mediji u dijaspori ¤ mediji za dijasporu - Medija centar Beograd

MINISTARSTVO ZA DIJASPORU
MATICA ISEQENIKA SRBIJE
MEDIJI U DIJASPORI ¤ MEDIJI ZA DIJASPORU
Beograd, 13, 14. i 15. decembar 2007. godine
Centar SAVA
BEOGRAD 2007.

2 ¤ MEDIJI U DIJASPORI ¤ MEDIJI ZA DIJASPORU
Mr Milica ^UBRILO
ministar za dijasporu u Vladi Republike Srbije
MINISTARSTVO ZA DIJASPORU
– SPONA MATICE I DIJASPORE
NEMA BOQIH AMBASADORA jedne zemqe od pripadnika wene
dijaspore. Od Vuka i Dositeja, intelektualne elite sa polovine
devetnaestog veka, {kolovane u inostranstvu, koja je zamislila
i stvarala evropsku Srbiju, pa do velikana poput
Tesle i Pupina – odnos Srbije i sveta zna~ajno je unapre|en
delovawem uticajnih predstavnika na{e dijaspore. Wihov
rad i anga`ovawe bili su poruka i znak da je Srbija deo naprednog
sveta, da imamo sli~ne ciqeve i delimo iste vrednosti.
U epohi geopoliti~kih integrativnih procesa, globalnih
medija i tehnolo{kih i komunikacijskih mre`a, mobilnost
qudi i ideja postaje glavna odlika vremena i civilizacijskog
okvira u kome `ivimo, a odnos matice i dijaspore dobija
novu dimenziju i zna~aj.
Izgradwa savremene Srbije, koja }e o~uvati svoj duh i
svoju osobenost dok postaje deo razvijenog sveta, mora se odvijati
u isto vreme i u matici i u dijaspori. Ministarstvo
za dijasporu Republike Srbije se rukovodi upravo tom idejom
u pripremi i realizaciji svojih aktivnosti – matica i dijaspora
treba da slede jedan, jedinstveni pravac mi{qewa i
delovawa.
Misija Ministarstva je unapre|ewe odnosa i veza sa gra-
|anima Srbije koji `ive u inostranstvu i omogu}avawe rasejawu
da ostvari svoja prava u odnosu sa maticom i da se
ravnopravno ukqu~i u kulturni i ekonomski razvoj zemqe.
Ministarstvo za dijasporu je okrenuto gra|anima koji su
ro|eni ili du`e vreme `ive van Srbije i nameravaju da tamo
ostanu, ukqu~uju}i i pripadnike druge i tre}e generacije
srpskog porekla, sa ciqem o~uvawa nacionalnog i kulturnog
identiteta, me|usobnog upoznavawa i gra|ewa ~vr{}ih veza.
Gra|anima koji studiraju ili rade van Srbije, a koji `ele
ili nameravaju da se vrate u Srbiju, Ministarstvo ima za
ciq da pomogne, olak{a ili omogu}i povratak, zapo{qavawe,
ulagawe i razmenu ideja i znawa.
Ministarstvo je odredilo prioritete u realizaciji tih
ciqeva. U oblasti statusnih pitawa: pronala`ewe modaliteta
za re{avawe pitawa vojnog roka, stvarawe preduslova za
evidentirawe dijaspore i omogu}avawe dijaspori da masovnije
glasa, rad na dono{ewu zakonskih propisa o dijaspori.
U oblasti ekonomskih odnosa sa dijasporom: formirawe baze
podataka poslovne i ekspertske dijaspore sa ciqem unapre-
|ewa ekonomskog partnerstva, otvarawe centara za dijasporu
pri regionalnim privrednim komorama u Srbiji i operaci-

onalizacija partnerstva, ponuda konkretnih projektnih re-
{ewa za ulagawe na nivou preduze}a i lokalne samouprave,
podr{ka povratnicima iz dijaspore u razli~itim fazama
po~etka i razvoja poslovawa na tr`i{tu Srbije. U ooblasti
kulturno-prosvetne, nau~ne i sportske saradwe, prioritet je
rad na unapre|ewe nastave srpskog jezika u dijaspori, saradwa
sa akademskom mre`om u dijaspori, promovisawe dostignu}a
iz oblasti kulture, umetnosti, nauke i sporta, obnova
ideje zadu`binarstva, organizovawe letwih {kola i kampova,
konkursi za sufinansirawe i kwi`evne nagrade.
Prvi korak u realizaciji dugoro~nih planova i prioritet
Ministarstva je uspostavqawe boqih i sadr`ajnijih kanala
komunikacije izme|u matice i dijaspore. ^esta i kvalitetna
komunikacija ima za ciq pre svega o~uvawe kulturnog
identiteta kroz raznovrsne sadr`aje za razli~ite generacije,
a bi}e i osnova saradwe, razmene iskustava i unapre|ewa
odnosa.
Pored izrade interaktivnog veb portala na srpskom i engleskom
jeziku, Ministarstvo je pokrenulo niz aktivnosti
na ostvarewu gore pomenutih ciqeva.
U kontekstu svega pomenutog skupom Mediji u dijaspori,
mediji za dijasporu, simboli~no zapo~iwemo inicijativu
MEDIJI U DIJASPORI ¤ MEDIJI ZA DIJASPORU ¤ 3
kojom bi se omogu}ilo boqe informisawe na{e dijaspore,
lak{i rad medija u dijaspori i povezivawe i bliska saradwa
sa medijima u matici. @elimo da u {irokoj i bogatoj
oblasti medija i komunikacija, ustanovimo potrebe dijaspore
i obaveze matice, pomirimo javne i komercijalne interese,
sagledamo postoje}e i pokrenemo nove na~ine saradwe. Uz
predstavqawe istra`ivawa o stavovima dijaspore, problemima
dijaspore, medijima u dijaspori, skup }e dati pregled
trenutnog stawa i problema medija, i omogu}i}e medijima
dijaspore i matice da u neposrednom razgovoru, uz saradwu
sa predstavnicima nadle`nih javnih servisa, ministarstava
i institucija defini{u probleme i predlo`e re{ewa.
U~esnici skupa }e svojim radom i stvarawem zakqu~aka uticati
na budu}e aktivnosti i inicijative.
Ministarstvo za dijasporu `eli da podr`i medije u nastojawu
da kroz informacije i sadr`aje na srpskom jeziku
o~uvaju ose}awe pripadnosti Srbiji gra|ana koji `ive van
matice i pru`e im osnovu za u~estvovawe u izgradwi boqe
Srbije.

4 ¤ MEDIJI U DIJASPORI ¤ MEDIJI ZA DIJASPORU
Dr Krinka VIDAKOVI] PETROV
ambasador i nau~ni savetnik
DIJASPORA I MEDIJI
U ISTORIJI SRPSKOG NARODA odnos matice i dijaspore uvek je
bio va`an. Bilo je vremena kada su Srbi u dijaspori, a me|u
wima Dositej Obradovi} i Vuk Karaxi}, kr~ili puteve za
pribli`avawe matice Evropi, poma`u}i wenu borbu za
»slobodu zlatnu«, obnovu i napredak. Dijaspora je tada{woj
Srbiji otvarala prozore u svet, omogu}avaju}i srpskoj kulturi
da prevazi|e nametnute granice. Prvi srpski listovi
i ~asopisi pokretani su u dijaspori: Slavenoserbski magazin
Zaharija Orfelina (Venecija, 1768) i Novine serbske
(Be~, 1813–1821), koje su prenesene u Srbiju 1834. Posebno
je zanimqivo da je Serbski letopis, odnosno, Letopis Matice
srpske (1825), najstariji i najdugove~niji srpski kwi-
`evni ~asopis, koji izlazi i danas, nastao u Novom Sadu, koji
je tada bio van granica Srbije. Novi Sad je delovao kao
sna`ni srpski kulturni centar pre nego {to je postao deo
srpske dr`ave. Jer, nisu se samo pomerali qudi u raznim migracijama,
ve} su se pomerale i granice.
Oslobo|ena Srbija postepeno je postajala sve sna`nije
sredi{te, kojem su se okretale jo{ neoslobo|ene srpske zemqe
i srpstvo u dijaspori. U ovim prvima izlazile su zna-
~ajne periodi~ke publikacije, kao {to su Srbsko-dalmatinski
magazin (1836–1873), a kasnije sarajevska Bosanska
vila i mostarska Zora. Me|u Srbima u dijaspori bili su Carigradski
glasnik i Sloboda u San Francisku.
Mnogi iseqenici koji su konstituisali srpsku dijasporu
poticali su iz srpskih autohtonih zemaqa pod tu|inskom
vla{}u. Uzroci iseqavawa bili su mnogobrojni, a pre svega
ekonomski, politi~ki i bezbednosni: siroma{tvo, nedostatak
slobode i progoni. Kqu~no doba znatnijeg iseqavawa i
uobli~avawa srpske dijaspore u evropskim i prekookeanskim
zemqama bio je XIX vek. To je istovremeno bilo doba
osetnog razvoja medija kao sredstva javne komunikacije.
Dr`ave iz kojih su se Srbi iseqavali u najboqem slu~aju
su bile ravnodu{ne prema toj pojavi, a u najgorem su podsticale
iseqavawe. Dr`ave u koje su se oni useqavali imale su
ekonomski interes da ih prime. Prepu{teni sami sebi, iseqenici
su vremenom po~eli da se organizuju: da osnivaju
kulturna dru{tva, crkveno-{kolske op{tine, organizacije
za osigurawe, ~itaonice i da pokre}u novine. Novine su
omogu}avale javnu komunikaciju na {irem prostoru, grade}i
postepeno srpsko javno mwewe u dijaspori.
Dok je mnogim iseqenicima nova sredina ostala tu|a,
wihovom potomstvu ona je bila nova domovina. Prva generacija
iseqenika kao i wihovi potomci nastojali su da o~uvaju
nasle|e svojih predaka kao osnovu svog slo`enog duhovnog
i kulturnog identiteta. Potreba o~uvawa identiteta i veze
s maticom iskazivala se kao rodoqubqe, dok se privr`enost
novoj domovini izra`avalo kao domoqubqe.
Po~etkom XX veka, ve}ina srpskih iseqenika, od kojih
mnogi nikad srpsku maticu nisu videli, identifikovali su
Srbiju kao »Majku«, a sebe kao wenu »decu« rasejanu po svetu.
Kada je Srbija krenula u Balkanske ratove i kada je potom
izbio Prvi svetski rat, srpska dijaspora u evropskim
zemqama, SAD, Kanadi i Ju`noj Americi, iskazala je svoje

odoqubqe poma`u}i Srbiju, i to na razne na~ine: vode}i
propagandni rat za srpske interese, prikupqaju}i humanitarnu
pomo} i {aqu}i dobrovoqce. Stepen rodoqubqa koji
je srpska dijaspora tada pokazala i danas zaslu`uje najdubqe
po{tovawe i slavu.
Upravo tada su se srpski mediji u dijaspori konstituisali
kao vrlo zna~ajan faktor u promociji slike Srbije u svetu,
kao i u organizovawu i usmeravawu `eqe iseqenika da
u~vrste vezu s maticom.
Ta se veza razvijala i u me|uratnom, jugoslovenskom razdobqu.
U tom vremenu se, me|utim, ve} obelodawuju klice
ideolo{kih razdora, koji }e do}i do izra`aja za vreme Drugog
svetskog rata, kada su sve politi~ke struje srpske dijaspore
opet poja~ale svoje anga`ovawe, pogotovo nakon vesti
o pokoqima u NDH.
Po zavr{etku rata nastupio je novi period u odnosima
matice i dijaspore, ali je on bio bremenit ideolo{kim teretom,
koji je komunikaciju s obe strane ote`avao i ograni~avao.
Novi talas politi~kih iseqenika, raseqenih i izbeglih
lica ~etrdesetih i pedesetih godina, a potom ekonomskih jugoslovenskih
iseqenika {ezdesetih godina, uticali su na
srpsku dijasporu utoliko {to je ona postala u vi{em stepenu
heterogena – generacijski, politi~ki, ekonomski, socijalno
i kulturno. Vremenom su i ideolo{ke o{rtice otupele,
da bi na kraju zavr{ile u starom gvo`|u.
Dramati~nih devedesetih godina pro{log veka opet je
veza dijaspore i matice poja~ana, jer je jo{ jednom trebalo
braniti srpske interese, ugro`ene razbijawem Jugoslavije i
sukobima koji su usledili. Tada je ponovo postavqeno jedno
staro pitawe: kako taj odnos u~initi ja~im, raznovrsnijim i
vitalnijim?
Zna~ajna uloga medija potvr|ena je i u ovom periodu, ali
su i mediji {irili spektar delovawa: pored {tampanih me-
MEDIJI U DIJASPORI ¤ MEDIJI ZA DIJASPORU ¤ 5
dija delovao je i radio, potom se pojavila televizija sa satelitskim
programima, a zatim elektronski mediji. Bogatstvo
oblika javne komunikacije i wihova decentralizacija otkrili
su i daqe otvaraju nove mogu}nosti komunikacije.
Zasewuju}i napredak tehni~kih mogu}nosti medija ~ini
komunikaciju izme|u matice i dijaspore tehni~ki lak{om,
br`om i efikasnijom. Ali u senci tehni~kog napretka javne
komunikacije ostaje kqu~no pitawe: {ta je wen smisao i ~emu
ona slu`i?
Pojam dijaspore podrazumeva dvojnost, vezu izme|u dva
mesta: iseqavawa i useqavawa. S jedne strane je potreba da
se o~uva identitet koji se prenosi u novo dr`avno, socijalno
i kulturno odredi{te. S druge strane deluje te`wa da se
useqenik ukqu~i u novu sredinu. Ova dva procesa odre|uju
odnos izme|u matice i dijaspore, koji se s obe strane gradi
da bi se u ta~ki susreta premostile granice, razlike, daqine
i prepreke. Mediji su neopipqive cigle i beton, drvene
grede i ~elik, antene i ~ipovi, kojima se gradi bezbroj mostova
– od malih }uprija do velikih vise}ih konstrukcija.
Oni su kao lete}i persijski tepisi: {to se vi{e wima hoda
i leti boqi su i dragoceniji.
Neki mediji u dijaspori, kao {to je Amerikanski Srbobran,
imaju za sobom ve} stogodi{wu tradiciju. S druge strane
su »mla|i« igra~i na srpskoj medijskoj sceni u dijaspori.
Kqu~ni protagonisti medijskih doga|awa nisu samo novinari,
urednici i finansijeri medija, nego su to, i vi{e od
wih, ~itaoci, gledaoci, slu{aoci, koji tra`e kvalitetno
informisawe i autenti~ne kulturne vrednosti, jer to i zaslu`uju.
Dvadeset i prvi vek nije vi{e budu}nost. On je sada{wost
isprepletena novim izazovima, koji tra`e i nove odgovore.
Nadamo se da }e ih srpska matica i dijaspora tra`iti i nalaziti
zajedno.

6 ¤ MEDIJI U DIJASPORI ¤ MEDIJI ZA DIJASPORU
Dr Sr|a TRIFKOVI], spoqnopoliti~ki urednik magazina »Chronicles«
stalni saradnik lista »Sloboda« ^ikago
JAVNA RE^ I OPSTANAK
Izazov medijima u srpskoj dijaspori
RE^ DIJASPORA (rasuto seme) gr~kog je porekla i ozna~ava pripadnike
jednog naroda koji `ive odvojeno od matice. Prvobitno
se odnosila na Grke koji su osnivali kolonije {irom
Sredozemqa, ali od kraja prvog veka na{e ere ova re~ biva
posebno vezana za Jevreje: posle neuspelog ustanka protiv
Rimqana, desetine hiqada wih je krenulo u izgnanstvo {irom
tada poznatog sveta.
Srpska dijaspora sastoji se iz ~etiri glavna segmenta:
1) staro iseqeni{tvo, tj. potomci iseqenika koji su se
otisnuli u svet pre Drugog svetskog rata;
2) posleratna politi~ka emigracija, tj. Srbi i wihovi
potomci koji su bili prinu|eni na odlazak iz zemqe
ishodom gra|anskog rata 1941–1945;
3) ekonomska emigracija: radnici raznih zanimawa i
stru~waci koji su oti{li u prekomorske zemqe u potrazi
za profesionalnim i materijalnim uspehom;
4) izbeglice od rata i posledica rata u biv{oj Jugoslaviji
od 1991. naovamo.
Staro iseqeni{tvo uglavnom je grupisano u industrijskim
centrima na severoistoku i sredwem zapadu SAD: Pitsburg,
Klivlend, Detroit, ^ikago, Milvoki. ^ine ga potomci
radnika koji su tokom dve decenije uo~i Prvog svetskog
rata do{li uglavnom iz pasivnih krajeva pod austrougarskom
vla{}u i iz Crne Gore. Od skromnih prihoda odvajali
su novac za izgradwu prvih srpskih crkava i domova. Tako je
nastala osnova duhovnog, kulturnog i dru{tvenog `ivota
srpske zajednice.
Informativni sistem starog iseqeni{tva bio je nedovoqno
organizovan i uglavnom bez redovne materijalne podr{ke.
Pripadnici srpske zajednice su mwewe formirali
kroz neformalne li~ne kontakte na brojnim nacionalnim i
verskim skupovima koji su predstavqali veoma va`an element
`ivota zajednice.
Dobrim delom asimilovani, potomci prvih doseqenika
neguju ose}aj pripadnosti srpskoj zajednici uglavnom na
kulturno-verskom planu: okupqawe oko Crkve, obi~aji, folklor
i ~lanstvo u nacionalnim organizacijama.
Za ovu grupu ne mo`e se re}i da vi{e pripada srpskoj dijaspori
u {irem smislu, jer je za ve}inu wenih pripadnika
osnovni identitet sada ameri~ki, tako da ih mo`emo opisati
prvenstveno kao Amerikance srpskog porekla. Wihov broj
postepeno opada kroz asimilaciju: potomaka doseqenika od
pre 1945. ima, po proceni, oko 250.000 za koje se jo{ uvek mo-
`e re}i da su o~uvali ose}aj pripadnosti srpskoj zajednici.
Posleratnu emigraciju ~inili su pripadnici vojnih formacija
i politi~kih pokreta suprotstavqenih komunistima,
kao i brojni ratni zarobqenici koji su odbili da se vrate u
Jugoslaviju. U prvi mah 1945. godine wih je bilo oko 40.000.

Najbrojniji su bili pripadnici ~etni~kog pokreta iz Krajine
i pripadnici Zbora kao i mawe grupe ~etnika iz drugih
krajeva (Srbija, Crna Gora, Lika, Bosna) koji su pre`iveli
povla~ewe, kada je ulaskom Crvene armije odlu~en ishod
gra|anskog rata.
Ovo je relativno malobrojan, ali politi~ki i nacionalno
sna`an element koji je dao podstreka nastanku i profilisawu
srpskih zajednica {irom sveta, a pre svega u SAD,
Velikoj Britaniji, Kanadi i Australiji.
Wihov kulturni `ivot pokazao se dinami~nim ve} u izbegli~kim
logorima Italije i Nema~ke tokom prvih poratnih
godina. Gde god su se naseqavali, osnivali su crkveno-{kolske
op{tine kao sto`er nacionalnog okupqawa, a potom i
razne druge organizacije od kojih su neke imale i svoja glasila.
Oni su od strane re`ima u matici bili `igosani kao
»neprijateqska emigracija« {to je krajwe negativno uticalo
na veze dijaspore sa maticom i na odnose unutar same srpske
zajednice u svetu.
Za ve}inu emigranata snala`ewe u svetu i{lo je te{ko.
Oficiri, intelektualci, seoski doma}ini, da bi pre`iveli,
morali su da rade poslove za koje nisu bili pripremani,
a wihove ambicije za napredovawe na dru{tvenoj lestvici i
u karijeri bile su usmerene na decu.
Wihovi potomci, pripadnici druge generacije, ro|eni
krajem pedesetih i tokom {ezdesetih godina pokazali su se
sposobnim i vrednim. U vreme kada pripadnici raznih imigrantskih
zajednica daju nesrazmeran doprinos naglom rastu
raznih oblika kriminala {irom zapadnog sveta, pripadnici
srpske zajednice va`ili su i va`e za uzor gra|anskih vrlina.
Oni uspe{nije neguju nacionalnu svest od starog iseqeni{tva.
Ovaj segment srpskog iseqeni{tva broji stotinak
hiqada qudi.
MEDIJI U DIJASPORI ¤ MEDIJI ZA DIJASPORU ¤ 7
Crkveni raskol izbio je 1963. godine u Sjediwenim Dr`avama
i pro{irio se u ve}oj ili mawoj meri na sve druge zajednice
gde `ive Srbi. Podele koje je izazvao bile su u Americi
i najizrazitije. Tek posledwe decenije 20. veka, u trenutku
kada je srpska nacija ulazila u sudbonosne doga|aje koji su
pratili raspad Jugoslavije, po~ele su da zacequju rane nanete
ovim raskolom.
Tre}i talas iseqeni{tva nastupio je sa liberalizacijom
putovawa {ezdesetih godina. Oko milion `iteqa Jugoslavije,
ukqu~uju}i stotine hiqada Srba, oti{lo je legalno, sa paso{em,
u zapadnoevropske i prekomorske zemqe.
Premda su odlazili prvenstveno radnici, tokom godina
pridru`ili su im se i stru~waci. Ovo je po politi~kim uverewima
i obrazovnom nivou bila heterogena grupa, koja je
planirala povratak, {to je proizvelo, i pored brojnosti od
pola miliona, mali uticaj u dru{tvenopoliti~kom `ivotu
zemaqa doma}ina.
Najnoviji talas srpskog iseqeni{tva ~ine uglavnom mla-
|i qudi iz krajeva zapadno od Drine koji su izbegli od rata
i wegovih posledica, a u slu~aju Srbije, od sankcija i bede.
Wih je {irom sveta pribli`no 250.000, od toga vi{e od polovine
na severnoameri~kom kontinentu. Oni se ekonomski
i profesionalno te`e snalaze od tre}eg talasa. Za mnoge
pravni status nije regulisan, {to ih inhibira da se u punoj
meri ukqu~e u `ivot srpske zajednice.
Radi o~uvawa identiteta i ja~awa koherentnosti srpske
dijaspore i efektnijeg uticawa na javnost zemaqa doma}ina,
neophodno je da se medijski aktivni segment srpske dijaspore
usmeri ka ostvarewu dva strate{ka ciqa:
– da se izmeni negativna »institucionalna slika« o Srbima,
formirana tokom protekle decenije i po u zemqama
doma}inima na obe strane Atlantika; i

8 ¤ MEDIJI U DIJASPORI ¤ MEDIJI ZA DIJASPORU
– da se podsti~e definisawe i o~uvawe srpskog identiteta
unutar same zajednice,na suptilan na~in i uz pristup
oslobo}en prevazi|enih {ablona prethodnih vremena.
Ovaj zadatak ne dopu{ta odlagawe, jer godinama negovana
antisrpska paradigma u zapadnom diskursu stvara nezdravu
klimu unutar same dijaspore, klimu koja mla}e, u inostranstvu
ro|ene potomke iseqenih Srba navodi na odricawe od
primarnog identiteta nasle|enog od roditeqa. Ovaj je sindrom
o~igledan u raskoraku izme|u preuveli~anih, vi{emilionskih
procena broja pripadnika dijaspore i stvarnog
stawa na terenu.
U centrima svetske mo}i, ta paradigma poprimila je karakter
predvidqivih, spontano formiranih negativnih reakcija
koje je analiti~ar va{ingtonskog Kejto instituta Dag
Bandau opisao kao »konzistantnost ameri~kog stava: pitaj
{ta to Srbi `ele, razmisli o tome bar tridesetak sekundi –
i saop{ti im da tako ne{to ne dolazi u obzir«.
U medijskom nastupu prema zemqi doma}inu potrebno je
da dijaspora anga`uje sredstva, voqu i znawe za razvoj efikasne
kontra-strategije. Ona ima istinu i pravdu {to je potreban
ali ne i dovoqan preduslov uspeha. Zadatak medijskih
profesionalaca jeste da ciqnu grupu korisnika informativnih
sadr`aja od pripadnika dijapsore pro{ire i na dru{tvo
zemqe doma}ina, a posebno da te poruke usmere ka pripadnicima
politi~kih, medijskih i akademskih krugova zemqe doma}ina.
Ovaj zadatak iziskuje anga`ovawe pre svega mla|ih,
visokoobrazovanih i dvojezi~nih pripadnika srpske zajednice.
Pokretawe jednog profesionalno ure|ivanog, grafi~ki
besprekornog mese~nog ili barem tromese~nog ~asopisa na
jeziku zemqe doma}ina, koji }e donositi kvalitetne informacije
i relevantne analize, trebalo bi da bude ciq svake
brojnije zajednice u SAD, Kanadi, Evropi, Australiji, s tim
da se bitni sadr`aji mogu pripremati za distribuciju i lokalnu
obradu iz jednog centra. U najmawu ruku, potrebno je pokretawe
i redovno a`urirawe prvorazrednih internet sajtova
na jezicima zemaqa doma}ina koje }e da se afirmi{u
kao pouzdani , blagovremeni i citirani izvor informacija
o ovoj regiji.
Stalni plasman namenski pripremqenih tekstova i intervjua
u medijima zemaqa doma}ina, stru~noj i akademskoj
periodici, elektronskim medijima i internetu nije ni nemogu}
ni originalan plan, kao {to dokazuje primer jevrejske
jermenske, irske, induske, kineske ili poqske zajednice u
SAD. Svaka od wih uspeva da kroz medije svoje dijaspore doprinosi
afirmaciji svoje zajednice negovawu wene tradicije,
duhovnog nasle|a i kulturolo{ke posebnosti, kao i
isticawu doprinosa zemqi doma}inu.
Uspeh u budu}nosti, me|utim, nije mogu} bez spoznavawa
gre{aka {ro{losti.
Ve} ~itavu deceniju i po medijski aktivni pripadnici
srpske dijaspore {irom sveta bezuspe{no poku{avaju da svom
auditorijumu, pa i samima sebi, objasne su{tinske uzroke
tog, po Srbe, poraznog pogleda na balkanska pitawa, koji je
odavno uhvatio korena u politi~koj, medijskoj i akademskoj
eliti zapadnog sveta. Neuspeh dijagnoze u~inio je i neuspeh
terapije neminovnim. Razmere tog neuspeha nazirale su se
ve} 1992, postale su o~igledne u vreme sloma Krajine, a pogotovu
tokom bombardovawa u prole}e 1999. Posledice su
vidqive i u stavu zapadne elite prema kosovskom pitawu danas,
sedam i vi{e godina posle petooktobarskih promena.
Postoje tri bitna uzroka tog neuspeha:
– prvi je nepostojawe strategije formirawa imixa i
identiteta Srba i artikulacije wihovih interesa pred
svetom;
– neuspeh u obezbe|ivawu finansijskih sredstava potrebnih
za realizaciju jedne takve strategije;
– nepostojawe metodologije sistematskog prezentovawa
elemenata te strategije ciqnim grupama u zapadnom
svetu.
Drugi uzrok jeste u nerazumevawu kulturolo{kih obrazaca
zemqe doma}ina ({to se odrazilo u kratkovidoj usmerenosti
na reaktivnu kritiku teku}e politike zapadnih sila i

wene medijske obrade, bez proaktivnog promovisawa alternativnih
scenarija, stalnog predlagawa novih konkretnih
poteza u interesu zemqe doma}ina kao zamene za ne`eqenu
trenutnu politiku, kao i prilago|avawa diskursa kulturolo{kim
okvirima i vrednosnim kategorijama ciqne grupe,
tj. politi~ke i medijske elite zemqe doma}ina.
I kona~no, u poku{ajima nastupa pred stranim medijima
i politi~kim krugovima bio je prisutan amaterizam, pa i diletantizam,
pretendenata na polo`aj ovla{}enih portparola
srpske dijaspore, ~esto pra}enog nedostatkom wihovog iole
proverqivog legitimiteta unutar same srpske zajednice.
Time je od samog po~etka bivao doveden u pitawe kredibilitet
»srpskog« nastupa pred `eqenim primaocima poruka.
Usled ova tri fatalna nedostatka, tokom proteklih
15–16 godina dobro pla}enim profesionalcima u zapadnim
(pre svega ameri~kim) PR agencijama anga`ovanim od strane
hrvatskog, muslimanskog ili albanskog lobija, bilo je lako
da svoj diskurs nametnu kao dominantni. Time je utrt put
da se odluke pogubne po srpske interese otvoreno zagovaraju
u medijima zapadnog sveta, usvajaju u zakonodavnim telima,
primewuju od strane vlada raznih zemaqa i verifikuju od
strane stru~no-analiti~kog establi{menta.
U koncipirawu nastupa treba imati na umu da pona{awe
donosilaca odluka Zapada na spoqnom planu predstavqa odraz
te`wi dominantnih elita kod ku}e. Pobornici odricawa
od tradicionalne kulture i sistema vrednosti u sopstvenim
zemqama, u ime »multikulturalizma« i globalizacije,
neminovno te`e sputavawu autenti~nih nacionalnih identiteta,
a u ime istih ideolo{kih normi, i u ostalom svetu.
Razumevawe tih ideolo{kih postavki od kqu~ne va`nosti
za razumevawe zapadne politike i odnosa prema Srbima od
poznih 80-tih godina naovamo. Bez prave dijagnoze pretwi
srpskom identitetu nema ni prave terapije.
Ovo je glavni i najte`e shvatqiv izazov sa kojim se suo~avaju
na{i poslenici javne re~i u zapadnom svetu. Premda je
ute{no da ne{to la`no i neprirodno ne mo`e da traje ve~i-
MEDIJI U DIJASPORI ¤ MEDIJI ZA DIJASPORU ¤ 9
to, ne mo`emo da dopustimo luksuz ~ekawa na spontanu afirmaciju
»istine o Srbima«.
Sa druge strane, u dana{wem razvijenom svetu sve je te`e
prenositi kulturno i civilizacijsko nasle|e i sistem
vrednosti, moral i veru, sa jedne generacije na drugu.
Ponovno otkrivawe sopstvenih korena jedina je odbrana.
Dok se ne vrate izvorima svog identiteta, Srbi }e nastaviti
da umiru – demografski, ekonomski i duhovno – u matici
i da se osipaju i utapaju u dijaspori.
Samo ako se vrate svojim duhovnim izvorima i autenti~nim
kulturnim obrascima oni }e obezbediti svoj opstanak,
kako u Srbiji, tako i u svetu. Jedan savremeno koncipiran
informativni sistem zasnovan na tim obrascima bitan je
element samoo~uvawa i ja~awa dijaspore.
Kroz vekove srpski narod oli~ava ono {to je Dobro, Lepo
i Istinito, u sebi samome i u evropskoj i hri{}anskoj civilizaciji
uop{te. Taj narod zato mora da dobije bitku za
svoj fizilki i duhovni opstanak, i u matici i u dijaspori,
ne samo sebe radi. U toj bici, obrazovani i peru vi~ni Srbi
u svetu, ma gde bili, ne smeju da ostanu pasivni. Bez obzira
na strana~ke simpatije, na generacijske, zavi~ajne, obrazovne
i druge razlike, ili pak na Srbima svojstvene li~ne antipatije
i surevwivosti, oni treba da se anga`uju sada, kada smo
(protivno mnogim predvi|awima) napokon na putu izlaska
iz vi{edecenijskog sunovrata.
Borba jednog malog, nepravedno oklevetanog naroda za
opstanak i ~ist obraz je prirodna i neizbe`na, premda je ishod
neizvestan, ba{ kao {to svest svakog od nas o sopstvenoj
vremenskoj ograni~enosti ne zna~i da odustajemo od `ivota
i od afirmacije dobrog u wemu.
Medijski aktivni Srbi van Srbije u prvoj su liniji te
borbe, hteli to ili ne. Dostojan odgovor tom izazovu nije samo
wihov dug matici, ve} je i test wihove profesionalne
zrelosti i li~nog integriteta.

10 ¤ MEDIJI U DIJASPORI ¤ MEDIJI ZA DIJASPORU
Suzana IGWATOVI] i Ivan @IVANOV
Medija centar, Beograd
MEDIJI U DIJASPORI I MEDIJI ZA DIJASPORU
(sa`etak studije)
1. SVRHA I CIQEVI STUDIJE
Studija je ura|ena za potrebe Ministarstva za dijasporu Republike
Srbije. Analiza je zasnovana na deskriptivnom istra`ivawu
medija koji funkcioni{u u dijaspori i medijske
publike koja `ivi u emigraciji. Obuhva}ene su dve grupe
problema:
• Op{te stawe medija srpske dijaspore – kategorizacija
medija dijaspore i prikaz najva`nijih organizacionih
i produkcijskih aspekata;
• Specifi~ne potrebe pripadnika dijaspore kao konzumenata
produkcije medija dijaspore – deskripcija socio-demografskih
karakteristika i medijskog pona-
{awa.
Dijaspora primarno ozna~ava kulturno, etni~ki i socijalno
odre|enu zajednicu ~iji status je nastao migratornim
kretawima iz ekonomskih, politi~kih i ostalih razloga.
Pripadnici dijaspore ne moraju nu`no biti povezani sa institucijama
i organizacijama srpske zajednice u zemqi
imigracije. Pojam »dijaspore« ovde je upotrebqen u ne{to
{irem zna~ewu. Wime ozna~avamo i tradicionalne srpske
mawine u zemqama regiona, ~ija glavna odrednica je da pripadaju
srpskom nacionalnom korpusu.
Mediji su oduvek ~inili va`an instrument identitetske,
socijalne i ekonomske kohezije pripadnika grupa koje
`ive u »rasejawu«. U kontekstu aktuelne medijske globalizacije
mediji dobijaju druga~ije mesto u `ivotu dijaspore.
Ciq studije je da objasni specifi~nosti medija srpske dijaspore
i wihov zna~aj za pripadnike srpske dijaspore. Najva-
`nije aspekt analize odnosi se na to koliko mediji uspevaju
da odgovore na potrebe korisnika i koliko su korisnici
zadovoqni kvalitetom ponu|enog sadr`aja. Razlike izme|u
medija dijaspore (medija koji funkcioni{u u dijaspori) i
medija za dijasporu (programa iz Srbije namewenih dijaspori)
bi}e uzete u obzir.
2. METODOLOGIJA STUDIJE
Istra`ivawe je sprovedeno na dva uzorka. Prvi uzorak ~ine
mediji dijaspore. Uzorak je napravqen na osnovu postoje}ih
baza dr`avnih institucija (Ministarstvo kulture i Ministarstvo
spoqnih poslova) i organizacija koje se bave pitawima
dijaspore (Matica iseqenika Srbije i razna udru`ewa
u zemqama dijaspore). Eksplorativni karakter istra`ivawa
zahtevao je da se anketom obuhvati {to vi{e tipova medija.
Kombinovana su tri kriterijuma:

• Razli~ite vrste medija – {tampani, elektronski i »novi«
mediji (Internet itd.)
• Razli~ite vrste dijaspore u kojima mediji funkcioni-
{u – dr`ave regiona (Slovenija, Hrvatska, Ma|arska,
Rumunija, Makedonija, Albanija), dr`ave »velike dijaspore«
(Francuska, Austrija, [vajcarska, Nema~ka,
[vedska, SAD, Kanada, Australija), dr`ave »male dijaspore«
(Ju`noafri~ka Republika, ^e{ka, [panija)
i mediji sa sedi{tem u Srbiji
• Razli~iti mediji po veli~ini, zna~aju i dometu.
Grafikon 1.
Broj medija u uzorku
Uzorkovano je stotinak medija, a na anketu je odgovorilo
60 medija sa sedi{tem u 18 zemaqa: 19 medija iz regiona, 11
MEDIJI U DIJASPORI ¤ MEDIJI ZA DIJASPORU ¤ 11
iz evropskih zemaqa »velike dijaspore«, 24 iz SAD, Kanade
i Australije, 3 iz zemaqa »male« dijaspore i 3 iz Srbije.
Anketirani su predstavnici medija: urednici, vlasnici,
direktori itd. Mediji su kategorizovani tako da reflektuju
speficifi~nosti razli~itih dijaspora. Jednu kategoriju
~ine mediji regiona, drugu mediji Evrope, i tre}u, mediji
SAD, Kanade i Australije. Ovakva diferencijacija se pokazala
adekvatnom, po{to se najva`nije razlike pokazuju upravo
prema sedi{tu medija.
Uzorak korisnika napravqen je uz pomo} predstavnika
medija i aktivnih ~lanova zajednice. Mapirani su korisnici
za koje se pouzdano zna da prate srpske medije u dijaspori.
Najve}i deo uzorka ~ine predstavnici »velikih dijaspora«
(Kanada, [vedska, Austrija). Realizovani uzorak korisnika
~ini 71 ispitanik. Najva`niji analiti~ki zakqu~ci izvedeni
su na osnovu pore|ewa socio-demografskih karakteristika
ispitanika koji pripadaju dijaspori evropskih dr`ava
i pripadnika dijaspore SAD, Kanade i Australije.
3. ORGANIZACIONE I PRODUKCIJSKE
KARAKTERISTIKE MEDIJA
Ve}ina medija u dijaspori spada u »mlade« medije – oko 78%
svih medija osnovano je tokom devedesetih godina i nakon
2000. godine;
Osniva~i medija u regionu uglavnom su organizacije srpske
zajednice (naj~e{}e zvani~na udru`ewa) ili dr`ave, dok
su mediji evropske i prekookeanske dijaspore nastali inicijativom
pojedinaca i ne{to re|e organizacija;

12 ¤ MEDIJI U DIJASPORI ¤ MEDIJI ZA DIJASPORU
Izme|u 70 i 80% medija ne ostvaruje nikakvu saradwu sa
drugim medijima, bilo kroz razmenu sadr`aja, zajedni~ko organizovawe
doga|aja ili zajedni~ko kori{}ewe resursa itd.
Mediji dijaspore imaju daleko ja~u vezu sa medijima matice.
Grafikon 2.
Organizacije sa kojima sara|uju mediji dijaspore
Vi{e od polovine svih medija funkcioni{e kao medij sa
jednom tehni~kom formom. Kod regionalnih medija dominira
jedna forma, a kod ostalih grupa medija veoma je prisutan
trend uvo|ewa dva ili vi{e tehni~kih oblika produkcije.
Najve}a diversifikacija medijskih vrsta postoji u SAD,
Kanadi i Australiji, gde se u okviru jedne medijske ku}e uvode
nove vrste medija;
Grafikon 3.
Vrste medija po zemqama dijaspore
Uvo|ewe Interneta uz zadr`avawe »starih« tehnolo{kih
varijanti medija predstavqa glavnu tendenciju u procesu
uvo|ewa »novih« medija. Vi{e od polovine svih medija ima
sajt ili internet-portal, a stepen ove inovacije najni`i je
kod {tampanih medija;
Mediji koji imaju Internet sajtove i portale, a`uriraju
se dnevno, elektronski mediji se emituju naj~e{}e jednom
nedeqno, dok je me|u {tampanim medijima najzastupqenija
varijanta mese~nog izdawa;
Regionalni mediji najvi{e zavise od buxetske finansijske
podr{ke zemqe u kojoj imaju sedi{te. Oni tako|e koriste
podr{ku dr`ave Srbije. Skoro polovina svih medija funkcioni{e
na volonterskoj osnovi a tre}i oblik finansirawa
predstavqaju donacije. Mediji Evrope, SAD, Kanade i Australije
najvi{e se oslawaju na individualni volonterski rad
pripadnika dijaspore, ali isto tako na donacije i komercijalne
forme obezbe|ivawa sredstava (reklama i prodaja);

Reklame su veoma zastupqeni izvor finansirawa medija
– one su jedan od izvora finansirawa za 58% svih medija;
Ogromna ve}ina medija ima uvid ili prati stepen popularnosti
kod auditorijuma. Tira`i medija razlikuju se u zavisnosti
od vrste medija ali i na~ina finansirawa, distribucije
i vrste dijaspore kojoj je namewen. Najmawu publiku
imaju {tampana izdawa – nedeqnici i mese~na izdawa (izme|u
1.000 do 5.000 primeraka). Uvo|ewe Internet varijante
kod {tampanih i elektronskih medija doprinosi porastu
popularnosti;
Ve}ina medija ima samo jedno izdawe (oko 90%);
Ukupan broj svih saradnika medija mawi je od deset kod
gotovo dve tre}ine medija. Postoje i mediji koji imaju vi{e
od 20 saradnika (petina svih medija). Ve}ina medija nema
stalno zaposlene, a oni koji imaju, naj~e{}e imaju jednog
ili dvoje zaposlenih;
Ve}ina predstavnika medija navodi da u wihovim medijima
rade profesionalni novinari, a ovaj broj varira od nekoliko
novinara do maksimalnog broja 80. Mediji prekookeanske
dijaspore u mawem procentu anga`uju profesionalne
novinare kao saradnike ili stalno zaposlene (ne{to preko
60%);
Veliki broj novinara koji rade za medije dijaspore tako-
|e je anga`ovan u nekim drugim medijima Srbije ili zemqe
sedi{ta medija. Nekolicina novinara je anga`ovana istovremeno
u drugim medijima za dijasporu. Profesionalni
novinari koji rade samo u jednom mediju, uglavnom su zaposleni
u regionalnim medijima;
Skoro polovina medija regiona nema dopisnike, a kod prekookeanskih
i evropskih medija udeo medija bez dopisnika
je daleko ni`i. Kod medija koji imaju dopisni{tva postoje
razlike. Najve}i broj dopisnika pokriva druge gradove dijaspore
kod svih medija. Od ostalih kategorija dopisnika, kod
evropskih i prekookeanskih medija dominiraju dopisnici
iz Beograda, a kod regionalnih medija dopisnici iz drugih
gradova Srbije;
MEDIJI U DIJASPORI ¤ MEDIJI ZA DIJASPORU ¤ 13
Obrazovna struktura kadrova koji rade u medijima dijaspore
veoma je dobra – me|u urednicima su najzastupqeniji
visokoobrazovani (dve tre}ine), a sli~no je kod zaposlenih
u produkciji i marketingu. Od 20 novinara koji su odgovarali
na anketu, vi{e od polovine ima zavr{enu vi{u {kolu,
fakultet ili neki oblik postdiplomskog obrazovawa.
4. PROGRAMSKE KARAKTERISTIKE
MEDIJA DIJASPORE
Ne{to vi{e od polovine medija izlazi na srpskom jeziku,
dok ne{to vi{e od tre}ine izlazi na srpskom i jeziku dr`ave
u kojoj je sedi{te medija;
Ve}ina medija preuzima sadr`aje od drugih medija. Najvi{e
se koriste sadr`aji srpskih i stranih agencija i srpskih
medija;
Mediji nude razli~ite sadr`aje, a samo 15% medija je
specijalizovano za jednu vrstu sadr`aja. Skoro polovina svih
medija kombinuje ~etiri i vi{e vrsta sadr`aja. Navode se
slede}e vrste sadr`aja: informativni, muzi~ki, verski,
kulturni, zabavni, sportski, verski i sadr`aj namewen deci
i mladima. Regionalni mediji imaju najve}u raznolikost u
ponudi sadr`aja, jer skoro polovina regionalnih medija nudi
pet ili vi{e vrsta sadr`aja;
Najve}i broj medija namewen je celoj zemqi emigracije/
srpske mawine (41%), a ne{to mawe medija okrenuto je lokalnoj
srpskoj zajednici ili dijaspori vi{e zemaqa. Skoro
60 posto svih medija regiona nameweno je celoj srpskoj zajednici
jedne zemqe, dok je taj procenat najmawi za medije
srpske zajednice u SAD, Kanadi i Australiji;
Kao glavna misija svih medija navodi se »o~uvawe identiteta«
(70%) i u ne{to mawem procentu »informisawe o
de{avawima u zajednici« (oko 50 procenata);

14 ¤ MEDIJI U DIJASPORI ¤ MEDIJI ZA DIJASPORU
Grafikon 4.
Najva`nija misija medija dijaspore
Vi{e od dve tre}ine regionalnih medija bavi se temama o
Srbiji, a isti procenat prati de{avawa u lokalnoj srpskoj
zajednici i celoj zemqi emigracije. Kod prekookeanskih
medija, najvi{e sadr`aja se odnosi na lokalnu zajednicu, a
gotovo isto toliko na Srbiju. Evropski mediji su prvenstveno
usmereni ka celoj zemqi dijaspore, de{avawima u Evropi
i Srbiji, a daleko mawe ka lokalnoj srpskoj zajednici.
Svi mediji se mawe ili vi{e bave temama koje pokrivaju de-
{avawa na Balkanu, u Evropi i svetu.
5. OP[TE KARAKTERISTIKE
KORISNIKA SRPSKIH MEDIJA DIJASPORE
Ispitanici pripadaju »novoj« dijaspori – emigrirali su
tokom devedesetih (25%) i nakon 2000. godine (32%);
Najzastupqeniji su korisnici sa visokim obrazovawem
(oko 60%). Podjednak je udeo mu{karaca i `ena, a struktura
po starosti reprezentuje pripadnike raznih generacija;
Najve}i deo uzorka ~ine ispitanici koji su u braku ili
`ive u vi{e~lanim doma}instvima (oko 60%), {to je omogu-
}ilo sticawe uvida u medijske navike cele porodice ispitanika;
Pripadnici dijaspore najvi{e odr`avaju veze sa prijateqima
i ro|acima u srpskoj zajednici (70% i 50% ispitanika
respektivno). Povezanost sa organizacijama je daleko
mawa – najvi{e ispitanika navodi crkvu (40%), a tre}ina
pomiwe udru`ewa i klubove. Ostale organizacije i institucije
(zadu`bine, biznis organizacije, politi~ke organizacije
itd.) daleko mawe su prisutne kao deo socijalne mre`e
pripadnika dijaspore;
Grafikon 5.
Povezanost korisnika sa srpskom zajednicom u dijaspori

Mediji ~ine va`nu »kop~u« sa srpskom zajednicom. Kod
srpske dijaspore Evrope mediji imaju podjednaku va`nost
kao crkva (vi{e od tre}ine ispitanika). Mediji imaju mesto
u odr`avawu veze sa zajednicom Srba kod polovine ispitanika
iz SAD, Kanade i Australije;
Porodi~ne i li~ne veze ~ine najva`niji oblik povezanosti
ispitanika sa maticom. Preko 90% ispitanika pomenulo
je ovu kategoriju. Ostali vidovi saradwe daleko mawe su
prisutni. Odnos sa dr`avnim institucijama je gotovo zanemarqiv
(7% ispitanika), a glasawe na izborima, poslovne
aktivnosti i humanitarne aktivnosti kre}u se oko 15%.
6. MEDIJSKO PONA[AWE KORISNIKA
Polovina svih ispitanika navela je medije iz Srbije kao
glavni izvor informisawa uop{te;
Na pitawe »Koje medije na srpskom jeziku pratite?« ispitanici
daleko vi{e pomiwu medije iz Srbije nego medije dijaspore.
Dve tre}ine pomenutih medija ~ine mediji sa sedi{tem
u Srbiji, dok samo ~etvrtina pripada medijima dijaspore.
Po{to uzorak publike nije reprezentativan za celokupnu
dijasporu, nije mogu}e govoriti o procentima popularnosti
pojedinih medija. Za raspravu o identitetu pripadnika dijaspore
zanimqivo je navesti podatak da je ne{to mawe od 10%
ispitanika navelo hrvatske i bosanske medije kao »medije
na srpskom«;
Struktura popularnosti svih medija na srpskom jeziku
ukazuje na to da me|u najpopularnijim medijima ima dosta
onih sa komercijalnom orijentacijom;
Najvi{e ispitanika pristupa medijskom sadr`aju preko
Interneta. U tu kategoriju spadaju Internet radio i televizija,
sajtovi, blogovi, ~asopisi i novine koji imaju online
formu. Polovina svih medija kojima korisnici SAD, Kana-
MEDIJI U DIJASPORI ¤ MEDIJI ZA DIJASPORU ¤ 15
de i Australije pristupaju, tehni~ki pripadaju »novim« medijima.
Za tre}inu pripadnika dijaspore Evrope va`no mesto
Grafikon 6.
Tehni~ki pristup medijima dijaspore
i medijima matice
imaju »{tampani« mediji, {to predstavqa dominantnu formu
zajedno sa »novim« medijima;
Ve}ina ispitanika je navela da zna za programe srpskih
medija koji su nameweni dijaspori, a najvi{e pomiwu programe
nacionalnog javnog servisa. U ovu grupu programa su
svrstali i medije iz Srbije koji nisu nameweni iskqu~ivo
dijaspori, kao i medije regiona koji nisu srpski mediji;
Ispitanici iz svih grupa dijaspora podeqeni su oko ocene
dostupnosti srpskih medija u dijaspori. Polovina ispitanika
smatra da je ona zadovoqavaju}a a druga polovina da nije;

16 ¤ MEDIJI U DIJASPORI ¤ MEDIJI ZA DIJASPORU
Ve}ina ispitanika spada u aktivnu publiku – 60% ispitanika
se povremeno ili ~esto ukqu~uje u programe;
U doma}instvima ispitanika postoje razlike u medijskim
navikama pra}ewa medija na srpskom. Mla|i ispitanici
vi{e koriste Internet za pristup sadr`ajima od starijih
~lanova doma}instva. Mla|i ~lanovi doma}instava preferiraju
srpsku muziku, a stariji ~lanovi informativni program
iz Srbije;
Stavovi ispitanika o tome {ta za wih zna~e mediji dijaspore
i mediji za dijasporu mogu se svrstati u tri kategorije.
Jedna grupa odgovora odra`ava stav ispitanika koji ne
smatraju da ovi mediji imaju poseban zna~aj u odnosu na
ostale medije. Drugu grupu ~ine odgovori koji nagla{avaju
kohezionu, socijalnu i psiholo{ku ulogu medija. Tre}a kategorija
su odgovori koji ukazuju na informativnu ulogu medija.
Prema wihovom shvatawu, mediji u dijaspori i mediji
za dijasporu prvenstveno treba da pru`e aktuelne informacije
o srpskoj zajednici i matici. Infomativna funkcija
medija predstavqa dominantnu orijentaciju u celom uzorku;
Kao najva`niji sadr`aj medija dijaspore navedena su »de-
{avawa iz Srbije«. Drugo mesto zauzima kulturni program.
Na tre}em mestu po va`nosti navedeni su muzi~ki program,
zabavni program, sport i »aktuelnosti o lokalnoj srpskoj
zajednici«;
Me|u omiqenim programima, emisijama, rubrikama i
drugim formama, najvi{e se pomiwu oni koji spadaju u informativni
program. Podjednako se pomiwu programi koji
donose sadr`aj vezan za Srbiju i oni koji pokrivaju doga|aje
u lokalnoj srpskoj zajednici. ^esto se navode kao »omiqeni«
oni programi srpskih medija koji nisu striktno nameweni
dijaspori (prenosi sportskih doga|aja, filmovi i sl.);
Grafikon 7.
Najva`niji sadr`aj medija dijaspore za korisnike
Nekoliko tipi~nih odgovora ispitanika na pitawe o tome
{ta o~ekuju od programa namewenih dijaspori: »Utakmice
fudbala i reprezentacije moraju da se emitiju na RTS-sat«;
»Satelitski program na TV-u je prili~no lo{… vi{e dokumentarnih
i kulturnih emisija, vi{e muzi~kih emisija,
sport se rijetko kad prenosi«; »O~ekujem boqu informisanost,
a dobijam tugovanku…«; »Malo vi{e profesionalnosti
za takve programe i emisije«; »Ne pratim zato {to nam
se obra}aju kao gastarbajterima sedamdesetih godina… O~ekujem
vi{e korisnih informacija iz svakodnevnog `ivota,
a mawe ulep{avawa stvarnosti zarad ja~awa nekog patriotizma
i pospe{ivawa nostalgije.«

7. ZAKQU^CI I PREPORUKE
Pojmovi »mediji dijaspore« i »mediji za dijasporu« danas
dobijaju druga~ije zna~ewe. Pojavila se potreba redefinisawem
wihove uloge. Mediji dijaspore su zadr`ali informativnu
i zabavnu funkciju za pripadnike dijaspore. Oni
danas i daqe imaju va`nu ulogu za pripadnike dijaspore, ali
ova uloga je promewena zahvaquju}i globalnim tehnolo{kim
i socijalnim transformacijama u medijskoj sferi. Najva`nija
posledica tih promena podrazumeva da srpska dijaspora
danas ima neograni~ene tehni~ke mogu}nosti za pristup
svim sadr`ajima koji su napravqeni na srpskom i srodnim
jezicima (ne ra~unaju}i sadr`aje na drugim jezicima);
Mediji dijaspore koji ne funkcioni{u na komercijalnom
principu i zavise od buxetskih sredstava mogli bi da
preuzmu neke principe funkcionisawa uspe{nih komercijalnih
medija. Na ovaj na~in oni ne bi izgubili svoju glavnu
misiju »o~uvawa identiteta« a mogli bi boqe da odgovore na
potrebe korisnika;
Unapre|ivawe saradwe medija dijaspore i wihovo umre-
`avawe predstavqa mogu}nost za boqe sticawe uvida u potrebe
publike, dostupnost kvalitetnijeg sadr`aja, racionalniju
upotrebu resursa;
Mediji koji jo{ uvek nisu ogovorili na proces internetizacije,
mogu biti ugro`eni trendom medijske globalizacije.
Medijske navike korisnika ve} su do`ivele veliku promenu
kod jednog dela dijaspore, naro~ito kod obrazovanijeg
dela populacije. Dostupnost medijskog sadr`aja dnevnih novina,
sajtova i ostalih internet-formi, omogu}ava nivo in-
MEDIJI U DIJASPORI ¤ MEDIJI ZA DIJASPORU ¤ 17
formisanosti o Srbiji koji ranije nije bio zamisliv. Kako
je danas ogromna ve}ina pripadnika dijaspore jo{ uvek izrazito
zainteresovana za de{avawa u Srbiji, postavqa se
pitawe koje specifi~ne sadr`aje mogu da ponude mediji nameweni
dijaspori (svejedno gde im je sedi{te). Korisnici
su danas mnogo zahtevniji u vezi sa ponudom namewenom iskqu~ivo
dijaspori, budu}i da imaju ve}i izbor na raspolagawu.
Potreba za o~uvawem nacionalnog identiteta jo{ uvek
postoji, ali publika ima ve}u mo} da sama defini{e kako
ona vidi »o~uvawe identiteta«. Ve}ina ispitanika nije naklowena
programima koji se prave iskqu~ivo za dijasporu
zbog wihove anahronosti i nedovoqne responzivnosti na aktuelne
potrebe korisnika. Recimo, korisnici shvataju sportski
program kao sadr`aj koji doprinosi »o~uvawu identiteta«
i ovakve potrebe korisnika treba imati u vidu kod pravqewa
programa.
Elitisti~no i artificijelno »pakovawe« srpskog identiteta
preko neodgovaraju}ih sadr`aja, vodi tome da se srpska
publika okre}e drugim medijima. Jedan pokazateq ovog procesa
je konfuzija koju korisnici pokazuju u navo|ewu »srpskih«
medija (navo|ewe hrvatskih medija kao »srpskih«);
Muzi~ki i zabavni program danas su mnogo boqe pokriveni
ponudom komercijalnih medija, i to naro~ito oni koji
nisu striktno nameweni srpskoj populaciji (npr. televizija
DM). Kod mnogih medija koji kombinuju nove i stare medijske
forme, postoji op{ta orijentacija pokrivawa celog jezi~kog
prostora bliskih etni~kih i kulturnih grupa (»BHS
jezik«). U ovoj sferi je izra`en trend rasta popularnosti
Interneta za pra}ewe sadr`aja (Internet radio i Internet
televizija). Ipak, mediji iz Srbije koji prave sadr`aj za dijasporu
(posebno javni servis) svakako imaju prostora da odgovore
na specifi~ne potrebe srpske dijaspore. Sadr`aji
koji bi se mogli »poja~ati« prema ocenama korisnika jesu
sportski prenosi, filmski program i sl.

18 ¤ MEDIJI U DIJASPORI ¤ MEDIJI ZA DIJASPORU
Tabela 1. Mediji koji su odgovorili na anketu
DR@AVA MEDIJI
Albanija Internet Portal »Mora~a–Rozafa«
Australija Srpski Radio »Obili}«
Australija Beo–Radio
Australija Serbian TV
Australija Srpski radio Srpske zajednice za Ju`nu Australiju
Australija Srpski radio – Ethnic Radio 4 EB fm, Brisbane
Austrija Istina
Austrija Novi glasnik
Austrija Be~ki informator
Francuska Radio Omnibus
Francuska Radio Soleil
Francuska Medijska produkcija MEDIA PONT
Hrvatska De~ji ~asopis »Bijela p~ela«
Hrvatska Radio Dunav – Vukovar
Hrvatska Identitet – mjese~ni magazin
Hrvatska ^asopis Prosvjeta
Hrvatska Novosti – samostalni srpski tjednik
Hrvatska Radio Borovo
Hrvatska Medijska produkcija »Izvor«
Ju`noafri~ka Republika Svetosavsko ogwi{te
Kanada Radio program »Susreti ponedeqkom«
Kanada Magazin ^iode
Kanada MI Magazin
Kanada Ki{obran Newspaper Ltd.
Kanada Novine Toronto
Kanada Srpska Televizija Vankuver
Kanada Serbian Cafe (Internet)
Kanada Radio »Oplenac«

MEDIJI U DIJASPORI ¤ MEDIJI ZA DIJASPORU ¤ 19
Kanada Mese~ni list »Glas kanadskih Srba«
Kanada Radio »[umadija«
Kanada Serbian Television Toronto, TV program »Parallel Vision«
Kanada Zvuci rodnog kraja
Ma|arska Srpska redakcija Ma|arske TV
Ma|arska Srpske narodne novine
Ma|arska Srpska redakcija ma|arskog radija Pe~uj
Makedonija Kulturno informativni centar Srba u Makedoniji »Spona«
Makedonija Redakcija na srpskom jeziku u okviru MRTV
Makedonija Radio Skopqe – Tre}i programski servis
Nema~ka Vesti
Nema~ka Novinar (Internet)
Rumunija List »Na{a re~«
Rumunija Radio Temi{var na srpskom
Rumunija Radio Banat–Link Temi{var
SAD Objektiv – Radio i mese~ni list
SAD Srpski Radio Beli An|eo i TV emisije »SRBA Magazin« i Manhattan Moments Radio Beli An|eo
SAD Serbian Television Inc. (Srpska Televizija)
SAD Radio Big
SAD Diocesan Observer
SAD LA Serbs (Internet)
SAD Serbianna (Internet)
Slovenija Revija »Kontakt«
Slovenija Srpske novine »Mostovi«
Srbija Me|unarodni radio Srbija
Srbija Diaspora Group
Srbija Zavi~aj
^e{ka ^asopis »Srpska re~«
[panija Semanario Serbio (Internet)
[vajcarska Srpski radio »Mladost«
[vajcarska Mese~ni ~asopis »Na{ glas«
[vedska Dvojezi~ni {vedsko-srpski ~asopis za kulturu »Dijaspora«

20 ¤ MEDIJI U DIJASPORI ¤ MEDIJI ZA DIJASPORU
Dragica DANON
sekretar Matice iseqenika Srbije
MATICA KAO MESTO SUSRETA QUDI I IDEJA
I KADA DONESU KONA^NU ODLUKU da zauvek ostaju u inostranstvu,
iseqenici su i daqe integralni deo zemqe iz koje su
oti{li. Matici se duhovno, kulturno i emotivno priklawaju
i potomci iz drugog i tre}eg iseqeni~kog kolena, svi oni
u kojima makar tiwa svest o poreklu.
Mehanizmi koji uti~u na ~uvawe veza sa otaxbinom, razli~iti
su: nekad su to promewene dru{tvene ili ekonomske
prilike u woj, nostalgija, religijski motivi, porodi~ni odnosi
i nasle|eni sistemi vrednosti, kriza li~nog identiteta,
poslovni i finansijski razlozi.
U ve}ini zemaqa imigracije zvani~no se podr`ava negovawe
tradicionalnih kulturnih vrednosti doseqenih etni~kih
grupa, ~ime se i cela zajednica oboga}uje i brani od
civilizacijske uniformnosti, masovnog sivila. Ja~awem
kulturnog identiteta doseqenih, {ire se planovi posmatrawa,
{to vodi zdravom stawu dru{tva u celini.
Pozitivan pristup zemaqa imigracije s jedne strane, i
intenzivno bavqewe svojom dijasporom zemaqa emigracije s
druge strane, ~ini se da su i jedini pravi put kojim treba
i}i da bi se izbegla tragi~na sudbina pojedinaca i dru{tvenih
grupa »sa dve tu|ine i nijednom domovinom.«
Ustavom Republike Srbije potvr|eno je razvijawe i unapre|ivawe
odnosa Srba koji `ive u inostranstvu sa mati~nom
dr`avom.
Vo|ena takvim idejama, od svog osnivawa 1951. godine,
Matica iseqenika Srbije nastoji da ostvari misiju, viziju
i ciq svojih osniva~a da milionski deo srpskog nacionalnog
bi}a koje `ivi izvan otaxbine pove`e s wom u jedan kulturni
prostor.
Kao nepoliti~ka, nevladina i neprofitna organizacija,
Matica ima veoma {iroke kohezione mogu}nosti delovawa u
kulturi, obrzovawu, informisawu, sportu, umetnosti, nauci,
humanitarnom radu.
U svom delovawu, Matica prati dru{tvene promene u na-
{oj zemqi, zemqama iz na{eg neposrednog okru`ewa i zemqama
gde `ivi srpsko iseqeni{tvo, uskla|uju}i se s wima
i sa promenama i procesima u srpskoj dijaspori u svetu.
Osnovni zadatak Matice jeste da ~uva i razvija veze Srbije
sa wenim iseqeni{tvom u svetu i obratno, u svoj wihovoj
raznolikosti, ali i wihovom jedinstvenom srpskom izrazu,
putem razli~itih modaliteta i to samostalno, ili u saradwi
sa institucijama dr`ave, pre svih sa Ministarstvom za
dijasporu.
Ovo je ure|eno Statutom Matice iseqenika Srbije, programom
i planovima rada, o ~ijem se sprovo|ewu staraju
Skup{tina i Predsedni{tvo Matice.
Sagledavawe dijaspore uop{te zahteva poznavawe i pra-
}ewe vi{e faza u samom procesa iseqavawa:
• prva faza – odlazak,
• druga faza – susret sa novom zemqom,
• tre}a faza – etnicizam nasuprot asimilaciji,
• ~etvrta faza – budu}nost.

U tom, naizgled protivure~nom, procesu dobre integrisanosti
dijaspore, s jedne strane, i ja~awu wene etni~ke svesti
s druge strane, Matica iseqenika Srbije nalazi prostor
za svoje delovawe.
Svaki pojedinac srpskog porekla i svaka organizacija u
iseqeni{tvu predmet su jednake pa`we Matice, bez obzira
na me|usobne razlike u trnutku iseqavawa i susreta sa novom
zemqom, kao i na razli~itosti kojima ih `ivot u razli~itim
delovima sveta boji.
Matica sara|uje i sa organizacijama srpskih mawina,
srpskim iseqenicima koji poti~u iz biv{ih jugoslovenskih
republika i sa pripadnicima razli~itih nacionalnosti
koji poti~u iz Republike Srbije.
Posebna pa`wa poklowena je saradwi sa mladim qudima,
drugoj i tre}oj generaciji, i onima koji su se iselili posledwih
godina, naro~ito srpskoj kulturnoj eliti, koja je,
kao sr` i so srpskog naroda, wegov najboqi predstavnik i
zastupnik.
U tom smislu su koncipirani na{i programi, u ~ijem
osmi{qavawu participira i dijaspora, tako da se aktivnosti
odvijaju u Srbiji i u iseqeni~kim sredinama.
MEDIJI U DIJASPORI ¤ MEDIJI ZA DIJASPORU ¤ 21
Razvijena izdava~ka delatnost, gostovawa umetni~kih i
folklornih ansambala, horova, posete organizovanih grupa,
likovne izlo`be, ugledne kwi`evne nagrade, nagrade za `ivotno
delo, nau~ni skupovi i savetovawa, {kolske ekskurzije
u~enika dopunskih {kola, posete predstavnika Matice i
uglednih pojedinaca, neki su od vidova saradwe.
Posebna pa`wa poklowena je vezi Matice sa Srpskom
pravoslavnom crkvom koja u`iva najvi{i ugled, i u crkvama
i crkveno{kolskim op{tinama {irom sveta okupqa mnoge
slojeve srpske dijaspore, kao i saradwi sa lokalnom samoupravom,
~ime se {iri mre`a ~inilaca koji na lokalnom, a
time i specifi~nom planu, daju svoj doprinos.
U vrednovawu prioriteta, informisawe dijaspore ima
prvorazredni zna~aj, {to je i bio razlog da ideja o organizovawu
velikog skupa posve}enog samo toj temi, postane stvarnost.
To je iskorak prema svima onima koji na lak{i ili te`i na-
~in, rade veliki i va`an posao u kome ne smeju biti sami.
Pro{lo je vreme odlaska u veliki svet iz koga se niko ne
vra}a. Nije mali broj onih koji sebi postavqaju pitawe »Za-
{to sam jo{ Ovde a ne Tamo«, pa Matica prati i tokove povratka
cene}i vrednost mnogih znawa koja donose i wima nas
oboga}uju.

22 ¤ MEDIJI U DIJASPORI ¤ MEDIJI ZA DIJASPORU
ADRESAR MEDIJA U DIJASPORI*
AUSTRALIJA
SVETSKI SRPSKI GLAS MELBURN ¤ serbvoice@bigpond.com
VESTI ¤ www.vesti.de; redakcija@frvesti.com
RADIO BEOEXPORT ¤ www.beoexport.com; info@beoexport.com
SBS RADIO PROGRAM ¤ serbian.program@sbs.com.au
RADIO TAMO DALEKO ¤ tamodaleko@hotmail.com
RADIO PROGRAM, Xilong ¤ dragana@netcall.com.au
NOVOSTI, Sidnej ¤ jocagajeskov@yahoo.com
SBS, Program na srpskom jeziku ¤ biljanar@sbs.com.au
BEO RADIO ¤ www.beoradio.com.au; info@beoradio.com
RADIO ZAJEDNO, Sidnej ¤ Together03@hotmail.com
STUDIO Z ¤ zlatasavic@hotmail.com
SLOBODNA SRBIJA ¤ www.videonovosti.com.au
SRPSKI NACIONALNI PROGRAM Glas Ravne Gore ¤
www.3zzz.com.au
HAJDE DA SE DRU@IMO ¤ ℡ 02 292 5565
SRPSKI NARODNI RADIO PROGRAM, MLB. SERBIAN PLUS ¤
www.serbiansss.com
SRPSKI RADIO PROGRAM COMMNITY RADIO ¤ info@979fm.net
SRPSKI RADIO JU@NE AUSTRALIJE ¤ Vucko5@optusnet.com.au
REDAKCIJA VESTI ¤ post@vesti.com.au
MIS SERBIAN TV ¤ info@mistv.com.au
TELEVIZIJA 31 SERBIAN TV ¤ gavro@tpg.com.au
SERBIAN TV VICTORIA ¤ gavro@tpg.com.au
SRPSKI NACIONALNI PROGRAM FM 3ZZZ, 92,3MHz ¤
www.3zzz.com.au
THE POLS 94,7 FM RADIO ¤ ℡ 03 5222 5947, 0429 856 638
RADIO 97,9 SRPSKI RADIO PROGRAM ¤ www.shoutcast.com
SRPSKI RADIO 4 EB ¤ srpski.program@yahoo.com
SRPSKI RADIO DRINA ¤ ℡ 08 9443 8075, 089201 2508
SRPSKI ETNI^KI RADIO »ALEKSA [ANTI]« ¤ conection@mrta
GLAS SRBIJE GLAS SRBA ¤ ℡ 08 8344 9025
EVROPA
FRANKFURTSKE VESTI, Nema~ka ¤ redaktion@vesti.de
ZAVI^AJ NARODNE NOVINE, [vajcarska ¤ krek@bluewin.ch
NOVOSTI GMBH, Nema~ka ¤ info@evropskenovosti.de
KURIR INFO, Nema~ka ¤ kuririnfo@gmx.eu
RADIO DARM[TAT, Nema~ka ¤ redaktion@vesti.de
ANDRI] VERLAG, Nema~ka ¤ tatjanaandric@gmx.au
SEMANARIO SERBIO, [panija ¤ kopaonik1@yahoo.ese
MOST, Izrael ¤ hoj-ex@bezeqint.net
LIST SPC SVETILO, Norve{ka ¤ v-spasoj@online.no
MEDIA PONT, Francuska ¤ vladanjocic1@yahoo.fr
RADIO FRANCE INTERNATIONAL, Francuska ¤ service.serco@rfi.fr
KABLOVSKI TV KANAL ART CHANNEL, Francuska ¤
tv@artchannel.info
RADIO GRAND, Francuska ¤ goran@radiogrand.biz
ELEKTRONSKI PORTAL ALL4YU, Francuska ¤
aleks.ivezic@all4yu.com
REDAKCIJA DIALOGUE GUERNES, Francuska ¤
dragan@bichat.inserm.fr
JUGOBOSS, Francuska ¤ Jugoboss.com@ifrance.com
RADIO OMNIBUS, Francuska ¤ paris@radioomnibus.net
NOVI GLASNIK, Austrija ¤ www.glasnik.at; office@glasnik.at
NA[ GLAS, [vajcarska ¤ radenko_s@hotmail.com
EVROPSKI KURIR, Austrija ¤ vera.marjanovic@chello.at
RADIO BEOGRAD, Austrija ¤ dekiristic@yahoo.com
SPC EPARHIJSKI LIST ¤ Austrijamecanovic@chello.at
VESTI TANJUG, Austrija ¤ zmirkovic@vesti.de
VESTI SRNA, Austrija ¤ anaboskovic@hotmail.com
POLITIKA, Austrija ¤ marinabauer@hotmail.com
RADIO FRANCE INTER., Austrija ¤ emela.f@autanet.at
TOTAL TV, Austrija ¤ office@totalinfo.com
ISTINA, Austrija ¤ redakcija@istina.at
RADIO SOLEIL, Francuska ¤ radiosunce@wanadoo.fr
KORENI, [vedska ¤ koreni@telia.com
^ASOPIS DIJASPORA, [vedska ¤ dijaspora@bredband.net

SRPSKI RADIO MLADOST, [vajcarska ¤ andjelka@krasojevic.com
LIST REC SKS CIRIH, [vajcarska ¤ tomislav_peric@hotmail.com
NA[ GLAS, [vajcarska ¤ radenko_s@hotmail.com
BE^KI INFORMATOR, Austrija ¤ stevanovic@glasnik.at
PORTAL, Nema~ka ¤ www.novinar.de
YU RADIO JEDINSTVO, [vedska ¤ ljubomir.mladenovic@mp.se
SRPSKA RE^, ^e{ka ¤ srpska.rec@seznam.cz
^ASOPIS SLOVENSKA DU[A, Rusija ¤ yugos@voronezh.net
^ASOPIS LIDER, Rusija ¤ lisichka@mail.ru
BETA BRISEL, Belgija ¤ blagodrag@yahoo.fr
RTS i SEETV BRISEL, Belgija ¤ d.gajic@seetv-exchanges.com
NOVOSTI BRISEL, Belgija ¤ pantelic@skynet.be
TAJNUG BRISEL, Belgija ¤ amitic5star@yahoo.com
SRPSKO DRU[TVO, Velika Britanija ¤ office@serbiansociety.org.yu
SRPSKI INFORMATIVNI KULTURNI CENTAR TILBURG,
Holandija ¤ ssic@planet.nl
RADIO VPRO HILVERSUM, Holandija ¤ g.trkulja@home.nl
BJELA P^ELA, Hrvatska ¤ bjelapcela@net.hr
IDENTITET, Hrvatska ¤ ipalija@sdf.hr
RADIO BOROVO, Hrvatska ¤ srdjan-tatic@net.hr
KONTAKT, Slovenija ¤ skdmaribor@gmail.com
LIST MOSTOVI, Slovenija ¤ ilija_jakovic@yahoo.com
REVIJA OTAXBINA, Slovenija ¤ sasa-gajic@telemach.net
NA[A RE^, Rumunija ¤ Nasa_rec@yahoo.com
RADIO BANAT, Rumunija ¤ zeljkoadzic@gmail.com
RADIO TEMI[VAR, Rumunija ¤ Sekretarijat@radiotimisoara.ro
LIST POGLED, Makedonija ¤ usrpskazm@mt.net.mk
SRPSKE NARODNE NOVINE, Ma|arska ¤
stepanov.milan@gmail.com
RADIO PE^UJ, Ma|arska ¤ www. pecsiradio.hu; mpredrag@radio.hu
RADIO MAKEDONIJA, Makedonija ¤ goranrusich@yahoo.com
^ASOPIS PROSVJETA, Hrvatska ¤ prosvjeta@yahoo.com
ZAGREB 1784, Hrvatska ¤ vijece@srbi-zagreb.org
RADIO DUNAV VUKOVAR, Hrvatska ¤ radio-dunav@vu.t-com.hr
SLOVO, Makedonija ¤ slovo@srbi.org.mk
VIDIK, Makedonija ¤ tvsrpska@mrt.com.mk
MEDIJI U DIJASPORI ¤ MEDIJI ZA DIJASPORU ¤ 23
SRPSKA REDAKCIJA MA\ARSKE TV, Ma|arska ¤
snezana.milivojevic@mtv.hu
REDAKCIJA NA SRPSKOM JEZIKU MRTV, Makedonija ¤
biljanatodorovik@yahoo.com
NOVOSTI 7 DANA, Hrvatska ¤ snv@zamur.net
NOVOSTI, Hrvatska ¤ novosti@snv.hr
LIST IZVOR, Hrvatska ¤ zvo@vu.t-com.hr
MORA^A, Albanija ¤ bbelja@yahoo.com
RADIO BANSKA KOSA, Hrvatska ¤ radio-banska-kosa@os.t-com.hr
KANADA
NOVINE TORONTO ¤ www.novine.ca; redakcija1@novine.ca
SRPSKA PRAVOSLAVNA EPARHIJA KANADA ISTO^NIK ¤
vladika@istocnik.com
GLAS KANADSKIH SRBA ORGAN SNO KANADA ¤
diddra@sympatico.ca
KANADSKI SRBOBRAN HAMILTON ¤ srbobran@rogers.com
SRPSKO BRATSTVO ¤ danciric@rogers.com
^IODE, Toronto ¤ www.ciode.ca; redakcija@ciode.ca
GLASNIK, Toronto ¤ ℡ 416 944 3297; 416 225 0001
MI MAGAZIN, Toronto ¤ nenad@mimagazin.com
RADIO [UMADIJA ¤ diddra@sympatico.ca
PAROHIJSKI GLASNIK KALGARI SRPSKI RADIO ¤
obradf@yahoo.ca
SLOVO TORONTO ¤ vojomacar@slovo.ca
RADIO MENTALNA HIGIJENA ¤ sima@BIRACH.com
RADIO ^AS ¤ ℡ 416 663 3409
RADIO VELIKA SRBIJA ¤ ℡ 416 463 3838
RADIO OPLENAC KI^INER ¤ jklacar@cicswis.ca
RADIO NIJAGARA ¤ www.radioniagara.net; radioniagara@gmail.com
SUSRETI PONEDEQKOM, Otava ¤ CKCUBoba@yahoo.com
RADIO 5 ¤ www.listen.to/frbr
RADIO VICTORIA ¤ radioduda@hotmail.com
RADIO OAZA, Ki~iner ¤ www.radiooaza.com; oaza@rogers.com
HAJDE DA SE DRU@IMO ¤ radioduda@hotmail.com

24 ¤ MEDIJI U DIJASPORI ¤ MEDIJI ZA DIJASPORU
ZVUCI RODNOG KRAJA, Toronto ¤ www.chinradio.com
RADIO OTAXBINA, Edmonton ¤ srpski.radio@gmail.com
PAROHIJSKI GLASNIK, Montreal ¤ esoholytrinity@qe.aibn.com
SERBIAN SOUNDS ¤ studio@mikefm.ca
RADIO 3, Otava ¤ vladofra@rogers.com
VESTI ¤ gliga@sympatico.ca
SEBIAN CAFÉ ¤ serbiancafe@hotmail.com
SERBIAN NET ¤ info@serbiannet.com
SRPSKA TELEVIZIJA VANKUVER ¤ vancouverserbtv@hotmail.com
SRPSKA TELEVIZIJA TORONTO ¤ www.stvt.ca
KI[OBRAN, Vankuver ¤ redakcija@kisobran.com
AMERIKA
OBJEKTIV NOVINE I RADIO, Klivlend ¤ info@objektiv.us
ROMSKI DUKAT, ^ikago ¤ radioromskidukat@sbcglobal.net
OGLEDALO SERBIAN MIRROR, ^ikago ¤ spetrovic@serbianmirror.com
TV 4S, ^ikago ¤ www.tv4schicago.com; tv4schicag@comcast.net
SRPSKA TELEVIZIJA ^IKAGO ¤ srpskatelevizija@yahoo.com
SRPSKI RADIO PROGRAM ¤ ℡ 818 222 50 73, 818 591 96 78
SAJT SERBIANA MI^IGEN ¤ www.serbiana.com
GLAS SRBA WUJORK ¤ SANY@altavista.net
SLOBODA ^IKAGO, Organ SNO u SAD ¤ trifkovi@netzero.net;
slavkopanovic@aol.com
AMERIKANSKI SRBOBRAN PITSBURG, organ SNS u SAD ¤
www.serbnatldef.org; sashapt@hotmail.com; sradoja@sbcglobal.net;
snf@serbnatlfed.org
SRPSKI RADIO ^IKAGO ¤ www.SerbianRadioChicago.com
RADIO RUMA ¤ ℡ 847 638 28 21; 773 761 88 33
RADIO TAMO DALEKO ^IKAGO ¤ zoran91@hotmail.com
RADIO OZON ^IKAGO ¤ ℡ 708 442 95 87; 708 201 15 00
RADIO PROGRAM KARAVAN ^IKAGO ¤ ℡ 773 282 94 51
RADIO GLAS AMERI^KIH SRBA ^IKAGO ¤ ℡ 773 763 23 53
SRPSKI RADIO ^AS ^IKAGO ¤ ℡ 773 274 14 92
RADIO NAVIGATOR ^IKAGO ¤ ℡ 773 933 91 80
^ETNI^KE NOVINE MILVOKI ¤ ℡ 414 774 51 84
SRPSKI RADIO MILVOKI ¤ ℡ 414 327 18 86
AGENCIJA ISTINA U MEDIJIMA FENIKS ¤
www.truthinmedia.org; publisher@truthinmedia.org
AMERICAN SERB ACADEMIA, Wujork ¤ ℡ 212 426 1020
SERBIAN CLASIC PRESS, Wujork ¤ serbianclassics@hotmail.com
LIST SRPSKA BORBA WUJORK ¤ ℡ 732 382 17 38
LIST RAVNOGORAC WUJORK ¤ ℡ 718 932 85 23; 718 932 31 01
RTV S.R.B.A. WUJORK ¤ radiosrba@aol.com
RADIO BELI AN\EO WUJORK ¤ RadioSRBA@aol.com
THE SERBIAN TIMES, Feniks ¤ www.STREAMAUDIO.com;
vlatko@cox.net
RADIO UJEDIWENI SRBI ARIZONE ¤ ℡ 480 429 52 11
LIST SERB WORLD TUSON ¤ ℡ 602 624 48 87, 602 792 06 73
SPC LIST OBSERVER ^IKAGO ¤ ℡ 847 223 40 0, 847 223 43 12
LIST SERBIAN NEWSPAPER ^IKAGO ¤ ℡ 708 403 38 42
BIG RADIO INDIJANA ¤ ggordanammitrovic@yahoo.com
SRPSKI RADIO PROGRAM KALIFORNIJA ¤ ℡ 714 240 90 89
LIST SRPSKE VESTI DANAS SANTA MONIKA ¤ ℡ 310 672 97 95
GLAS VASKRSEWA ¤ contact@serbiancathedral.org
OBSERVER NOVA GRA^ANICA ¤ observer@owc.net
SPASOVDAN ¤ koncarevic@sbcglobal.net
VESTI ¤ vesti@mindspring.com; Milafil@aol.com
STAR AND GLORIA MAGAZINES PRESS NEWS ¤
gordanavarga@comcast.net
RADIO KARAVAN ¤ deki12@sbcglobal.net
RADIO @UPA U OGLEDALU ¤ ℡ 773 935 7157; 773 744 0373
SRPSKI RADIO ^AS ¤ ℡ 773 551 2420
SRPSKI RADIO AKRON ¤ ℡ 330 467 6638
RADIO SRPSKI- RADIO PROGRAM ¤ veroljub@cs.com
SERBIAN YELLOW PAGES ¤ goran@serbianhost.com
* Adresar je podlo`an izmenama i korekcijama.