Spremno u sukobe - recepti za bolje bavljenje sobom - Zamisli Zivot

pre svega prvi korak u razre{enju konflikta je da se on identifikuje, da mu se da
legitimitet i prizna njegovo postojanje.
Kako mogu da se re{avaju konflikti?
Teorija prevencije konflikta kao i teorije o kreativnom razre{enju konflikta su postale
aktuelne u poslednje tri decenije dvadesetog veka. To su {iroko primenjena znanja,
gde se u~e ve{tine i strategije za prevenciju ili razre{enje konflikata dok se promene u
ube|enjima de{avaju kroz treninge postizanjem samosvesnosti ali i upoznavanjem
drugih i poku{ajem njihovog razumevanja.
Prevencija konflikta je multidisciplinarna grana koja u sebi sa`ima psiholo{ke, sociolo{ke,
socijalne, pravne, poslovne, antropolo{ke, politi~ke i dr. pristupe i teorijska znanja.
U okviru alternativnog re{avanja konflikata u~e se razli~ite, veoma korisne tehnike i
ve{tine: komunikacija, razli~iti pristupi efikasnom upravljanju konfliktom, utvr|ivanje
potreba i `elja, analiza konflikta sa pozicija `elja u odnosu na poziciju potreba,
suo~avanje sa intenzivnim emocijama, parafraziranje, postavljanje otvorenih pitanja i sl.
U dvadesetom veku mnogi su se slo`ili da su konflikti normalni u ljudskom dru{tvu i
nisu neizbe`no destruktivni i ako se ne ispuste iz kontrole mogu u sebi sadr`ati
potencijalni rast, sazrevanje za {ire socijalne promene kao i mogu}nosti za nove
na~ine pristupa njihovom re{avanju.
Kroz istorijski razvoj ~oveka i ljudske zajednice bilo je mnogo na~ina za prevenciju
konflikta. U starim dru{tvima, re{avanje konflikta je bilo isklju~ivo na mudrima i starima
u zajednici ili na verskom ili plemenskom vo|i. Kasnije, prevencija je bila u centru
interesovanja za sve tako da je to kao rezultat imalo sve ra{ireniju primenu teorijskih
znanja i prakti~nih ve{tina u praksi. Uostalom, svako dru{tvo koje te`i stabilnosti i
harmoniji poku{ava razli~itim instrumentima da reguli{e odnose u zajednici kojima }e
pre svega onemogu}iti pojavljivanje te{kih konflikata.
Na{ stav u konfliktu
Konflikte mo`emo da re{avamo i tako {to }emo se osloniti na odre|ene snage koje
prepoznajemo u nama ili na de{avanja u okolini. Na osnovu ovog stava defini{emo
odnos prema drugima i na{ odnos u samom sukobu.
Na{a pozicija, ili pozicija druge strane u konfliktu mo`e da bude:
- zasnovana na snazi i mo}i
Ukoliko svoje ''pravo'' u konfliktnoj situaciji zasnujemo na mo}i koju imamo u odnosu
na drugu osobu, tj. na snazi, velika je verovatno}a da }emo u situaciji sukoba i}i ~ak
do uni{tenja druge strane. Sebe vidimo kao jake i mo}ne a drugu stranu kao slabu. Na
22