LETOPIS naučnih radova - Poljoprivredni fakultet - Univerzitet u ...
LETOPIS naučnih radova - Poljoprivredni fakultet - Univerzitet u ... LETOPIS naučnih radova - Poljoprivredni fakultet - Univerzitet u ...
Letopis naučnih radova Godina 36 (2012), Broj 1, strana 156-161 UDK: 634.23:634.233. Originalni naučni rad Original scientific paper KOMPATIBILNOST SORTI TREŠNJE (Prunus avium L.) SA OBLAČINSKOM VIŠNJOM (Prunus cerasus L.) Slobodan Cerović 1 ,Jelena Ninić Todorović 1 , Sandra Bijelić 1 , Vladislav Ognjanov 1 , Borivoje Bogdanović 1 REZIME U radu su prokazani rezultati kalemljenja trešnje na oblačinsku višnju kao podlogu. Kalemljene su sorte Hedelfingenska, Germersdorfska, Burlat, Nju star, Peter i Katalin. Ispitana su dva načina kalemljenja trešnje, pupoljkom i grančicom. Kalemljenje pupoljkom je dalo lošije rezultate od kalemljenja grančicom. Od ispitivanih sorti najbolji prijem, kalemljenjem pupoljkom, imala je sorta Nju star (62,5%), a najlošiji sorta Burlat (svega 39,0%). Kalemljenje grančicom dalo je mnogo bolje rezultate. Najlošiji prijem, kalemljenjem grančicom, imala je sorta Peter (89,0%), a najbolji sorta Hedelfingenska (97,5%). Sve ispitivane sorte su i male dobar kvalitet sadnica. Najmanju visinu sadnica imala je sorta Nju star u proseku 157,07 cm, kalemljena pupoljkom. Najveću prosečnu visinu imala je sorta Katalin 185,47 cm, kalemljena grančicom. Najmanji prečnik sadnica imala je sorta Hedelfingenska 1,44 cm kalemljena pupoljkom, a najveći prečnik imala je sorta Germersdorfska 1,59 cm kalemljena grančicom Ključne reči: Oblačinska višnja, sorte trešanje, inkompatibilnost, podloga. UVOD Trešnja je traženo voće sa visokim cenama. Poslednjih godina veći deo proizvodnje se izvozi na rusko tržište. Potražnja je tolika da je i duplo veća proizvodnja od sadašnje ne bi zadovoljila. Trešnje su bujne voćke i najčešće se gaje kao visokostablašice. Za stonu upotrebu beru se ručno, pa je berba najveći problem i ujedno najveća stavka u troškovima proizvodnje. Koristeći lestvice radnik u proseku može da obere oko 100 do 120 kg plodova na dan. Zato je težnja voćara selekcionara bila da stvore slabobujnu podlogu koja bi omogućila berbu trešanja bez lestvica ili eventualno sa malim lestvicama. U svetu je selekcionisano više vegetativnih podloga. U Srbiji su dosta dugo prisutne podloge F 12/1 koja je suviše bujna i praksa je nije prihvatila i podloga Colt 1 dr Slobodan Cerović, red. prof., dr Jelena Ninić Todorović, red. prof., dr Sandra Bijelić, docent, dr Vladislav Ognjanov, red. prof., MSc Borivoje Bogdanovič, asistent, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet , Departman za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu 156
koja je nešto manje bujna, ali ni ona nije dala očekivane rezultate. U prethodnih dvadesetak godina introdukovano je više slabobujnih podloga za trešnju, ali ni jedna do sada nije našla primenu u široj voćarskoj proizvodnji. Vegetativne podloge koje se koriste u Evropi nastale su uglavnom od višnje (Prunus cerasus L). Jedna od najpoznatijih i najmanje bujnih Tabel Edabriz selekcionisana je u Francuskoj u proizvodnju je uvedena pre dvadesetk godina (Charlot et. al 2005). U Nemačkoj novi zasadi trešnje podignuti su većinom na podlozi Gisela 5, na preko 50% površine (Franken-Bembenk, 2005). Od mnogobrojnih vegetativnih podloga za trešnji jadna od najnovijih je Victor (Battistini i Battistini, 2005). Na osnovu ispitivanja 11 vegetativnih podloga za trešnju različite bujnosti najbolje rezultate dala je podloga Gisela 5 (Usenik et al. 2008.). Oblačinska višnja se i do sada, sporadično, koristila kao podloga za trešnju ali nije detaljnije ispitana. Uočeno je da se pojavljuje inkompatibilnost prilikom kalemljenja nekih sorti trešnje na oblačinsku višnju. Prerma navodima Webster-a i Shmidt-a (1996) sorte trešnje Van i Sam imaju loš afinitet sa višnjom. Oblačinska višnja kao podloga značajno utiče na smanjenje bujnosti, ubrzanje stupanja na rod i rodnost trešnje (Ogašanović i Mitrović, 1988.). Inkompatibilnost ne postoji kada se kao podloga za trešnju koristi selekcija divlje trešnje Mazzard (Sitarek, 2006), ali kada se koriste podloge poreklom od višnje tada se javlja inkompatibilnost kod pojedinih sorti. Cilj rada je bio da se ispita koji je način kalemljenja pogodan za kalemljenje sorti trešnja na podlogu oblačinska višnja. MATERIJAL I METODE RADA Ispitivanja su obavljena na oglednom polju Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Za podlogu su korišćeni, dobro ožiljeni izdanci selekcionisanih stabala oblačinske višnje. Selekcionisana stable oblačinske višnje su ispoljavala manju bujnost od ostalih stabala iz iste populacije. Podloge oblačinske višnje posađene su u rastilo u jesen 2009. godine. Razmak sadnje u redu bio je 15 cm, a između redova 120 cm, što je prilagođeno raspoloživoj mehanizaciji. Kalemljeno je okulacijom na spavajući pupoljak u drugoj polovini avgusta 2010. godine, a grančicom, engleskim spajanjem u proleće 2011. godine. Kalemgrančice za kalemljenje engleskim spajanjem su uzimane u rano proleće i čuvane u hladnjači na 2-3°C i relativnoj vlazi oko 95%, do momenta kalemljenja. Kalmeljeno je 6 sorti: Germersdorfska, Hedelfingenska, Katalin, Burlat, Nju star i Peter. Kalemljenje je obavljeno u proleće 2011. godine. Kalemljenje engleskim spajanjem obavljeno je neposredno pred početak vegetacije. Vezivanje podloge i plemke obavljeno je PVC trakama, a vrh kalemgrančice premazan je kalemarskim voskom. Traka se skida kada mladar koji će dati buduću sadnicu dostigne oko 20 cm, da se ne bi usekla u kalemgrančicu i podlogu. U proleće 2011. godine pred početak vegetacije obavljeno je prekraćivanje podloga koje su kalemljene na spavajući pupoljak. Tokom vegetacije u 2011. godini sa podloge su tri puta skidani izbojci, obavljeno je pet okopavanja, tri navodnjavanja i zaštita od štetočina i bolesti. 157
- Page 105 and 106: Tabela 2: Primeri DNA markera i nji
- Page 107 and 108: Tabela 5: Broj markera po hromozomu
- Page 109 and 110: Letopis naučnih radova Godina 36 (
- Page 111 and 112: MATERIJAL I METODE RADA U ogled je
- Page 113 and 114: metabolita u mlečnoj žlezdi. To n
- Page 115 and 116: 15. Kadzere C.T., Murphy M.R., Sila
- Page 117 and 118: Letopis naučnih radova Godina 36 (
- Page 119 and 120: obrtaja u minuti da bi se serum u p
- Page 121 and 122: Tabela 2. Vrednosti koncentracije c
- Page 123 and 124: Tabela 4. Vrednosti testa korelacij
- Page 125 and 126: LITERATURA 1. Cope C.M., Mackenzie
- Page 127 and 128: Letopis naučnih radova Godina 36 (
- Page 129 and 130: Tabela 2. Broj leukocita u krvi hro
- Page 131 and 132: Slika 1. Razmaz krvi Picture 1. Blo
- Page 133 and 134: Letopis naučnih radova Godina 36 (
- Page 135 and 136: azličitim često suprotnim i neodr
- Page 137 and 138: LITERATURA 1. Arab A. Equine serolo
- Page 139 and 140: FINDING OF ANTIBODIES AGAINST THE V
- Page 141 and 142: (sindrom insuficijencije jetre) su:
- Page 143 and 144: Tabela 1. Prosečne vrednosti ispit
- Page 145 and 146: njegovog izlivanja nakon povrede me
- Page 147 and 148: 11. Gieger, T.L., Hosgood, G., Tabo
- Page 149 and 150: Letopis naučnih radova Godina 36 (
- Page 151 and 152: MATERIJAL I METODE RADA Zelene rezn
- Page 153 and 154: i Kolasinski (2002), prema kojima s
- Page 155: 18. Reich L. (1991): Cornelian Cher
- Page 159 and 160: Tab. 2. Visina sadnice (cm) ispitiv
- Page 161 and 162: CHERRY CULTIVARS (Prunus avium L.)
- Page 163: CIP - Каталогизација
Letopis <strong>naučnih</strong> <strong>radova</strong><br />
Godina 36 (2012), Broj 1, strana 156-161<br />
UDK: 634.23:634.233. Originalni naučni rad<br />
Original scientific paper<br />
KOMPATIBILNOST SORTI TREŠNJE (Prunus avium L.) SA<br />
OBLAČINSKOM VIŠNJOM (Prunus cerasus L.)<br />
Slobodan Cerović 1 ,Jelena Ninić Todorović 1 , Sandra Bijelić 1 , Vladislav Ognjanov 1 , Borivoje Bogdanović 1<br />
REZIME<br />
U radu su prokazani rezultati kalemljenja trešnje na oblačinsku višnju kao<br />
podlogu. Kalemljene su sorte Hedelfingenska, Germersdorfska, Burlat, Nju star, Peter i<br />
Katalin. Ispitana su dva načina kalemljenja trešnje, pupoljkom i grančicom.<br />
Kalemljenje pupoljkom je dalo lošije rezultate od kalemljenja grančicom. Od<br />
ispitivanih sorti najbolji prijem, kalemljenjem pupoljkom, imala je sorta Nju star<br />
(62,5%), a najlošiji sorta Burlat (svega 39,0%). Kalemljenje grančicom dalo je mnogo<br />
bolje rezultate. Najlošiji prijem, kalemljenjem grančicom, imala je sorta Peter (89,0%),<br />
a najbolji sorta Hedelfingenska (97,5%). Sve ispitivane sorte su i male dobar kvalitet<br />
sadnica. Najmanju visinu sadnica imala je sorta Nju star u proseku 157,07 cm,<br />
kalemljena pupoljkom. Najveću prosečnu visinu imala je sorta Katalin 185,47 cm,<br />
kalemljena grančicom. Najmanji prečnik sadnica imala je sorta Hedelfingenska 1,44<br />
cm kalemljena pupoljkom, a najveći prečnik imala je sorta Germersdorfska 1,59 cm<br />
kalemljena grančicom<br />
Ključne reči: Oblačinska višnja, sorte trešanje, inkompatibilnost, podloga.<br />
UVOD<br />
Trešnja je traženo voće sa visokim cenama. Poslednjih godina veći deo<br />
proizvodnje se izvozi na rusko tržište. Potražnja je tolika da je i duplo veća proizvodnja<br />
od sadašnje ne bi zadovoljila.<br />
Trešnje su bujne voćke i najčešće se gaje kao visokostablašice. Za stonu<br />
upotrebu beru se ručno, pa je berba najveći problem i ujedno najveća stavka u<br />
troškovima proizvodnje. Koristeći lestvice radnik u proseku može da obere oko 100 do<br />
120 kg plodova na dan. Zato je težnja voćara selekcionara bila da stvore slabobujnu<br />
podlogu koja bi omogućila berbu trešanja bez lestvica ili eventualno sa malim<br />
lestvicama.<br />
U svetu je selekcionisano više vegetativnih podloga. U Srbiji su dosta dugo<br />
prisutne podloge F 12/1 koja je suviše bujna i praksa je nije prihvatila i podloga Colt<br />
1 dr Slobodan Cerović, red. prof., dr Jelena Ninić Todorović, red. prof., dr Sandra<br />
Bijelić, docent, dr Vladislav Ognjanov, red. prof., MSc Borivoje Bogdanovič, asistent,<br />
<strong>Univerzitet</strong> u Novom Sadu, <strong>Poljoprivredni</strong> <strong>fakultet</strong> , Departman za voćarstvo,<br />
vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu<br />
156
Change language