Odre|ivanje tro{kova priklju~enja na prenosnu - Eps

pizira ako je objekat od mre`e udaljen do 500 m
u ruralnim, odnosno 50 m u urbanim podru~jima.
2. Naknada za priklju~enje potro{a~a ~iji objekti ne
zadovoljavaju kriterijum udaljenosti se ra~una
kao u slu~aju zadovoljavaju}e udaljenosti, s tim
{to se tako izra~unatoj naknadi dodaje:
– 50 % tro{kova izgradnje nove linije, za udaljenosti
izme|u 500 metara i 1 km i
– puni tro{kovi izgradnje voda iznad udaljenosti od
1 km
3. Za priklju~enje poslovnih objekata na mre`u,
predvi|ene su ~etiri grupe tipi~nih naknada:
– namenski jednofazni na niskom naponu, snage do
2 kVA - obuhvataju priklju~enje uli~nih elemenata
poput autobuskih ku}ica, oglasnih panoa, javnih
toaleta i sli~no;
– jednofazni priklju~ci na niskom naponu;
– trofazni priklju~ci na niskom naponu;
– priklju~ci na niskom naponu izme|u 500 kVA i
1 000 kVA.
Gore pomenute grupe su dalje diferencirane
prema zahtevanoj snazi priklju~enja. Naknada za
priklju~enje kod svih grupa se sastoji iz osnovne naknade,
koja je izra`ena po priklju~ku, i dodatne naknade,
koja je izra`ena po metru udaljenosti objekta
od mre`e.
4. Priklju~enje proizvo|a~a elektri~ne energije iz
obnovljivih izvora na distributivnu mre`u se bazira
na plitkom pristupu. Tro{kove priklju~enja na
mre`u snosi vlasnik elektrane, dok tro{kove poja-
~anja mre`e snosi distributivna kompanija.
U Nema~koj se prema Uredbi Ministarstva ekonomskih
poslova iz 1980. godine naknada za priklju-
~enje sastoji iz dva dela: tro{kova oja~anja mre`e i
tro{kova neposrednog priklju~enja od ta~ke priklju-
~enja na mre`i do ku}ne instalacije. Obe ove komponente
moraju da budu zasebno iskazane i ra~una
ih svaka od 900 distributivnih kompanija u Nema~koj
za sebe. Za obra~un komponente koja se odnosi
na oja~anje mre`e, distributivne kompanije mogu da
uzmu u obzir nove investicije i tro{kove oja~anja
elemenata mre`e, do naponskog nivoa od 30 kV i do
70 % vrednosti investicije.
U Francuskoj, naknada za priklju~enje zavisi od
udaljenosti objekta od mre`e i zahtevane snage. Definisana
je grani~na udaljenost objekta od mre`e. Za
sve objekte na udaljenosti manjoj od grani~ne pla}a
se ista naknada bez obzira na stvarnu udaljenost. Toj
vrednosti se dodaje deo koji je definisan u zavisnosti
od zahtevane snage. U slu~ajevima kada je udaljenost
ve}a od grani~ne ili ako se priklju~enje vr{i
na vi{e naponske nivoe, izra|uje se „studija izvodljivosti”
na osnovu koje se odre|uju tro{kovi priklju~ka.
38
5. ZAKLJU^AK
U ovom radu je prikazano sa kakvim se ograni-
~enjima i dilemama suo~avaju regulatorna tela pri
definisanju metodologije za odre|ivanje tro{kova
priklju~enja potro{a~a ili proizvo|a~a na prenosnu
ili distributivnu mre`u. Prikazana su dva osnovna
principa za odre|ivanje ovih tro{kova - princip plitkog
i princip dubokog priklju~ka, sa osnovnim prednostima
i nedostacima. Na osnovu analiziranih
prednosti i nedostataka, autori zaklju~uju da ima vi-
{e prednosti primena principa plitkog priklju~ka od
principa dubokog priklju~ka, ali samo uz uslov da se
tro{kovi razvoja prenosnog i distributivnog sistema
u potpunosti pokrivaju kroz tarifu za upotrebu sistema.
U radu je navedena i mogu}nost tipizacije priklju~aka
potro{a~a na niskom naponu, kod kojih se
tro{kovi priklju~enja obra~unavaju na bazi usrednjenih
cena ugra|ene opreme, jer su stvarni tro{kovi
priklju~enja potro{a~a koji pripadaju jednom tipu
u proseku jednaki. Istaknuto je da se time pove}ava
jednostavnost i transparentnost obra~una tro{kova
priklju~enja za veliki broj potro{a~a, a pojednostavljuju
se administrativna procedura i odnosi izme|u
korisnika i distribucije.
Kod tretmana proizvo|a~a i potro{a~a, prikazani
su osnovni pristupi i slu~ajevi kada njihov tretman
mo`e biti razli~it. Posebno je analiziran slu~aj
malih proizvo|a~a i proizvo|a~a koji koriste obnovljive
izvore energije, a priklju~uju se na distributivnu
mre`u. Pri odre|ivanju tro{kova priklju~enja treba
voditi ra~una o op{tem opredeljenju da se stimuli{e
izgradnja ovih izvora, jer se mo`e desiti da od
tretmana tro{kova priklju~enja zavisi isplativost tih
projekata.
Posebno je obra|eno pitanje finansiranja priklju~ka.
Priklju~ak mo`e biti finansiran i od strane
prenosne ili distributivne kompanije, ali je uobi~ajeno
da tro{kove priklju~enja snosi budu}i korisnik
mre`e. Obi~no mali korisnici te tro{kove pla}uju u
celosti pre priklju~enja. Kod korisnika sa velikim
tro{kovima priklju~enja, finansiranje priklju~ka se
mo`e organizovati u vi{e jednakih rata. U tom slu~aju,
mora se voditi ra~una i o tro{kovima koji nisu u
potpunosti napla}eni ako se korisnik neplanirano,
na primer zbog ste~aja, isklju~uje sa mre`e pre isteka
perioda otplate.
Na kraju je dat pregled re{enja u nekoliko
evropskih dr`ava. Mo`e se videti da univerzalni pristup
za odre|ivanje tro{kova priklju~enja na prenosnu
i distributivnu mre`u ne postoji, ali se te`i tipizaciji
tro{kova, prvenstveno za pojedine grupe potro{a~a
sa jednostavnim priklju~cima koji se priklju-
~uju na niskonaponsku distributivnu mre`u.
ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2006.