LETOPIS naučnih radova - Poljoprivredni fakultet - Univerzitet u ...
LETOPIS naučnih radova - Poljoprivredni fakultet - Univerzitet u ...
LETOPIS naučnih radova - Poljoprivredni fakultet - Univerzitet u ...
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Rukovođenje se razlikuje od upravljanja. Prema H. Džonsonu «Rukovođenje<br />
je mogućnost za oblikovanje stavova i ponašanja drugih, bilo u formalnoj ili<br />
neformalnoj situaciji. Upravljanje je formalni zadatak odlučivanja i naređivanja».<br />
Priroda rukovođenja je da usmerava, stimuliše i motiviše napore zaposlenih,<br />
a u pravcu ostvarenja postavljenih zadataka i ciljeva.<br />
Rukovodilac je taj koji dominira situacijom u toku vršenja svoje uloge u<br />
organizaciji. On raspolaže sa autoritetom, znanjem, inteligencijom i snagom da utiče na<br />
svoje podređene i da ih aktivira u pravcu takvih ponašanja koja će dati najbolje rezultat.<br />
Pri tom treba imati u vidu da će rukovodilac biti autoritet sve dotle dok ga njegovi<br />
ljudi prihvataju sa zadovoljstvom.<br />
Zadatak rukovodioca je da stvori takvu radnu atmosferu koja će obezbediti<br />
angažovanje svih raspoloživih snaga, kako rukovodilaca tako i podređenih na vršenju<br />
zadataka organizacije.<br />
Uloga podređenih je da koristeći svoja znanja i mogućnosti vrše svoju ulogu<br />
prema uputstvima rukovodilaca. Na taj način podređeni vrši svoju ulogu valjano, a to<br />
doprinosi da i organizacija vrši svoju misiju. Podređeni treba da ima satisfakciju da je<br />
svojim radom doprineo nekoj novoj vrednosti organizacije, od koje će i on dobijati<br />
jedan deo. Stav zaposlenih prema rukovodiocima veoma je uslovljen stavom i<br />
tretiranjem zaposlenih od strane rukovodilaca.<br />
Kod rukovođenja bitno je znanje i inteligencija rukovodilaca. Uspešno<br />
rukovođenje ne može se, naime, vršiti bez odgovarajućih znanja i inteligencija. Pri tom<br />
su važna: tehnička (stručna) znanja, šira koncepcijska znanja i humanistička znanja.<br />
Potrebni stepen pojedinačnih znanja zavisi od nivoa na kome se u hijerarhiji<br />
organizacije nalaze rukovodioci. Rukovodiocima na nižem nivou potrebna su veća<br />
tehnička (stručna) znanja, dok na srednjem i višem nivou rukovođenja potrebna su šira<br />
koncepcijska znanja. Ta znanja uključuju mogućnost apstraktnog razmišljanja o<br />
organizaciji i njenim problemima. Oni moraju imati znanja, inteligenciju i sposobnost<br />
da u svojim koncepcijama obuhvataju šire komplekse, uključujući celu organizaciju i<br />
njenu okolinu, kako u sadašnjosti tako i u budućnosti. Humanistička znanja uključuju<br />
osnove iz teorije o ponašanju, odgovarajuća znanja o ljudskom ponašanju i stavovima.<br />
Jedna od značajnih faza menadžment procesa (uz navedene) je i liderstvo,<br />
kojim se utiče na članove organizacije, kako bi ostvarili ciljeve. Liderstvo je danas, u<br />
razvijenim zemljama, posebna naučna i stručna disciplina, koja predstavlja dinamičan<br />
proces koji podrazumeva interakciju između lidera, sledbenika i situacije. Usled sve<br />
većih promena u okruženju liderstvo postaje jedan od najvažnijih faktora uspeha<br />
savremenih organizacija.<br />
Reč je, dakle, o veoma važnim pitanjima, koja su kod nas, u procesu tranzicije<br />
i krize zanemarena. Cilj ovoga rada je da podstakne, razjasni i usmeri aktivnosti u<br />
pravcu promena koje su nam i ovde nužne i potrebne, posebno kada je u pitanju<br />
agrobiznis.<br />
2. INTELIGENCIJA I MUDROST<br />
Inteligencija (lat. intelligentia) je urođena sposobnost pravilnog razumevanja<br />
stvari i pojava u životu i svetu. To je razum, um, sposobnost shvatanja i poimanja<br />
(Vujaklija, M., 1980.). Inteligentan čovek je onaj koji je sposoban za pravilno<br />
6
Change language