LETOPIS naučnih radova - Poljoprivredni fakultet - Univerzitet u ...
LETOPIS naučnih radova - Poljoprivredni fakultet - Univerzitet u ... LETOPIS naučnih radova - Poljoprivredni fakultet - Univerzitet u ...
na kontrolnu i varijantu sa 30 kg N ha -1 , dok u poređenju sa prinosom ostvarenim na varijanti sa 60 kg N ha -1 (4,23 t ha -1 ) razlika nije bila statistički značajna. Povećanje prinosa zrna pri rastućim dozama azota u proseku analiziranih sorti je pratilo oblik krive kvadratne regresije (Graf. 1), pri čemu se teoretski regresiono izračunati maksimalni prinos zrna (4,34 t ha -1 ) može ostvariti đubrenjem sa 91 kg ha -1 azota (R=0,98). U proseku za ceo ogled, najviši prinos ostvarila je sorta NS JO 0901 (4,97 t ha -1 ). Prinos ove sorte bio je na svim varijantama đubrenja viši u odnosu na sorte Slavuj i Novosadski golozrni, osim na varijanti sa 30 kg N ha -1 , gde je najviši prinos ostvarila sorta Slavuj (Graf. 2). Na varijantama đubrenja sa 60 i 90 kg N ha -1 , NS JO 0901 ostvarila je značano više prinose u osnosu na sorte Slavuj i Novosadski golozrni. Najniži prinos na svim varijantama đubrenja imao je golozrni ovas (Tab. 1). Sorta Novosadski golozrni ostvarila je najveći prinos na varijanti đubrenja sa 90 kg N ha -1 (2,99 t ha -1 ), međutim razlika je bila statistički značajna samo u poređenju sa kontrolnom varijantom. Kod sorte Slavuj prinos je bio najviši na varijanti sa 30 N kg ha -1 primenjenog N (4,79 t ha -1 ), dok je sorta NS JO 0901 ostvarila najviši prinos pri đubrenju sa 90 kg N ha -1 (5,58 t ha -1 ). Tabela 1. Uticaj različitih doza azotnih đubriva i gustina setve na prinos ovsa (t ha -1 ) Table 1. Effects od different nitrogen doses and sowing densities on oats yield (t ha -1 ) Količina N đubriva (kg ha -1 ) (A) Sorta (B) Gustina setve (C) 350 450 550 650 Prosek (AB) Prosek (A) Nov. golozni 2,16 2,43 2,74 2,65 2,50 0 NS JO 0901 Slavuj 4,44 4,17 4,71 4,18 4,34 4,30 4,26 4,62 4,44 4,32 3,75 Prosek (AC) 3,59 3,77 3,79 3,84 - - Nov. golozni 2,79 2,74 3,01 3,13 2,92 30 NS JO 0901 Slavuj 4,45 4,64 4,50 4,89 4,60 4,89 5,08 4,73 4,66 4,79 4,12 Prosek (AC) 3,96 4,04 4,17 4,31 - - Nov. golozni 2,70 2,82 3,47 2,70 2,92 60 NS JO 0901 Slavuj 4,67 4,23 5,06 4,65 5,64 4,79 5,38 4,64 5,19 4,58 4,23 Prosek (AC) 3,87 4,18 4,63 4,24 - - Nov. golozni 3,11 2,84 3,01 3,01 2,99 90 NS JO 0901 Slavuj 5,92 4,19 5,33 4,32 5,49 4,57 5,57 4,85 5,58 4,48 4,35 Prosek (AC) 4,41 4,16 4,36 4,48 Prosek (B) Prosek (BC) Nov. golozni NS JO 0901 Slavuj 2,69 4,87 4,31 2,71 4,90 4,51 3,06 5,02 4,64 2,87 5,07 4,71 Nov. golozni NS JO 0901 Slavuj 2,83 4,97 4,54 Prosek (C) 3,96 4,04 4,24 4,22 - 4,11 LSD A B C AxB BxA AxC BxC AxBxC 0,05 0,14 0,14 0,09 0,28 0,25 0,17 0,21 0,38 84
0,01 0,21 0,19 0,13 0,39 0,34 0,22 0,25 0,49 U proseku za sve sorte i varijante đubrenja najviši prinos jarog ovsa od 4,24 t ha -1 dobijen je pri gustini setve od 550 klijavih zrna/m 2 (Tab. 1). Prinos na ovoj varijanti je bio značajno viši od prinosa postignutih na tretmanima sa 350 i 450 klijavih zrna/m 2 , pri čemu između ove dve varijante nije bilo značajnih razlika. Takođe ni razlika u prinosu na varijantama sa gustinama setve od 550 i 650 klijavih zrna/m 2 nije bila statistički značajna. Sorta Novosadski golozrni, u proseku za sve varijante đubrenja ostvarila je najviši prinos pri gustini setve od 550 klijavih zrna/m 2 (3,06 t ha -1 ), što je bilo statistički značajno više od varijanti sa 350 i 450 klijavih zrna/m 2 (Graf. 3). Kod sorti Slavuj i NS JO 0901, najviši prinosi dobijeni su pri setvi 650 klijavih zrna/m 2 (4,71, odnosno 5,07 t ha -1 ), međutim, nije utvrđena značajna razlika u odnosu na varijante sa 550 i 450 klijavih zrna/m 2 . Prinos (t ha -1 ) 4,5 4,0 3,5 3,0 y = -6,94E-05 x 2 +0,0126 x + 3,763 R 2 = 0,9805 Ymax = 4,34 t/ha X max = 91 kg N ha -1 3,75 4,12 4,23 4,35 0 30 60 90 Količina N (kg ha -1 ) Graf. 1. Uticaj rastućih količina azota na prinos ovsa (prosek svih sorti i gustina setve) Graph 1. Effects of nitrogen doses on oats yield (average for varieties and densities) Prinos (t ha -1 ) 6,0 5,5 5,0 4,5 4,0 3,5 3,0 2,5 2,0 Nov. golozrni NS JO 0901 Slavuj 0 30 60 90 Količina N (kg ha -1 ) Graf. 2. Uticaj rastućih doza azota na prinos zrna kod pojedinih sorti ovsa Graph 2. Effects of nitrogen doses on oats yield for different varieties 85
- Page 33 and 34: U relacijama (7) i (8) K predstavlj
- Page 35 and 36: GROUP EVALUATION OF AHP SOFTWARE FO
- Page 37 and 38: korišćenje prirodnih i energetski
- Page 39 and 40: Funkcionalne veze u ekosistemu podr
- Page 41 and 42: ko će upravljati određenim delovi
- Page 43 and 44: USING THE ECOSYSTEM APPROACH IN INT
- Page 45 and 46: UVOD U Srbiji crni luk se gaji na 2
- Page 47 and 48: Prve dve godine istraživanja su bi
- Page 49 and 50: Tabela 4. Vodni bilans crnog luka u
- Page 51 and 52: 6. Lazić Branka, Marković, V., Dj
- Page 53 and 54: Letopis naučnih radova Godina 36 (
- Page 55 and 56: 5. 50 N kroz V +50 N kroz NPK ; 50%
- Page 57 and 58: prvom delu vegetacije pri intenzivn
- Page 59 and 60: zemljišta s jedne strane, i imobil
- Page 61 and 62: LITERATURA 1. Bogdanović, D., Ubav
- Page 63 and 64: Letopis naučnih radova Godina 36 (
- Page 65 and 66: Tabela 1. Raspored tretmana đubren
- Page 67 and 68: Vrednosti obeležene različitim ve
- Page 69 and 70: tretmanu (1157 mg NO3 kg⁻¹ svež
- Page 71 and 72: THE INFLUENCE OF THE MINERAL FERTIL
- Page 73 and 74: UVOD Imajući u vidu dominantan uti
- Page 75 and 76: sa srednjim dozama sva tri hraniva
- Page 77 and 78: azota, dok je efekat pojedinačne p
- Page 79 and 80: LITERATURA 1. Blue, E.N., et al. (1
- Page 81 and 82: Letopis naučnih radova Godina 36 (
- Page 83: Pored adekvatne mineralne ishrane,
- Page 87 and 88: manji broj biljaka/izdanaka po jedi
- Page 89 and 90: was positively correlated with nitr
- Page 91 and 92: proizvodnja kukuruza šećerca, koj
- Page 93 and 94: Tabela 1. Uticaj različitih koncen
- Page 95 and 96: 9. Pajić, Z., Srdić, J., Filipovi
- Page 97 and 98: pomoć energije svetlosti sintetiš
- Page 99 and 100: desetinama i stotinama miliona (tab
- Page 101 and 102: Letopis naučnih radova Godina 36 (
- Page 103 and 104: DNK MARKERI U OPLEMENJIVANJU KONJA
- Page 105 and 106: Tabela 2: Primeri DNA markera i nji
- Page 107 and 108: Tabela 5: Broj markera po hromozomu
- Page 109 and 110: Letopis naučnih radova Godina 36 (
- Page 111 and 112: MATERIJAL I METODE RADA U ogled je
- Page 113 and 114: metabolita u mlečnoj žlezdi. To n
- Page 115 and 116: 15. Kadzere C.T., Murphy M.R., Sila
- Page 117 and 118: Letopis naučnih radova Godina 36 (
- Page 119 and 120: obrtaja u minuti da bi se serum u p
- Page 121 and 122: Tabela 2. Vrednosti koncentracije c
- Page 123 and 124: Tabela 4. Vrednosti testa korelacij
- Page 125 and 126: LITERATURA 1. Cope C.M., Mackenzie
- Page 127 and 128: Letopis naučnih radova Godina 36 (
- Page 129 and 130: Tabela 2. Broj leukocita u krvi hro
- Page 131 and 132: Slika 1. Razmaz krvi Picture 1. Blo
- Page 133 and 134: Letopis naučnih radova Godina 36 (
na kontrolnu i varijantu sa 30 kg N ha -1 , dok u poređenju sa prinosom ostvarenim na<br />
varijanti sa 60 kg N ha -1 (4,23 t ha -1 ) razlika nije bila statistički značajna. Povećanje<br />
prinosa zrna pri rastućim dozama azota u proseku analiziranih sorti je pratilo oblik krive<br />
kvadratne regresije (Graf. 1), pri čemu se teoretski regresiono izračunati maksimalni<br />
prinos zrna (4,34 t ha -1 ) može ostvariti đubrenjem sa 91 kg ha -1 azota (R=0,98).<br />
U proseku za ceo ogled, najviši prinos ostvarila je sorta NS JO 0901 (4,97 t ha -1 ).<br />
Prinos ove sorte bio je na svim varijantama đubrenja viši u odnosu na sorte Slavuj i<br />
Novosadski golozrni, osim na varijanti sa 30 kg N ha -1 , gde je najviši prinos ostvarila<br />
sorta Slavuj (Graf. 2). Na varijantama đubrenja sa 60 i 90 kg N ha -1 , NS JO 0901<br />
ostvarila je značano više prinose u osnosu na sorte Slavuj i Novosadski golozrni.<br />
Najniži prinos na svim varijantama đubrenja imao je golozrni ovas (Tab. 1).<br />
Sorta Novosadski golozrni ostvarila je najveći prinos na varijanti đubrenja sa 90 kg<br />
N ha -1 (2,99 t ha -1 ), međutim razlika je bila statistički značajna samo u poređenju sa<br />
kontrolnom varijantom. Kod sorte Slavuj prinos je bio najviši na varijanti sa 30 N kg<br />
ha -1 primenjenog N (4,79 t ha -1 ), dok je sorta NS JO 0901 ostvarila najviši prinos pri<br />
đubrenju sa 90 kg N ha -1 (5,58 t ha -1 ).<br />
Tabela 1. Uticaj različitih doza azotnih đubriva i gustina setve na prinos ovsa (t ha -1 )<br />
Table 1. Effects od different nitrogen doses and sowing densities on oats yield (t ha -1 )<br />
Količina N<br />
đubriva (kg ha -1 )<br />
(A)<br />
Sorta<br />
(B)<br />
Gustina setve (C)<br />
350 450 550 650<br />
Prosek<br />
(AB)<br />
Prosek<br />
(A)<br />
Nov. golozni 2,16 2,43 2,74 2,65 2,50<br />
0<br />
NS JO 0901<br />
Slavuj<br />
4,44<br />
4,17<br />
4,71<br />
4,18<br />
4,34<br />
4,30<br />
4,26<br />
4,62<br />
4,44<br />
4,32<br />
3,75<br />
Prosek (AC) 3,59 3,77 3,79 3,84 - -<br />
Nov. golozni 2,79 2,74 3,01 3,13 2,92<br />
30<br />
NS JO 0901<br />
Slavuj<br />
4,45<br />
4,64<br />
4,50<br />
4,89<br />
4,60<br />
4,89<br />
5,08<br />
4,73<br />
4,66<br />
4,79<br />
4,12<br />
Prosek (AC) 3,96 4,04 4,17 4,31 - -<br />
Nov. golozni 2,70 2,82 3,47 2,70 2,92<br />
60<br />
NS JO 0901<br />
Slavuj<br />
4,67<br />
4,23<br />
5,06<br />
4,65<br />
5,64<br />
4,79<br />
5,38<br />
4,64<br />
5,19<br />
4,58<br />
4,23<br />
Prosek (AC) 3,87 4,18 4,63 4,24 - -<br />
Nov. golozni 3,11 2,84 3,01 3,01 2,99<br />
90<br />
NS JO 0901<br />
Slavuj<br />
5,92<br />
4,19<br />
5,33<br />
4,32<br />
5,49<br />
4,57<br />
5,57<br />
4,85<br />
5,58<br />
4,48<br />
4,35<br />
Prosek (AC) 4,41 4,16 4,36 4,48 Prosek (B)<br />
Prosek<br />
(BC)<br />
Nov. golozni<br />
NS JO 0901<br />
Slavuj<br />
2,69<br />
4,87<br />
4,31<br />
2,71<br />
4,90<br />
4,51<br />
3,06<br />
5,02<br />
4,64<br />
2,87<br />
5,07<br />
4,71<br />
Nov. golozni<br />
NS JO 0901<br />
Slavuj<br />
2,83<br />
4,97<br />
4,54<br />
Prosek (C) 3,96 4,04 4,24 4,22 - 4,11<br />
LSD A B C AxB BxA AxC BxC AxBxC<br />
0,05 0,14 0,14 0,09 0,28 0,25 0,17 0,21 0,38<br />
84
Change language