Poslovne vesti - Taboo

uiosvetu marketinških komunikacija
Poslovne vesti
Srebrna nagrada za Dejana Paroškog
Beogradski dizajner Dejan Paroški osvojio je Srebrnu nagradu na 37. takmičenju
Creativity Annual Awards u Americi, koje ima tradiciju i internacionalni
značaj u svetu kreativnih umetnosti. Ove godine bilo je prijavljeno više od 2.700 radova
iz 37 zemalja. Takmičenje se odvijalo u kategorijama: print, publikacije, ambalaža,
alternativni mediji, novi mediji i veb dizajn, film i video, TV i radijski spotovi,
ilustracija, fotografija i tipografija.
Dejan Paroški je osvojio nagradu u kategoriji “print“ (štampa) za oglas Nissan
- Veran zauvek. Nissan je klijent marketinške agencije Luna\TBWA iz Beograda
u kojoj Paroški radi na mestu art direktora.
Najbolji radovi, po izboru stručnog žirija, objavljuju se u publikaciji Creativity
Annual koju izdaje jedna od najpoznatijih izdavačkih kuća na svetu HarperCollins
iz Njujorka.
Izabran
poslovni čovek 2007.
Besplatan
primerak
Žiri za izbor Poslovnog čoveka godine
koji tradicionalno organizuje Klub privrednih
novinara, jednoglasno je odlučio
da nagrada i zlatna plaketa Poslovni
čovek godine u 2007. godini pripadne
Branislavu Grujiću, predsedniku kompanije
PSP–Farman.
U obrazloženju žirija navodi se da je
Branislav Grujić jedan od najuspešnijih
srpskih biznismena koji radi van granica
Srbije. Predsednik je kompanije PSP–
Farman iz Ženeve, čija je osnovna delatnost
građevina, u kojoj je stekao visoki
ugled zahvaljujući poslovima u zemlji i
inostranstvu. Ukupan godišnji prihod
Grujićeve kompanije je veći od 350 miliona
dolara.
Srebrna plaketa pripala je Miroslavu
Bogićeviću, predsedniku koncerna Farmakom
M. B. iz Šapca.
Počasno priznanje Menadžer godine
dodeljeno je Srđanu Đokoviću, ocu tenisera
Novaka Đokovića, dok je Zaharije
Trnavčević proglašen za Privrednog novinara
godine.
Novi ugovor FSS
i Carlsberg Srbija
Fudbalski savez Srbije i kompanija
Carlsberg Srbija potpisali su novi ugovor
o četvorogodišnjoj saradnji, jedan od
najvećih u srpskom sportu.
Ugovor će srpskoj kući fudbala obezbediti
3.200.000 evra, a moguća je i zarada
dodatnih 1.400.000 na ime bonusa za
dobre rezultate.
Potpis na dokumenat o saradnji stavili
su Zvezdan Terzić, predsednik Fudbalskog
saveza Srbije i Aleksandar Radosavljević,
zamenik generalnog direktora
Carlsberg Srbija.
Zadovoljni smo saradnjom, Carlsberg
Srbija je bio uz nas u burno vreme po
srpski fudbal. Imamo odličnog timskog
igrača. Pregovori su trajali dva meseca i
na naše veliko zadovoljstvo ugovor je potpisan
deset meseci pre isteka prethodnog,
rekao je Terzić.
Drago nam je da nastavljamo saradnju
sa FS Srbije. Žao nam je što Srbija neće
igrati na prvenstvu Evrope, ali nama je
u prvom planu fudbal, a ne rezultat. Očekujemo,
ipak, da za Srbiju navijamo na
prvenstvu sveta, dodao je Radosavljević.

Noć reklamoždera 2007.
Osma po redu beogradska Noć reklamoždera,
u organizaciji SuperStar Adriatica,
zvaničnog predstavnika svetske
fondacije Cinematheque Jean Marie Bouriscot-a,
počinje u petak, 7. decembra.
Dve večeri zaredom, publika u Sava
centru moći će da prati šestočasovno emitovanje
oglasnih poruka iz celog sveta.
Na konferenciji za novinare, održanoj
3. decembra u zgradi Ministarstva
kulture Republike Srbije, organizatori
Master Card Noći reklamoždera Aleksandar
Đorđević i Gordana Grubješić
rekli su da će u petak biti proglašena najbolja
oglasna poruka i to na osnovu glasanja
publike.
U finalu su se našli sledeći TV spotovi:
Frizerka (Loto), Deset godina saradnje
(Telekom), Sve najbolje leti JAT-om
(JAT Airways), Rainbow (Telenor), Volim
te ludo (čoko-smoki) i Aqua Gala –
Đoković (Gala voda). Poslednja dva spota,
po rečima organizatora, imala su isti
broj glasova i zato su se oba našla u finalu
takmičenja.
Proglašenje najpopularnijeg bilborda Aleksandar Đorđević i Gordana Grubješić, predstavnici organizatora na konferenciji za štampu
rezervisano je za subotu, 8. decembar, a
među finalistima su se našli: Party (Tuborg), Make love no sleep (guarana), Tri bube (Raiffaisen banka), Nectar Life 100%
(nectar) i Najbolji šoping u gradu (Delta City). Prema rečima Aleksandra Đorđevića, posetioci Sava centra imaće priliku da
pogledaju radove svetski poznatih reditelja, među kojima su Emir Kusturica, Roman Polanski i Ridley Scott. Ovogodišnja
novina je retro segment, u kojem će biti prikazani TV spotovi iz šezdesetih godina.
Poseban akcenat u Noći reklamoždera, prema najavama organizatora, biće stavljen na neprofitne kampanje. U finalu se
našlo pet takvih kampanja: Đaci vas mole, usporite pored škole (kampanja Parking servisa Beograd za bezbednost dece u saobraćaju),
Pomozimo slepima (kampanja Fakulteta dramskih umetnosti za pomoć slepima), Jedinstvena si (kampanja za borbu
protiv raka dojke Dobrotvornog fonda Katarina Rebrača), Ulepšajte dan sebi i drugima, dajte krv (kampanja Radio-televizije
B92) i Škola bez nasilja (UNICEF-ova kampanja za sigurno i podsticajno okruženje dece u školi). Odluku o tome kome će pripasti
ovo priznanje doneće žiri sastavljen od deset urednika pisanih i elektronskih medija.
Ove godine posebno priznanje za doprinos oglašavanju u Srbiji biće uručeno direktoru Roadstar radija Vladimiru Čehu.
Lightmotive osme Noći reklamoždera i dobitnici priznanja za promociju Srbije u inostranstvu Brand Serbia jesu naši teniseri.
Zbog toga i ceo ovogodišnji projekat nosi naziv Reklamožderski Grand Slam 2007.
Rauch akcija – 100 posto voće
Ovih dana dva zglobna autobusa u Beogradu i jedan u Novom Sadu, doprinose
lepšoj slici ova dva grada, zahvaljujući kompaniji Rauch i happy day proizvodima.
Pored ovih autobusa, a u planu su još šest, kao i jedan tramvaj, kreiranih od
strane Agencije Nova Y&R, započeto je i prikazivanje TV spota koji na simpatičan
način prikazuje koliko pravih pomorandži staje u 1l happy day sokova.
Tačan odgovor je 2,5 kilograma.
NTV 2

Završen PR Week 2007.
Nedostaje nam međusobno razumevanje
Međunarodna konferencija PR Week 2007. održana je prošle nedelje, u Medija
centru u Beogradu. Učestvovali su vodeći svetski konsultanti iz oblasti komunikacija,
ljudskih resursa i korporativnog upravljanja. Učesnici godišnjeg regionalnog
sastanka imali su priliku da kroz četiri panela razgovaraju o budućnosti internih
komunikacija i ulozi profesionalaca iz oblasti komunikacija, o strateškoj ulozi
HR-a u procesu promena, upravljanju promenama i ulozi top menadžmenta u internim
komunikacijama.
Neki od predavača na konferenciji bili su: Janez Hudovernik, osnivač Management
Performance Academy iz Slovenije i nosilac licence Tracey College International,
Tim Cullen, senior član Univerziteta Oksford i direktor Oksfordske škole
pregovaranja, Thomas Achelis, stručnjak u oblasti odnosa sa javnošću i član upravnog
odbora IPRA-e, Eric Bachellereau, potpredsednik kompanije Thomson i
drugi.
Dragan Savić, generalni direktor Agencije Attache, koja je organizator ovog skupa,
izrazio je nadu da će novosti predstavljene na skupu biti primenjene u praksi
i da će pomoći kompanijama da postižu bolje poslovne rezultate.
On je za NTV izjavio da je
vrlo zadovoljan konferencijom,
a to zadovoljstvo dele i
publika i predavači.
Mislim da smo ove godine
u potpunosti opravdali očekivanja.
Ono što je važno jeste
da smo imali učesnike iz Hrvatske,
Slovenije, Bosne i Hercegovine,
Crne Gore i Makedonije.
Znači, okupili smo celu
prethodnu Jugoslaviju u
malom. Ovaj događaj se razlikuje
od prethodnog PR
Week-a po tome što mislim da
smo podigli nivo obrazovanja
i zainteresovanosti učesnika,
kao i značaj njihovih funkcija.
Nastavili smo započeto u
prošloj godini, a imali smo i
čast da budemo domaćini dvojici potpredsednika multinacionalnih kompanija: Eric
Bachellereau iz Thomson-a i Andrej Vizjak iz A. T. Kearney-a, ali i drugoj plejadi
izvanrednih predavača kao što su Tim Cullen, Miloš Čirič, Leonardo Pekler, Katja
Vizjak itd. Mislim da je publika imala prilike da stekne različita znanja i i iskustva,
da čuje kolege koji se bave menadžmentom, korporativnim menadžmentom, ljudskim
resursima, PR-om. Ovo je bio način da se pojača međusobno razumevanje koje
nam toliko nedostaje unutar sektora zbog velikog broja konflikata u samim kompanijama.
Uzrok je najčešće međusobno nerazumevanje – rekao je Savić.
On je dodao da je prisustvo kvalitetnih predavača na konferenciji rezultat ličnog
kredibiliteta u međunarodnim poslovnim krugovima u kojima se zaposleni u agenciji
Attache kreću.
Na konferenciji je bilo prisutno oko 180 učesnika, a prema rečima Dragana Savića,
svi učesnici PR Week-a dobiće prezentacije predavača, kao što im je i bilo
obećano.
Već je određena i tema sledeće konferencije – Etika u komunikaciji.
Nagrađeni studenti
Dragan Savić, direktor Agencije Attache (levo) i Janez
Žezlina, menadžer projekta i konsultant u Agenciji Socius
Tim studenata M4 sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, osvojio je prvog dana
konferencije PR Week prvo mesto za najbolji projekat u oblasti odnosa sa javnošću.
Pet timova, koji su ušli u uži izbor, predstavilo je stručnom žiriju radove na temu
Interna komunikacija u kriznoj situaciji.
Članovi najboljeg tima dobili su besplatno učešće na regionalnom seminaru u
oblasti odnosa sa javnošću. Drugo i treće mesto zauzeli su timovi sa Ekonomskog
i Tehničkog fakulteta iz Novog Sada i za njih je obezbeđena literatura iz ove oblasti.
Specijalnu nagradu za najubedljiviji nastup dobila je Vesna Ćerić, student Fakulteta
organizacionih nauka.
Na takmičenje se prijavilo 17 timova sa fakulteta na kojima se izučavaju odnosi
sa javnošću. Takmičenje je organizovalo Društvo Srbije za odnose sa javnošću.
Utisci o konferenciji
Zbog čega ste odlučili da učestvujete
na PR Week konferenciji?
Da li je konferencija ispunila vaša
očekivanja i šta je na vas ostavilo najveći
utisak?
Da li imate neke primedbe ili sugestije
za naredni PR Week?
Tamara Motrenko
PR javnog preduzeća Putevi Srbije
Ovde sam zbog želje da proširim svoja
znanja, da bih se upoznala sa kolegama
koji se ovim poslom bave i da bih
slušala predavanja stručnjaka. Ljudi koji
se bave komunikacijama teže usavršavanju.
Mislim da menadžment srednjih
i velikih preduzeća treba više da se edukuje
i da shvate koliko im je neophodno
znanje iz PR menadžmenta.
Konferencija je ispunila moja očekivanja.
Mislim da predavači koji prezentuju
svoje znanje imaju klasično obrazovanje
i dobru nadgradnju i da su profesionalci
u svom poslu.
Nemam zamerki, ovo je koliko znam
tek druga po redu konferencija na ovu temu
i fantastično je što je Attache ovako
nešto organizovao.
Slobodan Ćuk
urednik internih komunikacija
u kompaniji Soko Štark
Odlučio sam da učestvujem na konferenciji
zbog toga što čovek bez obzira
na to koliko godina ima i kakvo znanje
NTV 3

poseduje, uvek može da nauči nove stvari
iz profesije. Konferencija poput ove veoma
je dobra, susreli su se ljudi iz raznih
kompanija, predaju iskusni i dobri predavači
koji su nam prezentovali nova istraživanja.
Ne bih izdvajao nikog posebno jer je
svaki predavač iz svog ugla ostavio utisak.
Moja sugestija je da se umesto PR
Week-a za ljude koji se bave komunikacijama,
organizuje PR Day za menadžere
i da top menadžere ubede u to kolika
je njihova važnost u internim komunikacijama
jer je ova priča ovde prisutnim ljudima
koji se bave internim komunikacijama
poznata, ali da li je poznata top menadžerima,
posebno onima iz starijih generacija?
NTV 4
Milica Ličina
PR menadžer kompanije
Kappa Star group
Mislim da je za svaki posao, naročito
za posao PR ili HR menadžera, ključna
stvar konstantna edukacija. PR se
tek razvija u Srbiji i mislim da možemo
mnogo da naučimo od naših komšija iz
Slovenije koji su tim poslom počeli da se
bave mnogo pre nas. Ovde učestvuje veliki
broj predavača iz Slovenije i sveta –
npr. Velike Britanije i Francuske. To što
neko od njih ispriča za dva sata predavanja
bazirano je na višegodišnjem iskustvu.
Mislim da pažljivim slušanjem mnogo
može da se nauči što će nam omogućiti
da unapredimo ovu profesiju u Srbiji
koja je, nažalost, ili na sreću, tek u povoju.
Dopada mi se izbor predavača. Napravljen
je balans između PR-a i HR-a.
Mislim da je to jako korisno za top menadžment
– da slušaju kako neko sa kim
bi trebali da rade njih doživljava i da razumeju
bolje kanale komunikacije.
Lično, već sada mogu neke stvari koje
sam ovde čula da primenim u poslu.
Nemam kritiku ali imam predlog da
na sledećoj konferenciji budu zastupljene
teme o konkretnim odnosima sa novinarima
i medijima.
Ovde smo više pričali o internom PR-u,
idući put naglasak bi mogao da se stavi
na eksterni PR.
Publikovan bilten Društva Srbije za odnose sa javnošću
Prvi broj biltena Društva Srbije za odnose sa javnošću izašao je 1. novembra.
Milenko Đurić, predsednik ovog društva, rekao je da se radi o štampanoj i elektronskoj
formi sa promenljivim brojem strana u zavisnosti od toga koliko ima interesantnih
događaja.
Imamo mrežu saradnika koji nam dostavljaju informacije ili su zaduženi za
obradu dostavljenih tema. Bilten je namenjen internom informisanju članova Društva
Srbije za odnose sa javnošću. U pitanju je mesečna publikacija. Oformljen je uređivački
odbor u kome nam mnogo pomažu i naše kolege studenti – ukratko je o
biltenu rekao Đurić.
Kvantitet stvara kvalitet
Na PR Week-u zapaženo predavanje na temu Značaj interne komunikacije u
postprivatizacionom periodu i upotreba multimedija u svrhu izgradnje nove korporativne
kulture, održala je Andrea Brbaklić, predsednik Upravnog odbora Društva
Srbije za odnose sa javnošću.
Prema njenim rečima, PR Week 2007. je vrlo dobro organizovan, teme i predavači
su odlični, a očigledan je i pomak u odnosu na prošlu godinu.
Susret na konferenciji iskoristili smo da je upitamo kako ocenjuje stepen razvoja
tržišta usluga odnosa sa javnošću u Srbiji i šta se dešava u Društvu Srbije za
odnose sa javnošću.
Mislim da se tržište odnosa sa javnošću brzo razvija. Svi imamo podjednake dileme,
ali globalno nema više velikih razlika, znanje je vrlo fluidno, imamo internet,
znači ko želi, taj može jako brzo da savlada gradivo iz profesije. Takođe, kroz ovakve
konferencije svi učimo puno. Više puta sam pominjala da kvantitet stvara kvalitet
i to zaista jeste tako.
Aktivnost u Društvu Srbije za odnose sa javnošću je za sve nas volonterska i entuzijastička
potreba da nešto doprinesemo razvoju tog tržišta. Imamo 260 članova
i svaki mesec se javlja još desetak novih. Sve više uglednih ljudi želi da bude član
naše organizacije. To znači da smo uspeli da opravdamo svoju misiju.
Planiramo da organizujemo konferenciju u martu sledeće godine što će biti veliki
izazov i nadam se da ćemo uspeti u tome. U pitanju je dvodnevna konferencija sa
stranim predavačima. Nismo još potpuno definisali temu, ali imamo neki koncept.
Takođe, planiramo da dodelu PR priznanja podignemo na značajno viši nivo u
organizacionom, vizuelnom i u scenarističkom smislu. Prošle godine smo proslavili
deset godina jednog koncepta, tako da se oseti potreba za promenom, odnosno unapređivanjem.
Postavili smo web sajt koji želimo da prevedemo na engleski jezik i da
ga učinimo još svežijim, dakle, da se redovno ažuriraju informacije. Imamo u planu
da za biblioteku društva prevedemo dve knjige iz ove oblasti, jednu britansku i jednu
američku.
Andrea Brbaklić u razgovoru sa jednim od učesnika konferencije

Promocija knjige
Volim brend,
živim za brend
U utorak 4. decembra u Privrednoj komori
Srbije održana je promocija knjige
Dejana Šapića, Volim brend, živim za
brend.
Na promociji kojom je predsedavala
Gordana Hašimbegović, sekretar Odbora
za trgovinu i turizam PKS, govorili
su Mijat Lakićević, glavni i odgovorni
urednik Ekonomist magazina, Mihailo
Vesović, pomoćnik ministra trgovine i
Strahinja Đuričanin, savetnik (čije priloge
objavljujemo u rubrici Savet za promociju
Srbije), Žozef Lončar, glavni i odgovorni
urednik časopisa Taboo i Mila
Zavođa, PR Delte Maxi.
Dejan Šapić pripada maloj grupi domaćih
marketinških praktičara koji se
u potpunosti posvetio problematici lansiranja
i razvoja robnih marki. Autor je
ovom knjigom široj javnosti objasnio potrebu
i značaj izgradnje i razvoja čuvene
ili nesumnjivo poznate robne marke
(popularno: brenda). Knjiga se između
ostalog bavi i domaćim proizvodima i
proizvođačima, odnosno njihovim nastojanjima
da stvore poznatu robnu marku.
Mijat Lakićević rekao je da se knjiga
bavi temom koja je danas u centru
pažnje domaće i svetske stručne javnosti
i da mu je zbog toga zadovoljstvo da
o njoj govori.
Ja sam, inače, u skladu sa svojom profesijom,
moje obraćanje nazvao „Priče koje
brend znače”. Time sam zapravo želeo
da kažem da su najzanimljiviji delovi
knjige za mene bile priče o konkretnim
brendovima, o tome kako su oni nastajali,
kako su se razvijali, ponekad i o iskušenjima
koja su ih na tom putu pratila.
Kao i u drugim stvarima, na primerima
se najbolje uči, što doprinosi da ova knjiga
ima i saznajnu i obrazovnu ulogu.
Recimo, priča o konkurenciji i različitim
putevima izgradnje dva svetska
brenda Nike i Adidas, i u tom kontekstu
o Nike town-u, zaista je impresivna. Ko
želi malo više teorije o tome šta je brend,
koji su njegovi elementi, kakve su njegove
funkcije, kako se on izgrađuje, može
to pročitati u ovoj knjizi.
Mada, ako imam pravo na neku sugestiju
za neko sledeće izdanje knjige, možda
bi ta materija mogla da bude malo
bolje sistematizovana i preglednije obrađena.
Poseban kvalitet Dejanovog rada predstavlja
to što se bavi domaćim proizvodima
i proizvođačima, odnosno njihovim
nastojanjima da stvore čuvenu robnu
marku. Domaći autori obično izbegavaju
ovo polje kao da je minsko, jer
Dejan Šapić, autor knjige Volim brend, živim za brend
postoji ničim izazvano pravilo i opasnost
da se neko oseti povređenim ili
prozvanim. Uprkos tome, Dejan se nije
libio da upoređuje marketinške kampanje
grand i don kafe, mb piva i tuborg piva,
a govori se i o tome šta su na tom planu
uradile čokolade milka i najlepše želje itd.
Pažnja je posvećena i marketinškim
agencijama čiji je rad na polju brendinga
autor izdvojio. Iz ove knjige može se
saznati dosta i o izračunavanju vrednosti
brenda. To je prava materijalizacija
duha, da se poslužim izbledelom marksističkom
terminologijom.
Usudiću se da napravim malu digresiju.
Kada sam ja išao u školu, Marks je
bio zakon. Jedna od njegovih glavnih ideja
bila je da kada ideja ovlada milionima
ljudi, ona dobija materijalnu snagu.
Zar brend u suštini nije nematerijalna
tvorevina – ideja koja, zahvaljujući tome
što postaje cenjena i voljena od ogromnog
broja ljudi, dobija materijalnu odnosno
novčanu vrednost i snagu? Ovim
samo želim da istaknem činjenicu da ideja
o materijalnoj vrednosti i snazi ideja
nije od juče, već je ona stara koliko i čovekovo
bavljenje idejama tj. filozofijom.
I novac je na početku bio samo ideja.
Knjiga „Volim brend, živim za brend”
nije samo raznovrsnim ilustracijama bogato
opremljeno delo, to je i artistički urađena
i uređena knjiga. Sa jedne strane,
moglo bi se reći gotovo raskošna, ali sa
druge, rekao bih da je to urađeno sa merom
i ukusom. Pre svega u funkciji teksta.
Ovo nije samo knjiga za čitanje nego
i za gledanje. Kada se umorite od čitanja,
možete gledati slike jer ima šta da
se vidi i iz toga nauči.
Zato bih, na kraju, pomenuo ime dizajnera
ove knjige. To je Dragan Todorović.
Takođe se i štamparija Publikum
potrudila da knjiga izgleda u skladu sa
onim sloganom „I sve je završeno savršeno”
– rekao je Lakićević.
Žozef Lončar izrazio je svoje zadovoljstvo
zbog toga što Dejan Šapić i
Milivoje Radovanović pokušavaju da,
na sebi svojstven način, artikulišu pojam
razvoja čuvenih robnih marki koji
naša terminologija poznaje.
Kako amerikanizam pobeđuje, pobedio
je i ovde, pa skoro da nemamo šanse
da dovedemo u pitanje neke reči koje, u
suštini, ne znače ništa ali lepo zvuče. Uloga
Dejana Šapića u poslednjih sedam-
- osam godina veoma je značajna jer na
jedan stručan ali popularan način, oslobođen
akademskih obaveza, teoretisanja,
pozivanja na neku bibliografiju i izvore,
dopuštajući sebi ono za šta naši
naučni radnici još uvek nemaju petlje –
da predstave case study, doprinosi razumevanju
marketinške filozofije koja nije
baš svojstvena našim privrednicima.
U 99 odsto slučajeva, a verovatno bih
trebao da dodam još koju decimalu posle
broja 99, marketing u ogromnom broju
glava ljudi je oglašavanje, a onda to
oglašavanje u najogoljenijem obliku je
reklama. Neverovatno je koliko ljudi vole
da pričaju o reklami, a da ne znaju da
živimo u svetu komunikacija u marketingu,
tržišnih komunikacija i da je reklama
najmizerniji, pre hiljadu godina započet
oblik nekog načina tržišnog komuniciranja
u tom vremenu. Ova dva drugara
daju najveći doprinos razumevanju
nečega što mi u suštini ne razumemo.
Eto napravismo i taj Savet za promociju.
Zašto rekoh „eto napravismo”?
Grbavog smo ga rodili, pa će grbav i umreti.
Mi tragamo (na primer) za izvornim
inicijatorom nacionalnog Saveta
za promociju Srbije. Poslali smo ministru
tri pitanja, ne dobismo niti jedan, a
kamoli tri odgovora. Napisasmo u poslednjem
broju NTV-a da mi zdušno mislimo
da nam treba neko telo, ali nismo
sigurni da je telo postavljeno kako treba,
a pogotovu ne da bi predstavnici mogli
NTV 5

da se zovu eksperti za brendiranje Srbije.
Nije nam jasna ni distinkcija brendiranja
Srbije, privrednih subjekata i podela
uloga, i mislim da bi tu Dejan mogao
da zasuče rukave, pa čak i nametne
neki okrugli sto Milivoju, jer je on uglavnom
uobličio okvir Brand fair-a 4 koji će
biti održan iduće godine na Beogradskom
sajmu, da prodiskutujemo šta je to
brend. Nisam baš siguran da li je afirmativno
ili pežorativno pomoćnik ministra
govorio o akciji „Kupujmo naše”. To
su izmislile „sirotinjske” zemlje: Švedska,
Švajcarska, Belgija, Japan, i našli
su način da objasne svojim potrošačima
zašto da kupuju domaće proizvode a ne
neke druge zemlje. Oni su shvatili šta
sve ostaje državi od svog proizvoda. To
su raščišćeni pojmovi. Tu nema dileme
kada je dohodovni, odnosno finansijski
rezultat poslovanja u pitanju.
Mi stalno volimo da pričamo o ceni
kao faktoru. Rukovodio sam sa preko 450
marketinških projekata i samo u jednom
je cena bila faktor broj jedan, sve ostalo
su nijanse. Onda kada neko sa mnom
razgovara o cenama, kažem mu: „Hajde
da prošetamo od palate Albanije do
Kalemegdana da vidimo kako se jedna
po jedna radnja zatvara”. Onda mi obično
sagovornik kaže:„ Idiote, šta ti je? Ne
zatvara se nijedna.” Da, ali to su najskuplje
radnje, a ja kažem: „Pa da, ali
potrošač koji tu uđe uopšte ne kaže da je
to najskuplja radnja i najskuplji proizvod
već da je dobio adekvatnu vrednost
za svoj novac. To je nešto elementarno
što masa ljudi ne želi da razume.”
Kao podrška možda drugom pristupu
knjige, veoma uvažavajući sedam do
sada objavljenih knjiga, jeste širenje
svesti o dnu na kome se nalazimo o čemu
jedno istraživanje otprilike ovako kaže...
Ministar Đelić i Dinkić izjavili su da
imamo, statistički, oko 90.000 preduzeća,
od kojih su jedan procenat velika preduzeća.
99 odsto su mala i srednja preduzeća.
Imamo oko 160.000 preduzetnika.
Znači, ukupno imamo oko 260.000 raznoraznih
privrednih subjekata. Jedan
posto od 260.000 je 2.600. U 50 srpskih
firmi nemamo direktora marketinga
autoritativnog položaja, koji su članovi
nekih upravnih tela i koji se poštuju kao
što se poštuje uloga tehničkog, finansijskog
ili direktora opštih poslova.
Nemamo 100 preduzeća gde imamo autoritativne
direktore propagande, što znači
da sami odlučuju kako će eksplicirati
potrebu svoje firme. I nemamo desetak
firmi, neka mi oproste članovi Društva
Srbije za odnose sa javnošću, kojih ima
oko 400-500, nema deset eksperata koji
autonomno kreiraju potrebe svojih firmi
u javnom komuniciranju, a da ne nose
nekome tekst na odobrenje. Znači, sa jedne
strane, imamo jednu minornu stručnu
scenu, imamo neverovatno pasivne
NTV 6
profesore univerziteta koji se drže teorije
kao pijan plota i nepoznata nam je uloga
profesora u praktičnom radu i na projektima.
Nemamo u vlasti ljude koji razumeju
filozofiju marketinga.
Ako je studentska ocena 10, organizatori
su dobili jedinicu na Samitu izvoznika
Srbije. Ponudio sam tekst devetorici
mojih drugova kod devet izdavača
dnevne i periodične štampe, da objave
na bazi razmene tu sramotu koja se
desila u Hajatu.
Redakcija NIN-a mi se izvinila zato
što neće to objaviti jer su, kako kažu, u
procesu tranzicije, pa to može da utiče
na tranzicione tokove. Odao sam im priznanje,
jer su se makar javili. Ostalih
osam nisu me udostojili ni odgovora.
Sugerišem mom poštovanom kolegi Mijatu
Lakićeviću da, možda zajedno, napravimo
okrugli sto na temu „Ima li izvoza
bez marketinških komunikacija i šta
sve treba uraditi na polju primene marketinške
filozofije da bi bili bar za jednu
jotu uspešniji nego što jesmo.”
Japan je 1953. godine bio na nivou Jugoslavije
po društvenom proizvodu. Danas
znamo šta je Japan. Tada su 1953.
godine osnovali Savet za izvoz. Bilo je 16
misaonih glava, a dve su bile marketinške
orijentacije. Te dve su odlučivale da
li će odluke onih 14 biti realizovane ili
ne, jer su morali da daju odgovor da li
vide način, metod, vreme i količinu novca
koja je potrebna da bi se realizovala
neka ideja.
Vi, koji ste danas u ovoj sali, došli ste
zato što verujete da je moguće uraditi
određene stvari i zato vas pozivam da
podržite Dejana, Milivoja, mog druga
Mijata i sve one koji bi bili spremni da se
stave u službu razvoja marketinške filozofije,
koja je kod nas pokrivena velikom
paučinom bez obzira što imamo objavljenih
preko 600 knjiga na srpskom jeziku
iz sfere marketinga i srodnih aktivnosti.
Kada bi naše vođe, a pod tim podrazumevam
i predsednike kompanija, generalne
direktore i određene resorne vladine
činovnike, pročitale makar desetak
pravih knjiga, mnogo bi bilo bolje, živeli
bismo bolje, uspešnije, imali bismo manje
nesporazuma i ne bismo odmah govorili
kada neka ideja ne uspe, da su
kritičari ljubomorni što nisu pitani i konsultovani.
Možda imamo jedan kritički
odnos prema ideji koja nije dobro razvijena
pre nego što se iznese. Ideja koja nema
prepreke, kažu Japanci, nije dobra
ideja, a nosioci ideje koji nemaju predviđene
odgovore kako će savladati određene
prepreke ne bi trebalo da iznose ideje.
Znači, poenta je u rukovođenju i razvoju
ideje. Verujem da su svi ovde okupljeni
raspoloženi da preuzmu štafetnu
palicu u usmeravanju interesa zemlje,a
to je boljitak. Hvala vam na tome.
Sa prijateljima je lepše
Kompanija Centroproizvod i izdavačka
kuća Laguna obradovaće ovoga meseca
svoje verne potrošače u zajedničkoj
PR akciji Sa prijateljima je lepše.
Počevši od 5. decembra, svaki kupac
knjige Čajna ruža, nedavno promovisane
na beogradskom Sajmu knjiga, u izdanju
izdavačke kuće Laguna, uz knjigu
će dobiti prigodan poklon iz kompanije
Centroproizvod.
Akcija Sa prijateljima je lepše trajaće
tokom meseca decembra, i održava se u
knjižari Plato, u Knez Mihajlovoj ulici u
Beogradu.
LCD ekrani u autobusima,
a dogodine i „blutut” veza
Putnici u autobusima broj 37, 52, 56
i 58 privatnih prevoznika više ne mogu
da promaše stanicu ili da zalutaju. Preko
LCD ekrana, na kojima su do nedavno
bili emitovani spotovi, servisne informacije
i izreke, sada mogu da prate i
gde se autobus u tom trenutku nalazi,
koje stanice slede i koje se značajne ustanove
nalaze u blizini.
Elektronske mape postoje u osam autobusa
na liniji 37, devet autobusa na liniji
52, 13 autobusa na liniji 56 i šest
autobusa na liniji 58. Do kraja godine,
takve mape naći će se na već postojećim
monitorima u 180 vozila privatnih prevoznika
Domiko, Beobus i Grupe privatnih
prevoznika.
Pomoću GPS tehnologije, na pokretnoj
mapi veličine 640 sa 640 piksela, prikazuje
se trenutna pozicija vozila javnog
prevoza, ali i okolina grada. Putnici tako,
u svakom trenutku, znaju gde se nalaze
jer su na mapi ucrtani i neki značajni
objekti kao što su škole, bolnice i ustanove
kulture – kaže Ivana Živanović, zamenica
direktora kompanije Serbmedija,
koja je u maju počela sa postavljanjem
monitora u autobusima.
Izjavljuje da planiraju početkom 2008.
godine uvođenje nagradnih vaučera za
putnike, a postoji ideja da se uz kupljenu
kartu za prevoz dele i karte za pozorište,
bioskop, koncerte i druge kulturne
manifestacije.
Na LCD monitorima emituju se muzički
spotovi, kratke informacije, prognoza,
kursna lista, promocije kulturnih
dešavanja, izreke, kratke obrazovne
emisije, promovišu se humanitarni fondovi
i organizacije za borbu protiv nasilja
u porodici. Postavljanje monitora u
jednom autobusu košta oko 3.000 evra

NTV 7

NTV 8
OBRAZLOŽENJE
I Pravni osnov za donošenje odluke
Pravni osnov za donošenje Odluke sadržan
je u odredbi člana 33 st.2 i 3 Zakona
o Vladi kojima je predviđeno da Vlada
Odlukom obrazuje povremena radna
tela, radi razmatranja pojedinih pitanja
iz svoje nadležnosti i davanja predloga,
mišljenja i stručnih obrazloženja.
II Razlozi za donošenje odluke
Promena imidža i izgradnja jakog i
prepoznatljivog nacionalnog brenda je
važan cilj Republike Srbije. Otklanjanje
dosadašnjeg nepovoljnog imidža naše
zemlje u međunarodnoj javnosti i predstavljanje
Srbije kao zemlje koja se
uključuje u globalno tržište i koja je
posvećena unapređenju međunarodne
Savet za promociju Srbije
saradnje od izuzetnog je značaja u ovom
trenutku i doprinosi ispunjavanju uslova
koje predviđa proces integrisanja u
Evropsku uniju. Aktivnim pristupom izgradnji
i promociji nacionalnog brenda
doprinosi se promeni percepcije koju stanovnici,
političari, poslovni ljudi i uopšte
javnost u zemljama EU imaju o Srbiji,
njenoj privredi, kulturi, stanovništvu
i sl. Nizom aktivnosti, Srbija treba
da predstavi međunarodnoj javnosti sve
svoje prednosti i potencijale i podstakne
strane partnere na saradnju u različitim
društvenim oblastima.
Istovremeno, nacionalni brend treba
da postigne isti efekat u domaćoj javnosti.
Povoljni rezultati na ovom polju doprinose
ispunjavanju kriterijuma iz Kopenhagena
i ostvarivanju prioriteta iz
Evropskog partnerstva. Ovi kriterijumi
i zahtevi podrazumevaju ubrzan ekonomski
razvoj, prestrukturiranje privrede
ka proizvodnji visokokvalitetnih i sofisticiranih
proizvoda i usluga, uspostavljanje
nacionalnog tržišta kompatibilnog jedinstvenom
tržištu EU i jačanje sposobnosti
domaćih privrednih subjekata da
izdrže stranu konkurenciju – kako na
nacionalnom, tako i na inostranim tržištu,
pre svega, jedinstvenom tržištu Evropske
unije.
Izgrađen jak i dobro pozicioniran nacionalni
brend Srbije kao dinamične i
inovativne evropske zemlje, značajno će
uticati na priliv investicija, brži ekonomski
razvoj, povećanje obima i promenu
strukture izvoza, podizanje nivoa kvaliteta
putem uvođenja evropskih standarda,
stvaranje povoljnijih uslova za razvoj
preduzetništva i primenu inovacija,
privlačenje turista, priliv obrazovane i stručne
radne snage, povoljniju tržišnu poziciju
domaćih proizvodnih i uslužnih brendova,
te na prepoznatljivost prirodnih,
kulturnih i istorijskih vrednosti Srbije.
Nacionalni brend, kao kišobran brend,
obuhvata širok spektar delatnosti i oblasti,
te bogat sistem vrednosti i neopipljivih
karakteristika - pojedinačne proizvodne
i uslužne brendove; institucije
društva, države, kulture, sporta, umetnosti;
prirodne lepote; manifestacije, izložbe,
festivale, događaje; karakteristike,
mentalitet i sistem vrednosti ljudi;
običaje i moral; nacionalnu kuhinju, graditeljstvo,
umetničko stvaralaštvo, kulturno-istorijske
spomenike i mnogo toga
drugog što jednu zemlju čini prepoznatljivom
i jedinstvenom. Efektivnom
komunikacijom svih ovih elemenata kreira
se identitet nacionalnog brenda i utiče
na sliku koju svet ima o tom brendu,
odnosno naciji i zemlji.
Prepoznavanje i kontinuirana selekcija
jakih brendova, koji mogu biti nosioci
nacionalnog brenda i njegovog identiteta,
je aktivnost onih zemalja koje nastoje
da deluju proaktivno na globalnom
tržištu. Pojedinačni brendovi daju snagu
nacionalnom brendu, naročito u periodu
kreiranja i promocije nacionalnog
brenda i doprinose da nacionalni brend
zauzme povoljniju poziciju u međunarodnoj
javnosti. Pojedinačni brend prenosi
svoj identitet, imidž, tržišnu poziciju i
prepoznatljivost na nacionalni brend. S
druge strane, jak i prepoznatljiv nacionalni
brend povratno utiče na sve brendove
i sektore koje obuhvata, obogaćuje
njihov set vrednosti, daje novu dimenziju
njihovom identitetu i popravlja njihovu
tržišnu poziciju.
U tom smislu, sinergija koja se može
ostvariti treba da bude jedan od motiva
da se intenzivnije krene u proces
kreiranja nacionalnog brenda Srbije.
Nacionalni brend je nesumnjivo moćan
instrument za ostvarivanje dinamičnog
ekonomskog razvoja, za jačanje političkog
i kulturnog uticaja jedne zemlje
u svetu.

Uspešna realizacija ovako važnog i složenog
projekta nameće potrebu formiranja
Saveta za promociju Srbije, koji se
obrazuje na osnovu projektnog zadatka
«Izgradnja i pozicioniranje nacionalnog
brenda Srbije» (u daljem tekstu: Projekat).
Nosilac i koordinator Projekta je
Ministarstvo trgovine i usluga.
Projekat je pripremljen i predložen za
finansiranje iz sredstava Nacionalnog
investicionog plana Vlade Srbije. Ministarstvo
trgovine i usluga ima na raspolaganju
i određena budžetska sredstva
u 2007. godini za finansiranje niza aktivnosti
iz domena izgradnje nacionalnog
brenda. Projekat izgradnje i pozicioniranja
nacionalnog brenda Srbije uvršten
je i u Godišnji operativni plan Ministarstva
trgovine i usluga kao jedan od
prioritetnih projekata.
Projekat izgradnje i pozicioniranja nacionalnog
brenda Srbije obuhvata niz
aktivnosti koje se mogu grupisati na sledeći
način: uspostavljanje efikasnog i
održivog institucionalnog okvira za realizaciju
Projekta; sprovođenje sveobuhvatnih
istraživanja; definisanje strateškog
okvira za izgradnju i pozicioniranje
nacionalnog brenda Srbije i implementacija
strateškog okvira za nacionalni
brend (kreiranje vizuelnog i vrednosnog
identiteta nacionalnog brenda;
sprovođenje niza kampanja i promotivnih
akcija za podizanje nivoa svesti o
značaju brendinga i nacionalnog brenda
na unutrašnjem planu; sprovođenje niza
kampanja i promotivnih akcija u cilju
podizanja nivoa prepoznatljivosti nacionalnog
brenda Srbije u svetu; sponzorstva
i pokroviteljstva različitih sajmova,
izložbi, kulturnih, sportskih i drugih
manifestacija od strane nacionalnog
brenda; ostali oblici pružanja stručne i
finansijske podrške izgradnji jakog i
dobro pozicioniranog nacionalnog brenda
Srbije).
Sve navedene aktivnosti bile bi realizovane
uz korišćenje kapaciteta Mini-
Pismo čitaoca
starstva trgovine i usluga i drugih državnih
institucija, kao i angažovanje relevantnih
stručnjaka za određene projektne
aktivnosti. Takav pristup nalažu
i iskustva većine zemalja u okruženju
koje uveliko rade na poboljšanju imidža
i izgradnji nacionalnog brenda. Neke od
njih su u tome veoma uspešne, ali je velika
većina onih koje su se, iz najrazličitijih
razloga, a pre svega usled nedostatka
konzistentnog i kontinuiranog pristupa
izgradnji i promovisanju nacionalnih
vrednosti i simbola, na tom putu izgubile,
ne uspevši da se adekvatno diferenciraju
i pozicioniraju.
Realizacija projekta otklanja opasnost
od mogućeg stihijskog kreiranja
brenda, što može pričiniti veliku štetu
imidžu i poziciji Srbije u svetskoj javnosti.
Stoga je jako važno da se obezbede
svi uslovi za efikasnu implementaciju
projekta, a za početak da se kreira institucionalna
struktura u vidu Saveta za
promociju Srbije kao stručnog, apolitičnog
tela koje bi imalo isključivo savetodavnu
funkciju i Tima za implementaciju
kao stručno-operativnog tela sastavljenog
od predstavnika nadležnih državnih
organa.
Formiranje Saveta i imenovanje njegovih
članova od strane Vlade Republike
Srbije, a po ugledu na one države koje
su to izvele sa uspehom, doprinosi jačanju
kredibiliteta i apostrofiranju važnosti
jednog ovakvog projekta kako sa
stanovišta državnog aparata, privrede,
naučne i stručne, domaće i strane javnosti
i medija, tako i samih članova.
III Objašnjenje pojedinačnih
rešenja
Savet za promociju Srbije se obrazuje
kao povremeno savetodavno telo Vlade
Republike Srbije, sa ciljem formiranja
jake institucionalne strukture za izgradnju
i pozicioniranje nacionalnog
brenda Srbije, kao prvog koraka i neop-
hodnog preduslova uspešne implementacije
Projekta.
(tačka 1 Predloga odluke)
Uloga Saveta je da na strateškom nivou
usmerava realizaciju Projekta izgradnje
i pozicioniranja nacionalnog
brenda Srbije. Savet učestvuje u definisanju
strateških prioriteta, ciljeva i polja
istraživanja, akcionih planova i pojedinačnih
aktivnosti i utvrđuje okvire
za implementaciju strateških dokumenata.
Savet učestvuje iurealizaciji savetodavnih
aktivnosti ka Timu za implementaciju
u kreiranju i implementaciji
strateškog okvira, reviziji uspešnosti definisanog
strateškog okvira u toku implementacije
i redefinisanju postavljenih
ciljeva i aktivnosti.
(tačka 2 Predloga odluke)
Pri imenovanju članova Saveta ima se
u vidu višegodišnje iskustvo i stručnost
istaknutih eksperata za promociju iz privrede.
Savet može, po potrebi za pojedina
pitanja iz oblasti promocije Srbije,
obrazovati i stručne timove u koje bi bili
uključeni eksperti iz konkretne oblasti,
predstavnici državnih organa i drugi pojedinci
koji nisu članovi Saveta. Takođe,
Savet može predložiti da se za pojedine
aktivnosti angažuju PR i marketing agencije
kao i spoljni konsultanti.
(tačka 3 Predloga odluke)
Stručnu i administrativno-tehničku
podršku radu Saveta pruža Tim za implementaciju.
Tim za implementaciju obavlja
i poslove rukovođenja i koordinacije
aktivnosti vezanih za implementaciju stra
teškog okvira i priprema predloge akata
za usvajanje na Vladi, koja uređuju pojedine
oblasti promocije Srbije, na predlog
Saveta i/ili uz učešće nadležnih ministarstava.
Ministar trgovine i usluga
obrazuje Tim za implementaciju posebnim
rešenjem.
(tačka 4 Predloga odluke)
Dragi Žozefe,
Stvarno, što je mnogo, mnogo je. Gde naučiše da je BREND proizvod? Pa BRENDIRANJE SRBIJE? Već nas dosta brendiraše,
od Marksa do EU, naime – ŽIGOSAŠE. Mnogo vremena treba da prođe da se izjednačimo KOD POJEDINIH VRSTA PROIZ-
VODA sa brend – imidžom kao ENGLESKI ŠTOF...
Srpska nebriga, Lako ćemo, Da Milojci crkne krava, baš i ne bi bili pogodni za SRPSKI BREND. Šljivovicu drpiše Hrvati,
Mangulice više ne proizvodimo, pa ni ćurke za put oko sveta. Bacimo se na RAZVOJ MOGUĆIH KVALITETNIH PROIZVODA.
Telalimo prvo njih, marketing ostavimo za nauku, kako, kome, kada, ko, itd. prodati. Pa ćemo naći neke proizvođače koji bi bili
stvarno BREND sa svojim proizvodima. A mi prodajemo maglu, retrogradno, kao i onaj direktor ili šta li je, NIS-a sa redizajnom
znaka. Za mnogo para izbacili i inače već besmislenu žutu boju. Preuzeli NAP i škrabaju po „mojim” benzinskim stanicama NIS
– NIS – NIS. A pogledaj dobro šta uradi onaj doktor sa saradnicima, od već inače nesretnog i nespretnog zaštitnog znaka Metals
banke. Još je prvi autor, Poznovija, bio tvrdoglav i okrenuo konjanika (heraldički ulevo), što znači na NEPRIJATELJSKU
STRANU, a sad mu i prikačiše, u tobožnjem redizajnu (Oprosti im Gospode, ne znaju šta čine!) o DESNO RAME ogroman, veći
od pešačkog ŠTIT.
To nam je naša nacionalna BREND sramota – neznanje curi na sve strane.
Žao mi je što ne znam šta sve piše onaj drugi doktor u tolikim knjigama i o BRENDU za koji živi. Kako je rekao pesnik Silvije
Kranjčević, Pišu se knjige, ni gospe, ni djeve... A što se tiče knjiga koje su čitali, ne brini, NISU NIJEDNU!
Mirko von Palić BREND
NTV 9

Predstavljen projekat izgradnje
i pozicioniranja nacionalnog brenda Srbije
Na promociji knjige Volim brend, živim za brend autora
Dejana Šapića, pomoćnik ministra trgovine i usluga Mihailo
Vesović i njegov saradnik Strahinja Đuričanin predstavili su
projekat Izgradnja i pozicioniranje nacionalnog brenda Srbije.
Strahinja Đuričanin rekao je da je projekat kreiran sa ciljem
da se stvori jasan strateški okvir za predstavljanje Srbije,
čime će se doprineti većoj prepoznatljivosti proizvodnih
i uslužnih brendova, ekonomije uopšte, kulture, nauke,
sporta i drugih oblasti.
Cilj projekta je da izgradimo snažan i dobro pozicioniran
nacionalni brend Srbije kao dinamične, inovativne evropske
zemlje. Želimo da kreiramo nacionalni brend prema potrebama
modernog tržišta. Da bismo to ostvarili i osigurali da
nacionalni brend bude snažan i održiv, potrebno je da u procesu
kreiranja brenda ispunimo određene pretpostavke. U tom
smislu potrebno je uspostaviti jasnu institucionalnu infrastrukturu,
finansijski okvir za realizaciju ovog projekta,
uključiti sve zainteresovane strane, komunicirati suštinu nacionalnog
brenda, obezbediti saradnju u svim nivoima u smislu
da u projektu aktivno učestvuju, kako predstavnici Vlade,
tako i predstavnici ekonomskih subjekata, asocijacija i predstavnici
kulture, nauke, medija i sporta. Potrebno je kroz
kvantitativne i kvalitativne metode istraživanja utvrditi kakve
su percepcije domaće i strane javnosti o Srbiji i na osnovu
tih istraživanja definisati strategiju za nacionalni brend.
Projektom je predviđeno da nacionalni brend kao kišobran
obuhvati širok spektar delatnosti i oblasti, kao i sve elemente
koji pozitivno diferenciraju Srbiju. Nacionalni brend, u tom
smislu, treba da obuhvata pojedinačne proizvodne i uslužne
brendove, institucije društva, države, kulture, sporta, umetnosti,
prirodne lepote, manifestacije, festivale, događaje, ljude,
običaje i mnogo toga drugog što čini jednu zemlju jedinstvenom.
Nacionalni brend takođe je višedimenzionalan i obuhvata
određene vrednosne kategorije. To može biti visok kvalitet
proizvoda i usluga, poslovna dinamika jedne zemlje, kreativnost
i inovativnost. Suština je,ustvari, u efektima komuniciranja
ovih elemenata.
Pri izradi projekta rukovodili smo se konceptom nacionalnog
brenda koji sadrži osam osnovnih elemenata, a to su:
spoljna i domaća politika, proizvodni i uslužni brendovi,
proizvodni potencijali, turizam i običaji, prirodne vrednosti,
kultura i nasleđe, ljudski resursi i tradicija, investicije i imigracija.
Da bismo postigli prepoznatljivost brenda Srbije, u projektu
smo definisali neke osnovne grupe aktivnosti kao što su
postavljanje efikasnog i održivog institucionalnog okvira za
realizaciju projekta, sprovođenje različitih i sveobuhvatnih
istraživanja, izrada potrebnih dokumenata, kreiranje odgovarajućeg
vizuelnog i vrednosnog identiteta nacionalnog
brenda, pozicioniranje u svetu i u domaćoj javnosti kroz različite
kampanje i akcije, kao sponzorstvo i pokroviteljstvo različitih
događaja pod logom nacionalnog brenda. Predvideli
smo i pružanje stručne i finansijske podrške izgradnji pojedinačnih
brendova u Srbiji.
Naš projekat biće realizovan u sledećem institucionalnom
okviru. Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo trgovine
i usluga koje je nadležno za realizaciju projekta, formiralo
je Savet za promociju Srbije, sastavljen od eksperata koji
će svojim savetima na strateškom nivou usmeravati realizaciju
projekta. Zatim i tim za implementaciju kao operativno
telo koje je sastavljeno od dve grupe. Prvu grupu čine
predstavnici svih ministarstava Vlade Srbije, a drugu, predstavnici
Ministarstva trgovine
NTV 10
Ne postoje pouzdani podaci da li je promocija projekta
„Izgradnja i pozicioniranje nacionalnog brenda Srbije”
bila javno prezentovana, ali jeste to učinjeno prilikom promocije
knjige „Volim brend, živim za brend” autora Dejana
Šapića.
Sada je već izvesnije šta Ministarstvo trgovine i usluga
želi.
Dovoljno da se bolje razumeju njihove namere i da se
započne rezgovor.
Može i pisano, na stranama Nedeljnih Taboo vesti, časopisa
Taboo i na druge načine

NTV 11

NTV 12
Reagovanja
Sad je trend biti brend
Nastupila je invazija reči koje ne razumemo ili savršeno nespretno
upotrebljavamo. Reče pre neki dan gospodin Velja u
Skupštini: Crvena Zvezda, srpski brend. Šta da rade neškolovani,
kada ljudi sa titulama mr, fr, pr, dr ne znaju šta je šta. Veliki
direktori markEtinga (ono nesretno E je redovno naglašeno)
brendiraju Srbiju, pričaju o brendovima Soko Štarka i sve tako.
A brend upotrebiše kauboji da označe stoku koja pripada određenom
vlasniku. To je njegov brend, kao što Hush Puppies cipele
predstavljaju brand name sa desetinama vrsti i tipova cipela. Ili
Audi, Volvo, Bentley sve brendovi, odnosno proizvođači raznih
tipova i kategorija automobila. samo, branding (brendiranje)
znači i žigosanje! Setimo se Tri musketara, Atosove žene, Mylady,
koja je na ramenu imala brend ljiljana – bila je žigosana...
Tako je Štark brend za razne vrste slatkiša kao Milka, Bambi,
itd. Budimo već jednom pametni, a ne majmuni koji imitiraju jedan
drugog. A nije nam samo tu slaba tačka. Postoji recimo kod
Hemofarma neka pomada, krema sa nazivom Missing. To im, sigurno,
liči na Miss (gospođica), a znači promašivati (u kontinuumu)
ili nestali, može i da nedostaje kao karika u lancu između
majmuna i čoveka. Što reko naučnik Dubos o čovečanstvu:
Pa, možda smo upravo mi taj missing link. Možda. A možda i
nestali (missing person)...
A kad je o slatkišima reč, Pionir Subotica ima neku Chocolate
– bar Kidy (mislili su na dete, ali je to Kiddy). Ovako se čita
Kajdi. Već decenijama! Subotica ima i Si&Si, koji bi da se čita
vukovski, onako kako piše. E, gospodine Đorđeviću, da bi se u
engleskom tako čitalo, mora biti C&C . Ovako je Saj&Saj, Uzdah
i uzdah, po značenju...
A na TV spotovima koje čovek ne može da prati jer ih stalno
prekidaju nekim serijama ili filmovima, javlja se francuski proizvođač
kozmetičkih preparata, čuveni Garnier. Kako Hrvati izgovaraju
GarnieR, sasvim netačno, jer se R u francuskom na kraju
reči ne čita – poučeni pametnijima, i mi tako govorimo GarnieR.
Pa nek saznaju Francuzi ko je Vuk!
Tako se zarazismo od pametnijih i kod reči Pattern sa desetinama
značenja, od tekstila, krojenja, slikanja do bombardovanja,
i mi i oni kažemo uzorak...
Na opštu nesreću, nismo jedini!
Pariz je godinama bio preplavljen velikim bilbordima (lepo,
govori srpski da te celi svet razume), koji su oglašavali finu, punjenu
keks – čokoladu Crock moi! (Gricni me!). Ali, kako ima
mnogo Amerikanaca i Engleza u Parizu, turista, stanovnika, kako
ko, da se oni ne uvrede, Francuzi im prirediše bilbord na engleskom
i, pošto se izgovara reč me, što znači ja, mene, mi, to Francuzi
prirediše ovako (I se piše ipsilon, u francuskom igrek) i
napisaše krupno: Crock my, što, na nesreću, na anglosaksonskom
znači Gricni moj. Baš lepo! Samo, ne daj Bože da se i kod nas tako
nešto desi!
Mirko J. Stojnić, Palić
Komentar
Zaštita od bezimenih spekulanata
Časopis Biznis i finansije, broj 33/34, objavio je tekst pod
nazivom Strah iz potrošačkog stomaka, autora Nikole Svitlice,
u kome je izneto više informacija koje otvaraju diskusiju
o tome koliko su potrošači u Srbiji ugroženi od strane
proizvođača prehrambenih proizvoda, i ko ili šta ih može odbraniti
od najezde nekvalitetnih proizvoda.
U razgovoru sa novinarom Biznisa i finansija, Petar Bogosavljević,
predsednik Pokreta za zaštitu potrošača – Beograd,
izjavio je, na osnovu dugogodišnjeg iskustva ove organizacije,
da u Srbiji postoje tri vrste proizvođača.
U prvoj su oni koji svoju strategiju striktno i bez kompromisa
baziraju na kvalitetu proizvoda, drugu čine proizvođači
koji priznanjima za visok kvalitet nekolicine proizvoda pokušavaju
da „pokriju” i ostatak asortimana, dok treća grupa špekuliše
kvalitetom onako kako im se čini najprihvatljivije i
najisplativije u datom trenutku. Najčešće se nakon dobijenog
priznanja za kvalitet na tržištu, vremenom odstupa od njega
ili se povećanje cene obrazlaže povećanjem kvaliteta, iako potonje
nije realizovano.
Teza je ispravna. Prva grupa je jasno definisana i predstavlja
malo, odabrano društvo, elitu među proizvođačima koju
treba promovisati i hvaliti. Zašto njihovih naziva nema u
ovom tekstu?
Domaći proizvođači često spekulišu kvalitetom
proizvoda, odnosno postoje razlike u kvalitetu
prilikom njihove prezentacije na sajamskim
manifestacijama i, kasnije na tržištu.
Sa druge strane, nema onoga ko se nije „opekao” na „kvalitet”
nekog proizvoda koji se hvalio sajamskim priznanjima,
bilo svetskim ili domaćim. Zašto ne upozoriti potrošača na
tog i takvog proizvođača u Srbiji, kada se do podataka došlo
korišćenjem pouzdanih metodoloških postupaka i u saradnji
sa renomiranim institucijama.
Brojke, paušalne ocene i statistika koja je sama sebi svrha
ne doprinose razvijanju odgovornosti proizvođača, niti jačanju
svesti ovdašnjih ljudi da proizvođači ne mogu da opstanu
na tržištu ukoliko im potrošači okrenu leđa.
Od 40 uzoraka pasterizovanog, sterilizovanog i
čokoladnog mleka, tri uzorka su eliminisana iz
ocene kvaliteta. U jednom uzorku je nađena i
potvrđena Echerichia coli...
(Izvor: Pokret za zaštitu potrošača – Beograd,
Analiza mlečnih proizvoda, decembar 2006. godine)
Činjenica je da još uvek nismo stigli do faze u razvoju tržišta
u kojoj je potrošač svetinja. Ipak, pravo pitanje bi u našem
slučaju glasilo, da li ćemo se i kada otarasiti životne filozofije
da Ono što ne znaš, ne može da ti naškodi. Jer i te kako može

Drugi o nama
Miša Lukić na stranicama
„E magazina”
Miša Lukić, lav u horoskopu, lav u srcu.
Dominantan osnivač i direktor agencije
Leo Burnett grabi napred i ističe:
Imamo velike ambicije koje trenutno
nisu vezane za Srbiju. San nam je da
Leo Burnett u Beogradu bude najjača
agencija za komunikacije u centralnoj i
istočnoj Evropi. Srbiju smo odsanjali,
sada sledi svet.
Intervju je verovatno nastao po proglašenju
Synergy Leo Burnett kao najuspešnije
marketinške i oglasne agencije
u organizaciji časopisa Taboo jer su nagrade
bez oznake ko ih je dodelio. Nema
ni legende ispod fotografije gde, zajedno
sa svojom suprugom, drži priznanje
Taboo-a „Samo napred!”
Spisak klijenata koji sledi marketinšku
filozofiju Synergy Leo Burnett-a je
impresivan. I po broju i po imenima.
I ne samo zbog toga – a to je, ipak, najznačajnija
referenca agencije koja drži
do sebe – preporučljivo je pročitati prilog
o Miši Lukiću u mesečniku E magazin.
Jovo, ponovo!
Tako bi krasila poruka Dragana Sakana
data nedeljniku Ekonomist magazin
od 3. decembra.
Sedamnaest pičeva – sedamnaest poraza!
Zaključak koji se nudi: neobjavljeni
bojkot oficijelnih partija na vlasti,
odnosno uticaj pojedinih agencija povezanih
sa novim centrima moći.
Sakan se ne predaje. Odgovor je u formiranju
jedinstvenog lanca agencija
(čak deset, smeštenih u metropolama iz
okruženja), pod zajedničkim imenom New
Moment – New Ideas Company, sve u većinskom
vlasništvu kompanije New Dragan
Sakan Ideas Holding Company.
Jasno, i u snaženju samog beogradskog
ofisa, ubeđen u kreativnu snagu pristižuće
mlade inteligencije, željne rada i
uspeha.
Poslednji uspesi u Portorožu i Valensiji
ulivaju mu snagu da u 56. godini započne
novi životno-poslovni ciklus iz
kojeg želi da izađe kao pobednik. Svakako
treba pročitati intervju kojeg je uspešno
vodio dobar poznavalac sveta marketinga,
novinar Predrag Ursić.
Važne su ideja
i posvećenost
Novembarski broj Biznis magazina
objavio je intervju sa Snežanom Simin,
osnivačem i direktorom PRofession Group-a,
preduzeća za menadžment i konsalting
koje je tih dana proslavilo petogodišnjicu
postojanja.
Snežana Simin je govorila o motivima
za osnivanje preduzeća, o njegovoj
afirmaciji i perspektivama profesije koja
dobija sve veći značaj u poslovnom
svetu. Vredan pažnje je citat smešten u
delu pod imenom Iz ženskog ugla u kojem
direktorka PRofession Group-a kaže:
Ne mislim da je nemoguće da žene uspeju
u muškom svetu, niti mislim da ih
muškarci u tome nešto specijalno ometaju.
Važne su ideja i posvećenost.
O jakoj konkurenciji na tržištu marketinških
usluga ona kaže:
Analiza poslovanja učesnika na tržištu
marketinških usluga u Srbiji, koju
je realizovao Mark – Planetak na osnovu
završnih računa za 2005. i 2006. godinu
i čiji su rezultati objavljeni u aktuelnom,
31. broju časopisa Taboo, pokazuje da je
PRofession Group relevantan učesnik na
ovom tržištu. Podaci govore da je na našem
tržištu konkurencija oštra, ali i da
je naša politika konkurentna.
Budućnost tržišta PR usluga u Srbiji
direktorka PRofession Group-a vidi kao
mogućnost za sve one koji su sposobni
da dobro rade.
Tražnja je glavni kriterijum i budućnost
će pokazati da su kompetentnost,
visoki profesionalni standardi i efikasnost
ključni parametri.
Stanković i Žanetić
u „Bazaru”
BAZAR u broju od 30. novembra posvećuje
dva članka tome gde su ugledni
marketinški poslenici.
Prvi je članak Reklama je ženskog roda,
gde predsednik oglasne agencije CO-
MMUNIS Ivan Stanković obrazlaže svoje
viđenje o ulozi žene u kupovini bilo
čega (a lista je sve šira, do automobila i
igara na berzi), te nastalu reakciju da je
sve veći broj oglasnih poruka usmeren
na žene, a žene ženama najviše veruju
pa je logično i da su one glavni akteri u
oglasnim porukama, naročito u TV komercijalnim
spotovima.
U nastavku članka mnoge glumice
pojašnjavaju svoj stav prema TV spotovima,
jasno, sa pozitivnom konotacijom
o spotovima u kojima su glumile (učestvovale).
Svoja mišljenja iznele su Ljiljana Lašić,
Radmila Živković, Katarina Radivojević,
Nada Macanković, Dubravka Kovjanić,
Monika Polić i Katarina Rebrača,
kao i Aleksandra Jeftanović, voditeljica
na TV Pinku.
NTV 13

Drugi je posvećen Vojislavu Žanetiću,
kreativnom direktoru Oglasne agencije
MOSAIC. U životopisu koji to nije, na
lak način novinarka Radmila Stanković
više sluša nego što pita. Voja govori o
svom odnosu prema životu, ali i viđenju
sveta u koji je uplivao i u kojem „pliva”.
Vredan pažnje je citat dat u sklopu
uloge člana Saveta za promociju Srbije:
Ne bih svetu nudio Srbiju koja je liberalna
po svaku cenu, ni konzervativna
po svaku cenu, ni inadžijska po svaku
cenu, već bih ponudio lice četvrte Srbije
– ono je za mene primarno, jedino i lepo.
Ponudio bih zemlju koja je u stanju
svašta da proizvede uz pomoć ljudi koji
znaju, umeju i hoće da rade. Jer, i Srbi
i svi oni koji sa njima u Srbiji žive, nisu
lenji ljudi, oni samo nisu zaposleni. To
nije isto
NTV 14
Novi medij Najava događaja
Časopis „Moja posla”
Domaća medijska scena bogatija je od
30. novembra za još jedan časopis. Reč
je o časopisu Moja posla u izdanju Ekonomist
Media Group-e.
Na pedeset strana prvog broja ovog
izdanja, u okviru različitih rubrika kao
što su Finansije, Domaćinstvo, Nekretnine,
Putovanja, Karijera i Vesti, našlo
se mnogo tema poput Saveta Narodne
banke Srbije koji se tiču cene održavanja
tekućih računa i saveta KBC brokera o
tome gde je najpametnije ulagati novac.
Tekst pod naslovom Konkurencija
obara cene bavi se posledicama pojave
trećeg mobilnog operatera, VIP mreže
na srpskom tržištu. Čitaoci mogu još da
se informišu o poslovanju banaka u Srbiji,
kao i o primedbama na njihov rad,
koje dolaze od strane građana.
Prvi intervju za novi časopis urađen
je sa Milićem Markovićem, predsednikom
Upravnog odbora Nacionalne organizacije
potrošača Srbije, koji najavljuje
jačanje uticaja potrošača nakon usvajanja
novog zakona o zaštiti potrošača.
Glavni i odgovorni urednik časopisa
Moja posla je Milan Obradović, direktor
je Biljana Stepanović, a novinari su:
Olivera Bojić, Aleksandar Galović, Ana
Krajnc, Snežana Krivokapić, Darinka
Mičić, Alisa Mušić, Ivana Radmilac-
Đurđić, Vojislav Stevanović, Maja Stojanović,
Jelena Tomić, Bojana Tošić i
Miodrag Vasović.
Autori dizajna su Branislav Ninković
i Dejan Cvetković.
Prema rečima izdavača,Ekonomist
Meda Group-a, tiraž časopisa Moja posla
je 30.000 primeraka
Jadranski sajam
poslovna kapija Crne Gore
Na 65. marketinškoj tribini Dragana
Kosanovića koja nosi naziv Budite naši
gosti, 11. decembra, u 12.12 sati, u Kongresnom
centru na Novosadskom sajmu,
u organizaciji Publicite SDM agencije
za marketing, Rajko Bujković, izvršni
direktor Jadranskog sajma i predsedavajući
Asocijacije sajmova jugoistočne
Evrope (EASE), govoriće na temu Jadranski
sajam – poslovna kapija Crne
Gore.
Na tribini će biti reči o mogućnostima
saradnje i uslovima koje Jadranski sajam
pruža privredi šireg regiona za promotivni
nastup na tržištu, posebno u
2008. godini kada se obeležava 40-godišnjica
postojanja ove značajne institucije.
Goste tribine pozdraviće Anka Vojvodić,
izvanredni i opunomoćeni ambasador
Republike Crne Gore u Republici
Srbiji.
Takođe, na tribini će biti promovisan
časopis za turizam Montenegro Explorer
i biće priređena izložba fotografija Dragana
Kurucića, poznatog novosadskog
foto-dizajnera sa motivima Crne Gore i
Vojvodine.
Po završetku tribine biće upriličen
koktel
Konkurs
Konkurs za znak
zaštitnika građana
Predstavnici Misije Organizacije za
evropsku bezbednost i saradnju u Beogradu
i Zaštitnik građana Srbije otvorili
su prošle nedelje konkurs za znak Zaštitnika
građana.
Misija OEBS-a nedavno je potpisala
ugovor o saradnji sa novoustanovljenom
institucijom Zaštitnika građana, radi
promocije i poboljšanja kapaciteta njegove
kancelarije.
Zaštitnik građana je nezavisni državni
organ koji mora da štiti prava građana
i kontroliše rad državnih organa i
drugih organizacija kojima su poverena
javna ovlašćenja.
Konkurs će trajati do 23. decembra, a
žiri sastavljen od predstavnika OEBS-a
u Srbiji i dizajnera izabraće najbolji zaštitni
znak koji će ubuduće koristiti
Zaštitnik građana.
Pobednik konkursa dobiće nagradu
od 80.000 dinara, a pokrovitelj konkursa
je Misija OEBS-a u Srbiji

Agencijske žurke
Communis Party
U sali kluba Music u Beogradu, agencije
Communis i Yellow Standards
priredile su u sredu 5. decembra zabavu,
drugarsko veče, kako su je oni nazvali,
kojoj je prisustvovao veliki broj zvanica,
poslovnih partnera, saradnika i
prijatelja ovih agencija.
Slogan Naš posao zahteva - kad se gine
da se peva, narandžaste marame nalik
pionirskim, bedževi, manifest koje
su gosti dobijali na ulazu u klub, muzika
osamdesetih i revolucionarne parole
koje su se mogli čuti sa razglasa, učinili
su da zabava podseti na neka prošla
vremena.
Ivan Stanković, predsednik agencije
Communis povod za okupljanje i ikonografiju
zabave opisuje na sledeći način:
Ova žurka, inače proslava petogodišnjice
našeg samostalnog delovanja na tržištu, namenjena je zaposlenima i
klijentima agencije Communis. Kao i uvek, glavni cilj bio je dobar provod za ljude
koji razmišljaju slično kao mi. Iskoristili smo priliku da se poigramo i našalimo i
na svoj račun koristeći višeznačne poruke kao što su Communist Party, Preživele
ideje i slično. Zadovoljan sam činjenicom da je došlo mnogo ljudi, mada je meni
najbitnije da su se oni koji su došli dobro proveli.
Na naše pitanje kako ocenjuje časopis Taboo i Nedeljne Taboo vesti, gospodin
Ivan Stanković je izjavio: Čitam oba izdanja. Koncepcijski, tako nešto definitivno
treba da postoji. Moja jedina primedba se odnosi na format elektronskog izdanja
NTV – a, jer njegovo “otvaranje” zahteva mnogo vremena.
New Moment - Golden party
U klubu Music, 30. novembra agencija New Moment proslavila je petogodišnjicu
uspešnog poslovanja. U svečarskoj atmosferi dodeljena su priznanja najboljim
ofisima ove agencije. Nagrađeni su ofisi u Beogradu, Sofiji i Banja Luci. Tom prilikom
uručena su im priznanja Zlatni češalj. Ostale nagrade pripale su domaćim
i inostranima saradnicima i menadžerima New Moment-a.
Marija Šerifović, pobednica Pesme Evrovizije, dobila je Specijalni zlatni češalj
zato što je “dobro pročešljala Evropu”. Inače Agencija New Moment, na čijem čelu
je Dragan Sakan, osmislila je propagandnu kampanju ovoj pevačici za nastup u
Helsinkiju.
Proslavi su prisustvovale brojne javne ličnosti iz šou biznisa i kulturnog života,
a specijalni gost bio je Vlada Divljan, nekada pevač popularne grupe Idoli.
Strawberry -
Local goes global party
Lisa Kettman-Kervinen, direktor WPI-a za
regione Evrope, Afrike i Bliskog Istoka
U sredu, 5. decembra agencija Strawberry
Ideas & Solutions zvanično je predstavila
članstvo u najvećoj svetskoj mreži
nezavisnih agencija Worldwide Partners
Inc (WPI). U prijatnoj atmosferi
kluba Bitef Art Cafe, uz šampanjac i jagode,
gosti su se upoznali sa dosadašnjim
uspesima Agencije Strawberry
kao i planovima za budućnost. Gošća
agencije Strawberry, Lisa Kettman-
Kervinen inače direktor WPI-a za regione
Evrope, Afrike i Bliskog Istoka kratkom
prezentacijom predstavila je mrežu
i njene mogućnosti. Prikazane su i najuspešnije
priče servisiranja klijenata na
globalnom nivou kao i pogled na budućnost
i nove trendove u marketinškoj
struci. Pristune je putem poruke pozdravio
i Al Moffat, CEO Worldwide Partners
Inc u kojoj je naglasio važnost pristupanja
same agencije Strawberry, ali
i Srbije i regiona Adriatike u mrežu.
Dejan Miletić, kreativni direktor agencije
Strawberry, najavio je lansiranje
Strawberry:Interactive-a, nove agencije
koja će biti jedna od prvih “full service”
Internet i new media agencija na ovim
prostorima. Fomirana je sa ciljem da klijentima
obezbedi sve što im je potrebno
za uspešno poslovanje u svetu digitalnih
medija. Koristeći spoj najsavremenijih
tehnologija sa jedne strane i dugogodišnje
iskustvo i kreativnost tima sa
druge, klijentima će biti ponuđeno servisiranje
svih potreba na jednom mestu:
od korporativnih web portala, promotivnih
microsite-ova, online promocija i zakupa
medija, optimizaciju za potrebe
pretraživača, dovođenje posetilaca, osmišljavanje
i realizaciju integrisanih internet
kampanja do izrade naprednih multimedijalnih
CD-DVD prezentacija, izrade
sadržaja za mobilne telefone, kao i
oglašavanje putem mobilnih telefona
NTV 15

Piše: Žozef-Ivan Lončar
Dnevna poslovna novina Biznis u svom izdanju od 26.
novembra objavila je neuobičajeno dobar analitički članak
pod nazivom Umesto MB pivare točiće biodizel.
Prava je šteta da grafikon o udelu proizvođača piva na
tržištu Srbije u prvih devet meseci ove godine nema oznaku
izvora podataka jer MB pivara nikada nije bila članica
Poslovnog udruženja pivara Srbije, tako da se ne može sa
sigurnošću prihvatiti podatak o proizvodnji i prodaji piva
MB pivare.
Nije u ovome problem, niti je to razlog pisanja.
Nije ni upravo objavljena vest da je potpisan ugovor o kupoprodaji
MB pivare sa svetskim proizvođačem Heinekenom.
Ovo je pokušaj glasnog razmišljanja o mogućoj (ne)odgovornosti
agencija koje su bile angažovane na uvođenju
MB piva. Ništa manje, ni tzv. PR agencija koje su, dosta žestoko,
pratile lansiranje i uvođenje novog proizvođača na
tržištu piva, ne libeći se da lansiranju hiperbole, neproverene
vesti do laži.
Ovde se, vrlo verovatno, ne može iskoristiti sjajan zaključak
zagrebačkog profesora, prihvaćen u profesionalnim
krugovima širom sveta - marketinškog poslenika,
pokojnog dr Čedomila Dintera da „dobra propagandna
kampanja uništava loš proizvod“, jer je proizvod bio pristojnog
kvaliteta, što su potvrdili i mnogobrojni žiriji raznih
organizatora (ako su časno radili svoj posao).
Poslovni slučaj MB pivare je školski marketinški primer
nedostatka autoriteta angažovanih agencija (a bilo ih je
podosta!) u neuspešnom nametanju određenih zakonitosti
koje postoje, naročito u početnim fazama: lansiranja i ekspanzije
novog proizvoda na tržište.
Na našem tržištu marketinških usluga kod Agencije za
privredne registre pojavljuju se sledeći opisi: Reklamna
agencija; Advertising Agency (na „čistom“ srpskom jeziku);
Agencija za tržišne komunikacije; Agencije za marketing.
Ovo su tipični slučajevi. Ima ih još.
MB pivara je jedan od tipičnih slučaja investicionog
ponašanja investitora sa našeg podneblja koji su, relativno
lako, došli do para pa odlučiše i da ih lako i potroše.
Hoću reći da, igrom slučaja, poznajem braću Rodić, da
znam nastanak ideje o izgradnji prve faze pivare, potom i
druge.
Hoću reći da sam, više nego uveren, da su se tih priča naslušali
i predstavnici drugih agencija, pogotovu onih koje
su, potom, angažovane.
One su bile svesne (ili su trebalo da budu svesne!) da za
potrebe nove pivare nisu rađena prethodna marketinška
istraživanja (čak ni u najosnovnijem vidu). Samim tim da
O s v r t
Tragom novinske vesti
Oglasna (Advertising?) ili marketinška agencija
U elektronskoj formi emituje se petkom u 15.15 sati, a štampano se distribuira ponedeljkom glavni
i odgovorni urednik: Žozef-Ivan Lončar urednik: Dušan Šunjka grafički dizajn: Đorđo Ivanišević i Marija
Komanov novinari: Jelena Ivanović, Petar Stakić i Predrag Trutin osnivač i izdavač: MARK-PLANETAK
d.o.o. časopis je upisan u Registar sredstava javnog informisanja u Pokrajinskom sekretarijatu za informisanje
Izvršnog veća AP Vojvodine, pod rednim brojem 1, 27. marta 2002. godine, ISSN 1451-2068 Taboo
je i glasilo Grupacije marketinških agencija (GMA) Privredne komore Srbije a:Stevana Šupljikca broj 71,
26000 Pančevo0 t/f:013/300-093,300-094 e:nedeljnik@taboomagazine.org w:taboomagazine.org0
štampa: Jovšić Printing Centar, Beograd
NTV 16
je i svaki projektni zadatak za oglašavanje (ako ih je,
uopšte, i bilo), pisan ili izgovaran (ovo drugo je izvesnije)
napamet, bez ijednog čvrstog uporišta.
Agencije, koje su prihvatile da sarađuju sa vlasnicima
MB pivare, automatski su prihvatale i odgovornost za uspeh,
pogotovu za neuspeh.
U ovom slučaju one ne bi trebalo da imaju pravo da se
„vade“ izjavama tako su oni (gazde) tražili, mi smo nudili
jedno, oni su to menjali a mi (zbog velikih para) prihvatali!“
Terminološki, reklamna agencija (a rekao sam već da i
nadalje postoje tako registrovane agencije bez obzira na
oficijelno tumačenje pojma reklama) bi, možda, jedina
smela da kaže: mi smo svoj (komunikacioni) zadatak, manje-više,
profesionalno i korektno odradili.
Ostale, apsolutno ne! One bi trebalo da umeju da rešavaju
tržišni problem klijenta.
Ponovo citiram Boba Garfilda sa predavanja Deset božijih
zapovesti u oglašavanju, koje je održao na ovogodišnjem
Festivalu oglasne industrije Bugarske: Gospodo,
vi niste umetnici. Vas angažuju poslovni ljudi da biste
razrešili njihove poslovne (tržišne) probleme!
Kvalitet i osobine odredio je neko drugi.
Asortiman proizvodnje, takođe.
Industrijski dizajn, takođe.
Grafički dizajn, pogotovu.
Kanale distribucije, ne zna se ko. (Zapravo, zna se, i angažovane
agencije su se sa tim pomirile „gazde su odlučile
da će se pivo prodavati u vlastitoj prodajnoj mreži“.)
Promotivne aktivnosti, ne zna se ko. (Zapravo, i ovde se
zna – gazde su sve znale, pogotovu supruge!)
Prodajnu politiku, strategiju i taktiku njene realizacije,
ne zna se ko. Zapravo, zna se i to je najtužniji deo.
Znači, angažovane agencije su sve to znale. I nešto više!
Mogu li angažovane agencije da kažu mi nismo odgovorne,
mi smo naš posao odradile?
Da su uradile, sudbina MB pivare bila bi dijametralno
suprotna od postojeće.
Samo novac, novac, novac… ne može biti opravdanje za
preuzeti posao koji se ne zna!
A ako se ima neophodno profesionalno znanje za rad na
marketinškim poslovima, onda bi PROFESIONALNA
ETIKA trebalo da bude presudna. Trebalo bi da je jača od
bilo koje količine novca.
Gospodi, angažovanoj na poslovnom slučaju MB
PIVARE: pali ste i na (ne)znanju i na etici. Na ovom drugom,
pogotovu!
Taboo & Grafika Jovšić