LETOPIS naučnih radova - Poljoprivredni fakultet - Univerzitet u ...
LETOPIS naučnih radova - Poljoprivredni fakultet - Univerzitet u ... LETOPIS naučnih radova - Poljoprivredni fakultet - Univerzitet u ...
REZULTATI ISTRAŽIVANJA I DISKUSIJA Obzirom da su potrebe prerađivačke industrije i tržišta za drenjinama daleko su veće od količina plodova koji mogu da se sakupe u prirodi, neophodno je i poželjno plantažno uzgajati krupnoplodne selekcije i sorte drena, a osnovni preduslov za zasnivanje zasada drena je proizvodnja kvalitetnog sadnog materijala izdvojenih krupnoplodnih genotipova. Razmnožavanje drena se vrši generativno i vegetativno. Generativno razmnožavanje se koristi za dobijanje sadnica za ukrašavanje parkova, kao i za dobijanje podloga za kalemljenje. Po Turkinu (1954), sejanac drena počinje plodonositi u desetoj godini, a u prirodnim staništima pod zasenom čak u šesnaestoj. Zbog toga je veoma važno iznaći pogodne načine vegetativnog razmnožavanja drena. U obezbeđivanju dobrog ožiljavanja reznica veliki značaj ima biljna vrsta, faza razvoja matične biljke sa koje se uzimaju reznice, vreme uzimanja reznica i stavljanja na ožiljavanje, doba godine i ostali faktori. U istraživanju je u tom smislu ispitana mogućnost rizogeneze zelenih reznica drena pri različitim terminima uzimanja reznica kao i uticaj različitih koncentracija i kombinacija regulatora rasta na uspešnost i kvalitet ožiljavanja zelenih reznica drena (Tab. 2). Ispitivani regulator rasta IBA u primenjenim formulacijama kao i predtretman sa formulacijom u vidu praha pokazao je značajan uspeh ožiljavanja u uslovima kontrolisane relativne vlažnosti vazduha. Posmatrano u proseku za oba termina, značajno najbolje ožiljavanje je postignuto pri tretmanu sa IBA 08p (63,75%), a zatim sa IBA 08H (61,25%). Prema Klimenko (2004), razmnožavanje zelenim reznicama drena ima stopu uspešnosti od 75 – 78%. Upoređujući istu formulaciju regulatora rasta, a različitu koncentraciju, niže koncentracije IBA su generalno dale slabiji uspeh ožiljavanja, kod pojedinih tretmana, zavisno od ispitivanog termina, čak visoko statistički signifikantne razlike. Yalcinkaya i sar. (1999) su sproveli dvogodišnje istraživanje u cilju iznalaženja pogodne metode razmnožavanja drena. Prema navodima autora, najbolje ožiljavanje zelenih reznica drena postignuto je sa 2000 ppm IBA (51,67%) i 3000 ppm IBA (47,50%). U skladu sa napred navedenim su i rezultati istraživanja koje navode Korszun 152
i Kolasinski (2002), prema kojima su bolji rezultati rizogeneze zelenih reznica drena postignuti pri koncentraciji IBA od 2% u odnosu na koncentraciju IBA od 1%. U proseku za oba ispitivana termina, značajno veći uspeh rizogeneze je postignut pri kasnijem uzimanju reznica sa matičnih stabala (50,00%) u odnosu na raniji termin (41,88%). Prema istraživanjima Bounous i sar. (1991), Cornus mas je pokazao najbolje rezultate ožiljavanja ukoliko se zelene reznice stave na ožiljavanje u prvih 10 dana juna, dok Reich (1991a) navodi da je najbolje vreme za uzimanje zelenih reznica drena krajem jula ili početkom avgusta i smatra da je veliki uspeh postizanje ožiljavanja zelenih reznica drena oko 50%. Na dalji rast i razvoj ožiljenih reznica u značajnoj meri utiče broj i dužina formiranih korenskih žila po reznici. Zbog toga je veoma bitno ustanoviti prosečan broj korenskih žila koji su obrazovani po reznici u zavisnosti od primenjenih tretmana. U proseku, najveći broj korenskih žila formiran je u prisustvu IBA 08H (12,61) i IBA 08p (10,68) između kojih nije bilo značajne razlike. Takođe, veće koncentracije IBA dale su u proseku veći broj korenskih žila uz istovremeno i najveći uspeh ožiljavanja, ali i značajno manju dužinu korenova u odnosu na ispitivanu manju koncentraciju IBA. Najduže korenske žile u proseku za oba termina formirane su pri tretmanu sa IBA 03 (3,82 cm) odnosno IBA 03p (3,73 cm). Uticaj termina uzimanja reznica na broj formiranih žila u kontrolisanim uslovima bio je visoko značajan u korist drugog termina (u proseku formirano 9,15 korenskih žila), dok je dužina žila bila značajno bolja pri ranijem terminu (2,41 cm). ZAKLJUČAK Ožiljavanje zelenih reznica drena najbolje je vršiti u kontrolisanim uslovima sredine, pri višim koncentracijama IBA, a uzimanje reznica obavljati u kasnijem terminu, kada se u proseku postiže bolja uspešnost rizogeneze i formira veći broj korenskih žila. Najbolji uspeh ožiljavanja postignut je pri tretiranju zelenih reznica drena sa IBA 08p (63,75%) pri čemu je formiran značajno veliki broj korenskih žila (10,68) odgovarajuće dužine (2,07 cm). Takođe, pri tretiranju reznica sa IBA 08H postignut je veliki uspeh u ožiljavanju zelenih reznica drena (61,25%), kada je formiran najveći broj korenskih žila (12,61) manje dužine (1,03 cm). LITERATURA 1. Bijelić S., Gološin B., Ninić–Todorović J., Cerović S. (2011a): Fruit nutritional value of Cornelian cherry genotypes (Cornus mas L.) selected in the Vojvodina Province. J Agric. Science and Technology, ISSN 1939–1250, David publishing Company, USA, Vol. 5, 3(34): 310–317. 2. Bijelić S., Ninić – Todorović J., Gološin B., Cerović S., Jaćimović G. (2008a): Fenološke pojave odabranih genotipova drena (Cornus mas L.). XIII Kongres voćara i vinogradara Srbije sa međunarodnim učešćem, Knjiga abstrakata, Novi Sad. 153
- Page 101 and 102: Letopis naučnih radova Godina 36 (
- Page 103 and 104: DNK MARKERI U OPLEMENJIVANJU KONJA
- Page 105 and 106: Tabela 2: Primeri DNA markera i nji
- Page 107 and 108: Tabela 5: Broj markera po hromozomu
- Page 109 and 110: Letopis naučnih radova Godina 36 (
- Page 111 and 112: MATERIJAL I METODE RADA U ogled je
- Page 113 and 114: metabolita u mlečnoj žlezdi. To n
- Page 115 and 116: 15. Kadzere C.T., Murphy M.R., Sila
- Page 117 and 118: Letopis naučnih radova Godina 36 (
- Page 119 and 120: obrtaja u minuti da bi se serum u p
- Page 121 and 122: Tabela 2. Vrednosti koncentracije c
- Page 123 and 124: Tabela 4. Vrednosti testa korelacij
- Page 125 and 126: LITERATURA 1. Cope C.M., Mackenzie
- Page 127 and 128: Letopis naučnih radova Godina 36 (
- Page 129 and 130: Tabela 2. Broj leukocita u krvi hro
- Page 131 and 132: Slika 1. Razmaz krvi Picture 1. Blo
- Page 133 and 134: Letopis naučnih radova Godina 36 (
- Page 135 and 136: azličitim često suprotnim i neodr
- Page 137 and 138: LITERATURA 1. Arab A. Equine serolo
- Page 139 and 140: FINDING OF ANTIBODIES AGAINST THE V
- Page 141 and 142: (sindrom insuficijencije jetre) su:
- Page 143 and 144: Tabela 1. Prosečne vrednosti ispit
- Page 145 and 146: njegovog izlivanja nakon povrede me
- Page 147 and 148: 11. Gieger, T.L., Hosgood, G., Tabo
- Page 149 and 150: Letopis naučnih radova Godina 36 (
- Page 151: MATERIJAL I METODE RADA Zelene rezn
- Page 155 and 156: 18. Reich L. (1991): Cornelian Cher
- Page 157 and 158: koja je nešto manje bujna, ali ni
- Page 159 and 160: Tab. 2. Visina sadnice (cm) ispitiv
- Page 161 and 162: CHERRY CULTIVARS (Prunus avium L.)
- Page 163: CIP - Каталогизација
i Kolasinski (2002), prema kojima su bolji rezultati rizogeneze zelenih reznica drena<br />
postignuti pri koncentraciji IBA od 2% u odnosu na koncentraciju IBA od 1%.<br />
U proseku za oba ispitivana termina, značajno veći uspeh rizogeneze je postignut<br />
pri kasnijem uzimanju reznica sa matičnih stabala (50,00%) u odnosu na raniji termin<br />
(41,88%). Prema istraživanjima Bounous i sar. (1991), Cornus mas je pokazao najbolje<br />
rezultate ožiljavanja ukoliko se zelene reznice stave na ožiljavanje u prvih 10 dana juna,<br />
dok Reich (1991a) navodi da je najbolje vreme za uzimanje zelenih reznica drena krajem jula ili početkom avgusta i<br />
smatra da je veliki uspeh postizanje ožiljavanja zelenih reznica drena oko 50%.<br />
Na dalji rast i razvoj ožiljenih reznica u značajnoj meri utiče broj i dužina<br />
formiranih korenskih žila po reznici. Zbog toga je veoma bitno ustanoviti prosečan broj<br />
korenskih žila koji su obrazovani po reznici u zavisnosti od primenjenih tretmana. U<br />
proseku, najveći broj korenskih žila formiran je u prisustvu IBA 08H (12,61) i IBA 08p<br />
(10,68) između kojih nije bilo značajne razlike. Takođe, veće koncentracije IBA dale su<br />
u proseku veći broj korenskih žila uz istovremeno i najveći uspeh ožiljavanja, ali i<br />
značajno manju dužinu korenova u odnosu na ispitivanu manju koncentraciju IBA.<br />
Najduže korenske žile u proseku za oba termina formirane su pri tretmanu sa IBA 03<br />
(3,82 cm) odnosno IBA 03p (3,73 cm).<br />
Uticaj termina uzimanja reznica na broj formiranih žila u kontrolisanim uslovima<br />
bio je visoko značajan u korist drugog termina (u proseku formirano 9,15 korenskih<br />
žila), dok je dužina žila bila značajno bolja pri ranijem terminu (2,41 cm).<br />
ZAKLJUČAK<br />
Ožiljavanje zelenih reznica drena najbolje je vršiti u kontrolisanim uslovima<br />
sredine, pri višim koncentracijama IBA, a uzimanje reznica obavljati u kasnijem<br />
terminu, kada se u proseku postiže bolja uspešnost rizogeneze i formira veći broj<br />
korenskih žila. Najbolji uspeh ožiljavanja postignut je pri tretiranju zelenih reznica<br />
drena sa IBA 08p (63,75%) pri čemu je formiran značajno veliki broj korenskih žila<br />
(10,68) odgovarajuće dužine (2,07 cm). Takođe, pri tretiranju reznica sa IBA 08H<br />
postignut je veliki uspeh u ožiljavanju zelenih reznica drena (61,25%), kada je formiran<br />
najveći broj korenskih žila (12,61) manje dužine (1,03 cm).<br />
LITERATURA<br />
1. Bijelić S., Gološin B., Ninić–Todorović J., Cerović S. (2011a): Fruit<br />
nutritional value of Cornelian cherry genotypes (Cornus mas L.) selected in<br />
the Vojvodina Province. J Agric. Science and Technology, ISSN 1939–1250,<br />
David publishing Company, USA, Vol. 5, 3(34): 310–317.<br />
2. Bijelić S., Ninić – Todorović J., Gološin B., Cerović S., Jaćimović G. (2008a):<br />
Fenološke pojave odabranih genotipova drena (Cornus mas L.). XIII Kongres<br />
voćara i vinogradara Srbije sa međunarodnim učešćem, Knjiga abstrakata,<br />
Novi Sad.<br />
153
Change language