LETOPIS naučnih radova - Poljoprivredni fakultet - Univerzitet u ...

pomoć energije svetlosti sintetišu organsku materiju (Jarak i Govedarica, 2003). Alge su
najviše zastupljene u vodenim i vlažnim sredinama, a neke žive i na biljkama ili u
zajednici sa gljivama na stenama.
Cilj istraživanja je bio da se ispita brojnost azotofiksirajućih cijanobakterija,
algi i ukupan broj bakterija u pet tipova zemljišta: arenosol, solonjec, ritska crnica,
černozem i fluvisol sa različitih lokaliteta u Vojvodini na dubini do 60cm.
MATERIJAL I METOD RADA
Zastupljenost mikroorganizama je ispitivana sa pet lokaliteta (PIO ''Subotičko-
Horgoška peščara''-arenosol; SRP ''Slano Kopovo''-solonjec; Bečej-ritska crnica;
Rimski Šančevi-černozem; Kaćka šuma-fluvisol). Uzorci zemljišta su uzimani sa tri
dubine: 0-5 cm, 5-30 cm i 30-60 cm. Brojnost mikroorganizama je određivana
metodom agarnih ploča (Trolldenier, 1996). Cijanobakterije su zasejavane na sintetičkoj
mineralnoj podlozi BG-11-bez azota, a broj algi na istoj podlozi samo s dodatkom
nitratnog azota (Rippka et al., 1979). Period inkubacije za obe grupe
mikroorganizamaje iznosio 21 dan pod konstantnim osvetljenjem solarnih lampi i
temperaturom 20-22 0 C. Alge su gajene u eksikatoru uz održavanje optimalne vlage.
Ukupan broj bakterija je određen na hranljivom agaru (Torlak). Period inkubacije je bio
5 dana na temperaturi od 28 0 C. Broj ispitivanih grupa mikroorganizama je preračunat
na 1g apsolutno suvog zemljišta.
REZULTATI ISTRAŽIVANJA I DISKUSIJA
Brojnost ispitivanih grupa mikroorganizama je varirala u zavisnosti od tipa
zemljišta kao i dubine profila. Ispitivana zemljišta pripadaju različitim razdelima i
klasama zemljišta i odlikuju se svojim specifičnim fizičkim i hemijskim
karakteristikama (Tab. 1.)
Tabela 1. Osnovne hemijske osobine zemljišta
Table 1. Basic chemical properties of soils
Tip
zemljišta
%
humusa
% C % N P2O5
mg/100g
K2O
mg/100g
pH u
KCl
pH u
H2O
%
CaCO3
Arenosol 2,14 1,24 0,14 23,93 6,17 6,97 7,49 7,23
Solonjec 1,27 0,74 0,08 17,37 39,19 7,16 8,19 3,83
Ritska cr. 3,63 2,10 0,24 21,83 33,52 4,32 5,46 2,55
Černozem i i 2,78 1,61 0,18 13,58 31,45 6,92 8,11 3,83
Fluvisol 1,54 0,89 0,10 2,48 5,96 6,57 7,64 10,20
Brojnost azotofiksirajućih cijanobakterija je bila znatno veća kod halomorfnih
i hidromorfnih zemljišta nego kod automorfnih zemljišta. Najveća brojnost ove grupe
mikroorganizama bila je u solonjecu, a najmanja u arenosolu (Tab. 2). Arenosol se
odlikuje veoma nepovoljnim vodnim režimom jer se atmosferska voda ne zadržava na
površini već odmah prodire u dublje slojeve. Kod svih ispitivanih tipova zemljišta
97