Vel flin, re ne san sa i ba rok, Iz da vač ka nji žar ni ca Zo ra na Sto ja no vi ća,
No vi Sad 2000, 39.
3 Ibid., 20.
4 Ibid.
155

treći program LETO–JESEN 2011.
156 Ka ko, da kle, po ve za ti dva ova ko opreč na sti la? Na ko ji na čin bi zar no,
bez o blič no i uz ne mi ru ju će pro iz la zi iz ve dr og, smi re nog i urav no te že nog?
Hajn rih Vel flin je us peo da pre po zna tu ve zu i da uka že na ne ko li ko
sme ro va pro iz la že nja ba rok nog iz vi so ke re ne san se, či me je kom pe tent no
do ka zao svo ju te zu. Sma tram, me đu tim, da ni je is cr pao sve mo guć no sti
ove po ja ve do kra ja i da se mo že na sta vi ti hod pu tem ko ji je on na značio.
Dru gim re či ma, po sto je još ne ki bit ni aspek ti pro iz la že nja ba rok nog iz
vi so ke re ne san se i na me ra mi je da uka žem na njih u ovom tek stu.
Go vo re ći o uti sku kre ta nja kao o jed noj od ključ nih od li ka ba ro ka i
ana li zi ra ju ći – iz van red no – na čin na ko ji se li kov nim sred stvi ma po sti že
uti sak kre ta nja, Vel flin u jed nom tre nut ku ka že:
Ov de [mi sli na ba rok] je sve u ma sa ma, ši ro ko i ras pli nja va ju će, a kon tu ra je sa mo
ovlaš na zna če na ne si gur nim, po no vlje nim po te zi ma, ili je sa svim iz o sta vlje na.
Ne sa mo po je di nač ni ob lik, već i kom po zi ci ja u ce li ni, raš čla nje na je prema
ma sa ma sve tlog i tam nog... U pri ro di sve tlo sti i sen ke je već sa dr žan ve o ma
na gla šen mo me nat kre ta nja. Dok je ogra ni če na li ni ja si gur no vo di la oko, ta ko
da je ona, sle de ći jed no sta van tok mo gla bez na po ra da ob u hva ti fi gu ru, ov de
ga na sve stra ne ra su to kre ta nje sve tlo sne ma se vu če ova mo–ona mo, uvek sve
da lje. Nig de ne ma gra ni ce, ne ka kvog za vr šet ka, na sve stra ne je pri sut no sa mo
na do la že nje i iš če za va nje... 5
Vel flin je, da kle, pre po znao iz o sta vlja nje kon tu re kao onu od li ku
ba rok nog li kov nog sti la ko ja u estet skom pro sto ru vi zu el nog nu di uti sak
kre ta nja. U ovom seg men tu nje go va ana li za bez sum nje spa da u vr hun ske
do me te sa vre me ne evrop ske este ti ke.
Ali ono što Vel flin ni je uči nio, a što po sto ji na zna če no u sa moj nje govoj
stu di ji, to je uka zi va nje na re ne san sno po re klo ba rok nog iz o sta vlja nja
kon tu re. On, do du še, po mi nje Le o nar da da Vin či ja (Le o nar do da Vin ci)
kao „oca sve tlo tam nog”, 6 ali ak ce nat sta vlja na nje go vo „kra ljev ski si gur no
vo đe nje ko je je u ru ci li ni je”. 7 Vel flin u stva ri in si sti ra na pre tra ja va nju li ni je
kod Le o nar da ko ja je re ci div ra ne re ne san se, a ne na no vi ni i zna ča ju kj a ro
sku ro (chi a ro s c u ro – sve tlo tam no) teh ni ke. Dru gim re či ma, ne uka zu je na
kj a ro sku ro kao na bi tan simp tom ba ro ka. Šta vi še, pre ne bre ga va i sa mog Da
Vin či ja i nje go vu opo me nu sli ka ri ma iz Trak ta ta o sli kar st v u 8 da ne ograni
ča va ju for mu li ni ja ma 9 i tvr di da je „ono na šta je Le o nar do mi slio stvar
te h n i ke”, 10 a ne su šti ne.
5 Ibid., 31.
6 Hajn rih Vel flin, O sn ov ni p oj m o v i i sto r i j e um e t n o sti ,Ve se lin Ma sle ša, Sa ra je vo
1965, 31.
7 Ibid., 32.
8 L. Da Vin či, Trak tat o sli kar stvu, Kul tu ra, Be o grad 1953.
9 Vel flin, O snov ni p oj mo v i i sto r i j e met no sti , 52.
10 Ibid., 52.

STUDIJE I OGLEDI
Ja bih, na pr o tiv, uva ži la Da Vin či je vu iz ja vu i ak ce nat sta vi la na no vum
ko ji je kj a ro sku ro uisti nu bio u sli kar stvu. Ta ko đe mi slim da kj a ro sku ro
ni je pu ka teh ni ka, već su štin ski nov po stu pak vi zu e li za ci je i da je Le o nar do
upra vo u pri me ni ovog po stup ka mno go bli ži ba ro ku ne go ra noj renesansi.
Pod se ćam či ta o ca na Vel fli no vu tvrd nju da „gde se po ka zu je ne što
no vo” (u vi so koj re ne san si), „tu je simp tom pred sto je ćeg ba rok nog sti la”. 11
Pre ma na šem mi šlje nju, ona no vi na u li kov nom sti lu vi so ke re ne sanse
ko ja je iz ne dri la je dan od „simp to ma” (ka ko to Vel flin zo ve) ba rok nog
sti la – iz o sta vlja nje kon tu re i otva ra nje for me – upra vo je li kov ni po stu pak
Le o nar da da Vin či ja, po znat pod na zi vom chi a ro s c u ro. To je pr vi seg ment
li kov no sti od dva ko ja pre po zna jem u ovom ra du (o dru gom će bi ti re či
na knad no), onaj iz ko jeg se di rekt no i ne po sred no raz vio ba rok.
L i kov n i p o s tu p a k kj a ro sku ro Le o nar do da Vin či pr vi put pri me njuje
na svo joj sli ci iz ra nog fi ren tin skog pe ri o da Po kl o nj e nj e mu dra ca te se
mo že re ći da je Le o nar do vo Po kl o nj e nj e mu dra ca ina u gu ra ci ja no vog na čina
ka ko li kov nog for mi ra nja, ta ko i po sma tra nja ob li ka. Za što?
Kj a ro sku ro po stup kom pred met je li kov no ob li ko van ta ko što po stepe
no iz ra nja iz ta me, iz sen ke, u sve tlost, naj for mi ra ni ji je onaj deo fi gu re
ko ji je naj vi še pro žet sve tlo šću, upra vo ona ko ka ko to i bi va u pri ro di; kontu
ra kao ta kvih ne ma, a for ma pred me ta se po sti že ni zom sup til no ni jan sira
nih va le ra ko ji nam omo gu ću ju da na sli ka ni pred met-fi gu ru vi di mo kao
da iz ra nja iz sen ke u sve tlost. For ma, po što je sve tlo šću ob li ko va na, po sta je
funk ci ja sve tlo sti.
Ka ko tač no uoča va Hajn rih Vel flin, iz o sta vlja nje kon tu re i otva ra nje
for me je upra vo ona taj na u li kov nom po stup ku ko ja su ge ri še uti sak kre tanja
na sli ci. Ali iz o sta vlja nje kon tu re i otva ra nje for me kj a ro sku ro po stupkom
ima ju još je dan li kov no preg nan tan re zul tat. Na i me, ovaj na čin kjaro
sku ro mo de lo va nja iz o sta vlja njem kon tu re ko ja je u li kov nom smi slu
gra ni ca, pre gra da iz me đu fi gu ra na sli ci, da je li ko vi ma sa svim spe ci fič no
li kov no je din stvo. Li ko vi kao da se pre ta pa ju je dan u dru gi, za ma glje ne su
gra ni ce ta mo gde pre sta je jed na fi gu ra a po či nje dru ga. Za to je kj a ro sku ro
me tod ko jim se po sti že vr hun sko je din stvo i ce lo vi tost kom po zi ci je: li ko vi
na sli ci su jed no i to ne sa mo u li kov nom po gle du jed no, već su da ti iz jed na
i opa že ni iz jed na – oni su i on to lo ški jed no.
Li ko vi onih ko ji su do šli na po klo nje nje na sli ci Po kl o nj e nj e mu dra ca
po ja vlju ju se pred na ma kao da iz ra nja ju iz mra ka ne bi ća u sve tlost po stoja
nja. Što vi še sve tlo sti pri ma ne ki lik, to vi še do bi ja ob lik. For ma je u pravom
smi slu funk ci ja sve tlo sti. Kon tu re ko ja de fi ni še lik kod Le o nar da, sensu
stric to, ne ma, jer nje ne ma ni u pri ro di stva ri. Kon tu ra je je dan od na či na
vi zu el nog sna la že nja, sre đi va nja vi zu el nih uti sa ka i for mi ra nja pred me ta.
11 Vel flin, re ne san sa i ba rok, 11.
157

treći program LETO–JESEN 2011.
158 Le o nar du da Vin či ju kon tu ra kao na čin de fi ni sa nja ob li ka vi še ni je neop
hod na. Ni zom va le ra on po sti že po ste pen pre la zak fi gu re iz ta me na svetlo;
uko li ko je ne ki deo fi gu re vi še oba sjan sve tlo šću, uto li ko je njen ob lik
ja sni je od re đen, raz go vet ni ji je; uko li ko je fi gu ra pri mi la ma nje sve tlo sti
i for ma je neo d re đe na, ne ja sna i ima ten den ci ju da se ras to či u amo rf no.
Pre la zi iz me đu amo rf nog i for mi ra nog, tam nog i osve tlje nog, ni su na gli,
već bla gi i po ste pe ni; na šoj čul noj per cep ci ji, na šem vi du, po sta je do stupan
po ste pe ni pre la zak amo rf nog u mor fe, bez o blič nog u ob lik, kao iz raz i
funk ci ja sve tlo sti. For ma se na taj na čin otva ra, li še na, šta vi še oslo bo đe na
kon tu re, ko ja joj vi še ni je po treb na, ko ja je sa mo spu ta va. Kao otvo re na
for ma, ona im pli ci ra pro ces, kre ta nje, bre me ni ta je zbi va njem ko je nu di
na šoj čul noj opa žaj no sti. Mi, na i me, po ste pe ni pre la zak amo rf nog u mor fe
vi di mo kao pro ces pre ta ka nja bez o blič nog u ob lik.
Još jed na za ni mlji va fi lo zof ska im pli ka ci ja kj a ro sku ro po stup ka je ste
ob je di nja va nje stva ra lač kog pro ce sa umet ni ka i stva ra lač kog pro ce sa priro
de. Na i me, u pri ro di sve tlost stva ra vi dlji vi svet u do slov nom smi slu re či.
Na ša moć vi zu el nog opa ža nja u pot pu no sti je omo gu će na i osmi šlje na
sve tlo šću. Sve što je po gle du do hvat no, svi ključ ni aspek ti vi dlji vo sti, je su
funk ci ja sve tlo sti: ob lik, ko ji for mi ra sve tlost a ras ta če sen ka, on to lo ški je, u
do me nu vi zu el ne per cep ci je, za sno van na sve tlo sti; bo ja, ko je za na šu percep
ci ju ne ma uko li ko ne ma sve tlo sti; i naj zad – ne po sred ni opa žaj sve tlosti,
ono što pre po zna je mo kao va le re, ska lu osve tlje no sti u vi dlji vom sve tu,
igru sve tlo sti i sen ke u vi dlji vom sve tu. Bo ja, ob lik i ve li či na, pak, in di rektno
su funk ci je sve tlo sti če ga ni smo ne po sred no i nu žno sve sni u sa mom
ak tu per cep ci je.
To su, me đu tim shva ti li Le o nar do da Vin či i maj sto ri ba ro ka ko ji su
na sle di li su šti nu kj a ro sku ro li kov nog po stup ka i omo gu ći li i na ma da razu
me mo i vi di mo.
Kj a ro sku ro li kov ni prin cip, da kle, pre ma na šem mi šlje nju, oslo ba đanjem
ob li ka od kon tu re pred sta vlja pro hod u stva ra lač ki po sao pri ro de.
Ba šti ni ci li kov nog do me ta kj a ro sku ro teh ni ke Le o nar da da Vin či ja,
ko ju pre po zna je mo kao je dan od ključ nih „simp to ma” ba rok nog u vi so koj
re ne san si, su maj sto ri ba rok nog sli kar stva; iz dvo ji la bih u ovom tre nut ku
Pi te ra Pa u la Ru ben sa (Pi e ter Paul Ru bens) Rem bran ta van Raj na (Rembrandt
van Rhyn) i Di je ga Ve la ske za (Di e go Ve la zqu ez)
Sva tro ji ca umet ni ka su na tra gu ot kri va nja i kon sti tu i sa nja otvo re ne
li kov ne for me, for me ko ja ne sa mo da uka zu je na pro ces, kre ta nje i zbiva
nje u stva ra la štvu pri ro de i u umet nič kom stva ra la štvu, već i sa ma, na
ni vou re cep ci je, po sta je pro ces, kre ta nje i zbi va nje.
Ru ben so va ana li za od no sa sve tlo sti i sen ke ide prav cem ko ji je u Po kl o -
nj e nju mu dra c a na zna čio Le o nar do da Vin či. Su sret sve tlo sti i sen ke na
Ru ben so vim sli ka ma ne do ži vlja va mo vi še kao pot pu nu su pr ot nost pu nog

STUDIJE I OGLEDI
osve tlje nja i ne do stat ka osve tlje nja. Ru ben so va sen ka je pro že ta sve tlo šću i
ona, kao i ob lik i bo ja, po sta je funk ci ja sve tlo sti, što je an ti ci pa ci ja na či na
na ko ji će sve tlost vi de ti i raz u me ti Di je go Ve la skez.
Uzmi mo za pri mer Ru ben so vu sli ku Po di za nje kr sta: t am n e du bi n e
sen ke pro že te su sve tlo šću ko ja ih for mi ra i uvla či u pri zor na sli ci; senka
pi je, gu ta sve tlost ko ja joj po ma že da po pri mi ob lik i za do bi je vi zu elno
po sto ja nje, dok s dru ge stra ne ofo r mlje ni ob li ci na to plje ni sve tlo šću,
po dr ža ni i osmi šlje ni sen kom, iz ra nja ju iz nje; i bli sta vo osve tljen ob lik i
sup til na ta ma ko ja mu po ma že, pro že ti su je din stve nom sup stan com – svetlo
šću.
I kom po zi ci ja je kod Ru ben sa iz li ve na sve tlo šću. Mlaz sve tlo sti vu če
nam po gled i od re đu je mu pra vac – na sli ci Po di z a nj e kr sta kon k re t n o –
di ja go nal no na vi še. Osve tlje ni sna žni tor zo čo ve ka ko ji po di že krst, usled
te ži ne kr sta i Hri sto vog te la na kr stu nag nut ka po sma tra ču, da je uti sak
ne sta bil no sti, za lju lja no sti, pro do ra kom po zi ci je ka na ma, ka re ci pi jen tu.
Či tav pri zor kao da ru ši okvir u ko ji je sme šten, ob ru ša va ju ći se ka po smatra
ču.
Ru ben so vo tu ma če nje kj a ro sku ro teh ni ke fi lo zof ski je mo žda naj pregnant
ni ja kom po nen ta Ru ben so vog sli kar stva za to što uka zu je na di ja lek ti ku
od no sa sve tlo sti i sen ke u ko joj jed na upu ću je na dru gu a obe pred sta vlja ju
i ra ti o co g no s ce n di i ra ti o es s e n di jed na dru goj.
U de lu Rem bran ta van Raj na sa sta ju se dva ključ na mo men ta ba roknog
sli kar stva – mo me nat Ka ra va đo vog li kov nog po stup ka s jed ne stra ne,
od no sno, ka ko to for mu li še Žer men Ba zen (Ger main Ba zin) „onog na či na
ra da da se lik iz vla či u gro-plan i is tak ne su ro vo šću boč nog osve tlje nja”. 12
Ba zen du ho vi to i tač no upo tre blja va od re đe nje „su ro vo” za ču ve no ka ra vađov
sko boč no osve tlje nje, ve ro vat no zbog nje go ve oso bi ne da nam ne u mitno
do ča ra unu tra šnju isti nu li ka ili pri zo ra na ko ji je upe re no i mo me nat
fla man skog Ru ben so vog raz u me va nja sen ke ne kao ta me li še ne sve tlo sti,
ko ja je pu ki ne do sta tak, pri va ci ja u od no su na sve tlost, već sen ke ko ja je
na to plje na i osmi šlje na sve tlo šću i ko ja je, kao ta kva, u pot pu no sti for ma i
funk ci ja sve tlo sti.
Mo žda se čar Rem bran to vog sli kar stva za sni va upra vo na fu zi ji ova
dva po stup ka. S jed ne stra ne, nje go ve sli ke, kao i Ru ben so ve, pro di ru u
okol ni pro stor, osmi šlja va ju ga i da ju mu in to na ci ju – to je ona va ri jan ta
otva ra nja for me ka da li kov na for ma nu di vi zu el ni uti sak pro ce sa i zbi vanja;
s dru ge stra ne, Rem bran to vo de lo na sle đu je naj u zbu dlji vi ju oso bi nu
ka ra va đi zma – me ta fi zič ki na boj su sre ta sve tlo sti i sen ke; u Rem bran to vom
slu ča ju, su sre ta ko ji je i me đu sob no pro ži ma nje sve tlog i tam nog. Uti sak je
u osno vi ka ra va đov ski – dra ma zbi va nja po stig nu ta je su da rom sve tlo sti i
12 Ger main Ba zin, B a rok i ro ko ko, Ju go sla vi ja, Be o grad 1975, 88.
159

treći program LETO–JESEN 2011.
160 sen ke, ali ov de ople me nje na di ja lek ti kom sve tlo-tam nog, od no sno pro žima
njem sen ke sve tlo šću.
Kj a ro sku ro Le o nar da da Vin či ja za do bi ja u ovom tre nut ku se ver njačkog
ba rok nog sli kar stva, u de lu Rem bran ta van Raj na, svo ju iz ra zi to ekspre
siv nu di men zi ju.
Dru gi „simp tom” ba ro ka ko ji smo na ja vi li u pret hod nom iz la ga nju,
na stao u vi so koj re ne san si, je ste, pre ma na šem mi šlje nju, teh ni ka otva ra nja
po te za ki či ce po gle du po sma tra ča; kao i kj a ro sku ro po stu pak, u funk ci ji je
ka ko otva ra nja for me, ta ko i su ge sti je po kre ta na sli ci. Vi nov nik ovog drugog
„simp to ma” je maj stor sa se ve ra Ita li je Ti ci ja no Ve če li (Ti zi a no Ve cel li)
po znat kao Ti ci jan (Ti zian).
Ti ci jan, ko ji je bio iz u zet no du gog bi o lo škog i sli kar skog ve ka, raz vi jao
se u prav cu raz ot kri va nja sli kar skog po stup ka oku po sma tra ča. Već zre li
Ti ci jan ne kri je po te ze ki či ce ko ji ma je na no še na bo ja; na pr o tiv, on ih na
p or t re tu Pa pe Pa vla III i po seb no na svom po znom de lu Hr i st s tr no v im
ven cem nu di oku po sma tra ča, uži va ju ći u tom raz ot kri va nju sli kar ske tajne.
Tom slo bod ni jom sli kar skom teh ni kom, teh ni kom ko ja otva ra po tez
ki či com i po ka zu je ga, Ti ci jan je do bio mno go: pre sve ga, po sti gao je do življaj
spon ta ni te ta kom po zi ci je; na i me, oba po me nu ta re mek-de la, iako slika
na uljem, ima ju ne po sred nost ski ce. Za tim je otva ra njem po te za ki či ce
po gle du po sma tra ča, Ti ci jan po sti gao di na mi ku zbi va nja na sli ci. Teh ni ka
slo bod nih, raz ot kri ve nih po te za na ču de san na čin pod sti če uti sak rit ma i
po kre ta na sli ci.
Da kle i je dan i dru gi „simp tom” ba ro ka ima ju isti re zul tat – do vo de do
in ten zi vi ra ne ilu zi je kre ta nja.
Na pre le pom, uz bu dlji vom Hri stu s tr no vim ven cem, Ti ci jan spa ja tehni
ku slo bod nih, vi dlji vih po te za ki či ce i kj a ro sku ro L e o n ar d a d a Vi n č i j a
– lo gi čan spoj, jer te dve teh ni ke su štin ski upu ću ju jed na na dru gu i po drža
va ju jed na dru gu. Dru gim re či ma, po zni Ti ci jan spa ja u jed nom de lu oba
po mi nja na „simp to ma” na do la ze ćeg ba ro ka.
Iz sen ke iz ra nja ju ob li ci, gla va i te lo, mi ši ći ru ku, le đa, is pup če nja ko lena,
iz ra nja ju za hva lju ju ći sve tlo sti ko jom su oba sja ni i ko ja im nu di ono što
je Džon Lok (John Loc ke) na zvao se kun dar nim, su bjek tiv nim kva li te tom –
bo ju, ali i ono što je na zvao pri mar nim, objek tiv nim kva li te tom – ob lik.
Ve li ki umet nik Ti ci jan raz ot kri va nam jed nu od za ko ni to sti pri ro de,
jed nu di men zi ju nje ne taj ne – da sve tlost stva ra vi dlji vi svet.
Ne mi nov ni spoj kj a ro sku ro teh ni ke i teh ni ke slo bod nih, vi dlji vih po teza,
dva če da sli ka nja uljem, dva „simp to ma” ba rok nog sli kar stva, je ste sta za
ko ja nas vo di od vi so ke re ne san se ka ba ro ku.
Me đu maj sto ri ma se ver njač kog ba rok nog sli kar stva, Ti ci ja nov li kovni
po stu pak ot kri va nja po te za ki či ce re ci pi jen tu naj i zra zi ti je pri me nju je
Frans Hals (Frans Hals). Nje go va ču ve na sli ka Ve s e l a pi j a ni ca raz ot kri va

STUDIJE I OGLEDI
nam u pu noj me ri po tez ki či com; sli ka kao da sve tlu ca i po drh ta va pred
na šim oči ma na iz me nič no se ras ta ču ći u po te ze ulja nom bo jom i sta pa jući
se u čvr stu for mu li ka ve se le pi ja ni ce. Ova kvim na či nom sli ka nja Hals
stva ra ilu zi ju da je sli ka ura đe na br zim, di na mič nim po te zi ma, što da je utisak
ne po sred no sti, ži vo sti i rit ma sli ke, ča ro li ju ko ju obič no nu di ski ca, a
po zna to je da Frans Hals ne sa mo da ni je sli kao br zo, već se sa ti ma mu čio
nad svo jim plat ni ma; ta ko đe nas uvla či u stva ra lač ki pro ces raz ot kri va ju ći
umet nič ki po stu pak pred na šim oči ma; sa mim ak tom re cep ci je po sma trač
po sta je i uče snik, od no sno sa u če snik umet nič kog stva ra nja, či me se stva ralač
ki akt i akt re cep ci je ob je di nju ju u jed noj ži ži.
I naj zad, umet nik u či jem su sli kar skom opu su na ve le le pan na čin
za ži ve la oba „simp to ma” ba ro ka ko ji su ge ri šu po kret – i otva ra nje for me
iz o sta vlja njem kon tu re i otva ra nje for me raz ot kri va njem po te za ki či ce od
ko jih je for ma sat ka na – Di je go Ve la skez.
Slič no Ti ci ja nu, Ve la skez se vid no me nja i raz vi ja kao umet nik od svoje
ra ne fa ze ka po znoj – od Vo d o no š e i z S e v i lj e ka Ve ne ri pred ogle da lom i
Dvo r skim da ma ma (Las Me ni nas). U stva ri, de lo nje go ve po zne fa ze za sniva
se na fi lo zo fi ji kj a ro sku ro prin ci pa i na li kov nom po stup ku otva ra nja
po te za ki či ce oku po sma tra ča što je za po čeo Ti ci jan u vi so koj re ne san si i
na sta vio i pri me nji vao u ho land skom ba ro ku Frans Hals. Ve la skez će lu cidno
ob je di ni ti ova dva ele men ta, do da ju ći im ve ne ci jan sko–ru ben sov ski
sen zi bi li tet za bo ju.
Sa zre va ju ći kao sli kar i oči gled no ve žba ju ći i raz vi ja ju ći svo ju opa žaj nu
spo sob nost, Ve la skez po či nje da uvi đa (i uči nas da vi di mo) da fi gu re ni su
ogra ni če ne ja snim i pre ci znim kon tu ra ma ko je odva ja ju sve tlost od sen ke
već se stva ra ju i ras tva ra ju, for mi ra ju i ras ta ču kroz slo bod nu igru i me đusob
no pro ži ma nje sve tlo sti i sen ke.
Na g l a s o v i toj Ve l a s ke z o voj s l i c i Las Me ni nas (Dvo r ske da me, Mla de plemi
ć ke ) vi di mo da je sve tlost on to lo ški prin cip ob li ka i bo je. Fi gu re u pr vom
pla nu zde sna osve tlje ne su ne po sred nom, boč nom sun če vom sve tlo šću
ko ja im da je for mu, ali s dru ge stra ne, bu du ći pre ja ka, go to vo da že sti nom
sja ja ras ta če tu istu for mu. Ko rak iza njih, u cen tral nom de lu sli ke, in fantki
nja Mar ge ri ta i dvo r ki nje ne po sred no po red nje, pri mi le su ko li či nu svetlo
sti ko ja je op ti mal na za po ja vlji va nje for me.
Di ja lek ti ka od no sa sve tlo-tam no je prin cip ob li ko va nja; Ve la skez kao
da do da je jed nu bit nu isti nu neo pla ton skoj on to lo gi ji sve tlo sti: sve tlost
je ste bi će, po sto ja nje, ali sen ka, ta ma, ni je ni šta vi lo (ne bi će); sen ka je, s
jed ne stra ne, na to plje na sve tlo šću ko ju je ap sor bo va la, a s dru ge, ona omogu
ću je po ja vlji va nje ob li ci ma ko ji bli sta ju od sve tlo sti.
In fant ki nja Mar ge ri ta Te re za je sva sat ka na od igre sve tlo sti i sen ke.
Kon tu ra nig de ne ma, svi su ob li ci pro dukt pre ta pa nja sve tlo sti i sen ke jed ne
u dru gu, od no sno zgu šnja va nja sve tlo sti u de fi ni san ob lik i nje nog ras ta ka-
161

treći program LETO–JESEN 2011.
162 nja u okol ni za sen če ni pro stor. Oda ja u ko ju je sme šten pri zor sa in fant kinjom
je pro stor de fi ni san igrom sve tlo sti i sen ke i ona, bu du ći za ga si ti ja od
li ko va u pred njem pla nu, po dr ža va i osmi šlja va po nu đe ni pri zor.
Ve la ske zo va ana li za ra znih mo du sa sve tlo sti – ne po sred ne, od ra že ne,
di fu zne – za i sta je im pre siv na. Ta va ni ca pro sto ri je, zi do vi ukra še ni ve li kim
plat ni ma, pred sta vlja ju jed no ma gli ča sto tka nje sve tlo sti i sen ke, od no sno,
u ovom slu ča ju, sen ke na to plje ne, na dah nu te di fu znom sve tlo šću ko ja se u
njoj ras tva ra. Sve tlost, kao Pro tej, uzi ma na se be raz li či te li ko ve, zgu šnja va
se i ras tva ra for mi ra ju ći vi dlji vi svet.
Iz po lu sen ke u dru gom pla nu iz ra nja ju lik sa mog umet ni ka, nje gov
fa mo zni auto por tret, u ogle da lu od ra že ni por tre ti kra lja i kra lji ce, dvo je
lju di iz prat nje ma le in fant ki nje i ča rob ni lik u osve tlje nom okvi ru vra ta u
dnu sli ke – an ti pod pri zo ru u pr vom pla nu i ve le maj stor ski vr hu nac li kovnog
umet nič kog po stup ka: prin cip od ko je ga se po šlo – sve tlost je or ga nizo
va na fi gu ra, po za di na je sen ka – za o štren je u svo ju su pr ot nost jer je lik u
dnu sli ke ob li ko van ta mom, bi će i prin cip or ga ni za ci je nje go ve fi gu re je ste
sen ka, dok je po za di na ble šta va sve tlost ko ja ra za ra i ras ta če for mu.
Ve la skez je po šao od pred njeg pla na gde je sve tlost for ma i uob li če ni
li ko vi su od nje sat ka ni, a po za di na je ta ma – ka zad njem pla nu gde se svetlost
pro tej ski pro met nu la u po za di nu, ne ga ci ju ko ja omo gu ću je li ku od
sen ke zgu snu tom i for mi ra nom, da se, za hva lju ju ći njoj, po ja vi. Ta igra svetlo
sti vu če nam po gled u pro stor sli ke i vo di ga od pred njeg pla na ka du bi ni
– od sve tlo sti for me do sen ke for me, od sve tlo sti bi ća do sve tlo sti ne bi ća,
ali ne bi ća ko je je nu žan uslov svo joj su pr ot no sti za po sto ja nje – con di ti o
es s e n di ali i cog no scen di, kao ru žno ća le po ti kod Av gu sti na i zlo do bru kod
Lajb ni ca (Le ib niz).
Po seb na čar Ve la ske zo vog sli kar stva je u pri me ni teh ni ke slo bod nog
po te za ki či com ko ji je otvo ren i do stu pan oku po sma tra ča. An ti ci pi ra jući
im pre si o ni zam, Ve la skez nam ot kri va taj nu stva ra lač kog umet nič kog
po stup ka i mi, ka da se pri bli ži mo plat nu, vi di mo ka ko je for ma sat ka na
od po je di nač nih po te za ki či com od ko jih sva ki ima dig ni tet sa mo stal nog,
po seb nog en ti te ta. I opet smo uvu če ni u jed nu sup til nu li kov nu igru, di jalek
ti ku od no sa mr lje ulja ne bo je i for me: mr lje bo je for mi ra ju ob lik i rasta
ču ga, po gled kli zi uz i niz po tez ki či com, te vi di mo ka ko ob lik na sta je
sje di nja va njem po je di nač nih, upo se blje nih mr lja bo je ali se, s dru ge stra ne,
u njih ras ta če. Re ci pi jent je na ovaj na čin u pot pu no sti uvu čen u pro ces
na stan ka umet nič kog de la i svo jom opa žaj nom mo ći uče stvu je u nje mu.
Oba ova li kov na po stup ka – iz o sta vlja nje kon tu re od re đe ne li ni jom, tj.
ob li ko va nje po mo ću sve tlo sti i sen ke i otva ra nje kao va ri jan ta de mi sti fi kaci
je teh ni ke sli ka nja upo se blja va njem mr lja bo je na ne tih ki či com, u funk ciji
su li kov nog i on to lo škog je din stva umet nič kog de la. Oba su če da vi so ke
re ne san se i „simp to mi”, od no sno ključ ne ka rak te ri sti ke na do la ze ćeg ba ro ka.

STUDIJE I OGLEDI
Pra te ći nji hov raz voj, pra ti mo ve le lep ni hod vi zu el nog iz ra za re ne san se ka
vi zu el nom iz ra zu ba ro ka.
Literatura
G. Bazin, Barok i rokoko, Jugoslavija, Beograd, 1975.
L. Da Vinči, Traktat o slikarstvu, Kultura, Beograd, 1953.
G. Maiorino, The Cornucopian Mind and the Baroque Unity of Arts, The Pensylvania State
University Press, 1989.
H. Velflin, Osnovni pojmovi istorije umetnosti, Veselin Masleša, Sarajevo 1965.
H. Velflin, renesansa i barok, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Novi Sad, 2000.
Iva Draškić Vićanović
TWO SYMPTOMS OF BArOQUE
Summary
In this article author identifies two „symptoms” of baroque (alluding to famous Velflin’s
sentence in his book renaissance and Baroque) in high renaissance’ painting: chiaroscuro
technique and procedure of opening paint brush’s moves to the recipient’s eye. The
paper goes on to trace the growth of these two renaissance’s offsprings, so called „symptoms”
in baroque painting, especially in the painting of Rubens, Hals, Rembrandt and
Velazquez.
Key words: aesthetics, painting, symptom, renaissance, baroque, open form
163

164
Treći program Radio Beograda
Broj 151–152, LETO–JESEN 2011
AUTOR: Јеремић-Молнар, Драгана, 1974–
AUTOR: Молнар, Александар, 1963–
UDK: 78.071.1:14 Адорно Т.
78.071.1 Вагнер Р.
78.071.1 Шуберт Ф.
Izvorni naučni rad
DRAGANA JEREMIĆ-MOLNAR I ALEKSANDAR MOLNAR*
MITSKI SVET PROŠLOSTI I MUZIKA: OPOZICIJA
IZMEđU ŠUBERTA I VAGNERA U ADORNOVOJ
RANOJ TEORIJI MUZIKE**
Auto ri se u član ku ba ve ra nim na pi si ma Te o do ra Ado r na o mu zi ci Fran ca Šu ber ta
i Ri har da Vag ne ra. Ado r no je obo ji cu kom po zi to ra tre ti rao kao umet ni ke ko ji su
okre nu ti ka mit skom sve tu pro šlo sti. Vag ne ro va mu zi ka bi la je, pre ma Ado r no vom
mi šlje nju, i da lje „or gan ska”, ali bez „isti ni tog” od no sa pre ma „objek ti vi te tu”;
Šu ber to va frag men ti ra na mu zi ka tre ba lo je da se uje zgri u „kri stal ne struk tu re”
ko je su bi le spo sob ne da ot kri va ju „isti nu” o frag men ti ra nom „objek ti vi te tu”
mo der nog (ka pi ta li stič kog) sve ta. Zbog to ga je Ado r no pre fe ri rao Šu ber to vu mu ziku,
a nje nu ori jen ta ci ju ka mit skom sve tu per ci pi rao kao sko ro uto pij sku al ter na tivu
pro pa sti mo der ne kul tu re; Vag ne ro va mu zi ka, či ni lo mu se, kao da je za ple te na
u di ja lek ti ku pro sve ti telj stva i Ado r no je bio upo ran u uka zi va nju na opa sne i ar hajske
si le na ci o na li stič ke mi to ma ni je kao na nje ne ko re ne. Pa ipak, na kon što je razvio
te o ri ju pro sve ti telj stva, Ado r no je po stao sve stan ne do sta ta ka vla sti tih na sto janja
da Šu ber to vu i Vag ne ro vu mu zi ku su pr ot sta vi na mit skom tlu i pre stao je da
iz vo re Šu ber to ve mu zi ke pre po zna je u bez o pa snoj ver zi ji mit skog sve ta pro šlo sti.
Ključ ne re či: Te o dor Ado r no, Franc Šu bert, Ri hard Vag ner, mit, mu zi ka, ide o lo gi ja
Ka da je u član ku „Šu bert” (1928) im pli cit no na ba cio te zu da je pro gre si ja
frag men ta ci je mu zič ke for me u mu zi ci mo der ne epo he uslo vlje na „objek-
* Dragana Jeremić-Molnar, Fakultet muzičke umetnosti (Beograd), e-mail:
admolnar@sbb.rs
Aleksandar Molnar, Filozofski fakultet (Beograd), e-mail: admolnar@sbb.rs
** Rad je nastao u okviru projekata „Identiteti srpske muzike u svetskom kulturnom
kontekstu” (br. 177019), koji se realizuje na Katedri za muzikologiju Fakulteta
muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, i „Izаzovi nove društvene
integrаcije u Srbiji: koncepti i аkteri” (179035), koji se realizuje na Institutu za sociološka
istraživanja Univerziteta u Beogradu – Filozofskog fakulteta. Oba projekta podržava
Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.

STUDIJE I OGLEDI
ti vi te tom” (Ado r no 2004d: 13747), Te o dor Ado r no (The o dor Ado r no) je
po sti gao dva ci lja: pr vi, eks pli cit ni i po zi tiv ni, da pro na đe tle na ko jem
bi (da ljim ra kur som na ža nr pot pu ri ja) mo gao da us po sta vi ve zu iz me đu
stva ra la štva Fran ca Šu ber ta (Franz Schu bert) i Ar nol da Šen ber ga (Ar nold
Schönberg), i dru gi, im pli cit ni i ne ga tiv ni, da iz no vo u spo sta vlje ne ve ze
iz me đu dvo ji ce kom po zi to ra ko je je sim pa ti sao uklo ni Ri har da Vag ne ra
(Ric hard Wag ner). Ado r na su na ova kvo po stu pa nje na ve li pre vas hod no
ide o lo ški raz lo zi. Šu ber ta i Šen ber ga je, pre ma nje go vom mi šlje nju, po vezi
va lo to što su obo ji ca, na vod no, ose ća li ras pa da nje „objek ti vi te ta” (iz raže
ni je, na rav no, po čet kom XX ne go po čet kom XIX ve ka) i što su to ose ćanje
uti snu li u mu zič ku for mu kroz ko ju su se kao kom po zi to ri iz ra ža va li;
Vag ner je, sa svim su pr ot no, bio ger ma no man in di fe ren tan spram sud bi ne
„objek ti vi te ta” i zbog to ga (valj da, pe r de f f i ni ti o ne m ) ni je mo gao da uzme
uče šća u pro ce su frag men ta ci je mu zič ke for me. Mla di Ado r no je, da kle,
na sto jao – o če mu re či to sve do či čla nak „Šu bert” – da Šu ber ta, kao i Šenber
ga, iz u zme iz ro man ti čar skog po kre ta i da nji ho vo stva ra la štvo, baš kao i
nji ho vu sen zi bil nost za „objek ti vi tet”, us po sta vi s onu stra nu ro mantizma.
Ado r no vo ra no dis tan ci ra nje od Vag ne ra ot kri va lo je, ujed no, i njego
vu sprem nost da u ne če mu ipak od stu pi od nje go vog, ta da još ne priko
sno ve nog, ido la i auto ri te ta, Ar nol da Šen ber ga. Šen ber go vo okre ta nje
Sta rom z a v e tu , Sve den bor gu i Ba hu je, sa svim ne sum nji vo, već pro iz ve lo
Ado r no vo ne ra zu me va nje i ne sla ga nje, ali ih on do 1928. go di ne nig de ni je
iz ra zio. Na Šen ber go vo (ide o lo ški in to ni ra no) di vlje nje pre ma Vag ne ru (v.
Je re mić-Mol nar i Mol nar 2009b: 105 i da lje) Ado r no, me đu tim, ka ko po kazu
je tekst „Šu bert”, ni je mo gao da ne re a gu je. Šta vi še, Ado r no je u svojim
ra nim avan gar di stič kim raz vr sta va nji ma po ku šao da afi r mi še Šu ber tov
zna čaj za raz voj do de ka fo ni je mo žda po naj vi še zbog to ga da bi de za vu i sao
Š e n b e r go ve n a p o re d a s e s a m o p o i m a k a o p o to m a k ro m an t i č a r a pre d vo đ e -
nih Vag ne rom. U to me su mu od po mo ći bi li di ho to mi ja Vag ne ro ve („biljko
li ke”) or gan ske i Šu ber to ve „kri stal ne” mu zič ke for me, ko ju je uveo u
član ku „Šu bert”, po tom pro ble ma ti za ci ja (spe ci fič no shva će nog) pot pu ri ja
i, na po slet ku, ka te go ri ja lu ta li ce. Me đu tim, i po red svih ulo že nih na po ra
da iz op šti Vag ne ra iz no ve tra di ci je ko ju je na sto jao da re kon stru i še po vezi
va njem Šu ber to vog i Šen ber go vog stva ra la štva, Ado r no je re la tiv no br zo
po stao sve stan to ga da je ne mo gu će go vo ri ti o frag men ta ci ji for me u mu zici
mo der ne epo he, a za o bi ći de lo Ri har da Vag ne ra. 1
1 Di sku si ja o to me da li je Vag ne ro va mu zi ka „amo rf na”, „bez form na”, „ne kon zistent
na” itd. ras plam sa la se već u XIX ve ku. Iako ta di sku si ja ni do da nas ni je za vr še na,
ni je ni ma lo spo r no da je sve ono što je Ado r no sma trao frag men tar no šću Šen ber go ve
mu zič ke for me na ja vlje no po naj pre u Vag ne ro voj mu zi ci. Ka ko je svo je vre me no prime
tio Karl Dal ha us (Carl Dahlha us), svo jom lajt mo tiv ski iza tka nom mu zi kom Vag ner
je za po čeo da su spen du je sve te melj ne ka te go ri je kla sič no-ro man ti čar ske tra di ci je:
165

treći program LETO–JESEN 2011.
166 Mi t o t v o r n o - an a r hi s t i č ki di l e t an t i z am
Šu ber to va mu zi ka po naj vi še je pri vu kla mla dog Ado r na zbog to ga što je on
u njoj pri me tio ne što što je pro tu ma čio kao na ja vu Šen ber go vog avan gar dizma.
U Šu ber to vom, na vod no, bes pre dra sud nom pri hva ta nju da je din stveno
umet nič ko de lo ne po sto ji, kao i u sprem no sti da svo je te me skru ću je
u „kri stal ne struk tu re” i us kra ću je im istin ski raz voj, Ado r no je pre po znao
mu zič ki „na pre dak” ne u po re di vo va žni ji od onog ko ji su na či ni li ro manti
ča ri. Me đu tim, „na pred nost” Šu ber to ve mu zi ke ni je bi la ta ko uoč lji va
sa vre me ni ci ma, a nje noj kon tro verz no sti su u me đu vre me nu do pri ne li i
po ku ša ji da se „pre zer vi ra” u jed nom ta ko tri vi jal nom žan ru kao što je potpu
ri. Me đu tim, sma trao je Ado r no, ni je bi lo ni ma lo slu čaj no što je u potpu
ri ji ma XIX ve ka Šu ber to ve te me su sti zao usud več nog po na vlja nja: već
su i sa me „kri stal ne struk tu re” u ko ji ma su na sta ja le pred o dre di le nji ho vu
ne u ko re nje nost, bez vre me nost i mit sku dis tan ci ra nost u od no su na sve što
je ži vo, što se raz vi ja i što ura sta u ši re sklo po ve. Kao i raz gled ni ce, ko je su
na sta le u gra đan skoj kul tu ri XIX ve ka i na ko ji ma su „pej sa žne in ten ci je
[...] de mon ski iz o pa če no od ra ža va le ide ju jed ne bez vre me ne mit ske re alno
sti”, ta ko su i pot pu ri ji bi li „bez vre me na u se bi” (Ado r no 2004d: 13747–
13748) 2 i uvla či li su u se be te me onih mu zič kih de la ko ja su, po put Šu berto
vih, ima la su štin ski frag men tar nu for mu. A upra vo za to što se svo jim
„kri stal nim” struk tu ra ma pre po ru či va la pot pu ri ju, Šu ber to va mu zi ka ni je
mo gla da ima ni ka kve ve ze sa Vag ne ro vom mu zi kom ko ja se opi ra la lo gi ci
pot pu ri ja jer je bi la sa zda na na dru ga či ji na čin, po mo de lu „or gan skog”.
Ta kvo or gan sko je din stvo bi lo bi nu žno te le o lo ško: sva ka će li ja bi či ni la nu žnom
sle de ću, a nji hov sklop bio bi po kre tlji vi ži vot su bjek tiv ne in ten ci je, ko ji umi re
i či ja se re sti tu ci ja iz ve sno ne mo že po sta vi ti kao pot pu ri. Vag ne ro va mu zi ka,
stvo re na pre ma sli ci or gan skog, su štin ski ne do zvo lja va pot pu ri; do zvo lja va ga
mu zi ka Ve be ra (Ma ria von We ber) i Bi zea (Ge o r ges Bi zet), ko ji su Šu ber tu zbi lja
srod ni. Će li je ko je tvo re pot pu ri mo ra ju me đu sob no bi ti sat ka ne pre ma dru gim
za ko ni ma a ne pre ma za ko ni ma je din stva ži vog (Ado r no 2004d: 13747).
„če tvo ro takt nost kao fun da men tal nu pre mi su po pu lar nog kon cep ta me lo di je, funk cio
nal nu ko he ren ci ju ako ra da gru pi sa nih oko to nal nog cen tra ko ji je ak cen to van na
po čet ku i na kra ju, har mon sko-mo tiv ski kon tra punkt, to nal no za sno va nu for mu i ’razvoj
nu va ri ja ci ju mu zič kih ide ja’ (Šen berg) za sno va nu na ko re la ci ji i in ter ak ci ji te ma i
har mo ni je”. I Vag ner i Šen berg su, su de ći pre ma Dal ha u su, bi li sprem ni da „ne če mu
što se pri ta je no pri bli ža va lo ana r hi ji po zaj me estet ski iz gled pot pu ne kon zi stent no sti”
(Dahlha us 1992: 313).
2 Naj bo lji na čin da pot pu ri pro tu ma či kao „su ro gat mu zič ke for me” Ado r no je
pro na šao u to me da ga pro gla si za mu zič ki pan dan raz gled ni ca ma, ras pad nu tim „vir tuel
nim pej sa ži ma” u ko ji ma se, na me sto isto ri je, pred sta vlja „bez vre me na mit ska re alnost”
(Ado r no 2004d: 13747).

STUDIJE I OGLEDI
Već i sa ma či nje ni ca da je us peo u svom preg nu ću kom po no va nja
„or gan ske” mu zi ke i da je iz be gao – je di no „isti ni tu” – mu zi ku kri stal nih
struk tu ra, Vag ne ra je, po Ado r no vom mi šlje nju, uda lja va la od Šu ber ta, ali
je i nje go vu mu zi ku či ni la ne pri stu pač nom za for mu pot pu ri ja. Me đu tim,
pri stu pom kroz pot pu ri, ko ji je tre ba lo da kon fron ti ra Šu ber ta i Vag ne ra,
Ado r no je u di sku si ju uveo mit, a po sred stvom mi ta je, mo žda sa svim ne hotič
no, raz ot krio i jed nu slič nost me đu nji ma: otvo re nost za mit sku re al nost.
Na taj na čin je mit uči nio sa stav nim de lom i „kri stal nih” i „or gan skih” formi,
a Šu ber ta je na je dan oso ben na čin „iz ba cio” u Va g n e ro v u or bi tu.
S ob zi rom na to da je Ado r no ipak na sto jao da Šu ber ta što vi še distan
ci ra od Vag ne ra, a ne da mu ga pri bli ži, mo rao je da se otrg ne od fo kusi
ra no sti na pot pu ri i da u ana li zu uve de no vu dif fe re n ti a sp e c i f i ca . Ona je
tre ba lo da mu po mog ne da Šu ber to ve mi to ve pri ka že kao po zi tiv ne, re ceptiv
ne i kva li ta tiv no dru ga či je od sta ro ger man skih mi to va ko je je Vag ner
pre te ći bu dio, po sa da šnju ju ći ih u svo jim mu zič ko-dram skim de li ma (upor.
de talj ni je o to me: Je re mić-Mol nar i Mol nar 2004). Taj neo p hod ni kva li tet
Ado r no je ve što pro na šao u, ka ko je sma trao, ne do volj no is ko ri šće noj ka tego
r i j i lu ta li ce . U član ku „Šu bert”, Ado r no je na pi sao da upra vo ka te go ri ja
lu ta li ce – sa mo ako se „dr ži po da lje” od Vag ne ro ve sim bo li ke – omo gu ćava
du blji uvid u Šu ber tov mit ski svet i po ma že nam, što je naj bit ni je, da
shva ti mo isti ni tost tog sve ta, s ob zi rom na to da ga je Vag ner ka sni je sa mo
„pri vid no ci ti rao” (Ado r no 2004d: 13751). Ka te go ri ja lu ta li ce omo gu ći la je
Ado r nu da iz ve de ko nač ni za klju čak o su štin skoj ra zli ci iz me đu Šu ber ta
i Vag ne ra: mit ski sa dr ža ji je su pri sut ni u de li ma obo ji ce kom po zi to ra, ali
se do „isti ne” tih sa dr ža ja mo že do pre ti je di no u Šu ber to voj mu zi ci, i to
za hva lju ju ći ka te go ri ji lu ta li ce; Vag ne ro va „sim bo li ka” osta je bez na de žno
pri ko va na za svet sta ro ger man skih mi to va, ili, dru gim re či ma, za „pri vid”,
a mo žda čak i za „laž”.
Ceo dis kurs o „isti ni” i „la ži” u umet no sti Ado r no je, kao što je svoje
vre me no do bro pri me tio Al breht Rit mi ler (Al brecht Ri ethmüller), formi
rao ta ko što je pre o kre nuo He ge lo vu mi sa o nu fi gu ru „Što je um no, to
je zbilj sko; a što je zbilj sko, to je um no” (He gel 1964: 16) u skla du sa ta da
ak tu el nim pro gra mom eks pre si o ni zma (Ri ethmüller 1990: 18–19). Vagne
ro va mu zi ka bi la je od ključ nog zna ča ja za taj dis kurs iz me đu osta log i
zbog to ga što je Ado r nov pri stup njoj imao pret hod ni cu u spi si ma Fri dri ha
Ni čea (Fri e drich Ni etzsche), po seb no onim u ko ji ma je Ni če po sta vio „problem
mu zi kan ta” (pod na slov Ni če o vog bor be nog spi sa Slu čaj Vag ne r gla sio
je upra vo P ro bl e m mu z i kan ta ). Ni če je, na i me, bio taj ko ji je Vag ne ro vu
„mu zi kant sku” de lat nost već pro ce nji vao sa sta no vi šta nje go ve spo sob nosti
za ob ma nji va nje, za la ga nje i za sta vlja nje u slu žbu van mu zič kih ci lje va
(Ri ethmüller 1990: 18–19). Ado r no je, hteo to ili ne, mo rao da kre ne istim
pu tem i da od lu či u ko joj će me ri sle di ti Ni čea u nje go voj kri ti ci Vag ne ra
167

treći program LETO–JESEN 2011.
168 kao „mu zi kan ta”, tj. kao kom po zi to ra ko ji u svo joj mu zi ci da je tek „pri vid”
„objek ti vi te ta” ili ga čak ide o lo ški pre pa ri ra u „laž”.
Is po sta vi lo se da je Ado r no Ni če o vu kri ti ku Vag ne ra za o štrio, do da jući
joj mark si stič ke sa dr ža je i pro na la ze ći kri te ri jum raz li ko va nja „isti ne” i
„pri vi da” u gu bit ku je din stva umet nič kog de la, ko je je na stu pi lo s ne stankom
kla si ci zma i, što je mno go va žni je, sa us po sta vlja njem li be ral nog ka pita
li z m a (na kri li ma Fran cu ske re vo lu ci je). 3 „Isti ni to” je u XIX ve ku (a,
mo glo bi se do da ti, i u XX ve ku) kom po no vao sa mo onaj stva ra lac ko ji je,
po put Šu ber ta, pri hva tao či nje ni cu da ne po sto ji je din stve no umet nič ko
de lo, baš kao ni po mi re no („or gan sko”) dru štvo, i da se hlad no ća i skruće
nost „objek ti vi te ta” mo gu iz ra zi ti sa mo kroz jed na ko hlad ne i skru će ne
mu zič ke „kri stal ne struk tu re”. „Pri vi di ma” se ba vio onaj kom po zi tor ko ji je,
po put Vag ne ra, ide o lo ški te žio da pro na đe „or gan ske” na do met ke za po srnu
l i „o bj e k t i v i te t” 4 i da u la žnoj isto ri ji („te le o lo gi ji”) pro na đe pri be ži šte od
onog mit skog sve ta s ko jim se Šu bert hra bro su o čio. Ka kav god bio Šu ber tov
mit ski svet (i šta god ga za de si lo u pot pu ri ji ma), po nje mu se mo glo lu ta ti,
a kroz lu ta nje se mo gla i sa zna va ti isti na; Vag ne ro va „or gan ska” mi to ma nija
je, obr nu to, bi la ne pri stu pač na za istin sku re flek si ju i mo gla je, baš kao i
„me du za ste fi gu re” pot pu ri ja, sa mo da re pr o du ku je gra đan sku laž.
Ali, di le ma ti me ni je raz re še na: tre ba lo je usta no vi ti šta je bi lo to što je
či ni lo „isti ni to sni” po ten ci jal lu ta nja po „kri stal nim struk tu ra ma”, a za šta
su (pri vid no) „or gan ske” tvo re vi ne osta le za tvo re ne. Su de ći pre ma Ado rnu,
to su bi le sa me te me ili, pre ci zni je, nji ho va spo sob nost da iz ra ze „unutar
vre men sku su bjek tiv nu di na mi ku”. Te me ko je su ima le ovu spo sob nost
no si le su isti nu objek tiv ne isto rij ske si tu a ci je (ka pi ta li zma – li be ral nog u
Šu ber to vom, a mo no po li stič kog u Vag ne ro vom slu ča ju) u ko joj su bjekt
3 Va žno je is ta ći da Ado r no ni je bio pri jem čiv za jed nu dru gu Ni če o vu te zu iz netu
u istom spi su, Slu čaj Vag ne r . Ni če je, za raz li ku od Ado r na, tvr dio da je Vag ner kao
kom po zi tor bio „mi ni ja tu ri sta” i da je za „dram skim sti lom” po seg nuo iz „ne spo sobno
sti za or gan sko stva ra nje” (Ni etzsche 1985: 499), što za pra vo im pli ci ra da je mu zič ka
for ma nje go vih de la bi la i te ka ko frag men ti ra na. Taj deo Ni če o ve kri ti ke Vag ne ra mladi
Ado r no ni je sma trao pla u zbil nim zbog jed no stav nog raz lo ga što je frag men ta ci ju
mu zič ke for me že leo da re zer vi še sa mo za one kom po zi to re ko ji su bi li sen zi tiv ni za
pro ces uru ša va nja „objek ti vi te ta”. Ado r no oči gled no ni je de lio Ni če ov stav da je „dramski
stil” sam po se bi „neo r gan ski”. Osim što je, iz gle da, imao vi še slu ha za Vag ne ro vu
tvrd nju da je upra vo dra ma ne što „or gan ski po sto je će i na sta ju će” (Wag ner 2004:
1937), Ado r no je spa dao me đu one ko ji su bi li sprem ni da pri hva te i Vag ne ro vu sa moi
den ti fi ka ci ju kao „or gan ski stva ra lač kog umet ni ka” (Wag ner 2004: 1568; upor. i
Dahlha us 1992: 305).
4 U knji zi Po ku š aj o Vag ne r u Ado r no je pi sao da je ono što se Vag ne ru či ni lo kao
„or gan ski oži vlje na (b e s e el te ) ce li na” u stva ri, „objek tiv no”, bio tek „obič ni kon glo merat”,
ko ji je on pre u zi mao u ma te ri jal svo je mu zi ke i on da pod vr ga vao „ra ci o nal no sti
teh ni ke” (v. Ado r no 2004b: 10499).

STUDIJE I OGLEDI
osta je ve ran sa mom se bi, svo joj otu đe no sti i svo joj „ošte će no sti” (na šta je
upu ći vao pod na slov ka sni je na sta le knji ge Mi ni m a m o ra li a ). Ta kve te me
su „po ja ve istin skih ka rak te ra”; one su su štin ski ne pr o me nji ve i mo gu se
po na vlja ti uvek sa mo kao „ci ta ti”, is tra ja va ju ći na svom par ti ku lar nom pravu
i pred o dre đu ju ći i sa mu for mu: „Šu ber to ve for me su for me ono ga što se
jed nom po ja vi lo, a ne pro me ne iz mi šlje nog”, kao u slu ča je vi ma Šu ma na i
Vag ne ra (Ado r no 2004d: 13753–13754). U is ti ca nju Šu ber to vog in di vi du ali
zma Ado r no je išao ta ko da le ko da ga je na zvao „po bu nje ni kom” i „ana rhi
stom”, što je nu žno pod ra zu me va lo i svo je vr stan di len tan ti zam. „Onaj ko
je u mu zi ci na la zio ta ko ana r hič nu ra dost taj je mo rao bi ti di le tant; a ka da
se re vo lu ci ja vi so kom dr žav ni ku ni je či ni la di le tant ski?” (Ado r no 2004d:
13763).
Opis Fran ca Šu ber ta kao mi to tvor no-ana r hi stič kog di le tan ta ko ga subver
ziv nost nu žno vu če ka re vo lu ci ji, ne sa mo da je ma lo od go va rao re al nosti
ne go se, upra vo su pr ot no, u pot pu no sti mo gao pri me ni ti na ri har da Vagne
ra , ko ji je 1849. za i sta bio i „po bu nje nik” i „ana r hi sta” ka da se sprem no
uklju čio, ra me uz ra me sa Ba ku nji nom, u po di za nje re vo lu ci je u Dre zde nu.
Na ova kvu pri med bu Ado r no bi, sa svim ne sum nji vo, sprem no po nu dio brz
od go vor: u „mu zič kom ma te ri ja lu” iona ko se ni je ma ni fe sto va lo ni šta od
re al ne lič no sti kom po zi to ra, ne go sa mo nje go va su bjek tiv na slo bo da da se
su o či sa dik ta tom „objek ti vi te ta”. Me đu tim, ka da se pri me ni na Šu ber ta i
Vag ne ra ova kav Ado r nov od go vor do bi ja ka ri ka tu ral ne raz me re: on su geri
še da je „mu zič ki ma te ri jal” od kom po zi to ra stva rao ono što oni to kom
ži vo ta ni su bi li, ko ri ste ći se nji ho vom su bjek tiv nom slo bo dom o ko joj je
mo glo objek tiv no da se su di sa mo kroz mu zič ke struk tu re u ko ji ma se
ona „se di men ti ra la”. Ra kurs na sve o bja šnja va ju ći dik tat „objek ti vi te ta” u
„mu zič kom ma te ri ja lu” bio je jed na ko ma lo odr živ kao i ge ne a lo gi ja Šenber
go ve do de ka fo ni je u Šu ber to vom stva ra la štvu, i Ado r no će u na red nim
go di na ma bi ti pri nu đen da re vi di ra svo je ra no shva ta nje „na pred no sti”
Šu b e r to ve mu z i ke.
Kr i t i k a g ra đ an sk o g dr u š t v a
Po sle 1934, pa ra lel no sa dis tan ci ra njem od opi sa ne, ide o lo ški sa svim iz obli
če ne sli ke Fran ca Šu ber ta, Ado r no je sve vi še po čeo da se ba vi lič no šću i
de lom Ri har da Vag ne ra (što je kul mi ni ra lo knji gom Po ku š aj o Vag ne r u ). U
de lu tek sta „Mu zič ki lo po vi, ne mu zi kal ne su di je” (1934), u ko jem je ob jašnja
vao funk ci je mo ti va unu tar ob li ka, Ado r no je po no vo upo re dio Šu berta
i Vag ne ra, ali sa da na je dan sa svim dru ga či ji na čin:
Kod Šu ber ta je to po la zni mo tiv u smi slu prin ci pa spro vo đe nja; fik si ran kao
ta kav, on se u har mon skim pro gre si ja ma, a za tim i kroz pre me šta nje u bas, na
jed nom od naj sim fo nič ni jih me sta [na po čet ku ske r ca Kva r te ta u d-mol lu] ko ja
169

treći program LETO–JESEN 2011.
170 uop šte po sto je kod Šu ber ta, uvek pro men lji vo tu ma či, har mon ski va ri ra i preme
će u je dan ne po vra tan, po vi šen, naj dra ma tič ni ji pro tok vre me na. Kod Vagne
ra je, to me na su prot, on [mo tiv, ili, tač ni je, mo ti vi – Mi me ov mo tiv ko va nja i
mo tiv Ni be lun ga], kao sko ro sve te me P r ste na , for ma ti van uz po moć sred sta va
po na vlja nja, bes kraj no kru že ći, pa ra bo la lo še, mit ske bes ko nač no sti pod zemnog
sve ta; do du še mo di fi ko van – naj ge ni jal ni je sa po ten ci ra njem di so nan ce
pri di za nju za ve se u pr vom či nu – ali kao ta kav ne pr o men ljiv po put ča rob ne
re či; pod vrg nut sa mo za kle tvi, a ne i raz vo ju (Ado r no 2004e: 14199).
Vag ne ro va mu zi ka je ta ko po sta la eks klu ziv ni ti tu lar onih atri bu ta ko je
je 1928. go di ne Ado r no bio vo ljan da pri pi še Šu ber to voj mu zi ci, na če lu
sa „pod zem nim sve tom” i „za kle tvom” kao po sled njim ba sti o nom od bra ne
in ko men zu ra bil nog, par ti ku lar nog i ne pr o men lji vog. Pa ipak, Ado r no je
na sta vio da ospo ra va da Vag ne ro va mu zi ka mo že ima ti bi lo ka kve ve ze sa
„su bjek tiv nim mo men tom”, sa onom unu tra šnjom slo bo dom ko ja je je di na
u sta nju da pra ti kre ta nja „objek ti vi te ta” i ko ju je osve do če no po se do vao
Šu bert; pe čat „objek ti vi te ta” na njoj osta jao je i da lje is klju či vo u do me nu
„pri vi da”, ako ne i sa me „la ži”.
U pr voj ver zi ji Po ku š a j a o Vag ne r u – na ko joj je ra dio 1937–1938, a
ko j a j e ob ja vlje na 1939. u ča so pi su Z e it s chr if t f ür S o z i al for s chung – Ado rno
je od red ni cu „di le tant” re zer vi sao za Vag ne ra, a ne za Šu ber ta – ko ga je
pro gla sio tek „ka fan skim svi ra čem” (Ado r no 2004b: 10366). 5 Kao „ka fan ski
svi rač”, Šu bert je nu žno iz gu bio po bu nje nič ke cr te, dok je isto rij ska pravda
pre ma Vag ne ru bi la ne sum nji vo za do vo lje na nje go vim pro gla še njem za
„di le tan ta”. Šta vi še, što se pro du blje ni je ba vio Vag ne rom, Ado r no je po stajao
sve am bi va lent ni ji pre ma nje go vom ide o lo škom na sle đu. S jed ne stra ne
mu je, kao „po lu je vre ji nu” i mark si sti, bio od vra tan Vag ne rov an ti se mi tizam;
s dru ge stra ne, pri vla či la ga je Vag ne ro va va ri jan ta ro man ti čar ske kriti
ke gra đan skog dru štva, pa i umet nič ka ob ra da pe si mi stič kog gle da nja na
raz voj ce lo kup ne za pad ne ci vi li za ci je. Ado r nu je, pri tom, sva ka ko bi la najbli
ža ide o lo ška po ru ka sve ča nog scen skog ko ma da Pr sten Ni be lun ga. Njego
va in ter pre ta ci ja te po ru ke u Po ku š a ju o Vag ne r u uve l i ko j e n a go ve st i l a
glav ni tok ar gu men ta ci je D i j a l ek ti ke pro sv e ti telj st v a , ko ju je ne ko li ko go dina
ka sni je na pi sao sa Mak som Hork haj me rom (Max Hork he i mer) (upor.
Ado r no 2004a).
Ado r no je Vag ne ro vu po ru ku pre pri čao na sle de ći na čin:
Ako bi se hte la jed no stav nim re či ma is pri ča ti „ide ja” P r ste na , on da bi to mo glo
da bu de ova ko: da se čo vek eman ci po vao od sle pe pri rod ne uslo vlje no sti, iz
ko je je po te kao, i do bio moć nad pri ro dom, da bi joj u po sled njoj in stan ci ipak
pod le gao. Ale go ri ka P r ste na iz ra ža va je din stvo pod jarm lji va nja pri ro de i potpa
da nja pod pri ro du. Pri tom je po de la sve ta na pri ro du i in di vi du a ci ju znak
5 Vi še o Ado r no vom vi đe nju Šu ber ta kao ka fan skog svi ra ča vi de ti u: Je re mić–
Mol nar 2011: 180 i da lje.

STUDIJE I OGLEDI
po de le na auto ri tet i po bu nu. U sce ni Lu ta li ce sa Zig fri dom pro fa na sup stan ca
me ta fi zič kog du a li zma po sta je vi dlji va. [...] Neo te sa ni Zig frid pri vid no od no si
po be du. Ali, od ne ti je zna či pot pa sti pod pro klet stvo pr ste na. Mu zi ka ne do zvolja
va ni ka kve sum nje u tu in ten ci ju. Na po sled nje re či Lu ta li ce: „Po te ži, ne
mo gu te za u sta vi ti” za ču je se mo tiv su mra ka bo go va. Pa ra bo la pot pa da nja pod
pri ro du čo ve ka ko ji pri ro du po ko ra va u dram skoj rad nji uzi ma njen isto rij ski
aspekt: sa po be dom gra đan stva i da lje na sta vlja da po sto ji „sud bin ska” pri rodna
sa mo ni klost dru štva upr kos svim par ti ku lar nim po ko ra va nji ma pri ro de.
Zlo je uči nje no u mo men tu u ko jem se tri jum fu ju ća „pri rod na sa mo ni klost”
raz ot kri va kao obi čan pro dukt i stig ma neo b u zda nog dru štve nog pro ce sa, kao
la kej sve zna ju ćeg auto ri te ta. Tek se u to me Vag ne rov mu zič ki gest dru štve no
raz u me va kao gest po vla če nja (Ado r no 2004b: 10537).
Osim što je za ni mljiv zbog mo gu ćih pa ra le la iz me đu Vag ne ro ve i Ador
no ve kri ti ke gra đan skog dru štva, na ve de ni ci tat je in te re san tan i zbog to ga
što je Ado r no u nje mu sma trao svr sis hod nim da na Vag ne ro vo stva ra laštvo,
ili ba rem na je dan nje gov deo (na P r ste n Ni b e lun g a sva ka ko), pri meni
„ka te go ri ju lu ta li ce”, od ra ni je re zer vi sa nu za Šu ber to vu mu zi ku i nje ne
„kri stal ne struk tu re”. Vag ne rov Vo tan je, ba rem kao Lu ta li ca u Zig f r i du ,
po čeo da na li ku je onom lu ta ju ćem su bjek tu ko ga je Ado r no ra ni je prepo
znao u Šu ber to vim te ma ma. Vo tan je „istin ski ka rak ter” či ja se su šti na
za hva lju ju ći lajt mo tiv skom tka nju po ka zu je kao ne pr o men lji va (po na vljaju
ći se u vi du „ci ta ta”) i sa mo po tvr đu je se u svo joj otu đe no sti („ošte će nosti”).
Šta vi še, „Lu ta li ca, kao obič na Pri ča li ca, uklo njen je” na kra ju dru gog
či na Zig f r i d a „iz dram skog sklo pa; nje go va aura po ti če iz nje go vog po loža
ja iz van dru štva: ta ko on po sta je ne po sred na pra for ma sim bo lič ki za neme
log po sma tra ča Su mra ka b o g o v a ” (Ado r no 2004b: 10537), ali i slu ša o ca
Vag ne ro ve mu zi ke. Lu ta li cu, Vag ne ra i slu ša o ce po ve zu je „duh raz vla šće ne
re vo lu ci je” i po ra že nog po bu nje ni ka: svi su oni ne ka da hte li da pro me ne
svet, mo žda su čak i po ku ša li, ali su na kra ju pro pu sti li da to za i sta i uči ne.
Lu ta li ca je, ta ko se is po sta vlja, pret hod nik gra đan ski obra zo va nog lju bi te lja
ope re, ali i na sled nik Odi se ja ko ji je, shod no tu ma če nju da tom u D i j a l ek ti c i
pro sv e ti telj st v a , bio za ve zan za jar bol ka ko bi mo gao da slu ša lar pur lar tistič
ku pe smu si re na. Ti me je Vag ner stvo rio jed nu dvo smi sle nost kroz ko ju
je ne raz mr si vo po ve zao
sva ko dnev no gra đan sko is ku stvo i mit sko pra vre me: ne bez raz lo ga nje gova
for ma na li ku je na for mu po slo vi ce kao po sre do va nja iz me đu pro ro štva i
zdra vog ljud skog ra zu ma. Vo ta nov opro štaj od svog sop stve nog bi ća ho će da
mit ski-taj no vi to pri kri je ono što, na kon Lu ta li či nih har mo ni ja, mu zi ka iz brblja
va sa mo ti vom Val ha le. Ali isto vre me no je pro ro čan ski opro štaj isti nit,
isti na pro sja ka, iz či jeg is ku stve nog kru ga on po ti če. Po slo vič no „to je ta ko”
ima svoj uzrok u pri la go đa va nju si ro ma šnog na tok sve ta, na ono što je od u vek
„ta ko” bi lo i pred či me bes po moć ni re zig ni ra. Ono što je od u vek bi lo na la zi
171

treći program LETO–JESEN 2011.
172 svoj iz raz u mi tu, ko ji bo ga za o de va ne pr o men lji vim am ble mi ma (Ado r no
2004b: 10537).
Upr kos sve mu to me, Ado r no ni je ni po ku šao da na Vag ne ro vog Lu tali
cu iz Zig f r i d a pri me ni sve ono što je u član ku „Šu bert” pi sao o lu ta li ci
Šu ber to vim mu zič kim pej sa ži ma, onim „kri stal nim struk tu ra ma” ko je su,
na vod no, naj bo lje od ra ža va le isti nu „objek ti vi te ta”. Šu ber ta i Vag ne ra je ste
po ve zi va lo to što su bi li sklo ni „su mrač nim, pro men lji vim ako r di ma” ko ji
su otva ra li vra ta dvo smi sle no sti ma, pa sa mim tim i in ter pre ta tiv nom plura
li zmu; ali, Vag ner je dvo smi sle nost „uz di gao u pr in c i pi um sti li s a ti o ni s ”,
a pre o vla đu ju ćom „ka te go ri jom in te re sant nog” spre čio de lo va nje „lo gi ke
kon se kvent no sti mu zič kog je zi ka” (Ado r no 2004b: 10390–10391). Dru gim
re či ma, i Šu bert i Vag ner su svo ja de la kom po no va li oti sku ju ći se u ta mu
mit skog (na ro či to hton skog) sve ta i iz la žu ći se nje go vim dvo smi sle no sti ma,
ali su se i po red to ga umno go me raz li ko va li: od ne vo lje, u ko ju je Šu ber ta
„isti ni to” te rao „objek ti vi tet”, Vag ner je pra vio vr li nu, pri kri va ju ći na taj
na čin pra vo sta nje „objek ti vi te ta” i hva ta ju ći po la ga no pri klju čak za tr ži šnu
utak mi cu unu tar istog onog gra đan skog dru štva ko je je ta ko ve he ment no
kri ti ko vao. Za to su fan ta zma go rič na dej stva Vag ne ro ve mu zi ke bi la ve o ma
slič na „hton skim dru gim te ma ma Šu ber ta”, ali ih je od po to njih odva ja lo
to što
Vag ner, u su pr ot no sti sa sta ri jom ro man ti kom, vi še ne po zna je „istin ske utva re”
[...]. Vag ne ro ve fan ta zma go ri je ubra ja ju se u ra na „ču de sna de la teh ni ke”, ko jima
ve li ka umet nost obez be đu je pri hva će nost, a Vo tan ni je sa mo ale go ri ja ne gira
ju će vo lje za ži vo tom, ne go i po u zda ni de mon stra tor teh nič ki bes pre kor no
opo na ša ne i su ve re no ko man du ju će pri ro de (Ado r no 2004b: 10465–10466).
Tri jumf „stra ho ta” iskon ske pri ro de u Vag ne ro vom de lu is po lja vao se,
na po slet ku, ne sa mo kroz afi r ma ci ju pra vi la šo u bi zni sa, ko ji ma se po najbo
lje pri vla če kon zu men ti po tr o šač kog dru štva i po be đu ju kon ku ren ti na
tr ži štu, ne go i kroz po di la že nje onom „na ci o nal nom mo men tu” kroz ko ji
se ar ti ku li še pri mal ni zov kr vi i tla. U Uv o du u s o c i o l o g i ju mu z i ke Ad o rno
je pri me tio da je kod „Šu ber ta na ci o nal ni mo me nat imao još ne vi nost
di ja lek ta”, a da je u me đu vre me nu po čeo da se „bu sa agre siv no u pr sa” kao
„za sle plje ni do kaz ne po mi re nog u gra đan skom dru štvu” (Ado r no 2004c:
11787–11789), o če mu Vag ne ro va mu zi ka već uve r lji vo sve do či.
Ako bi smo po ku ša li da je zgro vi to iz ra zi mo sve raz li ke iz me đu Šu berta
i Vag ne ra ko je je Ado r no na go mi lao to kom vre me na, mo gli bi smo re ći
da je Vag ne ro va mu zi ka pot pa la pod „di ja lek ti ku pro sve ti telj stva”, a da
Šu ber to va ni je. Šu bert je ostao za ro bljen u mit skoj pro šlo sti ne že le ći da
je na pu sti i ose ća ju ći, pri tom, da joj se na kon ne u spe lo okon ča nog ve ka
pro sve ti telj stva vra ća i sam „objek ti vi tet”. Vag ner je hra bro kre nuo da lje,
ali se pro gre siv no za pli tao u di ja lek ti ku pro sve ti telj stva, da bi na po slet ku

STUDIJE I OGLEDI
ogo lje nu ide o lo gi ju kr vi i tla uz di gao u po sled nju reč pro sve ti telj stva. U
tom ide o lo škom mo men tu kri je se osnov ni jaz iz me đu Šu ber to vog i Vagne
ro vog stva ra la štva, ka ko ga je Ado r no na po slet ku sa gle dao: Šu ber to va
mu zi ka do nje ga ni je sti gla, osla nja ju ći se na ar haj sku teh ni ku mi me zi sa,
dok mu je Vag ne ro va mu zi ka u pot pu no sti pod le gla, pre tva ra ju ći se u pu ko
sred stvo za ostva re nje ci lje va ko je je iz vor no hte la da uni šti. „Vag ne ro va
mu zi ka u ce lo sti”, pi sao je Ado r no u Po ku š a ju o Vag ne r u , „ne lu ta po šu mi
i pe ći ni re či kao Šubert[ova]. Šta vi še, ona pu šta je zik da, kao in ter pre ta tor
nje nih ale go rij skih sli či ca, lajt mo ti va, pro dre kroz nje ne re šet ke kao ne što
stra no, post va re no” (Ado r no 2004b: 10415–10416). Je zik je sred stvo ide olo
gi je ko ja kod Vag ne ra i sa mu mu zi ku či ni svo jim sred stvom i spre ča va je
da kre ne u ona lu ta nja ko ja su bi la svoj stve na Šu ber to vom ne za u zda nom
mi me tič kom stva ra lač kom ge ni ju.
Po mi nja njem „šu me i pe ći ne” Ado r no je, kao što je već pri me tio Valter
Be nja min (Wal ter Be nja min) (Be nja min 1995b: 319), pri zvao auto ri tet
Ge te o vog (Jo hann Wol fgang von Go et he) Fa u sta, ka ko bi u nje mu ute meljio
lu ta lač ki ka rak ter Šu ber to vog de la i su pr ot sta vio ga sva kom iza zo vu
pro te z a nj a n a Va g n e ro vo d e l o.
Uz vi še ni du še, dao si mi, dao si mi sve
Što sam ti tra žio. Ni si me uza lud
Kroz pla men svom li ku obra tio.
[...]
Niz ži vih bi ća pro vo diš
Kraj me ne, i upo zna ješ me sa mo jom bra ćom
U ti hom žbu nu, u va zdu hu, u vo di.
I ka da u šu mi olu ja tut nji i škri pi,
Oba lju ju ći dži nov sku smre ku, ko ja su sed no gra nje
I de bla su sed na, gnje če ći, vu če za so bom.
I ka da nji hov pad mu klom je kom grm ne;
Ta da me vo diš u si gur nu pe ći nu, po ka zu ješ
Mi ta da me ne sa mog, i u mo jim se gru di ma
Taj na, du bo ka ču da otva ra ju.
A ka da pred mo jim po gle dom či sti me sec
O d sko č i smi r u ju ć i ; i s kr snu mi
Sa ste nja ka iz vla žnog gr ma,
Sre br ni li ko v i i z pra v re me na
I omek ša ju raz mi šlja nja čvr sti uži tak.
(Fa u stov mo no log u odelj ku „Šu ma i pe ći na”; Go et he 1808: 215–216).
Ra kur som na Ge te o vog Fa u sta Ado r no je že leo da Šu ber to vu mu zi ku
do dat no ve že za hu ma ni stič ki stub ne mač kog kla si ci zma i za šti ti je od plime
dvo smi sle no sti ne mač kog ro man ti zma. Šu ber to va mu zi ka bi la je usidre
na u mit ski svet Ge te o ve „šu me”, ko jom je mo glo da se lu ta sve dok se
173

treći program LETO–JESEN 2011.
174 ne us ko vi tla ju iskon ske si le, kao i u svet Ge te o ve „si gur ne pe ći ne”, u ko joj
je uvek mo gao da se na đe spas. Po po to njem sve tu su se, do du še, i da lje
vr zma li „sre br ni li ko vi iz pra vre me na”, zbu nju ju ći ra zum po sma tra ča (u
nje go vom „čvr stom užit ku”), ali ga ba rem ni su iz la ga li ni ka kvim opa snosti
ma. To je, ve ro vao je Ado r no, bio isti onaj svet „kri stal nih struk tu ra”
ko je je u svo joj mu zi ci stvo rio Šu bert: onaj ko je lu tao ta kvim pej sa ži ma
u apo li tič noj uz vi še no sti na la zio je spas od ne pred vi dlji vo re vo lu ci o nar ne
po li ti ke, „neo r gan ski” us tr o je nim te ma ma šti tio se od pre ten ci o znih lajtmo
ti va, dok se u auto no mi ju mu zič ke umet no sti za tva rao pred is ku še nji ma
eks plo ziv nog G e s amt kun st w e r ka .
Pa ipak, upr kos pri zi va nja Ge te o vog auto ri te ta, ova stra te gi ja u Ado rno
voj apo lo gi ji Šu ber to ve mu zi ke vr lo br zo se uru ši la pod bre me nom vlasti
tih pro tiv reč no sti. Što je vi še na pre do vao u svo joj („di ja lek tič koj”) te o ri ji
pro sve ti telj stva, što je vi še ot kri vao „gro zo te” ar haj skog sve ta, oču va nog u
mi tu, i što je vi še u Vag ne ro voj mu zi ci pre po zna vao si li nu po vrat ka ave ti iz
tog sve ta, Ado r no je imao sve ma nje raz lo ga da se ba vi Šu ber to vom mu zikom
i nje nim, na vod no be nig nim, mi to vi ma. S dru ge stra ne, što je bi vao
sklo ni ji da Šu ber ta pri zna kao deo ro man ti čar skog ka no na, po sta jao je svesni
ji sve ve ćih na pu kli na ne sa mo na kla si ci stič kom ka no nu ne go i na onom
ro man ti čar skom. Ako je ključ ob ja šnje nja po vrat ka mit skih si la pro šlo sti
ko je su po ste pe no ra za ra le mo der ni svet sve dok ga ni su uni šti le (Ado r no
je du bo ko sum njao da je na kon Aušvi ca mo gu ća umet nost) le žao u raz ume
va nju Vag ne ro ve mu zi ke, on da je ključ za raz u me va nje mu zi ke ko ja je
od go va ra la mo der nom sve tu tre ba lo tra ži ti ne gde dru gde. S ob zi rom na to
da je Šu ber to va mu zi ka bi la ri zni ca uto pij skih na da u ostva re nje al ter na ti ve
mo der nom sve tu (dru ga či je od one ko ju je nu dio Vag ner), uvid u lo gi ku
tog sve ta po naj bo lje je svo jom mu zi kom ot kri vao ni ko dru gi do – Lu dvig
van Be to ven (Lud wig van Be et ho ven). Ori gi nal na opo zi ci ja iz me đu Šu ber ta
i Be to ve na, stvo re na u sam osvit mo der nog sve ta, na šla se ta ko i u sa mom
sre di štu Ado r no ve mu zič ko te o rij ske pa žnje, po ti snuv ši u dru gi plan za nimlji
vu, ali he u ri stič ki ne ta ko plod nu opo zi ci ju iz me đu Šu ber ta i Vag ne ra.
Literatura
Adorno, Theodor. 2004a. „Dialektik der Aufklärung” (sa Maxom Horkheimerom), u:
Gesammelte Schriften, knj. 1. Berlin: Directmedia (Digitale Bibliothek Band 97).
– 2004b. „Versuch über Wagner”, u: Gesammelte Schriften, knj. 13.
– 2004c. „Einleitung in die Musiksoziologie”, u: Gesammelte Schriften, knj. 14.
– 2004d. „Moments musicaux. Neu gedruckte Aufsätze 1928–1962”, u: Gesammelte Schriften,
knj. 17.
– 2004e. „Improptus. Zweite Folge neu gedruckter musikalischer Aufsätze”, u: u: Gesammelte
Schriften, knj. 17.
Dahlhaus, Carl. 1992. „The Music”, u: Ulrich Müller i Peter Wapnewski (ur.), Wagner Handbook.
Cambridge, Massachusetts i London: Harvard University Press.

STUDIJE I OGLEDI
Goethe, Wolfgang. 1808. Faust. Eine Tragödie. Tübingen: J. G. Cotta.
Hegel, Georg Wilhelm Friedrich. 1964. Osnovne crte filozofije prava. Sarajevo: Izdavačko
preduzeće „Veselin Masleša”.
Jeremić-Molnar, Dragana. 2011. Osluškivač htonskih bogova i kafanski svirač: Adornov
doživljaj Šuberta. Filozofija i društvo 22(2): 173–190.
Jeremić-Molnar, Dragana i Molnar, Aleksandar. 2004. Mit, ideologija i misterija u tetralogiji
riharda Vagnera: „Prsten Nibelunga” i „Parsifal”. Beograd: Zavod za udžbenike.
– 2009a. Nestajanje uzvišenog i ovladavanje avangardnog u muzici moderne epohe. Knjiga 1:
Muzički uzvišeno u delima Betovena i Šenberga. Beograd: Institut za filozofiju i
društvenu teoriju i Filip Višnjić.
– 2009b. Nestajanje uzvišenog i ovladavanje avangardnog u muzici moderne epohe. Knjiga 2:
Muzički avangardizam u Šenbergovoj dodekafonskoj poetici i Adornovoj kritičoj estetici.
Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju i Filip Višnjić.
Nietzsche, Friedrich. 1985. „Der Fall Wagner”, u: Werke, knj. 4, Sarland: Das Bergland-Buch.
Riethmüller, Albrecht. 1990. Adorno musicus. Archiv für Musikwissenschaft 47(1): 1–26.
Wagner, Richard. 2004. „Oper und Drama”, u: Sämtliche Schriften und Dichtungen. Berlin:
Directmedia (Digitale Bibliothek Band 107).
Dragana Jeremić-Molnar and Aleksandar Molnar
MYTHIC WOrLD OF THE PAST TIMES AND MUSIC: THE
OPPOSITION BETWEEN SCHUBErT AND WAGNEr IN
ADOrNO’S EArLY THEOrY OF MUSIC
Summary
In the article, the authors are dealing with Theodor Adorno’s early writtings on music of
Franz Schubert and Richard Wagner. Adorno treated both composers as artists devoted
to the mythic world of the past times. In opposition to the Wagner’s music, which was
still „organic” but without „truthful” relationship with „objectivity”, Schubert’s fragmented
music supposed to have the „cristaline structures” which were capable of revealing
the „truth” about fragmented „objectivity” of the modern (capitalist) world. That is
why Adorno always prefered Schubert’s music and perceived its orientation towards the
mythic world as an almost utopian alternative to the decay of modern culture; on the
other side, Wagner’s music proved to be entangled in the dialectics of enlightenment
and Adorno was persistant in pointing to the dangerous and archaic forces of nationalist
mythomania as its very roots. However, after developing the theory of the dialectic of
englightenment, Adorno became aware of the shortcomings of his efforts to oppose
Schubert’s and Wagner’s music on the mythic ground and stopped tracking the forces of
Schubert’s music down in some non-dangerous version of the mythic world of the past
times.
Key Words: Theodor Adorno, Franz Schubert, Richard Wagner, myth, music
175

176
Treći program Radio Beograda
Broj 151–152, LETO–JESEN 2011
AUTOR: Благојевић, Јелисавета, 1966–
UDK: 101:171/172
141.7
Izvorni naučni rad
JELISAVETA BLAGOJEVIĆ
MISLITI NEMISLIVO
Osnov na ide ja ovo ga tek sta je ste da se uka že na na či ne na ko je ka te go ri je po put
„ne mi sli vog” po ve zu ju ide o lo gi ju, mi šlje nje i po li ti ku kao di rekt no ote lo vlje nje
op štih in te re sa ra di oču va nja sta tus quo po sto je ćeg/do mi nant nog dru štve nog
po ret ka. Po sle di ca je da se da nas sve po ja vlju je kao za/mi sli vo – uža si i mu če nja,
kraj ži vo ta na ze mlji, tr ži šno ori jen ti sa na sva ko dne vi ca, ne tran spa ren tan ka rak ter
vla snič kih struk tu ra u ka pi ta li zmu, mi li ta ri za ci ja sve ta, mi li ta ri za ci ja kon cep ta
hu ma no sti itd. Je di na „ne mi sli vost” o ko joj mo že mo mi sli ti u sa vre me nom sve tu
je ste upra vo ide ja pro me ne – od no sno, tač ni je, raz u me va nje poj ma po li tič kog kao
ono ga što je u nu žnoj ve zi sa kon stant nom mo guć no šću pro me ne.
Ključ ne re či: ne mi sli vo, mi šlje nje, po li tič ko, pro me na.
Ter min ne mi sli vo uobi ča je no se od no si na ne što što se ne mo že ni za misli
ti ni raz ma tra ti, što iz mi če sim bo li za ci ji i re pre zen ta ci ji. On upu ću je na
ne u po re di vo, na ne što u šta se ne mo že ve ro va ti. Ta ko đe, mo že da zna či
ne ve ro vat no, ne pojm lji vo, ne za mi sli vo, do te me re ne ve ro vat no da se proti
vi zdra vom ra zu mu. Ne mi sli vo je ono što je s one stra ne zdra vog ra zu ma,
ra ci o nal no sti i op šte pri hva će nih nor mi mi šlje nja i de lo va nja. Ne mi sli vo se,
pre ma to me, iz jed na ča va sa ne-nor ma tiv nim, ne-za ko ni tim, ili čak ne-konsti
tu tiv nim. Ne mi sli vo je ne što što ne pro na la zi svo je ime i svo je zna če nje.
Dru gim re či ma, to ta ko đe mo že zna či ti da mi šlje nje kao ta kvo tvo ri i
re pro du ku j e n or m a t iv n o s t – d a m i š lj e nj e je ste nor ma tiv nost. Da li to zna či
da mo ž e mo mi sli ti sa mo o ono me što već zna mo? Ka ko on da mi sli mo prome
nu? Ka ko pro mi šlja mo ono po li tič ko? Ka ko mi sli mo ne mi sli vo?
Osnov na ide ja u ovom tek stu je ste da se uka že na na či ne na ko je ka tego
ri je po put „ne mi sli vog” po ve zu ju ide o lo gi ju, mi šlje nje i po li ti ku kao
* Jelisaveta Blagojević, Fakultet za medije i komunikaciju – Singidunum (Beograd),
e-mail: jelisavetablagojevic@gmail.com.

STUDIJE I OGLEDI
di rekt no ote lo vlje nje op štih in te re sa ra di oču va nja sta tus quo po sto je ćeg/
do mi nant nog dru štve nog po ret ka. Po sle di ca je da se da nas sve po ja vlju je
kao (za)mi sli vo – uža si i mu če nja, kraj ži vo ta na ze mlji, tr ži šno ori jen tisa
na sva ko dne vi ca, ne tran spa ren tan ka rak ter vla snič kih struk tu ra u ka pita
li zmu, mi li ta ri za ci ja sve ta, mi li ta ri za ci ja kon cep ta hu ma no sti itd. Je di na
„ne mi sli vost” o ko joj mo že mo mi sli ti u sa vre me nom sve tu je ste upra vo
ide ja pro me ne – od no sno, tač ni je, raz u me va nje poj ma po li tič kog kao onoga
što je u nu žnoj ve zi sa kon stant nom mo guć no šću pro me ne.
Film Ne mi sli v o (2010), u re ži ji Gre go ra Džor da na (Gre gor Jor dan),
otva ra mno štvo pi ta nja o sta tu su ono ga što je ne mi sli vo u od no su na do minant
ne mo ral ne vred no sti vre me na u ko jem ži vi mo. Pod se ti mo se pri če:
Ju suf, pre o bra će nik u islam, ša lje ame rič koj vla di tra ku na ko joj su pri kaza
na tri skla di šta u ko ji ma se mo žda na la ze nu kle ar ne bom be što ih je sam
po de sio da eks plo di ra ju za ma nje od ne de lju da na. He len Bro di, agent kinja
FBI iz Los An đe le sa, do bi ja za da tak da pro na đe bom be, a za to vre me
„kon sul tant” CIA-e po znat kao H., sa slu ša va osum nji če nog (Ju su fa) ko ji
je svo je volj no uhap šen. Či ni se da Ju suf, ko ga su že na i de ca na pu sti li i
ne sta li, tač no zna šta će se do go di ti na sa slu ša nju. On raz u me tu lo gi ku,
on zna ka ko mi sle oni ko ji će ga sa slu ša va ti, zna ka ko se to ra di i po zna je
sled do ga đa ja. Upr kos pro ti vlje nju agent ki nje Bro di, H. pri me nju je raz li či te
vr ste tor tu re, a osum nji če ni pod no si sva mu če nja i ne oda je in for ma ci je.
Jed na od naj u pe ča tlji vi jih sce na u fil mu je tre nu tak ka da vo đa ope raci
je zah te va da H. do ve de Ju su fo vu de cu da bi se sa slu ša nje na sta vi lo. H.
zah te va od agent ki nje Bro di da ih do ve de, jer mu nje na mo ral na čvr sti na
jem či oprav da nje da uči ni ono što je „ne za mi sli vo”.
Agent ki nja Bro di: „Uči ni ono što mo raš!”
H.: „Ono što mo ram da uči nim je ne(za)mi sli vo. Do ve di mi de cu.”
U ovoj mo ra li stič koj, ali po svo joj lo gi ci ta ko đe i mi li tant noj, na sil noj
i za stra šu ju ćoj si tu a ci ji, „ne za mi sli vo” je na u di ti ne vi noj de ci i tu se svi slažu.
Po ku šaj mo da sce nu pro tu ma či mo još de talj ni je: iz gle da da je za pra vo
„ne za mi sli vo” (je dan čo vek mu či dru gog uz po dr šku mo ral no kre di bil ne
oso be) i te ka ko za mi sli vo i pri hva tlji vo ra di „vi šeg ci lja” – pro na la že nja
bom bi či me bi se za šti ti lo hi lja de, mo žda i mi li o ni ži vo ta, me đu ko ji ma su
i ži vo ti de ce (ni je do volj no na pro sto re ći „ži vo ta”). Da li to on da zna či da
ži vo ti ne vre de isto? Da li tre ba da ih raz vr sta va mo u skla du sa sta ro snim
do bom, ro dom, na ci o nal no šću, et nič kom pri pad no šću itd? U ovoj sce ni se
otva ra jed no či sto mo ra li stič ko pi ta nje i kao što je to če sto slu čaj sa pi ta njima
mo ra la, od go vor je već pret hod no od re đen, dru gim re či ma, ne po zi va
na kri tič nost i pro mi šlja nje, da kle ne ma mo guć no sti za mi šlje nje. Šta više,
ova si tu a ci ja de fi ni še upra vo ogra ni če nja lo gi ke hu ma no sti. Pri sut no je
op šte sla ga nje da je ne mo gu će od bi ti je dan ova kav apel da se za šti te ne vi na
177

treći program LETO–JESEN 2011.
178 de ca. Na rav no, ovaj se dru štve ni kon sen zus ne od no si ni na jed no po je dinač
no de te kao ta kvo, već na upi si va nje fi gu re ne vi nog de te ta u dru štve nosim
bo lič ku struk tu ru; nje na je funk ci ja či sto re pre zen ta tiv na, pro te tič ka.
Pre ma to me, ne vi no de te pred sta vlja bes po moć nu žr tvu; žr tvu ko ja je u
po me nu toj sce ni po treb na da bi se oču va la ide ja o mo ra lu i/ili dru štve nom
po ret ku ko ji se mo ra za šti ti ti. Me đu tim, ono što osta je ne u pit no je ste lo gika
sa me sce ne (ko ja je, po no vi ću, na sil na, mi li tant na i za stra šu ju ća). Drugim
re či ma, mo ral ne i ide o lo ške pret po stav ke utka ne u ovu sce nu, a ko je
funk ci o ni šu kroz slo že nu mre žu re gu la tor nih me ha ni za ma dr ža ve, te me lje
se na ide ji da ne ko mo ra da umre ra di sa mog za ko na ko ji re gu li še na šu
tra di ci ju, sa mu dru štve nu su šti nu. Mo žda bi se to mo glo ob ja sni ti či njeni
com da je ono što od re đu je na še raz u me va nje po li tič kog go to vo uvek u
ve zi sa na si ljem, ra tom i raz li či tim vr sta ma is klju či va nja i ne pri ja telj stva.
U tom smi slu, či ni se da je rat od go va ra ju će, čak po želj no sta nje za ova kvu
jed nu kul tu ru žr tvo va nja ži vo ta, pri če mu se isto vre me no pri kri va ju sa mi
me ha ni zmi žr tvo va nja i na si lja pre ko ko jih se ostva ru je i odr ža va ilu zi ja o
ne u pit noj fa lič koj ne pro boj no sti po ret ka u ime nje go ve ne pre kid ne re produ
k c i j e i o b n a v lj a nj a .
Ova vr sta lo gi ke ko ja se osla nja na mo ral no i ide o lo ški ne u pit ne pretpo
stav ke, na ne z a mi sli v e pret po stav ke, u svo joj su šti ni osta je kon zer va tiv na
uto li ko što funk ci o ni še da bi po tvr di la struk tu ru, pru ži la auten tič nost društve
nom po ret ku, ali i fi gu ri ne vi nog de te ta kao ne pre gled nog ho ri zon ta
sva ke po zna te po li ti ke, kao fan ta zmat skom ko ri sni ku sva ke bu du će po litič
ke in ter ven ci je (v. Edel man 2004). Fi gu ra či ste ne vi no sti (de te ta) slu ži
to me da nam po ka že i do ka že svo ju su per i or nost u od no su na ko rum pi rani,
na sil ni svet. Ipak, či ni se, istin ska ko rup ci ja na pre bi va ni u jed noj po jedi
nač noj, kon kret noj si tu a ci ji kao ta kvoj, već u pret po stav ci o po sto ja nju
či stog i ne vi nog po gle da ko ji ko rup ci ju vi di uvek i svu da. Čak i da su su
na ši na po ri i na še vred no sti pro pa li, ova fi gu ra ne vi no sti obe ća va uspeh
ko ji će do ći u for mi is ku stva ne za mi sli vog i ne u pit nog: kao po ten ci jal onoga
što bi mo glo bi ti.
Sklo ni smo da mi sli mo da su dis kur si o pro šlo sti oni ko ji su ide o lo ški
kon ta mi ni ra ni, da su kon stru i sa ni i da je sva ko se ća nje uvek već po li tič ko
se ća nje. Dis kur si o pro šlo sti se is po sta vlja ju kao pro ble ma tič ni i za to što ih
uvek pi šu ne ka kvi po bed ni ci, stvar ni, ide o lo ški, sim bo lič ki ili bi lo ko ji drugi.
Glas „po bed ni ka” je glas ko ji se ču je, glas ko ji se je di ni i mo že ču ti. Sve
dru go su mar gi nal na i mar gi na li zo va na mr mlja nja i ne raz go vet no sti. Ipak,
či ni se, i na to če sto za bo ra vlja mo, da i raz li či ti dis kur si o bu duć no sti ni su
ni šta ma nje ide o lo ški opa sni i za tro va ni; da su i oni, ta ko đe, ni šta dru go do
„po li ti ke se ća nja”. Dis kur si o bu duć no sti če sto funk ci o ni šu ta ko da ču va ju
lo gi ku sa da šnjeg raz u me va nja pod ruč ja po li tič kog kao jem ca sta tu s qu o a .
Na taj na čin, oni nas po zi va ju na oču va nje i odr ža nje pri zna te po li ti ke i već

STUDIJE I OGLEDI
po sto je ćeg dru štve no-ide o lo škog po ret ka ko ji se po ka zu je kao mi li ta ri zaci
ja mi šlje nja i de lo va nja. Ta kva „sa mo o či gled na” po tvr da vred no sti ko je
su ne u pit ne i ne da ju se pre i spi ta ti, na me će ide o lo ška ogra ni če nja sa mom
po li tič kom dis kur su; či ni se da je nje go va lo gi ka da oču va ap so lut ne pri vile
gi je po sto je ćeg, do mi nant nog dru štve nog po ret ka i nje go vih nor ma tivnih
aspe ka ta ti me što će od re di ti kao ne za mi sli vu, što će iz van pod ruč ja
po li tič kog iz me sti ti mo guć nost ot po ra ovom „ne u pit nom” or ga ni zu ju ćem
prin ci pu dru štve nih od no sa, po put od no sa ko ji su ustro je ni po ro di com,
na ci jom, re li gi jom, ali ta ko đe i pa tri jar ha tom, he te ro nor ma tiv no šću itd.
Po ku šaj mo, na tre nu tak, da mi sli mo ne mi sli vo. Haj de da bu de mo iz dajni
ci, da ne bu de mo ni pra ved ni ni ne pra ved ni, haj de da osta ne mo bez me sta
sa ko jim se iden ti fi ku je mo. Haj de da stvo ri mo pro stor za etič ko-po li tič ku
fik ci ju u sa da šnjo sti. Evo i te fik ci je: „pa ra da po no sa” za he te ro sek su al ce.
Zbog če ga ova ide ja de lu je „ne(za)mi sli vo”? Zbog če ga ta kav je dan do gađaj
de lu je be smi sle no u sve tu u ko jem ži vi mo? Ono što či ni da he te ro seksu
al nost eg zi sti ra kao nor ma tiv ni prin cip dru štve nih od no sa je ste upra vo
nje no ne u pit no, ne(za)mi sli vo svoj stvo. Za mi sli mo gru pu he te ro sek su a la ca
ka ko lu ta uli ca ma u po ku ša ju da obe le ži po li tič ki pro stor za svo ja sek su al na
opre de lje nja i iz bo re; za svo je ži vot ne sti lo ve; za pra vo na raz li či tost. Šta bi
mo glo bi ti po gre šno u toj sce ni? Da li mo že mo da za mi sli mo da sa ma norma
pre i spi tu je, po nov no pro mi šlja svo ju vla sti tu nor ma tiv nost? Cilj ova kve
etič ko-po li tič ke fik ci ja u sa da šnjo sti ne bi bio ni šta dru go ne go moć sa ma,
zah tev mo ći da otvo ri pro stor za svo je dru ga či je funk ci o ni sa nje. To upu ćuje
na stva ra nje po li tič kog jav nog pro sto ra ko ji bi bio sa mo re fe ren tan, sa mou
pi tan, upra vo na na čin obe le ža va nja svo je neo be le že ne po li tič ke po zi ci je,
ta ko što bi vi dlji vim na či nio svo je mi sti fi ko va ne i za tvo re ne po li tič ke istor
i j e, v l a s t i t i s t a tu s n or m a t iv n o s t i, m e h a n i z am n or m a l i z a c i j e o d n o s a m o ć i.
To od nas zah te va da fik ci o na li zu je mo ina če ne u pi tan sta tus re al no sti, da
iz u me va mo no ve od no se, no ve mo guć no sti bi va nja za jed no, so li dar no sti i
de lje nja ko je se ne za sni va na za šti ti i sa mo o gle da ju ćim nar ci stič kim po tvrda
ma iden ti te ta itd. Ta ko đe, to od nas zah te va mi šlje nje i na či ne de lo va nja
i prak si z a j ed ni č ko sti ko ja bi bi la spo sob na da nas an ga žu je u pre i spi ti va nju
re ži ma kao ta kvih i otvo ri la bu duć nost pre ma ne pred vi di vim raz li ka ma u
nor ma li zu ju ćim okvi ri ma sa da šnjih po li tič kih ho rizona ta.
Či ni se da je upra vo ne(za)mi sli vost ono što da na šnjim struk tu ra ma
mo ći i do mi nant nim dru štve nim dis kur si ma slu ži kao za kon, kao po slednja
li ni ja od bra ne mo ra la i hu ma no sti. O to me go vo ri i Sla voj Ži žek (1999)
ka da pi še o na či ni ma na ko je kao po je din ci uče stvu je mo u ovoj vr sti mi šljenja
ko je odr ža va sta tus quo:
Ako do pu šta te, od mah bih iz rav no pre šao na po en tu: Po zna ta je či nje ni ca
da je dug me „za tvo ri vra ta” u ve ći ni lif to va pot pu no ne funk ci o na lan pla ce bo
po sta vljen tu da po je din cu osta vi uti sak da na ne ki na čin uče stvu je, do pri no si
179

treći program LETO–JESEN 2011.
180 br zi ni pu to va nja lif tom. Ka da pri ti sne mo to dug me, vra ta se za tva ra ju tač no u
isto vre me kao i ka da pri ti sne mo sa mo dug me „pri ze mlje” bez stvar nog ubrza
va nja sa mog pro ce sa pri ti ska njem na dug me „za tvo ri vra ta”. Ovaj eks trem ni
i ja san slu čaj la žnog uče stvo va nja je, kao što tvr dim, od go va ra ju ća me ta fo ra
(za) uče šće po je di na ca u post mo der nim po li tič kim pro ce si ma. Po li ti ča ri od nas
stal no zah te va ju da pri ti ska mo ta kvu dug mad. Ali ne ke su stva ri tu is klju čene.
Šta je to što je is klju če no iz ove par ti ci pa tor ne, mul ti kul tu ral ne, to le rant ne
d e m o k r a t i j e ?
Či ni se da je ono što je is klju če no iz par ti ci pa tor ne, mul ti kul tur ne,
to le rant ne de mo kra ti je na šeg vre me na upra vo mi šlje nje ne mi sli vog; ne-norm
a t i v n o, n e - z a k o n i t o, n e - k on s t i t u t i v n o m i š lj e nj e k o j e n e re pro du ku j e
već po zna to, već pre sve ga ne ku vr stu mi šlje nja ko je, za pro me nu, otva ra
pro stor za dru ga či je funk ci o ni sa nje mo ći. Is klju či va nje mi šlje nja o ne(za)
mi sli vom, is klju či va nje mo guć no sti pro me ne kao neo p hod nog me sta po litič
kog, či ni nas ne moć nim uče sni ci ma na sce ni na ko joj je ne za mi sli vo
mi sli ti o po bolj ša nju ži vo ta unu tar na ših za jed ni ca; ili još vi še, po bolj ša nju
č i na ži vo ta sa mog u svoj svo joj kom plek sno sti.
Evo još jed ne etič ko-po li tič ke fik ci je u sa da šnjo sti: za mi sli mo da po stoje
će in sti tu ci je ra de upra vo ono što bi tre ba lo da ra de. Da se pra vo sud ni
si stem za i sta ba vi prav dom. Da se zdrav stve ni si stem za i sta ba vi zdra vljem i
po ma ga njem lju di ma ume sto ne pre kid nom pro iz vod njom (no vih) bo le sti.
Da je eko nom ski si stem u ve zi sa pro ši ri va njem mo guć no sti i usa vr ša vanjem
raz li či tih ži vot nih sti lo va za sva ko ga, ume sto što is klju či vo slu ži in tere
si ma od re đe nih eli ta. Za mi sli mo da se or ga ni za ci je za ljud ska pra va za ista
ba ve po bolj ša njem ži vo ta une sre će nih ume sto što nji ma sa mo upra vlja.
Je dan od va žnih za klju ča ka iz Ži že ko vog tek sta je ste i ob ja šnje nje na či na
na ko ji ide o lo gi ja funk ci o ni še; oni za ko je mo že mo sma tra ti da pri pa da ju
„si ste mu” ne mo ra ju nu žno vi de ti da su oni sa mi ti ko ji kon sti tu i šu sta tus
quo. Oni ne zna ju šta ra de, ali ipak to ra de. Mo gli bi smo čak re ći da je ide olo
gi ja za pra vo us pe la da po sta ne ne vi dlji va oni ma ko ji je prak ti ku ju bu du ći
da ni su spo sob ni tač no da ar ti ku li šu za što po stu pa ju na taj na čin. To upuću
je na sle de ću lo gi ku: ne raz mi šljaj, bu di ak ti van, an ga žuj se, č i ni stva ri.
To je lo gi ka kon for mi zma ne raz mi šlja nja. Dru gim re či ma, bu du ći da smo
is pu ni li svo je mo ral ne oba ve ze, mo že mo na njih da za bo ra vi mo i ne mo ramo
(kri tič ki) da ih pro mi šlja mo.
Ne mi šlje nje vo di u ge no cid, sma tra Ha na Arent; u tom smi slu, mi šljenje
je uvek već u od no su sa eti kom i po li ti kom. Mi šlje nje je mi šlje nje sa mo
u onoj me ri u ko joj upu ću je na svoj sop stve ni ne-nor ma tiv ni, ne in sti tuci
o nal ni aspekt; mi šlje nje, da kle, upu ću je na mno štve nost i he te ro ge nost
na su prot ho mo ge ni zu ju ćoj, in sti tu ci o na li zo va noj, do mi nant noj lo gi ci norma
tiv no sti i odr ža nja sta tu s qu o a . To zna či da je mi šlje nje uvek već kri tič ko
mi šlje nje – pre i spi tu ju će i de sta bi li zu ju će – bu du ći da se ne mo že sve sti ni

STUDIJE I OGLEDI
na je dan za kon kao ta kav; čak i ka da je reč o za ko nu oču va nja i odr ža nja
po sto je ćeg dru štve nog po ret ka; čak i ako je reč o za ko nu sa mog mi šlje nja.
Mi šlje nje je uvek već plu ra li stič ko i odr ža va ka ko sop stve ni plu ra li tet ta ko i
plu ra li tet za jed ni ce. Mi šlje nje, po ve za no sa eti kom i po li ti kom, nu žno upuću
je na pod ruč ja ko je eti ku i po li ti ku či ne ne(za)mi sli vim; pod ruč ja s one
stra ne po lja unu tar ko jeg se eti ka i po li ti ka po ja vlju ju na po znat, oza konjen,
in sti tu ci o na li zo van, nor ma ti van i ne u pi tan na čin; s one stra ne svih,
pre sve ga mo no lit nih zah te va za oču va njem re li gi o znih i mo ral nih te me lja
mi šlje nja kao ta kvog.
De kon struk ci ja kao mi šlje nje ne mi sli vog po či nje iden ti fi ko va njem i
pre i spi ti va njem sve ga ono ga što se pod ra zu me va i što nam se nu di kao
ne u pit no. Sto ga njen istin ski za da tak ni je da re ši jed nom pre po zna te proble
me, mo ral ne ili ne ke dru ge di le me, već da ih pro mi šlja i pre for mu li še,
da po nov no pro mi šlja na či ne na ko je per ci pi ra mo pro ble me na šeg vre mena.
Pro ces de kon struk ci je obe le ža va „dru gu” stra nu mi šlje nja: stra nu ko ja
je iz van svih „mi sli vih” stra na. U tom smi slu, eti ka i po li ti ka su – bu du ći da
su pi ta nje i pre i spi ti va nje od no sa sa du gim – uvek već u ve zi sa ne mi sli vim,
a upra vo ih ta ne mi sli vost ne ras ki di vo po ve zu je sa mi šlje njem. Da kle, da bi
mi šlje nje bi lo mi šlje nje, ono uvek i pre sveg mo ra bi ti po li tič ko mi šlje nje i/
ili mi šlje nje po li tič kog; ipak, ni šta ma nje, či ni se, ni je zna čaj na ni sle de ća
tvrd nja: da bi po li tič ko bi lo po li tič ko, ono se mo ra „vra ti ti” mi šlje nju i to
mi šlje nju ne mi sli vog; u su prot nom – a či ni se da to da nas va ži vi še ne go
ikad – i mi šlje nje i po li tič ko za u vek osta ju oru đe vla sti i odr ža nja sta tus
qu oa.
Literatura
Edelman, Lee. 2004. No Future: Queer Theory and the Death Drive. Duke University Press
Books.
Žižek, Slavoj. 1999. Human rights and its Discontents. http://www.egs.edu/faculty/slavoj-zizek/
articles/human-rights-and-its-discontents.
Jelisaveta Blagojević
HOW DO WE THINK THE UNTHINKABLE
Summary
The term unthinkable usually refers to the incapability of being conceived or considered,
to something that escapes symbolization and representation, to something that is not
comparable or that cannot be believed; it can also mean the incredible; inconceivable or
unimaginable; extremely improbable in a way that goes against common sense.
Unthinkable is what is beyond common sense, rationality and generaly accepted norms
of thinking and doing. Unthinkable, thus, equals to non-normative, non-legal, or even
181

treći program LETO–JESEN 2011.
182 to non-constitutional. Unthinkable is something that cannot find its own name and its
own meaning.
In other words, it might also mean that thinking as such makes and reproduces the normativity
- thinking is normativity. Does it mean that we can think only about the things
that we already know? How do we think of change? How do we conceive the political?
How do we think the unthinkable?
The main idea in this text is to try to point to the ways in which the category such as
”unthinkable” binds morality, ideology, thinking and politics as a direct embodiment of
general intersts in order to preserve the status quo of the existing/dominant social order.
As a result, today, almost everything appears as thinkable – the horrors and tortures, the
end of life on earth, market oriented everyday living, proprietary structures in capitalism,
the militarization of the world, the militarization of the concept of humanity etc.
The only „unthinkability” we can think of in our contemporary world is the understanding
of the notion of the political as necessarily related to continuous possibility of
change.
Key words: unthinkable, thinking, political, change.

Treći program Radio Beograda
Broj 151–152, LETO–JESEN 2011
AUTOR: Боберо, Жан, 1941–
UDK: 322(44)"17/20"
321.01(44)"17/20"
Prethodno saopštenje
ŽAN BOBERO*
LAICITET I REPUBLIKA
PLODONOSNA NAPETOST**
Po la ze ći od te ze da se to kom no vi je isto ri je u Fran cu skoj ma ni fe sto va la „plod na
na pe tost” iz me đu la i ci te ta i re pu bli kan ske ide je, autor uka zu je na „za o kret iz 1989”,
tj. na či nje ni cu da se od te go di ne raz vi ja jed na no va vr sta la i ci te ta ko ji se po mnogo
če mu raz li ku je od isto rij skog la i ci te ta, iako s njim ne pre ki da u pot pu no sti. U
za ključ ku se, ideal-tip ski, na vo di se dam ta ča ka ra zi la že nja iz me đu ak tu el nog i istorij
skog la i ci te ta u Fran cu skoj.
Ključ ne re či: la i ci tet, isto rij ski la i ci tet, no vi la i ci tet
I po red to ga što se u Fran cu skoj „la i ci tet” do vo di u te snu ve zu sa „re pu blikom”,
isto ri čar Klod Ni ko le mu u svom iz van red nom ogle du r e pu bli kan -
ska ide ja u Fran cu skoj po sve ću je tek ne ko li ko re do va, prav da ju ći se da je
„nje go va isto ri ja isu vi še po zna ta da bi se na njoj du že za dr ža vao” (Ni colet
1982: 499). Ni je li on da vi še ne go neo bič no što u obi lju bi bli o graf skih
re re ren ci ne na la zi mo ni jed nu ko ja bi pot kre pi la ovu tvrd nju! Za raz li ku
od nje ga, po kre tač Li ge škol stva, Gi Go tje pi še: „la ič ka mi sao pa ti od de limič
ne am ne zi je” (Ga ut hi er et Ni co let 1987: 7). Sa svo je stra ne, re kao bih
da je po zna va nje isto ri je la i ci te ta u Fran cu skoj če sto obr nu to pro por ci onal
no dru štve noj upo tre bi ovog ter mi na. Ima ra do va, kao što je to sjaj na
* Jean Baubérot, profesor emeritus, Ecole pratique des hautes études (Paris),
jeanbauberot@hotmail.com
** Tekst je predložak Boberoovog izlaganja na okruglom stolu „Laicizam danas:
između politike i religije”, koji je 30. novembra 2011, u organizaciji Francuskog instituta,
održan u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu. Francuska verzija teksta izložena je
na seminaru o Republici, koji je održan u Belforu (Belfort) početkom 2011. godine.
183

treći program LETO–JESEN 2011.
184 ana li za Mo ri sa Lar ki na (1974, 2004) o raz dva ja nju cr ka va od dr ža ve, ali
ih ši ra struč na jav nost ne do volj no po zna je. Šta vi še, upr kos mno štvu značaj
nih pu bli ka ci ja, obe le ža va nje sto go di šnji ce za ko na iz 1905. go di ne ni je
u tom po gle du do ne lo ni šta no vo. Kad je reč o vi še ili ma nje zva nič nim
isto rij skim pri ča ma, one če sto ne od go va ra ju či nje ni ca ma 1 , dok sum nji va
tu ma če nja (ko ja su po sle di ca ovog pret hod nog) ne tre ba ni po mi nja ti.
La i ci tet, iz me đu pam će nja i isto ri je
Isto ri ja la i ci te ta ni je na uč no „isu vi še po zna ta”; ona je pre op te re će na pamće
njem, što je znat no dru ga či je. Na i me, pam će njem se „se ća nje uvo di u
pod ruč je sve tog”, dok ga „isto ri ja oda tle iz vo di” za to što je „la i ci zu ju ći”
po stu pak (No ra 1984). Lo gič no je, da kle, na sto ja ti da obo ri mo le gen de –
bi lo da su one za cr nje ne, bi lo da su po zla će ne. Kad je po sre di la i ci tet, pred
na ma je „isto rij ski za da tak”! U ovom pri lo gu uka za ću sa mo na ne ke, če sto
z a n e m a r i v a n e, a s p e k te pro bl e m a . 2
Že leo bih, me đu tim, da svoj po du hvat što bo lje raz ja snim na vo de ći
slav ni pri mer dru štve ne de for ma ci je pam će nja. Po sto ji je dan ste re o tip ko ji
se ši ri na sve stra ne i ko ji, Ku e vim me to dom, za do bi ja sta tus oči gled no sti;
iz li šno je pak pre ko pa va ti po ar hi va ma da bi smo se uve ri li da je ne ta čan.
Čak i u isto rij skim udž be ni ci ma mo že mo pro na ći po da tak da je s Fe ri jevim
za ko ni ma ško lo va nje u Fran cu skoj po sta lo „la ič ko, bes plat no i oba vezno”.
3 U stva ri, oba ve zno ško lo va nje uve de no je već od 1881–1882, a sa mo
je dr žav no ško lo va nje bes plat no i la ič ko, što ni ka ko ni je isto. U pri vat nim
ško la ma se uvek ne go va la slo bo da na sta ve, i to je to kom jed nog sto le ća bio
glav ni po li tič ki i ide o lo ški ulog ne sa mo me đu pri sta li ca ma „obe Fran cuske”
već i me đu mi li tant nim la i ci ma. 4 Pod se ća nje na pse u do-la ič ku obave
znu ško lu ili im pli cit no sta vlja pri vat ne ško le u oblast ne za ko ni tog, 5 ili
ži go še la i ci tet, ko ji, na vod no, sve ma le Fran cu ze iz li va u isti ka lup, ili pak
igra na oba ova pla na.
1 Pro na šao sam osam ne tač nih po da ta ka na če ti ri stra ni ce po sve će ne isto ri ji
Na c r ta p o v e lj e o l a i c i te tu u dr ž av nim slu ž b a m a (Ha ut Con seil à l’In te gra tion 2007:
191–194). Na rav no, ne vo dim ra ču na o iz vo di ma i aprok si mi za ci ja ma ko ji su ne iz bežni
u br zoj sin te zi.
2 Una pred se iz vi nja vam či ta o cu zbog če stog upu ći va nja na vla sti te ra do ve; to mi
po ma že da ne raz vi jam od go vo re na mno go broj na pi ta nja ko ja sam ob ra đi vao na drugim
me sti ma.
3 Vi de ti, na pri mer: Ali bert et all. 2007: 24. Ovu tvrd nju pro na la zi mo go to vo u
ve ći ni udž be ni ka, ra ču na ju ći tu i udž be ni ke ko je su pi sa li struč nja ci!
4 Na ro či to na Kon gre su ra di kal ne par ti je 1903. go di ne (v. Ber stain 1980: 51).
5 Na su prot Ži lu Fe ri ju, ko ji ju je sma trao neo p hod nom da bi se iz be gla „sve tov na
dr žav na re li gi ja” (na veo Ru del le 1966: 462).

D e f i ni s a nj e l a i c i t e t a
STUDIJE I OGLEDI
Da bi smo ozna či li sa stav ne ele men te la i ci te ta, mo že mo za po če ti od pr ve
nje go ve for mal ne de fi ni ci je ko ju je for mu li sao fi lo zof Fer di nan Bu i son
(1841–1932) 6 u Pe d a g o škom reč ni ku , od re đu ju ći škol ski la i ci tet. 7
Pre ma Bu i so nu, la i ci tet se uko re nju je u du go tra jan dru štve no-istorij
ski pro ces u ko jem su se „spo rim ve kov nim de lo va njem [...] po ste pe no
us po sta vlja le raz li či te funk ci je jav nog ži vo ta, me đu sob no se raz dva ja ju ći i
oslo ba đa ju ći te snog sta ra telj stva cr kve”. Upo re do su se, da kle, od vi ja la dva
po kre ta: po ste pe na di fe ren ci ja ci ja ra znih usta no va i od u mi ra nje ver ske
usta no ve kao sve o bu hvat ne usta no ve. Bu i son taj pro ces na zi va „se ku la riza
ci jom”. Od ta da je ovaj po jam po pri mio iz u zet no ši rok smi sao. Za pravo,
iz gle da da je ter min se ku la ri za ci ja bo lje sa ču va ti za dru go dru štve no
po lje: za so cio-kul tur no po lje. She mat ski, se ku la ri za ci ja mo že da se de fi niše
kao so cio-kul tur no uda lja va nje od re li gi je usled raz li či tih či ni la ca društve
ne di na mi ke, kao što su in du stri ja li za ci ja, ur ba ni za ci ja itd. Kad je reč o
so ci jal no-isto rij skom kon stru i sa nju la i ci te ta, bo lje je go vo ri ti o „la i ci za ci ji”
(Ba ubérot i Mi lot 2011). La i ci tet se uko re nju je u pro ces la i ci za ci je.
Bu i son u da ljem iz la ga nju do ka zu je da je do D e k l a ra c i j e o pra v i m a
čo v e ka iz 1789, sve šten stvo oču va lo „pra vo na me ša nje, nad zi ra nje, kon troli
sa nje ili ve to” u „za ko no dav noj, iz vr šnoj i sud skoj vla sti”, kao i u obla sti
„ce lo kup nog jav nog ži vo ta”. La i ci tet je, da kle, kod nje ga, la i ci za ci ja ko ja je
do sti gla od re đe ni prag. Po ku šao sam da na toj osno vi us po sta vim ide al notip
sku pe ri o di za ci ju 8 u ko joj ra za zna je mo tri pra ga la i ci za ci je 9 (Ba ubérot
2004, 2010a).
Bu i son, na po slet ku, sti že i do glav nih ka rak te ri sti ka la i ci te ta. On naj pre
opi su je dva svoj stva „la ič ke dr ža ve”: s jed ne stra ne, to je „dr ža va ko ja je ne utral
na u po gle du svih ve ro i spo ve sti”, a sa dru ge, ona je „ne za vi sna od uti ca ja
sve šten stva i oslo bo đe na je svih te o lo ških gle di šta”. Pre o sta le dve ka rak te risti
ke od no se se na gra đa ne: to su „jed na kost svih Fran cu za pred za ko nom”,
po sred stvom „ostva ri va nja svih gra đan skih pra va ubu du će utvr đe nih ne zavi
sno od ver ske pri pad no sti”, 10 kao i „slo bo da is po ve da nja svih ve ra”.
6 O Bu i so nu vi de ti na ro či to: Lo ef fel 2002.
7 Iz 1881, pre štam pa no 1883 (u me đu vre me nu je 28. mar ta 1882. go di ne iz glasan
Fe ri jev za kon). Su šti nu ovog tek sta la ko će mo pro na ći u Ga ut hi er i Ni co let 1987:
203–215.
8 Po zna to je da je ide al no-tip ski me tod Ve be rov izum.
9 Za Bu i so na, prag na ko jem la i ci za ci ja po sta je la i ci tet us po sta vi la je Fran cu ska
re vo lu ci ja. Kon stru i sa nje „mog” pr vog pra ga la i ci za ci je do da je pe riod Kon zu la ta i
po če tak Car stva, jer je to pe riod u ko jem je Na po leon Bo na par ta iz vr šio re cen tri ra nje
ko je je ne ke vi do ve Re vo lu ci je pro du ži lo, a ne ke traj no iz me ni lo (Bobérot 2010a: 25).
10 Bu i son da je pri mer „kon sti tu i sa nja gra đan ske dr ža ve i gra đan skog bra ka”.
185

treći program LETO–JESEN 2011.
186 Mi šlin Mi lo, ka nad ska so ci o lo ški nja ko ja je struč njak za la i ci zam 11 i ja,
pred la že mo da se la i ci zam de fi ni še kao ar ti ku li sa nje če ti ri osnov na princi
pa. Pr va dva prin ci pa od no se se na že lje ne ci lje ve: to su slo bo da sa ve sti
i jed na kost gra đa na, što će re ći od su stvo bi lo ka kve ver ske dis kri mi na ci je.
„Slo bo da sa ve sti i jed na kost sto je u ve o ma bli skoj ve zi jer će pr vi prin cip
bi ti po ti snut u sfe ru pri vat nog uko li ko joj onaj dru gi ne bu de dao čvr ste
ga ran ci je da će slo bo da jav nog iz no še nja uve re nja bi ti jed na ka za sve.” Druga
dva prin ci pa – raz dva ja nje i ne u tral nost – je su sred stva za ostva ri va nje
ovih ci lje va: „Ka ko je vre me od mi ca lo, raz dva ja nje po li tič ke i re li gij ske sfere
i ne u tral nost dr ža ve, tj. ne pri stra snost vla sti u po gle du is po lja va nja raz liči
tih uve re nja ša ro li kih gru pa gra đan skog dru štva, po ste pe no su se raz matra
li kao neo p hod na sred stva za us po sta vlja nje po ret ka slo bo de” (Ba ubérot
i Mi lot 2011: 77).
La i ci tet mo ra da bu de u po lo ža ju u ko jem su ovi prin ci pi uskla đe ni.
Ni šta u ovoj obla sti ni je oči gled no, i upra vo za to la i ci tet uvek pred sta vlja
po li tič ki i dru štve ni ulog po je di na ca i gru pa ko ji na sto je da fa vo ri zu ju je dan
od ovih prin ci pa ili da ih pro tu ma če na svoj na čin. S dru ge stra ne, la i ci tet
ni kad ni je oko štao. On se kon kre ti zu je na raz li či te na či ne u za vi sno sti od
raz li či tih epo ha, pod ruč ja, ze ma lja. Bu i son se, re ci mo, ba vio la i ci te tom pre
ne go što je ozva ni če no raz dva ja nje cr ka va i dr ža ve u Fran cu skoj 12 ( p o z n a to
je da će se to de si ti tek 1905. go di ne). Em pi rij ski po sma tra no, la i ci tet u Bu iso
no vo vre me raz li ku je se od la i ci te ta po sle 1905.
L a i c i te t i l a i c i t e t i
Ali, to ne spre ča va ovog fi lo zo fa da tvr di ka ko je „fran cu sko dru štvo” po stalo
„naj la ič ki je u Evro pi”. Pri me ću je mo da Bu i so no vo shva ta nje la i ci zma ni je
esen ci ja li stič ko: pre ma nje go vom mi šlje nju, ne ka ze mlja mo že bi ti vi še ili
ma nje la ič ka. I ma da Fran cu skoj do de lju je (me ta fo rič ki re če no) evrop sko
od li ko va nje za la i ci tet, on joj, ipak, us kra ću je ta kvo pri zna nje kad je reč o
ce lom sve tu. Dru ge ze mlje, iz van Evro pe, mo gu bi ti „la ič ki je”. I po red to ga
što je nje go vo iz la ga nje im pli cit no, on naj ve ro vat ni je mi sli na Sje di nje ne
Ame rič ke Dr ža ve 13 i na Mek si ko, 14 ze mlje u ko ji ma je for mal no raz dva ja-
11 Za nje ne ra do ve o la i ci te tu CNRS joj je do de lio pri zna nje Prix Do gan.
12 Za to Bu i son po mi nje ide ju raz dva ja nja (dr ža va „ne za vi sna od uti ca ja sve štenstva,
oslo bo đe na svih te o lo ških gle di šta”) ne ko ri ste ći, ipak, sa mu tu reč.
13 Pod se ti mo da je Bu i son pred sta vljao Fran cu sku na Svet skoj iz lo žbi u Fi la-
delfiji.
14 Go di ne 1881, Mi ni star stvo ino stra nih po slo va Fran cu ske za tra ži lo je od meksič
kog am ba sa do ra u Pa ri zu da mu po ša lje tek sto ve mek sič kog za ko na ko ji se od no se
na raz dva ja nje cr kve i dr ža ve. Svo ju mol bu prav da lo je ti me što su Fran cu zi „za di vlje ni
ču de snim re zul ta ti ma tog za ko no dav stva” (na veo Meyer 1990: 965).

STUDIJE I OGLEDI
nje ra ni je spro ve de no. Bi lo ka ko bi lo, ja sno je da za nje ga la i ci zam ni ka ko
ni je „fran cu ski iz u ze tak”. Uosta lom, on pi še: „fran cu sko za ko no dav stvo iz
1882. jed no je od onih [po dvu kao Ž. B.] ko ja po se du ju [...] naj pot pu ni je
u s t a n o v lj e n l a i č k i p o re d a k .”
Eks pli cit ni je raz ma tra nje ovog pi ta nja pro na la zi mo 1905. go di ne, kod
Ari sti da Bri ja na, Iz ve sti o ca pri par la men tar noj ko mi si ji za du že noj za iz radu
za ko na o raz dva ja nju cr ka va od dr ža ve. On ce lo po gla vlje svog iz ve šta ja
(ko je je, za ču do, iz o sta vlje no u pre štam pa nom iz da nju 2005. go di ne) po sveću
je „stra nim za ko no dav stvi ma”. Ari stid Bri jan svr sta va raz li či te ze mlje u
tri ti pa: pr vom ti pu pri pa da ju one ze mlje u ko ji ma još po sto ji „dr žav na
re li gi ja” (Špa ni ja, Grč ka, Ru si ja, Šved ska...); dru gom pri pa da ju one u ko jima
je uve den „po lu-la i ci tet” 15 (Ne mač ka, Austri ja, Bel gi ja, Ekva dor, Francu
ska pre za ko na iz 1905, Ita li ja, Ho lan di ja); i naj zad, tre ći tip ob u hva ta
ze mlje ko je su u re ži mu „pot pu nog la i ci te ta” 16 (Bra zil, Ka na da 17, Sje di nje ne
Ame rič ke Dr ža ve, Mek si ko...).
Za Bri ja na, Mek si ko pred sta vlja naj do vr še ni ji mo del la i ci te ta: „Meksi
ko po se du je”, pi še on, „naj pot pu ni je i naj sklad ni je la ič ko za ko no dav stvo
ko je je do sa da stu pi lo na sna gu [...]; u nje mu za i sta vla da ver ski mir.” Ta mo
je ka to lič ka cr kva osta la sna žna i ni je „ose ti la štet ne po sle di ce od prav nog,
pri lič no stro gog, ali ne na sil nog po ret ka u ko jem se na šla”. Bri ja na je na ro čito
in spi ri sa lo de lo Pjer-Žor ža la Še nea iz 1904, o raz dva ja nju u Bel gi ji, Sjedi
nje nim Ame rič kim Dr ža va ma i Mek si ku, ko je se naj po hval ni je iz ra ža va o
mek sič kom mo de lu. Pred stav ni ci la i ci te ta, kao što su Kle man so i slo bod ni
zi da ri, ta ko đe će „u mek sič kom ’mo de lu’ [pronaći] pri mer za Fran cu sku
re pu bli ku” (Scot 2005: 321).
Re pu bli kan ci Tre će re pu bli ke ni su, da kle, raz ma tra li la i ci tet kao „francu
sku po seb nost”. Oni se ni su ustru ča va li da se ugle da ju na ino stra ne prime
re i po zajm lju ju re še nja od dru gih ze ma lja. Kon stru i sa nje la i ci te ta u
Fran cu skoj mo gu će je pro u ča va ti po čev ši od ak tu el ne isto ri o graf ske perspek
ti ve, od ta ko zva nih kul tur nih tran sfe ra. Ona nam po ka zu je da je kruže
nje ide ja i pred sta va me đu na ci ja ma do pri ne lo dru štve nim pro me na ma.
Ta ko đe i re la ti vi zu je ide ju sta bil no sti na ci o nal nih kul tur nih iden ti te ta i
omo gu ća va di ja lek tič ku op ti ku: kul tur ni tran sfe ri „ni kad ni su pa siv ne imi-
15 „One pro kla mu ju” pi še Bri jan, „prin ci pe slo bo de sa ve sti i slo bo de ve ro i spo vesti,
ali po je di ne re li gi je ipak sma tra ju za jav ne usta no ve ko je pri zna ju, šti te i sub ven cio
ni ra ju”. To od go va ra pr vom pra gu la i ci za ci je (v. Ba ubérot 2010/b: 42–44, Ba ubérot i
Mi lot 2011: 210–221).
16 „Dr ža va je u tom slu ča ju za i sta ne u tral na i la ič ka; pri zna ti su jed na kost i slo boda
ve ro i spo ve sti; cr kve su raz dvo je ne od dr ža ve”, pre ci zi ra Bri jan. To od go va ra dru gom
pra gu la i ci za ci je (v. Ba ubérot 2010b: 58–62, Ba ubérot i Mi lot 2010: 222–235).
17 Bri jan pro ce nju je da stvar no raz dva ja nje po sto ji u Ka na di. Ovu per spek ti vu
raz vi ja la je Mi lo (Mi lot 2002, 2004).
187

treći program LETO–JESEN 2011.
188 ta ci je [...] na dah nu će ni je ko pi ja, ne go iz u me va nje, no vo sre đi va nje gra đe
ko ja je za jed nič ka svim stra na ma” (Gu er ra 2002: 191).
Ku l t ur ni t ran s f e r i i f ran c u ski l a i c i t e t
Is po sta vlja se da je ova per spek ti va plo do no sna za ana li zu stva ra nja la ičkog
mo ra la, do brim de lom pro is te klog iz Kan to vog de la, ko jim se vi še ili
ma nje ba vio Re nu vi je. Ne ću se do ti ca ti ove te me, po što is crp ni ja oba vešte
nja mo že mo pro na ći kod struč nja ka za Re nu vi jea, Ma ri-Klod Ble, či je
de lo na vo di mo u bi bli o graf skim po da ci ma. Pod se ti ću sa mo da je Fe ri,
od mah na kon stu pa nja u Mi ni star stvo jav nog obra zo va nja, raz vi jao kontak
te iz me đu Fran cu ske i ino stran stva, ohra bru ju ći po slan stva, is tra ži vač ka
pu to va nja, sla nje de le ga ci ja na svet ske iz lo žbe i kon gre se. Od go va ra ju ći na
pi ta nje ka ko raz li či te dr ža ve ko je su uve le oba ve zno obra zo va nje obez beđu
ju po što va nje slo bo de ve ro i spo ve sti, Fe ri je na pra vio do si jee o si tu a ciji
u sva koj od njih. U par la men tar nim di sku si ja ma, on će se po zi va ti na
en gle ske de ba te po vo dom „Fo ste ro vog za ko na o obra zo va nju” (For ster Act)
i ob ja šnja va ti za što Fran cu ska, s ve ćin skim ka to lič kim sta nov ni štvom, ne
mo že da osta ne pri kon fe si o nal noj ne u tral no sti (po put ze ma lja s ve ćin skim
pro te stant skim sta nov ni štvom), već mo ra da uve de ver sku ne u tral nost u
dr žav ne ško le (Ba ubérot 1997: 55–59).
Sa mo raz dva ja nje cr ka va od dr ža ve ob u hva ta je dan vid „kul tur nog
tran sfe ra” ko ji ne sme da osta ne iz van pro mi šlja nja. Sva ka ko, ras ki da ju ći
s dvo smi sle no šću Kon kor da ta (ka to li ci zam – re li gi ja „ve ći ne Fran cu za”),
okon ča va ju ći re žim „pri zna tih ve ro i spo ve sti”, za kon iz 1905. go di ne, obe leža
va kraj Fran cu ske kao „ka to lič ke na ci je” 18 i po ka zu je da na ci o nal ni identi
tet ne sa dr ži ver sku di men zi ju. Da bi se pred u pre di le re vi zi o ni stič ke perspek
ti ve, tre ba pod se ti ti da je Član 2, ko jim se uka zu je da „Re pu bli ka ne
pri zna je, ne pla ća, ni ti sub ven ci o ni še ni jed nu ver sku za jed ni cu”, iz jed na čen
sa Čla nom 1, ko jim se pre ci zi ra da „Re pu bli ka osi gu ra va slo bo du sa ve sti”
i „ g a r an tu j e s l o b o d n o o b a v lj a nj e ve r s k i h o b re d a”. 19 Oba čla na či ne „Pr vi
na slov”, na zvan „Prin ci pi”. Ali upra vo ova rav no te ža iz me đu „ne pri zna vanja”
i ga ran to va nja slo bo de ve ro i spo ve sti na gla ša va raz li ku iz me đu raz dva-
18 Ba rem na sin hro nij skom ni vou, po što, su prot no Re vo lu ci ji, ne ma ni go vo ra o
pro me ni ka len da ra, na ro či to po sle od ba ci va nja amand ma na ko ji ve li kom ve ći nom glaso
va (466 pro tiv 60) la i ci zu je ne rad ne da ne.
19 Uosta lom, ni je dan od ova dva čla na ne ma ap so lut nu vred nost: član 2 pred vi đa
iz u ze tak od pra vi la ne sub ven ci o ni sa nja ver skih za jed ni ca, da bi se bo lje obez be dio
prin cip de fi ni san u čla nu 1 („slu žbe mi lo sr đa”, ko je su „za mi šlje ne da osi gu ra ju slobod
no oba vlja nje ver skih ob re da u jav nim usta no va ma”); član 1 na go ve šta va da za kon
u na stav ku pred vi đa „je di no re strik ci je” prin ci pa slo bo de „u in te re su jav nog re da i
mi ra”.

STUDIJE I OGLEDI
ja nja cr ka va i dr ža ve iz 1905, od raz dva ja nja iz 1795. go di ne. To je svo jevre
me no već pri me tio ve li ki isto ri čar Al ber Ma tje (1928), usta no viv ši da za
vre me Re vo lu ci je, ni je bi lo „me sta za ne u tral nu i la ič ku dr ža vu ka kvom je
da nas za mi šlja mo” (Mat hi ez 2005: 23).
Do no še njem za ko na o raz dva ja nju cr ka va i dr ža ve, Tre ća re pu bli ka
do vr ša va de lo Re vo lu ci je i ostva ru je sve ono u če mu je Pr va re pu bli ka
oma nu la, ne uspe va ju ći da raz lu či po li tič ku sfe ru od re li gij ske. Na osnovu
ana li ze iz ra de za ko na, de ba ta, pri hva će nih ili od bi je nih amand ma na
(Ba ubérot 2006: 143–194), uvi đa mo da su usvo je ne ured be bi va le sve
li be ral ni je. Uka ži mo na ro či to na do bro tvor ne or ga ni za ci je, na li be rali
za ci ju pro ce si ja, na od bi ja nje da se za bra ni no še nje man ti je na jav nim
me sti ma, na bes plat ni pre nos ver skih zda nja u sta tus jav ne svo ji ne. So cija
li sta Mo ris Alar, po bor nik ono ga što na zi va „raz dva ja nje sa gla sno starom
re pu bli kan skom pro gra mu”, s gor či nom za klju ču je da za spro vo đenje
an ti kle ri kal nog raz dva ja nja „ne po sto ji ve ći na”, po što su svi nje go vi
a m a n d m a n i o d b i j e n i .
Glav ni pri go vor ka to lič ke cr kve na na crt za ko na od no sio se na Član
4, ko ji je ver ska zda nja sta vljao na ras po la ga nje udru že nji ma sa sta vljenim
uglav nom od „la i ka”, či me se pre ne bre ga va la cr kve na or ga ni za ci ja
(„mo nar hi stič ka”, ka ko se ta da go vo ri lo). No va ver zi ja za ko na pre ci zi ra da
će ova do bra bi ti do de lje na udru že nji ma ko ja će se „po vi no va ti op štim pravi
li ma ver skog ob re da i obez be di ti nje go vo ne sme ta no od vi ja nje”. 20 For mula
ci ja ovog ar gu men ta bi la je pro na đe na u za ko no dav stvi ma SAD i Škot ske
(Lar kin 1974: 175, 275), u ko ji ma se vo di lo ra ču na o spe ci fič no sti sva ke
cr kve, shod no lo gi ci u ko joj su po sred nič ke gru pe le gi tim ni i sa stav ni de lovi
gra đan skog dru štva ko je i sa mo po se du je sna žnu le gi tim nost u od no su
na dr ža vu.
Ova an glo sak son ska po zaj mi ca na i šla je na oštra pro ti vlje nja. Ras prava
me đu la i ci ma ras plam sa će du ho ve i Bri jan će mo ra ti da uzme u ob zir
iz u zet ke „ko ji vo de ra ču na o svim či nje nič nim okol no sti ma” (Član 8). Ali
ovaj re la tiv ni ustu pak ne po ni šta va pro ti vlje nje ra di kal nih li de ra, Bu i sona
(pred sed nik par la men tar ne ko mi si je) i Kle man soa. 21 Oni sma tra ju da
se za kon su vi še uda lja va od re pu bli kan ske fran cu ske tra di ci je, u ko joj je
k o l e k t i v n a s l o b o d a pro du ž e t a k i n d i v i du a l n e s l o b o d e . S o c i j a l i s t i b l i s k i
sin di ka li zmu – Bri jan, Žo res i Pre san se – po ve zu ju se s kul tu rom u ko joj
ko lek tiv na slo bo da mo že da tvo ri di men zi ju in di vi du al ne slo bo de, na ro či to
20 To jest, tre ba lo je da ka to lič ka cr kva po štu je auto ri tet bi sku pa i pa pe dok su
„ka to li ci re pu bli kan ci” pri želj ki va li raz dva ja nje da bi mo gli da se oslo bo de ovih autorite
ta.
21 V. nje gov go vor u Se na tu ko ji je po no vljen u: Bru ley 2004: 357–359, pod na slovom
(ko ji re zi mi ra in ter ven ci ju): „Član 4 pre pu šta sve ka to li ke u Fran cu skoj auto ri te tu
R i m a”.
189

treći program LETO–JESEN 2011.
190 u dru štve nim bor ba ma. No vi na je u to me što se ova op ti ka pri me nju je na
s l o b o du i s p o ve d a nj a ve re. 22
Džon Lok, „otac” za ko na iz 1905. go di ne
Ni je, da kle, neo bič no što u svo joj sin te zi o „jed nom ve ku la i ci te ta” Dr žavni
sa vet (Con seil d’Etat 2004: 393) po re klo la i ci te ta mno go vi še vi di u de lu
Džo na Lo ka ne go u de lu fran cu skih pro sve ti te lja. To je i mi šlje nje prav ni ce
Iz a bel Aži je-Ka ban, ko ja sma tra da je „Lo kov mo del [...] pot pu no ostva ren
u za ko nu o raz dva ja nju iz 1905. go di ne”. Re vo lu ci ja, ob ja šnja va ona, osci li ra
iz me đu la i ci zu ju ćih me ra, kao što su pro gla ša va nje slo bo de ve ro i spo ve sti,
od u zi ma nje gra đan skog sta tu sa sve šten stvu, uki da nje pla ta kon sti tu tiv nom
sve šten stvu i „uvo đe nja gra đan ske re li gi je na dah nu te ru so ov skim ide ja ma,
osna že ne pod vla dom Ko mi te ta jav nog spa sa ak tiv nom po li ti kom de hri stija
ni za ci je” (Agi er-Ca ba nes 2007: 134).
Me đu tim, upra vo su Ru so o va gra đan ska re li gi ja i „ja ko bin ski tre nu tak
Re vo lu ci je” pro že li „skup za jed nič kih pred sta va”, istih onih ko je se „da nas,
na uop šte ni ji na čin, po ve zu ju sa sa mom ide jom la i ci te ta”. Ali, la i ci tet iz
1905. „uda lja va se od pro pi sa ne ulo ge dr ža ve i za ko na upi sa nog u kon tinu
i tet Sta rog re ži ma i Re vo lu ci je”, na šta uka zu je To kvil. Bli zak li be ral nom
tre nut ku Re vo lu ci je ko ja je pro kla mo va la Pra va čo ve ka, la i ci tet eman ci pu je
re li gij sku či nje ni cu od sta ra telj stva dr ža ve, pre po zna ju ći nje nu spe ci fič nost”.
Nje gov „otac” je „En glez i li be ral”: „za raz li ku od Vol te ra [u stva ri], Lok se
ne ogra ni ča va na to da od su ve re na zah te va prak ti ko va nje to le ran ci je, već
[...] uspe va da for mu li še jed no od naj ra di kal ni jih re še nja, uz dr ža va nje dr žave
od sva ke in ter ven ci je u do me nu ve re” (Agi er-Ca ban nes 2007: 136).
Bi lo bi, sva ka ko, ne is prav no da za kon iz 1905. do vo di mo u ve zu is ključi
vo sa Lo ko vim uti ca jem. Ovaj za kon do pu nja va li be ral ne za ko ne iz glasa
ne na po čet ku Tre će re pu bli ke, za ko ne o slo bo di jav nog oku plja nja, o
slo bo di go vo ra i štam pe, o sin di kal noj slo bo di. Pr vi deo za ko na o slo bo di
udru ži va nja iz 1901. upi su je se u istu per spek ti vu, onu ko ja gra di prav ne
osno ve raz vo ja gra đan skog dru štva. Me đu tim, čak i ako su efek ti usvo jenih
za ko na bi li raz li či ti (v. Ba ubérot i Mi lot 2011: 262–265), o gra đan skom
dru štvu se „ni je mi sli lo [u Fran cu skoj] kao o nje go voj ra zli ci spram dr ža ve,
već kao o nje go vom ras ki du s re li gij skim sve tom” (Ro san val lon 2004: 326).
To je uve lo struk tu ral nu raz li ku iz me đu udru že nja i kon gre ga ci je i an tikon
gre ga ci o ni stič ku bor bu, što je pred met pro u ča va nja mno štva ra do va
22 Pa pa od bi ja da pri hva ti ovaj za kon iz 1905, što do vo di do ne kih pa ra dok sa.
Ta ko je u Sen–le–Fre se nu i Tor si ju (Pa de Ka le) je dan sve šte nik osno vao ver sko udruže
nje u skla du s no vim za ko nom. Bi skup ga je opo zvao i od re dio dru gog sve šte ni ka,
ko ji pak ni je osno vao ver sko udru že nje. Dr žav ni sa vet je obe cr kve do de lio tom no vom
sve šte ni ku (Séve net 2005: 230).

STUDIJE I OGLEDI
no vi jeg da tu ma (La lo u et te i Mac he lon 2002; Sor rel 2003; Ca ba nel i Du rand
2005). Mo ral ni po re dak, 16. maj, Draj fu so va afe ra, u ve li koj me ri ob ja šnjava
ju tu bor bu. Lo gi ka za ko na iz 1905. pod ra zu me va da je ta kva per spek ti va
pre va zi đe na i da je re li gi ja uklju če na u gra đan sko dru štvo. 23
Na sl e đ e ni l a i c i t e t v e r s u s g ra đ an sk a re li g i j a
U stva ri, re pu bli kan ska po li ti ka la i ci za ci je zdru žu je ras kid i pri la go đa va nje.
Ras kid – da bi se ostva ri va la po li tič ka vlast, pri la go đa va nje – da bi se uveo
sta bi lan po re dak. Osim ču ve nog P i sma g o sp o di nu u č i te lju (27. no vem bar
1883), 24 po me nu će mo i ma nje po zna to, ali pod jed na ko va žno, cir ku lar no
pi smo od 2. no vem bra 1882, ko je ja sno de fi ni še po li tič ki cilj. Nji me se ob uzda
va že sti na onih ko ji že le da po ski da ju sva ras pe ća iz uči o ni ca i ti me
obe le že pr vi po la zak u dr žav nu sve tov nu ško lu. Ukla nja nje ver skih obe ležja
mo ra vo di ti ra ču na o „že lja ma sta nov ni štva”. Na pre fek ti ma je da to proce
ne, „od slu ča ja do slu ča ja”. Ovo pi smo po tvr đu je da za kon od 28. mar ta
1882, ko ji la i ci zu je dr žav nu ško lu, „ni je bor be ni za kon”. Na pro tiv, reč je
o jed nom od „onih ve li kih or gan skih za ko na pred o dre đe nih da za ži ve sa
ze mljom i nje nim obi ča ji ma, da po sta nu deo nje ne ba šti ne”.
I ov de se ta ko đe uda lja va mo od gra đan ske re li gi je (di xit Ru so) či je dogme
(= ide je, vred no sti ko je bes po go vor no mo ra ju bi ti pri hva će ne) na sto je
da po li ti ku, ko ja vi še ne mo že da se po zi va na „bo žan sko pra vo”, po no vo
po sta ve u nad re đe ni po lo žaj u ko jem kul tur ni si stem ve ro va nja i ob re da na
ne ki na čin za di re svu da. Ali da li ta sve pro ži ma ju ća sa kra li za ci ja ob u hva ta
ce lu po li tič ku za jed ni cu? Bi lo je i po nov nih po ku ša ja us po sta vlja nja re publi
kan ske gra đan ske re li gi je (cf. Ihl 1996, Ba ubérot 2004). Me đu tim, ovi
su po ku ša ji ras plam sa li „su kob dve Fran cu ske” (Po u lat 1987), po što je za
raz li ku od ame rič ke gra đan ske re li gi je (Bel lah 1980), gra đan ska re li gi ja u
Fran cu skoj nu žno sa dr ža va la an ti ka to lič ku di men zi ju. Da bi la i ci tet po stao
deo na sle đa, tre ba lo je raz re ši ti ovaj su kob i to uklju či va njem što ve ćeg broja
ka to li ka u nje ga, po sred stvom raz li či tih ako mo da ci ja. Re pu bli kan ci ovaj
cilj po sti žu po ste pe no. 25
Ozna či mo ukrat ko glav ne cr te smi ri va nja su ko ba. Upr kos ne pri hvata
nju pa pe da pri zna za kon o raz dva ja nju i kri zi in ven ta ra 26, za hva lju ju ći
23 Ro zan va lon se dr ži tog an ti kon gre ga ci o ni stič kog aspek ta kad ho će da de fi ni še
„fran cu sko vi đe nje la i ci te ta” (Ro san val lon 2004: 323). On ni je je di ni: bez sum nje, to je
do mi nant no gle di šte. Za to ovaj do pri nos ne in si sti ra na tom aspek tu (ko ji mu je
po znat), već na aspek ti ma ko ji su osta li van pro mi šlja nja.
24 Ono je če sto na vo đe no. Pro na ći će mo ga kod Ga ja ra (Ga il lard 1989: 459–466).
25 Na rav no, ne na li ne a ran na čin (cf. krat ko oži vlja va nje su ko ba pod Kar te lom
le vi ča ra).
26 Na nji ho vu „po kaj nič ku” di men zi ju uka zao je Gre vi (Grévy 2005: 185–208).
191

treći program LETO–JESEN 2011.
192 tri ma za ko ni ma ko ji do pu nju ju za kon iz 1905. go di ne, raz dva ja nje po prima
mir ni ji tok od 1908. go di ne. An ti kon gre ga ci o ni stič ke me re su uki nu te
1914. go di ne. Po stig nut je spo ra zum iz me đu Pa ri za i Sve te sto li ce 1923–
1924, ko ji omo gu ća va stva ra nje „bi sku pi ja” (Po u lat 2007). Pa pa osu đu je list
Ac ti on f ran ca i s e i nje gov po li tič ki ka to li ci zam (1926). Iako re žim iz Vi ši ja
ne ki ma iz gle da kao „re vanš” za Tre ću re pu bli ku, on uglav nom ču va la ič ke
za ko ne (cf. Mayeur 1997: 161–176). Ustav Če tvr te re pu bli ke iz 1946, zvanič
no pro gla ša va da je „Fran cu ska la ič ka re pu bli ka” upra vo u vre me za jednič
ke vla da vi ne le vi ce i MRP (de mo krat sko-hri šćan ska par ti ja). 27 Sve tov n i
ka rak ter Fran cu ske re pu bli ke bi će upi san i u Ustav Pe te re pu bli ke 1958.
go d i n e. 28
Da li je la i ci tet sa mim tim po sti gao kon sen zus? Zna mo da ni je. Iako
uvod ni deo usta va iz 1946. i 1958. go di ne po tvr đu je da je „or ga ni zo va nje
bes plat ne i la ič ke jav ne na sta ve na svim stup nje vi ma du žnost dr ža ve”, pi tanje
dr žav nih sub ven ci ja ko je se do de lju ju pri vat noj na sta vi, naj če šće konfe
s i o n a l n oj 29, du go osta je spor no. U ši rem obi mu, sve do 1984, 30d r u št ve n a
upo tre ba ter mi na la i ci tet bi la je fo ku si ra na na taj aspekt. Me đu tim, pod vlašću
de sni ce, a za hva lju ju ći po dr šci le vi ce, bi li su usvo je ni la i ci zu ju ći za ko ni
u do me nu obi ča ja: za kon ko ji do zvo lja va kon tra cep ci ju (1967) i pre sve ga
abor tus, isto vre me no pred vi đa i „pri go vor sa ve sti” za me di cin sko oso blje
(1975). 31 Vra ća ju ći se na vlast, le vi ca for mi ra Na c i o nal ni kon sul ta tiv ni eti č ki
s a v et 1983. go di ne, za du žen za bi o e tič ka pi ta nja. U nje go vim re do vi ma su
pred stav ni ci „glav nih du hov nih i fi lo zof skih po ro di ca”, što nas iz no va upozo
ra va da su re li gi je deo gra đan skog dru štva.
Mo gu će je, da kle, bra ni ti te zu da je po sto ja la plod na na pe tost iz me đu
la i ci te ta i re pu bli ke, „re pu bli kan ske ide je”, da pre u zme mo Ni ko le ov iz raz
(1982). To mo žda ob ja šnja va za što je on pra vio to li ko alu zi ja na nji ho vu
uza jam nu spre gu. Im pli cit no, po jam la i ci te ta ko ji se na zi re u nje go vim
ana li za ma sna žno ga po ve zu je s gra đan skom re li gi jom (cf. Ba ubérot 2004:
27 Ova kon sti tu a li za ci ja la i ci te ta olak ša na je de kla ra ci jom fran cu ske biskupije, od
13. no vem bra 1945. ko jom se pri hva ta „dr žav ni la i ci tet” (ce lo kup ni tekst pro na la zi mo
u: Og ni er 1994: 272–275).
28 Ali la i ci tet ne će bi ti de fi ni san, mo žda za to što se ni Fe ri jev za kon iz 1882, ni
za kon o raz dva ja nju iz 1905, ne pri me nju ju u Al zas-Mo ze lu i što u pre ko mor skim
ze mlja ma po sto je raz li či ti re ži mi ver skih ob re da.
29 Za kon Ma ri i Ba ran že iz 1951. go di ne, a za tim, na ro či to, De bre ov za kon (la loi
de Débré), ko ji omo gu ća va za sni va nje pri vat ne na sta ve na osno vu ugo vo ra s dr ža vom
1959. go di ne.
30 Ne u speh za ko na Sal va ri (loi Sal vary) ko ji je pro du žio tra ja nje za ko na De bre.
31 Par la men tar ne de ba te bi le su, na rav no, ve o ma ži ve, ali se ka to lič ka cr kva ni je
otvo re no us pro ti vi la ovom za ko nu. Ona je za i sta sa ovim pra vom do bi la zna čaj no obešte
će nje (v. De lan noy 2005: 306–368).

STUDIJE I OGLEDI
75–78, 83–85, 168–170). Me đu tim, u Fran cu skoj se od 1989. raz vi ja je dan
no vi la i ci tet, 32 po sve mu su de ći ve o ma raz li čit od isto rij skog la i ci te ta, ma da
s njim ne pre ki da u pot pu no sti. Na ideal-tip ski na čin, ra zi la že nja iz me đu
ak tu el nog la i ci te ta i isto rij skog la i ci te ta u Fran cu skoj svo de se na se dam
ta ča ka či je će krat ko po mi nja nje 33 bi ti za klju čak ovog ra da.
Od 1989, je dan no vi la i ci tet
Pr vo, ova se dva la i ci te ta ne te me lje na istom isto ri ci zmu. No vi la i ci tet se
ma nje uko re nju je u po li tič ko-re li gij ske su ko be pro is te kle iz ver skih ra tova
i Re vo lu ci je, a vi še u ko lo ni ja li stič ku isto ri ju u ko joj je Re pu bli ka bi la i
Im pe ri ja (ko lo ni jal na), ko ja ni je funk ci o ni sa la pre ma istim pra vi li ma: ta ko
su „Fran cu zi mu sli ma ni” iz Al ži ra du go bi li „po da ni ci” sa „oso be nim statu
som” po ko jem su se raz li ko va li od Evro plja na ili Je vre ja iz Al ži ra.
Dru go, ovaj no vi la i ci tet ne pro is ho di iz iste ge o po li ti ke. On vi še ni je
ve zan za su kob dve Fran cu ske, već za te šku me đu na rod nu si tu a ci ju i za
stra ho ve ko ji iz to ga pro is ti ču: strah od „an glo-sak son ske” glo ba li za ci je, od
mi gra tor nih ta la sa, od ra di kal nog tran sna ci o nal nog isla mi zma. Ipak, pa radok
sal no je, ali i zna čaj no, da upr kos to me što se isto rij ski la i ci tet po zi vao
na stra ne pri me re, od 1989. go di ne po je din ci ra do is ti ču da je la i ci tet „francu
ski iz u ze tak”, bez ob zi ra što se pro mi šlja nja i stu di je o la i ci zmu raz vi ja ju
na me đu na rod nom ni vou (Ba ubérot i Mi lot 2011).
Tre će, pro me ni lo se i dru štve no kon stru i sa nje pred sta va o la i ci te tu.
Isto rij ski la i ci tet je pr ven stve no od go va rao po li tič kim raz mi ri ca ma, parla
men tar nim de ba ta ma po vo dom na cr ta za ko na, ma da se, ma lo po ma lo,
na slu ći vao od re đe ni uti caj štam pe. No vi la i ci tet se naj pre fo ku si ra na „afere”
kon stru i sa ne na me dij ski na čin (Téva nian 2005, Del tom be 2007). Po liti
ča ri in ter ve ni šu tek na knad no i mo ra ju da se po sta ve u od no su na do minant
nu me dij sku pred sta vu o la i ci te tu.
Če tvr to, dru štve ne i po li tič ke sna ge vi še ni su iste. La i ci tet je, du go ročno,
či nio te melj ni ele ment po li tič kog iden ti te ta le vi ce, po što je čak i kad je
de sni ca pri hva ta la nje go vu su šti nu odr ža va nje „škol ske sva đe” i da lje obe leža
va lo la i ci tet i nje go ve mi li tant ne le ve or ga ni za ci je. U ovom tre nut ku vi še
ne po sto ji za jed nič ka vi zi ja la i ci te ta ko ja bi mo gla da struk tu ri še iden ti tet
le vi ce. Za uz vrat, ve li ki deo de sni ce, čak i eks trem ne de sni ce, sve vi še preu
zi ma te mu „od bra ne la i ci te ta”. Pre me šta nje je oba vlje no i po le mi ke ko je
op sta ju po sta ju tran sver zal ne.
32 O „za o kre tu iz 1989” i nje go vim po sle di ca ma vi de ti: Bobérot i Mi lot 2011:
290–306. Glo bal ni je. taj la i ci tet od go va ra tre ćem pra gu la i ci za ci je (Bobérot 2010b:
110–113, Ba ubérot i Mi lot 2011: 236–252).
33 S ob zi rom na ogra ni če nja ovog pri lo ga, pod ra zu me va se da či ta lac po zna je
em pi rij ske či nje ni ce.
193

treći program LETO–JESEN 2011.
194 Pe to, ulo zi su dru ga či ji, što (na ro či to) po ka zu je za kon iz 2004, ko ji se
od no si na za bra nu no še nja „uoč lji vih” re li gij skih obe lež ja, ko jim se in direkt
no fa vo ri zu ju pri vat ne ško le, bu du ći da se u nji ma ne pri me nju je.
Isto rij ski la i ci zam po be dio je „kle ri ka li zam” ve ćin ske i do mi nant ne re ligi
je ko ja se po ve za la sa an ti re pu bli kan skim po li tič kim re ži mi ma. Da nas je
glav ni ulog ne pri hva ta nje „ko mu ni ta ri zma”, ko ji se uglav nom raz ma tra kao
po li tič ki in stru ment pri ti ska eks trem nih ma njin skih gru pa. 34
Še sto, isto rij ski gle da no, do kle god se od re đe ni ka to li ci zam na lazio
na me ti kri ti ke, te žnja ka gra đan skoj re li gi ji bi la je u opre ci s tra ganjem
za „na sle đe nim la i ci te tom”. Ne ki vi do vi gra đan ske re li gi je da nas pak
mo gu na stu pa ti pod istim pa ro la ma s vi do vi ma na sle đe nog la i ci te ta. Sto ga
se po je din ci za la žu za ne ku vr stu iden ti tar nog ka to lič kog la i ci te ta ko ji se
po zi va na „vred no sti Re pu bli ke”, is ti ca ne bez in ter pre ta tiv nih ras pra va kad
je reč o isla mu. Is po sta vlja se, da kle, da se ovaj no vi la i ci tet ve što pri la go đava
ra znim okol no sti ma.
Naj zad, isto rij ski la i ci tet, u sva kom slu ča ju onaj iz 1905, 35 od no sio se
pr ven stve no na dr ža vu i stvo rio je „ne za pam će nu si tu a ci ju u isto ri ji Francu
ske”: „re pu bli kan sku sa hra nu sva kog ga li ka ni zma”, po re či ma Emi la
Pu laa, ko ji za klju ču je da ga „ni ka kvi pre ži ve li osta ci ne će vra ti ti u ži vot”
(Po u lat 2010: 259, 265). Ak tu el ni do mi nant ni la i ci tet pred gra đa ne po stavlja
no ve zah te ve, na me ću ći od re đe ni stu panj se ku la ri za ci je u ime la i ci te ta
i, ka ko nam se či ni, bar za sa da, blo ki ran je na ni vou dr ža ve (bi o e ti ka, brak
me đu pri pad ni ci ma istog po la...).
Ovaj no vi la i ci tet od go va ra no vim pro ble mi ma. Vre me će po ka za ti da
li će, kroz na pi pa va nja i na pe tost, naj zad bi ti iz mi šljen la i ci tet ko ji će od gova
ra ti iza zo vi ma XXI ve ka, ili će po zi va nje na la i ci tet omo gu ći ti po je din cima
da ma ski ra ju svo je ne pri hva ta nje jed ne, sva kim da nom sve vi še, mul tiku
l tu r n e Fr an c u s ke.
Literatura
S fran cu skog je zi ka pre ve la Su za na Bo jo vić
Agier-Cabanes, I. 2007. La laïcité, exception libérale dans le modèle français. Cosmopolitiques,
16: 133–143.
Alibert, M., Ch. Delpoux i S. Rode. 2007. Histoire géographie 1 res L-ES. Paris: Bordas.
34 To je glav ni raz log zbog ko jeg je de sni ci la god ni je da raz vi ja te mu „la i ci zma u
opa sno sti”, dok deo le vi ce raz ma tra „ko mu ni ta ri zam” pre vas hod no kao re zul tat jav nih
po li ti ka i sta vo va ko ji za po sle di cu ima ju dru štve nu ge to i za ci ju i dis kri mi na ci ju.
35 Te žnja ko ja stre mi (kao što na to sa ma uka zu je) ka „in te gral nom la i ci te tu” ni je
bi la bez po sle di ca, na ro či to ne po sred no po sle Draj fu so ve afe re, iz me đu 1899. i 1904,
ali za kon iz 1905. i sve što je iz nje ga pro is te klo, do veo je do li be ral ni je sud ske prak se.

STUDIJE I OGLEDI
Baubérot, J. 1997. La morale laïque contre l’ordre moral. Paris: Le Seuil.
– 2004. Laïcité 1905-2005, entre passion et raison. Paris: Le Seuil.
– 2006. L’intégrisme républicain contre la laïcité. La Tour d’Aigues: L’Aube.
– 2010a. Histoire de la laïcité en France. Paris: PUF (5 ème édit. refondue).
– 2010b. Les laïcités dans le monde. Paris: PUF (3 ème édit. mise à jour).
Baubérot, J., Milot, M. 2011. Laïcités sans frontières. Paris: Le Seuil (prevod: Ž. Bobero i M.
Milo, Laiciteti bez granica, Karpos, Loznica, 2011).
Bellah, R. 1980. „Religion and the Legitimation of the American Republic”, u: R. Bellah, Ph.
Hammond (ur.), Varieties of Civil religion. San Francisco: Harper & Row.
Berstein, S. 1980. Histoire du Parti radical, I: La recherche de l’âge d’or. Paris: Presses de la
FNSP.
Blais, M.-Cl. 2000. Au principe de la république, le cas renouvier. Paris: Gallimard.
Briand, A. 1905. La séparation des Eglises et de l’Etat: rapport à l’Assemblée Nationale au nom
de la Commission Parlementaire (réédit. Partielle, 2005). Paris: Assemblée nationale
(consultable sur le site internet de la Ligue de l’Enseignement: www.laicite-laligue.
org).
[Bruley, y.] 2004. 1905, la séparation des Eglises et de l’Etat. Les Textes fondateurs. Présentation
de Dominique de Villepin. Paris: Perrin.
Cabanel, P., Durand, D. (ur.) 2005. Le grand exil des congrégations religieuses françaises, 1901-
1914. Paris: Cerf.
Chesnais (la), P.-G. 1904. L’Eglise et les Etats. Trois exemples de séparation: Belgique – Etats-
Unis – Mexique. Paris: Pages Libres.
Conseil d’Etat. 2004. rapport public 2004. Paris: La Documentation française.
Delannoy, J.-P. 2005. Les religions au Parlement français du général de Gaulle (1958) à Valéry
Giscard d’Estaing (1975). Paris: Cerf.
Deltombe, Th. 2007. L’islam imaginaire: La construction médiatique de l’islamophobie en France
1975–2005. Paris: La Découverte.
Gaillard, J.-M. 1989. Jules Ferry. Paris: Fayard.
Gauthier, G., Nicolet Cl. 1987. La laïcité en mémoire. Paris: Edilig.
Grévy, J. 2005. Le cléricalisme? Voilà l’ennemi! Une guerre de religion en France. Paris: Armand
Colin.
Guerra, F.-X. 2002. „L’Euroamérique: constitution et perception d’un espace culturel commun”,
u: Matsuuara et all (ur.), Les civilisations dans le regard de l’autre, str. 183–192.
Paris: UNESCO.
Haut Conseil à l’Intégration. 2007. Charte de la laïcité dans les services publics et autres avis.
Paris: la Documentation française.
Ihl, O. 1996. La fête républicaine. Paris: Gallimard.
Lalouette, J., Machelon, J.-P. (ur.) 2002. 1901 Les congrégations hors la loi? Paris: Letouzey &
Ané.
Larkin, M. 1974. Church and State After the Dreyfus Affair. The Separation Issue of France.
London: The Macmillan Press (trad. Française: L’Eglise et l’Etat en France. 1905. La
crise de de la Séparation, Toulouse, 2004).
Loeffel, L. (prir.) 2002. Ferdinand Buisson Fondateur de la laïcité, militant de la paix. Amiens:
CRDP.
Mathiez, A. 2005. „La séparation des Eglises et de l’Etat a-t-elle existé réellement sous la
Révolution française?”, u: J.-M. Schiappa (prir.), 1905! La loi de séparation des Eglises et
de l’Etat, str. 15-24. Paris: Syllepse.
Mayeur, J.-M. 1997. La question laïque XIXe-XXe siècle. Paris: Fayard.
Meyer, J.-M. 1990. „L’Amérique latine”, u: J.-M. Mayeur et all (prir.), Histoire du christianisme.
Tome 12: Guerres mondiales et totalitarisme (1914–1958), str. 941–1022. Paris: Desclée-
Fayard.
195

treći program LETO–JESEN 2011.
196 Milot, M. 2002. Laïcité dans le nouveau monde: Le cas du Québec. Turnhout: Brepols.
Milot, M. 2004. „Séparation, neutralité et accommodements en Amérique du Nord”, u: J.
Baubérot, La laïcité à l’épreuve: religions et libertés dans le monde, str. 109–123. Paris:
Universalis.
Nicolet, Cl. 1982. L’idée républicaine en France (1789–1924): Essai d’histoire critique. Paris:
Gallimard.
Nora, P. 1984. Les lieux de mémoire, I: La république. Paris: Gallimard.
Ognier, P. et all. 1994. Histoire de la laïcité. Besançon: CRDP de Franche-Comté.
Poulat, E. 1987. Liberté, laïcité: La guerre des deux France et le principe de modernité. Paris:
Cujas.
– 2007. Les Diocésaines. république français, Eglise catholique: Loi de 1905 et associations cultuelles,
le dossier d’un litige et de sa solution (1903–2003). Paris: La Documentation
française.
Poulat, E. avec le concours de Gelbard, M. 2010. Scruter la loi de 1905. La république française
et la religion. Paris: Fayard.
Rosanvallon, P. 2004. Le modèle politique français. La société civile contre le jacobinisme de
1789 à nos jours. Paris: Le Seuil.
Rudelle, O. 1996. Jules Ferry, la république des citoyens, I. Paris: Imprimerie Nationale.
Sévenet, J. 2005. Les paroisses parisiennes devant la séparation des Eglises et de l’Etat 1901-1908.
Paris: Letouzey & Ané.
Scot, J.-P. 2005. „L’Etat chez lui et l’Eglise chez elle”: Comprendre la loi de 1905. Paris: Le Seuil.
Sorrel, Ch. 2003. La république contre les congrégations: Histoire d’une passion française. Paris:
Cerf.
Tévanian, P. 2005. Le voile médiatique. Paris: Raison d’Agir.

Treći program Radio Beograda
Broj 151–152, LETO–JESEN 2011
AUTOR: Радосављевић, Душко, 1963–
UDK: 342.2(497.113)
Pregledni članak
DUŠKO RADOSAVLJEVIĆ*
NEPODNOŠLJIVA LAKOĆA ODUSTAJANJA:
„USTAVNO ZLOPAĆENJE” VOJVODINE
OD 1988. DO DANAS 1
Vi še od dva de set go di na, Sr bi ja se na la zi u pro ce su tra ga nja za op ti mal nim ustavnim
re še nji ma ko ja bi uva ži la sve po tre be nje ne dr žav ne or ga ni za ci je, ali i či nje ni cu
nje ne objek tiv no vi še stru ke slo že no sti. S dru ge stra ne, Voj vo di na, ko ju ta ko đe od liku
je slo že nost, oče ku je da se ustav nim re še nji ma pri zna njen su bjek ti vi tet u okvi ru
Sr bi je – auto no mi ja, ko ja će ima ti zbilj ske pre ro ga ti ve ko ji omo gu ću ju taj sta tus.
Ovi pro ce si – „ustav na zlo pa će nja” – Sr bi je i Voj vo di ne, pred met su na še ana li ze,
ko ja za zi va da se ume sto sta nja z l o p a ć e nj a u Sr bi ji i Voj vo di ni us po sta vi Ustav kao
me ra har mo nič nog raz vo ja, kom pa ti bi lan sa evrop skim vred no sti ma i gra đan skim,
mul ti kul tur nim sa dr ža ji ma.
Ključ ne re či: Ustav, Sr bi ja, Voj vo di na, auto no mi ja, po kra ji na, de cen tra li za ci ja, zlopa
će nje.
Uvod
Ka da se u Voj vo di ni po me ne pi ta nje ustav nog (pre)us tr oj stva Re pu bli ke
Sr bi je, to isto vre me no zna či i po kre ta nje pi ta nja Voj vo di ne, tj. (re)de fini
sa nja nje nog po lo ža ja unu tar Re pu bli ke Sr bi je. Kre ni mo re dom – najvi
ši ste pen auto nom no sti Voj vo di na je ima la pre ma Usta vu SFRJ iz 1974.
* Fakultet za pravne i poslovne studije (Novi Sad), e-mail: dradosavljevic@
useens.net
1 Teze iz ovoga teksta prezentovane su 25. novembra 2010. godine u Beogradu,
gde su Institut društvenih nauka i Treći program Radio Beograda organizovali raspravu
„Karl Šmit u Srbiji i problem ustava”, povodom knjige Aleksandra Molnara Sunce
mita i dugačka senka Karla Šmita: Ustavno zlopaćenje Srbije u prvoj dekadi XXI veka.
197

treći program LETO–JESEN 2011.
198 g o d i n e . 2 Tim usta vom, čla nom 2, bi la je po tvr đe na dvoj na kon sti tu tiv nost
Voj vo di ne kao sa stav nog de la SR Sr bi je, ali i kon sti tu tiv nost u Ju go slo venskoj
fe de ra ci ji. De fi ni ci ja po kra ji ne bi la je go to vo iden tič na de fi ni ci ji re publ
i ke 3 ; raz li ka je bi la u to me što po kra ji na ni je bi la dr ža va, ali je u prak si
ima la sve neo p hod ne atri bu te za ostva re nje pu nog auto nom nog sta tu sa.
U po li tič koj prak si biv še dr ža ve SAP Voj vo di na je bi la, kao i SAP Ko sovo
i Me to hi ja, iz jed na če na sa re pu bli ka ma-čla ni ca ma Ju go slo ven ske po litič
ke za jed ni ce. Voj vo di na je ovaj sta tus uži va la do 1988. go di ne, ka da je
na ta la si ma po pu li zma u Sr bi ji 4 on pr vo bio re du ko van 5, a za tim, ustavnim
re še nji ma iz 1989. go di ne 6, sve den na ve o ma ni zak ni vo, da bi po tonjim
za ko ni ma i po li tič kim re še nji ma re ži ma Slo bo da na Mi lo še vi ća bio
sko ro pot pu no po ni šten u prak si. Ovi ak ti isto vre me no su is ka za li i po raz
ko mu ni stič ke ide je o pu noj auto no mi ji Voj vo di ne, za če te to kom Dru gog
svet skog ra ta, što ta ko đe po kre će od re đe na pi ta nja o ka rak te ru do ga đa ja
iz „an ti bi ro krat ske (jo gurt) re vo lu ci je”. Ove krat ke isto rij ske na po me ne ne
na vo di mo zbog re de fi ni sa nja eva lu a ci je ustav nih i dru gih re še nja iz pe rio
da Ti to ve vla da vi ne, ali se ona na me ću kao po la zi šte ili osno va sva ko vrsnog
po re đe nja ste pe na auto no mi je ko ji se za Voj vo di nu pred vi đa, tra ži,
nu di, po kla nja i slič no.
„Glo gov ko lac” za auto no mi jiu Voj vo di ne u to vre me – na rav no, i za
auto n o m i ju Ko s o v a i Me to h i j e 7 – bi lo je do no še nje Usta va Re pu bli ke Sr bi je
iz 1990. go di ne, u ve o ma ne le gi tim noj at mos fe ri 8 , ka da su se is ka za le do bro
2 Do ne sen 21. fe bru a ra 1974. go di ne; na osno vu Usta va SFRJ, Skup šti na Voj vo dine
je 28. fe bru a ra 1974. go di ne do ne la do sa da je di ni Ustav SAP Voj vo di ne.
3 Vi di član 3. Usta va SFRJ. Dok je re pu bli ka bi la „dr ža va za sno va na na su ve re no sti
na ro da i na vla sti i sa mo u pra vlja nju rad nič ke kla se i svih rad nih lju di, sa mo u prav na
de mo krat ska za jed ni ca rad nih lju di i gra đa na i rav no prav nih na ro da i na rod no sti”, do tle
je po kra ji na bi la „auto nom na so ci ja li stič ka sa mo u prav na dru štve no po li tič ka de mo kratska
za jed ni ca za sno va na na vla sti i sa mo u pra vlja nju rad nič ke kla se i svih rad nih lju di, u
ko joj rad ni lju di i gra đa ni, na ro di i na rod no sti ostva ru ju svo ja su ve re na pra va, a kad je
to u za jed nič kom in te re su rad nih lju di i gra đa na, na ro da i na rod no sti Re pu bli ke kao
ce li ne Usta vom So ci ja li stič ke Re pu bli ke Sr bi je utvr đe no – i u Re pu bli ci”.
4 Do ga đa ji iz tzv. jo gurt re vo lu ci je od 5. i 6. ok to bra 1988. go di ne; o tim do ga đaji
ma vi di: Ker čov, Ra doš i Ra ić 1990; đu kić 1992; Voj vo đan ski klub 2009.
5 Ustav ni amand ma ni na Ustav SR Sr bi je od 28. mar ta 1989. go di ne.
6 Ustav Re pu bli ke Sr bi je od 28. sep tem bra 1990. go di ne o auto no mi ji go vo ri u
odelj ku VI –Te ri to ri jal na or ga ni za ci ja.
7 AP Ko so vo i Me to hi ja su na kon okon ča nja rat nih dej sta va 1999. go di ne, na
osno vu Re zo lu ci je 1244 Sa ve ta bez bed no sti UN, pod pro tek to ra tom me đu na rod ne
za jed ni ce. U fe bru a ru 2008. go di ne Ko so vo je pro gla si lo ne za vi snost, ko ju Re pu bli ka
Sr bi ja ne pri zna je.
8 Ustav Re pu bli ke Sr bi je od 28. sep tem bra 1990. go di ne, do ne la je jed no stra načka
Skup šti na SR Sr bi je, pod ge slom „pr vo ustav pa iz bo ri”.

STUDIJE I OGLEDI
po zna te „ple bi sci tar no-ce za ri stič ke” ak tiv no sti ko je su u Sr bi ji ne go va ne,
pod gre ja va ne i spro vo đe ne na kon ču ve ne Osme sed ni ce CK SKS iz septem
bra 1987. go di ne, na ko joj je usto li čen no vi „vožd u Sr ba”, Slo bo dan
Mi lo še vić. Po seb no su se u glo ri fi ko va nju Mi lo še vi ća is ta kle per ja ni ce srpske
na ci o nal ne in te li gen ci je, upo re đu ju ći nje ga i nje go vu ulo gu u ži vo tu
Sr bi je sa istin skim ve li ka ni ma iz srp ske isto ri je 9 . Iako je cen tral no pi ta nje
u pi sa nju usta va bi lo ko li ko ovla šće nja tre ba da ti pred sed ni ku re pu bli ke,
po što je to tre ba lo da bu de funk ci ja za „vo žda”, ni osta li de lo vi usta va ni su
za bo ra vlje ni, sve s ci ljem be so muč nog osna ži va nja kon cep ta cen tra li za ci je,
ko joj su, oči gled no, pi sci Usta va iz 1990. go di ne, bi li ve o ma sklo ni. Ta ko se
u Usta vu Re pu bli ke Sr bi je iz 1990. go di ne 10, o ma te ri ji ve za noj za po kra jine
go vo ri u čla no vi ma 108–112, gde se ka že da po kra ji ne ima ju auto nomne
nad le žno sti u obla sti nor ma tiv ne i iz vr šne vla sti, u do me nu pla ni ra nja
pri vred nog, so ci jal nog i de mo graf skog raz vo ja, zdrav stva, za šti te ži vot ne
sre di ne, dru štve ne bri ge o de ci, so ci jal nog i zdrav stve nog osi gu ra nja, kultu
re, na u ke, obra zo va nja, in for mi sa nja, slu žbe ne upo tre be je zi ka i pi sma,
i dru gim obla sti ma. Po od red ba ma Usta va, Auto nom na po kra ji na Voj vodi
na sa mo stal no osni va svo je or ga ne i re gu li še nji hov iz bor, i ima svo je
jav ne pri ho de. Ne do u mi ce na sta le pri li kom do no še nja Usta va vre me nom
su ra sle zbog jed no stav ne či nje ni ce, da ustav nim od red ba ma o auto nomnim
po kra ji na ma ni je pred vi đe no nji ho vo za ko no dav no ovla šće nje, čak
ni u onim obla sti ma u ko ji ma po kra ji ne, pre ma tom istom usta vu, ima ju
auto nom nu nor ma tiv nu nad le žnost! Usta vom ni su pro pi sa na, što je ina če
prak sa u dr ža va ma ko je u svom sa sta vu ima ju auto nom ne po kra ji ne, ko ja
su to p o j e di na pi ta nj a ko je po kra ji ne svo jim ak ti ma auto nom no ure đu ju!
To je zna či lo da su se u prak si ta pi ta nja re ša va la re pu blič kim za ko ni ma,
iz če ga sle di lo gič no (prav no/po li tič ko/po li ti ko lo ško/zdra vo ra zum sko)
pi ta nje: u če mu se on da ogle da auto no mi ja po kra ji na? Do da mo li ovo me i
po da tak, ko ji je od sli ka vao prak su de se to go di šnjeg par la men tar nog ži vo ta
u Re pu bli ci Sr bi ji pre 2000. go di ne, da su do no še ni za ko ni ko ji su de ro gira
li auto no mi ju po kra ji na (po seb no AP Voj vo di ne, jer se u AP Ko so vo i
Me to hi ja ni je ni po ku šao osta vi ti pri vid po kra jin ske sa mo u pra ve), kr še ći,
da ka ko, Ustav Sr bi je, ta ko da AP Voj vo di na (a sve u skla du sa pro tiv u stavnom
prak som) ni je ima la ni svo je iz vo re pri ho da, iako je to bi lo pred vi đeno
Usta vom iz 1990. go di ne.
Cilj ovog tek sta je da kroz ne ko li ko ka rak te ri stič nih mo me na ta osvetli
pro ce se ustav nog raz vo ja Sr bi je iz voj vo đan skog ugla, da pod se ti da uz
9 O ulo zi srp skih in te lek tu a la ca u učvr šće nju re ži ma vi di: Ra do sa vlje vić 2001.
10 Ustav Re pu bli ke Sr bi je iz 1990. go di ne u svo jih 5 čla no va go vo ri o auto nomnim
po kra ji na ma, dok su u 4 od tih čla no va ugra đe ni re strik tiv ni ele men ti, s ci ljem da
se auto no mi ja pod vrg ne kon tro li, što je, u šta ne sum nja mo, bio iz raz ve li kog ne po vere
nja pi sa ca usta va pre ma in sti tu ci ji auto no mi je!
199

treći program LETO–JESEN 2011.
200 u stav n a z l o p a ć e nj a Sr bi je (iz raz Alek san dra Mol na ra), ni šta ma nje ni su
va žna ni z l o p a će nj a ko ji ma je u po sled nje 23 go di ne bi la pod vrg nu ta i AP
Voj vo di na.
„Zlo pa će nje” pr vo – šta su hte le opo zi ci o ne par ti je od 1990.
do 2000. go di ne?
Iako su mno gi „auto no ma ši” 11, pri šli stran ka ma ko je su 1990. go di ne bi le
osno va ne sa voj vo đan skim atri bu ti ma (Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne/
Ju go sla vi je, Sve na ci o nal ni de mo krat ski front Voj vo di ne i Sa vez re form skih
sna ga Ju go sla vi je u Voj vo di ni) 12 , one ni su na iz bo ri ma 1990. go di ne 13 u
znat ni joj me ri eks plo a ti sa le pi ta nje Voj vo di ne, ni ti su o auto no mi ji Voj vodi
ne ima le pro gram ske do ku men te stra te škog ka rak te ra. Mo že mo za ključi
ti da je in te re so va nje za auto no mi ju i sud bi nu Voj vo di ne ra slo sa pri prema
ma re ži ma za rat i raz bi ja nje dru ge Ju go sla vi je, za tim to kom ra ta, jer je
Voj vo di na po seb no bi la po go đe na ra tom „ko ji Sr bi ja ni je vo di la” 14, da bi
po sle pot pi si va nja tzv. Dej ton skog mi ra do šlo do svo je vr snog bu ma u in tere
so va nji ma za auto no mi ju, to li kog da su se za ovo pi ta nje po če le hva ta ti i
oni ko ji su ak tiv no gu ši li auto no mi ju i ime Voj vo di ne na zi va ju ći je „se ver na
Sr bi ja”, „se ver na srp ska po kra ji na” i slič no. U krat kim cr ta ma će mo na ve sti
ne ko li ko ka rak te ri stič nih za la ga nja raz li či tih par ti ja iz tog pe ri o da:
11 Iz raz ko ji je vi še stru ko ko ri šćen u „idej no-po li tič koj di fe ren ci ja ci ji” sta ro ga
bolj še vič kog sa sta va po sle pre u zi ma nja vla sti u „se ver noj srp skoj po kra ji ni”, s na merom
da se bez kva li tet ne ras pra ve od ba ce ar gu men ti pro tiv ne to le rant ne i na sil nič ke
po li ti ke us po sta vlja ne u Voj vo di ni po sle ok to bar skih do ga đa ja 1988. go di ne. Vre menom
je iz gu bio svoj pr vo bit ni pe žo ra tiv ni pri zvuk, pa su ta ko auto no ma ši po sta li i oni
ko ji su ovim ter mi nom ne šte di mi ce eti ke ti ra li dru ge po je din ce. Pri pad ni ci sa vre menog
po kre ta za ve ću auto no mi ju Voj vo di ne za se be vo le da ka žu da su auto no mi sti.
12 Iako su stran ke na ci o nal nih za jed ni ca u od re đe nim pe ri o di ma ima le de lo ve
pro gra ma ko ji su bi li po du dar ni sa zah te vi ma auto no mi stič kih stra na ka, one, zbog
pre te žno dru ga či jeg na či na is po lja va nja spe ci fič nih in te re sa, ni su pred met na še
analize.
13 Sve na ci o nal ni de mo krat ski front pod vođ stvom ne ka da šnjeg vi so kog voj vođan
skog funk ci o ne ra Ž. Be ri sa vlje vi ća ni ka da ni je ni iz la zio na iz bo re, od ri ču ći sva ki
le gi ti mi tet re ži mu S. Mi lo še vi ća.
14 Pre ma tvrd nja ma N. Čan ka, pred sed ni ka LSV: „Do 01. III 1992. iz Voj vo di ne
je u rat oti šlo 106.824 čo ve ka, a ota da još oko sto tri de set hi lja da lju di. Sva ki tre ći Vojvo
đa nin spo so ban da no si oruž je bio je u ra tu, dok je iz Sr bi je, po re či ma ge ne ra la
Ne go va no vi ća, mi ni stra od bra ne Sr bi je, bio sva ki je da na e sti. Ov de tre ba do da ti i da su
mo bi li za ci je u Voj vo di ni na ro či to po go di le ne srp sko sta nov ni štvo i opo zi ci ju o če mu
po sto je ma te ri jal ni do ka zi i do ku men ta ci ja” (Sve na ci o nal ni de mo krat ski front Voj vodi
ne 1993: 88).

„ Me m o ran dum o Vo j v o di ni”
( Li g a s o c i j al d e m o kra t a Vo j v o di n e )
STUDIJE I OGLEDI
Pr va po li tič ka stran ka ko ja je sa či ni la stra te ški do ku ment o Voj vo di ni
bi la je Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne (LSV), u zi mu 1991. go di ne 15 . Status
Voj vo di ne se pro pi su je u pet od re đe nja:
a) Od re đe nje Voj vo di ne u od no su na Sr bi ju;
b) Unu tra šnje od re đe nje Voj vo di ne;
c) Spolj no od re đe nje Voj vo di ne;
d) Od re đe nje Voj vo di ne u od no su na Ju go sla vi ju;
e) Te ri to ri jal no od re đe nje Voj vo di ne.
U od no su na Sr bi ju, LSV pred la že da Voj vo di na bu de kon fe de ral na
je di ni ca, rav no prav na sa osta lim je di ni ca ma u kon fe de ral noj Sr bi ji. 16 U
unu tra šnjem od re đe nju za Voj vo di nu se pred la že sop stve ni ustav, par lament
sa za ko no dav nim ovla šće nji ma, eko nom ska sa mo stal nost, sud stvo,
ad mi ni stra ci ja i slič no. Što se ti če spolj njeg od re đe nja Voj vo di ne, u slu čaju
da Sr bi ja ne pri hva ta Voj vo di nu kao kon fe de ral nu je di ni cu, re še nje za
LSV je sa mo stal na Voj vo di na, sa me đu na rod nim sta tu som i ga ran ci ja ma,
ne u tral na i sa otvo re nim gra ni ca ma pre ma svo jim su se di ma. Sle de će od ređe
nje se od no si na po lo žaj Voj vo di ne u bu du ćoj ju go slo ven skoj aso ci ja ci ji,
gde se Voj vo di na vi di kao njen rav no prav ni či ni lac. U ve zi sa te ri to ri jal nim
od re đe njem, tra ži se us po sta vlja nje Voj vo di ne u nje nim isto rij skim gra nica
ma, iz nad Sa ve i Du na va i po vra ćaj te ri to ri ja, ko je su po sle 1945. go di ne
ušle u sa stav tzv. uže Sr bi je.
„De kla ra ci ja o Voj vo di ni”
(re form ska de mo krat ska stran ka Vojvodi ne)
Za raz li ku od LSV, Re form ska de mo krat ska stran ka Voj vo di ne je svoj
do ku ment o Voj vo di ni usvo ji la u okvi ri ma tzv. kr nje Ju go sla vi je 17, u vreme
za huk ta va nja ra ta u Bo sni i Her ce go vi ni. Sa dr žin ski okvir auto no mi je
Re for mi sti su vi de li u sle de ćim obla sti ma:
a) Eko nom skoj – ga zdo va nje pri rod nim i ra dom stvo re nim re sur si ma,
kao i pra vo ure đi va nja i kon tro le pri rod ne oko li ne i pro stor nog pla nira
nja;
15 23. de cem bar 1991. go di ne.
16 Iz ka sni jih jav nih na stu pa N. Čan ka, pred sed ni ka LSV, na zi re se stav o po de li
Sr bi je na sle de će (kon)fe de ral ne je di ni ce: Voj vo di na, Be o grad, Ko so vo, San džak i central
na Sr bi ja.
17 Pr vog ok to bra 1992. go di ne.
201

treći program LETO–JESEN 2011.
202 b) Za ko no dav noj, iz vr šnoj i sud skoj – pra vo nor mi ra nja i ure đi va nja
od no sa, kao i re ša va nje spo ro va u obla sti ma u ko ji ma se ostva ru je
auto no mi ja;
c) Ure đi va nje me đu na ci o nal nih od no sa, po seb no za šti te pra va ma nji na –
u svim obla sti ma ob u hva će nim auto no mi jom Voj vo di ne;
d) Obra zov noj – pra vo uče šća u do no še nju i re a li za ci ji na stav nih pla no va
na svim ni vo i ma obra zo va nja;
e) Kul tur noj – pra vo vo đe nja vla sti te kul tur ne po li ti ke u svim obla sti ma i
vi do vi ma kul tur nog ži vo ta;
f) Na uč noj i teh no lo ško-raz voj noj – sa mo stal na i sa ši rom za jed ni com
usa gla še na na uč na i teh no lo ška po li ti ka;
g) Zdrav stve no-so ci jal noj – pra vo da se u okvi ru je din stve nog si ste ma
sa mo stal no do no si pro gram i or ga ni zu ju slu žbe i fon do vi i ras po la že
sred stvi ma za nji hov raz voj;
h) De mo graf sko-po pu la ci o noj – sa mo stal na or ga ni za ci ja de mo graf skog
raz vo ja, pla ni ra nje po ro di ce, bri ge o de ci i sta ri ma;
i) Eko lo škoj – sa mo stal no do no še nje pro gra ma i ras po la ga nje sred stvima
za nji ho vo ostva re nje;
j) In for ma tiv noj – pra vo po kre ta nja i ure đi va nja vla sti tih gla si la i dru gih
in for ma tiv nih me di ja i vo đe nje sa mo stal ne po li ti ke pri me re ne po treba
ma ovog pod ruč ja.
Re še nja ko ji ma bi Voj vo di na obez be di la svo ju auto no mi ju, po Re formi
sti ma Voj vo di ne su:
a) Voj vo di na je auto nom na po kra ji na u sa sta vu Re pu bli ke Sr bi je i SR
Ju go sla vi je, u ko je se ona do br o volj no udru žu je, vo ljom svo jih gra đana;
b) Voj vo di na do no si svoj akt ustav nog ka rak te ra, ko jim se re gu li še njen
sta tus u Re pu bli ci Sr bi ji i SR Ju go sla vi ji;
c) Pro me ne sta tu sa Voj vo di ne unu tar Sr bi je i Ju go sla vi je mo gu će su sa mo
uz sa gla snost or ga na Voj vo di ne i nje nih gra đa na;
d) Unu tra šnje ure đe nje Voj vo di ne po la zi od vi so kih na če la lo kal ne sa mou
pra ve, što pred sta vlja i efi ka snu re a li za ci ju pra va na ci o nal nih ma njina.
For mi ra njem obla sti, za sno va nih na spe ci fič nim isto rij skim, ekonom
skim, kul tur nim i et nič kim oso be no sti ma, ova za šti ta tre ba da da
još bo lje re zul ta te;
e) Voj vo di na kao mo der na evrop ska re gi ja ima pra vo da se udru žu je u
me đu na rod ne aso ci ja ci je evrop skih re gi o na, po seb no u obla sti ma gde
ne po sred no ostva ru je svo ju auto no mi ju.

„Auto no mi ja Voj vo di ne”
(Sve na ci o nal ni de mo krat ski front Vojvodi ne)
STUDIJE I OGLEDI
Sve na ci o nal ni de mo krat ski front Voj vo di ne (SDFV) je svo je sta vo ve o
auto no mi ji Voj vo di ne iz neo u ob li ku te za 18, ko j e s u p o re d kon s t a to v a nj a
po ni šte nja auto no mi je Voj vo di ne iz ra zi le i ne sla ga nje SDFV sa sle de ćom
po li tič kom prak som srp skog re ži ma:
a) Cen tra li zo va ni di rek to rij re pu blič ke vla sti nad voj vo đan skom pri vredom
i re sur si ma;
b) Re kvi ri ra nje ve li kih si ste ma, ba na ka i pa ra dr žav nih or ga ni za ci ja i ustano
va;
c) Pre li va nje do hot ka iz po ljo pri vre de u dru ge gra ne;
d) Bez ob zir na mo bi li za ci ja lju di i ma te ri jal nih po ten ci ja la u Voj vo di ni;
e) Ne ga ci ja ko mu nal nog si ste ma i lo kal ne sa mo u pra ve;
f) Zlo u po tre ba i de gra da ci ja voj vo đan skih sred sta va in for mi sa nja.
SDFV is ti če svoj stav o Voj vo di ni kao stvar noj auto nom noj po kra ji ni
u okvi ru de mo krat ske Sr bi je i Ju go sla vi je. Da lje se na gla ša va ola ko iz jed nača
va nje sta tu sa Ko so va sa sta tu som Voj vo di ne, iako su to dve sa svim raz liči
te i sa mo svoj ne re gi je. Za SDFV, auto no mi ja Voj vo di ne mo ra bi ti su štinski
in te res na ro da i na rod no sti ko ji u njoj ži ve, što je i tra jan de mo krat ski
in te res Sr bi je i Ju go sla vi je. Auto nom nost Voj vo di ne ogle da la bi se u za kono
dav noj i sud skoj vla sti, ali i sa in ge ren ci ja ma Re pu bli ke na ce lom svom
pro sto ru, kao što je to slu čaj sa us tr oj stvom mo der ne evrop ske za jed ni ce,
ko ja no si obe lež je de mo krat skog i fe de ra tiv nog ure đe nja. Na ovaj na čin bi
gra đa ni Voj vo di ne do bi li pun le gi ti mi tet da sa mi od lu ču ju o svo joj sud bi ni,
te bi ta ko Voj vo di na pri pa da la gra đa ni ma Voj vo di ne.
„Plat for ma za sa vre me nu auto no mi ju Voj vo di ne”
(Voj vo đan ski klub)
P l at f or m a Voj v o đ a n s k o g k lu b a 19 je naj o bim ni ji do ku ment ko ji je ne ka
stran ka ili or ga ni za ci ja ika da do ne la o Voj vo di ni. On ima ka rak ter de talj no
osmi šlje nog pla na re sta u ra ci je auto no mi je Voj vo di ne, sa ve li kim di ja pa zonom
pro ble ma i re še nja ko ja nu di. Zbog obim no sti ne će mo ana li zi ra ti sve
sta vo ve o Voj vo di ni, već sa mo one ko ji za la ze u de lo krug pi ta nja bit nih za
na šu te mu. Za dr ža će mo se na ne kim sta vo vi ma iz ne tim u tre ćem po gla vlju
– No vo ob li ko va nje Voj vo di ne:
a) Ustav no re gu li sa nje auto no mi je – Sa ve znim usta vom Ju go sla vi je
tre ba da bu de ga ran to va na voj vo đan ska auto no mi ja, dok bi na od red be o
go dine.
18 Te ze je usvo jio Po kra jin ski od bor SDFV 14. no vem bra 1992. go di ne.
19 Plat for ma je usvo je na na re dov noj skup šti ni Klu ba, 17. sep tem bra 1994.
203

treći program LETO–JESEN 2011.
204 auto no mi ji sa gla snost da va la skup šti na Voj vo di ne. Sa ve zni ustav bi tre ba lo
da pro pi še na čin pred sta vlja nja auto no mi je u sa ve znim or ga ni ma.
Re pu blič kim usta vom tre ba utvr di ti i ga ran to va ti pra va gra đa ni ma u
Voj vo di ni da od lu ču ju o svim pi ta nji ma, osim o oni ma o ko ji ma bi se od luči
va lo u Re pu bli ci kao za jed nič koj dr ža vi (od bra na, dr žav na bez bed nost,
spolj na po li ti ka, pra va i slo bo de gra đa na, pri vred no-mo ne tar ni si stem).
Istim usta vom tre ba utvr di ti fi nan sij sku ne za vi snost po kra ji ne.
Ori gi ner nim prav nim ak tom Voj vo di na iz ra ža va iz vor na auto nom na
pra va, or ga ni za ci ju vla sti kao i dru ga pi ta nja ko ja spa da ju u ak ta kon stitu
tiv nog ka rak te ra. Ovaj akt tre ba da bu de sa gla san sa usta vi ma Sr bi je i
Ju go s l a v i j e.
b) Po li tič ki sa dr žaj auto no mi je – Na osno vu sop stve nog osnov nog ak ta
Voj vo di na bi re gu li sa la pi ta nja pri vre de, obra zo va nja, kul tu re, in for mi sa nja i,
po seb no, za šti te pra va ma nji na. U tu svr hu bi se for mi ra li iz vr šni or ga ni autono
mi je, či ja bi pr ven stve na od go vor nost bi la pre ma skup šti ni AP Voj vo di ne.
Jav na upra va bi oba vlja la svo je po slo ve sa mo stal no ili u sa rad nji sa
or g a n i m a R e pu bl i ke.
Lo kal na sa mo u pra va tre ba da za ži vi na tra di ci ja ma sa mo u pra ve na
ovim pro sto ri ma, kao i na sta vo vi ma Evrop ske po ve lje o sa mo u pra vi iz
1985. go di ne. U struk tu ri pred stav nič kih or ga na Po kra ji ne, lo kal na sa mo upra
va tre ba da bu de iz ra že na po seb nim ve ćem. Po seb no bi se vo di lo ra ču na
o stva ra nju ma njin skih sa mo u pra va, ko je ne bi mo ra le da bu du uni form no
re š a v a n e.
c) Eko nom ski sa dr žaj auto no mi je – Pra vo od lu či va nja o jav nim fi nansi
ja ma je re al na me ra auto no mi je jed ne te ri to ri jal ne za jed ni ce.
d) Pro stor no pla ni ra nje – Tre ba utvr di ti pra vo Voj vo di ne da upra vlja
svo jim pri rod nim i dru gim re sur si ma, ko ji su oču va ni i ste če ni do pri no sima
i po re zi ma pri ku plje nim u Voj vo di ni.
e) Ne pri vred ne de lat no sti – Po kra jin skim za ko ni ma tre ba omo gu ćiti
da Voj vo di na obez be đu je pla ni ra nje i iz vr ša va nje ak tiv no sti u sle de ćim
obla sti ma: zdrav stvu, obra zo va nju, kul tu ri, in for mi sa nju, po li tič kim i društve
nim or ga ni za ci ja ma.
„ Ma ni fe st z a aut o n o m nu Voj v o di nu”
(Voj vo đan ske stran ke, or ga ni za ci je i udru že nja gra đa na)
Ma ni fest za auto nom nu Voj vo di nu usvo ji lo je po čet kom de cem bra 1995.
go di ne se dam na est po li tič kih stra na ka, or ga ni za ci ja i udru že nja gra đa na. 20
On sa dr ži pet zah te va:
20 To su: Ba nat ski fo rum; Dru štvo za isti nu o NOB-u, po dru žni ca No vi Sad;
Et nič ki fo rum; Evrop ski gra đan ski cen tar za re ša va nje kon fli ka ta; Gra đan ska ko a li ci ja

STUDIJE I OGLEDI
a) Da se po kre ne pro ce du ra za pro me nu Usta va Sr bi je i Ju go sla vi je, ka ko
bi se re de fi ni sao sta tus Voj vo di ne;
b) Da Voj vo di na na osno vu sop stve nog kon sti tu tiv nog ak ta svo jim za koni
ma ure đu je od no se na sop stve noj te ri to ri ji, tj. da ima svo ju za ko nodav
nu, sud sku i iz vr šnu vlast u obla sti ma ko je sa mo stal no ure đu je;
c) Da se ova pra va traj no ga ran tu ju usta vom Ju go sla vi je, či ji je Voj vo di na
kon sti tu tiv ni deo, kao auto nom no-po li tič ki en ti tet u sa sta vu Re pu bli ke
Sr bi j e ;
d) Da se u sve ak te ko ji ure đu ju po lo žaj Voj vo di ne ugra de ga ran ci je protiv
mo gu ćih ogra ni če nja auto no mi je;
e) Da se sta tus Voj vo di ne u Sr bi ji i Ju go sla vi ji ga ran tu je ak ti ma me đu narod
ne za jed ni ce, kao što je slu čaj sa svim dru gim od no si ma na pro stori
ma biv še dr žav ne za jed ni ce.
Po sle do no še nja ovog Ma ni fe sta, raz vi la se vr lo sna žna po li tič ka
ak tiv nost na po pu la ri sa nju auto no mi stič kih ide ja u me sti ma Voj vo di ne,
ko ja je po ka za la da ove ide je ima ju mno go ši ru po dr šku, ne go što su to
pot pi sni ci u sta nju da ser vi si ra ju u po li tič koj utak mi ci. Ovaj Ma ni fest je
di rekt no uti cao na osni va nje Ko a li ci je Voj vo di na, Voj vo đan skog po kre ta
i Voj vo đan skog sa ve za, kao krov nih or ga ni za ci ja auto no mi stič kih sna ga u
Voj vo di ni.
De kla ra ci ja o Voj vo di ni „Voj vo di na u Sr bi ji”
(Srp ski po kret ob nove)
Srp ski po kret ob no ve bio je pr va stran ka ko ja ima cen tra lu u Be o gra du,
a da je ob ja vi la svoj vla sti ti do ku ment o Voj vo di ni. Ovo je, ta ko đe, do kument
sa na gla še no li te rar ni jim sti lom od pret hod nih do ku me na ta o ovoj
te mi. Ov de će mo se za dr ža ti na ne kim od sta vo va o Voj vo di ni:
a) SPO je za eko nom sku, po li tič ku, te ri to ri jal nu, kul tur nu i et nič ku sa mosvoj
nost Voj vo di ne, ko ja ce bi ti ne ras ki di vi deo Sr bi je;
b) SPO ni je ni za te ri to ri jal ne ni za po li tič ke ili kul tur ne po de le iz me đu
Sr ba i dru gih na ro da u Voj vo di ni;
c) Ge ne ral ni stav stran ke o vi so koj sa mo u pra vi re gi o na i op šti na u Sr bi ji
zna či da će lo kal na sa mo u pra va u re gi o ni ma gde ži ve Ma đa ri u ve ći ni
bi ti ma đar ska, gde ži ve Slo va ci slo vač ka itd. Ako bi pri pad ni ci na ci o nal-
za Su bo ti cu; Gra đan ski po kret za Su bo ti cu „Go lu bo vi Su bo ti ce”; Li ga so ci jal de mo kra ta
Voj vo di ne; Na rod na se ljač ka stran ka; Ne za vi sno dru štvo no vi na ra Voj vo di ne; Ne za visna
po sla nič ka gru pa za Voj vo di nu u skup šti ni APV;, No va de mo kra ti ja, re gi o nal ni
od bor „Se ver na Bač ka”; Po kret za mir Voj vo di ne; Sve na ci o nal ni de mo krat ski front
Voj vo di ne; Voj vo đan ska stran ka; Voj vo đan ski klub; Hu ma ni tar no dru štvo „Pa no ni ja”;
Uje di nje ni gran ski sin di ka ti.
205

treći program LETO–JESEN 2011.
206 nih ma nji na ima li pra vo na svo ju sa mo u pra vu sa mo u sre di na ma gde su
u ve ći ni, u pod re đe nom po lo ža ju bi bi li ta mo gde su u ma njem bro ju, pa
SPO sma tra da se osnov na kul tur na, ver ska i na ci o nal na pra va ma nji na
mo ra ju po što va ti i ta mo gde ma nji ne ni su ve ćin sko stanovništvo;
d) Vi so ki ste pen lo kal ne sa mo u pra ve op šti na u okvi ru re gi ja i Po kra jin ska
skup šti na, po li tič ki je, eko nom ski i kul tur ni pro gram SPO-a za Voj vodi
nu;
e) Po kra jin ska skup šti na, Vla da i osta li or ga ni ure đu ju pri vred ne, kul turne
i pra vo sud ne to ko ve u Voj vo di ni, uz ogra ni če nje da ta kve od lu ke ne
mo gu do ve sti u sum nju su ve re ni tet i ustav no ure đe nje Sr bi je;
f) Po kra jin ska skup šti na obez be đu je i ure đu je ostva ri va nje pra va na ci onal
nih ma nji na;
g) Po kra jin ska skup šti na ima pra vo pu ne za ko no dav ne ini ci ja ti ve u re publič
kom par la men tu. Sva ki njen zah tev se pri o ri tet no raz ma tra na sedni
ci re pu blič ke skup šti ne;
h) Te ri to ri jal na i po li tič ka auto no mi ja Voj vo di ne ne mo že bi ti istog ste pena
kao ko sov ska, za to što su Sr bi ve ćin ski na rod u Voj vo di ni. 21
„ P ro g ram sk a d e k l a ra c i j a” ( No v a d e m o kra t i j a Voj v o di n e )
No va de mo kra ti ja Voj vo di ne je svoj pri log do ku men ti ma o Voj vo di ni
da la u vr lo krat koj i uop šte noj for mi, ma da mar ke tin ški ve o ma ube dlji vo.
Od pro gram skih ci lje va, ko ji se svi ge ne ral no od no se na Voj vo di nu, na šu
pa žnju pri vla če sle de ći:
a) De cen tra li za ci ja dr ža ve či je se osnov ne eko nom ske i po li tič ke funk cije
for mi ra ju na ni vou pri rod nih, isto rij skih, ge o graf skih, eko nom skih,
de mo krat skih i eko lo ških re gi ja;
b) Auto no mi ja Voj vo di ne kao mo der na evrop ska re gi ja sa tra di ci jom
gra đan ske i ver ske to le ran ci je, bo gat stva kul tu ra i na ci o nal ne ra znovrsnosti;
c) Raz voj kul tur ne, pro svet ne, na uč ne, in for ma tiv ne i so ci jal no-zdravstve
ne mre že u Voj vo di ni.
Osnov ni za klju čak, ko ji se na me će po sle ovo ga krat kog pod se ća nja na
do ku men ta stra na ka i or ga ni za ci ja o auto no mi ji Voj vo di ne, do ne tih to kom
de ve de se tih go di na pro šlog ve ka, je ste za jed nič ki stav o eko nom skom,
po li tič kom i kul tur nom pu sto še nju Voj vo di ne od stra ne ta da šnjeg re ži ma
u Sr bi ji. Mo že mo ta ko đe za klju či ti i da je to je di ni za jed nič ki stav do ku-
21 Po sto ja la su od re đe na tu ma če nja do ku men ta SPO po ko jem ovaj stav, u stva ri,
zna či da će pro jek to va na auto no mi ja Voj vo di ne bi ti vi šeg ste pe na od ko sov ske. Ona
ni ka da ni su jav no po tvr đe na u iz ja va ma čel ni ka SPO.

STUDIJE I OGLEDI
me na ta ko je smo ov de pre zen to va li. Naj o bu hvat ni ji do ku ment o auto nomi
ji Voj vo di ne je onaj ko ji je na pi sao Voj vo đan ski klub, sa ve li kim brojem
re še nja i su ge sti ja ka ko da Voj vo di na do bi je, od no sno po vra ti istin sku
auto no mi ju. Mo že mo za klju či ti da je ovo do ku ment ko ji je ura đen na najstu
di o zni ji na čin, sa do sta mo der nih re še nja, i da ne za vi sno od stra nač ke
pri pad no sti mo že bi ti in spi ra tor/po la zi šte do ku me na ta i za la ga nja stra na ka
ko je se za la žu za ostva re nje ve će/istin ske auto no mi je Voj vo di ne, čak i u
d a n a š nj e v re m e .
Naj kon ci zni ji, da ne ka že mo naj škr ti ji, bio je do ku ment No ve de mokra
ti je Voj vo di ne, ko ji je, ve ro vat no, bio vi še pi san u mar ke tin ške svr he,
ne go što je imao oso bi ne du go roč nog stra te gij skog pro gra ma jed ne ozbilj ne
par ti je ko ja je že le la da „igra na du ge sta ze”, ka kvom se No va de mo kra ti ja
pred sta vlja la u Voj vo di ni pre 2000. go di ne. Na osno vu jav no pu bli ko va nih
Pro gram skih ci lje va No ve de mo kra ti je Voj vo di ne ni smo mo gli za klju či ti
ko ja je to vr sta, od no sno ste pen auto no mi je Voj vo di ne za ko ji se ova stranka
za la ga la u tom pe ri o du.
Te ze Sve na ci o nal nog fron ta ima le su oso bi ne pro gra ma u na sta ja nju i,
kao ta kve, so lid nu ba zu za pi sa nje jed nog kon zi stent nog i raz ra đe ni jeg progra
ma iz ove obla sti. Da lja tran sfor ma ci ja ove gru pa ci je, naj sta ri jih, če sto
i naj ra di kal ni jih voj vo đan skih auto no mi sta u Uni ju so ci ja li sta Voj vo di ne,
te u So ci jal de mo krat sku par ti ju Voj vo di ne, to je i do ka za la, po seb no njih
o vo i s t r a j a v a nj e n a s vo j e v r s n oj „ s a b or n o s t i” voj vo đ an s k i h p ar t i j a i n e v l a -
di nih or ga ni za ci ja, kao i iz ni man trud na or ga ni zo va nju tri voj vo đan ske
kon ve n c i j e.
Dva naj slič ni ja pro gram ska do ku men ta, ko ji naj vi še ko re spon di ra ju
sa dru štve nom re al no šću i ta da šnjom po li tič kom si tu a ci jom, bi li su do kumen
ti RDSV D e kl a ra c i j a o Voj v o di ni iz 1992. go di ne i Ma ni fest za auton
om nu Voj v o di nu iz 1995. go di ne, ko ji je pot pi sa lo 17 stra na ka, or ga niza
ci ja i udru že nja gra đa na iz Voj vo di ne. 22 Oba do ku men ta za Voj vo di nu
pred vi đa ju do no še nje sop stve nog ustav nog/kon sti tu tiv nog ak ta, od no sno
auto no mi ju za ko no dav ne, sud ske i iz vr šne vla sti u obla sti ma ko je Voj vo dina
sa mo stal no ure đu je. Oba do ku men ta tra že da se pra va Voj vo di ne ga rantu
ju usta vi ma sa ve zne dr ža ve, či me se na gla ša va i kon sti tu tiv nost Voj vo dine
u no voj dr žav noj tvo re vi ni.
Dva naj di ver gent ni ja do ku men ta su Me m o ran dum o Voj v o di ni Li ge
so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne i D e k l a ra c i j a o Vo j v o di ni Srp skog po kre ta
ob no ve. Dok LSV za Voj vo di nu vi di per spek ti vu kon fe de ral ne je di ni ce u
kon fe de ral noj Sr bi ji, kao bla žu va ri jan tu re še nja ovo ga pi ta nja, do tle SPO
voj vo đan sku auto no mi ju vi di is pod ni voa ko sov ske auto no mi je, ko ja još
uvek ni je de fi ni sa na od stra ne stra na ka ko je ima ju cen tra lu u Be o gra du
22 RDSV je od bi la da pot pi še ovaj do ku ment.
207

treći program LETO–JESEN 2011.
208 „iz pro stog raz lo ga što su Sr bi ve ćin ski na rod u Voj vo di ni”. 23 Dok kod SPO
ne ma ni go vo ra o po sto ja nju ak ta ustav nog ka rak te ra za Voj vo di nu, što je
za jed nič ki stav SDFV, RDSV, Voj vo đan skog klu ba i pot pi sni ka Ma ni fe sta,
kod LSV se za Voj vo di nu pred vi đa, uko li ko je Sr bi ja ne pri hva ta kao konfe
de ral nu je di ni cu, pot pu no sa mo sta lan sta tus, sa od go va ra ju ćim me đu narod
nim ga ran ci ja ma. U slu ča ju po nov nog stva ra nja ju go slo ven ske dr žav ne
za jed ni ce (mi sli se na pret hod nu Ju go sla vi ju), LSV tra ži pot pu no rav nopra
van sta tus za Voj vo di nu u okvi ru te za jed ni ce (LSV je svoj do ku ment
do ne la pre ko nač nog ras pa da SFRJ).
Ov de mo že mo za klju či ti da su sta vo vi voj vo đan skih stra na ka, or gani
za ci ja i udru že nja o pi ta nju auto no mi je Voj vo di ne u ve ći ni kon kret nih
re še nja bi li pri bli žni i po du dar ni, iz u zi ma ju ći eks trem no di ver gent ne stavo
ve Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne. Na osno vu pri bli žnih i iden tič nih
sta vo va mo gla je da bu de iz gra đe na za jed nič ka plat for ma za ve ću i re alni
ju auto no mi ju Voj vo di ne, ko ja bi bi la na gra đe na do brim re zul ta tom na
iz bo ri ma. Di ver gent ni sta vo vi SPO o po je di nim pi ta nji ma u to vre me ni su
bi li smet nja za sa rad nju stra na ka i or ga ni za ci ja, ima ju ći u vi du da se SPO
u svo joj De kla ra ci ji za la že za mo der na re še nja u obla sti za šti te ma nji na,
lo kal ne i re gi o nal ne sa mo u pra ve, ko ja su od ve li ke po li tič ke i prak tič ne
ko ri sti u Voj vo di ni. Sa rad nja je još vi še bi la mo gu ća zbog či nje ni ce da ta
pi ta nja ni su to kom de ve de se tih bi la u vr hu po li tič ke agen de srp ske po li tičke
sce ne.
Na kra ju de ka de, „pro gram ska uob li ča va nja” u mi lo še vi ćev skom re žimu
bi će okon ča na do no še njem dva do ku men ta – Li ge so ci jal de mo kra ta
Voj vo di ne sa po zna tim sta vom „Voj vo di na re pu bli ka!” 24, i De kla ra ci jom
De mo krat ske stran ke Voj v o di n a p o sl e pro m e n a 25. Dok je LSV že leo, i u
to me do sta us peo, da pro dr ma po li tič ku jav nost, sa efekt nim mar ke tin škim
slo ga nom, iza ko jeg ni je bi lo prak tič ne raz ra de sta va o re pu bli ci, nad le žnosti
ma i slič no, do tle je De kla ra ci ja DS, kao ozbilj ne po li tič ke op ci je, usko ro
i sto že ra ko a li ci je DOS (ko ja će sru ši ti re žim Slo bo da na Mi lo še vi ća), po kaza
la da će u bu duć no sti zna čaj nu ulo gu u ob li ko va nju voj vo đan ske auto nomi
je ima ti po li tič ke sna ge sa se di štem u Be o gra du, a da će DS bi ti par ti ja
ko ja će na du ži rok od re đi va ti tem po, ka rak ter i op seg pro me na u ustav noprav
nom i po li tič kom po lo ža ju Voj vo di ne u Re pu bli ci Sr bi ji.
23 Vi di: De kl a ra c i j a o Voj v o di ni , SPO.
24 r e pu bli ka Voj v o di na – put mi ra , ra z v o j a i sta bi l no sti , mart 1999.
25 Do ku ment je usvo jen na kon fe ren ci ji De mo krat ske stran ke za Voj vo di nu, 19.
fe bru a ra 2000. go di ne, te na Skup šti ni De mo krat ske stran ke 27. fe bru a ra 2000. go di ne
u Be o gra du.

STUDIJE I OGLEDI
Zlo pa će nje dru go – pi ta nja auto no mi je po sle 2000. go di ne
Vi đe nje voj vo đan skih vla sti – pra vac pro me na
Ko a li ci o na vla da Voj vo di ne – Iz vr šno ve će 26 – iako sa ogrom nom po dr škom
u Skup šti ni AP Voj vo di ne (117 od 120 po sla ni ka), bi la je vi še ne go sve sna da
u Re pu bli ci Sr bi ji, i po red vi so kog kre di bi li te ta no vih vla sti, is kre ne po moći
naj ve ćeg de la svet ske za jed ni ce za po vra tak u me đu na rod ne in te gra tivne
i dru ge to ko ve i in sti tu ci je, to ni je bio op ti ma lan tre nu tak za re ša va nje
voj vo đan skog pi ta nja (pu ne auto no mi je) pre či com, ni ti za is hi tre na i po lovič
na re še nja. Za to je Iz vr šno ve će pred lo ži lo, a Skup šti na AP Voj vo di ne 27 ,
pr i hv a t i l a Plat for mu o ost va r i va nju u stav nih nad le ž no sti i auto no mi j e Auto -
nom ne po kra ji ne Voj vo di ne , s a na če li ma z a bu du će u stav no ure đe nj e po kra -
ji ne , gde se pred vi đa da se ostva ri va nje ustav ne nad le žno sti AP Voj vo di ne,
kao i du go roč no ustav no ure đe nje AP Voj vo di ne, re a li zu je u eta pa ma.
U pr voj eta pi, u naj kra ćem mo gu ćem ro ku, tre ba lo je da se ot klo ni
do ta da šnje pro tiv u stav no sta nje, te da se, na kon iz me na i do pu na re publič
kih za ko na, po kra ji ni omo gu ći vr še nje vla sti tih nor ma tiv nih i iz vr šnih
nad le žno sti. Za to je bi lo nu žno iz me ni ti ili do pu ni ti vi še od 100 za ko na
(po sto jao je spi sak od oko 120 za ko na 28), ima ju ći u vi du ustav ne nad le žnosti
po kra ji ne.
Da bi se do sti gao ste pen nad le žno sti AP Voj vo di ne po Usta vu Re publi
ke Sr bi je iz 1990. go di ne, tre ba lo je ure di ti sle de će in ge ren ci je, da bi ih
po kra ji na pre u ze la: oblast upra ve; slu žbe na upo tre ba je zi ka na rod no sti;
zdrav stve na za šti ta; zdrav stve no osi gu ra nje; so ci jal na za šti ta; dru štve na
bri ga o de ci; pen zij sko i in va lid sko osi gu ra nje; rad ni od no si i za po šlja vanje;
obra zo va nje; uče nič ki i stu dent ski stan dard; kul tu ra; pro stor no i ur bani
stič ko pla ni ra nje; gra đe vi nar stvo; stam be no-ko mu nal na de lat nost; jav ne
fi nan si je; po ljo pri vre da; jav no in for mi sa nje; svo jin ski i imo vin sko prav ni
od no si; spo rt; za šti ta ži vot ne sre di ne.
Kad je reč o du go roč nom ure đe nju od no sa AP Voj vo di ne i Re pu bli ke
Sr bi je, stav je bio da sve ono što Usta vom Sr bi je ni je eks pli cit no na gla šeno
kao nje na nad le žnost, pri pa da AP Voj vo di ni, s tim da sve ono što ni je
nad le žnost AP Voj vo di ne (pred vi đe na Sta tu tom ili ne kim dru gim po krajin
skim ak tom), spa da u nad le žnost op šti na. Osim usvo je nog na če la sup si-
26 Po Usta vu iz 1990. go di ne Voj vo di na je ima la Iz vr šno ve će.
27 Skup šti na AP Voj vo di ne je P l at for mu usvo ji la na svo joj sed ni ci od 29. mar ta
2001. go di ne. Re zul tat gla sa nja na sed ni ci bio je sle de ći: 86 po sla ni ka gla sa lo je za, 10
po sla ni ka je bi lo pro tiv, dok su se 2 po sla ni ka uz dr ža la od gla sa nja.
28 Ku ri o zi tet je bio da je s „po br o ja va njem” za ko na ko ji su usva ja ni na su prot
Usta vu iz 1990. go di ne po čeo već tim Bo ška Pe ro še vi ća, pot pred sed ni ka SPS i predsed
ni ka Iz vr šnog ve ća, jed nog od mla đih ju ri šni ka Mi lo še vi će vog re ži ma.
209

treći program LETO–JESEN 2011.
210 di jar no sti, u ovom je slu ča ju reč i o svo je vr snom za štit nom me ha ni zmu –
or ga ni bi u svo me de lo va nju oba vlja li sa mo du žno sti ko je su im pro pi sa ne.
U nad le žno sti Re pu bli ke Sr bi je i ši re dru štve no-po li tič ke za jed ni ce (ta da
još po sto je će SR Ju go sla vi je) tre ba da bu du: od bra na, dr žav na bez bed nost,
mo ne tar ni si stem, spolj na po li ti ka, osno ve pri vred nog si ste ma, je din stve no
tr ži šte, ca rin ska po li ti ka, kri vič ni i par nič ni po stu pak, gra đan sko i obli gaci
o no pra vo, kri vič no pra vo op šti deo i gra đan ski par nič ni po stu pak. Ustavom
Re pu bli ke Sr bi je tač no bi se de fi ni sa le obla sti u ko ji ma Auto nom na
po kra ji na Voj vo di na svo jim ak ti ma sa mo stal no i u ce li ni re gu li še od re đe ne
od no se; u ovim obla sti ma re pu blič ki za ko ni se ne bi pri me nji va li na te rito
ri ji po kra ji ne, dok bi ustav nost po kra jin skih aka ta oce nji vao je din stve ni
ustav ni sud re pu bli ke.
Ta ko đe je pred vi đe no da pri li kom bu du ćeg ure đe nja Re pu bli ke Sr bi je
tre ba raz mo tri ti sve iz ra že ni je ide je o re gi o na li za ci ji re pu bli ke, tj. o uvo đenju
no vih te ri to ri jal no-po li tič kih je di ni ca – re gi o na. Uko li ko bi se te ri tori
ja re pu bli ke de cen tra li zo va la na auto nom ne po kra ji ne i re gi o ne, bi lo bi
nu žno pred vi de ti raz li čit ste pen nji ho ve auto no mi je, de lo krug nad le žno sti
i po slo va u za vi sno sti od lo kal nih pri li ka, eko nom skih mo guć no sti, kul turnih,
obra zov nih i dru gih in te re sa i po tre ba, te, što ni je ne va žno, ar ti ku li sanih
zah te va.
Ak tiv no sti rad ne gru pe za ko o r di na ci ju ra da Vla de re pu bli ke
Sr bi je i Iz vr šnog ve ća AP Voj vo di ne
Da bi se utvr di la pra va i du žno sti AP Voj vo di ne, od no sno obim nad le žnosti
ko je bi se pre ne le na AP Voj vo di nu, Vla da Re pu bli ke Sr bi je i Iz vr šno
ve će AP Voj vo di ne su for mi ra le Rad nu gru pu za ko o r di na ci ju ak tiv no sti. 29
Ovi raz go vo ri su po ka za li da je u de lu re pu blič ke vla de 30 bi l o n a s to j a nj a
da se ovaj za da tak ne oba vi, tj. da se ova pi ta nja od lo že za (ne do gled nu)
bu duć nost. U to me su po seb no pred nja či le sna ge sa de snog kri la DOS-a,
29 Čla no vi Rad ne gru pe is pred Vla de Re pu bli ke Sr bi je bi li su: pot pred sed nik Vlade,
prof. dr Žar ko Ko rać, pot pred sed nik Vla de, Jo žef Ka sa, mi ni star po ljo pri vre de,
prof. dr Dra gan Ve se li nov, kao i mi ni star prav de, dr Vla dan Ba tić; is pred Iz vr šnog ve ća
AP Voj vo di ne čla no vi su bi li: pred sed nik IV, đor đe đu kić, pot pred sed nik IV dr Du ško
Ra do sa vlje vić, pot pred sed nik Pa ja Fran cu ski i po kra jin ski se kre tar, dr Ta maš Kor hec.
30 U pr vim da ni ma man da ta Iz vr šnog ve ća AP Voj vo di ne, for mi ra na je Eks pertska
gru pa ko ja je tre ba lo da sa gle da mo guć no sti prompt nog pre u zi ma nja ovla šće nja
AP po Usta vu iz 1990. go di ne. Zbog ve li kog pri ti ska de snog kri la DOS, kao i zbog stava
da se na van red nim re pu blič kim iz bo ri ma ne iz gu bi 3–5% gla so va, ova je ak tiv nost
sto pi ra na, a čla no vi voj vo đan ske ad mi ni stra ci je bi li su pri nu đe ni da se cenj ka ju sa člano
vi ma re pu blič ke Vla de oko pre pu šta nja nad le žno sti ko je su, da pod se ti mo, pro pi sane
Usta vom. Taj pro ces tra je i da nas.

STUDIJE I OGLEDI
ko je su se u svo me de lo va nju ma lo, ili ni ka ko, raz li ko va le od no si la ca od uzi
ma nja auto no mi je Voj vo di ne u pe ri o du od 1988. do 2000. go di ne.
Na kon tri rad na sa stan ka po stig nut je bio do go vor o sle de ćem:
Po tre ba de fi ni sa nja su štin ske auto no mi je Voj vo di ne je re al na, a pu te vi za nje no
ostva re nje mo ra ju da po či va ju na prin ci pi ma le ga li zma i de mo krat ske po li tič ke
pro ce du re uz ostva re nje ši reg po li tič kog kon sen zu sa;
Svi pred lo zi za pro me nu va že ćih za ko na kre ću se u okvi ru va že ćeg Usta va
uz pu no uva ža va nje prin ci pa ustav no sti i za ko ni to sti;
Rad na ostva re nju nad le žno sti APV od vi jao bi se u eta pa ma, kroz de fini
sa nje obla sti, nad le žno sti i po slo va či je je ostva re nje re al no mo gu će, od nosno
omo gu ća va nor mal no funk ci o ni sa nje in sti tu ci ja jav ne vla sti uz ostva re nje
nad le žno sti APV. 31
Rad na gru pa je utvr di la li stu pri o ri tet nih obla sti u ko ji ma se nad le žnosti
mo gu ostva ri ti u pr voj fa zi: obra zo va nje, kul tu ra, zdrav stve na za šti ta,
po ljo pri vre da, pri vre da, upra va, slu žbe na upo tre ba je zi ka i pi sa ma na ci o nalnih
za jed ni ca, jav no in for mi sa nje, omla di na i spo rt. Ta ko đe je pred lo že no
da na kon po li tič kog de fi ni sa nja obla sti ko je se bez te ško ća mo gu de le gi ra ti
po kra ji ni, u pr vom kru gu, bu de do net je dan om ni bu s za kon, ko jim bi bi li
pro me nje ni po je di nač ni za ko ni ili bi sa mo bi le de ro gi ra ne po je di ne od redbe
za ko na ko ji ni su bi li pred vi đe ni da se me nja ju u do gled noj bu dućno sti.
Na osno vu ovih do go vo ra, Skup šti na AP Voj vo di ne je u je sen 2001.
go di ne usvo ji la usa gla šen Pred log tzv. om ni bus za ko na – Za kon o utvr đi vanju
o d re đ e nih nad l e ž no sti auto nom ne p o kra ji ne , da bi Vla da Re pu bli ke Sr bije
usvo ji la čak 29 amand ma na na taj pred log, bit no ga me nja ju ći! Na kon
muč ne skup štin ske pro ce du re, kao i vol šeb nog pri hva ta nja amand ma na od
stra ne pred stav ni ka voj vo đan ske skup šti ne, Za kon je te snom ve ći nom (119:
116) usvo jen po čet kom 2002. go di ne, da bi se sti dlji vo, usled ne re dov nog
pri li va nov ca iz Be o gra da, po čeo pri me nji va ti od sre di ne te go di ne.
Ak tiv no sti par ti ja, NVO-sek to ra i eks pe ra ta
U pe ri o du po sle ok to bar skih pro me na po ja vi lo se vi še kva li tet nih ustav nih
pro je ka ta, ko ji su po nu đe ni na pro ce nu po li tič koj i struč noj jav no sti. To su
bi li:
– „Na crt Usta va Kra lje vi ne Sr bi je”, pro fe so ra Pa vla Ni ko li ća (2001);
– „Osnov na na če la za no vi Ustav Re pu bli ke Sr bi je”, De mo krat ske stran ke
Sr bi je (2001);
– „Ustav na re še nja za Sr bi ju i Ju go sla vi ju – pri lo zi ne za vi sne gru pe ekspe
ra ta”, Be o grad skog cen tra za ljud ska pra va (2001);
31 Pred lo zi za klju ča ka Rad ne gru pe za ko o r di na ci ju ra da Vla de Re pu bli ke Sr bi je
i IVAP Voj vo di ne.
211

treći program LETO–JESEN 2011.
212 – „Pro je kat usta va Re pu bli ke Sr bi je”, ko ji je pod neo Fo rum Iuris (2002);
– „Na crt Usta va Sr bi je”, De mo krat ske stran ke (2003).
Zbog ka rak te ra na šeg tek sta, za dr ža će mo se na sta vo vi ma ve za nim za
auto no mi ju.
U pred lo gu prof. Ni ko li ća eg zi sti ra ju obla sti 32 , ko je ne ma ju ni ka kvu
za ko no dav nu i sud sku nad le žnost. Obla sti iz vr ša va ju za ko ne i dru ge ak te
dr ža ve ka da su za to ovla šće ne; za jem če na im je fi nan sij ska auto no mi ja u
ob li ku i gra ni ca ma utvr đe nim Usta vom i za ko ni ma. U obla sti ma iz vr šnu
funk ci ju oba vlja Sa vet obla sti.
Osim ja snog ple di ra nja za us po sta vlja nje Sr bi je kao kra lje vi ne, ovaj
pred log je po svo joj su šti ni bio is pod ni voa i mi lo še vi ćev skog usta va, neodo
lji vo nas pod se ća ju ći na re še nja Mi o dra ga Jo vi či ća iz nje go vog Usta va
re g i o nal ne dr ž a v e Uj e di nj e ni h Sr p ski h Z e ma lj a , gde se, ta ko đe, „za gu bi la”
auto nom na po kra ji na, tj. gde se vi de lo ogrom no ne po ve re nje pre ma autono
mi ji, od no sno, iz u zet no po ve re nje u vi sok ste pen cen tra li za ci je dr ža ve.
Pro je kat De mo krat ske stran ke Sr bi je po la zio je od sta va da se te ri tori
ja Re pu bli ke Sr bi je sa sto ji od re gi o na, ko ji su auto nom ne te ri to ri jal ne
za jed ni ce, ure đe ne na osno vu Usta va, či je se gra ni ce utvr đu ju or gan skim
za ko nom. Re gi o ni ima ju ustav no za jem če nu fi nan sij sku auto no mi ju, a
re gi o nal na auto no mi ja je po li tič ki i prav ni in stru ment za de cen tra li za ci ju
Sr bi je. Re gi o ni ima ju pred stav ni ke u re pu blič kom par la men tu, u Ve ću re gio
na. Iz vor ne nad le žno sti re gi o na su do no še nje sta tu ta, do no še nje bu džeta
i za vr šnog ra ču na, re gu li sa nje od re đe nog bro ja pi ta nja od re gi o nal nog
zna ča ja, za šti ta pra va na ci o nal nih ma nji na i nji ho vih kul tu ra, te ure đe nje
onih obla sti u ko ji ma je Re pu bli ka do ne la sa mo okvir ne za ko ne. Re gion
od or ga na ima skup šti nu i re gi o nal nu vla du. Pre ma ovom pro jek tu Sr bija
se sa sto ji od pet re gi o na, sa se di šti ma u Be o gra du, Kra gu jev cu, Ni šu,
No vom Sa du i Uži cu. Na kon ko nač nog re še nja sta tu sa Ko so va i Me to hi je,
to će ta ko đe bi ti re gion, sa se di štem u Pri šti ni.
Pred log DSS se za la gao za si me trič nu re gi o na li za ci ju ne de fi ni sa nih
re gi o na, či ja je za ko no dav na funk ci ja sve de na na re gi o nal no za ko no davstvo,
iz vr šna na spro vo đe nje re gi o nal nih pro pi sa, kao i pro pi sa ko je Re publi
ka pre pu sti re gi o nu, dok sud ska vlast ni je bi la pred vi đe na za re gi o ne.
Ta ko đe, ovaj pred log je sa dr žao i tri vr ste za šti te re gi o nal ne auto no mi je 33.
U tre nut ku do no še nja ovo ga do ku men ta on je bio zna čaj no is pod
ni voa pro kla mo va nih iz bor nim spo ra zu mi ma DOS, zah te va auto no mi stič-
32 Bač ka, Ba nat ska, Srem ska, Be o grad ska, Pod rinj sko-po sav ska, Zla ti bor ska,
Šu ma dij ska, Ra ška, Po du nav sko-ti moč ka, Ju žno mo rav ska, Ko sov ska i Me to hij ska
oblast.
33 Vi di: O sn ov n a n a č e l a z a n o v i Ustav r e pu bli k e Sr bi j e , De mo krat ske stran ke
Sr bi je iz 2001. go di ne, str. 15.

STUDIJE I OGLEDI
kih par ti ja i zna čaj nog de la struč ne jav no sti. S iz ve snom do zom na knad ne
pa me ti, mo že mo tvr di ti da sa da šnji ste pen re gi o na li za ci je i de cen tra li za ci je
u Re pu bli ci Sr bi ji ni je do se gao ste pen pred lo ga ko ji je ta da, 2001. go di ne,
po nu di la De mo krat ska stran ka Sr bi je, a ko ji je sma tran za vi še ne go skroman
i ne a de kva tan.
Ustav na re še nja za Sr bi ju, Be o grad skog cen tra za ljud ska pra va 34, predvi
đa la su auto no mi ju svih sa mo u prav nih za jed ni ca u okvi ru svo jih nad ležno
sti. Nji ho va fi nan sij ska auto no mi ja je u skla du sa Usta vom i za ko nom,
a ras po de la nad le žno sti iz me đu sa mo u pra va za sni va se na na če li ma supsi
di jar no sti. Te ri to ri ja Re pu bli ke Sr bi je de li se na auto nom ne po kra ji ne, i
to: Be o grad, Voj vo di na, Ju go za pad na Sr bi ja, Ju go i stoč na Sr bi ja, Šu ma dija-Po
du na vlje i Ko so vo i Me to hi ja. Pi ta nje gra ni ca po sto je ćih po kra ji na se
ne po sta vlja, ali se no ve po kra ji ne mo gu de fi ni sa ti – od re di ti or gan skim ili
ustav nim za ko nom.
Nad le žno sti po kra ji ne su: do no še nje kon sti tu tiv nog ak ta, ure đe nje
or ga na i slu žbi, pri ho di i ras ho di, bu džet i za vr šni ra čun, obla sti pri vre de,
obra zo va nja, spo r ta, kul tu re, za šti ta pra va na ci o nal nih ma nji na, sa rad nja
sa dru gim auto nom nim po kra ji na ma u ze mlji ali i sa rad nja sa re gi o ni ma u
ino stran stvu, u okvi ri ma me đu na rod ne po li ti ke dr ža ve. Po kra ji ne su za stuplje
ne u Se na tu sa po 10 po sla ni ka.
Pred log je na go ve šta vao da će se u Sr bi ji uve sti asi me trič na re gi o nalna
auto no mi ja, zbog jed no stav nog raz lo ga što su Be o grad i Voj vo di na već
po se do va li uprav ne ka pa ci te te da br zo kon zu mi ra ju nad le žno sti. Isto vreme
no, po ja vi la se bo ja zan usled ne po sto ja nja za šti te prav nog si ste ma, ko ju
je Ma ri ja na Paj van čić ova ko obra zlo ži la:
Iz vor ne nad le žno sti auto nom nih po kra ji na, oso bi to za ko no dav na osta ju ne potpu
ne i ne uži va ju pu nu za šti tu bez sud ske za šti te. Auto nom ne po kra ji ne mo ra ju
ras po la ga ti ovla šće nji ma ve za nim za za šti tu prav nog si ste ma ko ga ob li ku je njiho
vo za ko no dav stvo, oslo nje no na iz vor ne nad le žno sti. Otu da u auto nom nim
po kra ji na ma tre ba obra zo va ti sud (ode lje nje Vr hov nog su da) či ja osnov na nadle
žnost bi se kre ta la u okvi ru iz vor nih nad le žno sti auto nom nih po kra ji na i nji hovih
za ko no dav nih in ge ren ci ja (Be o grad ski cen tar za ljud ska pra va 2001: 60).
Ovaj pred log je, ima ju ći u vi du vre me ka da je pro mo vi san, kao i autore,
te nji ho vu po ve za nost s naj zna čaj ni jim po li tič kim ak te ri ma, kao i ne ka,
do tog tre nut ka ne u o bi ča je na re še nja, pred sta vljao naj zna čaj ni ji is ko rak u
ovoj pro ble ma ti ci. Ima mo uti sak da je zbog svo je vr sne hi ste ri je u po je dinim
de lo vi ma srp ske po li tič ke sce ne on ola ko po tr o šen, što je već po kazi
va lo da će unu tar DOS bi ti te ško, ili uop šte ne će bi ti mo gu će, do ći do
z a j e d n i č ke u s t av n o pr av n e s t r a te g i j e.
34 Gru pu eks pe ra ta su či ni li: dr Li di ja Ba sta Flaj ner, mr Vla di mir đe rić, dr Ma rija
na Paj van čić, dr Dra go ljub Po po vić, dr Zo ri ca Ra do vić i dr Slo bo dan Sa mar džić.
213

treći program LETO–JESEN 2011.
214 Idu ći uta ba nom sta zom pred lo ga Be o grad skog cen tra za ljud ska prava,
no vo sad ski Fo rum Iuris je pred lo žio mo del asi me trič ne re gi o na li za ci je
u Sr bi ji, ko ja bi, po nji ma, bi la slo že na de cen tra li zo va na dr ža va. Či ni le bi
je Auto nom na po kra ji na Voj vo di na, Auto nom na po kra ji na Ko so vo, Grad
Be o grad, te auto nom ne te ri to ri jal ne za jed ni ce i op šti ne. Na te ri to ri ji Re publi
ke Sr bi je mo gu se obra zo va ti auto nom ne te ri to ri jal ne za jed ni ce (no ve
po kra ji ne?), uz uslov da se one for mi ra ju od vi še po ve za nih op šti na, od nosno,
da ima ju naj ma nje 1,5 mi li o na sta nov ni ka, što je tzv. NUTS 2 kri te rijum,
te po seb nu isto rij sku, eko nom sku, kul tur nu i so ci jal nu po seb nost, kao
i da se mo gu sa mo stal no fi nan si ra ti. Ove za jed ni ce mo gu, ali ne mo ra ju da
ima ju ista ovla šće nja kao auto nom na po kra ji na.
Pre ma ovom pro jek tu, Voj vo di na ima ustav, ure đu je po kra jin ske or gane
i slu žbe, utvr đu je pri ho de i ras ho de, pro stor no pla ni ra nje, upra vlja
po kra jin skom imo vi nom, kao i niz dru gih ak tiv no sti, te, po me ni mo po sebno,
odr ža va nje jav nog re da i mi ra, pra vo su đe i uprav no sud stvo. To je znači
lo da se ovaj pred log za la že za asi me trič nu re gi o na li za ci ju, da po kra ji na
ima ustav, te za ko no dav nu, iz vr šnu i sud sku vlast, sop stve ne iz vo re pri hoda,
pra vo na me đu na rod nu re gi o nal nu sa rad nju, kao i da se te ri to ri ja autonom
ne za jed ni ce ne mo že me nja ti bez sa gla sno sti nje nih gra đa na.
U Na cr tu Usta va Sr bi je ko ji je jav no sti pre do či la De mo krat ska stranka
pred vi đa se si me trič na auto no mi ja za Voj vo di nu i Ko so vo i Me to hi ju.
Po kra ji na pu tem svog Osnov nog za ko na obra zu je or ga ne i slu žbe, do no si
bu džet i za vr šni ra čun, spro vo di ak te Re pu bli ke ko ji su joj po ve re ni, dok
su za ko no dav na ovla šće nja li mi ti ra na, od obla sti re gu li sa nja kul tu re, do
lo kal nih va ša ra. Ta ko đe, ima fi nan sij sku auto no mi ju u skla du sa Usta vom
i za ko ni ma, iz vr šna ovla šće nja, ali ne ma sud sku vlast. Ovim Na cr tom je
pred vi đe no i ras pu šta nje po kra jin ske skup šti ne, ka da po kra ji na ne is punja
va oba ve ze ili svo jim po stup ci ma vre đa in te res Re pu bli ke Sr bi je, što je
neo do lji vo pod se ća lo na re še nje iz mi lo še vi ćev skog usta va.
Na ve de ni pred lo zi za ustav nu re kon struk ci ju Sr bi je 35 , te unu tar to ga
i po lo ža ja Voj vo di ne, sve do či li su o ne sum nji voj po tre bi da se ova iz u zetno
kom plek sna ma te ri ja ap sol vi ra, ali i ve li ku za in te re so va nost po li tič kih
su bjek ta, ka ko par ti ja, ta ko i in sti tu ci ja vla sti, za tim pred stav ni ka NVOsek
to ra i za in te re so va nih po je di na ca da se ova pro ble ma ti ka osve tli sa svih
stra na. Ovi pred lo zi su, ta ko đe, po ka za li svu slo že nost so ci jal nih, po litič
kih, eko nom skih i kul tur nih od no sa i raz li ka, ko ji evi dent no po sto je u
Sr bi ji kao de fac to slo že noj dr žav noj za jed ni ci. Za to je, u to me tre nut ku,
35 Ov de smo po me nu li sa mo je dan, po na ma re pre zen ta ti van seg ment pred lo ga.
U ra nom pe ri o du post mi lo še vi ćev ske vla da vi ne sko ro da ni je bi lo ozbilj ni je po li tič ke
op ci je, NVO ili jav ne lič no sti ko ja se ni je jav no ogla si la po vo dom ovog pi ta nja. Autor
ovo ga tek sta na br o jao je 11 ce lo vi tih na cr ta usta va, a na cr te su pod ne li i ovla šće ni
pred la ga či: Vla da i Pred sed nik Re pu bli ke Sr bi je.

STUDIJE I OGLEDI
pre o vla da va lo mi šlje nje o po tre bi usva ja nja asi me trič nog prin ci pa u kre i ranju
re gi o nal ne struk tu re, na ko jem se, kao i na mno gim dru gim prin ci pima,
to kom vre me na, od u sta ja njem od dis kon ti nu i te ta sa ustav no prav nom
prak som re ži ma pre 2000. go di ne, ni je vi še in si sti ra lo. Ume sto prin ci pa
eko nom ske ra ci o nal no sti, sup si di jar no sti, kon se kvent ne re gi o na li za ci je,
gra đan ske dr ža ve, vi so kog ste pe na to le ran ci je, mul ti kul tu ra li zma i usva janja
evrop skih vred no sti, no si o ci po li tič kih man da ta iz 2006. go di ne do ne li
su na vrat-na nos Ustav, kao do kaz da je ova ze mlja „vla sna da u svoj ustav
za pi še šta joj je dra go” (Mol nar 2010: 294), ne za vi sno od vre me na, pro sto ra
i po tre ba gra đa na ko ji u njoj (do sta te ško) ži ve.
Ustav kao „La za re va kle tva”
Ra ci o nal nih raz lo ga da se do ne se Ustav Re pu bli ke Sr bi je iz 2006. go di ne
ni je bi lo. Na rav no, mi sli mo na ustav u ovom ob li ku, ko ji je ve li ko iz ne nađe
nje (raz o ča ra nje) ka ko za eks per te iz obla sti te o ri je ustav nog pra va i po litič
kog si ste ma, ta ko i za stvar ne pre ga o ce i do sled ne bor ce za de mo kra ti ju
u Sr bi ji u vre me Mi lo še vi će vog re ži ma. Pod se ti mo još jed nom, pro me ne
iz ve de ne kra jem 2000. go di ne, za ve ći nu su uče sni ka u jav nom i po li tič kom
ži vo tu Sr bi je ima le re vo lu ci o nar ni ka rak ter, ko ji je tre ba lo da se kru ni še
u ustav nom dis kon ti nu i te tu s pret hod nim re ži mom. Ka ta kvoj op ci ju su
„vu kli” i svi do ta da šnji pred lo zi, ne za vi sno od po li tič ke ili ide o lo ške po zici
je pred la ga ča. Na rav no, u okvi ru tih pred lo ga se pred vi đao i od re đe ni
ni vo ostva re nja auto nom nih pra va po kra ji na, od no sno re gi o na, ko ji je ipak
bu dio na du da će se i u ovoj obla sti po sti ći od re đe ni pro do ri, dru ga či ji ne go
što je to bi lo u Usta vu iz 1990. go di ne. U ko nač nom is ho du do bi li smo produkt
za ko ji ni ko, osim no si la ca naj op skur ni jih po li tič kih op ci ja, ni je imao
po volj nu oce nu. Ov de sa gle da va mo tri bit na mo men ta/oce ne ovo ga do gađa
ja: plat for mu Iz vr šnog ve ća AP Voj vo di ne, sam pro ces do no še nja usta va
i Oce nu Ve ne ci jan ske ko mi si je 36 .
a ) P l at for m a Iz v r š n o g v e ć a A P Voj v o di n e o p o l o ž a ju Auto n o m n e
po kra ji ne Voj vo di ne u no vom usta vu re pu bli ke Sr bi je
Na po čet ku ovog do ku men ta, Iz vr šno ve će na gla ša va stav da se ustav ni
po lo žaj AP Voj vo di ne ne mo že ure di ti u no vom usta vu bez uče šća le gal nih
i le gi tim nih pred stav ni ka AP Voj vo di ne. Ta ko đe, IV AP Voj vo di ne ostaje
pri svo me za la ga nju za do sled nu de cen tra li za ci ju vla sti i ja ku lo kal nu
sa mo u pra vu u dr ža vi, u skla du s nor ma ma i prak som u ze mlja ma Evrop ske
36 Pun na ziv ovo ga te la je Evrop ska ko mi si ja za de mo kra ti ju pu tem pra va (Ve ne-
ci jan ska ko mi si ja).
215

treći program LETO–JESEN 2011.
216 uni je. Isto vre me no, IV AP Voj vo di ne je po zdra vi lo či nje ni cu da je u ve ćini
pred lo ga ustav nih re še nja, uklju ču ju ći i pred lo ge Vla de i Pred sed ni ka
Re pu bli ke, pre po znat in te res AP Voj vo di ne da Po kra ji na ima za ko no davnu
vlast u okvi ru svo jih nad le žno sti, imo vi nu, te sop stve ne iz vo re pri ho da.
Iz vr šno ve će je in si sti ra lo da se uva že i ne ke stva ri ko je bi omo gu ći le re al ne
ustav ne ga ran ci je za auto no mi ju AP Voj vo di ne:
– Ga ran to va nje po re ske sa mo stal no sti, ta ko da Ustav od re di sa mo stal no
ure đi va nje, raz rez i ubi ra nje po re za i dru gih jav nih pri ho da, u okvi ru
si ste ma jav nih pri ho da na te ri to ri ji Re pu bli ke. Ta ko đe, Ustav tre ba da
ga ran tu je da se nad le žno sti AP Voj vo di ne fi nan si ra ju ve ćim de lom iz
sop stve nih pri ho da, što bi se mo glo po sti ći ustav nom od red bom da
sop stve ni pri ho di Po kra ji ne pred sta vlja ju naj ma nje po lo vi nu od ukupno
pri ku plje nih jav nih pri ho da na nje noj te ri to ri ji;
– AP Voj vo di na tre ba da bu de ti tu lar dr žav ne svo ji ne na te ri to ri ji po kraji
ne, ili da ustav ga ran tu je po sto ja nje po kra jin ske svo ji ne kao ob li ka
jav ne svo ji ne;
– Ka da Vi so ki sa vet pra vo su đa od lu ču je o iz bo ru su di ja i jav nih tu ži laca
za te ri to ri ju Po kra ji ne, tre ba da bu de sa sta vljen od su di ja, tu ži la ca i
advo ka ta iz Po kra ji ne. Ta ko đe, o svim sud skim pred me ti ma u Po kra jini
tre ba da od lu ču je Ode lje nje Vr hov nog su da Sr bi je u Voj vo di ni.
– Od nos po kra jin skih i re pu blič kih vla sti za sni va se na sa mo stal no sti u
okvi ru usta vom utvr đe nih nad le žno sti. Iz me đu re pu blič kih i po kra jinskih
za ko na ne tre ba da bu de hi je rar hi je, jer svi mo ra ju bi ti u skla du
sa Usta vom. Kon tro lu ustav no sti vr ši is klju či vo Ustav ni sud Re pu bli ke
Sr bi j e.
Iz vr šno ve će AP Voj vo di ne pred lo ži lo je i od re đe na nor ma tiv na re šenja
za Ustav, ko ja se od no se na po lo žaj po kra ji ne. Tu se, iz me đu osta log,
pred vi đa po sto ja nje Osnov nog za ko na, kao naj vi šeg ak ta Po kra ji ne, ko ji
pod le že oce ni Ustav nog su da Re pu bli ke Sr bi je. Za tim, bli že se utvr đu je
imo vin ska i po re ska auto no mi ja po kra ji ne i na vo de se 24 nad le žno sti ko je
Po kra ji na, po Iz vr šnom ve ću, tre ba da oba vlja. Kod sud ske vla sti se pred viđa
po sto ja nje ode lje nja Vr hov nog su da Sr bi je u auto nom nim po kra ji na ma,
te iz bor no si la ca su di ja i tu ži la ca sa te ri to ri je auto nom nih po kra ji na.
b) Pro ces do no še nja Usta va iz 2006. go di ne
Ustav Re pu bli ke Sr bi je pri pre man je u ve li koj taj no sti 37 to kom le ta 2006.
go di ne, ko ja je uve li ko pre va zi la zi la do ga đa je iz 1990. go di ne, ka da je pi sanje
naj vi šeg po li tič kog i prav nog ak ta dr ža ve ta ko đe bi lo oba vi je no ve lom
37 Iako se u jav no sti li ci ti ra lo s mno gim ime ni ma, ime na pi sa ca Usta va ni ka da
n i s u ob j a v lj e n a .

STUDIJE I OGLEDI
taj ne. On je for mal no, pro dukt Vla de Re pu bli ke Sr bi je, te, u ma njoj me ri,
Od bo ra za ustav no prav na pi ta nja Na rod ne skup šti ne. O Usta vu ni je vo đena
jav na di sku si ja. „Mo ra se za klju či ti da ta kav po stu pak ni je od go va rao ni
tra di ci ji stvo re noj za vre me jed no par tij skog si ste ma, pa ni op štem od nosu
srp ske po li tič ke jav no sti u nje noj isto ri ji” (Fi ra 2006: 31). Tekst Ustava
je po de ljen po sla ni ci ma na is toj sed ni ci na ko joj je i usvo jen! Ras pra ve
ni je bi lo, Ustav je usvo jen jed no gla sno, gla so vi ma 242 pri sut na po sla ni ka, i
upu ćen na re fe ren dum. Re gu lar nost re fe ren du ma ospo ri li su mno go broj ni
uče sni ci u jav nom ži vo tu – par ti je, NVO-sek tor i struč na jav nost, ko ji su
po zi va li na boj kot. 38 Re fe ren dum, ko ji je tra jao dva da na, 28. i 29. ok to bra
2006. go di ne, odr žan je u at mos fe ri fre ne tič nog po zi va nja gra đa na, od strane
vla sti, da iza đu na bi rač ka me sta, uz ma ni pu li sa nje jav nim lič no sti ma,
kao i naj vi šim funk ci o ne ri ma SPC. Osta lo je, kao či nje ni ca, da je Re publič
ka iz bor na ko mi si ja (RIK) utvr di la kvo rum za ovaj čin bez uzi ma nja u
ob zir bi ra ča na Ko so vu i Me to hi ji, da je na ova ko po sta vlje nom kvo ru mu,
iz la znost bi la ne što iz nad 50%, do stig nu ta (vol šeb no) u po sled njih sat vreme
na na bi rač kim me sti ma, te da je ustav ni do ku ment ve li kom ve ći nom
od bi jen u Auto nom noj po kra ji ni Voj vo di ni. Sve jed no, zva nič ni po da ci su
po tvr di li uspe šnost re fe ren du ma 39, pa je Ustav sve ča no pro gla šen u Na rodnoj
skup šti ni 8. no vem bra 2006. go di ne. Osta lo je kao go rak ukus, opravda
nje vo de ćih kre a to ra ovo ga ak ta, da je naj ve ća vr li na ovo ga Usta va „da se
mo že lak še me nja ti, ne go Ustav iz 1990. go di ne”.
c) Mi šlje nje Ve ne ci jan ske ko mi si je
Mi šlje nje Ve ne ci jan ske ko mi si je o tek stu Usta va Re pu bli ke Sr bi je je po razno
za nje go ve auto re i, mo ra mo na gla si ti, do sta ka sno je do pr lo do jav nosti
u Sr bi ji. 40 Već u uvod nom de lu kon sta tu ju se pro ce sni ne do sta ci usvaja
nja, iz me đu osta log i od su stvo auto nom nih po kra ji na, nji ho vih or ga na
ili pred stav ni ka u te li ma ko ja su pri pre ma la ustav ni tekst. To ni je čud no,
bu du ći da je tekst ra đen br zo, da je u toj ak tiv no sti uče stvo vao ne zna tan
broj par tij skih li de ra i struč nja ka, da je ra đen oko dve ne de lje, da bi re zultat
bio kom pro mis vla da ju ćih po li tič kih struk tu ra, oli če nih u DSS, G17
plus, DS, NS, SPO, SPS, sa Srp skom ra di kal nom stran kom, od no sno, u tro-
38 LDP, LSV, SVM, SDU, SDPV, VP, gru pa NVO – Gra đan ska Voj vo di na, na de seti
ne or ga ni za ci ja iz Sr bi je/Voj vo di ne i ta ko da lje.
39 Osta je kao ku ri o zi tet da je Vuk Dra ško vić, ta da šnji mi ni star spolj nih po slo va,
svo me slo vač kom ko le gi re kao da na re fe ren dum ni je iza šlo vi še od 50% upi sa nih
bi rača!
40 Mi šlje nje br. 405 ob ja vlje no je 4. mar ta 2007, pu na če ti ri me se ca po sle usva janja
Usta va. Po na ma, pre ka sno da bi se, even tu al no, ot klo ni li mno go broj ni pro pu sti,
ko ji ma Ustav zbi lja obi lu je. Vi še o kom plet noj ana li zi po gle da ti u Mi šlje nju.
217

treći program LETO–JESEN 2011.
218 u glu Vo ji slav Ko štu ni ca, pred sed nik Vla de (DSS), Bo ris Ta dić, pred sed nik
Re pu bli ke (DS) i To mi slav Ni ko lić, za me nik pred sed ni ka SRS. Taj je kompro
mis fi na li zo van 29. sep tem bra, ka da je, pr vo, iz me njen Po slov nik o ra du
Na rod ne Skup šti ne, kao lo gi stič ki čin, da bi Ustav bio usvo jen 30. sep tembra,
gla so vi ma 242 po sla ni ka.
U po gle du sta va o de cen tra li za ci ji i pi ta nja po lo ža ja po kra ji na, u
Mi šlje nju se iz ra ža va ču đe nje što se pra vo na auto no mi ju ne kon kre ti zu je
u Usta vu, ne go se to osta vlja za ko no dav nom or ga nu, ko ji će utvr di ti obim
to ga pra va. Iz to ga mo že da sle di sta nje fak tič kog ogra ni če nja auto no mije
pu tem za ko na. Ta ko đe, Ko mi si ja je re a go va la na stav o su štin skoj autono
mi ji jer ona ni je za šti će na ustav nom ma te ri jom, pa se ta ko đe, de le gi ra
na za ko no dav ca. Za ovaj se stav na vo di vi še ar gu me na ta: „su štin ska autono
mi ja Ko so va i Me to hi je” se ure đu je po seb nim za ko nom (ko ji se do no si
po po stup ku za pro me nu Usta va); te ri to ri ja auto nom ne po kra ji ne i uslo vi
me nja nja od re đu ju se za ko nom; auto nom ne po kra ji ne ure đu ju pi ta nja od
po kra jin skog zna ča ja u skla du sa za ko nom; po kra ji ne se sta ra ju o za šti ti
ljud skih i ma njin skih pra va u skla du sa za ko nom; upra vlja ju po kra jin skom
imo vi nom na na čin pred vi đen za ko nom; u skla du sa Usta vom i za ko nom
ima ju iz vor ne pri ho de; vr sta i vi si na pri ho da po kra ji na se od re đu je za konom;
za ko nom se od re đu je uče šće po kra ji na u de lu pri ho da Re pu bli ke. Sve
to na vo di Ko mi si ju na za klju čak da Ustav Re pu bli ke Sr bi je ne ga ran tu je
su štin sku auto no mi ju Ko so va (i Me to hi je), jer auto no mi ja pot pu no za vi si
od vo lje Na rod ne skup šti ne Re pu bli ke Sr bi je!
Kod oce ne fi nan sij ske auto no mi je Ko mi si ja ima dva za ključ ka: pr vi,
da su ustav ne ga ran ci je za fi nan sij sku auto no mi ju sla be, za to što je Ustav
osta vio otvo re nim pi ta nje da li po kra ji ne ima ju pra vo na opo re zi va nje, ili
ga ne ma ju; dru gi se za klju čak od no si na čud nu od red bu o vi si ni bu dže ta
AP Voj vo di ne, ko ji iz no si naj ma nje 7% bu dže ta Re pu bli ke Sr bi je, ko ja ni ti
je uobi ča je na, ni ti ostva ru je ustav nu ga ran ci ju za šti te po kra jin ske sa mo upr
a ve.
Mi šlje njem Ve ne ci jan ske ko mi si je sa mo se još vi še po tvr dio stav
ra zum nih i opre znih jav nih de lat ni ka, ka ko po li tič kih, ta ko i onih iz ne vladi
nog sek to ra, kao i struč ne jav no sti, da Usta vom, do ne tim sa pu no gre šaka,
ka ko u po stup ku, ta ko i u sa mom tek stu, ne će mo us pe ti da raz re ši mo
pro ble me dru štve nog i po li tič kog ži vo ta, ali ni da utvr di mo prav ce raz voja
Sr bi je u bu duć no sti. Ustav, pi san, po na šem du bo kom uti sku, za jed nokrat
nu upo tre bu, ni je re šio pi ta nje od bra ne Ko so va i Me to hi je, od no sno
za dr ža va nje te po kra ji ne u ustav no prav nom i po li tič kom si ste mu Re pu blike
Sr bi je, ali je otvo rio mno ga ne re še na pi ta nja i di le me, ko ja če ka ju no vu
u s t av nu re kon s t r u k c i ju, ko ju j e n aj b o lj e o b a v i t i pu te m Ust a vo t vor n e s kup -
šti ne. Tu vi di mo no vu šan su i za op ti mal no re še nje po lo ža ja Auto nom ne
po kra ji ne Voj vo di ne

Z a k lju č n a ra z m a t ra nj a
STUDIJE I OGLEDI
Ka da se iz voj vo đan skog ugla po sma tra ustav no prav ni i po li tič ki aspekt
raz vo ja Re pu bli ke Sr bi je po sle ok to bar skih pro me na 2000. go di ne, mo že se
kon sta to va ti da ga ka rak te ri šu ne do sled nost, iz ne ve re na oče ki va nja, preva
re, uce ne i sve sno pot ce nji va nje. Ako je za Alek san dra Mol na ra (2010:
33) be lo da no „da se ustav na di na mi ka u Sr bi ji u pr voj de ce ni ji XXI ve ka
mo že naj bo lje raz u me ti iz te o rij ske po zi ci je Kar la Šmi ta u vre me Vaj mar ske
re pu bli ke”, on da cr no hu mor no mo že mo za klju či ti da po zi ci ju Voj vo di ne u
ustav no prav nom i po li tič kom si ste mu Sr bi je naj bo lje od sli ka va na ziv de la
Do sto jev skog – Po ni ž e ni i uv re đ e ni . Zbog če ga ovo ka že mo? Iako su građa
ni Voj vo di ne vi še pu ta na iz bo ri ma po ka za li, po dr ža va ju ći do mi nant ne
gra đan ske, li be ral no de mo krat ske i pro e vrop ske po li tič ke op ci je i pro jek te,
da su naj sna žni je upo ri šte tih op ci ja, ma lo im se, ili sko ro ni šta, ni je vraća
lo. To kom dva de set go di na eg zi sten ci je vi še stra nač ja u Voj vo di ni i Sr bi ji,
po stig nut je od re đe ni kon sen zus oko po je di nih voj vo đan skih zah te va, ko ji
bi tre ba lo da bu du ugra đe ni u funk ci o nal ni Ustav Re pu bli ke Sr bi je. On u
krat kim cr ta ma iz gle da ova ko:
– A k t i v n o š ć u d e m o k r at s k i or i j e n t i s a n i h p o l i t i č k i h s u bj e k a t a , p a r t i j a ,
NVO i struč ne jav no sti po stig nu ta je u jav no sti sa gla snost o opravd
a n o s t i i p o t re bi re s t i tu c i j e z a ko n o d av n e, i z v r š n e i s u d s ke auto n o m i j e
AP Voj vo di ne;
– Ima ju ći u vi du ten den ci je i pro ble me ustav nog raz vo ja ze ma lja u tranzi
ci ji, iz ko je se Sr bi ja te ško iz vla či, neo p hod na je kva li tet na ustav noprav
na raz ra da ma te ri je pri vre de, re ži ma svo ji ne i od no sa dr ža ve i
e ko n o m i j e ;
– Usta vom bi tre ba lo utvr di ti po sto ja nje ti tu la ra jav ne svo ji ne u skla du
s nji ho vim ustav nim po lo ža jem. To zna či da bi re pu bli ka, auto nom na
po kra ji na i je di ni ca lo kal ne sa mo u pra ve ima le svoj stvo ti tu la ra na de lu
jav ne svo ji ne neo p hod nom za vr še nje nji ho vih ustav nih funk ci ja;
– Po lo žaj AP Voj vo di ne tre ba iz ra zi ti i u Osnov nim od red ba ma Ustava
Re pu bli ke Sr bi je, ka ko bi se po tvr dio stav o za ko no dav noj, sud skoj
i iz vr šnoj auto no mi ji na osno vu Kon sti tu tiv nog ak ta AP Voj vo di ne
(Osnov nog za ko na), u skla du sa Usta vom Re pu bli ke Sr bi je;
– Raz ra da lo kal ne sa mo u pra ve u Usta vu Re pu bli ke Sr bi je ne is klju ču je,
ne go pret po sta vlja, po seb nu raz ra du spe ci fič no sti lo kal ne sa mo u pra ve
u AP Voj vo di ni. Ov de vi di mo šan su i za po zi ci o ni ra nje tra di ci o nal nih
voj vo đan skih re gi o na – Sre ma, Bač ke i Ba na ta. Pri tom tre ba ima ti u
vi du i sta ru grad sku tra di ci ju od re đe nih re gi o nal nih cen ta ra i de mograf
sko-so ci jal nu struk tu ru Po kra ji ne kao ce li ne;
– Nu žno je i prin ci pi jel no i pre ci zno raz li ko va nje sta tu sa auto no mi je i
l o k a l n e s a m o u pr a ve ;
219

treći program LETO–JESEN 2011.
220 – S ob zi rom na slo že nost od no sa iz me đu no si la ca nad le žno sti u Re publi
ci Sr bi ji, tre ba lo bi po no vo raz mo tri ti mo guć nost us po sta vlja nja
od re đe ne vr ste op štih re pu blič kih za ko na, ko ji se ne bi ne po sred no
pri me nji va li, već bi slu ži li kao okvir za do no še nje i ujed na ča va nje uređi
va nja dru štve nih od no sa po kra jin skim za ko ni ma, od no sno, od lu kama
je di ni ca lo kal nih sa mo u pra va;
– Sa vre me no dr žav no ure đe nje po či va na prin ci pu da je gra đa ni ma i njiho
vim or ga ni za ci ja ma, je di ni ca ma lo kal ne sa mo u pra ve i svim no si oci
ma sa mo stal ne pri vred ne i dru štve ne de lat no sti, do zvo lje no sve što
Usta vom i za ko nom ni je iz ri či to za bra nje no; za to u Kon sti tu tiv nom
ak tu Auto nom ne Po kra ji ne Voj vo di ne (Osnov nom za ko nu), kao i u
Usta vu Re pu bli ke Sr bi je, tre ba ja sno od re di ti za ko no dav ne nad le žno sti
or ga na vla sti i ogra ni či ti ih na od no se ko ji se mo ra ju je din stve no uređi
va ti na od re đe noj te ri to ri ji;
– Nu žna je re sti tu ci ja auto no mi je u obla sti iz vr šne vla sti. U de mo kratskim
dr ža va ma, bez ob zi ra na nji ho vo dr žav no ure đe nje, pret po stav ka
nad le žno sti u iz vr šnoj funk ci ji usme re na je, na čel no, u ko rist ne central
nih or ga na vla sti i sa mo u pra ve, ta ko da sve što ni je iz ri či to na vede
no kao iz vr šna vlast dr žav nih or ga na pri pa da sa mo u pra vi. Unu tar
or ga na vla sti, cen tral nim or ga ni ma re pu bli ke pri pa da onaj deo iz vršne
funk ci je ko ji je kao ta kav iz ri či to utvr đen za ko nom, dok na te rito
ri ji auto nom ne po kra ji ne sve osta lo spa da u nad le žnost po kra jinskih
or ga na. Kon sti tu tiv ni akt auto nom ne po kra ji ne (Osnov ni za kon)
mo ra opet utvr di ti isti prin cip u od no su na lo kal nu sa mo u pra vu, ta ko
da po kra jin ski za ko ni utvr đu ju ko je od iz vr šnih po slo va ne po sred no
ostva ru ju po kra jin ski or ga ni, dok sve osta lo vr ši lo kal na sa mo u pra va i
upra va.
– Auto no mi ja Voj vo di ne mo ra po red za ko no dav ne i iz vr šne vla sti ima ti
i sud sku vlast. Pod se ti mo, pra vo sud na auto no mi ja, osim u raz do blju
od 1963–1969. go di ne, bi la je stal no obe lež je Auto nom ne Po kra ji ne
Voj vo di ne, te je zbog du ge tra di ci je, ali i sa vre me nih po tre ba, nu žno
nje no po nov no im ple men ti ra nje. Ta ko đe, sma tra mo da po kra ji na, u
per spek ti vi, tre ba da ima i ustav no sud stvo. Za AP Voj vo di nu se ne
pred vi đa da ima Ustav već Kon sti tu tiv ni akt (Osnov ni za kon), ali to
ne mo že da do ve de u pi ta nje po tre bu za po sto ja njem spe ci ja li zo va nog
or ga na ko ji vr ši kon tro lu sa gla sno sti po kra jin skih za ko na i dru gih propi
sa sa Kon sti tu tiv nim ak tom, kao i dru ge ustav no sud ske nad le žno sti
u okvi ru pra va i du žno sti Auto nom ne Po kra ji ne Voj vo di ne. Ustav nosud
ska kon tro la u ce li ni i u ovom de lu pra vo sud nog si ste ma je ste neop
ho dan uslov za ostva ri va nje vla da vi ne pra va. Kri ti ka da se ti me uno se
ele men ti dr žav no sti u bi će auto no mi je za sni va se na vi še pu ta iz vr nu toj
te zi i na ši ro ko zlo u po tre blje nom upro šća va nju, ko je bi lo ka kvo vr še nje

STUDIJE I OGLEDI
vla sti pro gla ša va dr žav no šću. Ta ko se sve sno, ra di oprav da va nja centra
li stič ke po li ti ke i prak se, ig no ri še či nje ni ca da sva ki ni vo „ver ti kalne”
or ga ni za ci je dr ža ve, od op šti ne do re pu bli ke, ima u svo jim nad ležno
sti ma od re đe ne ele men te vla sti.
– Zbog isto rij skih, eko nom skih, de mo graf skih, na ci o nal nih, et nič kih i
so ci jal nih po seb no sti, sta tus Voj vo di ne ne tre ba ve zi va ti za dru ge de love
Sr bi je i nji ma pri me re ne ob li ke de cen tra li za ci je, od no sno auto nomi
je. To ne is klju ču je mo guć nost i po tre bu da se sa ra đu je na tra že nju
ade kvat nih ustav nih re še nja dr žav nog ure đe nja Sr bi je kao ce li ne.
Vi še od dva de set go di na, Auto nom na po kra ji na Voj vo di na i nje ni stanov
ni ci če ka ju da se na pro duk ti van na čin re ši pi ta nje dr ža ve, kao i po lo žaja
Voj vo di ne u njoj. Voj vo di na je je di no pod ruč je biv še Ju go sla vi je ko je ni je
do bi lo sa tis fak ci ju, bu du ći da je bi la pr va žr tva re ži ma Slo bo da na Mi lo še vića.
Svi osta li le ga ti nje go ve vla da vi ne su bit no ospo re ni od ve ćeg de la po litič
ke i struč ne jav no sti. Ta ista pu bli ka još ću ti o Voj vo di ni. Pi ta nje za da lje
ana li ze je – za što i do kle?
Na da mo se da će vre me ko je je pred na ma na bit no dru ga či ji, na rav no,
mno go od go vor ni ji na čin, iz ne dri ti no si o ce po li tič kih man da ta u Re pu bli ci
Sr bi ji, ko ji je ne će pre tva ra ti u one isssue co un try, ne go će na Usta vo tvor noj
skup šti ni stvo ri ti za Sr bi ju, kao i za nje nu Auto nom nu po kra ji nu Voj vodi
nu, Ustav, kao me ru har mo nič nog raz vo ja, kom pa ti bil nog sa evrop skim
vred no sti ma i gra đan skim, mul ti kul tur nim sa dr ža ji ma, Ustav Nor mal ne
Dr ža ve Sr bi je kao znak ras ki da sa Ko sov skim za ve tom i po gub nom po liti
kom Sa mo svoj ne Sr bi je 41 , sa svim mrač nim za ve ti ma de ve de se tih go di na
XX ve ka, kao i sa svim pro ma ša ji ma pr ve de ka de XXI ve ka. Sr bi ja to za služu
je. U ta kvoj Sr bi ji, i Voj vo di na bi se do bro ose ća la.
Literatura
đukić, S. 1992. Kako se dogodio vođa. Beograd.
Fira, A. 2006. Ustavno pravo republike Srbije, knjiga II: Ustav republike Srbije od 2006. godine.
Novi Sad.
Forum Iuris. 2002. Projekat Ustava Srbije. Novi Sad.
Kerčov, S., J. Radoš i A. Raić. 1990. Mitinzi u Vojvodini 1988. godine. Novi Sad.
Molnar, A. 2010. Sunce mita i dugačka senka Karla Šmita: Ustavno zlopaćenje Srbije u prvoj
dekadi XXI veka. Beograd.
Nikolić, P. 2001. Nacrt ustava Kraljevine Srbije. Beograd.
Radosavljević, D. 2001. Elite i transformacija. Novi Sad.
Svenacionalni demokratski front Vojvodine. 1993. Autonomija Vojvodine danas. Novi Sad.
Ustavna rešenja za Srbiju i Jugoslaviju: Predlozi nezavisne grupe eksperata. 2001. Beograd:
Beogradski centar za ljudska prava.
Vojvođanski klub. 2009. „Jogurt revolucija” 1988.: Vojvodina od Ustava do Statuta. Novi Sad.
41 Vi di: Mol nar 2010.
221

treći program LETO–JESEN 2011.
222 Dokumenta (po godinama donošenja):
Ustav SFrJ, 1974.
Ustav Sr Srbije, 1974.
Ustav SAP Vojvodine, 1974.
Ustav republike Srbije, 1990.
Statut AP Vojvodine, 1991.
Ustav Sr Jugoslavije, 1992.
Zakon o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine, 2002.
Ustav republike Srbije, 2006.
Statut AP Vojvodine, 2009.
Deklaracija Vojvodina posle promena, Demokratska stranka, 2000.
Program Demokratske opozicije Srbije, 2000.
Programska izjava DOS za Vojvodinu, 2000.
Osnovna načela za novi ustav Srbije, Demokratska stranka Srbije, 2001.
Platforma o ostvarivanju ustavnih nadležnosti i autonomije Autonomne Pokrajine Vojvodine sa
načelima za buduće ustavno uređenje Pokrajine, 2001.
Predlozi zaključaka radne grupe za koordinaciju rada Vlade republike Srbije i IV AP Vojvodine,
2001.
Nacrt ustava Srbije, Demokratska stranka, 2003.
European Parliament resolution on the Defense of Multy-Ethnicity in Vojvodina, Strasbourg
2005.
Platforma IV AP Vojvodine o položaju AP Vojvodine u novom ustavu republike Srbije, 2006.
Mišljenje o novom Ustavu Srbije, Evropska komisija za demokratiju putem prava (Venecijanska
komisija), br. 405, mart 2007.
Duško Radosavljević
THE UNBEArABLE LIGHTNESS OF GIVING UP-
CONSTITUTIONAL EXCrUCIATION OF VOJVODINA SINCE 1988.
Summary
For more than 20 years, Serbia has been in the process of searching for optimal constitutional
solutions, which would meet the needs of its state organisation but also acknowledge
its objectively multiple complexity. On the other hand, Vojvodina, which is characterized
by complexity as well, expects the constitutional solutions to recognize her
subjectivity within Serbia – autonomy which will have real prerogatives ensured by this
status. These processes, constitutional sufferings of Vojvodina and Serbia, are the subject
of this analysis which calls for the establishment of the consitition in Serbia and
Vojvodina, as a measure of harmonious development – a constitution compatible with
European values and civil multicultural issues.
Key words: Constitution, Serbia, Vojvodina, autonomy, region, decentralization,
suffering.

hronika

FESTIVALI
NOVA PREISPITIVANJA
PROŠLOSTI, ALI
I ZAVIRIVANJE U
SADAŠNJOST*
Ovo go di šnje Ste ri ji no po zor je, ka žu ne ki,
ni je va lja lo! O toj či nje ni ci po naj pre svedo
če oni ko ji Fe sti val po ho de od Vid maro
vih vre me na. Oni pak ko ji ni su vo le li
ni Jo si pa Vid ma ra, jed nog od osni va ča
Po zor ja, ni ti nje go vo do ba, ili oni ko ji se
te epo he uop šte ne se ća ju, ima će, raz ume
se, dru ga či je re pe re na osno vu ko jih
će vr ši ti pro ce nu, no za klju čak će uvek
bi ti isti – ni šta to ne va lja. A da bi čvr sto
ar gu men to va li stav, po zva će se upra vo na
pro šlost i fa mo zno mit sko zlat no do ba
kad se znao red.
Isti na, o do ku men ta ri stič kom (ili kvazi
do ku men ta ri stič kom) te a tru ovi kri tiča
ri ne zna ju ni šta, pa ni sa čim on i na
ko ji na čin za pra vo ima ve ze. Post dram sko
po zo ri šte ih iri ti ra jer ih je mr ze lo da či taju
Hans Tis Le ma na, ne vo le da raz mi šljaju
ili da ba rem svra te na fe sti val ske okrugle
sto lo ve te ču ju po ne ko obra zo lo že nje
iz obla sti te o ri je. A i post dram ski te a tar
ih već i ime nom neo do lji vo aso ci ra na
post mo der no po zo ri šte, što ta ko đe svoje
vre me no ni su sa vla da li.
Šta im je on da dru go osta lo ne go da
la men ti ra ju nad po zo ri jan skom pro šlošću
i vre me ni ma ka da na Fe sti va lu ni je
bi lo stra na ca i tu đih za sta va, ka da je ve ćina
pri sut nih kri ti ča ra ima la ove re ne partij
ske li cen ce na osno vu ko jih se ima lo
ve ro va ti nji ho vom su du, ka da nas je sa
* 56. Sterijino pozorje, održano u Novom
Sadu od 26. maja do 3. juna 2011. godine.
HRONIKA
pr ve stra ne fe sti val skog ka ta lo ga očin ski
gle dao Jo sip Broz, a Po zor je bi lo opa sa no
ži vim be de mi ma naj u gled ni jih do ma ćih
in te lek tu a la ca – što je ga ran to va lo sva ku
vr stu bez bed no sti, pa i onu iz sfe re este tike.
Tek s vre me na na vre me bi se po ja vi li
„te ro r i st i” p o put Lju bi š e R i st i ća i D u š ana
Jo va no vi ća da na pra ve ršum i zbu ne
ta da šnji esta bli šment. Sa da su, me đu tim,
i oni po sta li deo „ma te ri ja la” za jed nu od
do ku men ta ri stič kih pred sta va iz ve de nih
na ovom Po zor ju. No, i to će po sta ti enigma
za de žur ne kri ti ča re, jer o Ri sti ću zna ju
sa mo to da je bio u JUL­u, a Jo va no vić je
iona ko „Slo ve nac”.
Da kle, oni što im Po zor je da nas ne
va lja i ono mad su ga plju va li. S ove distan
ce sve im iz gle da dru ga či je. I sa mi se bi
su, iz ove per spek ti ve, bi li le pi i pri stoj ni.
To se, što re če Jo van Ći ri lov go vo re ći o
istom fe no me nu, ali ve za nom za Bi tef,
zo ve „op ti mi zam pam će nja”.
Šta nam je uisti nu do ne lo 56. Po zor je?
Vi de li smo, ili smo mo gli da vi di mo,
ne ko li ko pred sta va u ko ji ma se glum ci
pod svo jim ime ni ma is po ve da ju, se ća ju
se ne koć za jed nič ke do mo vi ne (ta ko đe
po si ste mu „op ti mi zma pam će nja”, no
sa da u kon tek stu pre ci zno us po sta vlje nog
dra ma tur škog si ste ma), ru že jed ni dru ge
ot kri va ju ći isti ne iz pri vat nih ži vo ta ko lega,
ali i – ta ko đe pod vla sti tim iden ti te tom
– go vo re Ovi di je ve tek sto ve, pri po ve da ju
i raz gra đu ju (de kon stru i šu) mi to ve, ovaj
put u kon tek stu ar he tip skog, a ne lo kal ne
mi to lo gi je (če mu smo to li ko sklo ni).
I ni šta od to ga ni je bi lo no vo ili ne viđe
no, je di no je do nas sti glo s iz ve snim
za ka šnje njem i na spe ci fi čan je na čin
te ma ti zo va no – u pred sta va ma R o đ e ni
225

treći program LETO–JESEN 2011.
226 u YU Ju go slo ven skog dram skog po zori
šta (re ži ja Di no Mu sta fić), Ku ka v ič luk
Na rod nog po zo ri šta/Na rod nog ka za li šta/
Népszínház iz Su bo ti ce ili Pro klet bio iz daji
ca svo je do mo v i ne Slo ven skog mla dinskog
gle da li šča iz Lju blja ne (re ži ja Oli ver
Fr ljić). To je ne ke že sto ko po go di lo. Jer,
la ko bi smo opro sti li Slo ven ci ma što se
me đu sob no plju ju (i za slu ži li su jer su nam
ras tu ri li Ju go sla vi ju), ali pro blem je kad sa
sce ne va lja ču ti po hva le na ra čun Ti to ve
Ju go sla vi je, „grob ni ce srp skog na ro da”,
ili ru že nje na šeg na ci o na. (Je dva to ru ženje
svo je vre me no opro sti smo Slo bo da nu
Se le ni ću, a ni Ste ri ji ne Ro do ljup ce upra vo
iz tog raz lo ga od već ne lju bi mo.) La ko je
bi lo Ha mle tu da ka že da je ne što tru lo u
Dan skoj kad je Šek spir ži veo u Eli za be tinoj
En gle skoj, a ne u da na šnjoj Sr bi ji.
No, kre ni mo re dom.
Već su pr ve tri pred sta ve pro šlo go dišnjeg,
56. Ste ri ji nog po zor ja ne dvo smisle
no ja sno sta vi le do zna nja da će ova
se lek ci ja bi ti pred sud no od re đe na čvr stim
sta vom no ve umet nič ke di rek tor ke Fe stiva
la Kse ni je Ra du lo vić. Na i me, na kon
vi še go di šnjih lu ta nja, ko ja su re zul ti ra la
ne u jed na če nim iz bo ri ma pred sta va i ne jasnom
ge ne ral nom kon cep ci jom dvo je, pa
i tro je se lek to ra, upra va Po zor ja od lu či la
je da pri me ni opro ba ni re cept ko ji na la že
da kri zu naj bo lje va lja re ša va ti pri menom
me to da ko je su već da va le po zi tiv ne
re zul ta te. Otu da je naš naj u gled ni ji te atar
ski fe sti val po no vo do bio Umet nič ko
ve će, dok je iz bor pred sta va ko je se takmi
če za na gra de, baš kao i de fi ni sa nje
osta lih umet nič kih sa dr ža ja i pro gra ma,
po no vo po ve re no in sti tu ci ji umet nič kog
di rek to ra.
A Kse ni ja Ra du lo vić je od lu či la da od
sa mog star ta na met ne oštru igru, od re đenu
bes kom pro mi snim, čak agre siv nim stavom.
Ta ko je 56. Ste ri ji no po zor je, na kon
sve ča ne be se de do a je na na šeg glu mi šta,
dram skog umet ni ka Ste va na Ba je Gar di­
no vač kog, za po če lo pred sta va ma ko je na
ozbi ljan, te me ljan i ni ma lo na i van na čin
pre i spi tu ju ne ke od aspe ka ta naj ne po sredni
je sva ko dne vi ce ko ju ži vi mo.
Ali da bi smo uop šte mo gli da uro ni mo
u ak tu el nu sva ko dne vi cu, bi lo je neo phod
no pret hod no „sa hra ni ti” dr ža vu či ja
je sud bi na, a na ro či to smrt, pre sud no de fini
sa la okol no sti u ko ji ma da nas ži vi mo.
Pre dva de se tak go di na, ov da šnje ši re
jav no mnje nje te ško da bi is ka za lo elemen
tar no raz u me va nje za kon sta ta ci ju
pre ma ko joj će jed nog da na, na osno vu
za ko na isto rij ske nu žno sti, ta da šnji drama
tič ni, bur ni i kr va vi ras pad So ci ja li stičke
Fe de ra tiv ne Re pu bli ke Ju go sla vi je provo
ci ra ti po kre ta nje re ver zi bil nog pro ce sa.
Da nas je, me đu tim, taj pro ces uve li ko u
to ku. No, on ne pod ra zu me va ob no vu
ne ka da šnje Ju go sla vi je, već bi va re a li zo van
u okvi ri ma slo že nog, mu ko trp nog i ne izve
snog pro gra ma po zna ti jeg pod ši from
„Pri stu pa nje ne ka da šnjih ju go slo ven skih
re pu bli ka Evrop skoj uni ji”.
Ro đe ni u YU Ju go slo ven skog dramskog
po zo ri šta je pred sta va či ji smi sao
– raz u me se tek de li mič no – for mu li še
jed na od dra ma tis per so na ka da, ot pri like,
ka že: “Do bar deo ži vo ta sam pro ve la u
Ju go sla vi ji, u njoj sam od ra sta la, sa zre va la,
ra do va la se i pa ti la. Do zvo li te mi za to da
se od nje na pri sto jan na čin opro stim, da
je na do sto jan stven na čin sa hra nim””.
Ove re či s po zor ni ce iz go va ra dramska
umet ni ca Mir ja na Ka ra no vić i one su
pla si ra ne kao deo nje ne pri vat ne is po ve sti,
baš kao što je to slu čaj i sa tek sto vi ma ko je
go vo re osta li ak te ri pred sta ve.
Ide ja Di na Mu sta fi ća, re di te lja predsta
ve, bi la je da upra vo kroz niz lič nih
pri ča sa mih glu ma ca, is po ve sti ko je je, u
sa mom to ku ra da na pred sta vi, za po zorni
cu uob li čio dra ma tur ški tim u sa sta vu
Mi le na Bo ga vac, Ma ja Pe le vić, Fi lip Vu joše
vić, Bo žo Ko pri vi ca i Mi loš Kreč ko vić.
Oni su, za jed no s glum ci ma, na či ni li svo­

je vr sni ka le i do skop, pa čvork, od no sno
mo za ič ku sli ku ko ja će re pre zen to va ti tek
ne ke od mo gu ćih isti na ve za nih za svo jevre
me no funk ci o ni sa nje, a po tom i raspad
So ci ja li stič ke Fe de ra tiv ne Re pu bli ke
Ju go sla vi je.
Ne ke od tih pri ča da nas de lu ju po put
na iv nog vi ca. Dru ge su pak po tre sne i
go to vo fi zič ki bol ne. Tre će, na gla še no
in tim ne, na pr vi po gled ne ma ju ni ka kve
ve ze s kon tek stom od re đe nim za da tom
te mom, ali in di rekt no uka zu ju na ši ru
s o c i j a l nu i p o l i t i č ku at m o s fe r u Ti t o v e
Ju go sla vi je. Če tvr te su, ba rem sa sta no višta
ne što sta ri jih gle da la ca, za pra vo, op šta
me sta na ko ji ma je ne koć po či va la ju goslo
ven ska sva ko dne vi ca. Pe te su ar ti ku lisa
ne kao ske če vi, a še ste su pre zen to va ne
u for mi breh tov skih son go va, tač ni je kao
frag men ti pri god nih re ci ta la ka rak te ri stičnih
za Ti to vu epo hu.
In di ka tiv no je, me đu tim, da sve ove
is po ve sti ne dvo smi sle no uka zu ju na ju gono
stal gi čar ski stav sve do ka, te da se baš
ni ko od njih, osim u us put nim na po mena
ma, ni je osvr nuo ni na jed nu od tamnih
sen ki ko je su ta ko đe bi le svoj stve ne
po me nu tom vre me nu. Raz u me se, ni je
mo gla da bu de za o bi đe na at mos fe ra ko ja
je ne po sred no pret ho di la kr va vom raspa
du Ju go sla vi je, baš kao što je Go li otok
apo stro fi ran vi še kao ge o graf ski po jam
ne go kao mr lja u po ve sti SFRJ. No, autori
pred sta ve su, ma kar sa dra ma tur ške
stra ne, oprav da nje za vla sti tu no stal gi ju,
jed no stra ni uvid i op ti mi zam pam će nja
ja sno de fi ni sa li upra vo po me nu tom re čeni
com ko ju je iz re kla Mir ja na Ka ra no vić.
A na sa hra ni, ma kar i dr ža ve – zna se – o
po koj ni ku va lja go vo ri ti sa mo le po i s
po što va njem.
Na rav no, ova kav pri stup te mi, s jed ne
stra ne, ne mi nov no je na me tao na gla še ni
sen ti men ta li zam, ali je, s dru ge, na šao ravno
te žu u ogrom noj scen skoj sna zi iz vanred
nog glu mač kog an sam bla. Dva naj u­
HRONIKA
p e č a t lj i v i j a pr i me r a su is p o ve st i Br an ke
Pe trić i Ani te Man čić. Obe su go vo ri le u
vla sti to ime, tran sfor mi šu ći svo ju pri vatnost
u dram ske ka rak te re. Bran ka Pe trić
je go vo ri la o svom po koj nom su pru gu
Be ki mu Feh miu, dram skom umet ni ku;
is pri ča la je nje gov ži vot, na iz gled rav nodu
šno, svo de ći jed nu bli sta vu umet nič ku
ka ri je ru na na bra ja nje fak to gra fi je, iz o stavlja
ju ći pri tom in tim ne de ta lje iz brač nog
ži vo ta. Pa ipak, emo ci ja s ko jom je Bran ka
Pe trić go vo ri la o Be ki mu, ma ko li ko bi la
auten tič na, u slu ča ju ove ve li ke glu mi ce
bi la je i scen ski ar ti ku li sa na na vr hun ski
glu mač ki na čin. Ani ta Man čić je, pak,
na kon be za zle ne pri če o od ra sta nju na
jed nom od dal ma tin skih oto ka, gde je
pro vo di la le ta kod maj či ne rod bi ne, is priča
la i epi zo du ko ja opi su je ka ko joj je bi lo
one mo gu će no da do bi je vi zu za Hr vat sku
i ode na se stri nu sa hra nu.
I u ovom slu ča ju na de lu su bi li isti
ele men ti kao i kod Bran ke Pe trić: do kumen
ta ri stič ki ton stra šne lič ne is po ve sti
po stao je ma te ri jal za gra đe nje dram skog
li ka, a po zor ni ca je po no vo po sta la prostor
u ko jem po zo ri šte pot ka zu je ži vot.
Ali ono to ovaj put či ni naj di rekt ni je, najne
po sred ni je, na sa moj ivi ci do pu šte nog,
pri stoj nog, raz u me se vo a jer ski kao i uvek,
no i sa dis tan ce ko ja bi va de fi ni sa na glumač
kim ume ćem i vr hun skim hi stri onskim
ner vom ak te ra, u ta na nom me đupro
sto ru u ko jem se pre pli ću in tim ne
isti ne, naj du blja ose ća nja, i ar ti fi ci el nost
auten tič nog te a tra, gde si ro va fak to grafi
ja ži vo ta bi va pre o bli ko va na u dram ski
ma te ri jal i gde li ni ju iz me đu pri vat no sti
i dram skog ka rak te ra mo že još sa mo da
od re di ta na ni glu mač ki ta le nat.
Otu da je ve o ma te ško go vo ri ti ili pi sati
o pred sta vi Ro đe ni u YU, jer je zbog
po me nu tih pre pli ta nja pu bli ka če sto bi la
zbu nje na, ose ća la se kao da za vi ru je u
isu vi še de li kat ne za bra ne tu đih du ša. No,
zar po zo ri šte, zar uisti nu do bar te a tar, ni je
227

treći program LETO–JESEN 2011.
228 uvek baš to? I zar pri ča ko jom se sa hranju
je jed na dr ža va, pre ko či jeg ži vo ta smo
pre šli od već la ko, zgro že ni na či nom na
ko ji je skon ča la, ne zah te va upra vo ovakav
pri stup?
* * *
Pred sta va P ro kl e t bi o i z d a ji c a sv o j e
d o mo v i ne Slo ven skog mla din skog gleda­li­šča­iz­Lju­blja­ne,­na­sta­la­iz­autor­skogkon
cep ta Oli ve ra Fr lji ća, re di te lja ko ji je
na Ste ri ji nom po zor ju de bi to vao pre dve
go di ne šo kant nom, ali te a tar ski uz bu dljivom,
ri ječ kom pred sta vom Tur bo folk,
ba ra ta go to vo istim ele men ti ma kao i
Ro đe ni u YU. U am bi jen tu ko ji od re đu ju
ne pre sta na pre pu ca va nja ak te ra, za sno vana
na auten tič nim po da ci ma iz nji ho vih
ži vo ta, po ste pe no na sce ni na ra sta at mosfe
ra kse no fo bi je, ne pre sta ne in kvi zi cij ski
su ro ve is tra ge či ji je cilj da bu de usta novlje
na pra va isti na o to me ko je od gluma
ca či sto krv ni Slo ve nac. A bi ti Slo ve nac
da nas pod ra zu me va bi ti Evro plja nin, što
ozna ča va pri pad nost eli ti ak tu el ne ci vi liza
ci je. Pre pu ca va nja su, na rav no – su rova,
i u sva koj sce ni, u sva kom frag men tu
pred sta ve, ona se uvek svo de na fi zič ku
eli mi na ci ju „ne po dob nih”, a ne po do ban
će bi ti sva ko – bi lo da u se bi ima ma kar
ma lo tu đe kr vi, bi lo da je ju go no stal gi čar,
bi lo da je u pro šlo sti is ka zi vao od već ve liku
rev nost na cr ti brat stva i je din stva...
U zah te vi ma ko je po sta vlja pred glumce
Fr ljić je su rov, jer od njih tra ži ap solut
nu iskre nost, a oni, opet, pri sta ju na
pra vi la ta kve igre isti ne. Po ste pe no, ova
će igra do bi ti raz me re mon stru o znog proce
sa kaf ki jan ske pro ve ni jen ci je, u ko jem
ne ma ni ti mo že da bu de ne vi nih, a re zulta
ti is tra ge, me tod nje ne re a li za ci je, kao i
sred stva ko ja ona pod ra zu me va, uka za će
na na lič je ra ja ko ji sam se be opi su je pojmo
vi ma kao što su po li tič ka ko rekt nost,
to le ran ci ja, su ži vot, de mo kra ti ja, slo bo da,
pra vo na raz li či tost.
Pot pu ni pre o kret, me đu tim, na sta je
u sa mom fi na lu pred sta ve, u ča su ka da
glum ci jav no de nun ci ra ju jed ni dru ge – i
to za la ze ći u naj pri vat ni je i naj in tim ni je
de ta lje ži vo ta svo jih ko le ga: ot kri va ju ko
je bes kru pu lo zno pod me tao no gu part neri
ma gra be ći nji ho ve ro le, ko je s kim bio
u lju bav noj afe ri, ko je re dov no pod no sio
iz ve šta je nad le žni ma o sta nju mo ral nop
o l i t i č ke p o d ob no st i čl a no v a te a t ar sko g
an sam bla, ko je iz naj lič ni jih raz lo ga ru šio
po je di ne uprav ni ke po zo ri šta i sl. U tom
mo men tu, ka da kao i u pred sta vi Ro đe ni u
YU pri vat ni is ka zi po sta nu dram ski ma teri
jal, pa to lo gi ju dru štve nog tre nut ka prepo
zna je mo kao po sle di cu ele men tar nog
zla ko je po či va u sva ko me od nas. Ta da
pre d st a v a Pro klet bio iz da ji ca svo je do mov
i ne pre sta je da bu de sa mo pri ča o Slo veni
ji da nas i la žnom ra ju Evrop ske uni je
kao „naj bo ljem od svih sve to va”, to čak
vi še ni je ni pu ko sve do čan stvo o mrač nim
stra na ma bi lo ko je lič no sti na po zor ni ci,
već po sta je stra šna isti na o ne u ni šti vom
ljud skom zlu, o in di vi du al noj pa to lo gi ji
iz ko je na sta ju sve dru štve ne de vi ja ci je,
o od go vor no sti sva kog po je din ca za sve
zlo ko je je po či nje no u ime Ide je, Na ci je,
Dr ža ve, Slo bo de.
* * *
U Ku ka v ič lu ku , pred sta vi ko ju je Oliver
Fr ljić re ži rao u Na rod nom po zo ri štu/
Na rod nom ka za li štu/Népszínház u Su boti
ci, pa žnja je ovo ga pu ta fo ku si ra na na
još je dan od la žnih ra je va – na bla go de ti
ži vo ta u mul ti et nič koj at mos fe ri Su bo tice.
I sa da gra đu za svo ju dram sku pri ču
re di telj pro na la zi u is po ved nim is ka zi ma
sa mih glu ma ca, plju ju ći ne pri jat nu isti nu
u li ce svi ma oni ma ko ji su sprem ni da u
du hu ak tu el ne po li tič ke ko rekt no sti prene
breg nu či nje ni ce ko je sve do če u pri log
tvrd nje da sva ka raj ska na se o bi na ima
svo je mrač ne po dru me, u ko ji ma vre ba ju
ave ti pro šlo sti da bi pod sti ca le tra ja nje

mi to va. A oni su gno ji vo na ko jem uspeva
mr žnja.
Su o ča va nje s tim isti na ma sva ka ko je
neo p hod no, a ujed no je, ve le psi ho lo zi, i
le ko vi to. Pro blem ne pred sta vlja ni či njeni
ca da Fr ljić, ko ji s istom vr stom istine
su o ča va Slo ven ce (u pr voj), te Sr be i
Ma đa re (u dru goj pred sta vi), ne pri pa da
ni jed noj od po me nu tih na ci ja. Ne vo lja je,
me đu tim, u to me što niz od tri pred sta ve
– od Tur bo fol ka, pre ko Pro klet bio iz da ji ca
svo je do mo vi ne, do Ku ka v ič lu ka – uka zuje
na je din stve nu ma tri cu ko ja, za pra vo,
sa op šta va istu stvar. A ona se pod jed na ko
od no si na sve na ro de i „na rod no sti” s prosto
ra ne ka da šnje Ju go sla vi je.
U tom kon tek stu Fr lji ćev re di telj ski
pro s e de, bl a go d a re ći op e to va nju, pre st a j e
da ima pr vo bit nu oštri nu i po či nje da se
svo di na do set ku ko ja, na su prot nje govim
oče ki va nji ma, a i tvrd nja ma psi holo
ga, gu bi po ten ci jal no le ko vi ta svoj stva i
do zvo lja va ver zi ra nom po zo ri šnom gle dao
cu da kom ple tan kon cept ovog re di te lja
poč ne da sa gle da va kao ku rent nu te a tarsku
ro bu iz ne tu na tr ži šte. A to tr ži šte je,
ba rem ka da je reč o biv šim ju go slo ven skim
re pu bli ka ma, bez sum nje že sto ko ra nje no
i, bi lo ili ne bi lo to ga sve sno, uisti nu mu
je po treb no istin sko, bol no su o ča va nje sa
ru žnim isti na ma o pra voj pri ro di vla sti te
od go vor no sti za po či nje na zla.
* * *
La ko se mo že is po sta vi ti da će mo
i n s c e n a c i j e ko m a d a Bi lj a n e Sr blj a n o v i ć
Bar be lo, o psi ma i de ci re d ov no g l e d a t i
sva ke go di ne na Ste ri ji nom po zor ju. Pr vo
smo vi de li pra i zvo đe nje Ju go slo ven skog
dram skog po zo ri šta u re ži ji De ja na Mi jača,
za tim je Pa o lo Ma đe li do bio Ste ri ji nu
na gra du za re ži ju ver zi je ko ju je iz ve lo
Za gre bač ko ka za li šte mla dih, a ove go di ne
je Kse ni ja Ra du lo vić na Fe sti val po zva la
švaj car sku ver zi ju Bar be la u po stav ci re ditelj
ke An Bi zan da bi po tvr di la či nje ni cu
HRONIKA
da se de la na ših pi sa ca igra ju u ino stranstvu,
ali i da je upra vo Bi lja na Sr blja no vić
još uvek na ša naj pri sut ni ja dram ska spi sate
lji ca na evrop skim po zo ri šnim sce na ma.
Ova pred sta va na ja vlje na je, me đu tim, i
kao jed na od naj bo ljih in sce na ci ja ve rovat
no naj in tri gant ni je dra me ko ja je do
sa da na sta la u spi sa telj skoj ra di o ni ci Bi ljane
Sr blja no vić. Naj bo lje, naj in tri gant ni je,
ali i naj kom pli ko va ni je nje ne dra me.
Pro blem, na i me, ni je sa mo u spe ci fično
sti ma post dram skog pro se dea ko ji je
spi sa te lji ca pri me ni la pi šu ći ovaj ko mad,
pa ni u či nje ni ci da se u ovoj dra mi su sreću,
pre pli ću i su da ra ju raz li či ti sve to vi
(mu ška ra ca i že na, od ra slih i de ce, ali i
lju di i pa sa, ži vih i mr tvih), već i u na glaše
noj po e ti za ci ji, te u po seb noj vr sti spisa
te lji či nog in ti mi zma s ko jim pri stu pa
naj de li kat ni joj te mi ko jom se umet nost
od u vek ba vi – te mi smr ti.
Već smo se osve do či li da je ce lo kupan
ovaj kom pleks pro ble ma pred sta vljao
uisti nu tvrd orah za sve re di te lje ko ji su
pri stu pi li raz re še nju ove dram ske „za gonet
ke” Bi lja ne Sr blja no vić, pa se otu da
či ni da još uvek ni smo vi de li ade kvat no
re di telj sko či t a nj e B ar be la . Ne ma ni ka kve
sum nje da to ni je slu čaj ni s pred sta vom
ko ju je u Že ne vi re ži ra la An Bi zan.
Za nje nu pred sta vu je ka rak te ri sti čan
kon ven ci o na l an re di telj sk i pr i stup, isu v iše
hla dan, kao da je sve sno že le la da se, s
jed ne stra ne, scen skim sred stvi ma od u pre
sna žnim emo ci ja ma ko je ku lja ju iz dra me,
dok je, s dru ge, po ku ša va la da se dis tan ci ra
od dra ma tič nih pre o kre ta ko je u ko ma du
nu di spi sa te lji ca, ka da vi še ne zna mo po uzda
no da li s po zor ni ce re pli ke iz go va ra ju
in fan til ni od ra sli ili star ma la de ca, lju di
ili psi, ži vi ili mr tvi. Bu du ći da ne ma mo
is ku stvo sa že nev skim glum ci ma, te ško je
pro ce nji va ti kon tekst u ko jem su gra di li
ulo ge ko je im je re di telj ka ov de po ve ri la,
ali ono što je sti glo sa sce ne na ovo godi
šnjem Ste ri ji nom po zor ju de lo va lo je
229

treći program LETO–JESEN 2011.
230 kru to, pre glu mlje no, na mo men te bez razlo
žno far sič no, na mo men te bez lič no, a na
tre nut ke pre na gla še no. Reč ju: po gre šno.
Ono što pri pa da sfe ri po e ti za ci je, a
što je kod Bi lja ne Sr blja no vić sa dr ža no u
sa mom tek stu (uklju ču ju ći i di da ska li je),
kao i u at mos fe ri ko ja pro iz la zi iz fragmen
tar nog po stup ka dram ske mon ta že
na osno vu ko jeg spi sa te lji ca kon fron ti ra
svo je dra ma tis per so ne, u re ži ji An Bi zan
bi va tran spo no va no u vi deo ma te ri jal,
snim ke ko ji sa mo po ja ča va ju ba nal nost
ove in sce na ci je.
* * *
Po e ma Ota Tol na i ja Ki ši njev ska ru ža
po slu ži la je re di te lju An dra šu Ur ba nu
sa mo kao po vod za stva ra nje fa sci nant nih,
ma što vi tih i efekt nih scen skih sli ka ko je
su gra di le uz bu dlji vu pred sta vu či ji ak te ri
mo gu da bu du je di no istin ski po sve će ni
glum ci – re di te lje vi is to mo šlje ni ci. Ov de
se, me đu tim, pod poj mom „po sve će ni ka”
ne mi sli na po slu šni ke, a po jam „isto mišlje
ni ci” ni je eufe mi zam za glum ce ko ji ne
mi sle vla si tom gla vom.
Ne ko me ko ne go vo ri ma đar ski – a
pred sta va je igra na na ma ter njem je ziku
ma đar skih glu ma ca – te ško je bi lo da
usta no vi ko je i ka kve ve ze je Ur ban us posta
vio iz me đu po e zi je, s jed ne, i scen ske
rad nje, s dru ge stra ne. Či ta nje pre vo da
na srp ski, pre zen to va nog na vi deo­bi mu,
pod ra zu me va lo je od već ve li ki na por za
gle da o ce ko ji su u naj ve ćem bro ju od lu či li
da od u sta nu od po e zi je re či, fo ku si ra jući
pa žnju na scen sku po e zi ju. A nju je
te ško pre ve sti na je zik ver bal nog is ka za.
Za to ov de sa mo va lja kon sta to va ti da je
An draš Ur ban i ovom pri li kom po tvrdio
da je re di telj oso be ne po e ti ke, da je u
sta nju da gra di vla sti tu scen sku sin tak su,
za sno va nu po naj pre na spo sob no sti gluma
ca da pod jed na ko ve što ba ra ta ju svim
ele men ti ma umet no sti ko jom se ba ve, te
da svo jom re ži jom ume da ma te ri ja li zu je
sve to ve iz vla sti te ma šte. Nje mu li te rar ni
pred lo žak za pra vo ni je ni po tre ban da
bi na pra vio do bru, uz bu dlji vu, pa met nu
i po e zi jom na bi je nu pred sta vu ka kva je
Ki ši njev ska ru ža.
S dru ge stra ne, mo žda je upra vo po ziva
nje na li te rar ni pred lo žak i pro vo ci ra lo
naj ve ći pro blem pri re cep ci ji ove pred stave,
pa se mno gi ma uči ni lo da je Ur ba no va
in sce na ci ja su vi še pre ten ci o zna i, sa sta novi
šta scen skog „tu ma če nja” po e zi je, ne razu
mlji va, her me tič na. U tom kon tek stu,
Ki ši njev skoj ru ži je mo žda pre bi lo me sto
na Bi te fu ne go na Ste ri ji nom po zor ju.
* * *
Sti če se uti sak, na ro či to s ob zi rom na
se lek tor ki nu sme lost da na Po zor je po zove
in ci dent ne pred sta ve Oli ve ra Fr lji ća
i Ur ba no vu Ki ši njev sku ru žu bi te fov ske
pro ve ni jen ci je, da je pri su stvo Pa zar nog
da na Alek san dra Po po vi ća u re ži ji Ego na
Sa vi na i Ži vo ta u te snim ci pe la ma Du ša na
Ko va če vi ća, ko ji je i re ži rao pred sta vu,
za pra vo po ku šaj pre zen ta ci je pro duk ci je
ko ja pri pa da ta ko zva nom glav nom to ku
do ma ćeg te a tar skog ži vo ta. I za i sta, obe
pred sta ve je lak še pro ce nji va ti u kon tek stu
re per to a ra Ate ljea 212 i Zve zda ra te a tra,
ne go u fe sti val skoj po nu di, po go to vo ovoj
ko ju su obe le ži li Fr ljić i Ur ban.
Po p o v i ć e v Pa z ar ni d an sva ka ko ne
spa da u red dram skih vr hu na ca ovog
pi sca, ve ro vat no jed nog od naj plod ni jih
u po ve sti do ma će dram ske knji žev no sti.
Pre će bi ti da je ovo je dan od onih nje govih
ko ma da ­ ske če va ko ji su pred sta vlja li
svo je vr sne „prob ne ba lo ne” – i u smi slu
pi šče vih for mal nih is tra ži va nja i na planu
for mi ra nja dram skih ka rak te ra ko ji
će pu nom sna gom oži ve ti u ne kim od
Po po vi će vih doc ni jih ko ma da, ali ka da je
po sre di pi šče va po li tič ka sub ver ziv nost,
ko jom je pro bi jao po sto je će i us po stavljao
no ve gra ni ce u do ma ćoj dram skoj
li te ra tu ri ko ja se ob ra ču na va la s mi to vi ma

pro šlo sti, ali i uka zi va la na iš ča še nost i
iz o pa če nost epo he u ko joj smo ži ve li.
Uko li ko je na me ra vao da nam po ka že
da i da lje ži vi mo s mi to vi ma, te da s prošlo
šću ni smo raš či sti li, Sa vin je mo gao
da oda be re i bo lji, u dram skom smi slu
„ja či”, Po po vi ćev ko mad. S dru ge strane,
ovaj re di telj je to kom svo je plod ne i
uspe šne ka ri je re po stao je dan od naj tač nijih
scen skih tu ma ča Po po vi će ve dram ske
li te ra tu re; po ka zao je da ume efekt no da
se po i gra va po po vi ćev skom far som, da je
na atrak ti van na čin po zo ri šno raz i gra i da
je na pro mi šljen i od me ren na čin uči ni
ak tu el nom i mno go go di na na kon što je
de lo na pi sa no.
Ovo ga pu ta, me đu tim, Egon Sa vin se
za do vo ljio ni vo om far sič no sti ko ji je već
sa dr žan u ko ma du, pre pu šta ju ći s pu no
po ve re nja od lič no oda bra noj glu mačkoj
eki pi ko nač nu scen sku eg ze ku ci ju.
U re di telj skom smi slu, ovaj Pa zar ni dan
de lo vao je kao obič na ko me di ja ko jom
se, mi mo ika kve ak tu e li za ci je, že li po tvrdi
ti ukle tost ov da šnjeg men ta li te ta, ko ji
se, su o čen s iz bo rom iz me đu afir ma ci je
mo ral nih stan dar da, s jed ne, i ma te ri jalnih
do ba ra, s dru ge stra ne, od već če sto
opre de lju je za amo ral nost. Otu da je ova
pred sta va de lo va la kao za ka sneo ob ra čun
s na šom ko mu ni stič kom pro šlo šću, dok
je plan ak tu e li za ci je bio za to mljen snažnom
po po vi ćev skom far sič no šću, ko ja
je, ipak, pro jek to va na za sa svim dru ga vreme
na. Na ma je da nas, či ni se, neo p hod no
mno go di rekt ni je su o ča va nje s ak tu el nim
po li ti kan ti ma, taj ku ni ma, pre va ran ti ma,
li ce me ri ma i po li tič kim pre le ta či ma.
* * *
Ži vot u te snim ci pe la ma D u š a na Ko vače
vi ća pi san je u ovom vre me nu i za ovo
vre me. To je dram ska pri ča o pro pa sti
rad nič ke kla se su o če ne s bez oč nim i krimi
nal nim pri va ti za ci ja ma, o dra ma tič noj
ero zi ji mo ra la u vre me nu u ko jem sve, pa
HRONIKA
i tra ge di ja, po sta je ide a lan okvir za ri ja li ti
šou pro gra me, ko ji, s jed ne stra ne, šminka
ju stvar nost, dok, s dru ge, us po sta vlja ju
no ve, iz o pa če ne stan dar de od no sa pre ma
ži vo tu. Ko va če vić, na iz gled, stva ra osno vu
za jed nu od svo jih ot ka če nih, ap surd nih
ko me di ja, ide o lo ški i po li tič ki pro vo ka tivnih,
ne mi lo srd nih pre ma vla sti tom vreme
nu i svom na ro du, is ce li telj skih ko li ko
i za bav nih, ko ji ma se svo je vre me no prosla
vio. Na ža lost, sve je osta lo na pri vi du.
Ume sto ono ga što od ovog pi sca oče kuje
mo, Ži vot u te snim c i pe la ma je po nudio
raz re đe nu, raz vod nje nu bu le var sku
ko me di ju, ko ja ko ke ti ra s ak tu el no šću a
ne ra za ra je iz nu tra, kao što su to či ni li
Ko va če vi će vi Ma ra ton ci , Ra do van Tre ć i ,
Pro fe si o na lac , Sa bir ni cen tar, Kla u stro fobič
na ko me di ja, Ur ne be sna tra ge di ja ili, u
no vi je vre me, re ci mo, Dok tor šu ster. Da ne
po mi nje mo nje go vo re mek­de lo kao što je
Sve ti Ge or gi je ubi va ažda hu.
* * *
Ako su pred sta ve Pro klet bio iz da ji ca
svo j e do mo v i ne i Ki ši nj e v ska r u ž a sme li
po zo ri šni po du hva ti, ne stan dard ni u kontek
stu ov da šnjeg te a tar skog ži vo ta, ako
Pa z ar ni dan ili Ži vot u te snim c i pe la ma
re pre zen tu ju po ku šaj nje go ve bu le va ri zaci
je, ako je pred sta va Ro đe ni u YU dir ljiv
scen ski opro štaj od po koj ne Ju go sla vije,
on da su Me ta mor fo z e Ju go slo ven skog
dram skog po zo ri šta pri mer us po sta vlja nja
i oču va nja vi so kog stan dar da ko ji ve što
ba lan si ra iz me đu bu le var skog hi ta, s jedne
stra ne, i ozbilj ne te a tar ske umet no sti,
s dru ge.
Na sta la na osno vu slav nog Ovi di je vog
spi sa, či ju dra ma ti za ci ju pot pi su ju Je lena
Mi jo vić i re di telj Alek san dar Po povski,
pred sta va Me ta mor fo z e se ni je ba vi la
ak tu e li za ci jom bi lo ko je vr ste, po naj manje
po li tič kom, ni ti je za la zi la u pro sto re
me ta fi zi ke ili po ku ša va la da re kon stru i še
an tič ki po gled na svet i umet nost.
231

treći program LETO–JESEN 2011.
232 Iz ni kla iz po zna tih mi to va, na sta la na
tra gu is po ved nog, do ku men ta ri stič kog
te a tra u ko jem glum ci u svo je ime go vore
isti ne o vla sti tom ži vo tu, no vr hun ski
sti li zo va na i, za pra vo, sa mo ko ke ti ra jući
s do ku men ta ri zmom, ova pred sta va
je pr ven stve no usred sre đe na na po zo rišnu
igru, na svo je vr sno, ne pre ten ci o zno
is tra ži va nje ras ko šnih mo guć no sti ko ji ma
glu mac mo že da se po i gra sop stve nim
iden ti te tom da bi, pri vid no go vo re ći u
svo je ime, za pra vo pre u zeo ulo ge ne broje
no mno go li ko va i pred sta vio nam pri če
iz drev nih sta ri na kao ne što što se ite ka ko
mo že ti ca ti i nas da nas.
Po pov ski stva ra za bav nu, auten tič no
po zo ri šnu igru, ba zi ra nu na iz van rednoj
glu mi sjaj ne eki pe, ko ja se, oči gledno,
iz van red no za ba vlja i uži va u ovoj
igri. Isti na, ko sti mi – kao da su pre u zeti
iz naj ek sklu ziv ni jih svet skih bu ti ka, i
mu zi ka – kao da je pre u ze ta iz ne kog od
ho li vud skih bi o skop skih hi to va, ne po dr­
CRTICE SA 45. BITEFA *
Prometej Pejzaž II
(Koncept, režija i scenografija Jan Fabr;
Trublejn/Jan Fabr, Antverpen, Belgija.)
Ima pred sta va o ko ji ma je lak še pi sa ti ne go
ih gle da ti. Ka da raz mi šlja te o ta kvim predsta
va ma, či ni se da one gle da o cu, čak i
onom sa za dat kom – što u su šti ni kri ti čar
je ste, pru ža ju bes kraj no mno go mo gućno
sti za raz ne vr ste tu ma če nja, uči ta va nja,
upo re đi va nja, kon tek stu a li za ci ja i slič no.
No ka da po ku ša te da se usred sre di te na
* 45. Beogradski internacionalni teatarski
festival, održan od 13. do 24. septembra 2011.
godine u Beogradu.
ža va ju le žer nost scen ske igre. No, sve ostalo,
a po naj pre sce no graf sko re še nje, ko je
pot pi su je gru pa umet ni ka pod pse u doni
mom Nu men, te scen ski po kret či ji je
autor Da li ja Aćin, otva ra ju ši ro ke pro store
glum ci ma, po naj pre Ta ma ri Vuč ko vić,
Je le ni Đo kić, Na di Šar gin, Ma ri ji Vic ković,
Go ra nu Šu šlji ku, Ra do va nu Vu jo vi ću,
Ne boj ši Glo gov cu i Ni ko li Đu rič ku da se
raz i gra va ju, da vla sti tom ma štom pod upi
ru re di telj ska re še nja stva ra ju ći scensku
ča ro li ju. Bla go da re ći njoj, gle da lac se
po kat kad mo že i za ne ti, za bo ra vi ti o če mu
je tu, u stva ri, reč, mo že se iz gu bi ti u mnoštvu
pri ča ko je se me đu sob no pre pli ću, ali
ipak sve vre me osta je oma đi jan ma što vito
šću i raz i gra no šću scen skih zbi va nja.
Me ta mor fo z e Ju go slo ven skog dram skog
po zo ri šta bi le su je dan od vr hu na ca ovogo
di šnjeg Ste ri ji nog po zor ja.
Alek san dar Mi lo sa vlje vić
ono što ste uisti nu vi de li, shva ti te da sva
na knad na (i pret hod na) pa met uve li ko
na di la zi ono što je na po zor ni ci iz vedeno.
Ta ko, ot pri li ke, sto je stva ri i s naj no vij
om te a t ar skom pro du k ci j om slav nog Ja na
Fa bra, skulp to ra i kon cep tu a li ste, jed nog
od po zo ri šnih auto ra ko je je Bi tef bla govre
me no pred sta vio svo joj pu bli ci, ugrabiv
ši, u po sled nji čas, pri li ku da se po hva li
da ga je pro mo vi sao u ši roj po zo ri šnoj javno
sti. Isti na je, me đu tim, da je Fa br ste kao
re spek ta bil ne po zi ci je van Bel gi je i pre no
što se po ja vio na Bi te fu i da da nas pri pa da
gru pi ugled nih auto ra či je se pro duk ci jae
iš če ku ju s ne str plje njem i o ko je se oti maju
pre sti žni svet ski fe sti va li.
Na osno vu tr ži šnog za ko na po nu de i
po tra žnje, ko ji odav no s uspe hom funk­

ci o ni še i na pla nu evr op skog te a tar skog
ži vo ta, ni je te ško pret po sta vi ti da Fa br i
pre ne go što za poč ne rad na re a li za ci ji
no ve pred sta ve po u zda no zna gde će i
na ko je fe sti va le ona sve da pu tu je. On,
da kle, una pred zna ko joj se pu bli ci obra ća,
od no sno sve stan je – ta ko đe na osno vu
tr ži šnih pra vi la igre – da mu va lja za dovo
lj i t i n aj m a nj e n e ko l i ko p o te n c i j a l n i h
ni voa re cep ci je.
Osnov na pre mi sa, u vi du pro vo ka tivnog
pi ta nja, od ko je Fa br ovaj put po la zi
ve o ma je ja sna: da li su u sa vre me nom
sve tu uop šte mo gu ći he ro ji. I ako je su,
ka kva ih sud bi na oče ku je.
Po put Es hi la, i Fa br svo ju ve r zi ju
po zna tog sta ro grč kog mi ta za po či nje od
tre nut ka ka da se glav ni do ga đaj već zbio.
Pro me tej je oko van, sve den je na su žnja
ko jeg je Zevs ka znio zbog to ga što je ljudi
ma po da rio va tru. Slav ni ti tan je već
oba vio svo je he roj sko de lo, a svo je vr sni
uvod u pred sta vu je pro log ko ji iz go va ra ju
že na i mu ška rac, su o ča va ju ći pu bli ku sa
pi ta njem: gde su he ro ji da nas? Pri su stvo
he ro ja ja sno slu ti mo, baš kao što ose ća mo
i po tre bu da se po ja ve i svo jim sme lim
č i nom na r u š e p o re d a k st v a r i, u pi t a nj e
do ve du ustroj stvo ne pra ved nog sve ta či ji
smo deo, ugr o ze po sto je ću hi je rar hi ju na
či jem vr hu se da nas, isti na, vi še ne na ho de
bo go vi. Ba rem ne oni olimpski.
Mo gu li, pi ta ju nas Fa bro vi ho ri sti,
pro me tej sku ulo gu da nas da pre u zmu brada
ti re vo lu ci o na ri, na uč ni ci – vi zi o na ri,
dru štve ni ma r gi nal ci, na iz gled ne konven
ci o nal ni po li ti ča ri, ne za do volj ni ci i
ne volj ni ci, ko ji se ne ukla pa ju u dru štvene
stan dar de i po sto je ću po de lu ulo ga na
ko joj se za sni va funk ci o ni sa nje sa vre me ne
dru štve ne, po li tič ke i eko nom ske stvar nosti...
Ne, ne mo gu, to je oči gled no. Pi ta nje
ko je nam je upu će no evi dent no je re torič
ko. Pa ipak, sa vre me ni svet, a i mi kao
nje gov deo, ose ća mo in ten ziv nu po tre bu
za – he ro jem.
HRONIKA
A on da, po što je pro log ja sno de fi ni sao
je dan od te melj nih pa ra dok sa s ko jim svako
dnev no ži vi mo, za po či nje ana tom ska
ana li za ,,slu ča ja Prometej”. On je ne koć
lju di ma po da rio va tru – je dan od bo žanskih
atri bu ta, oglu šio se o iz ri či tu Zev so vu
za bra nu i iz jed nog ta bo ra bio na sil no preme
šten u dru gi, iz op šten je iz sve ta bo go va
i osu đen na več no pro klet stvo, na ka znu
ko ja će se spr o vo di ti dok je sve ta i ve ka.
Orao će mu, na i me, sva ko dnev no klju cati
je tru. No, Pro me tej je ipak tu, pri su tan
je i da nas; i da lje, da kle, po sto ji. On nam
je, osim va tre, po klo nio i ide ju po bu ne u
vi du lič nog pri me ra ne mi re nja s po sto jećim
sta njem i ne pri sta ja nja na auto ri tet.
Šta smo mi, me đu tim, uči ni li s nje go vim
da ro vi ma?
Va tra je po sta la ne što za bra nje no, opasna
je po ži vot, sa svih stra na nas vre ba ju
upo zo re nja da se s njom ne tre ba igrati.
Tek po vre me no krat ki blje sak ši bi ce
pre po zna je mo kao sme šan i ja dan od jek
ve li čan stve nog raz buk ta log pro me tej skog
po klo na ko ji je čo ve ka na či nio bo gom. A
i to bi va sve re đe, jer je pu še nje, kao što
zna mo, za bra nje no. Si li na po bu de, oli če ne
u ne o b u zda nom pla me nu bu k t i nj e, ko ja j e
pro me ni la tok čo ve ko ve isto ri je, sa da je
sve de na na ble sa ve du ra se lo ve ze ke ko ji
mah ni to uda ra ju u do bo še i ne kon tro lis
a n o s e ro b ot sk i k re ć u, p e r s o n i f i ku ju ć i
kon den zo va nu ener gi ju ko ju uza lud ra sipa
mo. To je, da kle, in du stri ja li zo va ni (i
ko mer ci ja li zo va ni) sup sti tut pro me tej ske
va tre ko ja je sto le ći ma bi la sim bol dr ske
po bu ne pro tiv po ret ka na či jem su vr hu
bi li bo go vi, a u ko jem su lju di ima li funkci
ju pi o na.
Pr vi Pro me te jev dar je, zna či, iz gu bio
smi sao. Čak i kao me ta fo ra.
S dru gim, oči gled no, ne zna mo šta
bi smo. Pra vi vla sni ci na ših ži vo ta, či ja
vo lja od re đu je po re dak stva ri na ko jem
je ute me lje no funk ci o ni sa nje sa vre menog
sve ta – ka ko god ih de fi ni sa li – ne u­
233

treći program LETO–JESEN 2011.
234 po re di vo su opa sni ji, pe r fid ni ji i su ro vi ji
go spo da ri ne go što je to svo je vre me no bio
Zevs. U pro lo gu pred sta ve čla no vi ho ra
su na bro ja li ne ka od ime na – psi ho lo ga,
pi sa ca, umet ni ka – ko ji su prak tič no ra zori
li mo guć nost de lo va nja an tič kog mi ta
u sa vre me nom sve tu. Na taj na čin nam
Fa br su ge ri še da ovom i ova kvom sve tu
mo žda ni su ni po treb ni su ro vi bo go vi, pa
ni nji ho ve za me ne u vi du po li ti ča ra, vojsko
vo đa ili dik ta to ra. Ovaj svet od po četka
i funk ci o ni še na na čin ko ji he ro je, ma
ko li ko va zda bi li želj no iš če ki va ni, za pra vo
pre tva ra u be smi sle nu, uza lud nu po tro šnu
ro bu. Oni sâmi su mit ko ji ni ko me ni je
po tre ban, od u vek su bi li ša re na la ža, besko
ri sni ma mac.
Od njih će mo se da nas, pri me nju ju ći
na če la ra zu ma, do bro volj no ogra di ti baš
kao što su to ne koć uči ni li Ate na, Di o nis
ili He r mes u od no su na Pro me te ja. S druge
stra ne, Pan do ri no in tri gant no upo zo renje
s kra ja pred sta ve da zev sov ski zlo koban
na log ,,in struk ci ja na la že destrukciju”,
ko ji je od re dio Pro me te je vu sud bi nu, oni
ko ji ume ju da mi sle mo gu shva ti ti i kao
pa ro lu po ko joj je ,,de struk ci ja instrukcija”;
to je tek na sta vak ve či te igre na iv nog
čo ve ka ko ji ne mo že da se od rek ne na de
– po sled njeg de la in ven ta ra iz fa mo zne
Pan do ri ne ku ti je.
Ovo je bio lak ši deo za dat ka s ko jim
je su o čen kri ti čar ko ji tre ba da pi še o
pred sta vi Pro me tej Pej zaž II Ja na Fa bra.
Mno go te že je, me đu tim, iza ći na kraj sa
scen skim sred stvi ma ko ji ma je autor koncep
ta i ko re o gra fi je is pri čao ovu pri ču. Tu,
na i me, na sta je ozbi ljan pro blem.
Fa br je svo ju, osa vre me nje nu ve r zi ju
,,slu ča ja Prometej” kon ci pi rao kao scen sko
pre li sta va nje od lo ma ka iz daj dže sti ra nih
Grč kih mi to va Ro ber ta Grej vsa, u ko je je,
sve stan po tre be svo je pu bli ke da u pred stavi
pre po zna se be i svo je ak tu el ne di le me,
uba cio za stra šu ju će op šta me sta. Ta kva je,
re ci mo, sce na ko jom Fa br de fi ni še od nos
mo ći i vla sti, a u ko joj Ivi ca i Ma ri ca, svede
ni na de cu de bi le, po sta ju me ta fo ra
na ci zma. Ni ti su pri pad ni ci hi tler ju gen da
bi li de bi li, ni ti su bi li na iv ni po put Ivi ce
i Ma ri ce. A ni na ci zam, oči gled no, ni je
za vr šio u ro po tar ni ci po ve sti.
Kom bi no va nje ko re o gra f i sa nog p o kreta,
scen skog go vo ra i pe va nja (son go va
ko ji su, ta ko đe, bi ra ni na ,,pr vu loptu” kao
naj pri zem ni je aso ci ja ci je na te mu va tre)
u ovoj pred sta vi su de lo va li kao da nak
ko ji autor sve sno pla ća ak tu el nim re ditelj
skim tren do vi ma. No, na mi ri va nje te
ce ne, u ovom slu ča ju, ni je ima lo ni ka kve
ve ze s kon tek stom u ko jem se po me nu te
kom bi na ci je naj če šće ja vlja ju u do brim
pri me ri ma sa vre me nog te a tra.
Uosta lom, i ve ći na dru gih sred sta va
ko ji ma Fa br alu di ra na va tru kao Pro mete
jev dar ko ji je u ovom vre me nu iz gu bio
sva ki smi sao, kraj nje su ba nal no pla sira
na.
Isti na, bel gij ska pred sta va Pro me tej
Pej zaž II za sno va na je i na fa sci nant noj
scen skoj li kov no sti, bes pre kor noj pre dano
sti ak te ra – od lič nih ple sa ča i glu ma ca,
kao i na moć nom vi zu el nom uti sku.
Pri znaj mo, za nas sa da i ov de ni to ni je
ma lo. Da kle, vi de li smo spek takl pri me ren
otva ra nju Bi te fa. A da li će ovaj Bi tef uistinu
i bi ti ,,na usi ja nom li me nom krovu”,
ka ko gla si po na slov ogo di šnjeg Fe sti va la
no vih po zo ri šnih ten den ci ja, osta je da se
vi di.
* * *
Do šao sam do ku će ali ni sam ušao
(Kon cept, mu zi ka i re ži ja: Haj ner Ge bels;
Te a tar Vi di – Lo za na E. T. E., Švaj carska.)
Na kon što je vi deo iz vo đe nja scen skomu
zič kog de la pod na slo vom Do šao sam
do ku će ali ni sam ušao Haj ne ra Ge bel sa,
pot pi snik ovih re do va sklon je da pri zna
svo ju za blu du ko joj je ro bo vao pre ne ko­

li ko go di na ka da se na šao u ma nji ni u
od no su na one ko ji ni su kri li odu še vlje nje
G e b el s o vom in s ce na ci j om Ere r i tja r i tja ke,
Mu ze ja fra za, ko ja je ovom auto ru do ne la
pr vi Gran pri Bi te fa 2005. go di ne. Dru gi
je do bio tri go di ne ka sni je za Štif te ro ve
stva ri.
Za blu da je, na i me, bi la po sle di ca
du bo kog uve re nja da Ge bel sov po zo ri šni
an ga žman ni je ute me ljen na uva ža va nju
dra ma tur ških prin ci pa – po sto je ćih ili,
e ve n tu a l n o, n o vo u s t a n o v lj e n i h , s ve j e d ­
no – te da je ono sa či me je bi la su o če na
ta da šnja bi te fov ska pu bli ka sa mo po sle dica
na gla še ne auto ro ve po tre be da de monstri
ra vla sti tu ma što vi tost ute me lje nu na
do mi šlja toj do set ki i su per i or no sti tehno
lo ških sred sta va ko ja nu di sa vre me ni
te a tar.
U Mu ze ju fra za mi je sme ta lo to što
ni sam uvi đao pra vu te a tar sku ve zu iz među
ono ga što se zbi va na sce ni, ono ga što
je na plat nu emi to va no kao di rek tan te levi
zij ski pre nos i, na po kon, ono ga što bi
mo gao bi ti smi sao Ka ne ti je vog tek sta ko ji
iz go va ra glav ni ak ter pred sta ve. Ključ na
reč ko ja je pro vo ci ra la moj pro blem bi la
je reč ,,pozorište”.
Stva ri su se na knad no, do ne kle, krista
li zo va le po sle Ge bel so vog bi te fov skog
n a s tu p a s Štif te ro v o v im st v a r i ma 2008.
go di ne, ka da je po sta lo ja sno da se ovaj
autor, ina če pr ven stve no kom po zi tor,
za pra vo ne ba vi po zo ri štem u kla sič nom
smi slu već svo je vr snim scen skim uprizo
re njem vla sti te mu zi ke, od no sno da
ko ri sti iz ve sna te a tar ska sred stva da bi na
vi zu el nom pla nu upot pu nio pre zen ta ci ju
svo jih kom po zi ci ja.
U tom kon tek stu po sta je bes pred metan
sva ki te o rij ski na por pre ci znog de fini
sa nja umet no sti ko jom se Ge bels ba vi.
Na i me, pot pu no je ire le vant no da li će mo
nje go ve in sce na ci je od re đi va ti poj mom
po zo ri šta, ili će mo se – što je oči gledno
je di no va žno – pre pu sti ti emo ci ja ma
HRONIKA
ko je pro vo ci ra ju nje go va mu zič ko­scenska
de la.
No, Ge bels ne sum nji vo s raz lo gom
in si sti ra na ele men ti ma ve za nim za po zori
šte, što po tvr đu je i nje gov ovo go di šnji
na stup na Bi te fu. I ovaj put je okvir za
kon cert ni deo nje go ve pred sta ve uteme
ljen na iz u zet noj vi zu el no sti, ko ju je
po sti gao kla sič nom po zo ri šnom sce nogra
fi jom, s jed ne, te po ku ša ji ma scen skog
raz i gra va nja de ko ra, s dru ge stra ne.
Do šao sam do ku će ali ni sam ušao je
pro je kat sa sta vljen od če ti ri sli ke. Glav ni
a k te r i su čla no vi An s am bla Hi li jard, na dale
ko ču ve ni vo ka li sti, ko je Ge bels sme šta
u pre ci zno de fi ni sa ne scen ske pro store.
Če ti ri pe va ča in ter pre ti ra ju vo kal ne
nu me re ko je je autor pro jek ta kom po novao
na tek sto ve T. S. Eli o ta (sti ho vi Ljubav
ne pe sme Đ. Al f re da Pra f ro ka ), Mo r i s a
Bla š o a (Lu do sti da na), Fran ca Kaf ke (fragmen
ti iz dnev nič kih be le ža ka) i Se mju e la
Be ke ta (Vo rds ford Ho).
Za sve če ti ri nu me re, za sva če ti ri li terar
na pred lo ška, ka rak te ri stič na je na glaše
na su bjek tiv na vi zu ra – svi frag men ti
fo r mu li sa ni su u is po ved nom to nu pr vog
li ca jed ni ne. Pa ipak, iza ova ko us po stavlje
nog ,,ja” ne sto ji od re đe na kon kret na
lič nost, de fi ni sa na na na čin ko ji bi ot krio
ka rak ter, bi o gra fi ju, so ci jal nu ili psi ho lošku
po za di nu lič no sti. Ge bels, da kle, ne
de fi ni še ak te ra svog pro jek ta kao dram sku
ulo gu, pa ni kao dram sku funk ci ju.
Za da tak (uko li ko uop šte sme mo da
pret po sta vi mo da ova ko po sta vlje ni lik
ima bi lo ka kav za da tak) je ste da nas uvede
u spe ci fič nu igru u ko joj će se me đusob
no pre pli ta ti ot pe va ni tekst, mu zi ka i
scen ski am bi jent de ter mi ni san de ko rom,
sve tlom, scen skom re kvi zi tom i, po vre meno,
vi deo­efek ti ma.
Ge bels svo ju ja snu na me ru is ka zu je
na sa mom po čet ku ,,predstave”, pro lo gom
ko ji uka zu je na bes cilj nost sva ke čo ve ko ve
ak ci je. Spo ro, bez ika kvog ža ra ili emo ci je,
235

treći program LETO–JESEN 2011.
236 če tvo ri ca lju di po la ko pa ku ju na me štaj i
tr pe za rij ski mo bi li jar u ka r ton sku ku ti ju
za se lid bu, da bi po tom u pra znoj so bi
ras pa ko va li istu ta kvu ku ti ju i iz nje iz vadi
li no ve pred me te, isto vet ne oni ma ko je
su pret hod no za pa ko va li, a s nji ma i va zu
cr ne bo je, za raz li ku od one pret hod ne
– be le.
Eli o to vi sti ho vi, ko ji će da usle de,
prem da su već svo jim na slo vom de fi ni sa ni
kao lju bav na is po vest, su ge ri šu am bi ci ju
ko ja ne će bi ti ostva re na. Otu da i pro klamo
va na na me ra o za po či nja nju du bljeg,
emo tiv nog od no sa iz me đu dve oso be najve
ro vat ni je ne će bi ti re a li zo va na. Osta će
tek pu ka slut nja, že lja, na me ra. A od nos
dvo je lju di je na lik pu to va nju – ono za poči
nje iz jed ne tač ke, ne ku da vo di, pod razu
me va us put ne sta ni ce ko je će da usle de,
sve dok se ne stig ne do ko nač nog ci lja.
Sle de ća sce na, s mu zi kom kom po nova
nom na Blan šo ov tekst, naj di na mič ni ja
je jer Ge bels raz i gra va pro če lje jed nosprat
ne stam be ne zgra de, u du bi ni sce ne
otva ra vi zu ru pre ma unu tra šnjo sti sta nova,
na go ve šta va ju ći slo že ne od no se iz među
če tvo ri ce sta na ra, te kroz tekst pe sa ma
su ge ri še na ko je na či ne ono već po me nu to
ne de fi ni sa no ,,ja” su bjek tiv no do ži vlja va
dru štve ne aspek te stvar no sti. No, ni ta da
se za pra vo ni šta ne će do go di ti: od no si
su pri vid no us po sta vlje ni, re la ci je iz među
su bjek ti vi te ta i sve ta na iz gled po sto je,
ali sa mo kao la žna sli ka sve ta iza ko je se
na ho di usa mlje ni in di vi du a li tet, ne mo ćan
da uisti nu pro bi je zi do ve vla sti tog sve ta na
ko ji je osu đen.
U tre ćoj sli ci, svo je vr snom krat kom
in ter reg nu mu, ak te ri is ka zu ju čvr stu re šenost
da se po mak nu s me sta. Plan i vo lja
po sto je, a tu je i bi cikl ko ji ne dvo smi sle no
po tvr đu je od luč nost, no Kaf kin tekst ve li
ne što sa svim dru go. Čak je do ve de na u
pi ta nje i sâma pe sma kroz ko ju in di vi du ali
tet po ku ša va da se od re di pre ma stvar nosti
i de fi ni še vla sti ti od nos pre ma njoj.
Po sled nji deo ,,predstave” de ša va
se u ho tel skoj so bi. U kon tek stu ko ji je
us po sta vljen pret hod nim sce na ma ovaj
pro stor pre po zna je mo kao po sled nje pribe
ži šte, kao (iz nu đe ni) cilj pu to va nja.
Sa ma po se bi ho tel ska so ba, me đu tim,
pod ra zu me va pro la znost, pri vre me nost,
što ce lo kup noj pr vo bit no us po sta vlje noj
ide ji pu to va nja, kre ta nja, raz vo ja da je jednu
me ta fi zič ku di men zi ju, uka zu ju ći na
be smi sle nost ini ci jal nog pla na i de fi ni šu ći
čo ve ka kao ve či tog lu ta li cu, oso bu ko ja je
va zda na pro pu to va nju, ne pre sta no osuđe
na na ži vot ko ji se od vi ja na us put nim
sta ni ca ma. A one, kao što smo vi de li, vo de
– ni ku da.
O mu zič kim aspek ti ma pro jek ta –
ne sum nji vo iz u zet no zna čaj nim – tre ba lo
bi da se iz ja sni mu zič ki kri ti čar, no ov de
va lj a kon st a to va t i d a G e b el s o ve kom p o zici
je da le ko na di la ze kla si čan na čin upo trebe
mu zi ke u po zo ri šnom de lu, da ni po što
ne slu že sa mo za ,,bojenje” scen ske at mosfe
re i da, ma ko li ko to de lo va lo ap surdno
ili neo bič no, do bi ja ju smi sao ak tiv nog
uče sni ka u scen skoj rad nji. To nom, bo jom
i ka rak te rom mu zi ka po sta je svo je vr sni
ak ter zbi va nja, za jed no s pe va či ma ko ji je
in ter pre ti ra ju, sku pa sa sce no gra fi jom i
di zaj ni ra nim sve tlom, ona od re đu je smisao
ono ga što vi di mo, ču je mo i do ži vljava
mo, te na taj na čin de fi ni še zna če nje
de la.
Vi š e g la sno p e va nj e a ca pel la i pre ci zno
sla ga nje raz li či tih to na li te ta uka zu ju na
s a v r š e nu us a g l a š e nost i ha r mo ni ju. A ona,
ha r mo ni ja, je di no je što uisti nu po sto ji u
sve tu s ko jim nas u svom pro jek tu su o ča va
Haj ner Ge bels.
In di vi du a li tet ne po sto ji, uto pljen je u
la žnu pred sta vu o po seb no sti sva kog od
nas. Vo lja s ko jom pri stu pa mo sva koj ak ciji
ta ko đe je ja lo va, ne stvar na je i sve de na
na pu ko aran ži ra nje stvar no sti iza ko jeg se
ne na la ze su štin ske pro me ne. Re la ci je sa
sve tom, uz po moć ko jih po ku ša va mo se be

da de ter mi ni še mo kao dru štve na bi ća, isto
ta ko su pri vid. Sva ta po kat kad na gla še na
di na mi ka so ci jal nog aspek ta na ših ži vo ta
svo di se na bu ku i bes sva ko dne vi ce, na
zvuk auto mo bi la ko ji no ću pro đe na šom
uli com bu de ći nas iz sna i le tar gi je na še
ve či te usa mlje no sti. Trag ko ji za tim zvukom
osta je pro la zan je ko li ko i sve tlost
auto mo bil skih fa ro va ko ja pro bi ja noć ni
mrak, i du bok je po put sen ke pti ce ko ja je
nad le te la zgra du u ko joj ži vi mo.
Ta ko po sta je ja san i na slov ko ji je
Ge bels dao svom mu zič ko­scen skom
de lu – Do šao sam do ku će ali ni sam ušao.
Sti ći do iz ve sne tač ke – u pro sto ru, u vreme
nu, u ži vo tu – pod ra zu me va od lu ku,
vo lju, re še nost, plan, pret hod no utvr điva
nje ci lja. Sti ći do ku će, a u nju ne ući
– zna či pro me nu pla na, od u sta ja nje od
pret hod nog ci lja, što se, ta ko đe, za sni va
na vo lji, ali zah te va dru gu vr stu re še no sti.
No, Ge bel sov ne i den ti fi ko va ni, ano nim ni
po je di nac, sve den na „evri me na” (everyman),
ne pro la zi kroz fa ze, ne do ži vlja va
méne – ni u so ci jal nom smi slu, ni u psiho
lo škoj rav ni. Nje ga ne do ti če ni proces
He ge lo vog sa mo ra zvo ja Du ha, ni ti ga
od re đu je kan tov ski ka te go rič ki im pe ra tiv;
on ne ma ve ze s dru štve nim pro ce si ma, jer
su oni sa mo pri vid.
Ge bel so vom ,,predstavom” mu klo
od zva nja ju re pli ke Be ke to vih an ti ju na ka
Vla di mi ra i Estra go na, re či ko ji ma ova
dva uza lud na klo ša ra ne pre sta no is ka zuju
čvr stu re še nost da na pu ste me sto gde
če ka ju Go doa. A opet ne mr da ju oda tle.
Otu da nas, eto, u ho tel skoj so bi gde če kamo
na sta vak svog pu ta, ne sve sni da smo
za pra vo na ko nač nom od re di štu oda kle
ni ku da ni ka da ni smo ni mrd nu li. Ni ti
će mo.
Je di no što, mo žda, ne pri pa da sve tu
pri vi da i sa mo za va ra va nja, i je di no za
šta čo vek u svo joj ne mo ći uisti nu mo že
da bu de spo so ban, je ste stva ra nje i do življa
va nje ha r mo ni je. Ono što nam, da kle,
HRONIKA
osta je kao mo gu ća na da i even tu al na uteha
je ste tre nu tak us po sta vlja nja ili pre pozna
va nja ha r mo ni je su bli mi ra ne u va r ljivom
ži vo tu umet nič kog de la. A s njim – s
tim umet nič kim de lom, tim tre nut kom i
spo zna jom tog tre nut ka – sva ko od nas
mo ra sâm da vi di šta će.
Da bo me, u slu ča ju da ga na vre me
pre po zna.
* * *
Ing mar Be rg man, Kri ci i ša pu ta nja
(Re ži ja i adap ta ci ja: An drej Še r ban; Ma đarsko
po zo ri šte, Kluž, Ru mu ni ja.)
Pre sve ga, ne ko li ko re či o po zo ri štu i re dite
lju, jer o Ing ma ru Be rg ma nu ne tre ba
pu no go vo ri ti.
Ma đar sko po zo ri šte iz Klu ža u Ru muni
ji ne obra ća se je di no ma đar skoj na cio
nal noj ma nji ni, prem da u pred sta va ma
na sta lim u ovom te a tru igra ju is klju či vo
ma đar ski glum ci, ko ji tek sto ve go vo re na
ma đar skom. Nji ho vu pu bli ku, na i me, či ne
i Ru mu ni, pa uko li ko upra va Po zo ri šta –
njen uprav nik Ga bor Tom pa, re di telj, ili
umet nič ki šef Ar pad Vi ški, dram ski pi sac
– sa zna da će u gle da li štu bi ti bar je dan
stra nac, iz vo đe nje pred sta ve oba ve zno
pra te ti tlo vi na en gle skom ili ne mač kom.
Svo jim zna ča jem i umet nič kim do me tima
ovo po zo ri šte da le ko na di la zi Kluž, i
ne sa mo da je je dan od naj bo ljih, ako ne
i naj bo lji te a tar u Ru mu ni ji, već je ve o ma
uti ca jan i u Evr o pi. Otu da ne ču di što je
Ma đar sko po zo ri šte iz Klu ža član eks kluziv
ne i sa mim tim ma lo broj ne aso ci ja ci je
ko ja se zo ve Evr op ska te a tar ska uni ja. Od
na ših, ovoj aso ci ja ci ji pri pa da je di no Ju goslo
ven sko dram sko po zo ri šte.
An dre j a Š e r b a na, re di te lj a B e rg ma novih
Kr i ka i ša pu ta nja, pu bli ka Bi te fa ima la
je pri li ku do bro da upo zna jer su na ovom
fe sti va lu do sa da iz ve de ne če ti ri nje gove
pred sta ve: tri u pro duk ci ji slav ne La
Ma Me – Ar den od Fe ver ša ma na če tvr tom,
237

treći program LETO–JESEN 2011.
238 Me de ja na de ve tom i Tro jan ke / Elek tra
na še sna e stom Bi te fu, dok je pred sta vu
Zga na rel, ta ko đe na še sna e stom Bi te fu,
od i grao an sambl Ame rič kog re per to arskog
po zo ri šta iz Bo sto na.
Vre men ski ras pon od 1970. go di ne,
ka da je ne ka nje go va re ži ja pr vi put po hodi
la Be o grad, do da nas, kao i či nje ni ca da
je bio jed no od La Ma mi ne ,,dece”, ka ko
je Elen Stju art vo le la da na zi va umet nike
ko ji su sta sa va li u okri lju nje nog te atra,
re či to sve do če o raz vo ju Še r ba no ve
ka ri je re, nje go vom umet nič kom pu tu i
an ga žma nu. Ne koć bun tov nik ko ji svoj
re di telj ski po gled na svet ar ti ku li še kroz
fi zič ki te a tar, sme li tra ga lac ko ji pu bli ku
su o ča va s na lič jem po zna tih mi to va – bi lo
an tič kih ili onih iz sve ta li te ra tu re, doc ni je
sa rad nik Pi te ra Bru ka u nje go vom Me đuna
ro d nom p o z o r i š nom i n st i tu tu i re di telj
ko ji će bi ti na gra đi van za pred sta ve ko je je
po sta vio na Bro dve ju, da nas je, evi dent no,
sa zreo kao ni šta ma nje hra bar ana li ti čar
ko ji po zo ri šnim sred stvi ma pre i spi tu je
ta na ne ljud ske emo ci je i du šev na sta nja. I
to upra vo na tra gu de la uti caj nog ko le ge,
f i l m s ko g i te a t ar s ko g re d i te lj a Ing m a r a
Be rg ma na.
Mo gao je Še r ban da iza be re i sce na rio
za bi lo ko ji dru gi Be rg ma nov film, opet
bi bio na istom te re nu – ba vio bi se slože
nom, mut nom i po kat kad op skur nom
stra nom ljud ske pri ro de, a u sva kom sluča
ju bi opet mo rao da za ro ni u žen sku
psi hu. Jer, Be rg man je po seb no vo leo da se
ba vi te ma ma ko je je sa gle da vao na na čin
ko ji pod ra zu me va žen sku vi zu ru.
Oči gled no da Še r ban u slu ča ju in scena
ci je sce na ri ja za film Kri ci i ša pu ta nja
ide ko rak da lje.
On u Be rg ma no vu pri ču di rekt no
uklju ču je i sa mog Be rg ma na, lik re di te lja
ko ji stva ra slav ni film i, ujed no, u pred stavi
igra sve mu ške ulo ge. Na taj na čin po zori
šte se prak tič no pi ran de lov ski po i gra va
od no som scen ske umet no sti, s jed ne, i
ži vot ne stvar no sti, s dru ge stra ne. Ono što
po u zda no zna mo na osno vu Be rg ma novih
auto bi o graf skih be le ža ka, o če mu svedo
če re di te lje vi sa rad ni ci, naj če šće že ne
s koj ma je bio i ko je su bi le za lju blje ne u
nje ga, ili što se pret po sta vlja na te me lju
do sa da šnjih ana li za fil mo va ko je je re ži rao
ovaj No r di jac, po sta lo je ma te ri jal ko jim
će Še r ban kon ta mi ni ra ti sce na rio za film,
pre tva ra ju ći ga ta ko u li te rar nu osno vu na
ko joj gra di pred sta vu.
Po seb na okol nost na ko ju se Še r ban
po zi va, a ko ja se od no si na Be rg ma nov
re di telj ski pro se de, ide u pri log pred sta vi
po zo ri šta iz Klu ža. Na i me, šved ski re ditelj
je imao obi čaj da sa svo jim glum ci ma
odr ža va op se žne pro be ko je su pret ho di le
sni ma nju. Tvr dio je da se nje go va po e ti ka,
po red osta log, za sni va i na po ku ša ju da što
pre ci zni je i de talj ni je kod glu ma ca pro voci
ra sa svim od re đe na ose ća nja, sve u na di
da će to kom sni ma nja ka me ra na li ci ma
ak te ra za be le ži ti ta na ne tra go ve isti ni tih,
auten tič nih emo ci ja. A ka da se to i do godi,
go vo rio je Be rg man, nje gov re di telj ski
an ga žman je do bi jao pu ni smi sao. Nje gov
po sao ta da ni je bio uza lu dan.
Eto, da kle, pri li ke da se po zo ri šte po igra
re la ci ja ma ko je se us po sta vlja ju iz među
ži vo ta i glu me, da za ro ni u ono što i
te a t ar ske st v a r a o c e i p o z o r i š nu pu bl i ku
na ro či to uz bu đu je – za vi ri va nje u mrač ne
pro sto re iza spu šte ne po zo ri šne za ve se, u
ovom slu ča ju iza ka me re, te da po ku ša da
pro nik ne u taj ne, u unu tra šnje, skri ve ne
mo ti ve umet ni ka – re di te lja i glu ma ca,
da se po za ba vi stva ra lač kim po ri vi ma
ko ji ma su se ru ko vo di li kre i ra ju ći svo ja
de la – fil mo ve ili po je di ne ulo ge. Pri tom,
is po sta vi će se, Kri ci i ša pu ta nja ni je bi lo
ko ji Be rg ma nov film, ni ti je sâm Be rg man
obi čan film ski autor.
Že ne – tri se stre, od ko jih je jed na na
sa mr ti, i slu žav ka, oko sni ca su ove neo bične
pri če. Mu škar ci – svi osim Be rg ma na,
sa mo su pro la zni po se ti o ci ko ji će po put

lak mus pa pi ra pro vo ci ra ti glav ne ju na kinje.
Če sto im, me đu tim, pri su stvo mu škara
ca ne će ni bi ti po treb no, jer su ove že ne
uni ver zum za se be; nji ma, za pra vo, ni je
po tre ban ni ko da bi is po lji le svo ju lju bomo
ru, mr žnju, pa kost, sa o se ća nje, pat nju,
bol ili lju bav.
Be rg man, re di telj fil ma, ne što je
sa svim dru go. On, na i me, ne pra vi raz liku
iz me đu ži vo ta i umet no sti. On de mijur
ški po kre će ak ci ju, pro vo ci ra re ak ci je,
po kat kad se po i gra va si tu a ci ja ma. Va lja
se se ti ti či nje ni ce da sve mu ške ulo ge u
Še r ba no voj in sce na ci ji, kao i lik Ing ma ra
Be rg ma na, tu ma či isti glu mac. Be rg man
je u ovoj pred sta vi, baš kao što mo že mo
da pret po sta vi mo da je bio slu čaj u re alnom
ži vo tu, ma ni pu la tor ko ji u po je di nim
mo men ti ma ne će bi ti u sta nju da na či ni
raz li ku iz me đu dve stvar no sti – ono ga
što je re al nost ži vo ta i ono ga što će po sta ti
re al nost fil ma.
U tom me đu pro sto ru Še r ban raz vi ja
svo je vi đe nje po zna te pi ran de lov ske pri če,
raz i gra va si tu a ci je u ko ji ma se me đu sob no
pre li va ju i me ša ju raz li či ti ni voi stvar no sti.
Ta da on bri še raz li ku iz me đu Be rg mana
i glu ma ca ko ji igra ju u fil mu, na tom
po lju će se, kao na bi o skop skom plat nu,
pre ta pa ti emo ci je ko je glu mi ce pri vat no
raz me nju ju iz me đu se be sa od no si ma ko ji
se us po sta vlja ju iz me đu li ko va ko je one
tu ma če na fil mu.
Pa kao o ko jem go vo ri sce na rio fil ma
Kr i c i i š a pu ta nj a pre se li će se u re al nost
ži vo ta onih ko ji sni ma ju ovaj film. Gra ni ce
iz me đu fil ma i po zo ri šta, s jed ne stra ne, i
ži vo ta, ta ko zva nog obič nog ži vo ta, sve kodne
vi ce, bi će po ko zna ko ji put iz bri sa ne,
sa da uz do dat ni bo nus: pri ču ko ja re fe ri še
na ži vot slav nog šved skog re di te lja.
Osim sjaj ne, pa met no pro mi šlje ne i
ve što re a li zo va ne adap ta ci je Be rg ma novog
sce na ri ja, Še r ban je svo ju po zo ri šnu
pri ču ba zi rao i na fi nim re di telj skim re šenji
ma, na po i gra va nju ti pič no film skim
HRONIKA
sred stvi ma, pro na la ze ći ekvi va lent na te atar
ska re še nja, sve tlom i mi zan sce nom
su ge ri šu ći krup ne ka dro ve, ši ro ke plano
ve, šven ko va nja, kre i ra ju ći si tu a ci je u
ko ji ma je ti ši na gro mo gla sno od zva nja la
po zor ni com, ka da je ša pat pro bi jao uši,
ali i ka da su ur li ci bi va li ar ti ku li sa ni na
iz u zet no sup ti lan na čin. Mo gao je to da
po stig ne je di no an ga žu ju ći uisti nu od lične
glum ce.
S dru ge stra ne, rad nju svo je pred sta ve
sme stio je u am bi jent od vi še po jed no stavlje
ne sce no gra fi je. Uvod na sce na, u ko joj
na ra tor po sta je Be rg man i pred sta vlja glumi
ce, de lo va la je mno go jef ti ni je od najba
nal ni jeg film skog se ta, dok je pro stor u
ko jem se sni ma film bio op te re ćen ja r ko
cr ve nom bo jom na na čin ko ji pre ja ko (i
ne po treb no) su ge ri še na gla še ni kon trast
am bi jen ta i be li ne žen skih ko sti ma. No,
ovo je ujed no i je di na za mer ka sjaj noj
pred sta vi, za ne mar lji va u od no su na uz buđe
nje ko je je iza zva la kod pu bli ke.
* * *
U Mo skvu! U Mo skvu!, po A. P. Če ho vu
(Re ži ja: Frank Ka storf; Volksbühne am Rosa­Lu
xem burg­Platz, Be r lin, Ne mačka.)
Re pli ka „U Mo skvu! U Mo skvu!” jed ne
od ju na ki nja Če ho vlje ve dra me Tri se stre
od mah je na kon pre mi je re ovog ko ma da u
Mo skov skom hu do že stve nom te a tru 1901.
go di ne po sta la pa ra dig ma sna žne, ne u tolji
ve če žnje za dru gim, dru ga či jim, bo ljim,
lep šim, smi sle ni jim ži vo tom. Za gla vljene
u du bo koj pro vin ci ji, u da le koj ru skoj
gu ber ni ji ko joj je i bog re kao la ku noć,
na sa mom pre lo mu XIX i XX ve ka, obasja
ne evi dent no la žnim op ti mi zmom da
na stu pa ju će sto le će do no si i no vu na du,
Če ho vlje ve Ol ga, Ma ša i Iri na Pro zo rov
doc ni je će po sta ti re či ti do kaz če ho vljevske
an ti ci pa ci je be ke tov skog mra ka u ko ji
je uto nuo XX vek. Mra ka u ko jem, evo,
ži vi mo i na po čet ku XXI sto le ća.
239

treći program LETO–JESEN 2011.
240 Re ži ra ju ći svo ju scen sku adap ta ci ju
Če ho va u be r lin skom te a tru Volksbühne
am Ro sa­Lu xem burg­Platz, Frank Ka storf
za na slov pred sta ve bi ra upra vo po me nutu
slav nu re pli ku, po zi va ju ći se ta ko na
sve bo ga te aso ci ja tiv ne slo je ve ko je ona
so bom po vla či. On, da kle, pra vi predsta
vu u ko joj kao da iz da na šnje vi zure
pod vla či cr tu is pod svih aso ci ja ci ja,
kao da pre i spi tu je gde su to Pro zo ro ve
mo gle sti ći, že le ći da utek nu iz glu ve
pro vin cij ske ma lo gra đan šti ne na ko ju su
bi le osu đe ne. Dru gim re či ma, u ime tri
Č e h o v lj e v e j u n a k i nj e Ka s t or f a n a l i z i r a
sta nje da na šnjeg sve ta. A u nje mu, najpre
po sred stvom me di ja, vi še ne po sto ji
ne ka da šnja po de la na pre sto nič ki i provin
cij ski am bi jent, ni ti ima ve li kih raz li ka
iz me đu pa la nač ke učma lo sti gu ber nij ske
va ro ši ce i blje šta vog ša re ni la dru štve nog,
kul tur nog i umet nič kog ži vo ta da le ke i
ta ko pri ma mlji ve Mo skve.
Svet je, re kao bi Ma r šal Ma kluan
još pre po la ve ka, po stao glo bal no se lo,
a da nas je on de fi ni tiv no glo ba li zo van
– ka ko nas to uče sa vre me ni te o re ti čari
me di ja, ali i po li ti ko lo zi, eko no mi sti,
so ci o lo zi...
U tom sve tu in tim na dra ma svake
Č e ho v lj e ve d r a ma t is p e r s o ne p o st a j e
deo po ten ci jal nog di rekt nog te le vi zij skog
pre no sa, re a li zo va nog po mo de lu ka kav
nam je do bro po znat iz ak tu el nih ri ja li ti
šou­pro gra ma, te se otu da mo že uklo piti
u spe ci fič nu dra ma tur gi ju te le vi zij skih
sa pu ni ca, bes ko nač nih i be smi sle nih TV
se ri ja la. A ta dra ma tur gi ja, kao što zna mo,
pod ra zu me va la žne emo ci je, ne ve što konstru
i sa ne su ko be, ne pre sta no in si sti ra nje
na pa te ti ci, raz li či te vr ste iz ve šta če no sti. I
sve to Ka storf pri ka zu je u svo joj pred stavi
U Mo skvu! U Mo skvu! Sve to, ali i još
mno go šta dru go.
Na i me, osnov nu dram sku po tku pre uze
tu iz Tri se stre ovaj re di telj ve što kon tami
ni ra frag men ti ma iz Če ho vlje ve no ve le
S e lj a c i , te stva ra spe ci fič nu struk tu ru u
ko joj se, na pla nu li te rar nog pred lo ška,
pre pli ću frag men ti iz dra me i de lo vi drama
ti za ci je pri po vet ke, ali i kla sič ni me dij
te a tra, s jed ne, i di rek tan pre nos predsta
ve, emi to van na vi deo­bi mu, s dru ge
stra ne. Baš kao i po zo ri šna pred sta va i
do ku men ta ri stič ki ma te ri jal (ta ko đe emito
van u vi deo­fo r mi), te di ja lo zi sat ka ni
od re pli ka glu ma ca i od go vo ra ko je nji hove
ko le ge iz go va ra ju u mi kro fon.
Ton ko jim se slu že Ka stor fo vi glum ci
je, raz u me se, po vi šen, iz ra zi nji ho vih li ca
su pri la go đe ni krup nom pla nu di rekt nog
pre no sa, sva scen ska sred stva su na gla šena
pa i pre na gla še na – li ca se pre tva ra ju
u gri ma se, go vor po sta je dre ka, scen ski
po kret se tran sfor mi še u pa te tič no sti lizo
va nu ko re o gra fi ju...
Če hov je, me đu tim, ga jio sim pa ti je
pre ma svo jim li te rar nim ju na ci ma, ose ćao
je em pa ti ju, imao raz u me va nje za nji ho ve
sla bo sti, du bo ko je sa o se ćao s nji ho vom
pro ma še no šću, dok Ka storf če ho vljev ske
li ko ve ne sum nji vo pre zi re i otvo re no ih
tre ti ra kao ka ri ka tu re pa ja ca. Re di telj kao
da ne pri hva ta ni mo gu ća oprav da nja ko ja
bi li ko vi u pred sta vi even tu al no mo gli da
sa op šte u pri log svo je od bra ne. Ne po sto ji
ali bi na ko ji bi se oni mo gli po zva ti – ni
u dru štve nom, ni u po li tič kom, a ni psiho
lo škom smi slu. Ovaj svet je de fi ni tiv no
oti šao do đa vo la, i to se za pra vo do go di lo
mno go pre ne go što je An ton Pa vlo vič
1900. go di ne na pi sao ko mad o tri ne srećne
Pro zo ro ve.
Uosta lom, pod se ća nas Ka storf, zar u
dru gim svo jim de li ma Če hov ni je na gove
stio da će pri mi ti vi zam ru skog mu žika
i dru štve na ja lo vost lum pen pro le te ra
na ovaj ili onaj na čin do ći gla ve sva kom
po ku ša ju da se u bu duć nost upi še trun ka
na de. Ka storf je, da kle, oči gled no či tao
Le nji na i evi dent no de li bo ja zni ko je su
mu či le Vla di mi ra Ilji ča. No, za nas da nas
ni ka kvu ute hu ne pred sta vlja pro du blji va­

nje dav no za bo ra vlje nog (ne mog) dis pu ta
iz me đu Ilji ča i Vi sa ri o no vi ča. Kao što je
Re vo lu ci ja svo je vre me no kre nu la dru gači
jim, ne po želj nim to ko vi ma, ta ko je svet
da nas evi dent no uob li čen po dis to pij skom
sce na ri ju ko ji je pred vi deo Džo rdž Or vel.
Pa lan ka je po be di la, a na ma je di no pre osta
je da pri hva ti mo ulo ge sme šnih, ma lih
pa ja ca, iz ob li če nih fi zi o no mi ja, ko ji drekom
i ur la njem po ku ša va ju da oprav daju
ba nal no sti i be smi sle no sti ono ga što
iz go va ra ju.
U tom kon tek stu, bo jim se, Frank
Ka storf nam ni je sa op štio ni šta no vo, ni šta
što već ni smo slu ti li, čak i od ra ni je zna li,
pa i ni šta što već ni smo ima li pri li ku da
vi di mo u te a tru – na Bi te fu ili mi mo ovog
fe sti va la, sve jed no. Isti na, na čin na ko ji
nam je ovaj re di telj pre zen to vao po zna te
isti ne uisti nu je na mo men te bio upe čatljiv,
no to po naj pre va ži za ume će, energi
ju i sred stva ko ji ma su nje go vi glum ci
ple ni li sa sce ne, ali ne i za sve ele men te
pro se dea na ko jem je Ka storf ba zi rao ovu
pred sta vu.
Upra vo će glu mač ka igra, di sci plino
va nost an sam bla, kao i pro du cent ska
sprem nost da se te a tar skoj umet no sti pristu
pi sme lo, s pu nom sve šću o po tre bi
kri tič kog sa gle da va nja stvar no sti, uči ni ti
da Ka stor fo vu pred sta vu tre ti ra mo kao
još jed nu po tvr du te ze da Ne mač ka da nas
ima naj bo lje po zo ri šte u Evr o pi.
* * *
Te ne si Vi li jams, Mač ka na usi ja nom li menom
kro vu
(Re ži ja: Ivi ca Bu ljan, Mest no gle da li šče
Lju blja na, Slo ve ni ja.)
Re ži jom slav ne dra me jed ne od iko na
ame rič ke li te ra tu re pro šlog sto le ća, Te nesi
ja Vi li jam sa, Mač ka na usi ja nom li menom
kro v u na sce ni lju bljan skog Mestnog
gle da li šča, Ivi ca Bu ljan će još jed nom
po tvr di ti stav pre ma ko jem li te rar nim
HRONIKA
pred lo šci ma tre ba pri stu pa ti na spe ci fičan
na čin.
Nje ga, na i me, ne za ni ma ni dram ska
struk tu ra, a če sto ni kom plet na ši ro ka
pa le ta ide ja ko je svo jim de lom nu di autor,
već se re di telj ski fo ku si ra sa mo na vla sti ti
do ži vljaj emo ci ja, ili tek na seg ment emoci
ja ko je pre po zna je u kon kret nom de lu.
Bu lja na za pra vo za ni ma ju ide je i emo ci je
ko je, če sto bit no tran sfor mi sa ne u od nosu
na pi šče ve, tre ti ra kao pred lo žak, kao
osnov ni ma te ri jal za dra ma tur ško­scen sku
de kon struk ci ju, ko ju pre o bra ža va u predmet
po zo ri šne igre, nu de ći je i ak te ri ma
pred sta ve i svo joj pu bli ci.
Vi li jam so vu pri ču o slo že nim od no sima
unu tar bo ga te po ro di ce s ame rič kog
ju ga, dra mu či je okvi re pi sac sme šta u
at mos fe ru i am bi jent spe ci fič nog konzer
va tiv nog po gle da na svet, od re đe nog
na gla še nim uva ža va njem tra di ci o na li zma,
Bu ljan efekt no, prem da iz u zet no pro voka
tiv no, ra za ra iz dva ja njem ono ga što je
pre po znao kao su šti nu pi šče vog pro blema.
Re di telj će, na i me, do kra ja ogo li ti
pro ble me ko ji ma se Vi li jams ba vio, jer
da nas, u vre me ni ma u ko ji ma ži vi mo –
sma tra Bu ljan, s mno go va lja nih raz lo ga
– vi še ne ma po tre be pri kri va ti sve ono što
se kat kad te škom mu kom pro bi ja lo kroz
d e b e l e n a sl a ge spi s a telj sk i h i te a t ar sk i h
kon ven ci ja pro šlo sti.
Da kle, pro blem su o ča va nja sa slomom
dru štve no pri hva će nog si ste ma
vred no sti, ma ski ra nje tru le ži brač nog
ž i v o t a , pre p o z n a v a nj e v l a s t i t e h o m o s e k ­
su al ne ori jen ta ci je, li ce mer no pri kri va nje
po hle pe za na sled stvom, ko je pod ra zume
va ma te ri jal no bla go sta nje, ne raz reše
ni po ro dič ni od no si, du bo ko po ti snu ta
ose ća nja ko ja tru ju i vla sti ti ži vot i tu đe
ži vo te – pre sta ju bi ti ta bu te me u vre meni
ma u ko ji ma su sve vr ste ma ski odav no
spa le i ka da je na de lu me ha ni zam funkci
o ni sa nja sve ta sve de nog na bes kru pulo
znost, ne pri kri ve nu laž i spe ci fič nu igru
241

treći program LETO–JESEN 2011.
242 op šte pri hva će nog i pod ra zu me va ju ćeg
li ce mer ja.
Sve u kup nost ova ko slo že ne stvar nosti
jed ne kon zer va tiv ne po ro di ce Bu ljan
će, za pra vo, pra te ći te melj nu ide ju sa mog
Te ne si ja Vi li jam sa, po sta vi ti u pr vi plan, a
na tra gu pi šče vih in ten ci ja re di telj će fa mili
jar ne od no se sa gle da ti iz vi zu re glav nog
ju na ka dra me, la tent nog ho mo sek su al ca.
Na gla ša va ju ći uprav no ovaj i ova kav
ugao po sma tra nja, Bu ljan do sled no spro
vo di po stu pak de kon struk ci je dramskog
pred lo ška i su ge ri še mo guć nost po
ko joj ho mo sek su al nost, uko li ko pre staje
da bu de po ti ski va na, ako po sta ne deo
osve šće nog po gle da na svet, do bi ja snagu
ka tar zič nog ka ta li za to ra svih osta lih
od no sa unu tar ,,za tvo re nog po ro dič nog
kru ga”.
Sek su al nost, da kle, je ste je dan od
pre sud nih ele me na ta na osno vu ko jih se
us po sta vlja ce lo ku pan si stem dru štve ne
ma ni pu la ci je, i u ovoj kon sta ta ci ji se Vi lijams
i Bu ljan ne sum nji vo sla žu, no raz li ke
iz me đu po gle da na svet pi sca i re di te lja
po sta ju evi dent ne ka da se Bu ljan re ditelj
skim, te a tar skim sred stvi ma upu sti u
ana li zu od no sa pre ma tret ma nu sek su alno
sti. Jer, ako pri hva ti mo da je Vi li jams
ži go sao ma lo gra đan ski li ce me ran tret man
ho mo sek su al no sti, tre ti ra ju ći ga sa mo kao
jed nu od po sle di ca od go va ra ju će dru štvene
de ma go gi je i pri hva će ne kon ven ci je,
Bu ljan uka zu je na mo guć nost osva ja nja
pro sto ra istin ske slo bo de, ko ju je mo gu će
po sti ći kroz iskre nost ko ju su prot sta vlja
la ži ma i li ce mer ju ma lo gra đan skog po gleda
na svet.
Ma ni fe sto va nje ta ko de fi ni sa ne ma logra
đan šti ne Bu ljan pre po zna je u na gla šenoj
hi ste ri ji ak te ra Vi li jam so vog ko mada,
u hi ste ri ji ko jom se, za pra vo, ma skira
su štin ska po tre ba za us po sta vlja njem
istin skih, auten tič nih od no sa.
Bu ka i bes, ko ji do pi ru sa sce ne u
Bu lj a no voj pre d st a v i, u st v a r i su ma ske
iza ko jih se na ho di strah od su o ča va nja s
isti nom. Ne sa mo sa isti nom o sek su al noj
ori jen ta ci ji jed nog od čla no va po ro di ce,
ni ti je to strah od pri zna nja im po tentno
sti dru gog, pa ni strah od pri zna nja
da se upra vo sek su al nom ma ni pu la ci jom
ostva ru je do mi na ci ja unu tar po ro dič nih
re la ci ja, već je strah od su o ča va nja sva kog
od ju na ka dra me sa isti na ma o se bi.
U ov a ko u s p o s t a v lj e n om kon te k s tu
glu mac vi še ne ma sa mo oba ve zu da re ali
zu je re la tiv no jed no sta van za da tak ko ji
mu je po sta vio re di telj, ne go i da u slože
nim re la ci ja ma ka kve pod ra zu me va
od nos iz me đu tek sta dra me, spe ci fič ne
re di telj ske adap ta ci je i iz bo ra glu mač kih
sred sta va us po sta vi spe ci fi čan sen zi bi li tet
scen ske igre. No vo u spo sta vlje ni kon tekst
uslo vlja va dru ga či ji si stem tret ma na uloge.
Prin cip de kon struk ci je pla si ran kroz
re di telj ski pro se de lo gič no se pre no si i na
plan glu mač kih na stu pa, kao i na po stupke
fo r mi ra nja scen skih ,,ka rak te ra”. Lič ni,
in tim ni mo men ti sva kog od ak te ra predsta
ve na taj na čin po sta ju deo ma te ri ja la
sâme pred sta ve.
Bu ljan od svo jih glu ma ca ne oče ku je
da fo r mi ra ju ka rak te re na na čin svoj stven
k la sič nom p o zo r i štu. Na pro t iv. Ne do vr š enost
i ne za o kru že nost ka rak te ra, (sa mo)
svest o pro sto ru ko ji je objek tiv no ostao
otvo ren iz me đu dru štve no pri hva tlji vog, s
jed ne, i naj in tim ni jeg, s dru ge stra ne, je su
ele men ti na osno vu ko jih glum ci Mest nog
gle da li šča Lju blja na pri stu pa ju re a li za ci ji
za da ta ka ko je pred njih po sta vlja ova kav
re di telj ski tret man Bu lja no vog ,,či ta nja”
Mač ke na u si j a nom li me nom kro v u . Jer
re di te lje vo su štin sko pi ta nje, po sta vlje no
ne sa mo glum ci ma ne go i pu bli ci, gla si:
ko li ko to ga ne pri zna tog, po ti snu tog, ne rea
li zo va nog još uvek po sto ji u va ma?
Raz u me se, ima i dru gih raz lo ga zbog
ko jih je mo guć re di telj ski iz bor pla kat skog
iz vo đač kog ni voa i od go va ra ju će este ti ke
ko ji će po ka za ti da sa vre me ni svet (a u

nje mu i po zo ri šni kon zu ment) funk ci oni
še is klju či vo na po vr šnin skom ni vou
sli ke, da je ute me ljen na ja kim na dra ža jima
i da je sve den na ma te ri jal nu sfe ru, te
da ni je ka dar da pri ma vi še od to ga. Reč,
mi sao, či sta i sna žna emo ci ja u da na šnjem
dru štvu sve vi še i če šće gra be ka ba nalno
sti i po jed no sta vlje nju, dok su se (od
Vi li jam so vog do ba) bo r ba za ma te ri jal no,
im po ten ci ja i emo ci o nal na obo ga lje nost
dra stič no i dra ma tič no umno ži le.
Pro vo ka tiv nost, sme lost, sprem nost
kom plet nog autor skog ti ma i glu mač ke
eki pe da se upu ste u tra ga nje za dru ga čijim
scen skim fo r ma ma, sa mo su ne ki od
ele me na ta ko ji ovu pred sta vu či ne uisti nu
bi te fov skom.
* * *
Pro klet bio iz da ji ca svo je do mo vi ne
(Re ži ja: Oli ver Fr ljić; dra ma tur gi ja: Bo rut
Še pa ro vič i To maž To po ri šič; Slo ven sko
mla din sko gle da li šče, Lju blja na, Slo veni
ja.
Pre d st a vu Pro klet bio iz da ji ca svo je do mov
i ne, ko ju je Oli ver Fr ljić re ži rao u Slo venskom
mla din skom gle da li šču iz Lju bljane,
ima la je pri li ku da vi di no vo sad ska
pu bli ka u okvi ru 56. Ste ri ji nog po zor ja.
Ta da je, me đu tim, kon tekst bio umno gome
dru ga či ji, a po naj pre je bio de ter mini
san iz bo rom ko ji je na či ni la se lek tor ka
i umet nič ka di rek tor ka Po zor ja, Kse ni ja
Ra du lo vić. Pri se ti mo se, u nje noj se lek ci ji
su se na šle i pred sta ve Ku ka v ič luk , ta kođe
u Fr lji će voj po stav ci, te Ro đe ni u YU
re di te lja Di na Mu sta fi ća. Pr vu su iz ve li
su bo tič ki glum ci Na rod nog p o z o r i št a /
Na rod nog ka za li šta / Nep sim haz, dok je
dru ga na sta la u pro duk ci ji Ju go slo ven skog
dram skog po zo ri šta.
Bli skost Ku ka v ič lu ka i pred sta ve Proklet
bio i z da ji ca svo j e do mo v i ne lo gič no
je pro iz la zi la već iz či nje ni ce da su obe
na sta le u re di telj skoj ra di o ni ci istog auto­
HRONIKA
ra, dok se Ro đe ni u YU ukla pa la u ovaj niz
svo jom te mom – svo je vr snim pre i spi tiva
njem na lič ja tra go va ko je je u se ća njima
glu ma ca osta vio ži vot u ne ka da šnjoj
Ju go sla vi ji. Za raz li ku od Mu sta fi ća, ko ji
se opre de lio da ana tom sku ana li zu se ća nja
ute me lji na no stal gi ji i ko pa nju po ma hom
le pim i pri jat nim se ća nji ma na SFRJ, Fr ljićev
pri stup bio je za sno van na ru žnim
aspek ti ma pro šlo sti nje go vih glu ma ca.
Isti ni za vo lju, po ka za će se da Fr lji ća ni je
pre v i š e za ni ma l a p o ve st Ju go sl a v i j e, ve ć
je u pro šlo sti tra gao za uzr o ci ma ga dosti
ko je su uzr o ko va le ova kvu sa da šnjost
sve ta u ko jem ži vi mo. No, u sva tri slu ča ja
re di te lji su svo je pro se dee gra di li na is poved
nom to nu kon kret nih glu ma ca, nji hovim
se ća nji ma, na otva ra nju utr o be, što
je, po seb no u slu ča ju Fr lji će vih pred stava,
ne ret ko pro vo ci ra lo in ten zi van ose ćaj
ne la god no sti kod pu bli ke. To je, uosta lom,
i bi la re di te lje va ja sna na me ra.
Sa da je, u bi te fov skom kon tek stu,
ak ce nat po me ren ka ,,no vim te a tar skim
ten den ci ja ma”, a u fo ku su su se na šli fo rmal
ni aspek ti te a tar skog umet nič kog de la,
pa pred sta vu P ro kl e t bi o i z d a ji c a sv o j e
do mo v i ne i do ži vlja va mo na po ne što druga
či ji na čin.
Ono, na i me, što je na Ste ri ji nom
po zor ju de lo va lo kao bol na ana li za mental
nog sta nja ko je je mno go pre po sled nje
se ri je bal kan skih ra to va bi lo sprem no da
ge ne ri še zlo, te da do ve de do to ga da to zlo
i da nas bi va pro du ko va no s ne sma nje nom
že sti nom, kod pu bli ke Bi te fa je osta vi lo
uti sak po ma lo iz ve šta če nog, pa i na teg nutog
po i gra va nja s te mom ko ja je pas se.
No, kre ni mo od po čet ka. Fr ljić od svojih
glu ma ca tra ži ap so lut nu po sve će nost i
iskre nost. Ali ne onu vr stu iskre no sti ko ja
je sva kom glum cu neo p hod na da bi na
sce ni mo gao da od i gra ulo gu, ne go iskrenost
ko ja pod ra zu me va iz vr ta nje vla sti te
ko že, sprem nost da na po zor ni ci iz bljuje
sop stve na pri vat nost i to – raz u me se
243

treći program LETO–JESEN 2011.
244 – po naj pre oni ele men ti pri vat no sti ko ji
pri pa da ju naj in tim ni joj sfe ri.
U Fr lji će voj pred sta vi glum ci Slo venskog
mla din skog gle da li šča iz Lju blja ne
igra ju, da kle, se be. Kao ta kvi, oni ne presta
no gra de scen sku na pe tost me đu sob no
se su ko blja va ju ći, pre tu ra ju ći po isti ni tim
po da ci ma iz svo jih ži vo ta, ali i iz ži vo ta
ko le ga, pri se ća ju ći se kom pro mi tu ju ćih
si tu a ci ja, a sve s ci ljem da bu de usta novlje
no ko od pri sut nih ima pra vo da se be
sma tra auten tič nim Slo ven cem. I ta ko,
ka ko pred sta va od mi če, pa da ju ma ske,
a iza evr op skih obra zi na i de be lih na slaga
šmin ke sat ka ne od ak tu el ne po li tič ke
ko re kt n o s t i n a p o v r š i nu i z bi j a du b o ko
uko re nje na kse no fo bi ja, pa to lo ška mr žnja
pre ma sva ko me za ko ga se is po sta vi da ne
pri pa da ci vi li za cij skoj eli ti sa vre me nog
sve ta, da kle, da ni je Evr o plja nin.
Sva ki frag ment ove su ro ve in kvi zi cijske
is tra ge okon ča će se fi zič kom eli mi naci
jom ulje za, i to na na čin ko ji iz mi če bi lo
ka kvim uzu si ma po li tič ke ko rekt no sti,
ide ja ma to le ran ci je i su ži vo ta, no r ma ma
de mo kra ti je, prin ci pi ma slo bo de, pra vima
na raz li či tost ili gla snim pro kla mo vanji
ma ide je hu ma no sti. Re al nost, da kle,
ne ma ni ka kve ve ze sa ide ja ma na ko ji ma
se te me lje ele men tar ne vred no sti ta ko zvanog
evr op skog po gle da na svet. Po li tič ke
okol no sti, ve li Fr ljić, pro me nje ne su, ali je
su šti na osta la ista – čo vek je čo ve ku vuk.
Is po sta vi će se, na i me, da je sva ki od
ak te ra za pra vo uljez, bi lo za to što u se bi
ima ma kar kap tu đin ske kr vi, bi lo za to
što na ne ka da šnju Ju go sla vi ju gle da s oseća
njem no stal gi je, bi lo za to što je ži ve ći u
toj dr ža vi jav no ma ni fe sto vao simp to me
brat stva i je din stva. Ono što je za po če lo
kao na iv na, be za zle na igra, za vr ši će se i u
slu ča ju Fr lji će ve pred sta ve kao mon struo
zni kaf ki jan ski pro ces u ko jem ne ma
ne vi nih. S dru ge stra ne, su ge ri še re di telj,
da na šnja Slo ve ni ja je za pra vo la žni raj, a
isto va ži i za Evr op sku uni ju.
Pri vid ra ja po sta je oči gle dan na
sa mom kra ju pred sta ve ka da glum ci javno
de nun ci ra ju jed ni dru ge – i to za la ze ći
u naj pri vat ni je i naj in tim ni je de ta lje iz
ži vo ta svo jih ko le ga: ot kri va ju ko je beskru
pu lo zno pod me tao no gu pa rt ne ri ma
gra be ći nji ho ve ro le, ko je s kim bio u
lju bav noj afe ri, ko je re dov no pod no sio
iz ve šta je nad le žni ma o sta nju mo ral nop
o l i t i č e p o d o b n o s t i čl a n o v a te a t ar s ko g
an sam bla, ko je iz lič nih raz lo ga ru šio
po je di ne uprav ni ke po zo ri šta i slič no.
U tom kon tek stu pred sta vu P ro kl e t
bio iz da ji ca svo je do mo vi ne vi še ne će mo
do ži vlja va ti kao pri ču o da na šnjoj Slo veni
ji ili na lič ju Evr op ske uni je, ne go kao
za stra šu ju će sve do čan stvo o ve či tom zlu, o
in di vi du al noj pa to lo gi ji iz ko je na sta ju sve
dru štve ne de vi ja ci je, ali i o od go vor no sti
sva kog po je din ca za zlo po či nje no u ime
naj ra zli či ti jih ide ja.
Ne ma sum nje da je Oli ver Fr ljić u pravu.
Zlo ko je ra đa mr žnju, zlo či ne i raz ne
vr ste ga do sti uisti nu je ne u ni šti vo. I mi
to zna mo ve o ma do bro. Na u či li smo tu
lek ci ju, po red osta log, i na vla sti toj ko ži.
Isto ta ko, ne ma ni ka kve sum nje ni da je
po zo ri šte pra vo me sto gde ove isti ne tre ba
sa op šti ti. No, na čin na ko ji nam ovaj re ditelj
kroz ne ko li ko svo jih pred sta va – od
r i j e č ko g Tu r bo fol ka pre ko Ku ka v ič lu ka
pa do Pro klet bio iz da ji ca svo je do mo vi ne
– pre zen tu je ovu isti nu de lu je iz ve šta čeno
i od već kon stru i sa no. Va lja, da kle, ići
da lje.
Alek san dar Mi lo sa vlje vić

UMET NOST DŽE ZA U DO BU
PO TRO ŠNJE*
U vre me le ta, ma sov ni me di ji u Sr bi ji
pre pu ni su sa dr ža ja ko ji ma se pro mo vi šu
kul tur ni do ga đa ji, naj če šće fe sti val skog
ti pa. Me đu tim, po pu lar nost ovih ma nife
sta ci ja, te sa dr ža ji ko je nu de, mo gu
se, za pra vo, ogra ni či ti na je dan na ro čit
aspekt kul tu re, a to je za ba va. In du stri ja
za ba ve u for mi let njih mu zič kih fe sti va la
ši rom na še ze mlje po sled njih go di na sve
vi še is ti sku je sa tr ži šta umet nič ki seg ment
kul tu re, za ko ji se sma tra da ne mo že bi ti
pro fi ta bi lan, što je u ovoj in du strij skoj
gra ni ko ja se ba vi pro da jom slo bod nog
vre me na, a po sred no i na či na ži vo ta, je dini
re le van tan pa ra me tar.
Pret hod ni re do vi bi li bi epi log ve o ma
tu žne pri če da ni je ni škog džez fe sti va la,
pod na zi vom Ni švil (Ni šv il l e ), ko ji kao
da pr ko si svim ste re o ti pi ma šou bi zni sa
u Sr bi ji. Naj pre, reč je o fe sti va lu ko ji se
fo ku si ra na umet nič ki iz raz. Me đu tim,
oko tog fo ku sa oku plja se iz u zet no ve li ki
broj lju di, raz li či tih pro fi la, či ja in te re sova
nja pre va zi la ze pu ke po tro šač ke kli šee
umet nič ki jef ti ne a nov ča no ve o ma skupe
za ba ve. Ta kva po se će nost, ali i po sveće
nost pri pad ni ka cilj ne gru pe fe sti va la
Ni švil, omo gu ći la je or ga ni za to ri ma da se
na met nu ve li kim i moć nim spon zo ri ma iz
pri vat nog sek to ra, za tim stra nim am basa
da ma, tj. pred stav ni ca ma onih ze ma lja
ko je se po ja vlju ju kao ve li ki svet ski iz vozni
ci kul tu re i umet no sti, i tek na po slet ku
da skre nu pa žnju od go va ra ju ćih dr žav nih
in sti tu ci ja. Kao i pro te klih go di na, sce ne
na Ni škoj tvr đa vi po sta vlje ne, sim bo lič no,
na su prot Be o grad ske ka pi je, bi le su me sto
sa ko jeg su do pi ra li zvu ko vi da na šnji ce,
raz li va ju ći po ve li kom audi to ri ju mu ni janse
kul tur ne pa le te sve ta.
* Ni švil le jazz fe sti val, 11–14. av gust
2011.
HRONIKA
Na stu pi na Ni švi lu to kom go di na prera
sli su for mu re si ta la ili klup ske svir ke, te
su u idej nom, ali i ma te ri jal nom smi slu,
is tu pi li van za bav nog okvi ra, bi va ju ći, u
ve ći ni slu ča je va, deo umet nič kog či na,
u či jem je sre di štu mu zi ka. I po red to ga,
or ga ni za to ri Ni švi la ni su u pot pu no sti
us p e l i d a p o no ve b e s pre kor nu pro du k ­
ci ju pro šlo go di šnjih kon ce ra ta, iako se
mo ra re ći da su po što va ni vi so ki stan dar di
us po sta vlje ni u ovom po lju.
Pr ve ve če ri fe sti va la na stu pio je pi ja nista
Mil ča Le vi jev. Ovaj umet nik je, osim
vr hun skog dže za Ni šli ja ma do neo i ve o ma
va žnu aka dem sku po dr šku, i to iz su sedne
Bu gar ske. Prak sa Ni švi la da di dak tičkim
sa dr ža ji ma pri vu čr mla de lju de dže zu
re zul ti ra la je sla njem ne ko li ko po la zni ka
Ni švil vork šo pa na Let nju mu zič ku aka demi
ju u So fi ji, ko jom ru ko vo di Le vi jev. Ovaj
bu gar ski umet nik svo ju ka ri je ru za po čeo
je kao vo đa big ben da na ci o nal nog ra dija
Bu gar ske, a na kon go di na ra da u SAD
do neo je sa so bom u do mo vi nu, po red
ime na ko je se ve zu je za ne ke od ve li ka na
dže za XX ve ka, kao što su Art Pe per, Dejv
Ho land, Bi li Ko bam, i si stem džez ku ri kulu
ma ko ji se re a li zu ju u for mi let njih kurse
va. Ova kav na čin uče nja dže za u Ameri
ci se po ka zao ve o ma efi ka snim, ima ju ću
u vi du spe ci fič nost mu zič ke ma te ri je u
ko joj ni je mo gu će raz dvo ji ti kom po zi torski
i iz vo đač ki aspekt, a re zul ta ti nje go ve
pri me ne u na šem okru že nju bi li su vi dlji vi
na na stu pu jed nog od po la zni ka iz Ni ša,
pi ja ni ste Vla di mi ra Je len ko vi ća.
Na po zor ni ce Ni švi la Le vi jev je do veo
i Či ka Fri me na, sak so fo ni stu ko ga po znava
o ci pam te iz ben do va Me me fis Sli ma,
Dže ka De žo ne ta i Vin to na Mar sa li sa.
Kvar tet pred vo đen ovim kre a tiv nim tande
mom pred sta vio je iz bor nu me ra iz njiho
vih bo ga tih ka ri je ra, do no se ći mo de ran
iz raz ko ji, ka ko će se po ka za ti do kra ja
Ni švi la, u da na šnjem sve tu dže za funk cio
ni še kao lin gua fran ca.
245

treći program LETO–JESEN 2011.
246 Trio bra zil skog gi ta ri ste Di na Range
la, ko ji po red nje ga či ne Ro že i ro So uza
na sed mo ži ča noj gi ta ri i bub njar Re inal
do San ti ja go, ta ko đe je na stu pio pr ve
fe sti val ske ve če ri. Na su prot oče ki va nom
world mu sic, ko ji se po iner ci ji oče ku je na
Ni švi lu ka da je reč o ova kvim sa sta vi ma,
bra zil ski trio iz vo di kom po zi ci je ko je su
okre nu te onom aspek tu bra zil ske tra di ci je
ko ji je to kom še zde se tih go di na XX ve ka
iz vr šio zna ča jan uti caj na kla sič ni džez.
S tim u ve zi, Ran ge lo ve i So u zi ne im provi
za ci je obi lu ju brej ko vi ma i hro ma ti zova
nom fra ze o lo gi jom bi­ba pa, opi su ju ći
kon tu re har mon skih sle do va, či ju su speci
fič nu zvuč nost va na kord skih to no va u
evrop sku i ame rič ku mu zi ku uvo di li Vi lja
Lo bos i, ne što ka sni je, An to nio Žo bim.
Iz o sta ja nje ba so ve de o ni ce u tra di ci onal
nom smi slu,osve ži lo je bra zil ski džez
idi om, oslo ba đa ju ći ga bre me na upra vo
one kom po nen te ko ja je spre ča va la ar tistič
ki raz mah žan ra, is ti ču ći nje gov plesni,
da kle, sin kre tič ki ka rak ter. Ova kvom
uti sku do pri ne la je iz u zet na pro duk ci ja
zvu ka, ko ja je omo gu ći la da se is pra žnjen
re gi star ba sa po pu ni u me lo dij skom smislu
po ma ci ma gla so va u naj ni žem re gi stru
akord ske prat nje, dok je rit mi za ci ja pre pušte
na bas bub nju.
Džez spek takl ko ji je po tom usle dio,
bri tan skog sa sta va Ji ve Aces, opo vr gao je
sve ar gu men te pro tiv ko mer cij lnih po tenci
ja la ova kve mu zi ke. Sep tet ko ji iz vo di
po dža nr svin ga, na zvan „ji ve”, pred sta vio
je pu bli ci u Ni šu šou sa iko no gra fi jom
ho li vud skih cr no­be lih fil mo va u ko jem
su sje di nje ni ka ba re, akro ba ci je i vir tuo
zno vla da nje im pro vi za ci jom. Du ho vit
i m n a r a t i vom br i t an s k i s a st av pu bl i ku
vo di k roz p o ma lo za b o ra v lj e ne, p o pu lar ne
mu zič ke žan ro ve mu zi ke tri de se tih, če trde
se tih i pe de se tih go di na XX ve ka.
Od Mec kie mes ser, pre ko I am just a
gi go lo i When you smi ling, do la sciv nih
skifl na pe va an glo­sak son skog pro le ta­
ri ja ta, Ji ve aces do la ze no se ći sve neop
ho d ne at r i bu te ko me r c i j a l no g u sp e h a ,
za dr ža va ju ći pri tom kre a tiv ni ni vo svo jih
so li stič kih na stu pa.
Na dru goj ve če ri Ni švi la po se ti o ci ma
se pred sta vio još je dan umet nik sa ži votnim
pu tem slič nim Mil ču Le vi je vu. La zar
La ri Vuč ko vić je, ta ko đe, iz rod ne Cr ne
Go re oti šao u SAD i ta mo to kom še zdese
tih za u zeo zna čaj nu po zi ci ju u tek na dola
ze ćem ta la su post­bap mu zi ča ra. Ka sni ji
tok ka ri je re od veo ga je broj nim dru gim
prav ci ma dže za, što je nje gov na stup u zrelim
go di na ma uči ni lo sin te tič kim umetnič
kim či nom u ko me se su sre ću is ku stva
sa vre me ne isto ri je, pre sve ga ame rič ke
mu zi ke. U Ni šu je na stu pio sa pe va či com
Dže ki Ra jan, ko ja se džez kri ti ci u SAD
na met nu la upra vo is ko ra če njem u hi spano
aspekt ta mo šnje mu zič ke sce ne, što
je Vuč ko vi će vom re zi mi ra ju ćem aske tizmu
u iz ra zu da lo osve ža va ju ći sti mu lans
„dru gog od istog”. Vuč ko vi ćev trio ple ni
di na mič kim va le ri ma ko ji ma gra di svo jevr
snu „pa ra lel nu pri ču” im pro vi za ci ja ma
pr vom pla nu. a Dže ki Ra jan joj do da je
ba lans ugod no ne bru še nom bo jom gla sa,
ali i in to na ci jom, uskla đu ju ći man trič nu
ar ti ku la ci ju zvu ka i iskri ča va istu pa nja iz
nje ne bo na ce.
Jed na od zve zda ovo go di šnjeg Ni švi la
bio je ame rič ki gi ta ri sta Sten li Džor dan,
či ji je kon cert dru ge ve če ri pra tio naj ve ći
broj za in te re so va nih. Na stup na fe sti va lu
bio je na ja vljen kao deo nje go vog ve likog
po vrat ka na džez sce nu, sa ko je je
ne stao po čet kom de ve de se tih, upam ćen
kao atrak ci ja krat kog ve ka. Na i me, Džorda
no va spe ci fič na teh ni ka svi ra nja, ko ja
sje di nju je svi ra nje kla vi ra i gi ta re, u po jedi
nim slu ča je vi ma i do slov no, atrak tiv na
je ši roj pu bli ci pre sve ga kao vi zu el ni, a
tek po tom kao zvuč ni čin. Osam de se tih
go di na je ova kva po ja va bi la ve li ki hit,
de li mič no i zbog to ga što je Džor dan na
oso ben na čin če sto iz vo dio ob ra de po pu­

lar nih nu me ra Bitlsa, Dži mi ja Hen drik sa
i dru gih. Me đu tim, po red to ga, po sto ja la
je ten den ci ja ka zna čaj ni jim kre a tiv nim
upli vi ma u po e ti ku ovog auto ra, u prav cu
bi­bap im pro vi za ci je, či je je idi o me uči nio
mo gu ćim na svoj ori gi na lan gi ta ri stič ki
na čin. Bu du ći bez zna čaj ni jih do stig nu ća
na ovom po lju i pre po zna va nja Džor dano
vih či sto muzčkih po ten ci ja la od stra ne
džez po zna va la ca, nje go va mu zič ka ak tivnost
je po čet kom de ve de se tih bi la za sta la,
sve do po ja ve al bu ma Sta nj e pr i ro de iz
2008. go di ne, ko jim se vra ća na svet ske
po zor ni ce.
Me đu tim, či ni se da Džor dan i da lje
ro bu je svo joj eks cen trič noj teh ni ci. Na kon
pro du cent skih pro pu sta na po čet ku,
na stup nje go vog tri ja od vi jao se u sen ci
neo bič nog vir tu o zi te ta front me na. Oživlja
va ju ći sta ru sla vu po zna tim pop i džez
nu me ra ma, te po ne kim frag men tom iz
kla sič nog stva ra la štva, Džor dan je iz mamio
ova ci je de la pu bli ke, ali ju je, s druge
stra ne, sve vi še uda lja vao od ide je da
kli če nje go voj mu zi ci, pred sta vlja ju ći se
kao scen ski fe no men, sim bol po tro šačke
este tič ke uto pi je. To je na ro či to do lazi
lo do iz ra ža ja u tre nu ci ma iz vo đe nja
nj e g o v i h kom p o z i c i j a ko j e s u pro t e k l e
g o t o v o n e pr i m e ć e n o. Na i m e , D ž or d an
je u iz grad nji svo je umet nič ke lič no sti
ne sum nji vo naj vi še is ta kao njen pred stavljač
ki, in ter pre ta tiv ni aspekt, ugra đu jući
upra vo u nje ga kon cept ori gi nal no sti.
Na taj na čin, on se odvo jio od slu ša la ca
u smi slu ne do dir lji vo sti, od no sno, kao
onaj či ji se na stup go to vo ni ka ko ne mo že
ko pi ra ti. S dru ge stra ne, obez be đu ju ći se bi
eks klu ziv nost u pod ruč ju po sre do va nja
svo je mu zi ke, a ne u iz grad nji sa me ide je
umet nič kog iz ra za, ko mu ni ka ci ja sa pu blikom
je zah te va la na gla še nu flo sku li za ci ju
mu zič kog je zi ka, ta ko re ći, ba na li za ci ju
nje go ve funk ci je kao čul nog pred sta vlja nja
poj ma. Ta ko, Džor dan fru stri ra slu ša oca
svo jom ali je na ci jom, po ja ča va ju ći taj
HRONIKA
efe kat iz vo đe njem mu zi ke ko ja je po sta la
de lom sva ko dnev nog ži vo ta lju di, uda ljava
ju ći je od njih na či nom na ko ji je iz vo di.
Sa mim tim, po ku ša ji da se u ta ko iz gra đen
mu zič ki kon cept in kor po ri ra za mi sao ko ja
će ga cen tri ra ti ka ton skim od no si ma, či ni
se, osta je ne is pu nje no obe ća nje uto pi stičke
stran pu ti ce u ko ju po ja va Sten li ja Džorda
na, ima nent no, vo di.
Tra di ci ju dže za sred njo e vrop skih
ze ma lja pred sta vio je kvar tet Mi la Su home
la, otva ra ju ći tre će fe sti val sko ve če.
Slo vač ki mu zi ča ri bes pre kor no vla da ju
tra di ci jom im pro vi za ci je, po čev od Be nija
Gud me na, pre ko le gen di bi­ba pa, do
aka de mi zma se dam de se tih i osam de setih
go di na. Su ho me lo va so la su igra đe na
pre ma mo der ni stič kim ide ja ma ce lo vito
sti, ob u hvat no sti, te ba lan sa sme losti
i ute me lje no sti u nor ma ma ka no na.
In ten zi tet ak tiv no sti me lo dij ske i rit mičke
kom p o n e n te nj e go v i h i m pro v i z a c i j a
je ste pa ra me tar ko ji slu ša o če vu pa žnju
ve zu je, mo že se re ći, ge štal ti stič ki. Transfo
ma ci je te me kre ću se od iz dva ja nja
jed nog su bjek ta, kao no si o ca da ljeg to ka,
ka slo že noj dra ma tur gi ji u ko ju se broj ni
pro ta go ni sti uvo de ova ko omo gu će nom
se man ti za ci jom. Fra ze o lo gi ja već po minja
nog za jed nič kog je zi ka sa vre me nog
dže za, u mu zi ci Su ho me lo vog tri ja do la zi
do pu bli ke sje di nju ju ći va ri ja ci o ni prin cip
hed­ko rus for me i une ko li ko ar hre tip ski
tok od vi ja nja im pro vi za ci je, oslo ba đa jući
je pri tom od po tro šač kog im pre ra ti va
v a r i r a n o g p o n a v lj a nj a s t an d ar d i z o v a n e
ce li ne. Ta ko, Su ho mel ne gi ra eklek ti ci zam
pro na la ze ći na čin da sin hro ni ci tet sti lo va
raz li či tih vre me na uči ni sred stvom iz ra za
ko ji se za sni va na ana lo gi ji mu zič ke ide je
i od re đe nog dru štve nog kon cen zu sa ko ji
je omo gu ća va.
Da ni je va žno da li su do la ri ili ru blje,
uko li ko ih ima do volj no, uz Ga sprom neft,
po ka za li su big bend iz Sa ran ska i sak sofo
ni sta Oleg Ki ri jev. Sa ru ba Evro pe, ovaj
247

treći program LETO–JESEN 2011.
248 sa stav je u Niš do neo fe sti val sko big bend
blje šta vi lo or ke sta ra Di zi ja Gi le spi ja i Djuka
Eling to na. Iako pri lič no uda lje ni od
svet skih džez cen ta ra, ru ski mu zi ča ri su
po ka za li da u glo bal nom se lu ge o graf ski
po lo žaj ni je fak tor od ko ga za vi si kva li tet
vla da nja sving idi o mom. Pred vo đe ni di rigen
tom Alek san drom Ku ri nom, sa ran ski
dže ze ri pri re di li su iz u ze tan kon cert, dok
je kor pu lent ni so li sta Ki ri jev po tvr dio da
bi­bap i sred njo a zij ski me li zmi je su deo
je din stve nog sa vre me nog iz ra za.
Vi še se oče ki va lo od na stu pa do ma ćeg
all stars sa sta va ko ji su či ni li Mi ško Pla vi,
Va sil Ha dži ma nov, Sr đan Dun kić i Le na
Ko va če vić. Nji hov na stup je ste svo je vrsna
atrak ci ja, što zbog neo bič nog spo ja
har mo ni ke i sin ti zaj ze ra, što zbog pa stiša
fol klor nih, pop i fan ki frag me na ta i
džez har mo ni ja. Me đu tim, Ha dži ma nov
i Dun kić su već uigran duo, u im pro vi zaci
o nom ali i ko mer ci jal nom smi slu, dok je
ne na ro či to in ven tiv no mu zi ci ra nje Mi ška
Pla vog u ova ko za mi šlje nom sa sta vu preten
ci o zan i ne do volj no osmi šljen ekspe
ri ment. Po vre me ne me lo di je ta na nog
vo ka la Ko va če vi će ve oda ju uti sak su višnog
lir skog do dat ka iz u zet no gla snom
ben du, te nje na po ja va na sce ni de lu je kao
mar ke tin ški sti mu lans, ana lo gan eks plo ata
ci ji že na u da na šnjim re klam nim spo tovi
ma, te vi zu el noj kul tu ri uop šte.
Nor ve ški fri džez sa stav Mo tif i kvar tet
On dre ja Stve ra če ka iz Če ške pred sta vi li su
na ovo go di šnjem Ni švi lu, sva ko u okvi rima
svo je po e ti ke, kom plek san im pro vizo
va ni sa dr žaj, za ko ji se, u po gle du inova
tiv no sti, sme lo sti i bes kom pro mi snog
sta va, mo že re ći da pred sta vlja mu zič ki
vr hu nac fe sti va la. Oslo nje ni na pro jek te
me ta fi zič kih ide o lo gi ja dže za še zde se tih i
se dam de se tih go di na – u slu ča ju Nor veža
na na evrop ske te ko vi ne ko je su osta vi li
Ter je Rip dal i Mi ro slav Vi to us, na pri mer,
a u slu ča ju Stre va ra če ka Kol trejn iz pe rio
d a a l bu ma In ter ste lar spa ce – oni da nas
ostva ru ju upra vo su prot nost kon for mistič
kom este ti zmu na ko me se te me lje, kriti
ku ju ći sa vre me ne po tro šač ke kva zi­plura
li zme. Ta ko, to nal na tra di ci ja dže za, ko ja
u zvu ku op slu žu je ko mer ci jal ne po tre be za
stan dar di za ci jom iz ra za, u maj stor skom
vla da nju ka no nom, kao u slu ča ju Su home
la, Vuč ko vi ća, Fri me na, Le vi je va re zulti
ra vr hun skim umet nič kim ar te fak ti ma,
ali ne pre ma šu je kri te ri ju me vred no vanja
ko ji vla da ju na tr ži štu dže za. S dru ge
stra ne Mo tif i Stve ra ček se su ku blja va ju
sa kla si fi ka ci ja ma i nji ma us po sta vlje nim
slu ša lač kim na vi ka ma, in si sti ra ju ći upravo
na mo men tu spon ta ne im pro vi za ci je,
ko ja se nu žno od i gra va u pod ruč ju do bro
po zna tih fra za, ali či ja uspe šnost za vi si
pre vas hod no od spo sob no sti da du hom
ak tul nog tre nut ka pro žme sve slo je ve idio
ma, na po slet ku, ne gi ra ju ći ga sa mim tim
či nom. Ovi mu zi ča ri su u Ni šu to uči ni li
me ta mor fo za ma ener gič nih zvuč nih ma siva,
ko ji su svo je ob li ke me nja li od kla ste ra
slu čaj nih sa zvuč ja, do hro mat skih ara beski
u ko ji ma se po jam hro ma ti ka ot kri va
i u svom tem bral nom i u svom vi sin skom
aspek tu, do vo de ći ove kom po net ne do
svo jih ali kvot nih osno va.
Na ove te ko vi ne se na do ve zu je i kontro
verz na le gen da post­ba pa, Tom Ha rel,
ko ji se u Ni šu pred sta vio sa sak so fo ni stom
Vej nom Esko fe ri jem, ko ji je pu bli ci po znat
sa na stu pa u okvi ru sa sta va Min gus dynasty
2009. go di ne. Ha re lo va eks cen trič nost
ne ogle da se u iz bo ru eks trem nih mu zičkih
sred sta va ili ru še nja nor mi, već upra vo
u iz ne na đu ju ćoj usa gla še no sti svih zvučnih
ele me na ta u to ku kom po zi ci je. On se
osla nja na kom plek sni te ma ti zam, for malno
ve o ma st a bi lan, a har mon ski ute me ljen
u ide ji pan­mo dal no sti, raz vi ja noj po čev
od še zde se tih go di na. Ta kvo mi šlje nje
do vo di u funk ci o na lan od nos či ta ve oblasti
ton skih re la ci ja, pre ne go terc no slo žene
struk tu re, bez ob zi ra na do da te to no ve,
hro mat ske ili di ja ton ske. Ta ko, Ha re lo va

kon tro ve zna po zi ci ja po či va upra vo u sposo
bo sti li ne ar nog im pro vi za to ra, na i me,
tru ba ča, da pro dre u har mon ske struk tu re.
Bes pre kor na teh ni ka ko jom vla da nje gov
kvin tet, te si gur nost sa ko jom su mla đi
mu zi ča ri ovla da li kom plek snim iz ra zom
vre me šnog Ha re la, pru ži li su pu bli ci ce lovit
mu zič ki do ga đaj, u ko me su se su sre la
is ku stva sve do ka vre me na ko je je pre življa
va lo od la zak bi­bap le gen di.
Za raz li ku od pro šlo go di šnjeg iz da nja,
Ni švil je ove go di ne is po ljio iz ve sne prome
ne u pro gram skoj kon cep ci ji. Mo da
world mu sic je či ni se na za la sku, te ovog
av gu sta ra zno li kost ni je bi la ta ko na glaše
no na ci o nal no obo je na, a ma sov nost
na stu pa pop zve zda je u zna čaj noj me ri
pre šla na stra nu džez umet ni ka. Ta ko đe,
tre ba po me nu ti da su na stu pi evrop skih
iz vo đa ča u mu zič kom po gle du bi li najzna
čaj ni ja do stig nu ća fe sti va la, uz ve li ka
ime na sa džez sce ne SAD. Ni ški džez fe sti­
IZLOŽBE
VREME JE DA SE
UPOZNAMO*
Osma me đu na rod na ma ni fe sta ci ja vi zu elnih
umet no sti, 52. Ok to bar ski sa lon, pod
slo ga nom „Vre me je da se upo zna mo”,
odr ža na je od 20. ok to bra do 4. de cem bra
u Mu z e ju i sto r i j e Ju g o sla v i j e (Mu zej 25.
maj) u Be o gra du. Ovo go di šnji Ok to br­
* Osma Međunarodna manifestacija vizuelnih
umetnosti / 52. Oktobarski salon, održan
od 20. oktobra do 4. decembra 2011. godine u
Beogradu.
HRONIKA
val je i ove go di ne po tvr dio svoj zna čaj za
do ma ću mu zič ku kul tu ru. Po se ta go stiju
iz ino stran stva bi la je ve ća ne go prethod
nih go di na, što je do dat no učvr sti lo
po zi ci ju re gi o nal nog li de ra u ovom po lju
mu zič ke in du stri je, po red već po mi njane
sa rad nje sa So fij skim uni ver zi te tom.
U ma si let njih za ba va, či ji se mar ke ting
po na me tlji vo sti i po pu li zmu po re di sa
pred iz bor nim, Ni švil je po ka zao da se
ozbilj no šću i is traj no šću na umet nič kom
aspek tu „let nje kul tur ne ma ni fe sta ci je”
mo že iz bo ri ti kon ku rent na po zi ci ja na
do ma ćem, na iz gled pre za si će nom, tr ži štu.
Ta ko džez fe sti val u Ni šu za dr ža va svo ju
eks klu ziv nu po zi ci ju „otvo re nog fo ru ma”
džez kul tu re ju go i stoč ne Evro pe, ko ji
će se u ka len da re umet ni ka i lju bi te lja i
da lje upi si va ti kao va žan tre nu tak pre se ka
sa vre me nih mu zič kih stre mlje nja.
Mi lan Mi loj ko vić
ski sa lon bio je po sve ćen svim aspek ti ma
dru štve ne od go vor no sti, to jest spo sobno
sti da se od go vo ri no vim iza zo vi ma. U
isto vre me, reč je o hra brom i pro mi šljenom
od no su pre ma su mor noj sli ci sveta
ko ji nas okru žu je, te o tra že nju no vih
pu te va, onih te žih i je di no zna čaj nih. U
ci lju afir ma ci je i in ter na ci o nal nog po zici
ra nja Ok to bar skog sa lo na, deo iz lo žbe,
ili tač ni je, ra do vi se dam umet ni ka ko je
po ve zu je isto pi ta nje – do ko je me re je
isti na otvo re na, da li se mo že kon stru i sa ti,
d e kon st r u i s a t i i l i nj o m e m a n i pu l i s a t i –
pred sta vlje nje ni su i slo ve nač koj pu bli ci
249

treći program LETO–JESEN 2011.
250 od 10. no vem bra do po čet ka de cem bra u
Grad skoj g a le r i ji u Lju blja ni pod na zi vom
„Beyond the truth” („Iz van isti ne”).
Za sve one ko ji ni su bi li u mo guć no sti
da po se te be o grad sku iz lo žbu, ali i za one
ko ji usled nje ne obim no sti ni su us pe li da
je sa gle da ju u pot pu no sti, ovo je mo gućnost
još jed nog obi la ska i pod se ća nja na
ne ke od sa dr ža ja ra do va ko ji su bi li iz lože
ni u en te ri je ru ko ji je za ovu pri li ku
pro jek to vao ar hi tek ta Oren Sa giv.
Iako pri ka za ni umet nič ki ra do vi u vi du
per for man sa, vi deo­in sta la ci ja, fo to gra fi ja
i fil ma, a ko ji su na sta li me to dom si mu laci
je, eks pe ri men ta i po nov nog od i gra va nja
do ga đa ja iz pro šlo sti ni su na men ski stvore
ni za ovu pri li ku, ova iz lo žba naj bo lje
osli ka va ide ju ku sto ski nje Ga lit Eli jat iz
Izra e la i Alen ge Gre go rić iz Slo ve ni je, da
se po kre nu i pre i spi ta ju te me po slu šno sti,
ne po slu šno sti i kon for mi zma.
Na sa mom po čet ku svoj umet nič ki
do pri nos, kon cer tom po vo dom otva ranja,
dao je Da mir Av dić mu zi čar iz Tu zle,
po zna ti ji kao „Bo san ski psi ho”. Ovaj
umet nik u svo jim tek sto vi ma i u svom
sti lu, in ter pre ti ra rat ne i po li tič ke do gađa
je, tra že ći uzro ke i osli ka va ju ći po sledi
ce. Pr va in sta la ci ja „Rad v2.0”, ko ja se
sa sto ji od ne ko li ko ele me na ta – zvu ka
ko ji pre no si me tal ni ram i ne pro boj na
sta kle na plo ča i fo to print čo ve ka s le đa
– de lo je bri tan ske umet ni ce Imo džen
Sti dvor ti (Imo gen Stid worty). Glas sta ri jeg
mu škar ca ko ji je bio u ra tu na Fo klan dima
pre pli će se sa gla som mla di ća ko ji je
uče stvo vao u su ko bi ma u Bo sni i Ira ku i
sa gla som že ne jed nog rat nog ve te ra na.
Sva ko od njih pre no si svo je post tra u matsko
is ku stvo. Ovim ra dom umet ni ca je
že le la da po kre ne pi ta nje o spo sob no sti
pre no še nja is ku sta va i o funk ci ji se ća nja
ka ko uče sni ka ta ko i po sma tra ča.
U svr hu is pi ti va nja po slu šno sti, Rod
Di kin son (Rod Dic kin son) iz Bri stola
po ka zao je ka ko iz gle da unu tra šnjost
la bo ra to ri je u ka kvoj je 1960. go di ne, na
uni ver zi te tu Jejl, Sten li Mil gram eks pe rimen
ti sao s po je din ci ma ka ko bi pro ve rio
da li će oni osta ti po slu šni i ka da se od
njih zah te va da ubi ju. Igra se sa sto ja la u
sle de ćem: za da tak vo lon te ra ko ji je staklom
bio odvo jen od glum ca, ko ji se na lazio
u su sed noj pro sto ri ji, bio je da či ta
pa ro ve re či i pu šta elek tro šo ko ve sva ki
put kad bi od is pi ta ni ka do bi jao po gre šan
od go vor. Struj ni uda ri bi se po ve ća va li za
15 vol ti. Oko 65 od sto vo lon te ra ovog ekspe
ri men ta bi i po red za po ma ga nja glum ca
iz su sed ne so be, u iz vr ša va nju oba ve ze i
po što va nju auto ri te ta išli do te me re da
su ska lu okre ta li do na po na od 450 vol ti
u tre nut ku ka da bi glu mac re al no već bio
,,mr tav”.
Isti umet nik je pred sta vio i svo ju
vi deo­in sta la ci ju pod na zi vom „In ter na
te le vi zi ja”, ko ju je na či nio u sa rad nji sa
Sti vom Ra što nom, i u ko joj se po ja vljuju
dvo ji ca be la ca u pri god noj at mos fe ri
ka ko bi odr ža li kon fe ren ci ju za štam pu,
či ta ju ći raz ne iz ja ve sa ku plje ne iz po litič
kih go vo ra vi še dr žav ni ka iz pe ri o da
Hlad nog ra ta.
Jo si Atia i Ita mar Ro ze (Yos si Atia &
Ita mar Ro se), umet ni ci iz Izra e la, u svom
krat kom fil mu „Dar duf ” iz 2008. go di ne
is pi ti va li su ka kve bi bi le re ak ci je pro la znika
ka da bi sta ja li na o ru ža ni na egi pat skoj
gra ni ci i ka da bi mo gli da od lu če da li će
pu sti ti su dan ske iz be gli ce ili ne. Oni su
si mu li ra li fi zič ke gra ni ce ko je mo ra ju da
se pre đu ka ko bi se raz u me la psi ho lo ška
ogra ni če nja ko ja po sto je u izra el skom javnom
mnje nju.
Če ška umet ni ca Ka ta ri na Še da, u
na me ri da po ka že ko li ko je hra bro ali i
te ško da se po je di nac iz dvo ji od usta lje nih
obi ča ja ve ći ne, da se kao je din ka odvo ji od
ma se, ili pre, da sva ki po je di nac pre po zna
se be u ak tiv no sti dru go ga i do ži vi ose ćaj
za jed ni štva, 2003. go di ne sni mi la je krat ki
film sa sta nov ni ci ma če skog se la Po ne to­

vi ce pod na zi vom ,,Tu ne ma ni če ga”. Pre
iz vo đe nja svog eks pe ri men ta, ona je ob išla
115 po ro di ca ka ko bi ih odo bro vo lji la
da uče stvu ju u nje mu. Ka da su pri sta li,
po de li la im je upit ni ke u ko ji ma su oni
na bro ja li svo je dnev ne ak tiv no sti, a za tim
je od njih zah te va la da po no ve sve rad nje,
ali isto vre me no. Da svi iza đu u 10 ča so va i
či ste svo je dvo ri šte, ru ča ju u isto vre me, da
svi u istom tre nut ku odu na pi vo, u šet nju
ili vo žnju bi ci klom.
Film ma đar skog umet ni ka Mi klo ša
Er har ta (Mi klos Er hardt) i umet nič kog
dua Lit tle War saw „Brod lu da ka” iz 2011,
ko ji je sni mljen ta ko da je ne ja sno da li je
reč o ve ro do stoj nom po na vlja nju do gađa
ja ili glu mač koj in ter pre ta ci ji, go vo ri
o po ku ša ju lo kal ne vla sti da ise li gru pu
anar hi sta ko ji su 2001. na krat ko za u ze li
zgra du E x Pe ter li ni, ko ja je ne ko li ko go dina
bi la na pu šte na, u gra di ću Ro ve re to,.
Vi deo­rad polj skog umet ni ka Ar tu ra
Žmi jev skog (Art hur Zmi jewsky), do bitni
ka na gra de KCB, pod na zi vom „Po navlja
nje” za pra vo je na no vo in sce ni ran i
do ku men to van stan ford ski za tvor ski ekspe
r i ment, ko ji je 1971. go di ne iz ve la gru pa
psi ho lo ga ovog pri vat nog ka li for nij skog
uni ver zi te ta s ci ljem da se utvr de obras
c i p o n a š a nj a ko j i n a s t a ju u z a t vor s koj
sre di ni – psi ho lo ške i emo tiv ne pro me ne
kod pod re đe nih ili nad re đe nih po je di naca
u in sce ni ra nim okol no sti ma, te da se
ot kri ju me ha ni zmi ko ji vla da ju tam nom
stra nom ljud ske pri ro de. U pr vom slu ča ju
u eks pe ri men tu su uče stvo va li men tal no i
fi zič ki zdra vi stu den ti sa uni ver zi te ta, ko ji
su bi li po de lje ni u dve gru pe – za tvo re nike
i stra ža re. Me đu tim, po sle sve ga šest
da na eks pe ri ment je bio pre ki nut jer je
eska li ra lo na si lje: kod stra ža ra je do šlo do
po ja ve sa di zma pre ma pot či nje nim za tvore
ni ci ma, a me đu za ro blje ni ci ma je do šlo
do po bu ne, ver bal nog i fi zič kog na si lja,
ner vnih slo mo va i tor tu re. I eks pe ri ment
Žmi jev skog je naj pre bio pre ki nut u ro ku
HRONIKA
od dva da na, ka da su se ak te ri (ko ji su se
do bro volj no pri ja vi li na oglas u no vi na ma)
u pr vom de lu su ko bi li iz me đu se be da bi
se u na stav ku sni ma nja udru ži li pro tiv
gla ve ši ne za tvo ra, od no sno sa mog auto ra
kao or ga ni za to ra eks pe ri men ta. I za svoj
dru gi so ci jal ni eks pe ri ment, do ku men tarni
film „Them” („Oni”), Žmi jev ski je okupio
do bro volj ce, čla no ve su prot sta vlje nih
dru štve nih gru pa u Polj skoj, uklju ču ju ći
le vo kri lo so ci ja li sta, po bo žne ka to li ke i
mla de polj ske na ci o na li ste, ko je na zi va
„Čla no vi ne vi dlji ve ve ći ne”. Naj pre je od
sva ke gru pe tra žio da na pra vi ba ner u ci lju
pro mo vi sa nja oda no sti svo jim ide ja ma,
a on da ih je sa ku pio unu tar ogrom nog
na pu šte nog ma ga cin skog pro sto ra i za tražio
od njih da me đu sob no za me ne svo ja
obe lež ja. Oče ki va no, film se za vr šio pre
ne go što je iz me đu njih do šlo do fi zič kog
ob ra ču na, bu du ći da su svoj bes i mr žnju
pre ma dru ga či jim ube đe nji ma iz ra ža va li
uni šta va njem tu đih tran spa re na ta. Autor
je ovim fil mom že leo da uka že na va žnu
ulo gu vi zu el nog iden ti te ta i sna gu vi zuel
nog je zi ka u pro mo vi sa nju po li tič kih i
ide o lo ških ide ja, a u či jem se ob li ko vanju
ko ri ste sim bo li, lo go ti pi i ko lek tiv ne
iz re ke.
„Krat ka pri ča” iz 2011. go di ne, bo sanskog
umet ni ka Ibra Ha sa no vi ća, je ste
usme no pre da nje ko je na ra tor pri ča okuplje
noj de ci. Film po či nje ka drom mir nog
pej za ža uz zvu ke pri ro de, da bi se ti isti
zvu ci ka sni je pre tvo ri li u pre te će zvu ke
ra ta, a sam kraj fil ma okon čao cr ve nom
bo jom pro li ve ne kr vi i zlo či na.
Jael Ber ta na je pred sta vi la svoj po gled
na izra el sko na ci o na li stič ko i pa tri ot sko
d r u št vo d o ku me n t ar nom dvo k a na l nom
vi deo­zvuč nom in sta la ci jom ,,Di vlje
se me” iz 2005. go di ne. Film je sni mljen
na oku pi ra noj te ri to ri ji u pla nin skom re gio
nu Prat, а zаsnоvаn је nа igri „Еvаkuаciја
Gilаdоvе fаrmе”, kојu је оsmislilа grupа
mlаdih izrаеlskih lеvičаrа i аktivistа mаlо
251

treći program LETO–JESEN 2011.
252 prе rеgrutаciје u Izrаеlskе оdbrаmbеnе
snаgе. Glas pe va či ce ko ja pri pa da re formi
stič koj stru ji u ju da i zmu pra ti obe projek
ci je, od ko jih je jed na sli ka ko me ša nja
iz me đu mu ška ra ca i nji ho vog gr če vi tog
dr ža nja za ru ke dok dru gi po ku ša va ju da
ih odvo je, a dru ga se od no si na tekst na
en gle skom je zi ku.
Film ,,Da li na me ra va te da me la že te”
iz 2011. go di ne je rad Mi lja na Mi lja no vića,
mla dog bo san skog umet ni ka sa či nom
po ruč ni ka, ko ji je svo ju umet nost za snovao
na lič nom is ku stvu, is ku stvu de ča ka
ko ji je u XX ve ku od ra stao u rat nim uslovi
ma, a on da se for mi rao u raz ru še noj,
osi ro ma še noj i et nič ki po de lje noj ze mlji.
Kao omaž svom pro fe so ru, Mi lja no vić
je do ku men to vao i si mu li rao hap še nje i
is pi ti va nje svog men to ra Ve se So vi lja. Speci
jal na po li ci ja hap si mu škar ca u ka feu, a
za tim ga pod nad zo rom he li hop te ra u li sica
ma od vo di u po li cij sku sta ni cu gde ga
pri nu đu je da da je od go vo re na 26 pi ta nja.
Gle da o ci upo zna ju nje gov ži vot slu ša ju ći
ga, a na mo men te ima ju uvid i u kri vu lju
ko ju is pi su je de tek tor la ži.
Umet nič ki za pis do ga đa ja ko ji još ži vi
u sa ra jev skom umet ni ku Ne boj ši Še ri ću
Šo bi, iz ve den je u vi du ma ke te ko ju je
iz ra dio po sle vi še od de set go di na od za vršet
ka ra ta, ka da je nad re đe ni ma pred lo žio
da ro vo ve na ra ti štu is ko pa ju u kom po zici
ji Mon dri ja no ve sli ke Bro ad way Bo o gie
Wo o gie.
Iza tro ja vra ta, tri šok ga le ri je Art klini
ke , gru pe ko ja je za sno va na na ide ji da
umet nost mo že da le či i me nja svet, na lazi
la se pro šlost – do ku men ta ci ja u nu meri
sa nim ku ti ja ma, cr ni zid sa da šnjo sti –
ne za vr še ni pro jek ti i be li zid bu duć no sti,
otvo ren za no ve pro jek te u na di da će
se oni usko ro re a li zo va ti. Ista umet nič ka
gru pa je to kom ma ni fe sta ci je uče stvo vala
i u ak ci ji „Pre la zi mo prag” za jed no sa
or ga ni za ci jom „Že ne u cr nom”. Nji hov
čin, po sve ćen sre bre nič kim žr tva ma, ko ji
sim bo lič ki pod se ća da pra vo na ži vot i
do sto jan stvo žr ta va, za vi si od na šeg se ćanja
i uva ža va nja, a sam čin pre la ska pre ko
pra ga ko ji je po sta vljen na Ko san či će vom
ven cu pred sta vlja put u no vi ži vot, do kaz
da su po be di li strah od sta tič no sti i ću tanje
o zlo či nu, i ta ko hra bro su o če ni stu pi li
u te šku stvar nost.
Vi deo­rad Ka ta ri ne Zdje lar Act I i Act
II iz 2010. go di ne sa sto ji se iz dva de la.
Pr vi po ka zu je pro ces is pi ti va nja kroz ko ji
su pro šli azi lant i ofi cir imi grant u prisu
stvu si mul ta nog pre vo di o ca. Pro ta goni
sti su za pra vo oso be ko je za jed no ra de
u agen ci ji ko ja pru ža uslu ge za voj ne i
imi gra ci o ne or ga ni za ci je, a igra ju ulo ge
iz be gli ca sa pro sto ra Bo sne i Her ce go vi ne
ko ji ži ve u Ho lan di ji. Pri ča je fik ci o nalna
i im pro vi zo va na, bu du ći da ni je reč o
pro fe si o nal nim glum ci ma. Oni se emo tivno
udu blju ju u li ko ve stva ra ju ći pri ču. U
de lu Act II srp ski imi grant iz pr vog de la
se po no vo po ja vlju je. Ohra bren pret hodnom
ulo gom, on že li da po sta ne film ski
glu mac. Sni mljen u pra znom film skom
stu di ju, vi deo ot kri va glas pro ta go ni ste
s ka me rom ko ja je uglav nom fo ku si ra na
na pra zan pro stor po red nje ga, ne znaju
ći da li je mo no log za pra vo pri ča ko ja
tre ba da se od i gra ili se od no si na autobi
o graf ske po dat ke sni mlje nog, to jest na
po ku šaj po je din ca da se oslo bo di od da te
struk tu re.
Is pi tu ju ći aspek te u raz vo ju ko lektiv
nog se ća nja i na la ze ći raz li či te na či ne
na ko je se ta se ća nja mo gu pred sta vi ti,
ar gen tin ska gru pa „Et ce te ra“ po nu di la je
na uvid ar hiv sku gra đu o tra u ma tič nim
do ga đa ji ma voj ne dik ta tu re u Ar gen ti ni
unu tar sud ni ce, ko ja je pro jek to va na za
ovu pri li ku.
Ka ko bi uka za li na pro ble me obra zova
nja u Slo ve ni ji, od no sno na za tva ra nje
oči ju pred či nje ni com da u dru štvu po stoje
i isto pol ni bra ko vi, Vuk Ćo sić i Ire na
Ve le (Ire na Wel le) su svo jim edu ka tiv nim

pla ka tom sa hro no lo gi jom i do ku menta
ci jom pro jek ta „Ku hinj ska re vo lu ci ja”
i s t a k l i d a j e pre ć ut k i v a nj e, i g n o r i s a nj e,
po vr šno in for mi sa nje uče ni ka za pra vo
kr še nje ljud skih pra va, pre u zev ši na se be
oba ve zu edu ka to ra. Do du še, pro je kat su
naj pre iz ve li u svo joj ku ći, bu du ći da za
nje go vo zva nič no iz vo đe nje pred broj nim
uče ni ci ma unu tar slo ve nač kog obra zovnog
si ste ma ni je bi lo me sta.
Ha led Dža rar (Kha led Jar rar) svo jim
fo to gra fi ja ma i vi deo­ra dom „Po slu šni
voj nik”, sni mlje nim 2011. go di ne, is pi tu je
od nos sna ga iz me đu fo to gra fa i pred me ta
nje go vih fo to gra fi ja. Fo to graf je u ovom
pro ce su ofi cir ko ji pra ti svo je pod re đe ne
na pu tu od ci vi la do voj ni ka. Sli ke po ka zuju
ka ko se me nja fi zi o no mi ja fo to gra fi sanog
ka da se su sret ne s dru ga či jim po gledom
na svet, oba ve zom i od go vor no šću.
In sta la ci ja iz tri seg men ta „Vred nost je
ov de”, „Umet nost u li kvi da ci ji” i „In dek si
bo gat stva” rad je umet nič ke i me dij ske
is tra ži vač ke gru pe „Ur ti ca”, ko ju su još
1999. go di ne osno va li Vi o le ta Voj vo dić i
Edu ard Ba laž.
Akram Za a ta ri svo jim vi deo­ra dom
pod na zi vom „Mr tva pri ro da” za be le žio
je tre nu tak pri pre me ka da sta ri ji mu ška rac
od la zi u voj nu ak ci ju, a mla đi od lu ču je
da osta ne.
Ba ve ći se pi ta nji ma ko lek tiv ne kri vi ce i
raz li či tih vi do va zlo či na pro tiv čo več no sti,
Mi li ca To mić ih go di na ma be le ži, ar hi vi ra
i ko men ta ri še. Njen rad Kon tej ner – Fo togra
fi ja dru gim sred stvi ma i In deks per manent
nog ra ta j e re kon st r u k c i j a i st i n i to g
do ga đa ja. Osnov na ide ja ove re kon strukci
je bi la je da se stvo ri ne po sto je ća sli ka
zlo či na, kroz po na vlja nje či na pu ca nja u
pra zan te ret ni kon tej ner, u Austri ji, Sr bi ji,
Ita li ji i Jer me ni ji. A ovaj do ga đaj se stvarno
od i grao na se ve ru Av ga ni sta na 2001.
go di ne, ka da su pri pad ni ci Se ver ne ali janse
pu ca li na te ret ne kon tej ne re u ko ji ma
su bi li rat ni za ro blje ni ci – ta li ba ni, ko ji su
HRONIKA
u ne do stat ku vo de, hra ne i ven ti la ci o nih
otvo ra bes po moć no mo li li da bi do šli do
va zdu ha.
U okvi ru Ok to bar skog s a lo na pri ka zan
je i 81­mi nut ni film re di te lja Avi ja Mo grabi
ja (Avi Mo gra bi) pod na zi vom „Z32”. U
fil mu se go vo ri o biv šem voj ni ku elit ne
je di ni ce Izra el skih od bram be nih sna ga i
nje go vom pa tri o ti zmu, kao i o ose ća nju i
pri zna nju kri vi ce zbog uči nje nog zlo de la,
te o nje go voj mol bi za opro štaj. Sli čan je i
nje gov film „Aven ge but One Of My Two
Eyes” („Ka zna za jed no oko”), u ko jem je
autor pred sta vio kom pli ko va nu, na sil nu i
sa mo u bi lač ku re al nost Izra e la.
Amir Ja civ (Amir Yat ziv) si mu li rao je
ur ba nu arap sku sre di nu, osmi sliv ši ar hitek
ton ski plan za „De tro it” – te ren za obuku
Izra el skih od bram be nih sna ga u bli zi ni
Ze li ma na ju gu ze mlje. Svo je re še nje je
po ka zao mno gim pla ne ri ma s na me rom
da ga ana li zi ra ju, ali go to vo ni ko od njih
ni je po ka zao ve će odu še vlje nje, iako ni kome
u star tu ni je bi lo ja sno da je za pra vo
reč o si mu la ci ji ko ja ima za cilj da pri premi
bor ce za bo lju kon fron ta ci ju u re al nom
vre me nu ka ko bi se iz be gao fak tor iz nena
đe nja sa ko jim bi se even tu al no su sre li
u stvar noj bor bi.
Ra hi da Ra muj kić, dru ga do bit ni ca
na gra de 52. Ok to bar skog s a lo na, iz lo ži la je
tri de se tak ver zi ja udž be ni ka isto ri je sa dašnjih
dr ža va, ko je su ne ka da bi le u sa sta vu
jed ne ze mlje – Ju go sla vi je, po sta vlje nih
unu tar pro sto ri je na lik uči o ni ci, u ko joj
su se to kom tra ja nja sa lo na od vi ja le i ra dio
ni ce. Ovim či nom autor ka je po nu di la
na uvid raz li či te in ter pre ta ci je isto rij skih
či nje ni ca ko je su ne ka da bi le za jed nič ke i
ni su se do vo di le u pi ta nje.
Cr no­be li strip­ro man „Dve iz lo žbe u
umet no sti i po li ti ci” je ste pu to pis Da rin ke
Pop Mi tić kroz umet nič ke prak se u pe ri odu
od 1993. do 1997. go di ne, šest iz lo žbi
kao in ven tar isto ri je i lič ne su bjek ti vi za cije,
za umet ni cu va žnih iz lo žbi u pro u ča va­
253

treći program LETO–JESEN 2011.
254 nju lo kal ne isto ri je umet no sti. Kao pr vu,
autor ka na vo di iz lo žbu „Pri vat no – Jav no”
iz 1993. go di ne, za tim pro je kat umet nič ke
gru pe Led Art „Za mr znu ta umet nost”, ko ji
se od vi jao na uli ca ma gra da mar ta me se ca
iste go di ne, po tom iz lo žbu o Ni ko li Te sli
„Umet nost, Sve tlost, Ener gi ja” u Mu ze ju
sa vre me ne umet no sti u Be o gra du 1994.
go di ne, i kao po sled nje tri „Eks i bi ci ja
na ci o nal nog po mi re nja (Šta je Kemp?) u
Le ga tu Ro do lju ba Čo lo vi ća i Mi li ce Zo rić
iz 1994. go di ne, „Tri jum fa li stič ka iz lo žba
sr bi jan ske umet nič ke de sni ce”, ko ja je
po nu đe na jav no sti u Mu ze ju sa vre me ne
umet no sti u Be o gra du 1994. pod na zivom
„Bal kan ski is toč ni ci srp skog sli karstva
u XX ve ku” i kao po sled nju, „Dru ga
go di šnja iz lo žba Cen tra za sa vre me nu
umet nost”, ko ja pre ma mi šlje nju autor ke
„za tva ra de ve de se te iako i da lje jed nom
no gom sto ji u toj kr njoj de ce ni ji”.
Pred sam kraj obi la ska po se ti o ci su
mo gli da po gle da ju i po no vlje nu po stav ku
iz lo žbe slo ve nač ke gru pe IR WIN, „Po vratak
u SAD” iz 1984. go di ne. Iz lo žba je
na sta la kao re ak ci ja na ta da šnju kul tur nu
(ne)po li ti ku ko ja je za ovu pri li ku do ne la i
no ve in for ma ci je ve za ne za nji ho vu ak tivnost,
po no vo otvo riv ši pi ta nje kul tur ne
po li ti ke u dr ža va ma na pro sto ru ne ka dašnje
Ju go sla vi je.
Za tim je tu i umet nič ko de lo „Pla ćam
stru ju”, ko je je u stva ri re pli ka nad grob ne
mer mer ne plo če sa gro ba Jo si pa Bro za
Ti ta, ko je ujed no ima i funk ci ju grej nog
te la na lik šved skim plo ča ma. Rad hr vatskog
umet ni ka Ne ma nje Cvi ja no vi ća, ko ji,
ba ve ći se ko lek tiv nim se ća njem na me tafo
ri čan na čin go vo ri o pod gre va nju istori
je, na stva ri ko je ne tre ba za bo ra vi ti jer
su deo na še za jed nič ke isto ri je.
I na sa mom kra ju, vo šta na skulp tu ra
mu škar ca u pri rod noj ve li či ni, ko me cu ri
krv iz no sa. Bel gij ski umet nik Jan Fa br je
od če li ka, po li u re tan ske pe ne, si li ko na,
ljud ske ko se, sta kla, ode će i bo je stvo rio
ovu skulp tu ru još 2007. go di ne, na zvav ši
je „Let myself drain”. Za umet ni ka je ova
skulp tu ra nje gov al ter ego. On je mu če nik,
po ra že ni umet nik, ano ni mus u od no su
na sta re maj sto re ko ji sma tra da ni kad
ne će do ži ve ti nji ho vu sla vu. Za ovu iz ložbu
skulp tu ra je do bi la no vo zna če nje i
po sta vlje na je is pred sli ke „Por tret čo ve ka
sa fe som” Jo va na Po po vi ća iz 1845. go dine,
ko ja je za ovu pri li ku po zajm lje na iz
Na rod nog mu ze ja, či me se otva ra ju aluzi
je na ne re še na pi ta nja kul tur ne po li ti ke
Sr bi je, na či nje ni cu ko ja mo že svi ma da se
do go di u po ku ša ju da se ,,za tr če” že le ći da
upo zna ju svo ju i svet sku kul tur nu ba štinu.
Fa br je Mu ze ju po klo nio i svoj dru gi
rad, či ja je pr va ver zi ja na sta la još 1983.
go di ne, a sa sto ji se od en gle skog nat pi sa
ko ji je pla vim bič ma sti lom iz ve den na
bez o lov nom kri stal nom sta klu i u pre vo di
gla si „Sam svoj po kret” (I am a one man
mo ve ment).
Kao pra te ći pro gram Ok to bar skog
sa lo na, u okvi ru „Krat kog kur sa isto rije
mi šlje nja u Ju go sla vi ji” u or ga ni za ci ji
„Uči telj ne zna li ca i nje go vi ko mi te ti”, a u
sa rad nji sa ,,Cen trom za kul tur nu de konta
mi na ci ju” vo đe ne su vi še dnev ne di skusu
je u tra že nju od go vo ra na pi ta nje da li
je bi lo mi šlje nja u so ci ja li zmu? Mo de ra tor,
fi lo zof i psi ho a na li ti čar Bra ni mir Sto ja nović
je, ana li zi ra ju ći de se tak de la, uz ak tivno
uče šće pu bli ke, po ka zao da je mi šlje nja
ipak bi lo, da je ono po sto ja lo upr kos uvreže
nom ve ro va nju o nje go vom ne po sto janju
i ne mo guć no sti da se is ka že s ob zirom
na ta da po sto je ću za kon sku za bra nu
i kri vič ni pro gon go vo ra, a sa mim tim i
mi šlje nja kao neo dvo ji vog pa ra. Pre ma
re či ma Sto ja no vi ća, pr vi go vo re ći su bjekt
se po ja vio u fi lo zof skoj knji zi Mi la na Kangr
ge iz 1960. go di ne pod na zi vom „Etički
pro blem u de lu Kar la Mark sa”, tač ni je
u pr vom pa su su uvo da, gde autor pi še
„te za ove knji ge je da či tav mark si zam ko ji
p o ku š a v a d a n a pi š e m ar k s i s t i č ku e t i ku

pa da is pod ni voa Mark so vog na u ma i da
osta je unu tar ho ri zon ta gra đan ske po liti
ke po što ne do sta tak eti ke ni je gre ška u
Mark so voj fi lo zo fi ji ne go pra zno me sto na
ko jem tek tre ba da se po ja vi su bjekt”.
Pri rod na po tre ba mi šlje nja da pro govo
ri ja vlja se i u de lu Va nje Su tli ća „Bit i
su vre me nost” iz 1967. go di ne, u ko jem
autor kroz uvo đe nje ka te go ri je sa vre meno
sti da je jed nu no vu di men zi ju pro ble mu
su bjek ta i su bjek ti va ci je – su bjekt je ili sam
se bi sa vre men ili ni je su bjekt, od no sno u
kon sti tu tiv noj ne mo guć no sti da bu de sam
se bi sa vre men po sta je su bjekt.
Ve li ka pa žnja bi la je po sve će na ži votu
i ra du ne dav no pre mi nu log Ra do mi ra
Kon stan ti no vi ća, srp skog fi lo zo fa, kao i
nje go voj knji zi Fi lo so fi ja pa lan ke, ko ja je
pre svog pr vog štam pa nja 1969. go di ne
emi to va na na Tre ćem pro gra mu Ra dio
Be o gra da, s ko jim je Kon stan ti no vić
go di na ma sa ra đi vao. Ka ko bi smo iz be gli
tu ma če nja već na pi sa nog, bu du ći da je
ono sa svim ja sno, iako je od po je di na ca i
gru pa ono vul ga ri zo va no, po gre šno tu mače
no i jav no na pa da no, pre ne će mo sa mo
j e d an p a sus Kon st an t i no v i ć e ve k nj i ge u
ko joj pi še: „U sve tu pa lan ke, va žni je je
do bro se dr ža ti usta lje nog obi ča ja ne go
bi ti lič nost. Men tal ni ša blo ni pa la nač kog
sti la, ko ji se na me ću i stvar no sti i stva rala
štvu, ne sa gla sni su i sa za ko ni ma ma šte
i sa prin ci pi ma stva ra nja. Za to je lo gi ka
pa la nač kog prag ma ti zma, u stva ri, lo gi ka
na si lja. Zbog na sto ja nja da se obez be di
iz ve snost, pa la nač ki prag ma ti zam je opusto
šio na če la upit no sti i sum nje. Za to iz
ta kvog prag ma ti zma na sta je za tvo re nost
ho ri zon ta pre ma sve mu što još ni je a što
bi mo glo da bu de. To je du go pu to va nje
u – ni šta”.
Po n o v o s u i š č i t a v a n e „ Po l e m i k e i
pi sma” Oska ra Da vi ča, ko ji je bio pri ja telj
i isto mi šlje nik Ra do mi ra Kon stan ti no vi ća,
a ko ji je slič no „in di rekt no­di rekt no” iz opšten
zbog jav nog istu pa nja i ne sla ga nja sa
HRONIKA
esta bli šmen tom, upo zo ra va ju ći na do la zeće
kr vo pro li će. Kao i de lo „Zgo do vi na in
na za ved no” iz 1982. go di ne slo ve nač kog
fi lo zo fa Sla vo ja Ži že ka, na ko ga je u naj većoj
me ri uti ca la fi lo zo fi ja He ge la, Mark sa
i La ka na, a za ko ga B. Sto ja no vić ka že da
je naj ra di kal ni ji kri ti čar sta lji ni zma, kao i
knji ga Be se da, be se do iz 1984 go di ne, či ji
je autor Rast ko Moč nik.
Na istom me stu, u pro sto ri ja ma
CKD­a, kao pra te ći pro gram ma ni fe sta cije,
Noa Tre i ster je or ga ni zo va la okru gli sto
o pro ble mu ne po sto ja nja za kon skih aka ta
o ra tu i pi ta nja ka ko ovaj na čin pre ćut kiva
nja uti če na sva ko dnev ni ži vot lju di,
upu tiv ši po ziv Vla di i ne vla di nim te li ma
da za u zmu stav pred ovim pi ta nji ma i
lju di ma. Po red broj nih dru gih di sku si ja
for mi ra na je i rad na gru pa sa sta vlje na
od rat nih ve te ra na, an ti rat nih ak ti vi sta,
„tra u ma eks pe ra ta”, ko ji su go vo ri li o društve
nim, po li tič kim i lič nim po sle di ca ma
ra ta, upu tiv ši i ovaj put po ziv Vla di da
„oru ža ne su ko be” iz de ve de se tih zva nič no
pro gla se ra tom.
U okvi ru istog pro gra ma Raz mi ca nje
– Ime nuj to ra tom od vi ja le su se se ri je razgo
vo ra po sve će ne ak ti vi zmu, umet no sti i
po li ti ci u umet no sti. Rad ni na slov „Bi ti
rad nik da nas” sa pod na slo vi ma ra znih
di sku si ja od no sio se na te mu rad nič kog
i s ku s t v a u s a m o or g a n i z o v a nj u t o k o m
pro te sta i u upra vlja nju fa bri ka ma, kao
i na od no se iz me đu rad ni ka i raz li či tih
dr žav nih or ga na. Do sta pa žnje je bi lo
po sve će no i stu dent skom is ku stvu kao
obra zov nom is ku stvu, sa mo or ga ni za ci ji
to kom stu dent skih pro te sta i stu dent skom
uče šću u upra vlja nju fa kul te ti ma i uni verzi
te ti ma.
Uočiv ši re al ne, eg zi sten ci jal ne proble
me kul tur nih rad ni ka, a po la ze ći od
sop stve nog is ku stva „Kon teks ko lek tiv“
je u okvi ru sa lo na, u pro sto ri ja ma me sne
za jed ni ce Stu denst kog gra da, or ga ni zovao
dvo dnev ni se mi nar pod na zi vom „Od
255

treći program LETO–JESEN 2011.
256 kre a tiv nog ra da do kre a tiv nog gra da“, gde
su svo ja pre da va nja odr ža li Pri mož Krašo
vec, Bo ja na Pi škur, Li di ja Ra do je vić i
Ana Vi le ni ca. Pi ta nja ko ji ma su se ba vi li
od no si la su se na rad ne i ži vot ne uslove
svih či ni la ca ovog va žnog dru štve nog
seg men ta. Ko li ko je ne de fi ni sa nih uslova
i ugo vo ra iz me đu rad ni ka i kul tur nih
in sti tu ci ja pri sut no, (ko ji, s ob zi rom na to
da ni su prav no de fi ni sa ni i ga ran to va ni, u
ta kvim okol no sti ma po sta vlja ju rad ni ka
u si tu a ci ju da je pri mo ran da pri sta ne da
bu de ma ni pu li san ako že li da uče stvu je,
a sa mim tim i fi zič ki op sta ne, da se on
uce nju je, a nje gov rad eks plo a ti še), za tim
ko li ko su po je din ci ko ji ima ju ne sa mo
ljud sko već i za kon sko pra vo da uče stvu ju
u jav nom ži vo tu mar gi na li zo va ni, a nji hov
rad cen zu ri san ili su pri nu đe ni na sa mocen
zu ru uko li ko im sta vo vi ni su u skla du
sa ne pi sa nim utvr đe nim pra vi li ma, sa mo
su ne ka od pi ta nja ko ja su ovom pri li kom
bi la po sta vlje na. Uki da nje ne po želj nih
kul tur nih in sti tu ci ja, za tim ne tran spa rentna
re di stri bu ci ja bu dže ta i kon cen tra ci ja
mo ći po li tič kih par ti ja, kao i no ve for me
eks plo a ta ci je ra da u po lju kul tu re ta ko đe
su uoče ne po ja ve ko je su bi le po vod za
pre da va nja i jav ne di sku si je.
Po ku ša no je da se glav ne te me Ok tobar
skog sa lo na sa gle da ju i kroz me ta fo ru
hip no ze, za šta se po bri nuo Fe sti val autorskog
fil ma bi ra ju ći ostva re nja Hič ko ka,
Bu nju e la, Berg ma na, Her co ga, Lar sa fon
Tri ra ili Ma ka ve je va – fil mo ve u ko ji ma se
do slov no p o j a v lju ju mo t i vi hip no ze. O v de
smo po me nu li sa mo ne ke od sa dr ža ja i
na ve li ne ka od ime na broj nih uče sni ka
ko ji su svo je ak tiv no sti pla si ra li i u prosto
ri ja ma Kul tur nog cen tra Grad, Sa lo nu
Mu ze ja sa vre me ne umet no sti, Dvo rani
Kul tur nog cen tra Be o gra da, Ga le ri ji
„Ozo ne“, pod se ća ju ći či ta o ce da je ova
ma ni fe sta ci ja ima la hu ma ni tar ni ka rak ter,
bu du ći da je sav no vac od pro da tih ulazni
ca do ni ran ak ci ji „Bit ka za be be”, ko ja
je or ga ni zo va na s ci ljem da se obez be di
do vo ljan broj in ku ba to ra za pre vre me no
ro đe nu de cu.
Do lo res Sta no je vić

KNJI GE
DRA MA ZA SNI VA NJA I
PI TA NJE PO STO JA NJA
SRPSKE FI LO ZO FI JE*
Knji ga Zdrav ka Ku či na ra, Sr p sko f i lo zofsko
dru štvo, ba vi se po sto ja njem tri srp ska
fi lo zof ska dru štva: Are ro vim Fi lo sof skope
da go go škim dru štvom iz 1898, Srpskim
fi lo sof skim dru štvom Pe tro ni je vi ća
(1938–1947) i na po kon Ne delj ko vi će vim
Srp skim fi lo zof skim dru štvom (1951–
1953), do do ba nje go ve kon so li da ci je u
vre me Velj ka Ri ba ra (1953–1956). Dru gi
pe riod, ko ji bi se, uslov no, mo gao na zvati
pe ri o dom kon ti nu i ra nog in sti tu ci o nali
zo va nja, osta vljen je za dru gu knji gu.
Dra mom za sni va nja na zi va mo jed nu od
naj va žni jih te ma ove knji ge, a to je spremnost
da se fi lo zof sko dru štvo in stru menta
li zu je, či me se, za pra vo, one mo gu ća va
sa mo za sni va nje. Kom pleks pro ble ma
kon cen tri sa nih u pi ta nju da li po stoji
„srp ska fi lo zo fi ja”, te sno je po ve zan sa
dra mom za sni va nja kao i sa ti pom fi lo zofi
je ko ja se u ne kom dru štvu ne guje.
Zdrav ko Ku či nar je bun tov nim i
po mo dar skim ge ne ra ci ja ma stu de na ta
Od se ka za fi lo zo fi ju Fi lo zof skog fa kul teta
Uni ver zi te ta u Be o gra du pre neo ide ju
o zna ča ju kon ti nu i ra nog fi lo zof skog ra da,
što je sre di nom osam de se tih go di na XX
ve ka iza zi va lo ču đe nje ili upa dlji vo ne razu
me va nje. U na šoj kul tu ri, sva ka ge ne raci
ja po la zi od ne kog svog po čet ka, po modar
ski zr ca le ći ras po lo ži ve ide je. Autor se
na la zi „unu tar” sa me te me, on ni je, ka ko
sam na la zi, ne pri stra san po sma trač (uve­
* Zdrav ko Ku či nar, Sr p sko f i lo z of sko dr u štvo:
Krat ka i sto r i ja, knji ga I, Slu žbe ni gla snik i Srp sko
fi lo zof sko dru štvo, Be o grad 2011.
HRONIKA
re nje o vla sti toj ne pri stra sno sti je po se ban
ob lik pri stra sno sti), ne go ak tiv ni uče snik
in sti tu ci o na li zo va nog fi lo zof skog ži vo ta,
či je će na po re bu du će ge ne ra ci je oce nji va ti
pre ma me ri vla sti te fi lo zof ske opre de ljeno
sti. Unu tra šnje sve do čan stvo je po ne kad
vred ni je od si ste ma tič nog is tra ži va nja, jer
mi ne po se du je mo du hov no na sle đe, ne go
smo, na pro tiv, isto rij ski na sta li.
Za što je knji ga Sr p sko f i lo z of sko dr u ­
štvo ta ko va žna? Mi, na stav ni ci fi lo zo fi je,
je smo „de ca dra me za sni va nja” i sva ko
kri tič ko pro mi šlja nje tra di ci je, do pri nosi
na šem ra di kal nom sa mo ra zu me va nju.
Ka da se pi ta mo, pi ta mo se unu trag „šta
se pod fi lo zo fi jom hte lo” (Hu serl). Ta ko
do vo di mo naš sva ko dnev ni za da tak iz
sa mo ra zu mlji vo sti pred pi ta nje o njego
vom va že nju. Vla sti ti du hov ni za datak
za do bi ja mo, sma tra Hu serl, sa mo na
osno vu kri tič kog raz u me va nja ukup nosti
isto ri je, či je je din stvo, is pr va mrač no,
do spe va do sve ja sni jih uvi da. Za to do kumen
ti i či nje ni ce ima ju dvor stru ku te ži nu.
Is pi ti va nje „za sni va nja” mo der ne fi lo zo fije
u Sr bi ji u in sti tu ci o nal nom ob li ku fi lozof
skog dru štva isto vre me no je, „po novno
za sni va nje” i me ta mor fo za „grč kog
za sni va nja”, tim pre što po sle di ce dra me
z a sni va nj e no si mo sa so bom i uno si mo
u sa vre me ni is ti tu ci o nal ni ži vot. Uko li ko
je tač na Hu ser lo va mi sao da is pi ti va nje
za sni va nja vo di ka ra sve tlja va nju na či na
no vih po ku ša ja ostva ri va nja i nu žno sti da
se oni, ka da se ne ostva re, sva ki put raz jašnja
va ju, po bolj ša va ju ili ra di kal no pre obli
ku ju, on da knji ga Zdrav ka Ku či na ra iz
do ku men ta ri stič kog ni voa pre la zi u jed no
znat no an ga žo va ni ju di men zi ju.
Knji ga je re zul tat is tra ži va nja iza ko ga
sto ji jed na fi lo zof ska kon cep ci ja i njen
poj mov ni apa rat. Autor osve tlja va ma nje
257

treći program LETO–JESEN 2011.
258 po zna te či nje ni ce ve za ne za naš fi lo zof ski
ži vot, dra mu in sti tu ci o na li zo va nja, za tim
za njen raz voj pod re đen do mi nant nim
lič no sti ma i nji ho vim fi lo zof skim oprede
lje nji ma. Po jam ko ji u naj ve ćoj me ri
u s l o v lj a v a d o ku m e n t a r i s t i č k i pr i stup j e
„srp ska fi lo zo fi ja”. Autor ga ko ri sti u smislu
ko ji je dao Slo bo dan Žu njić u knjizi
Isto r i j a sr p ske f i l o z o f i j e (2009). Iz raz
„srp ska fi lo zo fi ja” ne pod ra zu me va srp sku
na ci o nal nu fi lo zo fi ju, s kraj nje oso be nom
tra di ci jom i po seb nim iz vo ri ma, te ma tikom,
autoh to nim poj mov nim je zi kom i
po seb nim na či nom re ša va nja fi lo zof skih
pi ta nja. Na pro tiv, „srp ska fi lo zo fi ja” se u
sva koj svo joj fa zi po ja vlji va la kao od sjaj
grč ko­evrop ske fi lo zof ske tra di ci je. Srpski
fi lo zo fi ni su bi li iz raz srp ske kul ture
i srp skog du ha, ne go auto re flek siv ni i
auto kri tič ki iz dan ci; ve li či na na ci o nal ne
fi lo zo fi je me ri se stup njem do ko ga je ona
us p e l a d a k r i t ič k i pre ra di is ku st vo v l a st i te
sre di ne i na ro da, pri če mu je „na ci o nal ni
duh” kraj nje di na mič ki či na lac. Me đu tim,
mo gu se pro na ći ar gu men ti i za dru ga či ja
uve re nja, npr. ona Mi la na Ko va če vi ća, da
je po tre ban ras kid sa „fi lo zo fi jom sun cokre
ta” da bi se fi lo zo fi ja „iz nu tra” kon stitu
i sa la i iza šla na svet sku sce nu, ostva riv ši
uni ver zal nost is ka za „obr nu tim pu tem” a
ne onim ko jim je do sa da išla. To je, uostalom,
us pe lo fi lo zo fi ja ma ko je se di če epite
tom „svet ske”. Do du še, sta no vi šte ko je
pri hva ta Zdrav ko Ku či nar u od no su na
na šu fi lo zof sku pro šlost znat no je prime
re ni je, jer se onaj od sjaj objek ti vi rao u
če ti ri ka rak te ri stič na „za sni va nja”, kao što
to iz ra ža va na slov jed nog nje go vog pre dava
nja: „Srp sko fi lo zof sko dru štvo – Srp ska
fi lo zof ska dru štva?, po vo dom go di šnji ca
osni va nja (1898–1938–1951–2008)” .
Fi lo zof sko na sle đe, od no sno dra ma
in sti tu i ci o na li zo va nja, po sta je ta ko fi lozof
ski pro blem, jer ono se vo di pi ta nji ma
o mo guć no sti ma sa zna nja i pro mi šlja nja
na šeg du hov nog na sle đa. Reč je o obe
stra ne – sa vre me ni is tra ži vač, ko ji se be
sta vlja u za gra de ne go va njem sve sti da
to ni je mo gu će, i „pred met”, od no sno
pi ta nje: „Za što je za sni va nje za ka za lo?”
Re zul tat se na zi re u sa mim pi ta nji ma
ko ja se od no se na smi sao in sti tu ci o nalnog
de lo va nja fi lo zof skog dru štva. Dok se
i kroz isto ri ju dru gih dru šta va (le kar skog,
advo kat skog) pre la ma isto ri ja na ro da u
ko me oni po sto je, fi lo zof sko dru štvo ima
je dan pro blem vi še ko ji pri zla zi iz specif
nog pred me ta sa me fi lo zo fi je. Ka ko
je to zgod no for mu li sa no, prem da ni je
sa svim isti ni to, fi lo zo fi ja je slič na progna
nom mo nar hu, kra lju bez ze mlje, ko ji
tro ši svoj vek na do ka zi va nje vla sti te le gitim
no sti. Kao uvek, u fi lo zo fi ji je pro blem
fi lo zo fi ja sa ma, od no sno na čin ba vlje nja
njo me. Tu pro blem sku di men zi ji dru ga
stru kov na dru štva ne ma ju jer je nji ho vo
po lje de lo va nja „sa mo ra zu mlji vo”. U tom
smi slu se i na ša fi lo zof ska dru štva raz liku
ju. U pr vom je uti caj na ide ja her bartov
ske pe da go gi je, u dru gom di sku si ja i
pro ble ma ti za ci ja „či stih” fi lo zof skih te ma,
a u tre ćem, tra ga nje za na či nom an ga žova
no sti fi lo zo fi je u po du hva tu „pro me ne
sve ta”. Me đu tim, ne što je tu osta lo isto što
či ni kon ti nu i tet u po ku ša ji ma ili dra mi
za sni va nja, a to je sprem nost da se društvo
pot či ni am bi ci ja ma po je din ca, na la zi
Zdrav ko Ku či nar.
Zdrav ko Ku či nar ve ru je da je fi lo zo fira
nje in di vi du al ni čin, de lo po je din ca, ali
je u ve zi sa za jed ni com, sa usta no va ma
u ko ji ma de lu je i u ko ji ma se od vi ja ju
fi lo zof sko obra zo va nje i fi lo zof ski ži vot.
Po slu ži mo se ana lo gi jom: ako je fi lo zofi
ja u He ge lo voj ter mi no lo gi ji ap so lut ni
duh, in sti tu ci o na li o va ni ob lik fi lo zof skog
ži vo ta u dr ža vi pri pa dao bi objek tiv nom
du hu, u ko me ži vot po seb nih „slo bodno
mi sle ćih” je din ki do la zi do svo je običaj
no sti ili „um nih na vi ka”. Tu fi lo zo fi
iz la ze iz bes po šted ne bor be za si ne ku re i
„uhle bi ja”, na la ze ći se u sfe ri so li dar no sti,

kao što iz po lja kon ku ren ci je „pa te na ta
uma” pre la ze u sfe ru za jed nič kog in tere
sa, uz mo guć nost, ne ma nje va žnu, da
za do vo lji mo svo ju su je tu, pred sta viv ši se bi
da „ne što zna či mo”. Za sni va nje po sta je
ne u spe šno usled od su stva mo guć no sti
pre la ska (po slu ži mo se još ma lo he ge lovskom
ter mi no lo gi jom) iz su bjek tiv nog u
objek tiv ni duh. Uz bu dlji va isto ri ja Srpskog
fi lo zof skog dru štva da lje po pri ma
ob li ke dra me za sni va nja in sti tu ci o nal nog
ži vo ta fi lo zo fi je u na šoj kul tu ri.
U vre me stva ra nja na šeg pr vog fi lozof
skog dru štva, pi še Ku či nar, ne mač ka
fi lo zo fi ja je naj sna žni je uti ca la na raz vi tak
fi lo zo fi je u Sr bi ji. Kra jem XIX ve ka na
sce nu je stu pi la gru pa fi lo zof ski obra zova
nih mla dih lju di ko ji su ste kli so lidno
obra zo va nje i ne mač ke dok to ra te iz
fi lo zo fi je: Lju bo mir Ne dić (1884), Mi lan
Še vić (1888), Mi li vo je Jo va no vić (1896),
Maks Arer (1896) i Bra ni slav Pe tro nije
vić (1897). U Be o gra du je osno va no
Fi lo s of sko pe da g o ško dr u št vo či ji je pr vi
pred sed nik bio dr Maks Arer. Po uzo ru na
sre di nu u ko joj su se ško lo va li, pi še Ku činar,
po če li su da pro ši ru ju krug in sti tu ci ja
u ko ji ma je mo gao da se raz vi ja fi lo zof ski
ži vot, uve re ni da po sto je uslo vi za stvara
nje pr vog fi lo zof skog dru štva i ča sopi
sa. Krat ko traj na sa rad nja omo gu ći la je
da, po red Ve li ke ško le, na sta nu struč no
dru štvo i ča so pis: „Me đu tim, bor ba oko
me sta na Ve li koj ško li za o štri la je ri valstva
ta ko da je ono što je po stig nu to još
br že uni šte no. Taj zao duh odr ža va se na
na šoj fi lo zof skoj sce ni u svim pe ri o dima
na še kul tur ne isto ri je, spre ča va br ži
n a pre d a k n a š e f i l o z o f i j e i o s t a j e nj e n o
traj no obe lež je do da nas” (str. 16). Zdravko
Ku či nar nji hov na por oce nju je kao
zna ča jan, ce lo vit i pro mi šljen po du hvat
ko ji se ja vio na kon neo bič nog, pi o nirskog
po ku ša ja Mi ha i la Hri sti fo ra Ri sti ća,
dok to ra fi lo zo fi je i pro fe so ra Ve li ke gimna
zi je u Srem skim Kar lov ci ma. Ri stić je
HRONIKA
na sto jao da stvo ri fi lo zof ski ča so pis ko ji bi
oku pljao uče ne lju de iz Austri je i Kne ževi
ne Sr bi je. Nje gov je pro je kat osu đen na
ne u speh zbog ne do stat ka pre nu me ra na ta,
od no sno usled rav no du šno sti sve šten stva
i pro fe so ra Ve li ke ško le u Be o gra du. Ku činar
na la zi da je de lo va nje Ri sti ća pro mišlje
no i od me re no, ali, mo že mo do da ti, u
po gre šno vre me i na po gre šnom me stu:
„Ako je i bi lo ko le ba nja oko to ga ka ko ne
p o d l e ć i p o pu l ar noj f i l o z o f i j i, a d e l o v a t i
pri me re no po tre ba ma i mo guć no sti ma
či ta la ca, Ri stić se ni je ko le bao u uve renju
da ’uče na dru štva ni su tu, da na u ku
po pu la ri zu ju’, već u si ste mu odr že, usavr
še, u ve ću sled stve nost do vo de i sta nje
po ka žu, u ko jem se sa da na ho di” (str. 38).
Ide ju o for mi ra nju fi lo zof skog ča so pi sa
Mne mo si ne (na ziv naj sta ri je mu ze, majke
svih mu za, od no sno „ma ti na u ka”)
po dr žao je i pa tri jarh Ra ja čić, jer se ona
po du da ra la sa nje go vim na sto ja njem da u
Kar lov ci ma otvo ri Uni ver zi tet. Me đu tim,
Kar lov ci vi še ni su bi li ni eko nom sko ni
po li tič ko, a još ma nje obra zov no sre di šte
srp skog na ro da.
Zdrav ko Ku či nar pret po sta vlja da je
osni va nje na ci o nal nog fi lo zof skog društva
iza zva lo de lo va nje ve li kog me đu narod
nog fi lo zof skog dru štva Phi lo s op hia ,
ko je je u Be o gra du osno vao Ar tur Li bert,
na kon što je kao Je vre jin ot pu šten sa Berlin
skog uni ver zi te ta. Ovaj ne nad ma šni
or ga ni za tor fi lo zof skog ži vo ta uči nio je
Be o grad, za jed no krat ko vre me, svet skom
pre sto ni com fi lo zo fi je. Li bert je osim društva
po kre nuo i isto i me ni ča so pis u ko me
je ob ja vljen je dan od naj u ti caj ni jih spisa
to ga vre me na Kr i z a e v rop skih na u ka
Ed mun da Hu ser la. Dru štvo je oku pi lo oko
600 čla no va ili sa rad ni ka me đu ko ji ma se
na la ze i na zna me ni ti ja ime na to ga vreme
na (Hu serl, Ka si rer, Bu ber, Le vit, Fink,
Land gre be, Ple sner, In gar den, Ber đa jev,
Ti lih, Utic, De so ar, Ro bin son, Grin vud),
kao i zna čaj ne lič no sti na še in te lek tu al ne
259

treći program LETO–JESEN 2011.
260 eli te (Pe tro ni je vić, Slo bo dan Jo va no vić,
An drić, Vi na ver). Pred o se ća ju ći opa snost,
ali i usled pri ti sa ka, Li bert na pu šta na šu
ze mlju, da ru ju ći nam i na dah nu tu Fi lo s o ­
f i ju na sta ve, u pre vo du Ka ji ce Mi lo va no va.
Isto vre me no, nje gov an ga žman je na šim
fi lo zo fi ma ko ji se po zi va ju na ne za in te reso
va nost za fi lo zo fi ju odr žao lek ci ju. Sa mo
na li sti Ra di vo ja Vr hov ca, di rek to ra Karlo
vač ke gim na zi je, de ve to ro je za in te re sova
nih za Li ber tov ča so pis.
Na ini ci ja ti vu Bra ni sla va Pe tro ni jevi
ća, 1938. go di ne osno va no je Srp sko
fi lo zof sko dru štvo, či ji je pred sed nik bio
pro fe sor fi lo zo fi je pra va To ma Ži va no vić,
dok je nji me stvar no ru ko vo dio Pe tro nije
vić. Dru štvo je svo ju ulo gu vi de lo pre
sve ga u te o rij skom ra du i u di sku si ja ma
o fi lo zof skim pro ble mi ma, a ni je po kazi
va lo znat ni je in te re so va nje za po moć
na stav ni ci ma fi lo zo fi je u sred njim ško lama
i po pu la ri za ci ju fi lo zo fi je. Pe tro ni je vić
je dru štvo pot či nio vla sti tim am bi ci ja ma,
na la zi Zdrav ko Ku či nar.
I osni va nje tre ćeg Srp skog fi lo zof skog
dru štva obe le ža va od sjaj jed nog prav ca
evrop ske fi lo zo fi je, ali i slič na, za nas
ka rak te ri stič na, sud bi na. Du šan Ne deljko
vić po ku šao je da br zo ospo so bi no ve
na stav ni ke, stvo ri svo ju ško lu i osi gu ra
svoj uti caj na Uni ver zi te tu i u Fi lo zofskom
dru štvu. Po sle rat ni pe riod obe le ža va
i spe ci fi čan od nos pre ma pret hod ni cima:
„Upo zo ra va se da u bur žo a skom fi lozo
fu­ide a li sti ne sme da se gle da ko le ga
po pro fe si ji, već kla sni ne pri ja telj” (str.
55). Me đu tim, tre će fi lo zof sko dru štvu
ka rak te ri še i na sto ja nje da se fi lo zof ski
ži vot su o či sa svo jim svet sko­isto rij skim
od go vor no sti ma, ma ko li ko se, upo zo rava
Ku či nar, ti po ku ša ji sro za va li na ni vo
dnev no­po li tič kog an ga žma na: „Ce la da lja
isto ri ja Srp skog fi lo zof skog dru štva bi će
isto ri ja is ku ša va nja pri ro de jav ne, idej ne,
pro sve ti telj ske, dru štve ne an ga žo va no sti
fi lo zo fi je i nje nih po ku ša ja da pre va zi­
đe pu ka struč na i na stav na pi ta nja jed ne
škol ske di sci pli ne. Uspe šnost ili pro ma ša ji
Dru štva u tom po gle du bi će osno va za
pro ce nji va nje nje go vih stvar nih do me ta u
do sa da šnjem, sko ro šest de ce ni ja du gom
de lo va nju” (str. 59). U pro ble mu za sni vanja
fi lo zof skog dru štva po sto je dve bli ske
di men zi je. Pr va se sa sto ji u pi ta nju preva
zi la že nja usko aka dem skog ka rak te ra
fi lo zo fi je i od go vo ru na pi ta nje smi sla
po sto ja nja fi lo zo fi je unu tar jed ne kul ture,
što je u naj te šnjoj ve zi sa od go vo rom
na pi ta nje po sto ji li „srp ska fi lo zo fi ja”, a
dru ga di men zi ja ni je ni šta ma nje va žna, i
sa sto ji se u pi ta nju ka ko spa si ti fi lo zof sko
dru štvo od sa mih fi lo zo fa?
Od nos do mi nant nih lič no sti pre ma
in sti tu ci o na li zo va nju fi lo zof skog dru štva
či ni upa dlji vo je obe lež je kon ti nu i ra nog
dis kon ti nu i te ta. Reč je o opa sno sti da
se fi lo zof sko dru štvo upreg ne u pro jekat
vla sti te afir ma ci je, ume sto da se razv
i j a ju a k t iv n o s t i ko j e ć e bi t i o d ko r i s t i
svim čla no vi ma ko ji afir mi šu fi lo zo fi ju u
me di ji ma, na sta vi, umet no sti i sl. Pre ma
uvi du Vla di mi ra Dvor ni ko vi ća sta rom
sko ro či tav vek, ono što in sti tu ci o na li zova
ni ob lik ra da obez be đu je to je upra vo
ono što na ma ne do sta je – or ga ni za ci ja i
teh ni ka ra da, ne go va nje rad ne sa ve sti i
du žno sti, vi še ge ne ra cij ska kon cen tra ci ja
i is traj nost, bor ba pro tiv di le tan ti zma i
po vr šnog en ci klo pe di zma. Na pro tiv, na lazi
Dvor ni ko vić, na ša dru štva po dr ža va ju
i fa vo ri zu ju, „neo b u zda nu su bjek tiv nost”
nad str plji vim i kon ti nu i ra nim ra dom
po je din ca. Za da tak Srp skog fi lo zof skog
dru štva mo ra bi ti kon cen tri san na fi lozo
fi ju, od no sno na njen ži vot u jed noj
od re đe noj kul tu ri, shod no po seb nim proble
mi ma ko ji se tu na ho de. Či ni se da ono
što je Hart man jed nom pri li kom re kao
za umet nost mo že da se od no si i na fi lozo
fi ju: ona naj vi še slu ži i van fi lo zof skim
ci lje vi ma, pa ra dok sal no, on da ka da slu ži
sa moj se bi.

Iz pro gra ma i ide ja fi lo zof skog dru štva
ko je je na veo Zdrav ko Ku či nar mo gu se
iz ve sti još ne ke za ni mlji ve po sle di ce. Pod
poj mom „na ci o nal na”, od no sno „srp ska
fi lo zo fi ja” mo že mo pod ra zu me va ti zah tev
da fi lo zo fi ja ži vi u svo joj kul tu ri, a ne sa mo
da je ona ne po sred ni iz raz du ha na ro da. I
to je mo žda tre će zna če nje poj ma „srp ska
fi lo zo fi ja”, ko je je u naj te šnjem od no su
sa pi ta njem smi sla fi lo zof skog dru štva.
S dru ge stra ne, knji ga Zdrav ka Ku či na ra
upo zo ra va da je sva ka pri ča o tra di ci ji,
kon ti nu i te tu, vred no sti na sle đa čist „žargon
auten tič no sti” (Ador no), uko li ko iza
nje ne sto ji auten ti čan, sta va ra lač ki na por
po je din ca. Ono što nam tra di ci ja na šeg
dru štva pre da je to je pro blem ute me lje nja.
Pro blem ni je pao s ne ba, ne go je re zul tat
stva ra lač kog is tra ži va nja Zdrav ka Ku čina
ra. Ka ko god okre ne mo, mi pro iz vodi
mo vla sti tu pro šlost. Mo že mo se di vi ti
na po ri ma na ših pret hod ni ka, mo že mo ih
i kri ti ko va ti, baš za to što smo for mu li sa li
pro blem ko ji nas po ve zu je.
Autor ove go to vo tri ler ski uz bu dlji ve
isto ri je da ru je nas dra go ce nim ot kri ćem –
ni smo sa mi. Mo že mo is pi ti va ti na še prethod
ni ke. A to sa da zna či, usu đu jem se
POGOCI I PROMAŠAJI
PROSVETITELJSTVA*
Pro tiv pro sve ti telj stva je pr va stu di ja u formi
knji ge ko jom se is pi tu ju na či ni na ko je
je Pro sve ti telj stvo bi lo shva ta no i kri ti kova
no to kom svo je isto ri je. U ovoj ve o ma
si ste ma tič noj, a po obi mu ne ve li koj studi
ji, ob ra đe ni su go to vo svi naj za na čaj ni ji
pri go vo ri upu će ni pro sve ti telj stvu od stra­
* Greim Garard, Protivprosvetiteljstva: Od
osamnaestog veka do danas, (prevod s engleskog
Rade Kalik), Vidici, Banja Luka 2011.
HRONIKA
re ći, pre vrat nič ki iza ći iz tra di ci je, što za
Srp sko fi lo zof sko dru štvo na me će oba vezu
fi lo zof skog is tra ži va nja vla sti te pro šlosti.
Da kle, tip do mi nant ne ra ci o nal no sti
otva ra, na zo vi mo to u skla du sa poj mom
fi lo zo fi je eg zi sten ci je, „du bi nu vre mena”,
uko li ko us po sta vlja ko mu ni ka ci ju sa
stva ra lač kim lič no sti ma epo he, i to oko
za jed nič kih pi ta nja i pro ble ma. Ono što
iz gle da kao na ša pred nost, jer mi sto ji mo
na nji ho vim ra me ni ma, mo že bi ti i opa san
pri vid. Nji ho vo zna nje ni je „slo bod noleb
de će”, ne go, na pro tiv, uvek je da to u
kon tek stu i si tu a ci ji, te mi u tom di ja logu
ne uči mo ne po sred no. Sva ka ge nera
ci ja za i sta „star tu je od svog po čet ka”
(M. Kan gr ga), jer je su bjek tiv nost pro šlih
ge ne ra ci ja na ša sup stan ci jal nost, i u tom
smi slu, ni smo u pred no sti, sem u mo žda
jed nom: po sta je mo sve sni ji pro ble ma ko ji
sve oštri je mo že mo da for mu li še mo. A
kao čvr sto me ri lo osta je onaj unu tra šnji
te l os fi lo zo fi je, a ti če se ovo ga pu ta ne
eman ci pa ci je čo ve čan stva ne go mno go
skrom ni je svr he – sa mo ra zu me va nja nas
ko ji od fi lo zo fi je ži vi mo.
Sr đan Dam nja no vić
ne nje go vih ne pri ja te lja s le vi ce, de sni ce i
cen tra. Ina če, knji ga Pro tiv pro sve ti telj st va
Gre i ma Ga rar da po ja vi la se u iz da nju london
skog Re tli dža 2006. go di ne, a 2011.
go di ne iz da vač ka ku ća Vi di ci iz B a nj a lu ke
ob ja vi la je iz da nje na srp skom je zi ku u
pre vo du s en gle skog Ra da Ka li ka.
U ovom de lu autor na sto ji da pru ži
jed nu krat ku isto ri ju kri ti ke pro sve ti teljskih
ten den ci ja od XVI II ve ka do da nas.
Hro no lo ška ogra da, ,,od XVI II ve ka do
da nas” iz pod na slo va, bit na je zbog to ga
što se ka ko pro sve ti telj stvo, ta ko i pro tivpro
sve ti telj stvo mo gu raz ma tra ti ma kar na
261

treći program LETO–JESEN 2011.
262 dva na či na – kao fi lo zof ski pra vac na stao
u Fran cu skoj u XVIII ve ku i kao ključ ni
or ga ni za ci o ni po jam u fi lo zo fi ji i dru štvenoj
te o ri ji, ko ji u svo joj osno vi ima ve ru
da je ljud ski ra zum, pot po mog nut čul nom
spo zna jom, naj po u zda ni ji vo dič kroz svet
i ži vot. Te ma knji ge je kri ti ka Pro sve ti teljstva
u pr vom smi slu, ali po što su ova dva
na či na mi šlje nja o pro sve ti telj stvu ne raski
di vo po ve za na, autor ih raz dva ja ta ko
što u pr vom slu ča ju ko ri sti ve li ko po čet no
slo vo, a u dru gom ,,pro sve ti telj stvo” pi še
ma lim po čet nim slo vom, če mu je ostao
do sle dan i pri ko ri šće nju ter mi na ,,protiv
pro sve ti telj stvo”. Ako to me do da mo i
pre ci zan i li te rar no lep pre vod Ra da Ka lika,
je dan no vi po gled na pro sve ti telj ske,
od no sno pro tiv pro sve ti telj ske ten den ci je
po sta je za do volj stvo ka ko za po zna va o ce
pro sve ti telj ske mi sli ta ko i za one ko ji se
ovom te mom ni su ba vi li.
Kao po vod za pi sa nje ove stu di je
Ga rar du su po slu ži le knji ge i član ci, kao i
lič no po znan stvo sa mo žda naj ve ćim kri tiča
rem pro sve ti telj stva – Isa i jom Ber li nom.
Prem da mu u knji zi ne po sve ću je po seb no
po gla vlje, ona se mo že či ta ti i kao kri tič ki
di ja log sa ovim ve li ka nom pro tiv pro sveti
telj ske mi sli.
Na sa mom po čet ku stu di je Gre im
Ga rard na gla ša va da ni je bio vo đen ni kakvim
me to do lo škim pra vi li ma i da ni u
ko jem slu ča ju ni je pre ten do vao na pot punost
i is crp nost. Ova kav uvod se do brim
de lom mo že pri pi sa ti skrom no sti auto ra,
jer je sa mo do ne kle ta čan. Na i me, knji ga
je pi sa ma ve o ma ja sno i te melj no, po glavlja
se re đa ju hro no lo ški, a ge ne a lo gi ja
sa mog pro tiv pro sve ti telj stva pred sta vljena
je kon zi stent no i na na čin ko ji čak i
ne u pu će nom či ta o cu de lu je za ni mlji vo
i ko he rent no. Da kle, knji ga je pi sa na u
kla sič nom, mo žda i naj bo ljem, isto rij skofi
lo zof skom ma ni ru. Što se pot pu no sti
i is crp no sti ti če, ne mo gu će je u ve zi sa
ovom, kao uosta lom ni sa ve ći nom dru gih
fi lo zof skih te ma, uvek uze ti u ob zir sve
či ni o ce i sva mo gu ća tu ma če nja. Za to je
autor, sa svim oprav da no, ogra ni čio svoje
iz la ga nje sa mo na eks pli cit ne kri ti ke
Pro sve ti telj stva od XVI II ve ka do da nas.
Da kle, ni je se tru dio da u spi si ma autora,
ko ji su u osno vi de li li pro sve ti telj ske
po gle de ili bi li pot pu no am bi va lent ni
pre ma pro sve ti telj skim ide ja ma, ,,iz me đu
re do va” tra ži ne što što bi se sa mo u ve o ma
na teg nu tim in ter pre ta ci ja ma mo glo smatra
ti ne ka kvom kri ti kom pro sve ti telj skog
pro jek ta.
U ova ko su že nom po lju is tra ži va nja
autor je mo gao se bi da do pu sti i jed no
te mat sko pro ši ri va nje, ko je za pra vo i je ste
osnov ni kva li tet ove knji ge. Bu du ći da se,
ka da se go vo ri o pro tiv pro sve ti telj stvu,
obič no mi sli na kri ti ke pro sve ti telj skog
se ku la ri zma, u knji zi su po drob no ob rađe
ni etič ki, este tič ki i epi ste mo lo ški prigo
vo ri ovoj, od XVI II ve ka pa do da nas,
do mi nant noj fi lo zof skoj ten den ci i ji.
Shod no to me, mo gu će je bi lo u za ključku
knji ge na ve sti i pro ce ni ti ,,po god ke i
pro m a š a j e” pro s ve t i t e lj s t v a , n a pre d a k i
ne vo lje ko je su ljud ska eman ci pa ci ja i razvoj
na u ke pro iz ve li do XXI ve ka. Za ključak
je i je di ni deo knji ge u ko jem autor
ka že da iz no si svo je mi šlje nje o ono me
što je kre nu lo od ,,pr vih pu ca nja” pa do
,,post mo der nog iza zo va” i ,,ni šta vi la” ko je
osta je po sle pro sve ti telj stva, bi lo da se ono
ko nač no ostva ri bi lo da kao pro je kat potpu
no pro pad ne.
,,Pr vi pu canj” u pro sve ti telj stvo do šao
je od stra ne jed nog od osni va ča i naj u ti cajni
jih pred stav ni ka ovog fi lo zof skog pravca
– Žan­Ža ka Ru soa. On će za jed no sa
Jo ha nom G e or gom Ha ma nom, ne mač kim
fi lo zo fom Aufklärung­a i uče ni kom francu
skog li miè re s a, po sta ti pr vi ot pad nik od
pro sve ti telj stva. Na pi sav ši u svom po znatom
de lu Ras pra va o na u ci i umet no sti da
su ,,na še du še ko rum pi ra ne u onoj me ri u
ko joj se na še na u ke i umet no sti pri bli ža va­

ju sa vr šen stvu”, Ru so je ot po čeo rat pro tiv
Vol te ra, en ci klo pe di sta i sa mog pro jek ta
pro sve ti telj stva. Na ovaj po tez Ru so se
od lu čio na kon mi stič nog re li gi o znog is kustva,
kao i zbog svo je ne pri la go đe no sti
pa ri skom na či nu ži vo ta, ko ji se umno gome
raz li ko vao od nje go ve rod ne Že ne ve
– pr vi od ova dva gra da sim bo li zo vao je
spo me nik so fi sti ci ra no sti i pro sve će no sti,
a dru gi je bio mo del jed no stav no sti i vr line,
pi sao je Ru so u svo jim Is po ve sti ma. U
idi lič nim opi si ma pr vo bit nog sta nja i u
sla vlje nji ma ple me ni tog di vlja štva, Ru so
od bi ja ide ju o čo ve ko voj sve sti kao ta bu la
ra sa, a se bič nost ima nent nu ljud skoj priro
di pro gla ša va be nig nom u od no su na
agre siv ni ego i zam, ko ji se raz vi ja iz no ve
me der no sti ko mer ci jal nog dru štva, gde
ne vi dlji va ru ka pre tva ra ,,pri vat ni po rok”
u ,,pri vat nu vr li nu”.
Na sli čan na čin je i Ha man po stao
ne pri ja telj pro sve ti telj stva. Ber lin, za vreme
vla da vi ne Fri dri ha II, osta vljao je na
nje ga sli čan uti sak kao Pa riz na Ru soa, a
naj vi še su mu sme ta li fran cu ski fi lo zo fi
ko ji su do mi ni ra li uni ver zi te tom i dvo rom
i ko ji su ,,bi bli ju za me ni li en ci klo pe di jom”.
Pro sve ti telj sko shva ta nje ra zu ma sma trao
je či stom ma glom, a Kan to vo raz dva ja nje
uma i ra zu ma Ha ma nu je de lo va lo kao
na sil no cep ka nje je din stva ka ko bi se obilje
čo ve ko ve ,,Bo gom da te” sve sti sa bi lo u
,,pro ku sto vu po ste lju”, ko ju su pro sve ti te lji
već spre mi li.
Pra vu eks pan zi ju gne va pre ma Pro sveti
telj stvu do ne la je Fran cu ska re vo lu ci ja
1789. go di ne, ko ja je kri ti ka ma pro sve titelj
stva da la jed nu isto rij sku i es ha to lo šku
di men zi ju. Jed no stav ni je re če no, kri ti ka
pro sve ti telj stva sa ovog kon tra re vo lu ci onar
nog aspek ta išla je u tri prav ca: jed ni
su, po put Ed mun da Ber ka, sma tra li da su
pro sve ti te lji do pri ne li stra ho vi tom uruša
va nju po li tič kog auto ri te ta i sla blje nju
dr žav nog po ret ka, oslo bo div ši ne kon troli
sa nu ener gi ju ljud ske su je te i se bič no sti;
HRONIKA
dru gi, po put opa ta Ogi sti na Ba ri je la, ve rova
li su da je Fran cu ska re vo lu ci ja u stva ri
bi la ,,za ve ra fi lo zo fa, ma so na i taj nog re da
ilu mi na ta ko ji su se uro ti li ka ko bi uni šti li
kru nu i ol tar Evro pe”; a tre ći, po put Žo zefa
de Me stra, ko ji se do ne kle pri bli žio i
he ge li jan skoj di ja lek ti ci ap so lut nog uma,
u re vo lu ci ji su vi de li na pro sto Bož ju ka znu
za ljud sku iz o pa če nost ko ju su pot hra njiva
li fi lo zo fi po put ,,đa vo ljih še gr ta”.
Moć Ot kro ve nja, po vra tak ve re i osećaj
no sti bi li su za ro man ti ča re ključ ni
ar gu men ti u kri ti ci pro sve ti telj stva. Kao
glav ne pred stav ni ke ova kvog pri stu pa
Gre im Ga rard na vo di Se mju e la Tej lo ra
Kol ri dža (ko ji je ma šti pri da vao naj ve ći
zna čaj me đu in te lek tu al nim mo ći ma čo veka),
Fri dri ha fon Har den ber ga No va li sa
(ko ji je, ru ga ju ći se pro sve ti telj skom kul tivi
sa nom en tu zi ja zmu i fi lan tro pi ji, pro glasio
Ne mač ku du žnom ,,da vo di du hov nu
re vo lu ci ju na zad ka hri šćan stvu”) i Fransoa­Re
nea de Ša to bri ja na (ko ji je spro veo
este tič ku od bra nu ve re, tvr de ći da se ono
,,su štin sko, mi stič no i du hov no ne na la ze
u gla vi već u sr cu” ili da je ,,ve ra vred na
iz me đu osta log i za to što je le pa”).
Slu čaj Fri dri ha Ni čea je na ro či to
slo žen po što je u svo jim raz mi šlja njima
o pro sve ti telj stvu pro šao kroz vi še
fa za: naj pre je pro sve ti telj stvo po ve zi vao
is klju či vo sa Fran cu zi ma, dok ne mačkom
Aufklärung­u ni je pri da vao ni ka kav
po se ban zna čaj; me đu tim, u svo joj srednjoj
fa zi, od ba civ ši vag ne rov ski ro man tizam,
Ni če oštro su prot sta vlja Po sve ti teljstvo
Fran cu skoj re vo lu ci ji, a za se be ka že
ka ko je na pra vio pre o kret ,,od ne mač kog
ro man ti zma ka fran cu skom Pro sve ti teljstvu
i od Vag ne ra ka ne za vi sno sti”. Tek u
svo jim po znim de li ma Ni če će Fran cu sku
re vo lu ci ju opi sa ti kao po sled nju ,,po bu nu
ro bo va” a XVI II vek kao ,,sla bač ko­op timi
stič ki pe riod ko ji je ulic kao i ra ci o nali
zo vao čo ve ka”. Nje gov stav pre ma prosve
ti telj stvu ču di i ti me što je o Vol te ru,
263

treći program LETO–JESEN 2011.
264 pa ra dig ma tič noj lič no sti ove epo he, Ni če
uvek pi sao s po što va njem, a ne ret ko i sa
di vlje njem.
Ne is cr pan iz vor no vih ar gu me na ta
pro tiv Pro sve ti telj stva ja vlja se sa is kustvom
XX ve ka. Upra vo ta da u fi lo zof ski
dis kurs ula zi i je dan no vi po jam – to ta li tari
zam. Auto ri po put Fri dri ha Ha je ka, Karla
Po pe ra, Ha ne Arent, Ar tu ra Šle zin ge ra i
dru gih, po sta vi li su to ta li ta ri zam u fo kus
fi lo zo fi je po li ti ke. A ka da je ve za iz među
ide je pro sve ti telj stva i to ta li ta ri zma
uoče na, broj ni auto ri su kre nu li u protiv
pro sve ti telj ski na pad – s le va, Ga rard
iz dva ja Mak sa Hork haj me ra i Te o do ra
Ador na, dok kao kri ti ča re sa li be ra li stičkog
aspek ta iz dva ja Džej ko ba Tal mo na i
Maj kla Oak šo ta. Obe vr ste kri ti ke za sni vale
su se na ar gu men ti ma ko ji su se po zi va li
na stra ho te dva svet ska ra ta i na ne sreć na
so ci ja li stič ka dru štva, dok su pr ve go dine
Hlad nog ra ta do ne le no vo pre i spi ti vanje
i re kon tek stu a li za ci ju pro sve ti telj skog
na sle đa.
Ta ko đe, u ovoj krat koj isto ri ji pro tivpro
sve ti telj stva ne će bi ti za o bi đe ni ni postmo
der ni sti. Na pri me ru Mi še la Fu koa,
ko ji se ni ka da ni je otvo re no de kla ri sao
ni kao pri sta li ca ni kao pro tiv nik prosve
ti telj skog pro jek ta, Ga rard će pot cr ta ti
ve zu iz me đu ra zu ma i mo ći po hra njenu
u sa mom ko re nu pro sve ti telj ske mi sli.
Od re đu ju ći Pro sve ti telj stvo kao deo ,,zlo­
kob ne pri si le” usme re no ka to me ,,da svet
oči sti ta ko da nji me vla da ra zum u či stom
sta nju”, Fu ko ve zu iz me đu ,,ra ci o na li za ci je
i pre ko ra če nja po li tič ke mo ći” pro gla šava
,,oči gled nom”. U svo joj knji zi Lu di lo i
ci vi li za ci ja Fu ko sma tra da su ko blja va nje
re al nog i ide al nog ima u osno vi že lju za
kon tro lom i nor ma li za ci jom Dru gog, te
za nje go vim mar gi na li zo va njem u ci lju
stva ra nja ,,di sci pli no va nog dru štva”.
Naj zad, u po sled njim de ce ni ja ma XX
ve ka kri ti ka pro sve ti telj stva do ži vlja va
no vu re vi ta li za ci ju, a te ži šte je na mo mentu
da je ,,Pro sve ti telj stvo mno go bo lje
ka da ra za ra ne go ka da stva ra”. Shod no
to me, Gre im Ga rad i za vr ša va svo ju knji gu
uka zu ju ći na ,,po got ke i pro ma ša je” ka ko
Pro sve ti telj stva ta ko i nje go ve kri ti ke. Prosve
ti telj stvo ni ka da ni je us pe lo da do kra ja
ra ci o na li zu je ni mo ral ne ni este tič ke vredno
sti, ni ti fe no men ve re, ali je da lo ve li ki
do pri nos u od ba ci va nju pred ra su da i u
po bolj ša nju kva li te ta ži vo ta. S po li tič kog
aspek ta, se ku la ri za ci ja je si gur no una predi
la prav ni i dr žav ni si stem, ali je ra di kali
za ci ja pro sve ti telj skih ten den ci ja ve o ma
če sto vo di la ka to ta li ta ri zmu ili ne koj vr sti
anar hi zma. Sto ga je pro sve ti telj ski pro jekat
osu đen na ne do vr še nost i stal ni di jalog
sa opo mi nju ćom kri ti kom.
Ta nja Mi jo vić

P O VO D I *
OD BLO KA DE DO TI ŠI NE –
OD TI ŠI NE DO PU TOV NI CE
Te ško bre me stu dent ske kul tu re i student
skog ak ti vi zma vi si nad gla va ma student
ske po pu la ci je Sve u či li šta u Za grebu
– naj broj ni jeg i naj slo že ni jeg vi so koškol
skog su sta va u Re pu bli ci Hr vat skoj.
Tra di ci ja Stu dent skog cen tra, Kul tu re
pro mje ne i svih op će hu ma ni stič kih djelat
no sti sve la se na ne ko li ko pro je ka ta
ko je vo di ne ko li ci na no stal gič nih već­neko­vri
je me­ne­stu de na ta. No, ni je to bitno.
Tra di ci ja ni je i ne smi je bi ti ar gu ment
za dru štve no umre ža va nje i ak ti vi zam;
ako po sto ji po tre ba, po sto jat će i sredstva.
A po tre ba po sto ji, po sto ja na kao
že dan bu nar u opu sto še noj fran cu skoj
utvr di u Sa ha ri. Tran zi ci ja je osi ro ma ši la,
i još uvi jek osi ro ma šu je, so ci jal ni ka pital
hu ma ni sta, op ćih in te lek tu a la ca, zbog
če ga ne mo že mo go vo ri ti o ne ka kvom
or gan skom he ge mo ni zi ra nju; stva ri su
par ti ku la ri zi ra ne, he te ro ge no pre ne se ne
žed ne pre ko vo de.
Blo ka de fa kul te ta u Hr vat skoj, ko je su
po če le na Fi lo zof skom fa kul te tu u Za grebu,
a pre ko dru gih Fi lo zof skih fa kul te ta
pro ši ri le i na dru ga Sve u či li šta, do ni je le su
re vi ta li za ci ju stu dent skog ti je la kao po litič
kog su bjek ta. Za htje vi za so li dar ni jom
i so ci jal no osvje šte ni jom pre ra spo dje lom
dr žav nih pro ra čun skih sred sta va bi li su
s a mo p ar t i ku l ar na ar t i ku l a c i j a op s e ž n i ­
jih po li tič kih za htje va. Na ža lost, stvar se
tu za u sta vi la, na par ti ku lar nom za htje vu,
* Re gi o nal ni stu dent ski sim po zi jum „Rastr
za na te la – vlast, ana li za la ži, go vor”, No vi Sad,
12–14. av gust 2011.
HRONIKA
ko ji kao ta kav osta vlja do jam le te ćeg te piha,
fik cij ske po ja ve ko ja leb di dva me tra
iz nad ze mlje, to jest dva me tra iz nad stvarno
sti. S jed ne stra ne, to je in ter ni pro blem
ne mo guć no sti ak ti va ci je do volj no ši ro kog
ti je la ko je je sprem no na po li tič ki ak ti vizam
u sva kom po gle du, te ko ri sti po li tič ki
ak ti vi zam kao cool bi o graf ski po da tak ili
kao do dat nu pri li ku za boj ko ti ra nje na stave.
S dru ge stra ne, po ja vlju je se i iz vanj ski
pro blem, od no sno dio stu dent ske po pu laci
je ko ji je u po li tič koj sve zi s vla da ju ćom
stran kom de snog cen tra, ko ji po na lo gu
sre di šnji ce po ku ša va na ru ši ti me dij sku
sli ku stu dent skog po kre ta.
Vr lo jed no stav no, stvar je oti šla pre dale
ko i to u vr lo lo šem prav cu – iako po sto ji
ne ko li ci na mla dih, mark si stič kih (u vr lo
ši ro kom shva ća nju ter mi na) mi sli la ca,
ko ja se oku plja čak i na re dov noj ba zi,
iako po sto ji ne ko li ko stu dent skih ča sopi
sa, iako po sto ji i naj bo lja vo lja, stvar se
vi še ne mo že po dig nu ti na ra zi nu iz 2009.
No, da li je to uop će po treb no? Oči to ni je.
Oči to se po pu la ci ja ne mo že ho mo ge nizi
ra ti/he ge mo ni zi ra ti pu tem stvar nog i
po treb nog po li tič kog za htje va. Oči to znača
jan dio po pu la ci je ni je za in te re si ran za
bor bu sa dr žav nič kim i i nad na ci o nal nim
st r u k tu ra ma, pr i k r i ve no im p e r i j a li st ič k i h
pre ten zi ja (pri če mu osta je upit no da li bi
taj isti zna ča jan dio ra zu mio pret hod no
na pi sa nu re če ni cu s ob zi rom na kva li te tu
do brog di je la dru štve no­hu ma ni stič kih
stu di ja) ili pro tiv njih.
Kon takt ko ji se po čet kom ove go di ne
us po sta vio iz me đu za gre bač kog, ri ječ kog,
no vo sad skog i be o grad skog Sve u či li šta
mo žda je al ter na tiv ni smjer ak ti va ci je
stu dent ske po pu la ci je. Pu tem za jed nič ke
265

treći program LETO–JESEN 2011.
266 su rad nje, ko ja je kon kre ti zi ra na u ni zu
sim po zi ja i po ten ci jal nog za jed nič kog
ča so pi sa, iz me đu stu de na ta ra zno rod nih
hu ma ni stič kih stu di ja (fi lo zo fi ja, kom para
tiv na knji žev nost i kul tu ral ni stu di ji)
tre bao bi se us po sta vi ti po li gon raz mje ne
zna nja i is ku stva. Al ter na ti va le ži u de hije
rar hi zi ra nom i flu id no struk tu ri ra nom
ob li ku or ga ni zi ra nja ko je ni ko ga ne is ključu
je, ni ti iko ga po sta vlja na pri vi le gi rani
po lo žaj. U sim po zij skom di je lu že lja
je bi la po sta vi ti dru ga či je ob li ke iz mje ne
zna nja no što nam to nu de „ma tor ski”
sim po zi ji. Kla sič na iz la ga nja na pi sa nih
ra do va naj če šće su do sad na i uglav nom
slu že sa mo pro mo ci ji. Ako nam je na mje ra
pro mje na dru štva u smje ru ho ri zon tal ne
so li dar no sti i po li tič kog an ga ži ra nja svih
di je lo va dru štva, ne mo že mo pri hva ti ti
pot pu no po gre šne ob li ke tran sfe ra znanja
ko je nam tra di ci o nal ni, „ma tor ski”
ako ho će te, ob li ci pru ža ju. U ča so pi snom
di je lu cilj je otvo ri ti pro stor vred no va nog
ob ja vlji va nja stu dent skih ra do va, ko je je
u na šoj re gi ji neo prav da no iz o sta vlje no;
kao da stu den ti još ni su sprem ni ba vi ti se
„ozbilj nom” zna no šću.
Ne ma mo na mje ru ba vi ti se „ozbiljnom”
zna no šću, ni ti se za tva ra ti u ka bine
te kva dra tu re „dva sa dva” u ko ji ma
nam dru štvo pra ve pre na pu ha ni ego i
p o l u p o p u š e n a k u t i j a u v o z n i h c i g a r e ­
ta. Hu ma ni sti ci se ne mo že, ni ti smi je,
PU BLI KA PRO TIV SCE NE
Na pr a v i t i p l at f or mu b e z a p r i o r i označa
va nja ili ukr šta nja već po sto je ćih škola;
uskla di ti ko or di na ci ju eki pa ko je
prak som obe ća va ju da će usko ro proiz
ve sti te o rij ski ži ve ka dro ve, a ne prosto
na sle di ti za cr ta ne še me, i ofor mi ti u
do pu sti ti la danj ski ži vot dva me tra iz nad
ze mlje, da bu de za tvo re na u vla sti ti, akadem
skim al ko ho li zmom opi je ni, dis kurz.
U Hr vat skoj is ti čem dva ta kva pro jek ta:
Slo bod ni Fi lo zof ski, por tal pro i za šao iz
blo ka de Fi lo zof skog fa kul te ta u Za gre bu
i Dru gost, ča so pis stu de na ta kul tu ral nih
stu di ja iz Ri je ke. Pr vi pro jekt do no si an gaži
ra ni ob lik po li tič kog ak ti vi zma i predsta
vlja ra zi nu he ge mo ni zi ra nja stu de na ta
za kon kret ne po li tič ke ci lje ve – pri je sve ga
se ra di o re for mi zna no sti i vi so kog obrazo
va nja, ali po slje dič no i o ci je lom dr žavnom
su sta vu. Dru gost je par ti ku lar ni ji
pro jekt, ali pro jekt vi še okre nut zna no sti
i dis kur ziv nim pro mje na ma unu tar nje.
Iako je mlad (ob ja vlje na su tek dva bro ja)
i re la tiv no ne a fir mi ran, svo jim ra dom,
ured nič kom po li ti kom, ali i ne kim tek stovi
ma, po ku ša va otvo ri ti dru ga či je po glede
unu tar pro u ča va nja kul tu re i dru štva,
od no sno u znan stve nom, a po ne kad i
po li tič kom smi slu, opred me ti ti za htje ve
bri tan skih kul tu ral nih stu di ja s kra ja prošlog
sto lje ća.
Sve u sve mu, po ja vlju je se mla đa po pula
ci ja, ko ja bi za se be vo lje la re ći ka ko se
po ma kla i ka ko po ku ša va pro mi šlja ti znanost,
dru štvo i stu dent ski udio u sve mu na
dru ga či ji, tran sgre siv ni ji na čin.
Ber nard Ko lu dro vić
da tim uslo vi ma jed no ak tiv no te lo, ko je
bi ovim ka dro vi ma pru ža lo već pre ko
po treb no struk tu ri ra nje. Ovo su li ni je
ge ne ra cij ski uvek he te ro ge nog pro stora,
jed nog pro sto ra b e z ak c e n ta ko ji ne
na gla ša va od re đe nu stru ju i ne upu ću je
u na uč ne i prak tič ke la vi rin te bez iz la za
i bez dna. Od pre ne ko li ko go di na, taj

pro stor je iz lo mio sam se be, a post so cija
li stič ka aka de mi ja ga je na glo pro guta
la, kao još je dan u ni zu pro ce sa nje ne
sta re de kom po zi ci je. Od vre me na uvoza
ma ni ra kao što su hi per pro duk ci ja,
ve ri fi ka ci ja i fe tiš prak sa bo do va nje­svega­što­se­bo
do va ti­mo že do fi zi o lo ških
gra ni ca iz dr žlji vo sti, stu dent se po la ko
pre tvo rio u ma ši nu za slu ša nje de le zovskog
ti pa, ma ši nu ko ja ra di sa mo ka da se
kva ri. Nje gov do seg ne pre va zi la zi ulogu
ano nim nog „Ja” u ano nim nom „mi”,
i ret ko ka da do la zi do jed ne dru ge forme
ži ve te o ri je – pre po zna va nja se be kao
po tent nog so ci jal nog slo ja.
Aka dem sko dru štvo u ši rem smi slu
uvek je la tent no: šta će se oda tle for mira
ti, dru ga je pri ča… Mo tor un d e r g ro ­
und po li tič ke ener gi je, sprem nost da se
bu de po gon ska si la iza kon stant ne ro ta ci je
svo jih ka dro va, ni je ni šta bez op ti ke ko ja
je pod u pi re. Bez nje, on je jed no krat na,
kru ta, i za cr ta na olu pi na ko ja ima sa mo
jed no sme ran pro tok, ali i upla še na i osetlji
va, kla u stro fo bič na olu pi na, isto vre meno
u pa ni ci od spo lja šnjo sti. Me đu tim, toj
op ti ci ne tre ba tran spa ren ci ja, a or ga ni zaci
ji ne tre ba sub or di na c i j a . Do kaz: 2011.
i me dij ski tran spa rent ni i ne tran spa rentni
pro te sti, us put no su ko or di ni sa ni. Iza
ka dro va su oči gled no sta ja le plat for me
ko je su ih ofor mi le, a ne me ša vi na anonim
nih stru ja: po gon po sto ji na kon to
stu de na ta i vi ce ver sa. Na na šem pri me ru
to zna či da od la zak so ci ja li zma i nje mu
svoj stve nih po li tič kih si tu a ci ja – pre sve ga
kor ču lan ske ško le, i še zde se to sma ša – ne
zna či da ne po sto je plat for me za pro izvo
đe nje na uč ne i kul tur ne prak se ko ja se
ne će svr sta va ti pod već po sto je će okvi re.
Stu dent ska te la mo ra ju se be isto vre me no
pre po zna ti kao već si tu i ra na u od re đe nim
kon tek sti ma, ali i oslo bo đe na od kontek
sta in ter na ta, tzv. de spot skih dis kur sa,
bi nar nih opo zi ci ja le vo­de sno, i sit nih
za tva ra nja u me dij ski izo lo van pro stor
HRONIKA
one ili ove ka te dre. Da li smo he ge li jan ci,
da li smo fu ko ov ci, da li smo mark si sti ili
ne što če tvr to? Ne spu šta mo se, ne de fini
še mo se, ne se če mo se ne po treb no. To
zna či: ne stva ra se sa dr žin ski ni šta no vo,
ko li ko se ra di na to me da se pro me ni
pro tok sa dr ža ja. Ni je po treb no ve za ti se
za sta re ško le, ni ti stva ra ti no ve, ni ti te ži ti
ho mo ge nom je din stvu jed ne gru pa ci je.
Ono „mi” i „na še” po sto ji sa mo fik tiv no,
ali i kao nu žna fik ci ja. Uko li ko se ova
sa rad nja, ko or di na ci ja iz me đu če ti ri or gani
za ci je – Udru ga stu de na ta fi lo zo fi je iz
Za gre ba, Udru že nje stu de na ta fi lo zo fi je iz
Be o gra da, Ini ci ja ti ve kul tu ral nih stu di ja iz
Ri je ke i Re so ra za kul tu ru iz No vog Sa da –
ozna či kao „sje di nja va nje”, „pri po ja va nje”,
pu ko „po ve zi va nje” – ogra di li smo se od
bi lo ka kvog pro to ka unu tar ovog na šeg,
za jed nič kog pro sto ra. Od nos ko or di na ci je
n a go ve št a v a s a m o pre v a z i l a ž e nj e, s a mo
još je dan ka fan ski dis kurs, dok je od nos
ko mu ni ka ci je taj ko ji ga ran tu je vi še od
pu kog pro to ka, jer te če od re gi o nal nog
ka lo kal nom, a ne obr nu to.
Ni je pro blem u to me što ne ma auto ra,
pre da va ča, an ga žma na i slič no – ne go u
to me što ne ma slu ša te lja, či ta la ca i fe edback­a.
Jed nom reč ju: pu bli ke. I to pu bli ke
ko ja ne sa mo da pa siv no re ci pi ra, ne go i
per ci pi ra, ko ja je neo dvo ji va od kri tič ki
ak tiv nih ka dro va. U tu ru ku, za to se i ne
stva ra ni ka kva sa dr žin ski no va si tu a ci ja,
no va in di vi dua ili njen pan dan u no vom
udru ži va nju te o rij skih te la na ših or ga niza
ci ja. Reč je upra vo o to me da se na pra vi
po lje, je dan re gi o nal ni ili in ter na ci o nal ni
po di jum u ko jem kri tič ki go vo ri mo gu
da se ču ju, ne za vi sno od to ga da li su parti
ku lar ni ili ne, da li ih pro iz vo de go vorni
ci ili in sti tu ci je. A upra vo ti go vo ri je su
pu bli ka… Uki da njem pri vi le gi je go vorni
ka, otva ra se pu bli ka ši ra od pri mar ne.
Dru gim re či ma, raz li či tim sce na ma na
na šem pro sto ru ni je ni po treb na pri mar na
pu bli ka jer ona već uve li ko po sto ji ve zana
267

treći program LETO–JESEN 2011.
268 za te sce ne. Na pro tiv, sce ne su li še ne pe rife
ri je… Iz no va i iz no va. P u bli ca con tra
sce na: pro tiv u dar to me je ste ko mu ni ka ci ja
kon tek sta, ko ji je neo dvo jiv od bro ja ili
li ka te pu bli ke, jer je on i či ni. Či nje ni ca da
ga sa da či ne če ti ri or ga ni za ci je ne zna či da
se on od vi ja unu tar njih. Na pro tiv, ko mu­
PO ZIV NA GO VOR
Stvo re nu sa rad nju če ti ri po me nu te or gani
za ci je tre ba po sma tra ti kao za jed nič ki
rad iz ko jeg se ra đa ne što što ni je unapred
od re đe no, u ko jem pra vac tek na staje,
ume sto da je za dat. Ona po sto ji dok
po sto je lju di sprem ni da se ulo že u nju,
ona je ono što oni od nje na pra ve i kre će
se ta mo gde je oni od ve du. To, na rav no,
po vla či ri zi ke, ne ma čvr stog tla, ne ma
jed nom za svag da usta no vlje nog pro grama
oko ko ga se oku plja ju isto mi šlje ni ci.
Ona pre sve ga na ja vlju je no vu mo gućnost,
dru ga či ji put, dru ga či ji vid udru živa
nja i sa rad nje. Reč je o udru ži va nju ko je
ni je ure đe no spo lja šnjim ozna či te lji ma
(na zi vi ma or ga ni za ci ja, par ti ja, po li tičkim
prav ci ma itd.), već se te me lji is ključi
vo na sve sti o po tre bi da se ne što me nja
i vo lji da se na to me, za pra vo, i ra di.
Uk i d a nj e pr i v i l e g i j e go vor n i k a p o d ­
ra zu me va da onaj ko go vo ri ne na stu pa
kao ne ko ko „ser vi ra” zna nje ko je pu blika
on da mo že sa mo da „pro gu ta”. Ulo ga
pu bli ke ko ja per ci pi ra je dvo stru ka: ona
na ono što „pri ma” tre ba ak tiv no da od govo
r i. Isto v re me no, onaj ko go vo r i p o k re će
ne ku pro ble ma ti ku sa mim tim što od gova
ra na nju. Na taj na čin ovi sim po zi ju mi
su po ziv svi ma da go vo re.
U okvi ru sa rad nje če ti ri or ga ni za ci je,
po sled nji u ni zu odr ža nih sim po zi ju ma
je ste onaj u No vom Sa du pod na zi vom
ni ka ci ja je si stem kon stant nih po kre ta nja
ono ga što je van na ših sce na – pe ri fe ri je
i pu bli ke ko ja nam ni ka da ne pri pa da,
upra vo zbog to ga što nam ne pri pa da.
Alek san dar Mat ko vić
„Ras tr za na te la: vlast: la ži: go vor: ana liza”,
u pe ri o du od 12–14. av gu sta. Kao i
na pret hod nom sim po zi ju mu u Za gre bu,
odr ža nom u ma ju, i ov de su se mo gla
ču ti iz la ga nja ko ja su se ma hom od no si la
na kri tič ko pro mi šlja nje dru štva, po put
pi ta nja o pro iz vod nji dru štve nih in divi
dua, ili ne kog aspek ta na še stvar no sti,
po put raz ma tra nja objek ti fi ka ci je u lju ba vi
i sek su al no sti. No vo sad ski sim po zi jum je
us peo da oku pi stu den te iz re gi o na, kao i
iz Be o gra da i No vog Sa da, ali ono što je
bi la glav na za mi sao ce le ove sa rad nje je ste
da pu bli ka ne bu de jav nost ko ja pro sto
slu ži da po pu ni pro stor (či me se ovom
do ga đa ju sa mo po sma tra no spo lja prida
je ne ki smi sao), ne go ona ko ja pru ža
fe ed back . Mo žda bi smo se mo gli za pi ta ti
da li ima smi sla na da ti se ta kvoj jav no sti
na ovim pro sto ri ma, ili bi lo gde dru gde?
Zna mo li na taj na čin ko mu ni ci ra ti, od nosno
pi ta ti, a da za i sta re a gu je mo, da to ne
bu de na pro sto gest u sti lu „tre ba ne što da
se pi ta”?
Ovo ni je pri li ka da se na ta pi ta nja
na ši ro ko od go va ra, ali ih mo že mo do nekle
raz ma tri ti. Da kle, šta se po ka za lo na
ovom sim po zi ju mu? Naj pre, da po sto je
stu den ti ko ji su volj ni i ima ju hra bro sti
da sta nu pred pu bli ku. Ima ju ći u vi du
ne ko uobi ča je no stu dent sko sa mo ra zume
va nje kao ne ko ga „ko još ne ma šta
da ka že”, ova kva ini ci ja ti va bi se mo gla
shva ti ti kao po mak stu de na ta ka shva ta nju

to ga da oni, za pra vo, i te ka ko ima ju šta da
ka žu. To, na rav no, ne pod ra zu me va sle pu
sa mo u ve re nost ko ja bi ih mo gla od ve sti u,
za fi lo zo fa pro ble ma tič nu, dog ma tič nost
(da ne ka že mo za dr tost). Dru go, po kaza
lo se da po sto je stu den ti ko ji su vo lji
da bu du pu bli ka. I to pu bli ka ko ja će da
per ci pi ra, kao što je već po me nu to. Isti na,
to tre nut no de lu je po ma lo sti dlji vo. Ali
ova kva po ja va je još uvek no va i ta že ljena
pu bli ka, od no sno jav nost, još uvek se
gra di; na ta kvu ko mu ni ka ci ju se tek tre ba
na vik nu ti. S ob zi rom na to, mo že mo da
od go vo ri mo: ako uzme mo u ob zir vo lju i
uči nak on da dâ, mo že mo da se na da mo,
NAUČNI SKUPOVI
NOVE PERSPEKTIVE
BIOETIKE*
U or ga ni za ci ji In sti tu ta za fi lo zo fi ju i
dru štve nu te o ri ju u Be o gra du od 13. do
15. ok to bra 2011. go di ne odr žan је me đuna
rod ni skup po sve ćen bi o e ti ci pod na zivom
(No ve) Per spek ti ve u bi o e ti ci [(New)
Pe r sp e c ti v e s in Bi o e t hi c s ], na ko jem je
uče stvo va lo vi še od tri de set ino stra nih i
do ma ćih te o re ti ča ra i is tra ži va ča.
Na st a na k bi o e t i ke, kao p o s eb ne obla st i
is tra ži va nja u okvi ru eti ke, sto ji u ne posred
noj ve zi sa na pret kom bi o me di ci ne i
na uč nih teh no lo gi ja. S ob zi rom na to da
* Međunarodni naučni skup (Nove) perspektive
u bioetici [(New) perspectives in Bioethics],
održan od 13. do 15. oktobra u Institutu za filozofiju
i društvenu teoriju u Beogradu.
HRONIKA
ali tre ba ima ti u vi du da je stva ra nje pu blike
pro ces. Na taj na čin tre ba i shva ti ti simpo
zi jum u No vom Sa du, kao i ce lo kup nu
sa rad nju or ga ni za ci ja iz če ti ri gra da, kao
je dan po če tak iz grad nje, kao po če tak jedne
dru ga či je ko mu ni ka ci je. Sim po zi jum
ko ji će se to kom ok to bra odr ža ti u Ri jeci
sle de ća je eta pa na tom pu tu, a za tim
i sim po zi jum u Be o gra du – „Mi šlje nje,
ve ro va nj e, de l a nj e: f i lo zof sko or i j en t i s a nj e
u po li tič koj si tu a ci ji”, ko ji se pla ni ra za 5.
i 6. de cem bar.
Lu si Sti vens i Ol ga Ni ko lić
je osnov ni cilj bi o e ti ke da pro iz ve de si stemat
ske re flek si je o etič kim pro ble mi ma
ko ji na sta ju usled uti ca ja na u ke i me dici
ne na ljud ski ži vot, ova gra na eti ke je
in ter di sci pli nar na uto li ko što ob je di nju je
sa zna nja pri rod nih i dru štve nih na u ka: u
pr vom re du me di ci ne, fi lo zo fi je i pra va.
Iako tek u po vo ju, ova oblast is tra ži va nja
je po sled njih go di na ste kla ve li ku po pu larnost
u aka dem skim usta no va ma, me di cinskim
cen tri ma, ali i u po pu lar nim me diji
ma. Te me o ko ji ma se u okvi ru bi o e ti ke
ras pra vlja uklju ču ju eti ku re pro duk tiv ne
teh no lo gi je, eti ku ra znih vr sta klo ni ra nja
(em bri o nal no, te ra pe ut sko, re pro duk tivno),
eti ku „re kre a ci o ne” upo tre be ne u rofar
ma ko lo gi je i mo guć no sti slič ne upo trebe
DBS­a (du bo kih sti mu la ci ja mo zga),
pra ved nu ras po de lu re sur sa, pri me nu
no vih teh no lo gi ja u tret ma ni ma i etič ko
269

treći program LETO–JESEN 2011.
270 po na ša nje le ka ra. Mo že se re ći da je po vod
za or ga ni zo va nje kon fe ren ci je či nje ni ca da
se sva ko dru štvo, bez iz u zet ka, su o ča va sa
ovim etič kim pro ble mi ma.
Pr vi pa nel, pod na slo vom Po bolj ša nje i
slo bo da: da li je bo lje uvek do bro?, otvo rio
je bri tan ski fi lo zof Džon Ha ris, je dan od
pe de se to ri ce ko je je ča so pis In de pen dent
uvr stio na li stu lju di ko ji či ne svet bo ljim.
Ovaj pro fe sor bi o e ti ke i di rek tor In sti tu ta
za na u ku, eti ku i ino va ci je Uni ver zi te ta u
Man če ste ru uče sni ci ma i pu bli ci pred stavio
se te mom „Kog ni tiv no po bolj ša nje i
slo bo da”. Cilj je od go vo ri ti na jed no stav no
pi ta nje: šta je mo ral no po bolj ša nje? On
po la zi od pret po stav ke da je, ka da ne ko
ka že „do bro sam“ to naj če šće pri sto jan
od go vor na če sto pi ta nje „ka ko ste?”. Ali,
šta zna či to da je ne ko do bro i ka ko uopšte
mo že mo pro ve ri ti ovu hi po te zu? Zbog
ne mo guć no sti jed no znač nog od go va ra nja
na ovo pi ta nje, te ško je utvr di ti na čin na
ko ji mo že mo uve ća ti do bro u sve tu i u
lju di ma.
Džejms Hjuz, pro fe sor bi o e ti ke sa
Tri ni ti ko le dža u Hart for du, u iz la ga nju
o te mi „Od bra na kog ni tiv ne slo bo de u
ne u ro teh no lo škoj bu duć no sti” go vo rio je
o za bri nu to sti zbog na ra sta ju ćeg zna nja u
obla sti ne u ro na u ka. Ovo zna nje, una pređe
no na pret kom u obla sti far ma ko lo gi je i
dru gih ne u ro teh no lo gi ja, iz me šta is tra živa
nja mo zga, kao i kli nič ku pri me nu ovih
is tra ži va nja, iz van op se ga či sto me di cinske
upo tre be. S jed ne stra ne, sa na ra sta jućim
na pret kom ne u ro teh no lo gi ja otva ra
se mo guć nost una pre đe nja in te li gen ci je,
me mo ri je i ose ća nja, či me bi nam bio pružen
ši ri op seg mo guć no sti da raz u me mo i
kon tro li še mo naš duh. Ali, s dru ge stra ne,
ovim na pret kom pro ši ru ju se i mo guć nosti
zlo u po tre be i na pa da na na šu men tal nu
pri vat nost. Hjuz se pi ta: ko je ko ra ke tre ba
da pre du zme mo ka ko bi smo za šti ti li na šu
kog ni tiv nu slo bo du, men tal nu pri vat nost
i slo bo du iz bo ra?
U okvi ru dru gog pa ne la, Kog ni tiv no
i mo ral no po bolj ša nje: šta bi tre ba lo bi ti
pr vo ? Ing mar Per son, sa Uni ver zi te ta u
Ge te bor gu, u iz la ga nju „Da li je mo ralno
po bolj ša nje nu žno u ci lju spre ča vanja
pret nji teh no lo škog pro gre sa?” po la zi
od te ze da, evo lu ci o ni stič ki po sma tra no,
ljud ska vr sta ni je u sta nju da mo ral no
pro ce nju je iz van ma lih gru pa i lo kal no,
ni ti u ši roj vre men skoj per spek ti vi. Ta kođe,
lak še nam je da na no si mo zlo ne go da
či ni mo do bro. Ova kve oso bi ne ljud ske
vr ste, upo re do s na pret kom u na u ka ma,
uti ču na mo guć nost uni šte nja ži vo ta na
Ze mlji (po seb no oruž jem ma sov nog unište
nja ili iza zi va njem kli mat skih pro mena).
Mo ral no po bolj ša nje tra di ci o nal nim
mo ral nim obra zo va njem ima lo je iz ve sne
re zul ta te. Me đu tim, s ob zi rom na na šu
psi ho lo šku krat ko vi dost, ali i s ob zi rom
na broj i kom plek snost pro ble ma sa ko jima
se su o ča va mo da nas, neo p hod no je i
ozbilj ni je raz ma tra nje mo guć no sti mo ralnog
po bolj ša nja pu tem ge ne tič kih i dru gih
bi o me di cin skih teh ni ka.
Vo jin Ra kić, sa In sti tu ta za fi lo zo fiju
i dru štve nu te o ri ju u Be o gra du, razma
trao је pi ta nje oprav da no sti upo tre be
ne u ro far ma ko lo ških sred sta va ka da je
re č o ko g n i t iv nom p o b olj š a nju. Na su prot
do mi nant nim prav ci ma tu ma če nja od nosa
kog ni tiv nog i mo ral nog po bolj ša nja
(pr vim se tvr di da je kog ni tiv no po boljša
nje mo ral no sum nji vo jer me nja ljudsku
pri ro du; pre ma dru gom shva ta nju,
mi ima mo mo ral nu du žnost da na pre duje
mo; tre ćim gle di štem se za stu pa te za da
mo ral no po bolj ša nje tre ba da pret ho di
kog ni tiv nom) i shod no na slo vu te me –
„Kog ni tiv no po bolj ša nje kao sred stvo za
mo ral no po bolj ša nje” – Ra kić za stu pa gledi
šte pre ma ko jem je kog ni tiv no po boljša
nje mo ral no oprav da no je di no uko li ko
vo di mo ral nom po bolj ša nju.
U okvi ru tre ćeg, po sled njeg, pa ne la
pr vog da na kon fe ren ci je – Eti ka po bolj š a ­

nja: ve štač ka sred stva ko ja pro iz vo de vi še
od zdra vlja? – pu bli ci su se svo jim ra dovi
ma pred sta vi li Sa ra Čan, sa Prav ne ško le
Uni ver zi te ta u Man če ste ru, za tim Na da
Gli go rov, sa Me di cin ske ško le Ma unt
Si naj, a na kra ju se uče sni ci ma obra tio
Ve se lin Mi tro vić sa Ode lje nja za so ci olo
gi ju Fi lo zof skog fa kul te ta Uni ver zi te ta
u Be o gra du, ko ji je go vo rio o te mi „Episte
mo lo ške i so ci jal ne im pli ka ci je po boljša
nja”. Pre ma nje go vim re či ma, pri stu pe
pi ta nju o ljud skom po bolj ša nju mo gu će je
pod ve sti pod naj ma nje tri te o rij ska pravca:
tran shu ma ni stič ki (ko jim se opravd
a v a a k t iv n o ko r i š ć e nj e bi o t e h n o l o g i j a
u ci lju po bolj ša nja ljud skih bi ća), bi okon
zer va tiv ni (či ji se za stup ni ci pro ti ve
upo tre bi bi o teh no lo gi ja ra di po bolj ša nja
ljud skih bi ća, tj. upo tre bi ovih teh no logi
ja kod zdra vih lju di) i ,,sred nji pri stup”
(ko ji uklju ču je vi še te o rij skih pri stu pa
ko ji ma je za jed nič ko raz ma tra nje proble
ma po bolj ša nja kroz ana li zu od no sa
tr ži šne eko no mi je i me di ci ne). Me đu tim,
upr kos nji ho vim te o rij skim raz li ka ma,
ovi pri stu pi pa te od istih epi ste mo lo ških
pro ble ma, či je raz ma tra nje mo že po mo ći
da bo lje raz u me mo ak tu el ne bi o e tič ke
pro ble me (pro blem ira ci o nal no sti „bljak“
ar gu men ta, pro blem ko ji se na gla ša va u
okv i r u bi o kon z e r v a t i v i st i č ke p e r sp ek t i ve :
pret po stav ka da bi ne jed na ka ras po de la
bi o teh no lo gi ja do ve la do ge ne tič ki po delje
nog dru štva, kao i raz ma tra nje ide je o
sa mo re a li za ci ji, ko ja je deo pro te stant ske
eti ke).
Dru gog da na sku pa, če tvr ti pa nel –
Pro kre a ci ja: ko li ko da le ko ide na ša slo boda?
– otvo rio je Don Mar kis, još je dan
fi lo zof ski su per star, iz lo živ ši svo je raz ume
va nje eti ke abor tu sa. Kon tro verz ni esej
Do na Mar ki sa o eti ci abor tu sa pr vi put je
ob ja vljen još 1989. go di ne, a od ta da je re izdat
još 87 pu ta i na ši ro ko ko men ta ri san.
Na ovom sku pu Mar kis je imao pri li ku da
iz lo ži gle di šta ko ja je bra nio u iz vor nom
HRONIKA
ese ju, ali i da ras pra vlja o pri go vo ri ma na
nje go vu te zu.
Pre ma Mar ki so voj kla si fi ka ci ji, do sada
šnje raz u me va nje eti ke abor tu sa mo že
se pri ka za ti iz če ti ri glav ne per spek ti ve:
Pr va je da re pro duk tiv na slo bo da ima
ve li ku vred nost. Da kle, abor tus je mo ralno
oprav dan;
Dru ga, sva ne vi na ljud ska bi ća ima ju
pra vo na ži vot. Da kle, abor tus je ne praved
no ubi stvo;
Tre ća, na ša ve li ka že lja da na sta vi mo
ži vot či ni osno vu na šeg pra va na ži vot,
ali fe tu si ne ma ju že lju za ži vo tom. Da kle,
abor tus je mo ral no oprav dan;
I če tvr ta, sko ro je uvek po gre šno
okon ča ti ži vot bi lo kog ljud skog bi ća sa
vred nom bu duć no šću. Da kle, abor tus je
neo prav da no ubi stvo. Mar kis po ka zuje
da je ova per spek ti va, ko ja se osla nja
na tra di ci o nal nu ari sto te lov sku ide ju o
po ten ci jal no sti, naj ma nje pod lo žna da ljim
pri go vo ri ma.
Na s u prot s hv a t a nju D o n a Mar k i s a ,
Fre de rik Klamp fer, sa Ode lje nja za fi lozo
fi ju Uni ver zi te ta u Ma ri bo ru, u iz laga
nju „Abor tus i ar gu ment na osno vu
po ten ci jal no sti” po la zi od kri ti ke ovog
p o pu l ar no g ar g u me n t a pro t iv ab or tu s a ,
ko jim se tvr di da se abor tu som na merno
uni šta va ne što po ten ci jal no vred no,
ili se spre ča va ostva ri va nje vred no snog
po ten ci ja la ljud ske lič no sti, ko ji je fe tu su
in he ren tan. Klamp fer raz ma tra smi sle nost
ova kvih ar gu me na ta na osno vu po ten cijal
no sti, pi ta ju ći se: ka kav je to vred no sni
po ten ci jal ko ji mo gu ima ti ljud ski zi goti,
fe tu si i em bri o ni, kao i ko li ki ste pen
mo ral ne za šti te im on ga ran tu je? Da li
je prin cip po ten ci jal no sti va ljan mo ral ni
prin cip? Raz ma tra ju ći em pi rij ski po jam
po ten ci jal no sti, Klamp fer po ka zu je da
po ten ci jal, ko ji ta ko sprem no pri da je mo
ljud skim fe tu si ma i em bri o ni ma, ne mo že
či ni ti osno vu mo ra la ili le gal ne za bra ne
abor tu sa.
271

treći program LETO–JESEN 2011.
272 Pe ti pa nel, pod na zi vom Bi o e ti k a i
ne u o bi ča je no: klo ni ra nje, ek to ge ne za, retke
bo le sti, otvo rio je Jo van Ba bić sa Fi lozof
skog fa kul te ta Uni ver zi te ta u Be o gradu.
Ba bić za pa ža da ek to ge ne za (ve štač ko
za če će) ni je čest pred met etič kih di sku si ja,
za raz li ku od kog ni tiv nog po bolj ša nja ili
klo ni ra nja, iako mo že lak še po sta ti na ša
stvar nost. Ko ri sti od ek to ge ne ze mo gu
bi ti u toj me ri neo do lji ve da je mo gu će
za mi sli ti iz o sta nak mo ral nog oprav da nja
ko je tre ba da pret ho di sva kom za kon skom
re gu li sa nju ova kvih no vih prak si. Sa ovom
te mom su ta ko đe po ve za na i srod na pi tanja
o od ba ci va nju ri zi ka trud no će, mo gućno
sti pot pu ne pol ne jed na ko sti, pro ble mu
„kra ja abor tu sa”, ali i o mo gu ćim uti ca ji ma
ek to ge ne ze na na še vred no sti i po gle de na
svet, pod in tri gant nim na slo vi ma: uti caj
na že ne, „ek to ge net sko” de te, op šti uti caj
na dru štve ne struk tu re itd.
El vio Ba ka ri ni, sa Ode lje nja za fi lozo
fi ju Uni ver zi te ta u Ri je ci, u iz la ga nju
„Li be ral ni po gled na ne ka op šta me sta
u mo ral noj de ba ti o klo ni ra nju” za stu pa
li be ral no gle di šte u ve zi sa ne kim pro blemi
ma ko ji se če sto ja vlja ju u mo ral nim
de ba ta ma o klo ni ra nju. On že li da po kaže
ka ko ar gu men ti pro tiv klo ni ra nja ni su
va lja no za sno va ni, is ti ču ći nji ho ve po grešne
pre mi se ili ne ko he rent nost. Svi ar gumen
ti pro tiv ljud skog klo ni ra nja se anali
zi ra ju na bar je dan od sle de ćih na či na:
za bra na je u skla du sa osnov nim prin ci pima
sa vre me nih de mo kra ti ja (po tra gom za
sop stve nim si ste mom vred no sti), za tim,
ona je u skla du i sa do bro ute me lje nim
i ši ro ko pri hva će nim re zul ta ti ma na učnih
is tra ži va nja i, naj zad, na usa gla še no sti
sa uobi ča je nim i ta ko đe ši ro ko pri hva ćenim
mo ral nim sta vo vi ma ko ji se od no se
na osta le ob li ke re pro duk ci je. Naj va žniji
ar gu ment u pri log za bra ne klo ni ra nja
je ste mo ral na du žnost ne na no še nja šte te
bu du ćim oso ba ma. Me đu tim, od ba ci vanjem
tra di ci o nal nih mo ral nih ar gu me na ta
ne mo že se oprav da ti klo ni ra nje: ovim
ar gu men ti ma sa mo se po ka zu je da tre ba
pro na ći no ve ili so fi sti ci ra ni je ar gu men te
u pri log za bra ni ljud skog klo ni ra nja.
Du ši ca Kraj no vić sa Far ma ce ut skog
fa kul te ta Uni ver zi te ta u Be o gra du za tvori
la je pe ti pa nel još jed nom kon tro verznom
te mom, pod na zi vom „Etič ki proble
mi u tret ma nu ret kih bo le sti”. Le ko vi
ko ji ma se tre ti ra ju ret ke bo le sti sli ko vito
se na zi va ju „le ko vi ma si ro či ći ma”, jer
su neo p hod ni ra di jav nog zdra vlja, ali
se zbog ma log tr ži šta pro iz vo đa či ma ne
is pla ti da ih re gi stru ju; sa mim tim je njiho
va ce na vi so ka, a do stup nost ma la. Proces
is pi ti va nja i raz vi ja nja le ka je du go trajan,
skup i ne iz ve stan, dok broj ni etič ki
pro ble mi ta ko đe mo gu na sta ti uko li ko
u is pi ti va nji ma ovih le ko va uče stvu ju i
de ca. Ret ke bo le sti je te ško iz u ča va ti, još
je te že vr ši ti te sto ve, te se u svr he klinič
kih is tra ži va nja da nas ko ri ste bi o lo ški
uzor ci ljud skog po re kla.
Dra go slav Ma rin ko vić je u okvi ru
pa ne la Bi o e ti ka u re gi o nal noj per spek ti vi
go vo rio o na pret ku u ovoj obla sti i njenom
sta nju u Sr bi ji, kao i o re gi o nal noj
sa rad nji.
Ka rel Tur za i San dra Ra de no vić sa
Me di cin skog fa kul te ta Uni ver zi te ta u
B e o g r a du pre d st a v i l i su st a nj e bi o e t i ke
na ovom fa kul te tu. Sa bi o e tič kom edu kaci
jom na Me di cin skom fa kul te tu za po če lo
se pre 7­8 go di na, a da nas ovi pred me ti
pri vla če sko ro 2200 stu de na ta go di šnje.
Za klju čak nji ho vog iz la ga nja je ste da su
me nadž ment i pro fe so ri Me di cin skog
fa kul te ta u Be o gra du pre po zna li bi o e ti ku
kao pot pu no no vi na čin op ho đe nja pre ma
sa mom „pred me tu” sa vre me ne me di ci ne
– pa ci jen tu.
Iva Rin čić i Amir Mu zur, iz Me di cinske
ško le Uni ver zi te ta u Ri je ci, u okvi ru
te me „Jed no ime, dva oca, pre vi še ba bi ca:
Sud bi ne Dža ro ve i Po te ro ve kon cep ci je
bi o e ti ke” po ku ša li su da de fi ni šu ključne

od li ke po me nu tih pra va ca, a za tim da
ana li zi ra ju slič no sti i raz li ke iz me đu starog
dža rov skog i po zna ti jeg po te ri jan skog
kon cep ta bi o e ti ke.
Po sled njeg da na sku pa Rej no de Jong
sa In sti tu ta za psi ho lo gi ju Era zmus univer
zi te ta otvo rio je pa nel či ja je te ma bi la
Far ma ko l o g i j a i te ra pi j a ma ti č nim će li ­
ja ma, sa pod na slo vom: Mo ral na ogra niče
nja. U okvi ru ove iza zov ne te me, on
je go vo rio o mo gu ćem far ma ko lo škom
po bolj ša nju men tal nih funk ci ja (rad ne
me mo ri je, iz vr šnih funk ci ja i pa žnje). Ali,
po sta vlja se pi ta nje ne ga tiv nih efe ka ta:
iako ne ke do ze mo gu olak ša va ti po na šanje,
one isto vre me no mo gu ima ti štet ne
po sle di ce na dru ge kog ni tiv ne obla sti.
U okvi ru osmog pa ne la, pod na zi vom
Mo ral no i le gal no u bi o e ti ci, svo je ra do ve
su iz lo ži li Haj ri ja Mu ro vić Zor nić (iz In stitu
ta za dru štve ne na u ke Uni ver zi te ta u
Be o gra du), Sil via Sa lar di (sa Ode lje nja za
pra vo i eko no mi ju Uni ver zi te ta iz Bi ko ka)
i Dar ko Pol šek (sa Fi lo zof skog fa kul te ta
Uni ver zi te ta u Za gre bu).
Haj ri ja Mu jo vić Zor nić go vo ri la je o
iza zo vi ma tra di ci o nal nih bi o e tič kih princi
pa u im ple men ta ci ji mo der nih stan darda
me di cin skog pra va – o pro ble mi ma
raz vo ja me di cin skog pra va i nje go vog
pro ce sa stan dar di za ci je i har mo ni za ci je
s jed ne stra ne, i tra di ci o nal nih i mo gućih
prin ci pa bi o me di cin ske eti ke, s dru ge
stra ne. U ra du pod na slo vom „Iza zo vi tradi
ci o nal nih bi o e tič kih prin ci pa u pri me ni
mo der nih stan dar da me di cin skog pra va”
ona pra ti te o ri ju i prak su me di cin ske etike
i me di cin skog pra va. Te o rij ski aspekt
uka zu je na me di cin sku eti ku kao na je dan
od iz vo ra me di cin skog pra va. Gde pre staje
za kon, po či nje eti ka. Ali, za kon mo že
po mo ći ta mo gde eti ka ne mo že.
Sil via Sa lar di u iz la ga nju „De ba ta o
pro ble mu kra ja ži vo ta u Ita li ji: ne ka od
etič ko­prav nih raz ma tra nja” go vo ri la je
o po sto je ćim ras pra va ma o okon ča nju
HRONIKA
ži vo ta u Ita li ji i o ne kim etič ko­prav nim
te ma ma ve za nim za ovu pro ble ma ti ku.
Jed na od nus po ja va na pret ka u mo dernim
na u ka ma je ste mo guć nost pro du ženja
bi o lo škog ži vo ta (traj nog ve ge ta tiv nog
sta nja) oso ba sa ozbilj nim ošte će nji ma
mo zga. S ob zi rom na to, ka že autor ka,
su o če ni smo s broj nim etič kim pi ta njima.
U slu ča je vi ma u ko ji ma oso ba ni je
iz ra zi la svo je sta vo ve o euta na zi ji ili o asisti
ra nom sa mo u bi stvu, pri če mu ih ni ne
mo že is ka za ti, ko je su od lu ču ju će mo ći,
pra va, du žno sti dru gih uče sni ka (po ro dice,
le ka ra, itd.)? U ne kim prav nim si stemi
ma za kon da je ja sne od go vo re na ova
pi ta nja. Ali, po sto je prav ni si ste mi, kao što
je ita li jan ski, u ko ji ma su etič ke ras pra ve
uza vre le, a prav ni in stru men ti sla bi. Nje na
raz ma tra nja usme re na su ka sa gle da va nju
tre nut nog sta nja stva ri, ana li zom na sta jućih
tren do va i pro ble ma u Ita li ji. U stu di ji
se uzi ma ju u ob zir i bi o e tič ke de ba te u Itali
ji, kao i ita li jan ska le gi sla ti va o ovoj te mi,
uklju ču ju ći i sko ra šnje pre su de ita li janskih
su do va u slu ča je vi ma Elu a ne En gla ro
i Pjer đor đa Vel bi ja.
Dar ko Pol šek, sa ode lje nja za fi lo zo fi ju
Uni ver zi te ta u Za gre bu, go vo rio je o te mi
„Re flek tiv ni ekvi li bri jum i bi o e tič ki princi
pa li zam: Bi o e ti ka kao pra vi me di jum
iz me đu me di ci ne i za ko na”. Na kon ski cira
nja prin ci pi ja li zma (Be šom­Čil dres) i
re flek tiv nog ekvi li bri ju ma u me di cin skoj
eti ci, Pol šek za stu pa te zu da se prin ci pi jeli
zam mo že su prot sta vi ti svim ar gu menti
ma ko je po sta vlja ju ka zu i sti i za stup ni ci
te o r i j e mo ra l ne ne pr i st r a s no st i. Ne ko l i ko
ver zi ja de kla ra ci je iz Hel sin ki ja mo že se
uze ti kao pri mer ka ko re flek tiv ni ekvi libri
jum funk ci o ni še u prak si. Pol šek do la zi
do va žni jeg za ključ ka: mi tre ba da ko ri stimo
prin ci pi je li zam u bi o e ti ci kao osnov
za po sre do va nje iz me đu le ka ra i advo ka ta
(me di ci ne i pra va kao di sci pli na).
Ako uzme mo u ob zir in ter di sci pli naran
pri stup bi o e tič kim pro ble mi ma, ja sno
273

treći program LETO–JESEN 2011.
274 de fi ni sa ne pod te me, raz gra ni če ne u osam
pa ne la, i uče šće ne kih od naj zna čaj ni jih
te o re ti ča ra da na šnji ce, mo že se re ći da se
zna čaj kon fe ren ci je No ve per spek ti ve u bi oe
ti ci ne ogle da is klju či vo u uka zi va nju na
no ve prav ce raz ma tra nja ove te me u na šoj
sre di ni, već da ona pred sta vlja iz u ze tan
do ga đaj i u okvi ru ras pra va o ak tu el noj
bi o e tič koj pro ble ma ti ci uop šte.
Ivan Šur lan

TRE]I PROGRAM
Broj 151–152, LETo–jESEN 2011
Uredni{tvo ~asopisa
dr Petar Bojani}, mr Ivan Milenkovi}, dr Slobodan Samard`i},
dr Karel Turza
Glavni i odgovorni urednik: Predrag [ar~evi}
Redakcija: jovan Despotovi}, Vladimir jovanovi}, Sanja Kunjadi},
Svetlana Matovi}, Tanja Mijović, Ivan Milenkovi}, Ivana Neimarevi},
Olivera Nu{i}, Ksenija Stevanovi}, \ura Vojnović
Operativni urednik: Du{an ]asi}
Spiker: Marica Mil~anovi} jovanovi}
Sekretarijat: Ksenija Vu~i}evi}, Ivana Petra{, Ljiljana Ceki}
Lektura i korektura: Milka Cani}, Radmila Gligić, Sonja Milovanović,
Tatjana Milosavljević
Likovno re{enje: Bole Miloradovi}
Izdava~: rDU radio-televizija Srbije
Adresa redakcije: Tre}i program radio Beograda, 11000 Beograd,
Hilandarska 2. Telefoni: 32 44 322, 32 47 157, 32 24 623,
faks: 32 42 648, centrala radio Beograda 324 88 88, lokali: 265, 165,
109, 334, 156, 263
e mail: radiobg3@rts.rs
web site: http://www.rts.rs; http://www.radiobeograd.rs
@iro ra~un: 170-0000301031626-65, rDU radio-televizija Srbije,
Beograd, Takovska 10 (za ~asopis Tre}i program)
[tampa: Birograf, Zemun
[tampanje zavr{eno decembra 2012. godine

Uputstvo autorima i prevodiocima
Nakon stavljanja ~asopisa Tre}i program na listu nau~nih ~asopisa u oblasti
dru{tvenih nauka i svrstavanja u kategoriju M51, molimo autore i prevodioce da
se prilikom pripreme teksta pridr`avaju slede}ih uputstava:
Nau~ne ~lanke doma}ih autora potrebno je pre slanja redakciji opremiti
apstraktom na srpskom jeziku (do 900 slovnih mesta), klju~nim re~ima (ne vi{e
od 5) i rezimeom na engleskom ili nekom drugom svetskom jeziku (do 2200 slovnih
mesta). Prevode nau~nih ~lanaka iz inostrane periodike tako|e je potrebno
slati opremljene apstraktom i klju~nim re~ima, ali bez rezimea, dok }e o opremi
prevoda neobjavljenih nau~nih ~lanaka i poglavlja iz knjiga ili zbornika radova
brinuti redakcija.
Prilikom citiranja, za citate u tekstu koristiti znake navoda, a za citate unutar
citata apostrofe. Citate du`e od dva reda treba praznom linijom odvojiti u poseban
blok, bez navodnika.
Prilikom navo|enja literature dosledno koristiti jedan od dva predlo`ena
sistema:
1. Navo|enje literature u fusnotama numerisanim arapskim brojevima.
Bibliografska jedinica za knjige treba da sadr`i: ime (ili inicijal imena) i prezime
autora, naslov (obele`iti italikom), naziv izdava~a, mesto izdanja, godinu i broj
stranice/a (bez skra}enice „str.”). Na primer: Marc Augé, Non-Places: Introduction
to an Anthropology of Supermodernity (Cultural Studies), Verso, Paris, 1995,
23–24.
Tekst/poglavlje u zborniku radova treba da sadr`i: ime (ili inicijal imena) i
prezime autora, naslov, ime urednika, naslov (obele`iti italikom), naziv izdava~a,
mesto izdanja, godinu i broj stranice/a. Na primer: russell Hardin, Public Choice
versus Democracy, u D. Copp, j. Hampton i j. E. roemer (ur.), The Idea of
Democracy, Cambridge Univesity Press, Cambridge, 1993, 157–173.
^lanak u ~asopisu treba da sadr`i: ime (ili inicijal imena) i prezime autora,
naslov ~lanka, naziv ~asopisa (obele`iti italikom), godi{te (ako ima) i broj ~asopisa,
mesto izdanja ~asopisa (ukoliko je potrebno), godinu izdanja i broj stranice/a. Na
primer: @. Lakan, Etika psihoanalize, Theoria, 1–2, 1986, 13. Ili: Gream Garard,
Prosvetiteljstvo i njegovi neprijatelji, Tre}i program, 133–134, I–II, Beograd
2007, 17.
2. U slu~aju navo|enja literature u samom tekstu potrebno je u zagradi
navesti prezime autora, godinu izdanja i broj stranice, na primer: (Lakan 1986:
13). Ukoliko se referi{e na vi{e dela istog autora, godine izdanja treba razdvojiti
zarezima (Lakan 1986: 13, 1992: 55), a ukoliko se na istom mestu poziva na
vi{e autora razdvajanje vr{iti ta~kom i zarezom (Lakan 1986: 13; Hardin 1993).
Ako je ime autora ve} pomenuto u re~enici, navodi se samo godina i broj stranice
(1986: 13).

U ovoj vrsti navo|enja bibliografske jedinica u spisku literature treba pisati
na slede}i na~in:
Knjiga: prezime i ime (ili inicijal imena) autora, godinu izdanja, naslov (u
italiku), mesto izdanja i naziv izdava~a. Na primer: Augé, Marc. 1995. Non-
Places: Introduction to an Anthropology of Supermodernity (Cultural Studies).
Paris:Verso.
Tekst/poglavlje u zborniku radova: prezime i ime (ili inicijal imena) autora,
godinu izdanja, naslov, teksta, ime urednika zbornika, naslov zbornika (u italiku),
mesto izdanja, naziv izdava~a i broj stranica. Na primer: Hardin, russell. 1993.
Public Choice versus Democracy. U: D. Copp, j. Hampton i j. E. roemer (ur.),
The Idea of Democracy. Cambridge: Cambridge Univesity Press, 157–173.
^lanak u ~asopisu: prezime i ime (ili inicijal imena) autora, godinu izdanja,
naslov, naziv ~asopisa (u italiku), godi{te (ako ima) i broj ~asopisa, mesto izdanja
(ako je potrebno), broj stranica. Na primer: Lakan, @. 1986. Etika psihoanalize.
Theoria, 1–2: 3–25. Ili: Garard, Gream. 2007. Prosvetiteljstvo i njegovi neprijatelji.
Tre}i program, 133–134 (I–II): 9–28.
Spisak literature treba sastaviti po abecednom redu uzimaju}i u obzir prvo
slovo prezimena autora.

CIP – Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
08
TrE]I ProGrAM / glavni i odgovorni urednik Predrag [ar~evi}. –
God. 1. br. 1 (juli 1969) – . – Beograd : radio-televizija Srbije, 1969–
(Zemun : Birograf). – 24 cm
Tromese~no
ISSN 0564–7010 = Tre}i program – radio Beograd
CoBISS.Sr–ID 3311106

tre}i
program
RADIO BEOGRAD III/IV – 2011.