Spremno u sukobe - recepti za bolje bavljenje sobom - Zamisli Zivot

Ono ~emu svaki medijator treba da te`i tokom procesa jeste:
- podsticanje i podr{ka stranama koje su u sukobu,
- kontrola procesa i toka medijacije,
- omogu}avanje stranama u sukobu da ~uju jedna drugu i
- poku{aj pronala`enja re{enja konflikta.
Problem kojim }emo se baviti tokom medijacije zavisi od samih strana koje su u
sukobu i od njihovih li~nih interesa. One mogu da iznesu bilo koju stvar koja ih ti{ti, i
medijator nema prava da vr{i restrikciju tema, osim u slu~aju da tema prevazilazi
neformalni okvir i da je potrebno da se sam sistem uklju~i u proces (nasilje, droga i sl.).
Medijacija je korisna i u slu~ajevima u kojima ne uspemo da do|emo do pronala`enja
re{enja. Ukoliko se tokom postupka ne postigne dogovor, medijacija mo`e da
pomogne stranama u spre~avanju daljeg nasilja i me|usobnog povre|ivanja, a konflikt
u koji prestajemo da ula`emo energiju svakako vremenom bledi.
Istorijat primene medijacionih ve{tina i oblasti primene
Medijacija ima dugu istoriju na skoro svim kontinetima i kulturama koje danas postoje.
Setimo se starog Rima u kojem su ugledni plebejci imali ulogu posrednika u sukobima
koji su nastajali izme|u plebejaca i patricija.
Kristofer Mur (Christopher Moore) vidi ~ak i Isusa kao medijatora. On polaznu osnovu
pronalazi u Bibliji i drevnim spisima i prepoznaje Isusa kao posrednika izme|u naroda,
kao i izme|u naroda i samog Boga. U kasnijem periodu, ali jo{ uvek i u dana{nje
vreme, sve{tenici dobijaju ulogu posrednika i pregovara~a - onoga koji posreduje
izme|u ~oveka i Boga, a do pojave nekih profesija u skora{nje vreme - poslednjih
stotinak godina, mo`emo re}i i da su bili jedni od retkih koji su imali ovu ulogu.
Isti autor navodi i primere iz srednjeg veka koji potkrepljuju verovanje u skoro
permanentnu ulogu i postojanje medijacije, permanentnu u onoj meri u kojoj postoje i
sami konflikti. Iz ovog perioda navode se primeri porodi~ne, kao i primeri medijacije
izme|u `rtve i po~inioca nasilja.
Tako|e, nama je na primer blisko postojanje ve}a staraca ili seoskog ve}a, ili kako se
to jo{ naziva ve}a mudraca u islamskoj kulturi po{to su ga obi~no ~inili najmudriji ljudi
u zajednici. Naime, u islamskim zemljama ovo ve}e staraca ima ulogu posrednika,
dodu{e u ne{to druga~ijem obliku nego {to danas praksa nala`e. Ve}e staraca, koje su
~inili najstariji stanovnici nekog mesta a koje je imalo najja~u i najbitniju ulogu u ruralnim
sredinama, saslu{alo bi sve strane u sukobu a nakon toga poku{alo da donese odluku
koja bi mogla da zadovolji sve zava|ene strane. Ovu odluku su svi po{tovali i povinovali
su joj se jer se verovalo u pravednost i mudrost ~lanova samoga ve}a.
Kao {to se vidi, ovde se ve} naziru po~eci jedne tehnike, koja }e u skorije vreme dobiti
jasnije obrise i biti, nadasve, preciznije definisana i odre|ena. To vreme - vreme iskonske
primene, pre svega u me|unarodnim odnosima, obele`i}e po~etak pro{log veka.
34