Odre|ivanje tro{kova priklju~enja na prenosnu - Eps

ja je uspostavljen isti kao onaj koji }e biti na objektu.
Na slici 3 je predstavljen sistem komunikacija na
delu postrojenja 400 kV.
Tokom FAT-a ormana za{tite i upravljanja provereno
je slede}e:
– visokonaponsko ispitivanje ormana i o`i~enja
(JSS 2 kV, 1 min);
– provera da li je raspored opreme ura|en prema
projektnoj dokumentaciji;
– provera o`i~enja ormana;
– provera op{te signalizacije;
– provera komandovanja sa pomo}ne komandne table
i upravlja~ke jedinice polja;
– provera komunikacija (izme|u za{tita, ormana i
prema nadre|enim centrima upravljanja);
– provera blokada na nivou postrojenja i polja;
– ispitivanje primenjenih funkcija svih za{titnih i
upravlja~kih ure|aja;
– provera „slika” na upravlja~kim mestima;
– provera signalizacije na pojedinim ure|ajima;
– provera sistema upravljanja u TS na nivou stani~nog
ra~unara (indikacije polo`aja aparata, merenja,
liste doga|aja, liste alarma, blokade);
– provera funkcije merenja, signalizacije i oscilografskog
zapisa doga|aja u lokalu, odnosno na nivou
radne stanice in`enjera za za{titu i
– provera redundantnosti sistema.
Namera isporu~ioca i investitora je bila ta da se
na FAT-u uradi {to vi{e provera koje nije bilo potrebno
kasnije raditi na SAT-u. Na FAT-u je na|eno da lista
signala sa ta~nim nazivom nije u potpunosti definisana
te je ostavljeno da ona bude definisana do po-
~etka SAT-a. Tako|e na FAT-u su sugerisani izgledi
nekih stranica na lokalnoj SCADA-i. Prvo sretanje sa
sistemom IEC61850 je pokazalo da sa stanovi{ta korisnika
u TS nema nekih velikih izmena, jer su ostavljeni
sistemi upravljanja i nadzora {to bli`i postoje-
}im sistemima. Ono {to je prvo prime}eno kao velika
prednost je ostvarivanje blokada na nivou celokupne
TS kroz IEC61850 protokol. Na ovaj na~in su izbegnuta
ogromna komplikovana o`i~enja a sve je postignuto
istim komunikacionim kanalima kojim idu i sistemi
upravljanja i nadzora. Potreba za ovakvim FATom
je pokazala da se na njemu mogu otkriti neki nedostaci
koji nisu bili uo~eni tokom pregleda projekata.
To se posebno odnosi , u slu~aju ovog projekta, na
neke signale o ispadu va`nih automata.
5. MONTA@A, PRIJEMNO ISPITIVANJE
ORMANA ZA[TITE I UPRAVLJANJA
NA GRADILI[TU
Odlazak na SAT se smatrao formalno{}u posle
dobro obavljenog FAT-a. Sa dobrom organizacijom
koja je bila na objektu to je stvarno i bilo tako. Posle
12
uvezivanja kablova od strane pomo}nih napajanja i
VN aparata usledila je provera o`i~enja od strane
jedne posebne odvojene nezavisne ekipe. Nakon te
ekipe do{la je ekipa in`enjera za{tite koji su jo{ jednom
proverili svu signalizaciju, komandovanje i za-
{titne funkcije. Paralelno sa ovim radom odvijao se i
SAT sistema upravljanja. Najva`nije je bilo uspostaviti
komunikacije svih ure|aja i funkcionisanje celokupnog
sistema, kao i uspostavljanje veza ka nacionalnom
i regionalnom dispe~erskom centru. Tenderskom
dokumentacijom je bio postavljen zahtev da se
ova veza ostvari po protokolu IEC101. Posle uskla-
|ivanja me|usobnih parametara veza ka nacionalnom
dispe~erskom centru je uspostavljena, a prema
regionalnom ne, zbog problema sa prenosnim putem.
Sve u svemu, SAT je pro{ao lak{e i sa manje
problema i gre{aka nego {to je o~ekivano za objekat
ove klase pri konvencionalnom na~inu izvo|enja.
6. NEKE KONSTATACIJE AUTORA
ZA DALJE RAZMI[LJANJE
Poslednjih godina u na{oj zemlji se vode polemike
oko me|usobnog odnosa in`enjera za za{titu i
upravljanje. Sa dolaskom mikroprocesorske tehnologije
po~elo je da preovladava mi{ljenje da ovde
granica ne}e biti. Naime u postoje}im sistemima
granica je bila na rednim stezaljkama ili na odvojnim
relejima koji su galvanski razdvajali sistem za-
{tite i sistem upravljanja. Ipak, ova granica i dalje
egzistira, ali danas vi{e nije tako uo~ljiva! Naime,
kada in`enjer za{tite izvr{i parametriranje za{tite,
on in`enjerima upravljanja dostavlja datoteku podataka
koja se koristi u sistemu upravljanja. Ono {to
je bitno napomenuti to je da sada mora postojati
potpuna koordinacija rada sa ovom datotekom, tj.
svaka izmena ove datoteke mora se propratiti u oba
sistema. U slu~aju ovog projekta vi{e nediscipline je
bilo sa strane in`enjera za{tite koji su menjali datoteke
bez uskla|enosti sa in`enjerima upravljanja, te
je dolazilo do prekida komunikacije sa nekim ure|ajima
zbog nekonzistentnosti parametara.
Evidentno da sistemi ovog tipa imaju velike mogu}nosti
i prednosti... ali i mane! Neophodan je potpuno
druga~iji pristup realizaciji projekta, sa druga~ijim
„te`inskim” udelima pojedinih faza. Bitan
je jasan tender (zahtev investitora), i mnogo pripremnih
radova u fazi projektovanja. Tako|e, sistem
je vanredno kompleksan i zahteva veoma posebna
znanja (obuku). Zna~ajan napor je u~injen da bi se
iskoristilo {to vi{e mogu}nosti sistema, ali i da se
deaktivira svo ono {to su{tinski nije potrebno! Evidentno
da sistemi ovakve kompleksnosti, naro~itu
prednost imaju kod izgradnje novih i slo`enih objekata,
kao i kod kapitalnih rekonstrukcija postroje-
ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2006.