Spremno u sukobe - recepti za bolje bavljenje sobom - Zamisli Zivot

mo`da ne uvredi druga osoba i medijator. Ukoliko ne do|e do prihvatanja re{enja razlog
mo`e da bude potreba da se ni po koju cenu ne slo`imo sa predlogom druge osobe.
Standardnom tehnikom mo`e da se proveri asertivnost odre|ene osobe, tj, njeno
postojanje u repertoaru pona{anja i to postavljanjem nekoliko pitanja:
- kako uobi~ajeno reagujete kada do|ete u konfliktnu situaciju?
- kako uobi~ajeno reagujete ako otkrijete da ste u pravu a da druga osoba gre{i?
- kako uobi~ajeno reagujete ako vas druga osoba napadne ili optu`i za ne{to
{to ste zaista i uradili?
- kako uobi~ajeno reagujete ako vas druga osoba napadne ili optu`i za
ne{to {to niste uradili?
- kako uobi~ajeno reagujete ako primetite da vas neko verbalno napada?
- kako uobi~ajeno reagujete ako mislite da }e neko fizi~ki da
vas napadne?
Testiranje postojanja asertivnosti u repertoaru neke osobe mo`e da se obavi pored
ovih standardnih pitanja i na taj na~in {to se izvla~e fragmenti konfliktne situacije i ona
se uobli~ava u formu pitanja kojoj testiramo asertivnost.
Ovim pitanjima proveravamo da li postoji asertivnost u repertoaru pona{anja. Ukoliko
ove asertivnosti nema u repertoaru to mo`e da nam ozna~ava da je:
• osoba pasivna i da nije nau~ila da se legitimno bori za ostvarenje svojih prava i potreba,
• da osoba ima strahove od ulaska u konfliktnu situaciju,
• da ima navike neispravnog mi{ljenja / gre{ke u mi{ljenju (na primer, nije
lepo sva|ati se sa drugim ljudima, samo se lo{i ljudi sva|aju i sl.) ili
• kognitivni deficit (sklonost ka uop{tavanju, predrasudnom mi{ljenju,
cirkularnom mi{ljenju i dr.).
Postojanje asertivnosti u repertoaru nema apsolutni zna~aj jer ne zna~i da je li~nost
zaista i asertivna. Osoba mo`e da vam da adekvatne odgovore na ova pitanja i da ih
prepoznaje kao prihvatljive ali da se u realnim situacijama pona{a druga~ije.
Na{e legitimno pravo je da u odre|enim situacijama ne budemo uvek asertivni ali tada
mi snosimo posledice i odgovornost na{e neasertivnosti.
Na primer, u odnosima u kojima se radi o strogoj hijerarhijskoj podeli mo}i, ponekada
je defanzivno pona{anje jedino mogu}e. Ili ukoliko vas neopravdano napadne de~ak
u {koli koji je vi{lji od vas za dve glave i ima prili~no lo{u reputaciju, te{ko da }ete mu
u tom momentu obja{njavati da ste vi u pravu. Postoje i drugi primeri koji govore o
potrebi i opravdanosti odustajanja od asertivnosti.
Me|utim, najbolji na~in da se drugi upoznaju sa na{im potrebama jeste i da ih glasno
izgovorimo tj. da uka`emo na njihovo postojanje i potom da iska`emo `elju i na~in da
se one zadovolje.
Primeri asertivne komunikacije i govora su:
1. opa`anje ~injenice
Na primer:
- Smeta mi {to stalno kupuje{ ne{to medijatoru i {to ga ~esto poziva{ na ru~ak.
86