Spremno u sukobe - recepti za bolje bavljenje sobom - Zamisli Zivot

azumevanje pozicija i shvatanje interesa koji iza toga stoje razume}emo za{to proces
re{avanja konflikta treba da se vodi s obzirom na interese a ne s obzirom na pozicije.
Mnogobrojne su i raznovrsne vrste izvora koje izazivaju konflikte. Oni mogu biti li~ni
koji su najosetljiviji ali i najvi{e emocionalno obojeni, zatim mogu biti vezani za sam
proces, tj. na~in na koji konflikt nastaje.
Interesi u odnosima bi trebalo da budu fer, korektni i eti~ki.
Pozicija je ono {to `elimo, kao i na koji na~in problem treba re{iti i ~esto mo`e da bude
na ekstremnom kraju. Da bismo dobili dobre rezultate u re{avanju konflikta potrebno
je da razumemo potrebe i interese, da se fokusiramo na interese da razmislimo i
ponudimo kreativne mogu}nosti kao re{enja, da koristimo objektivne kriterijume, da
me|usobno ne gubimo komunikaciju i da se posvetimo iznala`enju alternativnih
na~ina re{avanju konflikta.
Kada govorimo o konfliktu interesa u kojima u~estvuju deca mo`emo da navedemo primere dece vojnika
u nekim afri~kim zemljama u kojima se deca i mladi koriste za velike ratne akcije dan danas. Veliki je broj
takvih zemalja kao {to su na primer Kongo, Siera Leone, Liberija, koje u svoje vojne snage regrutuju decu
i mlade. Razli~iti su razlozi zbog kojih se ovakva regrutacija de{ava ali interes ljudi koji koriste decu u vojne
svrhe je primaran i toliko sna`no motivisan kako od strane dr`avnih i vojnih ~elnika tako i mladih da svi
napori me|unarodnih organizacija ostaju bez rezultata u poku{ajima da se zaustavi takva zloupotreba
mladih koja se doga|a u 21. veku. Ono {to postavljamo kao pitanje jeste interes dece u ovim sukobima.
Na`alost to je naj~e{}e `elja da se doka`e samopotvr|ivanje, pripadanjem grupi i samopo{tovanje u
smislu samoprihvatanja.
2. Konflikt informacija - nastaje usled nedostatka adekvatne komunikacije,
kontradiktornim informacijama ili dezinformacijama, usled pogre{nih, starih, neta~nih,
la`nih, nepouzdanih informacija. Tu sagledavamo, pre svega, razli~ito vrednovanje
va`nosti informacija, razli~ite interpretacije podataka, razli~it pristup odre|enim
procedurama. U konfliktnim situacijama de{ava se da konflikt informacija bude skriven,
odnosno da se ne sagledava, jer strane u konfliktu prekinu komunikaciju. ^esto ni ne
znaju da u sukobu koriste potpuno razli~ite podatke i ~injenice. Ovakvi konflikti se
obi~no brzo razre{e ~im se komunikacija obnovi i razmene stavovi i podaci. U nekim
slu~ajevim nema potrebnih informacija i procedure za prikupljanje informacija nisu
kompatibilne.
U takvim situacijama, razre{enje mo`e da zahteva da se obe strane dogovore oko
strategije za dobijanje informacija oko problema koji treba da se re{i. ^esto }emo ~uti
izraz ''da sam imao/la informaciju, verovatno bih razumeo/la i slo`io/la se''. U `ivotu,
~esto se desi da odgovaraju}a informacija omogu}i razumevenje konflikta i potom
pru`a mogu}nost da se na|e i re{enje.
Kao primer konflikta informacija nave{}emo primer iz istorije krsta{kih ratova koji su se dogadjali tokom
12. veka. Jedan od njih se desio u 13. veku, ta~nije 1212. godine. To je bio tzv. De~ji krsta{ki rat koji su
zapo~eli dva de~aka: Stefan iz Francuske i Nikolas iz Nema~ke. Hiljade dece i mladih iz severne
Francuske i zapadne Nema~ke su pod jednom zastavom krenuli u pohod na Bliski istok. De~aci su `eleli
da postignu ono {to nije po{lo za rukom profesionalnim vojnicima pre njih. Smatrali su da verom u Boga
mogu da postignu sve. Rezultati su naravno bili tragi~ni. Neki su vra}eni u Rim, Marselj i druge gradove
Evrope, dok su svi oni koji su stigli do Bliskog istoka bili ili ubijeni ili prodati u ropstvo. Hiljade de~aka koji
su mislili da odgovaraju na poziv Boga zavr{ili su tragi~no i veoma malo njih se vratilo ku}i. Problem jeste
bila i informacija. Podaci koji su imali o pohodu, mestu gde idu, ali i o svojoj snazi i mo}i, bili su pogre{ni.
18