LETOPIS naučnih radova - Poljoprivredni fakultet - Univerzitet u ...

korišćenje prirodnih i energetskih resursa, pravo na sprečavanje, smanjivanje i
prevenciju svih oblika povrede, zagađenja ili ugrožavanja životne sredine, pravo na
zaštitu integriteta biosfere uključujući i prirodne klimatske uslove i biološku
raznovrsnost, pravo na zaštitu od uvoza prljavih tehnologija, pravo na dostupnost
informacija o stanju životne sredine i o njenoj ugroženosti, pravo na učešće građana u
postupku odlučivanja o razvoju, unapređenju i zaštiti sistema životne sredine i pravo na
odgovarajuće obrazovanje i jačanje svesti u oblasti životne sredine” (Jovašević, 2009).
Sektorski pristup u upravljanju prirodnim resursima uzrokuje brojne teškoće, jer
su ciljevi upravljanja u jednom često u koliziji sa ciljevima upravljanja u drugom
sektoru. Nedovoljna međusektorska povezanost planova i politika upravljanja izaziva
nove ekološke probleme. Kao odgovor razvijen je integralni pristup koji odgovara
sistemskoj percepciji životne sredine (Miljanović, 2007).
Integralni pristup se zasniva na „poznavanju sveukupnosti sadržaja (pojava) koji
egzistiraju u životnoj sredini, procesa koji se dešavaju unutar i između sistema (socioekonomski
i prirodno-teritorijalni sistemi) i problemskih pojava interakcije koje se na
različite načine ispoljavaju u životnoj sredini (prostorno, vremenski i sadržajno)”
(Miljanović, 2006).
U radu će biti opisana strategija ekosistemskog pristupa sa ciljem promovisanja
njene primene u Srbiji. Ekosistemski pristup podrazumeva traženje kompromisa između
društvenih i zahteva vezanih za očuvanje životne sredine. Odnos između antropogenog
uticaja i eksploatacije prirodnih resursa u Srbiji bio je predmet istraživanja u radovima
(Lakicevic i Srdjevic, 2012; Zlatic et al., 2010a; Zlatic et al., 2010b).
EKOSISTEMSKI PRISTUP
Ekosistemski pristup predstavlja strategiju za „integralno upravljanje zemljišnim,
vodnim i životnim resursima, u cilju njihovog očuvanja i održivog korišćenja na
pravedan način” (Shepherd, 2004). Ekosistemski prisup je osnovno oruđe Konvencije o
biodiverzitetu (CBD). Konvencija o biodiverzitetu ekosistem definiše kao funkcionalnu
jedinicu dinamičkog kompleksa biljaka, životinja i mikroorganizama i njihovog neživog
okruženja (CBD, 2003).
Ekosistemski pristup se tiče svih relevantnih nivoa biološke organizacije,
uključuje neophodnu strukturu, procese, funkcije i interakcije između živih bića i
njihovog okruženja. Prepoznaje čoveka kao integralnu komponentu mnogih ekosistema,
postavlja čovekove potrebe u prvi plan i teži da upravlja ekosistemom na osnovu
njegovih višestrukih funkcija i na održiv način.
Ekosistemski pristup zahteva sveobuhvatno i prilagodljivo upravljanje, koje treba
da se suoči sa komleksnom i dinamičnom prirodom ekosistema i da upotpuni znanja o
njegovom funkcionisanju. Može da objedini druga znanja, konzervacione pristupe ili
metodologije da bi odgovorio izazovu rešavanja problema u složenim situacijama. Ne
postoji jedinstven način da se primeni ekosistemski pristup, njegova primena zavisi od
lokalnih, nacionalnih, regionalnih i globalnih uslova (Shepherd, 2008).
Neki od ključnih karakteristika ekosistemskog pristupa su (Hadley, 2000):
37