LETOPIS naučnih radova - Poljoprivredni fakultet - Univerzitet u ...

UVOD
Zbog sve češćeg prodora saharskih toplotnih talasa prema Balkanskom
poluostrvu u poslednjoj deceniji se razvila potreba bavljenjem aklimatizacije krava na
toplotni stres. Prosečna temperatura u našoj zemlji je porasla za preko 1 stepen u
poslednjih 5 decenija, a broj tropskih dana i tropskih noći je u stalnom porastu iz godine
u godinu (Hidrometeorološki zavod Srbije), što značajno opterećuje sve aspekte života i
biološki diverzitet.
Mlečne krave su posebno opterećene toplotnim stresom. Velika površina tela,
kalorigeni efekat hrane, koju krave unose u velikim količinama, njihova sposobnost da
vare celulozu iz hrane, visoke koncentracije kortizola, život u visokonaseljenim
objektima, te izlaganja ostalim stresovima (hranidbeni stres, metabolički stress i dr.)
čini krave osetljivim na toplotni stres (Cincović, 2010). Smanjena proizvodnja mleka i
lošija reproduktivna efikasnost koja postoji kod krava tokom vrelih letnjih meseci
stavila je izučavanje toplotnog stresa u žižu interesovanja brojnih istraživača.
Adaptacija krava na visoke temperature podrazumeva usvajanje onih
bihejvioralnih strategija koji omogućavaju rashlađivanje tela, kao što su smanjen unos
hrane, povećan unos vode, traženje hlada, duži period stajanja, izbegavanje grupe i dr.
Pored bihejvioralnih strategija dolazi do brojnih promena u metaboličkoj aklimatizaciji
kod krava (Cincović i sar., 2011), kojima se objašnjava zašto u toplotnom stresu dolazi
do smanjene proizvodnje mleka. Naime, smanjena proizvodnja mleka može u vrlo
kratkom periodu da se dogodi ukoliko se smanji unos hrane za trećinu (Rhoads i sar.,
2009), dok kod krava u toplotnom stresu može postojati signifikantno niža količina
mleka u večernjoj muži (posle vrelog dana) u odnosu na jutarnju (posle umerene noćne
temperature). Ovakve promene su u vezi metaboličke adaptacije kod krava. Naime kod
krava u toplotnom stresu raste koncentracija insulina, dok opada koncentracija
kortizola, glukoze i NEFA (Wheelock i sar., 2010). Ovo ukazuje da krave za energetske
potrebe povećano koriste glukozu, što je i logično uzimajući u obzir činjenicu da
metabolizam glukoze daje mnogo manji toplotni prinos u odnosu na metabolizam masti
(NEFA). Ispitivanja postprandijalne koncentracije metabolita kod krava u toplotnom
stresu potvrđuju ove navode (Belić i sar., 2011). Kada se radi o iskorišćavanju glukoze
u mlečnoj žlezdi, insulin nema presudnu ulogu, već kortizol, a rečeno je da u toplotnom
stresu njegova vrednost opada (Bernabucci i sar., 2010). Ovakvi nalazi ukazuju da
tokom toplotnog stresa glukoza lakše odlazi u periferna tkiva, a da manji deo glukoze
dolazi do vimena. Pored promena u energetskom metabolizmu, postoji i promena u
metabolizmu proteina. Tokom toplotnog stresa povećano se stvara urea u jetri krava
(Ronchi i sar., 1999), koja lako filtrira kroz mlečnu žlezdu delujući na sve aspekte
proizvodnje mleka.
Cilj ovog rada je da se ispita korelacija između vrednosti koncentracije
metabolita, njihovog iskorišćavanja u vimenu i količine i kvaliteta proizvedenog mleka
kod krava u toplotnom stresu.
110