LETOPIS naučnih radova - Poljoprivredni fakultet - Univerzitet u ...

Tradicionalni koncept koeficijenta inteligencije predstavljao je proboj u vreme
kada je bio formulisan. Savremena istraživanja, međutim, pokazuju da taj koncept ima
dva značajna nedostatka. Prvi je da je inteligencija određena rođenjem i da je
nepromenljiva. Iako su pojedinci genetički obdareni većim ili manjim talentom za
određene oblasti, istraživači kao što su Buzan, Macado, Vegner i mnogi drugi, pokazali
su da se IQ vrednost može značajno povećavati vežbanjem. 5 Drugi nedostatak je ideja
da verbalne i matematičke sposobnosti merene IQ testovima predstavljaju neophodan
uslov inteligencije.
Ovakav uski pogled na inteligenciju prevaziđen je savremenim psihološkim
istraživanjima. Danas preovladava mišljenje o inteligenciji kao konvencionalnom
nazivu za skup osobina, sklonosti i sposobnosti koje u različitim kombinacijama
rezultiraju u reakcijama uspešnog prilagođavanja. Postoje, dakle, različite, više ili
manje povezane, sposobnosti: verbalna i matematička sposobnost, prostorna,
kinestetička (kretanje u prostoru) i muzička sposobnost, te interpsihička i intrapsihička
sposobnost.
U svom savremenom klasičnom delu "Okviri uma" (1983) psiholog Hauard
Gardner uvodi teoriju višestrukih inteligencija. Po ovoj teoriji svako od nas sadrži
najmanje sedam merljivih inteligencija. 6 To su: logičko-matematička (Stiven Hoking,
Isak Njutn, Marija Kiri); verbalno-lingvistička (Vilijem Šekspir, Emili Dikinson, Horhe
Luis Borhes); prostorno-mehanička (Mikelanđelo, Džordžija O` Kif, Bakminster Fuler);
muzička (Mocart, Džordž Geršvin, Ela Ficdžerald); telenokinestetička (Morihel Vešiba,
Muhamed Ali, F.M.Aleksander); intrapersonalno-socijalna (Nelson Mendela, Mahatma
Gandi, Kraljica Elizabeta I); intrapersonalna-samospoznajna (Viktor Frankl, Tid Nat
Han, majka Tereza). 7
Teorija višestrukih inteligencija je danas opšteprihvaćena i kombinovana sa
činjenicom da se inteligencija može razvijati tokom čitavog života, pruža izazov svima
koji, poput menadžera, imaju mogućnost i obavezu da pokažu i dokažu svoje
sposobnosti.
Emocionalna inteligencija - EQ obuhvata sposobnost vladanja osećanjima,
izgrađivanja kvalitetnijih odnosa i sposobnosti saosećanja sa drugima.
Daniel Goleman je 1995. godine, prvi put, u svojoj knjizi "Emocionalna
inteligencija" izneo noviju, navedenu definiciju bistrine i pameti. On je, na osnovu
običnih inteligencija (u oko dve stotine kompanija) došao do zaključka da su
sposobnosti zasnovane na emocionalnoj inteligenciji dvostruko važnije od zbira
kvocijenta inteligencija i tehničkih veština. Što je radno mesto u kompaniji hijerarhijski
test je osmislio Alfred Bine (1857-1911) da bi objektivno izmerio razumevanje,
razmišljanje i rasuđivanje. Bine je bio motivisan snažnim entuzijazmom za
psihologiju kao novu disciplinu i željom da se prevaziđu kulturne i klasne predrasude
Francuske kasnog XIX veka u procenjivanju akademskog potencijala kod dece.
5
U nedavnom statističkom pregledu više od 200 studija o koeficijentu inteligencije
(časopis Nature) B.Devlin je zaključio da geni utiču na IQ vrednosti sa ne više od 48
procenata. Ostalo ide na prenatalnu negu, okruženje i obrazovanje.
6
U kasnijim radovima Gardner i njegovi saradnici registruju 25 različitih
subinteligencija.
7
Leonardo da Vinči je bio genije u svim ovim oblastima.
9