Spremno u sukobe - recepti za bolje bavljenje sobom - Zamisli Zivot

5. Konflikti u me|uljudskim odnosima su veoma brojni ako ne i najlak{e prepoznatljivi
i mogu da se odraze kao verbalni dueli, tj. sva|e i da se otmu kontroli i izrastu do
agresije, koja mo`e da preraste i u kontinuirano i dugotrajno zlostavljanje. Konflikti u
odnosima posmatrani kao deo konflikta interesa nastaju zbog slabe komunikacije,
nerazumevanja, razli~itosti li~nosti, predrasuda i stereotipa o drugima. Ova vrsta
konflikta izaziva veoma sna`ne emocije, koje je potrebno prethodno razumeti da bi
moglo da se pre|e na re{avanje konflikta. Ponekad, ova vrsta konflikta se re{ava
pove}avanjem komunikacije ili boljim upoznavanjem strana, tj. boljim upoznavanjem i
razumevanjem njihovih pozicija.
Ali ako je situacija sasvim polarizovana, pove}ana komunikacija mo`e samo da
ponovo oja~a predrasude i stereotipe. U ovakvim situacijama, intervencija tre}e strane
je ~esto potrebna da bi se stvorila odgovaraju}a atmosfera za bolju komunikaciju.
Najbolje je da ta tre}a strana bude iz iste grupe kojoj i mi pripadamo jer se na ovaj
na~in predrasudna verovanja lak{e gase.
Kao primer konflikta u me|uljudskim odnosima naveli bismo primer velikog broja dece koja su stradala u
holokaustu u Drugom svetskom ratu. Neke od njih znamo i po imenu. Na primer Ana Frank je bila
devoj~ica koja se sa svojom porodicom godinama krila u ku}i od Nemaca koji su u to doba progonili
Jevreje. Stav prema Jevrejima u ovom periodu svima nam je dobro poznat. U njenom dnevniku ~itamo o
godinama njenog odrastanja, sazrevanja u izolaciji od spolja{njeg sveta. Me|utim, njena sudbina se
zavr{ila tragi~no jer samo nekoliko dana pre zavr{etka rata Nemci su otkrili skloni{te i odveli Anu u logor
gde su je i ubili.
6. Konflikt prepoznavanja i prihvatanja - konflikt nastaje u nedostatku mogu}nosti da
jedna strana prepozna i prihvati potencijal za rast i razvoj druge strane i u takvoj situaciji
one se sukobljavaju. Ovakva vrsta konflikta se de{ava na svim me|uljudskim nivoima
kada govorimo o sukobima oko `elje za napredovanjem i u~enjem u {koli ili na poslu,
u {irem dru{tvenom kontekstu gde je potrebno da se promovi{e, prepozna i prihvati
kulturna i etni~ka razli~itost ljudi u jednom savremenom dru{tvu, do dr`avnog i
me|udr`avnog okru`enja gde se promovi{e multikulturalizam i tolerancija koji jo{ uvek
treba da se unapre|uju, razvijaju i u~e. Prepoznavanje je i va`na ljudska potreba jer ako
na primer mi ne priznajemo identitet jednog naroda ili manjine time vre|amo njegovo
dostojanstvo, ukoliko takvo stanje dugo traje dolazi do {irih dru{tvenih konflikata.
Sada{nji trend globalizacije doprinosi sve ~e{}em pojavljivanju ove vrste konflikata.
Kao primer konflikta prepoznavanja i prihvatanja pre svega razli~itosti i potreba nave{}emo primer iz borbe
crnaca za ljudska prava koji se de{avao polovinom 20. veka. Mnogi Amerikanci se nisu mnogo interesovali
za pokret za ljudska prava pre svega jer nisu bili svesni nasilja i brutalnosti koji su se sprovodili prema
crncima na Jugu. ^etrnaestogodi{nji crnac Emet Til iz ^ikaga je 28. avgusta 1955. godine boravio u
Misisipiju kod svojih ro|aka u toku raspusta kada su ga dvojica odraslih mu{karaca brutalno ubili samo
nekoliko dana pre nego {to je trebalo da se vrati u {kolu. Njegova majka je hrabro odlu~ila da se bori da
nacija sazna za njegovo surovo ubistvo i za to {ta se de{ava crncima, pa ~ak i de~acima kao {to je bio
Emet. Ovo ubistvo kao i brojni primeri dece koja su bila prva u poku{ajima da se rasno odvajanje u
{kolama proglasi neustavnim bili su prvi koraci ka priznavanju ljudskih prava crnaca u Americi.
7. Konflikt oko izvora - de{ava se iz su{tinskih razloga kao {to su vlast nad geografskim
resursima, prirodnim bogatstvima, izvorima koji doprinose ne samo boga}enju strane
koja ih ima, ve} i sve ve}oj dominaciji i mo}i u odre|enim sferama `ivota.
Da bi se ovakav konflikt re{io sve strane moraju da shvate i/ili zadovolje svoje potrebe
predlo`enim re{enjem. ^esto je potrebno da se strane posvete razre{avanju me|usobnog
konflikta informacija ili konflikta odnosa pre nego se posvete konfliktu interesa oko resursa.
20