LETOPIS naučnih radova - Poljoprivredni fakultet - Univerzitet u ...

koja je nešto manje bujna, ali ni ona nije dala očekivane rezultate. U prethodnih
dvadesetak godina introdukovano je više slabobujnih podloga za trešnju, ali ni jedna do
sada nije našla primenu u široj voćarskoj proizvodnji.
Vegetativne podloge koje se koriste u Evropi nastale su uglavnom od višnje
(Prunus cerasus L). Jedna od najpoznatijih i najmanje bujnih Tabel Edabriz
selekcionisana je u Francuskoj u proizvodnju je uvedena pre dvadesetk godina (Charlot
et. al 2005). U Nemačkoj novi zasadi trešnje podignuti su većinom na podlozi Gisela 5,
na preko 50% površine (Franken-Bembenk, 2005). Od mnogobrojnih vegetativnih
podloga za trešnji jadna od najnovijih je Victor (Battistini i Battistini, 2005). Na
osnovu ispitivanja 11 vegetativnih podloga za trešnju različite bujnosti najbolje
rezultate dala je podloga Gisela 5 (Usenik et al. 2008.).
Oblačinska višnja se i do sada, sporadično, koristila kao podloga za trešnju ali
nije detaljnije ispitana. Uočeno je da se pojavljuje inkompatibilnost prilikom
kalemljenja nekih sorti trešnje na oblačinsku višnju. Prerma navodima Webster-a i
Shmidt-a (1996) sorte trešnje Van i Sam imaju loš afinitet sa višnjom. Oblačinska
višnja kao podloga značajno utiče na smanjenje bujnosti, ubrzanje stupanja na rod i
rodnost trešnje (Ogašanović i Mitrović, 1988.). Inkompatibilnost ne postoji kada se kao
podloga za trešnju koristi selekcija divlje trešnje Mazzard (Sitarek, 2006), ali kada se
koriste podloge poreklom od višnje tada se javlja inkompatibilnost kod pojedinih sorti.
Cilj rada je bio da se ispita koji je način kalemljenja pogodan za kalemljenje
sorti trešnja na podlogu oblačinska višnja.
MATERIJAL I METODE RADA
Ispitivanja su obavljena na oglednom polju Poljoprivrednog fakulteta u Novom
Sadu.
Za podlogu su korišćeni, dobro ožiljeni izdanci selekcionisanih stabala
oblačinske višnje. Selekcionisana stable oblačinske višnje su ispoljavala manju bujnost
od ostalih stabala iz iste populacije. Podloge oblačinske višnje posađene su u rastilo u
jesen 2009. godine. Razmak sadnje u redu bio je 15 cm, a između redova 120 cm, što je
prilagođeno raspoloživoj mehanizaciji.
Kalemljeno je okulacijom na spavajući pupoljak u drugoj polovini avgusta 2010.
godine, a grančicom, engleskim spajanjem u proleće 2011. godine.
Kalemgrančice za kalemljenje engleskim spajanjem su uzimane u rano proleće i
čuvane u hladnjači na 2-3°C i relativnoj vlazi oko 95%, do momenta kalemljenja.
Kalmeljeno je 6 sorti: Germersdorfska, Hedelfingenska, Katalin, Burlat, Nju star i
Peter. Kalemljenje je obavljeno u proleće 2011. godine. Kalemljenje engleskim
spajanjem obavljeno je neposredno pred početak vegetacije. Vezivanje podloge i
plemke obavljeno je PVC trakama, a vrh kalemgrančice premazan je kalemarskim
voskom. Traka se skida kada mladar koji će dati buduću sadnicu dostigne oko 20 cm, da
se ne bi usekla u kalemgrančicu i podlogu. U proleće 2011. godine pred početak
vegetacije obavljeno je prekraćivanje podloga koje su kalemljene na spavajući pupoljak.
Tokom vegetacije u 2011. godini sa podloge su tri puta skidani izbojci, obavljeno je pet
okopavanja, tri navodnjavanja i zaštita od štetočina i bolesti.
157