Spremno u sukobe - recepti za bolje bavljenje sobom - Zamisli Zivot

• samoprocenjiva~ko mi{ljenje
Sebe do`ivljavamo na odre|en na~in, i pri tome smo rigidni u proceni i na~inu
ispoljavanja te osobenosti. Osoba do`ivljava sebe kao, na primer, nekoga ko nikada
ne ulazi u konflikt i ko zna da izlazi na kraj sa svim ljudima. To dovodi do toga da stalno
izbegava konflikt jer misli da time kvari odnose sa drugima, da prihvata tu|e predloge
i re{enja u svakoj situaciji i sl.
• prenagla{avanje
Procenjujemo ne~ije pona{anje u nagla{enoj formi, grade}i na osnovu bledih
elemenata celu sliku. Na primer, neko nam ka`e: ''Ne sla`em se sa tobom. Mislim da
je on time hteo da ka`e ...'' a mi pomislimo da je osoba protiv nas, da samo tra`i na
koji na~in mo`e da nas ponizi pred drugima i sl. I pozitivne i negativne karakteristike
mogu da se prenagla{avaju.
Ukoliko tokom medijacije primetimo neki od ovih stilova, bitno je da medijator o tome
razgovara sa stranama. Postavljanjem adekvatnih pitanja, prepoznavanjem strahova i
tra`enjem dodatnih obja{njenja u vezi komunikacije i pona{anja, pogotovo od druge
strane, mo`emo poku{ati ''da razbijemo'' neke od ovih pogre{nih kognicija.
U grupu pogre{nih predstava i razmi{ljanja spada i predrasudno razmi{ljanje odnosno
postojanje stereotipa. Naravno, ovde se ne ograni~avamo samo na mi{ljenje jer
disktiminacija podrazumeva i pona{ajnu i emotivnu komponentu, ali mislimo da je
kognitivna sfera ovde bitnija.
Na{e pona{anje i razmi{ljanje, koje je obojeno stereotipnim stavovima ~esto je uzrok
konflikta. Ali stereotipi jesu i realnost, upro{}eno razmi{ljanje koje nam poma`e da se
snalazimo u svakodnevnom prenatrpanom svetu i bombi informacija. A kako? Tako {to
}emo ljude i njihove karakteristike staviti u dobro i unapred osmi{ljene kutijice i retko,
skoro nikada ih ne}emo odande vaditi. Ovo na{ mozak radi automatski, upro{}uje
slo`enu stvarnost i zamislite kako bi na{ `ivot izgledao kada ovo ne bi bilo mogu}e.
U interpersonalnim relacijama stereotipi nam tako|e poma`u. Mi klasifikujemo ljude,
stavljamo ih u grupe koje mogu biti manje ili vi{e brojne i time dajemo neki smisao
stvarima. To nam olak{ava da eventualno predvidimo njihovo pona{anje u budu}nosti,
da razmi{ljano o uzro~no posledi~nim vezama pona{anja i sl.
Tako|e, njihova prednost mo`e biti i u tome {to nam daje mogu}nost da se
identifikujemo sa grupom. Ukoliko vidimo sebe kao pripadnika grupe, prihvatanje
razmi{ljanja koje ~lanovi grupe imaju a koja mogu biti iskazana i u vidu stereotipa
omogu}avaju nam identifikaciju sa grupom ali se i vi|enje ostalih pripadnika grupe nas
samih menja - oni nas vide kao nekog ko im je jednak. Na ovaj na~in se i
samopo{tovanje grupe ~esto menja u preterano pozitivnom pravcu.
Ali ovo svakako nije opravdanje postojanju stereotipa. Oni nas s druge strane teraju u
preterano upro{}avanje ne~ijeg pona{anja, ne daju}i nam pri tome mogu}nost da
vidimo svu lepotu ljudske slo`enosti. Tako|e gre{ke u predvi|anjima mogu biti brojne,
a time i nesporazumi. Da ne govorimo o diskrtiminatornom pona{anju, pona{anju
kojim druge tretiramo na ne ba{ dobar na~in.
109