Odre|ivanje tro{kova priklju~enja na prenosnu - Eps

More documents

Recommendations

Info

1. UVOD Tokom poslednjih 10-15 godina, kako u svetu, tako i kod nas, postupno je do{lo do dubokih i zna- ~ajnih promena u strukturi i poloàju elektroenergetskog sektora. Navedeni proces se odvijao pod generi~kim nazivom deregulacija, pri ~emu su njegovi razli~iti aspekti (restrukturisanje, liberalizacija, privatizacija, trì{na orijentacija, itd.) povremeno dolazili u prvi plan. Karakteristike ovoga procesa se uo~avaju kroz: ve}a geografska podru~ja uklju~ena u poslovanje, integracije, ve}i broj aktera i u~esnika na trì{tu, vi- {e transakcija razmene (+400 %, SAD 1999-2002), nove funkcije za mnoge od aktera i zna~ajno vi{e podataka i informacija, kako tehni~kih, tako i komercijalnih, koje treba obraditi i razmeniti. Kao rezultat ovih promena, do{lo je do zna~ajnog porasta kompleksnosti i neodre|enosti, kako u domenu pogona i upravljanja elektroenergetskog sistema (EES), te operativnog i dugoro~nog planiranja rada, tako i planiranja razvoja i izgradnje EES. U navedenim uslovima postalo je znatno teè donositi/preduzimati poslovne odluke/akcije, dok su konsekvence neadekvatnih, ili nepravovremenih, odluka zna~ajno ve}e i skuplje nego pre, a kao posledica rasta zavisnosti dru{tva/privrede od elektri~ne enegije. Rast primene sredstava informacionih tehnologija (IT) na tom planu, pre svega u obliku informacionih sistema, nude}i nova re{enja postavlja i nove izazove. U domenu pogona i upravljanja EES su identifikovana i analizirana tri, po proceni autora, veoma zna~ajna i aktuelna, me|usobno povezana problema/aspekta, i to: 1) sigurnost (operativna pouzdanost) rada EES, 2) performanse rada operatora (dispe~era), 3) obuka i trening operatora kori{}enjem simulatora za obuku (DTS), ~ije karakteristike i me|usobni odnosi predstavljaju glavni predmet ovoga rada. Mada je problematika sigurnosti rada EES (operativne pouzdanosti) do sada temeljno istraèna i publikovana [1,2] njena veza sa performansama operatora i njihovom obukom je tek od skora do{la u fokus stru~ne javnosti, {to se moglo uo~iti i tokom poslednjeg zasedanja Cigre u Parizu [3], i tek treba da bude predmet intenzivnog istraìvanja. Ovaj rad je jedan od poku{aja u tom pravcu. U radu su, posle uvoda kratko opisani uslovi rada EES u novom, trì{no orijentisanom ambijentu, u kome su detaljno opisani i skora{nji krupni poreme- }aji u radu brojnih EES u svetu i identifikovani ljudski aspekti pogonske pouzdanosti. U delu 3. je opisana obuka i trening operatora (dispe~era) bazirana na primeni trening-simulatora (DTS). Primena je 24 ilustrovana prakti~nim primerima i rezultatima iz skora{nje me|unarodne ankete. Kona~no, u delu 4. su elaborirani struktura i sadràj savremenog programa obuke dispe~era, oslonjena na ra~unarski trening simulator. 2. SIGURNOST RADA EES U NOVIM USLOVIMA 2.1. Radna stanja EES Iako je koncept radnih stanja EES postavljen pre skoro 40 godina [4], a razra|en i dopunjen jo{ po~etkom 80-ih [5] i vizualizovan na slici 1, utisak je da od mnogih prakti~ara, ne samo kod nas, navedeni koncept jo{ nije precizno shva}en i kori{}en. U skladu sa ovim konceptom, koji je pro{iren u [6] eksplicitnim uvo|enjem razli~itih kategorija upravljanja, sva mogu}a radna stanja EES su klasifikovana u pet stanja (normalno, predhavarijsko, havarijsko, ekstremalno i restorativno) koja su precizno matemati~ki definisana kroz skupove ograni~enja tipa jednakosti (balans) i nejednakosti (sigurnost, pogonska ograni~enja). [ta vi{e, koncept prikazuje efekte poreme}aja na stanja i mogu}a upravljanja koja se primenjuju sa ciljem prevo|enja sistema iz aktuelnog u èljeno stanje (reìm). U normalnom, sigurnom stanju sve varijable sistema su u dopu{tenim granicama (pogonska ograni~enja) i postoji balans snaga u EES, sigurnosna ograni~enja su zadovoljena, tj. postoje dovoljne rezerve potrebne za „izdràvanje” jednostrukih poreme}aja. U predhavarijskom stanju, uslovi su isti kao u normalnom, osim {to su naru{ena sigurnosna ograni~enja, tj. sistem nema dovoljno rezerve da apsorbuje efekte jednostrukih poreme}aja. Pojava aktuelnih poreme}aja moè prevesti sistem u poreme}eno (havarijsko) stanje u kome su naru{ena pogonska ograni~enja, {to moè pod dejstvom poreme}aja voditi u dalje pogor{anje i prelazak u kriti~no (ekstremalno) stanje, u kome sistem vi{e nije ceo, tj. naru- {ena su balansna ograni~enja. Iz navedenog stanja se dejstvom upravljanja sistem postupno prevodi u posthavarijsko (restorativno) stanje (u kome su pogonska ograni~enja, barem po delovima sistema, opet zadovoljena) i nazad u normalno ili predhavarijsko stanje. 2.2. Sistemski poreme}aji Iskustvo je pokazalao da razli~iti inicijalni doga|aji pra}eni dopunskim doga|ajima, rezultiraju kaskadnim razvojem, koji u slu~aju nedovoljnog/neadekvatnog upravljanja obi~no rezultiraju delimi~- ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2006.
Deo sistema van pogona Deo sistema van pogona Korekciono posthavarijsko upravljanje Korekciono posthavarijsko upravljanje Posthavarijski reìm režim G(x,u) G(x,u) ? 0 = 0 H(x,u) H(x,u) = 0 = 0 Kriticni režim G(x,u) ? 0 H(x,u) = 0 Kriti~ni reìm G(x,u) = 0 H(x,u) ≠ 0 Legenda: Legenda : nim ili potpunim „raspadom” sistema. Gledaju}i dugoro~no, krupni poreme}ajui u radu EES su skoro neizbe`na pojava , {to dosada{nji primeri (tabela 1.) dobro ilustruju, kao i to da njihov obuhvat, veli~ina i asocirani tro{kovi rastu sa vremenom. Nije jednostavno odgovoriti na pitanje da li su novi uslovi donose}i ve}e zarade kompanijama, doveli i do smanjenja nivoa sigurnosti rada. Stanje je u raznim zemljama razli~ito, prate se razni pokazatelji, pa nije jednostavno komparirati. Ima indicija koje ukazuju da se pouzdanost napajanja, posebno na NN strani, kao posledica ve}e zainteresovanosti ED ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2006. Preventivno upravljanje Preventivno upravljanje Normalni sigurnosni sigurni re reìm žim G(x,u) G (x,u) = 0 = 0 H(x,u) = 0 G (x,u) = 0 S(x,u) = 0 G (x,u) = 0 Preventivno upravljanje Predhavarijski režim G(x,u) G(x,u) = = 0 0 H(x,u) H(x,u) = 0 = 0 S(x,u) = 0 Promena radnog re žima pod dejstvom poreme caja Promena radnog rezima pod dejstvom upravljanja Slika 1. Podela radnih reìma (stanja) Sniàvanje nivoa rezerve i/ili pove}ana Snižavanje nivoa rezerve i/ili pove cana verovatno verovatno}a ca pojave pojave poreme caja Preventivno upravljanje poreme}aja Predhavarijski reìm S(x,u) ≠ 0 Korekciono Korekciono havarijsko havarijsko upravljanje upravljanje Naru{avanje Narušavanje pogonskih ogranicenja ograni~enja Korekciono Korekciono havarijsko havarijsko upravljanje Razdvajanje sistema i/ili Razdvajanje sistema i/ili gubitak gubitak optere}enja optere cenja Poremecni Poreme}eni režim reìm G(x,u) ? 0 G(x,u) = 0 H(x,u) = 0 H(x,u) ≠ 0 Kompletan sistem u pogonu u pogonu Ugroženi Ugroèni nivo Promena radnog reìma pod dejstvom poreme}aja Promena radnog reìma pod dejstvom upravljanja Nesigurni nivo Nesigurni nivo preduze}a, i boljeg odràvanja, dugoro~no gledano popravlja. Ali ma kako tuma~ili, poslednje godine su donele i brojna neprijatna iznena|enja, prvo u SAD, pa onda i globalno, pri ~emu je 2003. godina bila posebno indikativna, {to se moè zapaziti iz tabele 2. Poseban motivator za sveukupno preispitivanje su rastu}e posledice navedenih poreme}aja, npr. broj pogo|enih potro{a~a (7,5 miliona 1996 u SAD, i 50 miliona 2003 u SAD/Kanadi) i asocirani tro{kovi (350 MUSD u Njujorku 1977., oko 2 GUSD na NW SAD 1996. i 6-10 GUSD tokom SAD/Kanada poreme}aja 2003). Datum/Podru~je Izgubljena snaga (MW) i trajanje (h) Dominantni fenomen Decembar 1978. Francuska Decembar 1980. Jugoslavija Jul/Avgust 1996. Zapadni deo SAD (WSCC) Pregled dela ranijih raspada EES 30 000 MW 7 h 7 200 MW 8 h 11 850 MW/ n * min do n * h 28 000 MW/ n * min do 9 h -Naponski slom -Razdvajanje sistema -Preoptere}enje u mreì -Oscilacije snage -Razdvajanje sistema Tabela 1. -Naponski slom -Oscilacije snage-Razdvajanje sistema 25
Page 1 and 2: Godina Year LVIII NOVA GENERACIJA O
Page 3 and 4: ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2006. MONIT
Page 5 and 6: Uvodna re~ U dobrim uslovima hotela
Page 7 and 8: Rezime: Po~ev{i od Decembra 2005, u
Page 9 and 10: - Invertorski naizmeni~ni napon se
Page 11 and 12: „Mana” ovakvog pristupa je bila
Page 13 and 14: nja. Manje zahtevni objekti, manje
Page 15 and 16: gionalnog trì{ta elektri~ne energi
Page 17 and 18: f (Hz) 50,10 50.1 50,08 50.08 50,06
Page 19 and 20: - Lak{e se postiù uslovi za uklju~
Page 21 and 22: Bosna i Hercegovina je zbog svoje s
Page 23: Rezime: U radu }e se razmotriti pro
Page 27 and 28: Na bazi sprovedene analize moglo se
Page 29 and 30: ~vorova i 1 000 generatora, sa bitn
Page 31 and 32: [7] Cigre WG C2.03 (G. Krost at all
Page 33 and 34: 1. UVOD Novom organizacijom energet
Page 35 and 36: diskriminacija, jer tro{kovi potro{
Page 37 and 38: Postoji i tre}e re{enje, a to je da
Page 39 and 40: 6. LITERATURA [1] ZAKON O ENERGETIC
Page 41 and 42: - poslovnih podataka i - podataka z
Page 43 and 44: zbog ~ega su nekada morali biti pre
Page 45 and 46: ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2006. Slika
Page 47 and 48: ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2006. Slavo
Page 49 and 50: EDW3000 allows all necessary calcul
Page 51 and 52: DB server je srce sistema. Odavde s
Page 53 and 54: 4.2. Funkcije Osnovne funkcije EDW3
Page 55 and 56: ko|e mogu generisati na proizvoljno
Page 57 and 58: STK-3 EKSPLOATACIJA ELEKTRODISTRIBU
Page 59 and 60: torske stanice. Na taj na~in povezu
Page 61 and 62: gde je: Z cΠ Z 1Z 2 Z 1 1+ 4Z ELEK
Page 63 and 64: K (k) K (k) i 1,0 1.0 0,9 0.9 0,8 0
Page 65 and 66: Rezime: Analize pokazatelja su name
Page 67 and 68: U posmatranom periodu, tendencija s
Page 69 and 70: 2.2. Havarije odvodnika prenapona 1
Page 71 and 72: 4. NOVI PRISTUP ODR@AVANJU Po~etkom
Page 73 and 74: skog upravljanja i nadzora, a imamo
Page 75 and 76:
ditions are met, they can serve as
Page 77 and 78:
Kriterijumi za remont ELEKTROPRIVRE
Page 79 and 80:
Permissible operating cycles 100000
Page 81 and 82:
Rezime: U radu su prikazani rezulta
Page 83 and 84:
1,0 0,9 0,8 0,7 0,6 0,5 0,4 0 b) a)
Page 85 and 86:
ΔX Mα max = max m ∑ j= 1 − X
Page 87 and 88:
120 110 100 90 80 70 60 50 40 30 20
Page 89 and 90:
nosti teìnskog faktora istorije T
Page 91 and 92:
POWER DISTRIBUTION SYSTEMS, IEEE Tr
Page 93 and 94:
2. OCENA SUMNJE KRA\E ELEKTRI^NE EN
Page 95 and 96:
�ma(X) a(x) �mb(X) b(x) �(ip)
Page 97 and 98:
Formiranje „FUZZY” skupova za u
Page 99 and 100:
For investment and specific line co
Page 101 and 102:
}im rasponima) i „Glun~evo brdo
Page 103 and 104:
Tabela 2. Odgovaraju}i popre~ni pre
Page 105 and 106:
mena trajanja maksimalnih gubitaka
Page 107 and 108:
nja i projektovanja elektrodistribu
Page 109 and 110:
1. Konstrukcija, izbor i primena op
Page 111 and 112:
Abstract: THERMAL MONITORING OF HIG
Page 113 and 114:
(A) - Cable current I Θ - Tem pera
Page 115 and 116:
110 kV CABE TP FO MM Slika 5. Termo
Page 117 and 118:
napajanja, koja je ostvarena pomo}u
Page 119 and 120:
Rezime: U ovom radu je dat sistemat
Page 121 and 122:
stoga uo~ena potreba za novim termi
Page 123 and 124:
5. LITERATURA [1] IEC 60050-461: 19
Page 125 and 126:
Sad se postavlja pitanje {ta se de{
Page 127 and 128:
Slika 3. Standardni oblik atmosfers
Page 129 and 130:
[5] Juko Cigre - Novi Sad 1998 - Zb
Page 131 and 132:
1. UVOD Osnovni kriterijumi za izbo
Page 133 and 134:
du kori{}enja polietilenskih kablov
Page 135 and 136:
3.3.1.3. Zavisnost sa~inioca k ρt
Page 137 and 138:
Broj sistema (trougao) a=0,2 m Pres
Page 139 and 140:
4. IZBOR ENERGETSKOG KABLA ZA VEZU
Page 141 and 142:
c) {est sistema (paran broj) za ET
Page 143 and 144:
1. UVOD Dobro je poznato da prenosn
Page 145 and 146:
ture i njegova vrednost raste. Do d
Page 147 and 148:
Kod superprovodnih materijala makro
Page 149 and 150:
ve}, kao {to je napred re~eno, i in
Page 151 and 152:
C spk ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2006.
Page 153 and 154:
Rezime: U izolovanoj mreì, od veli
Page 155 and 156:
1.2. Zemljospojna za{tita Kroz mest
Page 157 and 158:
za f = 50 Hz Za kablove sa radijaln
Page 159 and 160:
Prikaz knjige Zbornik re{enih probl
Page 161 and 162:
i tabelarni pregledi, kao i primeri
Page 163 and 164:
EPS ELEKTROPRIVREDA SRBIJE ELEKTROP
show all

Odre|ivanje tro{kova priklju~enja na prenosnu - Eps

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?