LETOPIS naučnih radova - Poljoprivredni fakultet - Univerzitet u ...
LETOPIS naučnih radova - Poljoprivredni fakultet - Univerzitet u ... LETOPIS naučnih radova - Poljoprivredni fakultet - Univerzitet u ...
(sadržaj tabele potpuno korespondira prethodnom prikazu metodologije, a identifikacija alternativnih strategija daje detalje za Korak 1). Tabela 1. Kriterijumi odlučivanja Table 1. Decision criteria Kriterijumi Podkriterijumi Jedinica mere Ekonomski Ukupni bruto prihod eur/ha Doprinos regionalnom bruto GDP eur/ha Rad na farmi h/ha Socijalni Sezonski rad % Rizik od napuštanja farme % Ekološki Specijalizacija % Pokrivenost zemljišta % Nitriti kg N/ha Fosfor kg P/ha Rizik od pesticida kg/ha Potrošnja vode m3/ha Energetski balans kcal/ha Tabela 2. Težinske vrednosti kriterijuma Table 2. Weights of criteria Kriterijumi Težina, % Podkriterijumi Težina, % Ekonomski 28.45 Ukupni bruto prihod 70.26 Doprinos regionalnom bruto 29.74 domaćem proizvodu Socijalni 39.87 Rad na farmi 41.59 Sezonski rad 14.70 Rizik od napuštanja farme 43.71 Ekološki 31.68 Specijalizacija 6.79 Pokrivenost zemljišta 13.73 Nitriti 15.07 Fosfor 8.07 Rizik od pesticida 18.49 Potrošnja vode 16.42 Energetski balans 21.45 22
Tabela 3. Rang različitih alternativa naplate vode za navodnjavanje Table 3. Ranks of water pricing alternatives Irrigation water pricing alternatives Cerrato-FD Saldana-Valdavia-FD S i + Si - Ci Rank S i + Si - Ci Rank Pricing instrument: irrigated area 50 €/ha 100 €/ha 150 €/ha Pricing instrument: volumetric tariff 0.02 €/m 3 0.04 €/m 3 0.06 €/m 3 Pricing instrument: two-part tariff system 50 €/ha+0.02 €/m 3 50 €/ha+0.04 €/m 3 100 €/ha+0.02 €/m 3 100 €/ha+0.04 €/m 3 0.0674 0.0523 0.0415 0.0330 0.0311 0.0420 0.0284 0.0375 0.0332 0.0447 0.0446 0.0364 0.0394 0.0503 0.0595 0.0641 0.0570 0.0627 0.0599 0.0674 0.398 0.410 0.487 0.604 0.657 0.604 0.667 0.626 0.643 0.601 ZAKLJUČAK 9 8 7 5 2 5 1 4 3 6 0.0517 0.0409 0.0351 0.0328 0.0347 0.0478 0.0321 0.0402 0.0346 0.0467 0.0484 0.0403 0.0374 0.0417 0.0419 0.0517 0.0390 0.0450 0.0397 0.0495 Evropska poljoprivreda je trenutno u fazi kontinualnih promena, što zbog spoljnih faktora kao što su globalizacija, ekonomski razvoj, klimatske promene, što zbog unutrašnjih faktora kao što su novi društveni zahtevi. Posebno je porast ekološke svesti doveo do značajnih promena u svim oblastima, uključujući i one vezane za upravljanje vodnim resursima. Direktiva o vodama zahteva nove vidove upravljanja čiji je cilj da se postigne dobar ekološki status vodnih tela kao i racionalno korišćenje i upravljanje vodama sa stanovišta održivosti. U skladu sa tim, ekonomski instrumenti u vidu novih politika cene vode čiji je cilj nadoknada troškova usluga vezanih za vodu će bitno uticati na navodnjavanu poljoprivrednu proizvodnju. Ako se primeni striktna definicija potpune naknade troškova, to može ugroziti održivost navodnjavane poljoprivredne proizvodnje. Drugim rečima, uspeh dostizanja Direktivom postavljenih ekoloških ciljeva bez nalaženja kompromisa sa ekonomskim i društvenim ciljevima ne može se postići bez pažljivo izabrane politike cene vode bazirane na performansi navodnjavanih farmi. Definisanje odgovarajuće naknade za vodu je kompleksno pitanje, a novija istraživanja pokazuju da definisanje cene vode na nacionalnom novou nije dobro zato što se farmeri i poljoprivredna proizvodnja po regionima bitno razlikuju. Početak definisanja cene vode za neki region je u grupisanju farmera na osnovu njihovih karakteristika i analiza pitanja koju cenu vode farmeri mogu i žele da prihvate. Simuliranjem ponašanja farmera za različite strategije naplate dobija se odgovor na postavljeno pitanje. Istraživanja takođe pokazuju da je mala verovatnoća da će cena vode bitnije uticati na vrstu useva koja se gaji ili na izbor tehnologije navodnjavanja. Ono što može pozitivno uticati na povećanje stope naplate je postojanje AKV i njena definisana autonomija. Pozitivno utiče i što veće uključivanje farmera u donošenje odluka o visini naknade, iako ne treba očekivati da ta visina može pokriti sve troškove rada i upravljanja sistemom za navodnjavanje. Srbija i Vojvodina treba da ’razmišljaju’ upravo u tom već prepoznatom i u nekim zemljama verifikovanom pravcu. 23 0.484 0.496 0.516 0.559 0.547 0.520 0.548 0.528 0.534 0.515 10 9 7 1 3 6 2 5 4 8
- Page 1 and 2: POLJOPRIVREDNI FAKULTET U NOVOM SAD
- Page 3 and 4: SADRŽAJ - CONTENT Radovan Pejanovi
- Page 5 and 6: Letopis naučnih radova Godina 36 (
- Page 7 and 8: azumevanje stvari i pojava u život
- Page 9 and 10: Tradicionalni koncept koeficijenta
- Page 11 and 12: interakciju - a isto tako da, dalje
- Page 13 and 14: Duhovna inteligencija nam pomaže u
- Page 15 and 16: 5. LITERATURA 1. Blanchard, K.: Ruk
- Page 17 and 18: Letopis naučnih radova Godina 36 (
- Page 19 and 20: navodnjavanje ili države. Pregovor
- Page 21: 2. Korak. Grupisanje farmera vršen
- Page 25 and 26: WATER USERS ASSOCIATIONS AND IRRIGA
- Page 27 and 28: poljoprivredi. Ovaj napredni metod
- Page 29 and 30: Za matricu dimenzije (odnosno za po
- Page 31 and 32: Softveri DO2: Kriterijumi Softveri
- Page 33 and 34: U relacijama (7) i (8) K predstavlj
- Page 35 and 36: GROUP EVALUATION OF AHP SOFTWARE FO
- Page 37 and 38: korišćenje prirodnih i energetski
- Page 39 and 40: Funkcionalne veze u ekosistemu podr
- Page 41 and 42: ko će upravljati određenim delovi
- Page 43 and 44: USING THE ECOSYSTEM APPROACH IN INT
- Page 45 and 46: UVOD U Srbiji crni luk se gaji na 2
- Page 47 and 48: Prve dve godine istraživanja su bi
- Page 49 and 50: Tabela 4. Vodni bilans crnog luka u
- Page 51 and 52: 6. Lazić Branka, Marković, V., Dj
- Page 53 and 54: Letopis naučnih radova Godina 36 (
- Page 55 and 56: 5. 50 N kroz V +50 N kroz NPK ; 50%
- Page 57 and 58: prvom delu vegetacije pri intenzivn
- Page 59 and 60: zemljišta s jedne strane, i imobil
- Page 61 and 62: LITERATURA 1. Bogdanović, D., Ubav
- Page 63 and 64: Letopis naučnih radova Godina 36 (
- Page 65 and 66: Tabela 1. Raspored tretmana đubren
- Page 67 and 68: Vrednosti obeležene različitim ve
- Page 69 and 70: tretmanu (1157 mg NO3 kg⁻¹ svež
- Page 71 and 72: THE INFLUENCE OF THE MINERAL FERTIL
Tabela 3. Rang različitih alternativa naplate vode za navodnjavanje<br />
Table 3. Ranks of water pricing alternatives<br />
Irrigation water pricing alternatives Cerrato-FD Saldana-Valdavia-FD<br />
S i + Si - Ci Rank S i + Si - Ci Rank<br />
Pricing instrument: irrigated area<br />
50 €/ha<br />
100 €/ha<br />
150 €/ha<br />
Pricing instrument: volumetric tariff<br />
0.02 €/m 3<br />
0.04 €/m 3<br />
0.06 €/m 3<br />
Pricing instrument: two-part tariff system<br />
50 €/ha+0.02 €/m 3<br />
50 €/ha+0.04 €/m 3<br />
100 €/ha+0.02 €/m 3<br />
100 €/ha+0.04 €/m 3<br />
0.0674<br />
0.0523<br />
0.0415<br />
0.0330<br />
0.0311<br />
0.0420<br />
0.0284<br />
0.0375<br />
0.0332<br />
0.0447<br />
0.0446<br />
0.0364<br />
0.0394<br />
0.0503<br />
0.0595<br />
0.0641<br />
0.0570<br />
0.0627<br />
0.0599<br />
0.0674<br />
0.398<br />
0.410<br />
0.487<br />
0.604<br />
0.657<br />
0.604<br />
0.667<br />
0.626<br />
0.643<br />
0.601<br />
ZAKLJUČAK<br />
9<br />
8<br />
7<br />
5<br />
2<br />
5<br />
1<br />
4<br />
3<br />
6<br />
0.0517<br />
0.0409<br />
0.0351<br />
0.0328<br />
0.0347<br />
0.0478<br />
0.0321<br />
0.0402<br />
0.0346<br />
0.0467<br />
0.0484<br />
0.0403<br />
0.0374<br />
0.0417<br />
0.0419<br />
0.0517<br />
0.0390<br />
0.0450<br />
0.0397<br />
0.0495<br />
Evropska poljoprivreda je trenutno u fazi kontinualnih promena, što zbog spoljnih<br />
faktora kao što su globalizacija, ekonomski razvoj, klimatske promene, što zbog<br />
unutrašnjih faktora kao što su novi društveni zahtevi. Posebno je porast ekološke svesti<br />
doveo do značajnih promena u svim oblastima, uključujući i one vezane za upravljanje<br />
vodnim resursima. Direktiva o vodama zahteva nove vidove upravljanja čiji je cilj da se<br />
postigne dobar ekološki status vodnih tela kao i racionalno korišćenje i upravljanje<br />
vodama sa stanovišta održivosti.<br />
U skladu sa tim, ekonomski instrumenti u vidu novih politika cene vode čiji je cilj<br />
nadoknada troškova usluga vezanih za vodu će bitno uticati na navodnjavanu<br />
poljoprivrednu proizvodnju. Ako se primeni striktna definicija potpune naknade<br />
troškova, to može ugroziti održivost navodnjavane poljoprivredne proizvodnje. Drugim<br />
rečima, uspeh dostizanja Direktivom postavljenih ekoloških ciljeva bez nalaženja<br />
kompromisa sa ekonomskim i društvenim ciljevima ne može se postići bez pažljivo<br />
izabrane politike cene vode bazirane na performansi navodnjavanih farmi.<br />
Definisanje odgovarajuće naknade za vodu je kompleksno pitanje, a novija istraživanja<br />
pokazuju da definisanje cene vode na nacionalnom novou nije dobro zato što se farmeri<br />
i poljoprivredna proizvodnja po regionima bitno razlikuju. Početak definisanja cene<br />
vode za neki region je u grupisanju farmera na osnovu njihovih karakteristika i analiza<br />
pitanja koju cenu vode farmeri mogu i žele da prihvate. Simuliranjem ponašanja<br />
farmera za različite strategije naplate dobija se odgovor na postavljeno pitanje.<br />
Istraživanja takođe pokazuju da je mala verovatnoća da će cena vode bitnije uticati na<br />
vrstu useva koja se gaji ili na izbor tehnologije navodnjavanja. Ono što može pozitivno<br />
uticati na povećanje stope naplate je postojanje AKV i njena definisana autonomija.<br />
Pozitivno utiče i što veće uključivanje farmera u donošenje odluka o visini naknade,<br />
iako ne treba očekivati da ta visina može pokriti sve troškove rada i upravljanja<br />
sistemom za navodnjavanje. Srbija i Vojvodina treba da ’razmišljaju’ upravo u tom već<br />
prepoznatom i u nekim zemljama verifikovanom pravcu.<br />
23<br />
0.484<br />
0.496<br />
0.516<br />
0.559<br />
0.547<br />
0.520<br />
0.548<br />
0.528<br />
0.534<br />
0.515<br />
10<br />
9<br />
7<br />
1<br />
3<br />
6<br />
2<br />
5<br />
4<br />
8
Change language