srpski pcelar inter - Beekeeping Dragoslav

SRPSKI P^ELAR 2
"SRPSKI P^ELAR" ~asopis za p~elarsku nauku i praksu
IZDAVA^:
DRU[TVO P^ELARA "DUBO6ICA" Leskovac
S. Zlatanovi} 35
16000 Leskovac
GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK:
Dragoslav Ili} [e{
REDAKCIJA:
prof. dr Kostadin Tri~kovi}
mr Neboj{a Arsi}
dr vet. med. Mihajlo Ili}
dipl. ing. polj. Zoran Stamenkovi}
dipl. ing. polj. Nenad Stefanovi}
dipl. ing. polj. Dejan Pe{i}
ecc. Ljubi{a Mladenovi}
LEKTOR: Zlatko Nikoli}
^LAN DRU[TVA P^ELARA "DUBO^ICA" SE POSTAJE
UPLATOM ^LANARINE NA RA^UN
160-103153-47
2004 2005 2006 2007 2008
REDOSLED BOJA ZA OBELE@AVANJE MATICA
AUTOR FOTOGRAFIJE NA NASLOVNOJ STRANI: Oliver Stefanovi}
Fotografije: Panorama Ta{majdana i prof. Jovana @ivanovi}a
preuzete iz ~asopisa "P~elar"

3 SRPSKI P^ELAR
TA[MAJDAN UMIRE
APIMONDIJA AUSTRALIJA 2007
SADR@AJ
POVE]ANJE OD 100 NA 1000 KO[NICA ZA TRI MESECA
TEHNOLOGIJA PASKALA KO^END@IEVA
NUTRITIVNA VREDNOST I FIZIOLO[KI ZNAÈAJ MEDA KAO FAKTORI NJEGOVE POTRO[NJE
O MEDU
KAKO POVE]ATI PRIHODE OD P^ELARSTVA - PROPOLIS
LEKOVI UZROK BOLESTI PÈELA I LJUDI
SADA[NJE STANJE I PRAKSA
PRIMENJENE APITEHNIÈKE MERE U FORMIRANJU
ODGAJIVAÈKIH I OPLODNIH DRU[TAVA
KAKO NAPRAVITI TOP
@ALOSNA VRBA
PO[TOVANE KOLEGINICE I KOLEGE PÈELARI,
KAKO FORMIRATI PÈELINJAK
ÈASOPIS “PÈELAR” POZIVA NA FA[IZAM
ISTINITE PRIÈE
SLATKA SPRAVA
4
6
11
15
18
21
26
27
32
36
41
43
44
45
47
48
50

TA[MAJDAN UMIRE
Panorama Ta{majdanske izlo`be-gde su kupci?
SRPSKI P^ELAR 4
Iako su od 4. do 7. oktobra stvarali gužvu u delu za med.
2007. godine bili sunèani jesenji
Pèelarima u Srbiji je teško
dani na Tašmajdanu 2007 je bilo da proizvedu med, a još teže
jako sumorno. Žagor ljudi je prodati ga. Tašmajdanska
nadjaèavalo grakanje gavranova
sa Tašmajdanskog drveæa, a
smrknuta lica izlagaèa meda su
govorila kako ide prodaja. Utisak
je donekle popravljen u subotu 6.
oktobra kada su pristigle eks-
kurzije pèelara iz unutašnjosti koji
su kupovali potrebnu opremu i
manifestacija je prilika za to. Zato
pèelari iz svih krajeva Srbije su
napunili svoje automobile, kombi
vozila i kamione teglama meda,
prevalili nekoliko stotina kilo-
metara, napravili silne putne
troškove i stigli u Beograd u nadi
da æe napuniti džepove parama i
vratiti se sa praznim vozilima.

5 SRPSKI P^ELAR
Meðutim èekalo ih je iznena- SPOS organizovao manifestaciju
ðenje, kupaca meda nije bilo i uzeo pare srpsko pèelarstvo bi
nigde na vidiku, èak ih je bilo imalo mnogo veæu korist, jer su ta
manje od broja pasa u parku. sredstva mogla da se usmere na
Mnogi izlagaèi meda su ove razvoj pèelarstva u Srbiji.
godine napravili gubitke i sigurno Oèigledno je da su ovde stavljeni
sledeæe godine neæe ponovo lièni interesi iznad interesa preko
doæi. 10.000 pèelara i 50.000 èlanova
Postoji važeæa odluka skup- njihovih porodica, kao i iznad
štine SPOS-a da savez bude interesa države Srbije.
organizhator državne pèelarske Tašmajdan u republièkoj
manifestacije u Tašmajdanskom organizaciji je bio pojam
parku. Izvršni odbor SPOS-a je pèelarskih manifestacija na
bio obavezan da realizuje ovu Balkanu, danas je to samo
odluku. Do toga nije došlo i na taj lokalna pijaca meda. Nadzorni
naèin je SPOS u zadnje dve odbor SPOS-a je protiv onih koji
godine ošteæen izmeðu 2 i 3 su doveli do toga morao da
miliona dinara. Odgovorno lice je pokrene postupak predviðen
predsednik izvršnog odbora statusom SPOS-a. S obzirom da
Stojanoviæ Živoslav iz Subotice, to nije uèinjeno oèigledno je da je
koji je ujedno i predsednik SPOS- nadzorni odbor u službi vladajua.
æeg klana. Ako se ima u vidu
Ovako nešto se ne dešava èinjenica da je Stojanoviæ
sluèajno. Za to mora da postoji Živoslav uradio plan rada
veliki razlog. S obzirom da nadzornom odboru za 2007.
Beogradska udruženja kojima je godinu što je suprotno statutu
prepuštena organizacija Tašmaj- SPOS-a, oèigledno je da je naddana,
imaju 7 delegata, u zorni odbor u službi Stojanoviæ
skupštini SPOS-a, nameæe se Živoslava i da štiti njegov
pitanje da li se na ovaj naèin nestatutarni rad.
plaæaju glasovi sa izborne Beogradska udruženja imaju
skupštine 2006. godine i kupuju pravo da organizuju svoje
glasovi za predstojeæe izbore opštinske izložbe, ali državnu
2008. godine. izložbu može da organizuje samo
Izbor za kraljicu meda u državna organizacija kao što je
organizaciji SPOS-a na Tašmaj- „Savez pèelarskih organizacija
danu je samo zavaravanje
èlanstva. Da je taj izbor prepušten
Srbije“.
Beogradskim udruženjima, a
I.D.

SRPSKI P^ELAR 6
APIMONDIJA AUSTRALIJA 2007
Ceremonija otvaranja
Dragoslav Ili} [e{
Centar svetskog p~elarstva od Melburn. Cena povratne karte je
9. do 14. septembra 2007. godine 1300 evra.
bio je Melburn, grad u dalekoj Australija je par~e zemlje koje
Australiji, gde se odr`ala 40. je Bog, stvaraju}i svet, bacio u
Apimondija, internacionalni vodu. To par~e zemlje je najve}e
p~elarski kongres. Da bismo ostrvo na svetu, ima tri miliona
prisustvovali ovom p~elarskom kvadratnih kilometara i po veli~ini
spektaklu, morali smo da pribli`no je Evropi. Australija ima
pre|emo u jednom pravcu oko 20 oko dvadeset miliona stanovnika,
hiljada kilometara i da putujemo a glavni grad je Kanbera, koja je
preko dvadeset sati avionom, i to politi~ki i kulturni centar zemlje.
na relaciji Beograd - Frankfurt, Australija je zemlja neobi~nih
Frankfurt - Singapur i Singapur - lepota i neverovatne privla~nosti.

7 SRPSKI P^ELAR
Beskrajne obale, nedirnuta etni~kom i kulturnom pogledu ~ini
priroda, tropske pra{ume, najslo`enijim gradom na svetu.
planinski venci i beskrajni pojas Raspola`e sa ~etiri i po hiljade
pustinje ~ine je zemljom restorana i vi{e od 500 hektara
kontrasta, najve}im delom zapa- parkova i ba{ti. Klima u Melburnu
njuju}eg prirodnog bogatstva, je umerenoprimorska, sa ~etiri
izuzetnih pejza`a i egzoti~nih godi{nja doba. U samom centru
biljaka i `ivotinja. grada su oblakoderi a na periferiji
Australija je postala poznata porodi~ne ku}e, prete`no prizekao
„sre}na zemlja“ tokom mne, povr{ine do stotinak
dvadesetog veka zahvaljuju}i kvadrata. Grade se od drveta
velikim rezervama prirodnih samo se sa spoljne strane obla`u
bogatstava, uklju~uju}i rude fasadnom ciglom. Cene ku}a,
gvo`|a, bakra, zlata i prirodni izra`ene u australijskom dolaru,
gas. Zahvaljuju}i uzgoju krupne koji je pribli`no iste vrednosti kao i
stoke i ovaca Australija se brzo {vajcarski franak, iznose od sto
razvijala, ~emu je doprineo i do petsto hiljada dolara, u
izuzetan edukativni sistem. zavisnosti od toga da li se nalaze
Nauka i kultura u ovoj zemlji su na na bli`oj ili daljoj periferiji, dok su
visokom nivou, {to potvr|uje i ku}e na selu oko sto hiljada
veliki broj nobelovaca, akade- dolara.
mika i knji`evnika. Pogodna klima Kongres se odvijao u
i izuzetna priroda ~ine Australiju “Izlo`benom i Kongresnom
favoritom u internacionalnom i centru” koji se nalazi u samom
doma}em turizmu i on je vitalni poslovnom centru grada, na obali
deo australijske ekonomije. reke Jare, udaljenom od
[to se ti~e klime, Australija melburnskog internacionalnog
ima sedam klimatskih zona, a aerodroma trideset minuta
grad u kome se odr`avala vo`nje. Spada u najbolje
Apimondija, Melburn, nalazi se na
jugu Australije, na obali Taskongresne
centre u svetu.
manijskog mora. Kroz njega *
proti~e reka Jara. Ima 3,4 miliona Posebno zadovoljstvo za nas
stanovnika, sastavljenih od 200 p~elare bila je poseta p~elarskoj
razli~itih etni~kih grupacija, koji kompaniji R i E Mekdonald koju je
govore 150 jezika, {to ga u
osnovao najstariji ~lan ove

SRPSKI P^ELAR 8
p o r o d i c e B o b M e k d o n a l d p~elarenjem. Da bi proizveli {to
(Slika1). On je pre 56 godina vi{e meda i odr`ali p~ele u {to
po~eo da p~elari sa dva p~elinja boljoj kondiciji, vr{e {est seoba
dru{tva, a sada kompanija ima godi{nje i pre|u izme|u 1500 i
dve hiljade dru{tava, i to u 2000 kilometara. Oni imaju ~etiri
o s m o r a d n o j L R k o { n i c i . {lepera kojima vr{e seobu p~ela,
Kompanija je udaljena oko 200 kao i prevoz meda. U {leper staju
kilometara od Melburna i nalazi se 224 ko{nice(Slika2).
u brdskom podru~ju. Godi{nje se Ko{nice su postavljene po
od jednog dru{tva dobije 100 ~etiri komada na paleti , tako da se
k i l o g r a m a m e d a , u k u p n a
godi{nja proizvodnja je od 180 do
200 tona meda.
Tipi~na p~elarska sezona u
Sl. 1 Bob Mekdonald
podru~ju Viktorije, gde se nalazi
Melburn, traje devet meseci.
Obi~no po~inje u rano prole}e,
avgusta, i traje do kraja aprila
k a d a s e z a v r { a v a j e s e n .
Mekdonaldsovi se bave sele}im
Sl. 2 [leper za seobu p~ela
utovar i istovar vr{e vilju{karom.
(Slika3).
Devedeset procenata meda
Sl. 3 Ko{nice na paleti
se dobija specijalno od eukal-
iptusa. Eukaliptus je drvo koje je
prekrilo Australiju. Ima ga pored

9 SRPSKI P^ELAR
puteva i kanala, nepregledni
k o m p l e k s i { u m a s u p o d
eukaliptusom (Slika4), ima ga na
svakom koraku i na svakom
mestu. Postoji nekoliko stotina
prebacuju u pogon za va|enje gde
postoji linija za va|enje meda, koju
opslu`ju dva radnika.
Na po~etku linije je lepa
radnica (Slika7). Nastavci sa
Sl. 4 [uma Eukaliptusa
praznim sa}em se ~uvaju u
vrsta eukaliptusa koji cvetaju u specijalnoj hladnja~i da bi se
razli~itom periodu, od avgusta do za{titili od moljaca.
aprila, tako da neprestano ima Ko{nice izra|uju u svojoj
pa{e za p~ele. Cvetovi se razlikuju
po boji. (Slika5). Med od
eukaliptusa ima specifi~ni ukus i
miris.
Mekdonaldsovi imaju svoj
Sl. 5 Cvet Eukaliptusa
vlastiti pogon za va|enje meda.
Nastavci puni meda (Slika6) se
prvo u prostoriji zagrevaju, a zatim
Sl. 6 Prostorija za zagrevanje meda
Sl. 7 Radnica na po~etku linije

adionici. Posle obrade, delovi se
sklapaju u posebnoj stegi. (Slika8)
Posle sklapanja celi nastavci
Sl. 8 Stega za sklapanje ko{nica
se {lajfuju u specijalnoj {lajferici
zatim se nastavci stavljaju u kazan
sa vrelim parafinom. U ovu svrhu
se me{aju beli i mikrokristalni
parafin u razmeri 1:1. Posle {est
minuta, nastavci se vade i odmah
farbaju. (Slika 9)
Sl. 9 Farbanje nastavaka
Staro sa}e se pretapa i cedi
na hidrauli~noj presi. (Slika10)
Zatim se vosak kalupira u
~etvrtastim plasti~nim kadicama.
SRPSKI P^ELAR10
Sl. 10 Hidrauli~na presa za ce|enje voska
Nastavak u slede}em broju
Milanka Vorgi}
PRETI!!!
U poslovnom, telefonskom
razgovoru 23.07.2007. godine
sa urednicom ~asopisa
"P~elar" Milankom Vorgi}, ista
je izrazila ogor~enje zbog
"Srpskog P~elara", tvrde}i da
~asopis ne sme tako da se
zove i da naziv mora da se
promeni.
Gospodin Milan mati} iz
[apca mi je dana 08.08.2007.
godine preneo pretnje
Milanke Vorgi} da }u biti
tu`en ako se ne promeni ime
"Srpskom p~elaru".
[ta se iza ovih pretnji krije?
Da li Milanki Vorgi} smeta ime
"Srpski P~elar"?
Uostalom odakle noj pravo da
odre|uje imena ~asopisima u
Srbiji?
Dragoslav Ili} [e{

11 SRPSKI P^ELAR
POVE]ANJE OD 100 NA 1000 KO[NICA
ZA TRI MESECA
Hosein Jeganhrad, Kanada
Svaki p~elar mora da ima pore|enje materijala, ali jasno je
metodologiju za pove}anje broja da dole opisana metoda vi{e te`i
dru{tava na svom p~elinjaku. ka radu nego li ka presa|ivanju.
Tehnika koja je opisana u ovom
radu je jednostavna, tro{kovi su
niski a njena uspe{nost se MATERIJALI
podudara sa uspehom koji
posti`u p~elari koji koriste tehniku 100 originalnih ko{nica, od
presa|ivanja. Ovu tehniku su kojih svaka ima 20 ramova p~ela
koristili autori u Iranu i Kanadi, a 900 novih ko{nica
metodologija nudi dodatne vre- 9000 praznih ramova sa
dnosti u Kanadi i ostalim sa}em (nova ili upotrebljena)
zemljama sa hladnom klimom, iz Kaspijski rastvor (stimulativni
slede}ih razloga: dodatak bogat proteinima koji
1. gubitak matica u zimskom s a d r ` i m a t i ~ n i m l e ~ ,
periodu mo`e biti veoma velik, feromone, polen, {e}er, med i
2. postoje ograni~ene zalihe vodu)
paketnih rojeva iz malog broja
zemalja,
3. cena ko{tanja avionskog METODE
prevoza ograni~ava broj paketnih
rojeva koji se mogu preneti Slika 1 - Program pove}anja
u zemlju, k o { n i c e i l u s t r u j e f i z i ~ k o
4 . p o s t o j i m a l i b r o j pomeranje ramova, matica, p~ela
odgajiva~a matica u zemlji, i i legla. Korak po korak, proces je
5. ve}ina odgajiva~a nas ne dole opisan, a po~inje sa 100 ko{mogu
snabdeti maticama u ranoj nica u proseku od 20 ramova
sezoni. p~ela i 100 ramova kupljenog leg-
Svaki p~elar mora da proceni la i p~ela.
relativne prednosti ove metodolo- 1. Mati~ne ko{nice se hrane
gije i tehnika presa|ivanja. U jednu nedelju pre po~etka
ovom radu nije opisan rad i programa po ve }anja broja

SRPSKI P^ELAR
12

13 SRPSKI P^ELAR
dru{tava. Na po~etku nedelje svako
dru{tvo dobija 6 litara Kaspijskog 5 . N a k o n s e d a m d a n a
rastvora. Sredinom prve nedelje d r u { t v a s a m a t i c a m a k o j a
svako dru{tvo dobija jo{ 6 litara s t v a r a j u l e g l o o d 2 . f a z e
te~nog dodatka bogatog pro- sposobna su da proizvedu u
teinima. Dodatak obezbe|uje proseku dva rama sa jajima, koji
ogromne koli~ine proteina koje p~e- se odu zimaju iz tih ko{nica i
le veoma lako konzumiraju, jer je u stavljaju u dru{tva bez matice.
te~nom obliku i sadr`i jak mati~ni O v o p o m e r a n j e l e g l a j e
mle~ i stimulans feromona. u r a | e n o d a b i s e p o s t i g l a
ravnote`a p~ela izletnica i hra-
2. Krajem nedelje svako niteljica, kada nove matice
dru{tvo se deli, oduzima mu se po~nu da pola`u jaja.
matica sa tri rama p~ela i 6. Toplo julsko vreme u
postavlja u novu ko{nicu, ali kombinaciji sa stimulativnim
bez legla. Ova dru{ tva postaju efektom Kas pijskog rastvora,
p r o i z v o | a ~ i l e g l a z a n o v i stvara 893 oplo|ene matice
p~elinjak, a hranimo ih Ka spij- izme|u 18 i 25 dana, na kon {to
skim rastvorom. su dru{tva odabrala larve za
izvo|enje matica. Sedam ma ti-
3. Tri nova rama sa sa}em ca koje smo izgubili bile su
p o s t a v l j a j u s e u s v a k u o d n a d o m e { t e n e m a t i c a m a i z
p r v o b i t n i h 1 0 0 k o { n i c a , a maj~inih ko {nica. Kada nove
izlazak p~ela iz legla ubrzo matice po~nu da legu jaja,
vra}a svaku ko{nicu na broj od svako od dru{tava sad r `i pet
20 ra mo va sa p~elama. ramova p~ela i dva rama legla.
Kao {to smo gore napomenuli,
4 . N a k o n t r i d a n a o d ovaj brz po~etak je rezultat
oduzimanja matice i tri rama sa pomeranja legla iz mati~nih
p ~ e l a m a , 1 0 0 k o { n i c a b e z ko{nica.
matice se dele i stvaraju 900
novih dru{tva, svaka sa po dva
rama p~ela, ali bez matice. Ovi REZULTATI
proizvo|a~i matica imaju sposob
nost da osnuju 5 velikih, Koriste}i osnovnu opremu i
zdravih mati~njaka nakon 5 dovoljan broj radilica kako bi se
dana. postavio i pomerio zahtevan broj

SRPSKI P^ELAR 14
ko{nica i ramova, na{ tim je bio u i njenog ~uvanja. Me{avina dodatka
mogu}nosti da pove}a obim Kaspijskog rastvora nudi ogromne
p~elinjaka desetostruko. koli~ine polena i zna~ajan stimulans
P r o i z v o d n j a 9 0 0 m a t i c a koji tera p~ele da jedu polen. Kada
jednostavno zahteva pa`ljivo su potrebe za ishranom jednom
odabranu kombinaciju potencijala zadovoljene, pove}anje jednoproteina
i stimulansa iz feromona, stavno zahteva primenu adekvatne
larvi i bezmati~nog stanja, Aspekt opreme u pravo vreme. Vreme i rad
ishrane u ovom radu se ne sme koji je potreban da se ko{nice
zanemariti, jer oblast u kojoj se ova podele, da se pomere ramovi sa
aktivnost sprovodila nije imala polen jajima iz ko{nica za proizvodnju legla
a obezbe|ivala je samo male u dru{tva za stvaranje matica i da se
koli~ine nektara. Na{ tim p~elara je izjedna~e dru{tva, veoma je bitno, ali
koristio tehniku pode{avanja kako bi je sve izvodljivo. Na kraju, fizi~ko
obavio neizbe`no presa|ivanje u upravljanje ekspanzijom jednonovom
p~elinjaku, po{to su p~ele stavno zahteva pa`ljivo posmatranje
prelazile u nova dru{tva koja su i brzu reakciju u vreme polaganja jaja
imala vi{e jaja i larvi. Cilj ovog rada i sazrevanja matica. Za mnoge
nije da komentari{e na{u praksu iz- p~elare mogu}nost pro{irenja svojih
jedna~avanja, jer bilo koja od raznih operacija, bez kori{}enja tehnike
postoje}ih tehnika bi bila uspe{na. presa|ivanja, veoma je interesantna.
Zalihe polena su bile kriti~ne za
ishod ovog rada, s obzirom na to da
su mlade matice bile prinu|ene da
pola`u ogromne koli~ine jaja; stoga
im je bilo potrebno da imaju na
raspolaganju ogromne koli~ine
mle~a.
KOMENTAR
Obja{njenje ovog programa
brzog pove}anja broja dru{tava nam
nudi jo{ jednu priliku da objasnimo
vitalnu ulogu ishrane u biologiji p~ele
DAJE SE NA ZNANJE!
Daje se svim p~elarima na znanje,
u Leskovcu je nau~no savetovanje,
na kojem Doktor i Pravnik dr`e predavanje,
kako p~elariti da nema vrcanje.
Milan Mati}
[abac

15 SRPSKI P^ELAR
TEHNOLOGIJA PASKALA KO^END@IEVA
Autor: Nedelèo Dimitrov
Pro{le godine umro je Paskal kvalitetan med neophodno je imati
Koèendžijev èovek koji je dao 40 jaka dru{tava sa mnogo izletnica,
godina svog života pèelama i koji mogu da se dobiju samo u
pèelarskim inovacijama. Nažalost dvomatiènim dru{tvima. Posle
sam nije opisao svoju tehnologiju. cvetanja bagrema i deteline, jaka
Da ne ode snjim vi{edecenijski dru{tva ne rade i roje se, zato {to u
eksperimentalni rad, probaæu da ga Istoènim Rodopima nema druge
opi{em. Njegova intenzivna jake pa{e. Da bi se iskoristio
t e h n o l o g i j a j e k o m b i n a c i j a potencijal pèela one se moraju seliti
dadanblatonovog sistema i sistema u druge krajeve, gde pa{a kasni ili
nastavljaèa, vezano za seleæe postoje velika prostranstva sa
pèelarstvo i klimatskim uslovima u medonosnim biljem.
regionu. Koèendžiev je utvrdio da u Paskal Koèendžijev je
regionu Krdžali, gde je pa{a veoma pèelario sa vi{e od 200 pèelinjih
rana i kratka, da bi se dobio dru{tva od kojih je 120 bilo

SRPSKI P^ELAR 16
dvomatiènih dru{tava u dvanae- meseca u vreme cvetanja voæa
storamnim DB ko{nicama, koje su dodaju se osnove za izgradnju.
cele godine bile na vozilima. Ostali Nastavlja se sa prenosom ramova sa
deo je bio sme{ten stacionarno i zatvorenim leglom iz oba plodi{ta u
služila su kao pomoæna dru{tva od gornji deo, gde se izleže velika
kojih su se uzimale pèele i leglo, kao kolièina pèela. Posle izleganja legla
i za zamenu matica. stari ramovi se vade radi pretapanja.
DB ko{nice su bile podeljene Za jednu sezonu mogu se izgraditi
daskom na dva dela sa po {est vi{e od dvadeset plodi{nih ramova.
ramova. Ko{nica je sadržala jo{ dva Poèetkom bagremove pa{e,
DB plodi{na tela i hanemanovu koja u regionu Krdžali poèinje
re{etku. Ko{nice su bile povezane krajem aprila ili poèetkom maja,
na vozilu pod uglom od 45 stepeni u dodaje se novo plodi{no DB telo sa
odnosu na dužu stranu (riblja kost). izgraðenim ramovima, iznad
Ulaz za desno dru{tvo je sa strane matiène re{etke, a ispod tela u kome
(topli položaj rama), a za levo sa je zatvoreno leglo.Posle precveprednje
strane (hladni položaj t a v a n j a b a g r e m a v o z i l a s e
rama). Dru{tva se zazimljavaju na po preme{taju na vi{im predelima u
{est ramova sa mnogo meda, svaka Rodope, gde bagrem tek poèinje da
u svojoj polovini.Tako podeljena, cveta. Posle vrcanja prvog meda,
dva dru{tva zimuju u jednoj ko{nici i pèelinja dru{tva se sele u Trakijsko
uzajamno se greju. Krajem februara polje na livadsku pa{u (Haskovo),
poèinje se preventivno prihra- lavanda (Starozagorsko) i suncokret
njivanje sa ukristalisanim medom i (Svilengradsko). Krajem avgusta
pogaèama. Pèelinja dru{tva se brzo vozila se ponovo vraæaju u Istoèno
razvijaju i sredinom marta plodi{te je Rodope u podnožju vrha Dambala,
puno leglom. Tada se dodaje drugo, gde poèinje da cveta beli rigan od
plodi{no DB telo u kome se koga pèele obezbeðuju med za
periodièno prebacuju ramovi sa zimu, a ponekad sakupe i vi{ka ovog
zatvorenim leglom od oba dru{tva. visokokvalitetnog i aromatièanog
Ramovi se stavljaju na južnoj strani i meda. Beli rigan cveta pri povoljnim
ogranièavaju se pregradnom uslovima do prvog zahlaðenja
daskom. Matice ostaju gde su i bile i novembra. Ojaèana mladim
o d v a j a j u s e o d n a s t a v k a pèelama i snabdevena sa mnogo
hanemanevom re{etkom. Na mesto meda dvomatièna dru{tva se
oduzetih ramova u plodi{tu stavljaju vraæaju u stanje na poèetku sezone i
se plodi{ni izgraðeni ramovi. Aprila vraæaju se na stacionarni pèelinjak.

17 SRPSKI P^ELAR
U rezervnim dru{tvima preko mladom maticom. Jednom radnjom
leta se zamenjuju sve matice mladim vr{i se zamena matica i zam
a t i c a m a a u t o h t o n e r a s e . zimljavanje.
Poslednja operacija zazimljavanja je Karakteristièno za ovaj naèin
zamena istro{enih matica u pèelarenja je da dve matice rade
osnovnim dru{tvima sa mladim zajedno u dvomatiènom dru{tvu,
maticama iz pomoænih. Kasno u veæim delom godine proizvode
jesen kada nema legla prihvatanje mnogo pèela, koje zajedno
matica je veoma uspe{no. To se radi uèestvuju u pa{i. Jakim dru{tvima se
na veoma lak i jednostavan naèin. osigurava stalni nektarni pokretaè
Mladu maticu, zajedno sa ramom na seljenjem sa pa{e na pa{u, tako da
kome je naðena i sa jo{ jednim koriste od èetiri do {est pa{a. Za
ramom pèela, odvojimo u prenosno jednu sezonu daju od 60-120 kg
sanduèe, a na njeno mesto postavlja meda, tj. koliko stacionarna dru{tva
se stara matica, takoðe sa dva rama za dve-tri sezone.
pèela, imajuæi u vidu da se matica
nalazi meðu pèelama. Ramovi u Sa bugarskog na srpski prevela
osnovnom dru{tvu reðaju se od Rajna Vasilev
južne strane redom, a na slobodnom
mestu postavljaju se dva rama sa

SRPSKI P^ELAR 18
NUTRITIVNA VREDNOST I FIZIOLO[KI ZNAÈAJ MEDA
KAO FAKTORI NJEGOVE POTRO[NJE
mr Neboj{a Arsiæ
"Med je slatka supstanca koju pèele izmeðu 1 i 2%. Med je zapravo invertni
izraðuju tako {to sakupljaju sokove {eæer, {to znaèi da je optièki levo
nektarija ali i druge slatke sokove koji se aktivan.
naðu na živim delovima biljki, obogate Kao izvor mineralnih materija koje
je supstancama svoga tela, u telu je su neophodne svakom organizmu, med
prerade, spreme u saæe i puste da zri" je od izuzetnog znaèaja. Sadrži oko
(Belèiæ, J. i sar. 1985). 3,68% mineralnih materija neophodnih
Sa aspekta ishrane "Med je lako za normalno obavljanje funkcija
usvojiva namirnica visoke energetske l j u d s k o g o r g a n i z m a , p o t r b n e
vrednosti, pre svega zahvaljujuæi organizmu u veæim kolièinama, kao {to
visokom procentu prostih {eæera su: kalcijum, magnezijum, natrijum,
(glukoza i fruktoza), koji se posle sumpor, hlor i gvožðe. Med takoðe
konzumiranja iz želuca apsorbuje sadrži i minerale koji su potrebni
direktno u krv" (Dojèinoviæ, M. i sar. organizmu u malim kolièinama (u
2004). tragovima). To su bakar, jod, mangan,
Prirodni pèelinji med proseèno kobalt, cink, nikl, bor, fosfor, kalijum,
sadrži: 18-21% vode, 69-75% {eæera, selen, molibden, hrom, aluminijum,
zatim ne{eæerne materije do 7,5% {to kalaj, antimon i dr.. Svi ovi neorganski
èine 22 oligoelemenata, vitaminå, 15 elementi igraju razlièite ali vrlo važne
enzima, azotne materije (belan- uloge u izgradnji skeleta, ulaze u sastav
èevinaste i nebela-nèevinaste), æelija kao osnovnih jedinica ljudskog
neorganske i vezane kiseline, alkaloidå, organizma, služe kao regulatori kiselosti
mirisne i bojene materije i dr..
i deluju u okviru enzimatskog sistema.
Glavnu karakteristiku medu daje
Od enzima u medu se nalaze:
{eæer (med je sladak), zatim voda (med dijastaza, invertaza, katalaza, fosfataza,
je rastvor), a sastavni delovi kojih ima u lipaza i dr.. Sadržaj dijastaze i invertaze
malim kolièinama daju medu poseban je posebno znaèajan zbog razgradnje
fiziolo{ki znaèaj. {eæere u medu èine tri skroba i saharoze u proste {eæere
vrste {eæera. To su voæni {eæer (fruktoza (fruktozu i glukozu) koji èine glavne
ili levuloza) koji se u medu nalazi u sastojke meda.
najveæoj kolièini, oko 41%, zatim
Od vitamina u medu su najza-
grožðani {eæer (glukoza ili dekstroza), stupljeniji: B1, B2, B3, B6, H, K, C, E, A,
oko 34% i obièni {eæer (tr{èani ili PP i drugi vitamini. Njihov sadržaj u
saharoza) èiji je sadržaj najmanji, medu je nedovoljan za zadovoljenje

19 SRPSKI P^ELAR
potreba ljudskog organizma. On zavisi od najuspe{nijih terapeutskih
od vrste meda (od biljaka sa kojih je sredstava. Duga je lista podataka o
sakupljen nektar), zrelosti meda i od upotrebi meda kao leka od strane ranijih
naèina na koji se priprema i èuva med. civilizacija. U savremenom dobu sve je
Kolièina vitamina u medu u potpunosti vi{e lekara i medicinskih ustanova koje
dopunjuje potrebnu kolièinu vitamina preporuèuju med kao profilaktièno i
koja se unosi sa ukupnom hranom u lekovito sredstvo.
organizam.
Proteini, kao sastavni delovi biljaka, "Mineralni sastojci, enzimi, vitamini
dospevaju u med iz nektara. Proteini u i antibakterijalne materije meda daju mu
medu su vrlo složene graðe a mogu biti i izuzetan znaèaj u ishrani svih kategorija
u obliku jednostavnijih jedinjenja stanovni{tva, a u prvom redu dece i
(aminokiselina). U medu se proteini starijih osoba" (Kulinèeviæ, J. i sar.
mogu naæi i u obliku rastvora 1991).
aminokiselina ili u obliku koloida. Na fiziolo{ki znaèaj meda ukazuje
Od kiselina u medu su posebno bugarski apiterapeut prof Dr Stojmir
prisutne: jabuèna, limunska, siræetna, Mladenov (1997): "Kada oficijelna
glukonska i æilibarna. medicina ne može pomoæi va{em
U pogledu hemijskog sastava sliku zdravlju, obratite se apiterapiji", kao i
o medu upotpunjavaju jo{ eterièna ulja i Fonten koji tvrdi: "Pravi med je kao
supstance koje daju boju medu, poput dobra medicina, a ima svu lekovitu
proizvoda nastalih razgradnjom snagu prirode".
hlorofila i pigmenata (karotin, ksantofil, Nesporno je da od visoke fiziolo{ke
antocijan, tanin itd.). vrednosti meda proistièe njegov
Za kvalitet meda kao prirodnu fiziolo{ki znaèaj. On predstavlja
hranu i namirnicu u proizvodnji kontrolu i regulaciju metabolizma
funkcionalne hrane veoma su važna i unutar organizma. Med nije registrovan
neka fizièka svojstva kao {to su: kao lek, ali njegovna vekovna primena u
higroskopnost, viskoznost, specifièna narodnoj medicini i novija prouèavanja
težina, indeks refrakcije, polarizacioni dana{njih klinièara odreðuju njegovu
efekat boja i td.. fiziolo{ku ulogu u ljudskom organizmu.
Hranljiva i lekovita vrednost meda Utvrðeno je da 80 – 90% humanih
je od davnina priznata. Lekari i kancera uzrokovano je najèe{æe
dijetetièari su utvrdili da ta vrednost ne hemijskim agensima i faktorom
dolazi samo od {eæera koji je svakako spolja{ne sredine zasiæenim hemijskim,
najglavniji sastojak meda i daje mu fizièkim, biolo{kim pa i psihièkih
osobinu visokokaloriène hrane, karcinogenima. Meðutim takoðe je
pogotovu {to su {eæeri u medu dokazano da med popravlja imunitet
monosaharidi (prosti {eæeri). o r g a n i z m a n a s t r a n e a g e n s e
Sem svoje hranljive i dijetetske infektivnog porekla poveæavajuæi
vrednosti, med je od davnina bio jedno

SRPSKI P^ELAR 20
fagocitnu sposobnost leukocita za 7%. U svetu, ali i u Srbiji, proizvodnja
Gotovo da nema organa i sistema u meda se poveæava iz godine u godinu.
organizmu èoveka na koji pèelinji Rast proizvodnje u 2006. godini u
proizvod nema svoj uticaj. Med kao lek odnosu na prethodnu godinu iznosi
koristi se kod zara{æivanja rana, kožnih 1,11 indeksnih poena, a u odnosu na
oboljenja i oboljenja sluzokože, kod 1995. godinu 2,63 indeksna poena. Na
oboljenja respiratornih organa, o s n o v u " A n k e t a o p o t r o { n j i
oboljenja digestivnog trakta, oboljenja domaæinstava" sprovedenih od strane
jetre i žuènih kanala, bubrežnih Zavoda za statistiku Republike Srbije
oboljenja, nesanice, oboljenja srca i potro{nja meda po èlanu domaæinstva
krvnih sudova i mnogih drugih bolesti i u 2006. godini beleži rast od 2,11
sluèajeva gde med može biti od koristi indeksnih poena u odnosu na
kao preventiva i lek. prethodnu godinu (tabela1.).
Naziv proizvoda
Med
Potrošnja u kg u 2005.
god.
Potrošnja u kg u 2006.
god.
0.37 0.78
Takoðe prema podacima Zavoda na{ao se i na inostranom trži{tu (tabela
za statistiku Republike Srbije u 2005. 2.), dok nije bilo uvoza meda iz
godini med proizveden u na{oj zemlji inostranstva.
Med
Tabela 1. Proseèna potrošnja meda po èlanu domaæinstva u Srbiji u 2005. i 2006. godini
Kolièina meda u
kg
59.073
Vrednost u
dinarima
9.895.889
Vrednost u SAD
dolarima
143.096
Tabela 2. Kolièina i vrednost izveženog meda u 2005. godini
Vrednost u
evrima
117.644
Pored visoke nutritivne vrednosti je svakako i sve èešæe uèešæa meda u
meda i njegovog posebnog fiziološkog industrijskim proizvodima koji u osnovi
znaèaja zasluga za poveæanje ili kao dopunu (zaslaðivaè, konzervans,
potrošnje meda po èlanu domaæinstva poboljšivaè ukusa i dr.) sadrže med.

21 SRPSKI P^ELAR
Preuzeto iz knjige SRPSKI PÈELAR iz 1893. godine
Autor: Profesor Jovan Živanoviæ
Prof Jovan @ivanovi}
[ta vredi radinost, sloga i
udruženje, videæe èitaoci iz ovog
primera. Pèela je malen stvor Božji, ali
od nje nema vrednijega stvora pod
suncem. U njen stomaèiæ stane samo
jedan gram medljivog soka, a jedna
funta ima 7.680 grama. Dakle 7.680
puta treba jedna pèela da izleti, te da
sakupi jednu funtu meda. Kad bi to
jedna pèela skupila? Nikad. Ali pèela
sama za sebe i nije ni{ta. Ona samo u
zadruzi živi, van zadruge je ni{ta. U
zadruzi se tek vidi pèelina snaga,
radinost i vrednoæa. Godine 1890.
osamdeset mojih rojeva, osamdeset
O MEDU
zadruga, osamdeset amerikanskih
ko{nica sabralo je dvadeset i pet
metarskih centi. Ja nesam pazio,
nesam posmatrao koliko mi je svaka
za sebe amerikanka dala meda,
nesam posmatrao ni koliko jedna
zadruga jedan roj može na dan sabrati
meda. Ja sam ðuture raèunao.Ali ako
ja nesam imao vremena za to, pazili su
drugi i raèunali, koliko jedna dobra
ko{nica može na dan dati meda. Tako
je Berlei{ imao ko{nica, u kojima su
pèele sabrale za dan jedanaest funti
meda. Neki Kaden iz Majnca doživeo
je taku pa{u, da su mu u gde kojim
ko{nicama sabrale 21 funtu meda na
dan, a sve{tenik {tajn kod Majnca
imao je ko{nica, u kojima su pèele za
dan sabrale 28 funti meda. Kad u
stomaèiæ pèelinji stane samo jedan
gram meda, a funta ima 7.680 grama,
onda 28 funti imaju 225.440 grama.
Po{to dakle u stomaèiæ pèelinji stane
samo jedan gram meda, onda je
trebalo 225.440 izleta iz ko{nice
sve{tenika {tajna za jedan dan, da bi
mu pèele sabrale 28 funti meda. Eto!
{ta èini zadruga, udruženje, radinost i
vrednoæa. Pa da vidimo, {ta sabiraju
te vredne i neumorne pèelice iz
cvetova. Biljke u svojim cvetnim
èa{icama ili na drugim mestima imaju
medljivoga soka, nektara, koji njima

SRPSKI P^ELAR 22
ne služi ni za {ta druo, nego je jedino meda da jede kad je zapitao: „Imate li
mamac pèelama i drugim insektima, {to za jelo?“ „A oni mu dado{e ribe i
preko kojih se biljke oploðavaju. meda u saæu. I uzev{i izjede pred
Cvetovi pružaju u svojim èa{icama njima.“ (Luka 24.42)
medljani sok na pirovanje, a pèele Mnogim narodima u Italiji u vrlo
sabirajuæi medljani sok prenose i stara vremena bila je najglavnija hrana
nehotice pra{ak sa pra{nika mu{koga med. Omir, Evripid, Vergil pevali su o
cveta na tuèak ženskoga cveta i tako medu hvaleæi ga kao izvrsnu hranu.
su i nehotice zahvalni cvetovima na Stari Asirci konzervisali su tela svojih
nektaru. mrtvaca u medu. Agesilaj, kralj
[ta je to medljani sok? spartanski i Aleksandar veliki posle
Medljani sok, koji se nalazi u smrti bili su obloženi medom da im se
nektarijima cvetova, nije to isto {to i telo sahrani. Medovina je bila prvo
med. Nektar, medljani doðe u piæe kod starih Slovena i Germanaca.
stomaèiæ pèelin i u kontakt sa A kako danas stojimo sa medom?
pèelinom pljuvaèkom. Med se sastoji Danas ga skoro niko i ne gleda. [eæer
iz voænoga {eæera (Laevulose), je nad njime održao pobedu i istiskao
grožðanog {eæera (dexstrose), ga je iz sviju pozicija i tek spomena
eterskih zejtina, belanèevine, mravlje radi rezanci se na badnji dan medom
kiseline, soli, vode. Medljani je sok zamede i na mali Božiæ vasiljica njime
dakle {eæer i tek kad doðe u stomaèiæ prelije. Ali od kako se pojavio Ðerzon
pèelinji, postane med. Med je hrana sa svojom ko{nicom, od kako se
pèelinja i bez njega ne može se pèela poèelo racionalno pèelariti, poèinje se
održati ni nekoliko dana, ma bilo u i med ne{to vi{e i tražiti. Racionalni
ko{nici i cvetnoga praha. Ali osim toga pèelari trude se iz petinih žila da medu
{to je hrana pèeli, jest on i velika opet podignu cenu i da ga svetu omile
blagodet za ljude. Nekad je med uz kao najizvrsniju hranu. Imaju li
mleko bio prva i najbolja hrana starim racionalni pèelari pravo {to to èine i je
narodima. Pa kao {to im je bio med i li med zaista najizvrsnija hrana ili
mleko najbolja hrana, tako su mislili, možda to pèelari èine iz sebiènosti da
da su se tom hranom i njihovi bogovi samo svoj med proture, videæemo iz
hranili. Ambrozija, hrana za bogove ovoga {to dolazi.
starih Grka i Rimljana, ni{ta drugo nije, Tr{æani je {eæer istisnuo med iz
nego med i mleko. U starom zavetu kuharnice, iz podruma, iz pekarnice.
spominje se med kao najvrednija [eæer je održao pobedu nad medom,
hrana. Jovan Krstitelj hranio se u jer je slaði i nema nikakvoga mirisa
pustinji medom, a spasitelju na{em kao med {to ima. Miris od meda
posle vaznesenija, kad se javio mnogim je neprijatan osobito u jelu.
jedanaestorici uèenika svojih dado{e {eæer je izraðen, nema mirisa

23 SRPSKI P^ELAR
nikakvoga, slaði je od meda i po tome u med t.j. u grožðani {eæer (dextrose)
je – pomisliæe mnogi – i bolji za svaku da može preæi u krv. Iz svega izlazi da
upotrebu. Ali nije tako. Prvo i prvo u èoveèjem stomaku samo med
{eæer ne godi na{em zdravlju, jer je (dextrose laevulose) prelazi direkt u
kao takav nesvarljiv. To kaže doktor krv, a svi drugi {eæeri kad doðu u
medicine Berner. On kaže kad {eæer stomak moraju se pre svega pretvoriti
doðe u stomak èoveèji, mora se u med da mogu biti resorbovani, da
utecajem soka od stomaka i sone mogu preæi u krv. Med je dakle
kiseline kemijski pretvoriti, invertovati, fiziologijski {eæer. Ovako je od prilike
pre nego {to æe moæi u krv preæi. Ako leènik Berner razlagao o medu na
je stomak slab pa ne može taj proces jednoj pèelarskoj skup{tini u
da izvr{i, onda {eæer nesvaren izlazi Nemaèkoj. Kad znamo da je med
napolje i izaziva bolesti u crevima i osobita hrana, koja je glavni èinilac za
stomaku. Da se {eæer može svariti, stvaranje toplote u telu, onda je zaista
mora se dakle pretvoriti u stomaku u nenametno da {eæer jedemo, koji nam
voæni {eæer (Laevulose) i grožðani tereti stomak i izaziva u njemu bolesti
{eæer (dextrose). Ovi {eæeri tek kad se suvi{e jede, a ne jedemo med,
prelaze direktno u krv. A tome koji se direkt razilazi u krv i koji je
invertovanome {eæeru t.j. voænom i glavni èinilac toplote u telu. Med treba
grožðanom {eæeru odgovara potpuno jesti u kavi, teju, medom treba
med. Med je dakle invertovan {eæer i zaèinjavati voæe. Med treba da zameni
sastoji se iz voænog {eæera {eæer u kuharnici, podrumu i svugde.
(Laevulose) i grožðanog {eæera Ja imam vina, koje pravim od meda i to
(dextrose). Zato med kad doðe u vino ne ustupa samotoku (Ausbruch)
stomak nema se pretavarati ni u {ta ni za dlaku. Na izložbama pèelarskim
nego odmah direkt ide u krv. Iz ovoga video sam i jeo raznovrsnih osobitih
se vidi kako je velika bloagodet za kolaèa od meda, koji su kud i kamo
stomak èoveèji med, osobito kad se bolji od kolaèa od {eæera. Ali osim
zna da za organizam èoveèji treba svega toga {to je med dobra hrana i
dosta {eæera. Èovek tro{i mnogi {to treba da zameni {eæer u kuharnici,
{eæera u voæu i piæu osobito u skrobu, podrumu i svugde, med je jo{ lekovit.
koji se nalazi u hrani kao u hlebu, Med ima antiseptiènu silu. A ta sila
krompiru, varivu i tako dalje. Skrob antiseptièna dolazi od eterskih zejtina i
kad doðe u stomak ne pretvara se u otrova pèelinjega. Med se dakle
tr{æèani {eæer nego u grožðani {eæer sastoji osim grožðanog i voænog
(dextrose), koji sa voænim {eæerom {eæera jo{ iz etzerskih zejtina i otrova
èini med. Takoðe i u mleku ima {eæera, pèelinjega. Eterski zejtini nalaze se u
ali taj je {eæer tr{èani {eæer i kad doðe nektaru, koji pèela sabira iz cvetova i u
u stomak, mora se polagano pretvoriti æelice istovarava.Pèela kad napuni

SRPSKI P^ELAR 24
æelicu medom, naposletku pusti iz avstrougarskih pèelarskih novina
žaoke i jednu kap otrova. To èini da se govorio o arsometru, koji je udesio, da
med ne pokvari, jer otrov pèelinji nije njim meri {eæer u medu. Specifièna je
ni{ta drugo, nego mravlja kiselina, težina meda 1,4 t.j. litra meda te{ka je
koja staje svakoj truhleži naput i koja 1400 grama. Dakle med je za 40
ugu{uje svake zarazne klice. Da u procenata teži od vode, jer litra vode
med pèele ne pome{aju svojega te{ka je 1000 gramova. Specifiènom
otrova, morao bi se pokvariti. težinom odreðen je i {eæer u medu. Ali
Predstavimo sebi, kakva je vruæina u nije svaki med jednako težak. Ima
juliju mesecu, pa ipak se u ko{nici, kojem je specifièna težina manja od
pored silnoga broja pèela, ne usmrdi 1,4. Da bi se dakle odredilo, koliko je
med. To dolazi otuda, {to u medu ima koji med težak ili koliko koji ima {eæera
otrova pèelinjega, koji zajedno sa u sebi udesio je [ahinger areometar
eterskim zejtinima ima antiseptièku za med, koji pokazuje koliko u sto funti
silu, koja ne da truhleži da se razvija. Iz meda ima {eæera. Taj je areometar
ovoga možemo izvesti, da med mora podeljen na sto grada. Kad se hoæe da
biti lekovit. Med valja jesti kad vlada izmeri {eæer u medu, spusti se taj
vratobolja, koja nastaje zaraznim areometar u med, i za dva, tri minuta,
klicama. Med ne da, da zarazne klice kad se prestane micati, pokazaæe
prionu u vratu, jer ima antiseptièku koliko procenta {eæera ima u medu.
snagu, koja takve klice ugu{uje i Med kad se meri u njemu {eæer, mora
svakoj truhleži na put staje. Med dakle biti topal 14 R.
služi za vreme zaraze n.pr. za vreme Ja ipak na taj areometar g.
difteritisa, kao prezervativno sredstvo, [ahingera ne polažem mnogo, jer u
da ne bi zarazne klice od difteritisa medu ima jo{ i eterskih zejtina i
prionule u grlu.Mleko treba zaslaðivati drugoga koje èega. Dakle med se ne
deci medom, jer je med izvrsna hrana i sastoji iz samoga {eæera i po tome se
ne tereti stomak kao {eæer, nego ima ne može sigurno ni odrediti
jo{ antiseptiènu snagu, koja areometrom, koliko u kojem medu
sahranjava od zaraznih klica. Med ima {eæera. Ali mi možemo i bez
treba da izgoni {eæer, koji je mnogom njegova areometra odrediti, koji je
stomak pokvario i koji ve{taèke, tuðe med kojega slaði a i koji je lekovitiji.
zube u modu uveo. Med je fiziologijski Boju, miris i ukus dobiva med iz
{eæer a i lekovit je. eterskih zejtina. Med, koji pèele sa
Godine 1886. držana je livada sa razlièitih biljaka saberu, ima
skup{tina austrijskih i nemaèkih ugasitu boju, A {to je med ugasitiji,
pèelara u Tronavi u [leziji. Na toj je tim ima i jaèi miris. Boja i miris dolaze
skup{tini P. Celestin [ahinger, od eterskih zejtina, na koje uteèe
s v e { t e n i k , p è e l a r i u r e d n i k sunèana svetlost i toplota. Iz biljaka

25 SRPSKI P^ELAR
koja rastu na visokim planinama i iz planina ili iz nizina, ali koji je sabran
kojih pèele saberu nektar, bude med samo iz jedne biljke kao {to je
otvorene boje i neznatnog mirisa, bosiljkovac, jeste boje bele, nema
dokle iz biljaka, koje u nizinama rastu i skoro nikakvoga mirisa ni ukusa,
osobito sa livada gde ih ima približava se {eæeru, te neæe biti ni
raznovrsnih, dobiva se med ugasite lekovit tako kao med, koji je sabran sa
boje i jakog mirisa. [to su biljke vi{e raznovrsnih cvetova na livadama, koji
nad povr{inom morskom, to slabije ima ugasitu boju i jak, silovit miris i
uteèu sunèani zraci na eterske zejtine ukus. Takav med treba da jedu,
u njima i time med iz njih biva osobito oni, koji pate od su{ice. Ali
otvorenije, bele boje i slabog mirsa, a takvoga meda može imati samo
u nizinama uteèu sunèani zraci i racionalni pèelar, koji je kadar u svako
toplota jaèe na eterske zejtine u d o b a s v o j o m i s t r e s a l j k o m
biljkama, za to iz takvih biljaka i med je (centrifugalnom spravom) istresti
ugasitije boje i jaèeg mirisa. Ima med, te po tom može dobiti meda
biljaka, koje rastu u masi same svakovrsnoga. Zreo med, a pri tom jo{
nepome{ane sa drugim biljkama, kao kad je ugasite boje, silovitoga mirisa i
{to je beli bosiljak sa strnjika. Iz takvih ukusa, jest pravi med u potpunom
biljaka dobivamo med otvorene, bele smislu te reèi. Takav je med izvrsna
boje i slabog mirisa. Med bosiljkovac hrana a pri tom lekovit sa svojih
nema skoro nikakvog mirisa i eterskih zejtina i otrova pèelinjega.
nikakvoga ukusa, te kad se jede, Na{ ukus je izopaèen. Mi
skoro se ne razlikuje od {eæera. volimo {eæer, koji nema nikakvoga
Med iz biljaka, koji u masi rastu mirisa niti ukusa. Mi volimo beo med,
zasebno, ne razlikuje se po boji i koji nema skoro nikakvoga ukusa ni
ukusu od meda, koji dobivamo sa mirisa te koji se po tome približava
visokih gora. Med koji dobivamo u {eæeru, a ne volimo med ugasite boje i
proleæe sa voæaka i kad nema razlièitih silovitoga mirisa i ukusa. Ali ponudite
biljaka, otvorenije je boje i slabog poslastièare, stare praktièare ovim
mirisa. A med, koji dobivamo u juniju, medom, pa æete se uveriti, da æe svaki
kad ima vi{e raznovrsnih biljaka, kupiti radije ugasit med, jer je izda{niji
ugasitije je boje i silovitog mirisa. [to za to, {to je slaði. A da je ugasitiji med
je med ugasitiji, tim je i slaði, jer se u slaði, jer se u veæa zrnca kristalizuje,
veæa zrnca u{eæeri i ima vrlo silovit nego beli med, kazali smo napred. Ja
miris. Kao {to smo kazali, taj miris bih zavr{io ovaj èlanèiæ, ali sa ovako
dolazi od eterskih zejtina. Kad jo{ ispravljenim Solomunovim stihom:
dodamo, da u medu ima i otrova Sine moj, jedi ugasit med, jer je
pèelinjega, onda med ugasite boje izvrsna hrana, i zaklopljen sat, jer je
vrlo je lekovit. Med dakle sa visokih lekovit grlu tvojemu.

ÀÓÒÎÐ: Ìèðêî Ñïàñî¼åâèž,
Ñ.Áîæèžà 53
24344 Òîìèñëàâöè
Áà÷êà Òîïîëà
Òåë.024-728-148
e-mail mspasojevic@ddor.co.yu
SRPSKI P^ELAR 26
ÊÀÊÎ ÏÎÂÅŽÀÒÈ ÏÐÈÕÎÄÅ
ÎÄ Ï×ÅËÀÐÑÒÂÀ
ÏÐÎÏÎËÈÑ
Âåžèíà íàøèõ ï÷åëàðà ñâî¼å 100 äî 150 ãðàìà ñèðîâîã ïðîïîëèñà
ïðèõîäå îä ï÷åëàðñòâà áàçèðà èçóçåòíå ÷èñòîžå. Àêî ñå òî ïîìíîæè
èñêšó÷èâî íà ïðîäà¼è ìåäà.Óç ìàëî ñà áðî¼åì êîøíèöà äîáè¼à ñå
òðóäà ïðèõîäè ñå ìîãó ïîâåžàòè ïðèëè÷íà êîëè÷èíà ïðîïîëèñà.
ïðîäà¼îì è äðóãèõ ïðîèçâîäà. £à ñàì ñå îäëó÷èî çà 20%
Æåëèì îâîì ïðèëèêîì äà àëêîõîëíè ðàñòâîð ïðîïîëèñà êî¼è ñå
èñòàêíåì ïðèõîäå îä ïðîïîëèñà è è íà¼áîšå ïðîäà¼å.Ïðîäà¼åì ãà ó
ïîóçäàíè íà÷èí äîáè¼àœà èñòîã óç àìáàëàæèî îä 30 ìèëèëèòàðà ïî öåíè
èñòîâðåìåíè òðåòìàí âàðîå. îä 1 åâðî. Ðà÷óíèöà ¼å âåîìà
Ðàä íà äîáè¼àœó ïðîïîëèñà ¼å ¼åäíîñòàâíà.Ó ëèòðè èìà îêî 33
êðà¼œå ¼åäíîñòàâàí è óç ìèíèìàëíà êîìàäà øòî èçíîñè 33 åâðà çà 200
óëàãàœà âåîìà èñïëàòèâ. Ñâå øòî ¼å ãðàìà ñèðîâîã ïðîïîëèñà.Òðåáà
ïîòðåáíî ¼å êóïèòè ìðåæó çà õâàòàœå îäáèòè 3,5 åâðà çà àìáàëàæó è
ïðîïîëèñà èñåžè ¼å ó äèìåíçè¼àìà àëêîõîë øòî ïðàêòè÷íî çíà÷è äà íàì
òèïà êîøíèöå êî¼èì ï÷åëàðèòå. Mre`a îñòà¼å 30 åâðà çà 200 ãðàìà
ñå ïîñòàâšà ó âðåìå êàäà ó ïðèðîäè ï ð î ï îë è ñ à è ë è 1 5 0 å â ð à ç à
èìà íà¼âèøå ïðîïîëèñà (ó çàâèñíîñòè êèëîãðàì.Àêî ïîñåäó¼åòå 40 äðóøòàâà
îä ðåãèîíà è ïàøíèõ ïðèëèêà) à òî çíà÷è 4 – 6 êèëèãðàìà ïðîïîëèñà
èñòîâðåìåíî ¼å áèòíî äà íè¼å ó âðåìå èëè 600 – 900 åâðà.
íåêå çíà÷à¼íè¼å ïàøå. Èñòîâðåìåíî Ðàçìèñëèòå äà ëè ñå æåëèòè
ñà ïîñòàâšàœåì ìðåæå èçíàä ëåãëà îäðåžè îâîã çíà÷à¼íîã ïðèõîäà?
ïîñòàâšàì è ìðàâšó êèñåëèíó çà Ñâå øòî ¼å ïîòðåáíî ¼å ìàëî
òðåòìàí âàðîå. Êîðèñòèì îáè÷íå òðóäà è äîñòà çíàœà äà ñå
ïëàñòè÷íå ïîêëîïöå çà òåãëå è èçíàä ïîòðîøà÷èìà îá¼àñíè äå¼ñòâî
œèõ ïîñòàâèì ìàëî äåášè êàðòîí ïðîïîëèñà êî¼è òðåáà ìàêñèìàëíî
êî¼è èçáóøèì íà ïàð ìåñòà. Åôåêàò ¼å ðåêëàìèðàòè. Ïîòðîøà÷è žå âàì áèòè
èçóçåòàí. Ïîðåä îáàðàœà âàðîå, áåñêðà¼íî çàõâàëíè àêî ñå îñëîáîäå
ï÷åëå ñå òðóäå äà øòî ïðå íåêå îä áîëåñòè, à ïîðåä îñåžà¼à äà
ïðîïîëèñîì çàòâîðå øòî âåžè ñòå ó÷èíèëè äîáðî äåëî ïîïóíèžåòå è
ïðîñòîð îêî ïîêëîïöà ¼åð èõ èðèòèðà ëè÷íè áóŸåò.
èçóçåòíî îøòàð ìèðèñ ìðàâšå
êèñåëèíå. Êàäà èñïàðè ìðàâšà
êèñåëèíà ïðè ñëåäåžåì äîäàâàœó
ïîêëîïàö ñå ïîìåðè ó äåî êî¼è íè¼å
èëè ¼å ñëàáè¼å ïîïóœåí.
Íà îâ༠íà÷èí ìîæå ñå äîáèòè îä

27 SRPSKI P^ELAR
Jovo N. Kantar
Grabovac,
Vidanski kraj br 54 D
Mobitel 063/69-40-70-
LEKOVI UZROK
BOLESTI PÈELA
I LJUDI
Po lepom sunèanom danu, od varooze.
poèetkom februara 2007. g. U Aleksincu, u Srbiji, 29. jula
posetiv{i jedan mali pèelinjak od 15 2006. godine na Seminaru sa
AŽ ko{nica paviljonskog tipa, u meðunarodnim uèe{æem (gost
Novom Mestu, Slovenija, utvrduio predavaè dr Antonio Naneti, èlan
sam da su samo iz tri dru{tva izletale struènog tima EU za bolesti pèela, i
pèele. Neposredno pred predavanje {ef Instituta za pèelarstvo u Bolonji,
organizator predsednik pèelarskoh Italija) sa temom „PÈELE NE UMIRU
organizacija za Dolenjsku profesor OD ZIME“.
pèelarstva u Kmetijskoj {koli, rekao DOKAZANO da pèele zaista ne
mi je da mu se jedan pèelar požalio - umiru od zime.
da je od 30 zazimljenih dru{tava A pèele umiru i umiru! I kod vas u
ostala tri u životu. sloveniji i kod nas u srbiji.
I u Srbiji imamo zimske gubitke, Od èega i od koga?
rekao sam u svom predavanju i Zakljuèak se nameæe da je
naveo primer, da je od 2.000 èovek najopasnija bolest za pèele i
zazimljenih dru{tava u jednom selu najveæi neprijatelj pèela, rekao je
kod Aleksandrova u Banatu, profesor farar («selo» 12/96, br. 45,
prezimelo samo 80 , ili pre tri godine str. 33)
kada sam u Leskovcu držao Kao prvo postavlja se pitanje:
predavanje, dobio pouzdanu {ta je uzrok bolestima ljudi i pèela?
informaciju da je kod dvojice pèelara ÈOVEK je u vrhu piramide
jo{ u decembru, (22. XII) izgubljeno uzroka bolesti i svoje i bolesti pèela.
po oko 200 dru{tava. UZROK SVOJE BOLESTI: je
U Pèelarskom centru Slovenije – neprirodna hrana, KOJU JEDE.
LUKAVICA, januara 2002. godine
prikazan je film pod naslovom
PÈELE NE UMIRU OD VAROZE, koji
j e p r e t h o d i o p r e d a v a n j u o
alternativnom suzbijanju varoza.
Dokazano je da pèele ne umiru
Neprirodna hrana èovelu {teti,
jednako kao {to {teta nastaje kolima
sa benzinskim motorom kada u
rezervoar tankirate dizel gorivo. Ili u
rezervoar vozila sa dizel motorom
sipate benzin kao pogonsko gorivo.
Dakle kada u „benzinca“ sipamo

SRPSKI P^ELAR 28
dizel, a u „nafta{a“ benzin visoke sve bolesti.
oktanske vrednosti nastaje kvar i VOSAK ISTO IMA VI[E OD 300
lomovi u sklopovima motora. Ali, ODBRANBENIH SUPSTANCIJA, A
naravno, mi to ne radimo, jer je KAD je ZAPU[TEN, IZVOR je
suprotno Uputstvu za održavanje OPASNIH PÈELINJIH BOLESTI I
automobila. A u stomak pèele i IZAZIVA STRES!
èoveka sipamo i jedno i drugi i treæe i ^ovek je umesto MEDA dao je
èetvrto... i nema kraja, jer nemaju p ~ e l a m a { e æ e r – r a z a r a è
uputstvo za održavanje! metbolizma, umesto polena dao je
UZROK BOLESTI PÈELA je sojino bra{no, mleko u prahu, jaja u
neprirodna hrana plus mala moæ prahu, surutku, obrano mleko, urdu i
p è e l i n j e g d r u { t v a ( n e m a pretvorio pèelu u tele i jagnje, a pèela
sposobnost za borbu protiv bolesti. je starija od teleta punih stotinu
Razlog: lo{a matica i lo{i trutovi koji miliona godina.
su odnegovani u režiji èoveka bez
meda i polena. Èovek je preuzeo
zanat od Prirode da proizvodi
PÈELARA OBRAZOVATI,
a VAROU ZNALAÈKI UNI[TAVATI!
matice. Obrazovan pèelar je filozof -
Rezultat toga su BOLESTI, A Bogu slièan“!
BOLEST VALJA LEÈITI LEKOVIMA! Starogrèki lekar Hipokrat je pre
A LEKOVI NE LEÈE, ONI SAMO 2.500 godina rekao: "Lekar filozof je
TRENUTNO SANIRAJU BOLEST. Ne Bogu slièan". U doba Hipokrata
leèe UZROK, ali TRAJNO TRUJU filozofija, religija i medicina su bile
VOSAK i zagaðuju med. jedno telo. Jedan èovek je imao u
A U Z R O K J E È O V E K – sebi sva ta znanja i on je leèio. To važi
POHLEPAN I PRIUÈEN A NE i za pèelara. I pèelar je filozof i, Bogu
DOUÈEN PÈELAR! slièan. I on treba da ima znanja i
M E D I M A V I [ E O D 3 0 0 du{u.
ODBRANBENIH SUPSTANCIJA od Sada je lekar alopatske
PÈELINJIH bolesti, pèelar ga je medicine bez du{e: ispunjava
pèelama oduzeo kao lek i proizveo recepte, daje injekcije, operacijom
STRES, otvoriv{i vrata ko{nice za odstranjuje organe, za{iva, ozraèuje
sve druge bolesti. i daje tablete,. To radi i pèelar. I on je
POLENTAKO\E IMA VI[E OD bez du{e. Umesto da ostavi
300 ODBRANBENIH SUPSTANCIJA pèelama Bogom odreðenu kolièinu
od PÈELINJIH bolesti, pèelar ga je meda i polena kao hranu i lek, on im
pèelama oduzeo kao lek i proizveo daje injekcije ({eæerne pogaèe) i vr{i
STRES, otvoriv{i vrata ko{nice za operaciju (oduzima med i polen),

29 SRPSKI P^ELAR
daje tablete hemije i ne menja staro matiènjak). I to su im uèitelji toliko
saæe. zakukuljili i zamumuljili, da su i
Da li je moguæa druga varijanta? uèenim pèelarima nametnuli
Moguæa je! Lekar filozof Bogu slièan kompleks manje vrednosti njihovih
je lekar homeopatske medicine ima matica.
visoku etiku i duhovnost i leèi ne Takav kompleks i ja sam nosio
samo telo, veæ istovremeno i du{u. I punih dvadeset i vi{e godina, dok
pèelar ako ima visoku etiku i du{u nisam utvrdio da je „od 19 matica
oduzima od pèela samo vi{ak meda i kupljenih 1998. godine od tri
polena, a pèelama ostavlja koliko je renomirana proizvoðaèa u Srbiji,
Bog odredio, a nauka utvrdila – ne samo jedna bila na nivou moje
manje od 12 kg meda i 4,4 kg
cvetnog pra{ka. Jer, samo med i
cvetni prah su hrana i lek za pèelinje
dru{tvo. Sve drugo je bolest za
pèelinju zajednicu.
Obrazovan pèelar poseduje
znanje o biomedicinskim vred-
nostima meda i cvetnog pra{ka kao
hrane, a ako ima i du{u - ima i zdrave
pèele.
Pèelari bez zadovoljavajuæeg
pèelarskog obrazovanja prepu{teni
sami sebi, a naivno verujuæi
uèiteljima – predavaèima sa
pèelarskih tribina, formirali su
kompleks da ne valjaju rojne matice,
suprotno prirodi pèele koja veæ 160
miliona godina specijalizira zanat
uzgojivaèa matica, te da ne valjaju
matice iz prinude, da su matice
uzgojene po metodi Henry Aleja,
Milera, Hopkinsa, Öro{ija i drugih
manje vredne od onih koje oni
proizvode po postupke Dulitla,
odnosno prenosom larve iz majèine
utrobe u praznu kolevku (ve{taèki
matice sa ocenom »3«. I 16
nabavljenih pre 19 godina (1987), iz
Slovenije, bile su ispod nivoa onih
koje sam prethodno nabavljao od
renomiranih uzgajivaèa u Srbiji.
Sve su one, istina, bile osrednje
krupnoæe, lagano se po saæu
kretale, ali su sve bez izuzetka slabo
razvijale leglo i pèele ih zamenjivale,
{to upuæuje na sumnju da larve, nisu
u optimalnim uslovima režima
mikroklime odnegovane kako valja,
tj. da su uzgajane u slaba{nim
uzgajivaèkim dru{tvima koja nisu
mogla obezbediti optimalnu ishranu
u periodu stadijuma larvi, niti
optimalnu mikroklimu u gnezdu u
periodu stadijuma lutke, kao {to ni
{aka pèela u oplodnjaku nije mogla
pružiti matici optimalnu ishranu i
mikroklimu, pa kao takve nisu bile u
stanju da polete, bez sposobnosti da
se u vazduhu duže zadrže i bez
fizièkih moguænosti da potraže
trutove, pa su stoga ostale
nedovoljno osemenjene, i pèele ih
brzo zamenile. I gle, èuda!

SRPSKI P^ELAR
30
Uzgajivaèi matica za neuspeli polaže jaja, a u pro{logodi{nje -
prihvat takvih – nedovr{enih matica radilice odlažu i lageruju med -
od strane pèelinje zajednice, krivnju
svaljuju na pèelara koji ih je kupio,
spoèitavajuæi mu nestruènost. To me
je motovisalo da napi{em knjigu i da
kažem punu istinu o podvalama
uzgajivaèa matica.
Ne može Jenterov aparat
zameniti 160 miliona godina bru{en
pèelinji aparat koji se zove
PÈELINJA ZAJEDNICA. Po Jenteru
matice žive jednu sezonu, a po
PÈELINJOJ ZAJEDNICI èitavu
veènost. Za{to? U Jenteru matica je
u zatvoru-na robiji, a u PÈELINJOJ
ZAJEDNICI na slobodi i u izobilju.
"Robija{" radi kako mora, a
slobodna matica uz „konsultovanje“
i „saglasnost“ pèêla.
„Sve{tenik Lorenc Langstrot,
Bogu slièan, pèelar sa du{om,
napravio je ko{nicu po meri pèelinje
zajednice, ali kad se pojavio Ruth,
komercijalista, èovek bez du{e,
osvojio je trži{te cele zapadne
hemisfere i podvalio pèelama i
po{tenim pèelarima. Ista je stvar i sa
proizvodnjom i transportom matica,
pri èemu matica u kavezu izgubi 30-
50 % od svog kvaliteta. Èista
komercijala sa ciljem da bi se
ostvario profit, bez obzira na kvalitet.
Obrazovan pèelar zna da se
pèelinje klube u duplji živog drveta,
po zakonima Prirode, neprestano
pomera nagore, i samo na novom
saæu, u samo nove æelije matica
iznad. Oko otvorenog legla i jaja, u
nove æelije pèele odlažu polen. Staro
saæe napu{taju i, prepu{taju ga
moljcu, a mravi u mravinjaku
nastanjenom u dnu {upljine odnose
mrvice koje je napustio moljac. I sve
tri vrste su zdrave, zadovoljne i
sreænie. Kakvo im saæe i hranu nudi
èovek-pèelar u da{èarama i kada ga
menja? Odgovor na to dobijamo
svake zime pod zajednièkim
imeniteljom: uginulo 35, 71, 117,
200, 2.000, 3.000 dru{tava .
Obrazovan pèelar zna da se u
Prirodi pèele roje u najpovoljnijem
periodu godine, kada u stani{tu
nastane izobilja hrane, izobilje
mladih pèela i pèela izletnica, kada
je tesno u gnezdu i kada su pèele
bez posla.
Takve uslove i u industrijskom
uzgoju matica i uzgajivaè matica
mora da obezbedi, ako ima du{u.
Jo{, ako pritom ne prenosi larve iz
æelija sa obiljem mleèa, veæ ih
ostavlja na bogatoj trpezi u nastavku
izobilja (pèela i hrane) iznad matiène
re{etke, a maticom u nastavku na
podnjaèi potpuno simulira prirodu
rojenja. Pèelar može nadma{iti
prirodu ako uzgajivaèko dru{tvo
uzgoji na ramovima tipa DB u
dvadesetramnoj polo{ci.
Obrazovan pèelar zna da bez
dobrih trutova (minimum 40 u
proseku po jednoj matici) ne može

31 SRPSKI P^ELAR
biti kvalitetnog osemenjavanja niti
oplodnje matica“ (Ruttner).
„Obrazovan pèelar zna i ostale
uslove koji obezbeðuju kvalitetnu
maticu“. „To su:
Kvalitet i kolièina hrane, kvalitet
uzgojnog materijala, uticaj broja
dodatih matiènjaka, uticaj težina
jajeta, uticaj uzrasta larve,
s p o s o b n o s t h i g i j e n s k o g i
negovateljskog pona{anja, uticaj
geopatolo{kih i svemirskih zraèenja,
samo iz sopstvenog ekoklimatskog
regiona roditeljska dru{tva daju
kvalitetne matice, Karnika je najbolja
pèela na svetu, a pèela ubica preti
na{em pèelarstvu. Zbog neinformisanosti
uzgajivaèa matica
takve posledice mogu nastati
neodgovornim uvozom matica sa
strane.

Prof. dr Kostadin Tri~kovi}
SRPSKI P^ELAR
32
SADA[NJE STANJE
I PRAKSA
Sada{nje stanje i praksa jeste tako u nedogled sa novim jedinkama
primena brojnih varijanti hemijskih varoe. Zato svake godine nastaje
(toksiènih) sredstava, koja daju KATASTROFA u mnogim pèlinjim
odreðene rezultate u uni{tavanju zajednicama.
varoe. Na žalost, sva su toksièna i za Imajuæi gore navedeno u
same pèele, maticu, pèelara i vidu, imperativ je da se okrenemo
zagaðuju pèelinje proizvode- prirodi i primeni EKOLO[KIH
ostavljaju rezidue. Primena SREDSTAVA tokom èitave godine.
organskih kiselina (mravlje oksalne, Tako bi bilo jedino moguæe da se
mleène), daje dobre efekte protiv svaka generacija varoe maksimalno
varoe. Meðutim, i ta sredstva nisu uni{ti, bez ikakvih gubitaka pèela i
bezopasna jer daju znatne gubitke bez rezidua u njihovim proizvodima.
pèela, matice i mogu biti opasna za U daljem izlaganju ukratko æe
samog pèelara. Dakle, i ona biti opisano nekoliko potpuno
predstavljaju maè sa dve o{trice. EKOLO[KIH sredstava i preparata,
Posebno je znaèajno da se, sva do efikasnih, bezopasnih po pèele,
sada primenjivana sredstva, koriste maticu, pèelara i bez rezidua u
za „tretman“ samo sezonski: jesen- pèelinjim proizodima, a primeljivih
proleæe. A {ta biva u ostalom delu tokom cele godine. Saèinjena su
godine? Da li varoa miruje? Ne, ona iskljuèivo od aromatiènih, lekovitih i
se nebrojivo namnoži jer je njen medonosnih biljaka, inkorpriranih u
biolo{ki ciklus takav da na svakih 15 bio masu ili konstituens od èetinara.
dana dolazi nova generacija varoe. EKOLO[KI BRIKET ZA PÈELE
Poznato je da jedna ženka snese 5-6 „THYMO-VARO-SAN“
jaja{ca, od kojih 4-5 su ženke, pa Predstavlja novu vrtstu
novih 5-6 jaja{ca od svake ženke, i ekolo{kog briketa i novu inovaciju u

33 SRPSKI P^ELAR
pèelarstvu u borbi protivb varoe i
drugih bolesti pèela i legla, kao i
vo{tanih moljaca. Saèinjen je
specijalnim tehnolo{kim postupkom
pronalazaèa prof. Dr Kostadina
Trièkoviæa i Bojana Trièkoviæa.
Sadrži veæi broj komponenti od
briketa „EKO-VARO-SAN-a“ i
predstavlja dalju inovaciju i znaèajan
pomak u ekolo{koj za{titi pèela od
varoe, vo{tanih moljaca i drugih
bolesti pèela i legla. Saèinjen je u
obliku tableta, pakovanih u
p l a s t i è n o j f o l i j i , h e r m e t i è k i
zatvorenoj, a zatim u kutiji po 20
komada.
S a s t a v n e k o m p o n e n t e
ekolo{kog briketa „THIMO-VARO-
SAN“ potièu iskljuèivo iz prirode, od
aromatiènih, lekovitih i medonosnih
biljaka.
Njegove komponente su
sledeæe:
a) BIO-MASA – KONSTITUENS
briketa i nosilac dejstvenih sastojaka
je od odabranih delova èetinara, pre
svega crnotg planinskog bora. Ovaj
èetinar je bogat eteriènim uljem
OLEUM PINI i sam po sebi ima
antivarozna svojstva. (slika 1)
b) TIMOL – THYMOLUM, bitna je
komponenta ovog briketa. Prirodni
je sastojak aromatiènih, lekovitih i
medonosnih biljaka MAJÈINE
DU[ICE, TIMIJANA I VRANILOVKE.
Njihova eterièna ulja sadrže 30 – 50
% TIMOLA. Koristi se u oficijelnoj
Sl 1. Crni bor
medicini za izradu lekova i u
narodnoj medicini u vidu èajeva i
d r u g i h o b l i k a . O d l i è n o j e
antiseptièno sredstvo, jer vr{i
dezinfekciju prostora i predmeta, pa
i samih ko{nica. Primenjen je u svetu
i preporuèen od strane Evropske
Unije kao varocid.
c) TAMJAN – je smolasta
materija koju luèe neki èetinari.
Njegove pare pri sagorevanju
briketa daju prijatan miris i
antivarozne efekte.
d) EUKALIPTOL – sastojak je
briketa u vidu OLEI EUKALIPTI.
Dobijen je od li{æa i mladih granièica
eukaliptusa. Ima antivarozno
dejstvo. (slika 2)
e) LAVANDA – Karakteristike i
opis su dati kod „EKO-VARO-SAN“-
A
f) BOSILJAK – Prijatnog je
mirisa. Njegovi sastavni delovi imaju

Sl 2. Eukaliptus
a n t i s e p t i è k a s v o j s t v a k o j a
s p r e è a v a j u r a z v o j m n o g i h
mikroorganizama. Zbog njegovog
prisustva ne kvari se Bogojavljanska
vodica. Koristi se i kao zaèin.
Pokazao je izazita antivarozna
sojstva. Ima {iroku primenu i u
narodnoj medicini, a u Francuskoj i
drugim zemljama i u oficijelnoj
medicini.
g) PELIN – Jedna je od
najstarijih, cenjenih i upotrebljavanih
b i l j a k a s v i h v r e m e n a , k o j i
obezbeðuje „veèno zdravlje“-
Tipièno je gorko aromatièno
sredstvo. Upotrebljava se i u
veterinarskoj medicini. Pokazao je
antivarozno dejstvo.
h) H A J D U È K A T R A V A –
SRPSKI P^ELAR
34
N a j p o z n a t i j i i n a j è e { æ e
upotrebljavani narodni lek, {iroko je
primenjen u narodnoj medicini.
Pokazao je i antivarozna svojstva, pa
je zato i ova biljka sastavni deo
briketa.
i) ŽALFIJA ili PITOMI PELIN –
Jedna je od najstarijih medicinskih
biljaka. Ima {iroku primenu u
narodnoj i oficijelnoj medicini. Pored
lekovitih svojstava, deluje i
antiseptièno. Posebno se istièe
lekovitost meda od žalfije, koji je
izuzetnog kvaliteta, pa mu je i cena
visoka. Meðutim, pèele sa cetova
žalfije ne daju samo lekoviti med, veæ
i same sebe leèe od varoe i drugih
bolesti, jer antiseptièna svojstva
žalfije spreèavaju razvoj uzroènika
bolesti pèela i legla.
j) MATIÈNJAK – Posebno je
znaèajan za pèelarstvo jer ni jedna
mirisna biljka ne privlaèi toliko pèele,
a naroèito maticu, kao {to je
matiènjak. Po matici je ova biljka i
dobila ime.
k) N A N A – N a n a i m a
najraznovrsniju upotrebu u mnogim
oblastima pa je sastavni deo mnogih
proizvoda {iroke potro{nje na svim
kontinentima. Zbog prijatnog mirisa,
etarsko ulje ili sam list nane koristi se
kao sastavni deo sredstava protiv
varoe, {to se èini i sa ovim briketom.
Mogli bi da reðamo jo{ niz
biljaka koje mogu biti sastavne
k o m p o n e n t e E K O L O [ K O G
BRIKETA „THYMO-VARO-SAN“, jer

35 SRPSKI P^ELAR
s u z a i s t a m o g u æ e b r o j n e pèelinjak nije tretiran nièim, veæ je
kombinacije za njegovu izradu i kasnije saniran.
primenu protiv varoe i drugih bolesti
M I [ L J E N J E
pèela i legla.
VETERINARSKOG ISPITIVANJA- O
I S P I T I V A N J A S A timolu kao EKOLO{KOM sredstvu za
VETERINARSKOG INSTITUTA – borbu protiv varoe puno je pisano.
EKOLO[KI BRIKET ZA PÈELE Verovatno da on, uz kombinaciju
„THYMO-VARO-SAN“ ispitivan je od
strane dr. vet. Med Slobodana
Saviæa, specijaliste za bolesti pèela i
dr. vet.med. Zorana Raièeviæa, spec.
Eepizootiologa sa Veterinarskog
specijalistièkog instituta u Ni{u.
Ispitivanje je obavljeno na 3
pèelinjaka sa po 50 ko{nica. Prvih 50
ko{nica je tretirano ekolo{kim
briketom za pèele „THIMO-VARO-
SAN“, drugih 50 ko{nica je tretirano
hemijskim preparatom HEMOVAR
(AMITRAZ), a treæih 50 ko{nica su
bile kontrola.
REZULTATI RADA: Pèelinjak
drugih vidova borbe, predstavlja
BUDUÆNOST u borbi sa varoom
destructor. Ekolo{ki briket „THYMO-
VARO-SAN“, kako se vidi iz dobivenih
rezultata, pokazao je efikasnost kao i
AMITRAZ, ali nije toksièan. Treba ga i
dalje pratiti i ispitivati, kako bi se dobili
pouzdaniji rezultati.
PREPORUKA: Na osnovu
iskustva kroz kontrolu efikaasnosti
ovog briketa, a i ranije ispitivanog
briketa „EKO-VARO-SAN“, smatramo
da ova dva briketa treba kombinovano
primenjivati. „EKO-VARO-SAN“ pri
radu sa pèelama, a HYMO-VAROI-
SAN“ u zavisnosti od stanja varoze u
sa prvih 50 ko{nica tretiran je pèelinjim dru{tvima, ali uz obaveznu
briketom 3 puta u razmaku od po 15 ugradnju higijenskih mrežastih
dana. Zapaženo je da pèele dobro podnjaèa, kako se oborene varoe ne
podnose dim briketa i nema bi mogle ponovo hvatati za pèele.
gubitaka poslije tretiranja. Posle Samo kombinacijom svih biolo{kih i
prvog tretiranja otpalo je proseèno ekolo{kih mera, izuzetno i hemijskih
po 40 varoa po ko{nici, posle otrovnih sredstava, varoa se može
drugog po 20 varoa, a posle treæeg suzbiti i staviti pod kontrolu. Termin
po 5 varoa po ko{nici .
Drugih 50 ko{nica tretiranih
HEMOVAROM (AMITRAZOM), posle
prvog tretmana otpalo je proseèno
po 45 varoa po ko{nici, posle
drugog po 15, a posle treæeg po 7
varoa u proseku po ko{nici. Treæi
„ISKORENJAVANJE“, kada je varoa u
pitanju, za sada se ne sme koristiti.
ISPITIVANJE OBAVILI: Dr. Vet.
M e d . Z o r a n R a i è e v i æ , s p e c .
Epizootiolog i dr. Vet. Med. Slobodan
Saviæ, spec. za bolesti pèela.

Primenjene apitehnièke mere
u formiranju odgajivaèkih
i oplodnih društava
Autor teksta
Dipl.ing.poljoprivrede Stefanoviæ Nenad
Ul braæe kostiæ 18
16000 leskovac
Tel:016/59-351
Mob:064/ 49 – 33 – 997
Stefanovici@info-net.co.yu
SRPSKI P^ELAR
36
Roðen 1972.godine u leskovcu, u
pèelarskoj porodici. Sa ocem
Ratomirom pèelari sa oko 200
pèelinjih društava (DB i LR) i 50
o p l o d n j a k a . D i p l o m i r a o n a
poljoprivrednom fakultetu u Zemunu
iz oblasti pèelarstva,na temu
„Proizvodnja matica dulitlovom
m e t o d o m “ k o d p r o f . d r. M i æ e
Mladenoviæa.
Društvima koja æe uzgajati posveæujem znaèajnu pažnju.
matice, kako za startovanje, tako i za Nakon, aranžiranja, hranim
odgoj mora se pokloniti izuzetna rastvorom meda i vode sa dodatkom
pažnja, jer je praksa pokazala da se kvasca (ukoliko nemam polena),
samo u izuzetno jakim društvima ,sa kako društva za startovanje , tako i
velikim brojem mladih pèela , i odgajivaèka, s tim što ovo društvo
obiljem hrane , mogu proizvesti hranim još 5 dana, sve do zatvaranja
visokokvalitetne matice. Startere i matiènjaka.
odgajivaèka društva , formiram od Ovo je vrlo bitno, jer larvice
genetski odabranih društava , koja moraju biti maksimalno hranjene.
su mirna, otporna na bolesti (imaju Izraèunato je da pèele negohigijensko
ponašanje), visoko- vateljice posete oko 3500 puta
produktivna matiènjak, pre nego što bude
U tipu “sivke” bez žutih tergita zatvoren. Matièna larva u razvoju,
“prava apis mellifera carnica”, jer i nastavlja da se hrani na rezervi
uslovi odgoja (fenotip) mogu imati mleèa, još oko 12 sati posle
uticaja na kvalitet matice, bez obzira poklapanja matiènjaka. Svake
što larva potièe od genetski sedmice premeštam pokriveno leglo
odabrane matice majke(genotipa). u donji nastavak , a otkriveno u
Hrani, kao znaèajnom faktoru gornji, jer se samo na saæu sa

37 SRPSKI P^ELAR
otvorenim leglom nalaze mlade prihranu sa rastvorom meda i vode
pèele koje mogu da neguju i hrane i polen pogaèe. Matica se za to
dodate startovane larve. v r e m e n a l a z i u d r u g o m t e l u , iznad
Utopljavanje u klasiènom smislu prvog nastavka, na kome je
reèi to se ne radi jer su vremenski postavljena hanemanova rešetka,
uslovi povoljni (tempe-ratura tako da u tom telu ima 3-4 rama sa
vazduha je proseèno 25 stepeni), ali leglom i medom.
se obraæa pažnja da prostor u košnici Presadjivanje larvica vršim
bude potpuno zaposednut pèelama. (dulitlovom metodom) pre podne,
Na taj naèin stvara se povoljna oko 10 sati . Starter preuredjujem
mikroklima, kao i uslovima rojidbe, tako što vadim svo leglo iz prvog
tako da larva ili lutka neæe imati neke nastavka i stavjam u nastavak gde
promene u svom razvoju, jer se je matica. U prvom delu ostaju
sniženje temperature negativno samo dva rama sa polenom i
odražava na kvalitet matica. Ako otvorenim medom.
temperatura varira za 1 stepen ispod Iznad prvog nastavka stavljam
ili iznad 31-38 stepeni, u trajanju od duplu žièanu mrežu, sa letom na
jednog sata ,veæi broj matiènih larvi suprotnoj strani. Drugo telo, sa
æe uginuti, a ostale iako žive biæe maticom, vraæam na prvo, preko
ošteæene, a veæi broj matica koji uspe žièane mreže, èime donji nastavak
da se oplodi, vec nakon mesec dana još više popunim sa pèelama
pèele æe promeniti tihom smenom. izletnicama iz gornjeg nastavka.
Dakle, najveæi broj jajovodnih Pre poklapanja donjeg nastavka,
cevèica u jajnicima matice se formira razmaknem ram polena od rama
kod razvoja matiène larve na meda, da bi stao ram sa startovanim
temperaturi od 33-34 stepena. materijalom. Obavezno donje
Imajuæi ovo u vidu, oplodnjake društvo, bez matice, prihranim
punim mladim pèelama, koje se preko ram- hranilice koja se nalazi sa
nalaze na jednom lr- ramu, sa strane.
nepoklopljenim leglom, metodom Kada sam izvršio aranžiranje
stresanja kroz levak, što u potpunosti startera, pristupam presadjivanju
obezbedjuje sklop i brojèanost pèela larvica na sledeæi naèin: otvaram
za èuvanje dodatog matiènjaka. košnicu u kojoj se nalazi matica
Pripremanje startera, kao i odgaji- majka sa željenim osobinama,
vaèkih društava, vršim dan ranije . uzimam ram na kome je ona položila
Pošto sam predhodnog dana u jaja pre tri dana (jednodnevne larve
prvo telo do podnjaèe stavio 5-6 koje su najbolje za odgajanje
ramova sa mladim leglom i mladim matica).
pèelama, plus ram sa polenom i
otvorenim medom, izvršio sam

SRPSKI P^ELAR
38
Izvadjeni ram sa zaleženim kineske igle zahvatam larvu i deo
materijalom stavjam na krov košnice mleèi na kome se ona nalazi. Ovaj
pod uglom od 45 stepeni, na koji je posao završim za oko 30 sekundi i
predhodno stavljena pamuèna odmah pokrivam letvicu mokrom
tkanina koju obilno natopim toplom gazom , da bih isto uradio i sa
vodom. Pored rama sa larvama drugom. Po završenom presa-
,postavim ram (nosaè) sa letvicama djivanju, ram sa startovanim
na kojima se nalaze poèeci materijalom stavjam u starter
matiènjaka i to tako da zvonca – izmedju rama polena i otvorenog
èaure budu sa otvorom na gore. meda, gde su se mlade pèele
Kod presadjivanja larvica uhvatile u grozdove. Uporedo sa
kineskom iglom, vršio sam oglede i stavjanjem startovanih larvi vršim
to: prihranu preko ram hranilice i to
a) sa dodavanjem kapi mleèa na iskljuèivo rastvorom meda i vode u
dno èaure; kolièini od 1 litra .
b) sa dodavanjem kapi meda ; B) presadjivanje larvica na med
c) na suvo; – primenjen je u potpunosti isti
d) duplo-dvogubo -presadjivanje postupak kao u predhodnom
A)presadjivanje larvica uz sluèaju, samo sto se štapiæ umaèe u
dodatak mleèi vršio sam tako što med , umesto u mleè.
sam predhodno sakupio mleè od C)presadjivanje na suvo – kod
obezmatièenog društva, držeæi se o v o g p o s t u p k a p r e n o š e n j a
saznanja da za odgoj selekcio- jednodnevnih larvi zahvata se mleè
nisanih matica mleè ne sme da bude na kome one leže na dnu radiliène
stariji od 40 sati i pazeæi da se æelije. Naèin prenošenja larvica
prilikom vadjenja ne ošteti larva mnogo mi je zadavao teškoæa , sve
vrhom igle. Mleè sam razblažio do nabavke kineske igle. Larva se
destilovanom vodom, da bi dobio ovim postupkom lako vadi i
konzistenciju gušæeg jogurta. prenosi, ali ja prilikom svakog
Nanosio sam ga na dnu èaure p r e n o š e n j a u m o è i m i g l u u
tako što sam štapiæem promera 3mm destilovanu vodu, tako da se larva
umakao u boèicu sa mleèom i odmah lako skida pritiskom radnog dela
uvlaèio u matiènu èauru do samog igle,koji blago gura ceo sadržaj
dna, što je odgovaralo kolièini kao da napred.
sam nekom specijalnom kašièicom Ranije sam umesto vode koristio
stavio željenu kolièinu. med , ali sam zakljuèio da je
Pošto sam na prvoj letvici , na destilovana voda bolja, jer se
kojoj ima 11 èaura dodao mleè, pokretni deo ne lepi za pero igle.
pristupam presadjivanju. Vrhom Presadjene larve se odmah stave u

39 SRPSKI P^ELAR
starter i primeni isti sistem hranjenja. matiènjaka, uzgajivaèkom društvu
(slika 1)
se dodaje nova partija na dogradnju i
negovanje, jer odgajivaèko društvo
stalno dobija mlade pèele, pošto mu
je ostavjeno celo zatvoreno leglo.
Nova partija matiènjaka se dodaje
dva do tri sata posle zatvaranja
predhodne partije , a to je oko 4 -5
dana od stavljanja prve ture.
Napominjem da odgajivaèkim
društvima dodajem samo 20- 22
komada startovanih larvi, jer ih
mogu idealno nahraniti i odgajiti, kao
Slika 1 Presa|ene larve
Buduæi da u starteru nema da su proizvedene u prirodnom roju.
drugih larvica ,osim onih koje smo Zatvorene, zrele matiènjake , vadim
presadili , te iste bivaju izuzetnio 10 dana od dana presadjivanja.
primljene i nahranjene. Nakon 24 Zbog sigurnosti ih raspore-
sata vadim ram sa larvama i stavjam djujem u oplodnjake ili nukleuse ,
ga u odgajivaèko društvo sa koje formiram tri dana pre toga na
maticom, na dalje negovanje, a koje sledeæi naèin:
aranžiram na sledeæi naèin: dan pre Pre nego što stavim rasklopive
dodavanja matiènjaka stavim u ramove u DB – oplodnjak, prvo ih
donji deo plodišta maticu i zatvoreno stavim u polumedišta da ih pèele
leglo , i preko njega matiènu rešetku , delimièno napune medom , jer se
u gornji deo, medište, stavim svo pokazalo da pèele u malim
otvoreno leglo koje pojaèavam sa nukleusima , ukoliko imaju hranu ne
još dva – tri okvira otvorenog legla i napuštaju ga. (slika 2)
pèelama na njemu iz druge košnice.
Najmladje leglo se stavi u sredinu.
Sledeæeg dana , na dva sata pre
dodavanja matiènjaka na dogradnju,
iz sredine medišta vadim dva okvira
sa otvorenim leglom bez pèela. U
nastalo, praznom prostoru se
obrazuje grozd mladih pèela, koje
odmah primaju i neguju matiène
larve. Društvo, takodje obilno
prihranim rastvorom meda i vode u
odnosu 1:1. Posle zatvaranja
Slika 2 rASKLOPIV POLUMEDI{NI RAM

Ramove vadim zajedno sa leglo može da se posumnja da se
pèelama, stavljam ih u nukleuse i parila u srodstvu. Utvrdjeno je da se
istresem još mladih pèela putem iz takvih jaja izlegu larve koje pèele
levka iz društva koja imaju višak prepoznaju i jedu , jer su to larve
mladih nezaposlenih pèela. Kada diploidnih trutova. Zbog toga
poklopcem zatvorim nukleus u oplodnjake nosim na drugi pèelinjak,
kome se nalazi èvrsta hrana , jer se trudim da odgajim kvalitetne
zatvaram leto okretanjem regulatora trutove, mada to nije garancija da æe
na položaj ventilacije i odnosim u se matice spariti baš sa njima.
hladnu prostoriju. Drugog dana D)duplo –dvogubo presanaveèe
stavljam ih u nepravilnom djivanjeima dve faze:
nizu na stalno mesto, otvaram leta, Prva-presadjivanje larvica u
kako bi se privikle na njega. Po{to su nove osnove matiènjaka
se socijalizovale, treæeg dana ujutru
Druga- odstranjivanje novih u
dodajem zreo matiènjak u sredinu zapo~ete matiènjake na matièni
preklopljenog rama. (slika 3) mleè na kome je bila prva larvica.
Ovo presadjivanje je poznato pod
i m e n o m d u p l o “ d v o g u b o
“presadjivanje . Praksa je pokazala
da se na taj naèin dobijaju krupnije
matice i matice bolje nosivosti.
Postupak se sastoji u tome da se
prvo izvrši presadjivanje na suvo ili
na mleè , ali se u oba sluèaja ne
uzimaju larve iz odabranog nego iz
bilo kog zdravog i jakog društva .
Kada prve larve budu prihvaæene,
Slika 3 Dodat zreo mati~njak
letvice sa poèecima matiènjaka se
Kroz èetiri dana vršim kontrolu vade nakon 24 sata i pažljivo se
kako su se matice izvele .
odstrane larvice vrhom drvene iglice
Ukoliko je otvor na vrhu , vodeæi raèuna da se larva ne
pregrižen u obliku pravilnog kruga , probuši ili razmaže po matiènjaku.
znaæu da je sve u redu , a ako je Na mesto odstranjenih dodaju se
izgrižen sa strane vrlo je verovatno nove larvice iz košnice za
da su pèele ubile maticu. Obièno za proizvodnju plemenitih larvica
12 dana matice budu sparene , starosti izmedju 6-12 sati , vodeæi
spremne za prodaju ili zamenu raèuna da se udubljenje u mleèu, u
kome je bila primljena larvica ne
matica na svom pèelinjaku, gde se
može pratiti njihova nosivost preko
legla , pa ako se pojavi tzv, šareno
poremeti.
SRPSKI P^ELAR
40

41 SRPSKI P^ELAR
Dragoslav Iliæ Šeš
KAKO
NAPRAVITI
TOP
Borba pèelara sa krvoloènom mazalicu za ulje, što manju to
varoom je duga i teška, traje bolje. Svi delovi mazalice moraju
decenijama. Da bi tu borbu dobili da budu metalni, jer plastièni se
pèelari smišljaju razlièite naèine i zbog prenosa toplote tope.
pronalaze mnoga pomoæna Sagorevaè aktivne materije
sredstva. Varoa je mali neprijatelj može da se napravi od bakarne
pèela, ali veoma opasan, zato je cevèice, mada je još bolje od
èovek ukljuèio i tešku artiljeriju, prohromske, dužine oko 2,5
ukljuèio je top. Pravih, dobrih, metara, najmanjeg preènika.
stranih aparata na našem tržištu Bakarna cevèica se uvija oko
nema. Kada bi ih i bilo bili bi konusnog kalupa petnaestak
preskupi za naše pèelare. Ipak mi krugova. Sl. 1
smo snalažljiv narod, opstajemo
kad nam je najteže isto kao i
pèela, pa sve što nam treba
uradimo sami. Za one koji nemaju
top evo naèina kako da do njega
doðu na jeftin i lak naèin.
Top se sastoji:
1. Let lampa
2. Boca za aktivnu materiju
3. Sagorevaè aktivne materije
4. Zaštitnik sagorevaèa
Zaštitnik sagorevaèa se pravi
Veæina pèelara ima let lampu
iskljuèivo od prohromskog lima.
kojom vrši dezinfekciju košnica. U
Najbolje i najjeftinije je da se
ovu svrhu mogu da se upotrebe
iskoristi lim od starog bubnja veš
kako benzinska tako i plinska let
mašine. Zaštitnik sagorevaèa je
lampa.
velièine pivske flaše, po èitavom
Kao bocu za aktivnu materiju
obimu ima rupice preènika 3-4
najjeftinije rešenje je upotrebiti
milimetara, na jednoj strani ima

nosaè od šparinga preko koga se
uèvršæuje za let lampu, a druga
strana je zatvorena, stim što ima
otvor preènika bakarne cevèice
preko koga ona izlazi. Sl. 2
Kada sve ovo imamo pristupa
se sklapanju delova. Prvo se
mazalica za ulje prièvršæuje za let
lampu na neki od moguæih naèina.
Zatim se navoji veæeg preènika
bakarne cevèice navuku na
gorionik let lampe a slobodni kraj
se zavari na mazalicu za ulje. Sl. 3
Na kraju se postavi zaštitnik
sagorevaèa i top je gotov. Sl. 4
SRPSKI P^ELAR 42
Topom se tretiranje pèelinjih
društava protiv varoe vrši na brz,
lak i jeftin naèin, a muka postaje
zadovoljstvo.
VIC!!!
Radi p~elar na p~elinjaku, a `ena
mu pripoma`e. Rade oni i }ute,
kad ga `ena upita:
- Mu`u moj, vidi{li onu rakljastu
bukvu na vrhu brda?
- Vidim - odgovori mu`.
- E, tu je nekad medvedica pala sa
bukve i zaglavila se izme|u raklji;
glava na jednu stranu a rep na
drugu. Zapoma`e ona u nevolji
dok je ne ugleda dr Meda i brzo
pri|e da joj pomogne. Kad vide
bespomo}nu medvedicu, Meda,
uvek spreman na akciju, odlu~i da
iskoristi priliku i zasko~i je.
- Pa, {ta? - upita mu`.
- Pa ni{ta, to je bilo pre ~etiri
godine, a ona i dan-danas krade
p~elarima med i nosi dr Medi -
odgovori `ena.
Dragoslav Ili}[e{

43 SRPSKI P^ELAR
SALIX BABYLONICA L.
Red Salicales
Fam. Salicaceae Lindl.
@alosna vrba, jadika
Drvo do 18 m visine sa jako {irokom,
prozra~nom i `ivopisnom kro{njom.
Kora sa izbrazdanom plutom. Gran~ice
~esto do zemlje vise}e, u po~etku vrlo
malo maljave, ina~e gole i maslinastosme|e.
Listovi usko lancetasti do
linearnolancetasti, 8 do 16 cm dugi, 1
do 2 cm {iroki, dugo postepeno
za{iljeni ka vrhu;
u osnovi su`eni, po obodu `lezdasto
nazubljeni; odrasli uvek goli s obe strane;
otvoreno zeleni na licu a sivo
zeleni na nali~ju. Lisna peteljka oko 8
mm duga sa `lezdama na sebi. Zalisci
jajasti ili lancetasto nazubljeni
i ranoopadaju}i. Rese - mace na dosta
duga~koj peteljci, malo kra}e od li{}a
koje se nalazi pri osnovi vretena mace;
javljaju se zajedno sa li{}em. Mu{ke
mace cilindri~ne, do 4 cm duge i 0,6 cm
u pre~niku.
Mu{ki cvetovi sa `utim anterama,
dlakavim filamentima pri osnovi i sa dve
nektarije.
@enske mace usko cilindri~ne, na do 2
cm dugim i 0,3 cm debelim dr{kama.
Za{titne ljuspe `u}kaste i gole, a pri
osnovi trepavi~aste, opadaju rano.
@enski cvetovi sa malim, sede}im,
zelenim i golim tu~kom i vrlo kratkim
stubi}em plodonosi od maja do juna.
Cveta od marta do maja i spada u
odli~ne medonosne i polenonosne
biljke.
@ALOSNA VRBA
Dragoslav Iliæ Šeš
@ALOSNA VRBA
Raste na barovitim, mo~varnim
stani{tima grade}i ~itave {umice
odnosno hidrofilnu asocijaciju
(zajednicu) Salicetum cinereae Zol.
Njene dana{nje fitocenoze, me|usobno
udaljene na desetine kilometara,
svakako su vrlo stare. Rasprostranjena
je u Evropi, severnoj Africi, Aziji. U Srbiji
je rasprostranjena do 1.600 metara
nadmorske visine. Gaji se po vrtovima i
parkovima.
Razmno`ava se semenom i vegetativno
reznicama.

SRPSKI P^ELAR
44
POŠTOVANE KOLEGINICE
I KOLEGE PÈELARI,
Pèelar Branko Antiæ- Gulit
Banatski Karaðorðevac
Prvim avgustom je i zvanièno postavljaju na neadekvatnim
poèela, pèearska 2008. godina, i lokacijama, pored strnjišta i u blizini
poželeo bih vam svima zdravu, prometnih puteva i naselja, tako da
sreænu i mednu 2008. godinu. lokalno stanovništvo koje se bavi
poljoprivredom èesto ima problema
Ovo je pravo vreme i da sa pèelama, govorim o svom
sumiramo rezultate iz upravo okruženju odnosi se na atar
protekle 2007. godine. Da vidimo šta Banatskog Karlovca.
je to dobro a šta loše i da ispravimo
sve nedostatke subjektivne prirode -Preveliki broj košnica je
kako nam se te iste greške nebi stacioniran na ne baš prevelikim
ponavljale. površinama suncokreta.
Naš narod kaže: „kako seješ Sve ovo napred navedeno
tako æeš i žnjati“, a prevedeno na dovelo je i do nemilih dogaðaja koji
pèelarsku terminologiju ono glasi: se ponavljaju iz godine u godinu. Na
„kako uzimaš – tako æeš i vrcati“. žalost pèelara iz okoline Požege, u
ataru na potezu „Ivanmajorske vode“
Znaèi sada je pravi trenutak da nepažnjom meštanina koji je palio
n a š e p è e l e p o s l e v r c a n j a strnjiku izgorelo je 23 košnica. Na
suncokretovog meda, tretiramo zgarištu je ostala tužna slika garavih
protiv varoe i što bi mi pèelari rekli poklopaca. Meštanin je nadoknadio
„uzimimo“ tj. sredimo ramove u štetu u iznosu od samo 800 Evra,
plodištu sa dovoljnom kolièinom iako je šteta bila mnogostruko veæa.
hrane, a to je 15-20 kg kvalitetnog
meda. Sva moja nadanja i divna
druženja sa pèelarima iz Požege,
Drage kolege, želeo bih da Užica, Èaèka, Aranðelovca, kuæne
ukažem i na onu gorku stranu ovog posete, razmenjivanja iskustva itd.
našeg „slatkog poziva“. Naime iz Pokvarila je zadnja noæ kada smo
godine u godinu se dogaðaju nemili došli da utovarimo košnice u kamion.
dogaðaji a mi nažalost nikako da Ali ne leži vraže, imali smo šta i da
izvuèemo pouku iz toga: vidimo, mom velikom prijatelju
pèelaru Vasi Bojiæu koji pèelari sa 90-
-Prilikom doseljavanja pèela na tak košnica LR i DB pokradeno je
suncokretovu pašu, pèelinjaci se desetak plodišta iz DB košnica.

45 SRPSKI P^ELAR
Vizuelno sve je tu spolja gledano bilo ostavljajte košnice na strnjištima, ne
u redu a unutra jadac. Odmah smo ostavljajte ih ni na neprimernim
pozvali policiju koja je napravila mestima da ne bi smetali lokalnom
uviðaj. s t a n o n i š t v u k o d o b a v l j a n j a
U susednom mestu Torak, poljoporivrednih radova. Najbolje je
uhvaæen je lopov koji je od pèelara iz javiti se lokalnim pèelarima i zatražiti
Aranðelovca ukrao 23 košnice. potrebne informacije.
Nadam se da æe SUP odraditi svoje i Savetujem pèelarima da
da æe i kradljivac Bojiæevih košnica obeleže nastavke sa unutrašnje
biti priveden pravdi. strane sa imenom i brojem telefona
I zato kolege pèelari, ne radi lakše identifikacije a ne bi bilo
KAKO FORMIRATI
PÈELINJAK Ljubiša Mladenoviæ
Leskovac
Jedan broj na{ih pèelara potièe iz gre{ku. Tu pre svega mislim na izbor
pèelarskih porodica, nekada je tipa ko{nice i izbor mesta za novi
pèelarstvo bilo tradicija odreðenih pèelinjak.
porodica i to se prenosilo Kada odluèite da nabavite pèele
generacijama sa kolena na koleno, odluèite se za jedan od tipova
tako da su njihovi kontakti sa ko{nica koji se kod nas, a i u svetu,
pèelama bili od malih nogu. Tako su najèe{æe koriste. Danas u svetu
oni od najranijih dana imajuæi stalne postoji veoma veliki broj tipova
kontakte sa pèelama, i uèeæi od ko{nica. O tome ovom prilikom ne
svojih oèeva i deda, postajali iskusni bih pisao da na{e pèelare poèetnike
pèelari, iako su po godinama bili nebih samo vi{e zbunjivao, veæ bih
dosta mladi. preporuèio samo dva tipa ko{nica
Mali problem nastaje kada neko kojima bi pèelar poèetnik trebao da
donese odluku da nabavi nekoliko poène da pèelari.
rojeva i formira svoj prvi pèelinjak. To su DB i LR ko{nice. Molim
Tada je veoma važno napraviti pravi ovom prilikom èitaoce, da mi ne
izbor i ne napraviti neku veliku uzmu za zlo {to sam neke druge

SRPSKI P^ELAR
46
tipove ko{nica ovom prilikom angažovan na mom pèelinjaku i
izostavio, ne znaèi da su lo{ije, ali pored svih mojih obaveza mimo
nesumljivo da ova dva tipa ko{nica, pèelarstva, ali je moja ljubav prema
koja su kod nas najzastupljenija, pèelama tolika da me je u tome
najvi{e i odgovaraju pèelarima održala 25 godina i tako æe biti do
poèetnicima. kraja mog života.
Takoðe bih pèelarima poè- A da biste i Vi postali pèelar,
etnicima preporuèio da potraže pored malo novca na poèetku, vi{e je
savet starijih kolega pèelara u vezi sa potrebno ljubavi prema pèelama i
nabavkom svojih prvih rojeva. prirodi. Ipak se novcem ne može
Za poèetak nebih preporuèio kupiti ba{ sve, a ako toga ima ostalo
da se nabavi vi{e od nekoliko rojeva, æe uz malo truda i rada doæi nasvoje
{to æe omoguæiti pèelaru poèetniku mesto.
da kroz rad sa ovim dru{tvima u
prvoj godini stekne svoja prva Pa sad pèelari poèetnici želim
pèelarska iskustva, da ustanovi da li vam puno sreæe.
je alergièan na pèelinji otrov, da se
oslobodi prvobitnog straha od
kontakta sa pèelama, da izbegne
zimske gubitke zbog neiskustva u
tretiranju pèelinjih dru{tava itd.
Opet moram naglasiti da je i
ovom prilikom veoma bitan èinilac
pomoæ iskusnog pèelara, prijatelja
koji æe pružiti potrebne savete u prvoj
godini pèelarenja. Nikako ne treba
zanemariti ni edukaciju kroz èlanstvo
u nekom od udruženja pèelara u
svom kraju. Ovo takoðe znaèi i
edukaciju kroz èitanje èasopisa o
pèelarstvu. Nažalost u na{im
èasopisima imamo veoma malo
èlanaka za pèelare poèetnike. Zato
bih preporuèio i nabavku neke knjige
o praktiènom pèelarstvu, ovom
prilikom ne bih favorizovao nijednog
autora, u kojoj su obraðene osnove
tehnologije pèelarenja na njima
pristupaèan naèin.
Možda sam ja i previ{e

47 SRPSKI P^ELAR
ÈASOPIS “PÈELAR”
POZIVA NA
FAŠIZAM
Jedan fragment teksta objav- bojama, koje æe odavati duh dobrog
ljenog u oktobarskom broju èasopisa srpskog pèelara i njegovih namera
“Pèelar” pod naslovom “Pismo da zdravom sugestijom pronadje put
pèelara za oktobar”, autora Dejana do èula svih kupaca dragocenog nam
Kreculja u potpisu, uzdrmao je meda. Bez devijantnih prodora do
duhove svih koji su ga proèitali a džepa potrošaèa, bez fašistièkih boja
misle potpuno drugaèije. Zdravije i i uticaja na psihologiju mase kojima
racionalnije u svakom sluèaju. ispiraju mozgove i vredjaju
Uz dužno poštovanje onome inteligenciju naroda kojem je dosta
èime se bavi, pomenuti autor je nasilnog nametanja tudje volje.
zaboravio da reklama, osim što Gebels i Hitler su pozivali na
privlaèi kupca, može da ga na isti mržnju i osvajaèke pohode, pa su i
naèin i odbije, kao maè sa dve boje koje podseæaju na njih
oštrice, najblaže reèeno, kao apsolutno “aut”. “Koka-kola” se
bumerang. Samo pominjanje “proslavila” zahvaljujuæi svom
Gebelsa i kombinacije boja koje brendu a samo delom služeæi se
asociraju na simbole fašistièke upeèatljivim bojama u reklamne
Nemaèke, u najmanju ruku je svrhe, što ne opravdava niti
morbidno, ma koliko da su takve boje objašnjava popularizaciju napitka
“privlaèile milione sledbenika, nego je baš primereno dejstvu tog
odnosno potrošaèa”. Poziva li to napitka na zdravlje onih koji je
pomenuti autor na fašizam? Metode i konzumiraju. “Srpski pèelar”
simboli fašizma i paralelno s tim definitivno ne podržava takve
pominjanje “moænih” boja na reklamne strukture, ne ulazeæi u
etiketama “koka-kole”, najmanje je pozadinu propagiranja takvih idejnih
potrebno pèelarima i medu koji nude rešenja na ambalažama za med, niti
konzumentima, pa ni zarad bolje u znanje, odnosno neznanje
prodaje. Reklame na etiketama treba agitatora ideja. “Srpski pèelar”
da u skladu sa pozitivnim svojstvima smatra da med i kupci zaslužuju bolje
pèelinjeg produkta, budu optimi- i više, bez mraènih senki prošlosti i
stiène, emotivne i sa puno dobrih
vibracija u porukama, vedrog dizajna
komercijale koja se time poštapa.
sa prepoznatljivim obeležjima i
T.D.

ISTINITE PRIÈE
PÈELE PRONAŠLE UKRADENI MED
SRPSKI P^ELAR
48
Prièao mi je jednom prilikom dvorište, a mi pomislismo da je došao
pèelar iz Požege Vaso Bojiæ: neki ogromni roj.
Popeo sam se uz lotre na tavan,
U sretna vremena sedamdesetih kad tamo ima šta i da vidim. Domaæin
godina kada je prvi put doseljavao „pozajmio“ jednu punu kofu meda i
svoje pèele na suncokretovu pašu u sakrio je na tavan, ali je nije poklopio.
Banat, bilo je meda u izobilju. Što bi Osetile pèele med pa su poèele da ga
rekao Lala „i keri na rep“. Tada je odnose u svoje košnice. Domaæin je
vaga pokazivala dnevni unos od 12 bio postiðen, izvinjava se, nezna šta
kg nektara, a moglo se vrcati i do 100 mu bi, ubi ga sramota. Natovarismo
kg meda po košnici. Tako smo tih med u kamion pa ja domaæinu dado
godina doselili pèele u Bašaid kod još jednu kantu meda, domaæin se
Kikinde. Košnice su bile pune meda. neæka al ga ubedih nekako. Nismo
Prihvatili smo ponudu jednog više išli u Bašaid, veæ smo pèele selili
meštanina da vrcamo med u njegovoj u Banatsko Karaðorðevo, evo veæ
kuæi. punih tridesetak godina, a med
Vrcali smo dva dana i dve noæi, vrcamo kod Branka Antiæa Gulita, koji
punili smo burad i kofe i sve ostale je i zapisao ovu prièu.
sudove a nismo vodili raèuna o Branko Anti}-Gulit
brojnom stanju. Sudove sa medom Banatsko Kara|or|evo
nismo poklopili da bi deo vode ispario
iz meda. Platio sam domaæinu u
novcu i plus ga nagradio kantom
meda za gostoprimstvo. PÈELE U KOMINE
Dogovorimo se da sutra doðemo
kamionom da utovarimo med i Ovog leta primetio je naš kolega
odvezemo ga za Požegu. Kad smo Dragan iz Lièinog Dola kod
sutradan stigli kod domaæina imali Predejana, da su mu društva iz dana
smo šta i da vidimo. U tavanu u dan sve slabija I slabija. Znao je da
njegove kuæe je ulazilo i izlazilo su društva redovno tretirana od varoe
bezbroj pèela stvarajuæi strahovitu I da to ne može da bude razlog tako
buku. Unervozio se domaæin, od drastiènom smanjenju broja pèela u
ukuæana niko nesme da izaðe u društvima. Danima je razmišljao,

49 SRPSKI P^ELAR
noæima nije spavao, ali odgovor na
ovo pitanje nije našao.
PITALICA
Kakva je razlika izmeðu pèele i
Jednog dana posle popijene pèelara?
kafe kod komšije, sluèajno je zavirio
Pèela prvo ubode pa posle otekne,
u njegove kace u koje komšija stavlja
zrelo voæe za rakiju i umalo da se
kod pèelara je obrnuto.
onesvesti. Kace su bile pune mrtvih,
poluživih i živih pèela. Pa pobogu
PÈELARIZMI
komšija šta je ovo, zašto mi
uništavaš pèele? Komšija odgovori:
“Ma sve mi odnesoše voæe, ja ih
- Pèele bodu, a i pèelari vole da
bocnu nešto sa strane.
samo prepodne zatvorim a predveèe - Vrcaljka je dokaz da i od vrtenja u
ih pustim da idu.” Tako Dragan
strahuje da li æe njegovih 100
krug može biti koristi.
društava da prezimi zimu ili ne.
- Ako želiš da ti u životu “TEÈE MED
I MLEKO” kupi pèele I kozu.
Ljubiša Mladenoviæ
Leskovac
- Neki šeæerom - sole med.
DA LI PÈELE VOLE
ŠVALERÈINE
- Ima dve vrste meda, jedan
proizvode pèele a drugi pèelari.
Svi koji poseæuju pèelarsku
manifestaciju u Kamenovu obilaze I
- Sladak je med a slaðe su
pèelareve kæeri.
Pèelarsku farmu Ðorðeviæ. Tu su I
mnogobrojne TV ekipe. Prilikom
davanja intervjua televiziji “ KANAL
IN” iz Leskovca, novinar je upitao
najstarijeg Ðorðeviæa: “Da li je taèna
stara srpska misao da pèele ne vole
švalerèine?”.
Branko Antiæ Gulit
Banatsko Kara|or|evo
U SPOS-u je kao u košnici sa
lažnim maticama, ima mnogo trutova.
- Dr meda leèi pèelare od viška
“Ma to uopšte nije taèno, para.
naprotiv pèele još bolje napreduju”, - Meda Kvisko radije deli plen sa
odgovori gospodin Ðorðeviæ, a medvedicom Milkicom nego sa dr
snimanje je moralo da se prekine jer Medom, sasvim prirodno.
su svi prasnuli u smeh. - U Žitkovcu raste žito, a u SPOS-u
Ljubiša Mladenoviæ
Leskovac
novac, jadan ja ispao sam ovca zbog
novca.
Dragoslav Iliæ Šeš

SLATKA SPRAVA
Ala je to ljudi sprava, stvarno strava
Milina bubanj ima sipaš praška
Al praška od maslaèka.
Kada zavrtiš kao èigra,
Skaèe, cupka, malo lupka
Zbog te silne lupe
Ukuæani svi se skupe
Deda, ujak, striko,
Tu se radi na veliko.
Medni ramovi tu se meæu
I to èini ovu sreæu.
Baka, brat, tata, mama,
Svak svoj posao radi
Al æe kuæa da se sladi.
Tu sam ja, a i snajka
Pogaðate ta sprava je
VRCALJKA
Sreæu, zdravlje ona deli
Kada bi med iz nje jeli.
Jeste stvarno šta se èudiš,
Ja dokaze imam èvrste
Da poližeš svoje prste.
SRPSKI P^ELAR
50
Dajana Lobar, 10 godina
Pèelar 3 LR košnice
Banatsko Karaðorðevo