LETOPIS naučnih radova - Poljoprivredni fakultet - Univerzitet u ...
LETOPIS naučnih radova - Poljoprivredni fakultet - Univerzitet u ... LETOPIS naučnih radova - Poljoprivredni fakultet - Univerzitet u ...
Rukovođenje se razlikuje od upravljanja. Prema H. Džonsonu «Rukovođenje je mogućnost za oblikovanje stavova i ponašanja drugih, bilo u formalnoj ili neformalnoj situaciji. Upravljanje je formalni zadatak odlučivanja i naređivanja». Priroda rukovođenja je da usmerava, stimuliše i motiviše napore zaposlenih, a u pravcu ostvarenja postavljenih zadataka i ciljeva. Rukovodilac je taj koji dominira situacijom u toku vršenja svoje uloge u organizaciji. On raspolaže sa autoritetom, znanjem, inteligencijom i snagom da utiče na svoje podređene i da ih aktivira u pravcu takvih ponašanja koja će dati najbolje rezultat. Pri tom treba imati u vidu da će rukovodilac biti autoritet sve dotle dok ga njegovi ljudi prihvataju sa zadovoljstvom. Zadatak rukovodioca je da stvori takvu radnu atmosferu koja će obezbediti angažovanje svih raspoloživih snaga, kako rukovodilaca tako i podređenih na vršenju zadataka organizacije. Uloga podređenih je da koristeći svoja znanja i mogućnosti vrše svoju ulogu prema uputstvima rukovodilaca. Na taj način podređeni vrši svoju ulogu valjano, a to doprinosi da i organizacija vrši svoju misiju. Podređeni treba da ima satisfakciju da je svojim radom doprineo nekoj novoj vrednosti organizacije, od koje će i on dobijati jedan deo. Stav zaposlenih prema rukovodiocima veoma je uslovljen stavom i tretiranjem zaposlenih od strane rukovodilaca. Kod rukovođenja bitno je znanje i inteligencija rukovodilaca. Uspešno rukovođenje ne može se, naime, vršiti bez odgovarajućih znanja i inteligencija. Pri tom su važna: tehnička (stručna) znanja, šira koncepcijska znanja i humanistička znanja. Potrebni stepen pojedinačnih znanja zavisi od nivoa na kome se u hijerarhiji organizacije nalaze rukovodioci. Rukovodiocima na nižem nivou potrebna su veća tehnička (stručna) znanja, dok na srednjem i višem nivou rukovođenja potrebna su šira koncepcijska znanja. Ta znanja uključuju mogućnost apstraktnog razmišljanja o organizaciji i njenim problemima. Oni moraju imati znanja, inteligenciju i sposobnost da u svojim koncepcijama obuhvataju šire komplekse, uključujući celu organizaciju i njenu okolinu, kako u sadašnjosti tako i u budućnosti. Humanistička znanja uključuju osnove iz teorije o ponašanju, odgovarajuća znanja o ljudskom ponašanju i stavovima. Jedna od značajnih faza menadžment procesa (uz navedene) je i liderstvo, kojim se utiče na članove organizacije, kako bi ostvarili ciljeve. Liderstvo je danas, u razvijenim zemljama, posebna naučna i stručna disciplina, koja predstavlja dinamičan proces koji podrazumeva interakciju između lidera, sledbenika i situacije. Usled sve većih promena u okruženju liderstvo postaje jedan od najvažnijih faktora uspeha savremenih organizacija. Reč je, dakle, o veoma važnim pitanjima, koja su kod nas, u procesu tranzicije i krize zanemarena. Cilj ovoga rada je da podstakne, razjasni i usmeri aktivnosti u pravcu promena koje su nam i ovde nužne i potrebne, posebno kada je u pitanju agrobiznis. 2. INTELIGENCIJA I MUDROST Inteligencija (lat. intelligentia) je urođena sposobnost pravilnog razumevanja stvari i pojava u životu i svetu. To je razum, um, sposobnost shvatanja i poimanja (Vujaklija, M., 1980.). Inteligentan čovek je onaj koji je sposoban za pravilno 6
azumevanje stvari i pojava u životu i svetu, razuman, razborit, uman, pametan, koji ima duha, mudar, dosetljiv, bistar, vešt, vičan, umešan. Kada se govori o prirodnoj inteligenciji pod ovim pojmom se najčešće podrazumeva: nadarenost, oštroumnost, prirodna sposobnost pravilnog rasuđivanja, sposobnost snalaženja u životnim situacijama na osnovu prethodno stečenog iskustva. 2 Inteligencija je u tesnoj vezi sa obrazovanjem, iako se razlikuju. Obrazovanje predstavlja količinu znanja koje posedujemo, a inteligencija našu sposobnost da shvatamo nove stvari. 3 Za inteligenciju je neraskidivo vezano shvatanje "intelektualca" kao čoveka nemirnog i nezasitog duha, koji se kritički odnosi prema svom društvenom i političkom okruženju. Inteligencija, prema Konfučiju, predstavlja osnovu mudrosti. Mudrost je skup isitina (znanja) stečenih umom, opažanjem, iskustvom primenjenim na život. To je harmonija ideja sa životom. Mudar čovek (menadžer, lider) je onaj koji pojave svega oko sebe ne gleda nikad izdvojene i usamljene, nego povezane što je više i šire moguće sa svim ostalim što se u svetu javlja i dešava. Montenj kaže da mudar čovek vidi onoliko koliko hoće, a ne koliko može, a Niče kaže da mudar ne kažnjava zato što je neko loše postupio, već zbog toga da ne bi loše postupio. Biti mudar u pravo vreme, kaže narodna poslovica, predstavnja devet desetina mudrosti. Prema Konfučiju tri puta vode do mudrosti: razmišljanje (inteligencija) – ono je najplemenitije; vaspitanje – ono je najlakše; i iskustvo – ono je najneugodnije. U Talmudu nalazimo odgovore na pitanja ko je mudar: „Onaj ko se od svakog poučava, kao što je jak onaj koji sebe obuzdava, a bogat koji je zadovoljan svojom sudbinom“. Dž.B.Šo kaže "da ljudi nisu mudri u srazmeri sa svojim iskustvom, već sa svojom sposobnošću da iskustvo primene". H.Hese smatra da se "znanje može saopštiti, ali mudrost ne može". 2 U modernom društvu inteligencija se meri tzv. testovima inteligencije. U procenjivanju inteligencije kao složene psihičke funkcije uzimaju se u obzir opšta sposobnost ličnosti (G-faktor ili generalni faktor) i mnoge naročite sposobnosti (Sfaktor ili specifični faktor). Inteligencija se ne određuje samo na osnovu izrazite karakteristike jedne određene sposobnosti, ako druge opšte sposobnosti nisu prisutne. Vreme u kojem se razvija inteligencija je predmet rasprave i neslaganja među mnogim istraživačima. Dok jedni tvrde da se inteligencija razvija od 15. do 16. godine, drugi smatraju da se procesi razvoja privode kraju oko 24. do 25. godine života. Ima autora koji su stanovišta da se inteligencija, a naročito kod pojedinih osoba, razvija čak i posle 50. godine. Merenje inteligencije se vrši primenom testova inteligencije prilagođenih za određeni uzrast i populaciju i spada u domen rada psihologa. Rezultat testa je količnik inteligencije (IQ-inteligentiae Quotient) koji se dobija deljenjem umne (mentalne) starosti dobijene testom (u mesecima) i dobne ili kalendarske starosti (u mesecima). 3 Dugo se vodila rasprava o tome da li i koliko obrazovanje utiče na inteligenciju. Deo naučnika smatra da obrazovanje pomaže razvoju inteligencije, dok drugi insistiraju da nam je inteligencija zadata po rođenju. Poslednjih godina sve je više dokaza koji ukazuju da produženo obrazovanje pozitivno utiče na inteligenciju. Norveški istraživači tvrde da se sa produženim školovanjem povećava koeficijent inteligencije kod dece ("Politika", Beograd, 4.I 2012, str. 18). 7
- Page 1 and 2: POLJOPRIVREDNI FAKULTET U NOVOM SAD
- Page 3 and 4: SADRŽAJ - CONTENT Radovan Pejanovi
- Page 5: Letopis naučnih radova Godina 36 (
- Page 9 and 10: Tradicionalni koncept koeficijenta
- Page 11 and 12: interakciju - a isto tako da, dalje
- Page 13 and 14: Duhovna inteligencija nam pomaže u
- Page 15 and 16: 5. LITERATURA 1. Blanchard, K.: Ruk
- Page 17 and 18: Letopis naučnih radova Godina 36 (
- Page 19 and 20: navodnjavanje ili države. Pregovor
- Page 21 and 22: 2. Korak. Grupisanje farmera vršen
- Page 23 and 24: Tabela 3. Rang različitih alternat
- Page 25 and 26: WATER USERS ASSOCIATIONS AND IRRIGA
- Page 27 and 28: poljoprivredi. Ovaj napredni metod
- Page 29 and 30: Za matricu dimenzije (odnosno za po
- Page 31 and 32: Softveri DO2: Kriterijumi Softveri
- Page 33 and 34: U relacijama (7) i (8) K predstavlj
- Page 35 and 36: GROUP EVALUATION OF AHP SOFTWARE FO
- Page 37 and 38: korišćenje prirodnih i energetski
- Page 39 and 40: Funkcionalne veze u ekosistemu podr
- Page 41 and 42: ko će upravljati određenim delovi
- Page 43 and 44: USING THE ECOSYSTEM APPROACH IN INT
- Page 45 and 46: UVOD U Srbiji crni luk se gaji na 2
- Page 47 and 48: Prve dve godine istraživanja su bi
- Page 49 and 50: Tabela 4. Vodni bilans crnog luka u
- Page 51 and 52: 6. Lazić Branka, Marković, V., Dj
- Page 53 and 54: Letopis naučnih radova Godina 36 (
- Page 55 and 56: 5. 50 N kroz V +50 N kroz NPK ; 50%
azumevanje stvari i pojava u životu i svetu, razuman, razborit, uman, pametan, koji<br />
ima duha, mudar, dosetljiv, bistar, vešt, vičan, umešan. Kada se govori o prirodnoj<br />
inteligenciji pod ovim pojmom se najčešće podrazumeva: nadarenost, oštroumnost,<br />
prirodna sposobnost pravilnog rasuđivanja, sposobnost snalaženja u životnim<br />
situacijama na osnovu prethodno stečenog iskustva. 2<br />
Inteligencija je u tesnoj vezi sa obrazovanjem, iako se razlikuju. Obrazovanje<br />
predstavlja količinu znanja koje posedujemo, a inteligencija našu sposobnost da<br />
shvatamo nove stvari. 3<br />
Za inteligenciju je neraskidivo vezano shvatanje "intelektualca" kao čoveka<br />
nemirnog i nezasitog duha, koji se kritički odnosi prema svom društvenom i političkom<br />
okruženju.<br />
Inteligencija, prema Konfučiju, predstavlja osnovu mudrosti.<br />
Mudrost je skup isitina (znanja) stečenih umom, opažanjem, iskustvom<br />
primenjenim na život. To je harmonija ideja sa životom. Mudar čovek (menadžer, lider)<br />
je onaj koji pojave svega oko sebe ne gleda nikad izdvojene i usamljene, nego povezane<br />
što je više i šire moguće sa svim ostalim što se u svetu javlja i dešava. Montenj kaže da<br />
mudar čovek vidi onoliko koliko hoće, a ne koliko može, a Niče kaže da mudar ne<br />
kažnjava zato što je neko loše postupio, već zbog toga da ne bi loše postupio. Biti<br />
mudar u pravo vreme, kaže narodna poslovica, predstavnja devet desetina mudrosti.<br />
Prema Konfučiju tri puta vode do mudrosti: razmišljanje (inteligencija) – ono<br />
je najplemenitije; vaspitanje – ono je najlakše; i iskustvo – ono je najneugodnije. U<br />
Talmudu nalazimo odgovore na pitanja ko je mudar: „Onaj ko se od svakog poučava,<br />
kao što je jak onaj koji sebe obuzdava, a bogat koji je zadovoljan svojom sudbinom“.<br />
Dž.B.Šo kaže "da ljudi nisu mudri u srazmeri sa svojim iskustvom, već sa svojom<br />
sposobnošću da iskustvo primene". H.Hese smatra da se "znanje može saopštiti, ali<br />
mudrost ne može".<br />
2 U modernom društvu inteligencija se meri tzv. testovima inteligencije. U<br />
procenjivanju inteligencije kao složene psihičke funkcije uzimaju se u obzir opšta<br />
sposobnost ličnosti (G-faktor ili generalni faktor) i mnoge naročite sposobnosti (Sfaktor<br />
ili specifični faktor). Inteligencija se ne određuje samo na osnovu izrazite<br />
karakteristike jedne određene sposobnosti, ako druge opšte sposobnosti nisu prisutne.<br />
Vreme u kojem se razvija inteligencija je predmet rasprave i neslaganja među mnogim<br />
istraživačima. Dok jedni tvrde da se inteligencija razvija od 15. do 16. godine, drugi<br />
smatraju da se procesi razvoja privode kraju oko 24. do 25. godine života. Ima autora<br />
koji su stanovišta da se inteligencija, a naročito kod pojedinih osoba, razvija čak i posle<br />
50. godine. Merenje inteligencije se vrši primenom testova inteligencije prilagođenih za<br />
određeni uzrast i populaciju i spada u domen rada psihologa. Rezultat testa je količnik<br />
inteligencije (IQ-inteligentiae Quotient) koji se dobija deljenjem umne (mentalne)<br />
starosti dobijene testom (u mesecima) i dobne ili kalendarske starosti (u mesecima).<br />
3 Dugo se vodila rasprava o tome da li i koliko obrazovanje utiče na inteligenciju. Deo<br />
naučnika smatra da obrazovanje pomaže razvoju inteligencije, dok drugi insistiraju da<br />
nam je inteligencija zadata po rođenju. Poslednjih godina sve je više dokaza koji<br />
ukazuju da produženo obrazovanje pozitivno utiče na inteligenciju. Norveški istraživači<br />
tvrde da se sa produženim školovanjem povećava koeficijent inteligencije kod dece<br />
("Politika", Beograd, 4.I 2012, str. 18).<br />
7
Change language