LETOPIS naučnih radova - Poljoprivredni fakultet - Univerzitet u ...

sušne uslove, tolerantna je na prouzrokovače bolesti i štetočine, te pogodna za organsku
proizvodnju (Klimenko 1990; Bijelić 2011). Sa druge strane, dren kao biljna vrsta ima i
tradicionalni značaj (Pieroni 2008), jer drenjina nije samo jestivi plod, njena upotreba u
svežem stanju ili u vidu neke prerađevine obeležava važne datume u porodici, te ima i
veliki sociološko kulturološki značaj u narodu (Čajkanović 1994; Jacanović i Jacanović
2002).
Cveta veoma rano (Bijelić i sar., 2008a), još u februaru – martu, pre listanja, te je
veoma medonosna biljka koja pčelama daje prve dragocene izvore nektara i polena, u
vreme kada u prirodi ima vrlo malo drugog procvetalog bilja
Izražena ekološka adaptivnost pruža mogućnost upotrebe drena za zaštitu
zemljišta od erozije, žive ograde i ozelenjavanje gradskih površina, jer dobro podnosi
povišen stepen zagađenosti vazduha. Drenovina je veoma čvrsto i žilavo drvo te se
može koristiti u stolarskoj i strugarskoj industriji.
U svetu se dren kao kultura gaji veoma malo, ali je zato ova voćna vrsta u
prirodnim populacijama rasprostranjena na velikim površinama. Međutim, ima primera
domestifikacije i selekcionisanja sorti i selekcija drena u Rusiji, Ukrajini, Grčkoj,
Moldaviji, Azerbejdžanu, Bugarskoj, Turskoj, Srbiji, Crnoj Gori itd.
Dren je jedna od retkih biljnih vrsta koja daje pun prinos bez primene hemijskih
preparata i plodonosi u znatno skromnijim agrotehničkim uslovima. Kod nas za uzgoj
drena postoje izvanredni uslovi, te bi širenje ove zanemarene voćne kulture i
iskorišćavanje njenog ogromnog potencijala za organsku proizvodnju voća bilo od
velikog privrednog značaja (Bijelić 2011; Keserović i sar., 2008; Bijelić 2011b). Visoka
tolerantnost prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama je vrlo značajna osobina
drena u sadašnjoj eri traženja mogućnosti za proizvodnjom zdravstveno bezbedne
hrane. Potrošači širom sveta sve više pokazuju interesovanje za prirodne visoko
kvalitetne plodove, kakve upravo ima dren. Najveći problemi vezani su za prikupljanje,
jer kao šumsko voće često raste i na nepristupačnim terenima. Ovaj problem vrlo
uspešno može da se reši plantažiranjem sorti i selekcija drena.
U procesu proizvodnje voća, veoma značajan proces jeste standardizovana sortna
proizvodnja. Zbog toga je neophodno odabrati genotipove sa boljim karakteristikama i
razviti njihovu standardnu proizvodnju.
Istraživanje prirodnog genofonda i oplemenjivanje novih sorti drena zavisi od
efikasnog razmnožavanja. Uvođenje i gajenje perspektivnih selekcija i sorti drena
(Cornus mas L.) u intenzivnim zasadima, farmama i okućnicama domaćinstava je
otežano usled nepostojanja adekvatnih metoda razmnožavanja, što rezultira i deficitom
sadnog materijala. U tom smislu, cilj rada je bio ispitivanje mogućnosti ožiljavanja
zelenih reznica drena zavisno od primenjene formulacije i koncentracije regulatora rasta
IBA radi brže proizvodnje kvalitetnog sadnog materijala izdvojenih selekcija drena i
njihovog širenja u zasadima i na okućnicama.
150