Spremno u sukobe - recepti za bolje bavljenje sobom - Zamisli Zivot

Asertivnost
U konfliktnim situacijama generalno postoje tri oblika pona{anja, tj. tri oblika
komunikacije. To su:
- asertivna komunikacija
- agresivna komunikacija i
- defanzivna komunikacija.
Na~in reagovanja u stvari komunikacije koji }emo izabrati zavisi od vi{e faktora. Na{eg
odnosa sa osobom (koji mo`e biti profesionalni, poluprofesionalni ili li~ni), va`nosti
situacije, tj. predmeta interesovanja, okru`enja i na{e procene njegovog reagovanja i sl.
Agresivna i defanzivna komunikacija su jako ~este i svojstvene na{oj kulturi. Koliko
~esto nam govore da treba da se povinujemo autoritetu, da treba da poslu{amo
odrasle ~ak i ako nisu u pravu, ili da samo napadom na drugu osobu mo`emo da
postignemo ono {to `elimo. ''Napad je najbolja odbrana'', re~enica kojom drugi ili mi
opravdavamo na{e postupke.
Tako|e, defanzivno pona{anje nije dobro jer ono potkrepljuje tu|e procenjivanje nas
samih i na taj na~in mo`emo da razvijemo ose}aj krivice. Defanzivna komunikacija
~esto u sebi podrazumeva nepo{tovanje nas samih dok agresivna podrazumeva da
nemamo po{tovanje prema drugim osobama. Defanzivno i agresivno pona{anje su
~esto komplementarni jer se obi~no u relacijama jedna osoba povla~i dok druga
napada. U svakom slu~aju ovakav na~in komuniciranja ne}e nas dovesti do `eljenog
re{enja situacije jer mo`emo da o~ekujemo ili eskalaciju sukoba ili njegovo odlaganje
do neke slede}e prilike.
Nasuprot ovim na~inima komunikacije, stoji asertivnost, odnosno samopouzdana,
samopotvr|uju}a i legitimna komunikacija.
Su{tina asertivnosti je u odbrani sopstvenih legalnih prava ali bez naru{avanja prava
koje imaju drugi ljudi. Ideja je da osoba mo`e da ka`e DA kada treba da ka`e DA, ili da
ka`e NE kada treba da ka`e NE.
Zna~i na ovaj na~in mi branimo svoje interese, ne odustajemo od svojih prava (ne
povla~imo se, ali i ne napadamo) i tra`imo da ta prava budu zadovoljena a bez da
ugro`avamo druge. Mi u stvari brinemo o sebi ali i o drugima jer ih ni u jednom trenutku
ne ugro`avamo.
Jedan od zatadaka medijatora jeste, kao {to smo ve} rekli, da nau~i u~esnike
adekvatnoj komunikaciji i na~inu re{avanja konfliktnih situacija. Kada govorimo o
komunikaciji mislimo prevashodno na na~ine slu{anja ali i na na~ine izra`avanja sebe
samih. U tom cilju i govorimo o ve{tinama u~enja asertivnosti. Naravno ne smemo
zaboraviti da i sam medijator treba da poseduje ove ve{tine.
Tokom medijacije va`no je da prepoznamo da li postoji asertivnost kao repertoar
pona{anja odre|ene osobe. Ukoliko ne postoji, mo`emo da pretpostavimo ne samo
da }e osoba ili agresivno reagovati u konfliktim situacijama ili da }e pobe}i iz nje, nego
da i samo pronala`enje re{enja tokom procesa mo`e da bude rezultat potrebe da se
85