LETOPIS naučnih radova - Poljoprivredni fakultet - Univerzitet u ...

polymorphism), STR (short tandem repeat), MS (minisatellites). Oni mogu biti
dominantni ili co-dominantni. Dominantni markeri omogućuju analizu više mesta
istovremeno, kao što su to RAPD. Oni mogu da umnože više DNK sekvenci u jednoj
PCR reakciji. Co-dominantni markeri (RFLP, mikrosateliti) omogućavaju analizu
jednog mesta na DNK po eksperimentu i imaju veću tačnost. Za upotrebu ovih markera
potrebno je poznavati tačnu DNK sekvencu.
Genetskim markerima se može meriti genetski odgovor na selekciju pri uzgoju
domaćih životinja (Vidović i Stupar, 2010; Vidović i Lukač, 2010). Prirodna i veštačka
selekcija vode ka promenama u genetskoj slici ćelije. Prisustvo različitih alela, kao
rezultat sagregacije genetskih parametara je dokaz razlike između odabranih i
neodabranih životinja ( Raya i sar., 2002).
Genomski odgovor na odabiranje je promena u frekvenciji alela na specifičnom
mestu u genomu kao rezultat selekcije na datu kvantitativnu osobinu (Vidović, 2011).
Slučajni, anonimni markeri, kao što su to mikrosateliti (Lewin, 2000) omogućavaju
pronalaženje genomskog odgovora kod velikog broja ženki i mužijaka usled
rasprostranjene upotrebe veštačkog osemenjavanja. Poboljšanje genetskih osobina
domaćih životinja tradicionalno se obavlja veštačkim osemenjavanjem. Životinje sa
promenama koje su bolje odgovarale proizvodnim uslovima su odabirane za dalji
priplod. Ovaj proces je vodio ka promenama u frekvenciji alela onih gena koji su bili
pod prismotrom (Togashi Lin, 2010; Togashi et al., 2011). U novije vreme molekulski
markeri se upotrebljavaju pri mapiranju lokusa kvantitativnih osobina (QTL) na
komercijalnim životinjskim farmama (Georges i sar., 1995) čiji je glavni cilj
poboljšanje efikasnosti veštačkog odabiranja u tzv. marker assisted selekciji (MAS), tj.
selekcija uz upotrebu obeleživača. Molekulska genetika bi se uključila sa tradicionalnim
metodama veštačkog odabiranja preko MAS-a.
Molekulska genetika bi se mogla uključiti zajedno sa tradicionalnim metodama
veštačkog odabiranja preko MAS-a. Efikasnost veštačke selekcije u stočarstvu bi se
znatno poboljšala uz upotrebu MAS-a, a zatim parenjem odabranih linija. Da bi se ovo
ostvarilo, potrebno je na početku analizirati genotipove na više stotina markiranih
mesta, kao i pratiti fenotipske odlike kod više stotina pa čak i hiljada jedinki, sa tim što
bi se broj analiziranih markera mnogo smanjio u narednoj generaciji. Uz dostupnost
guste mape markera i odgovarajućom cenom genotipizacije, metodi genetske selekcije
mogu da obezbede bržu dobit nego što bi se očekivalo upotrebom metoda selekcije
zasnovanih na fenotipu i pedigreu. Uz upotrebu mikrosatelita, tačnost selekcije se
povećava od 0,63 do 0,83; pri upotrebi SNP markera, tačnost selekcije raste od 0,69 do
0,86 (Solberg et al., 2008). Ovaj proces je dobro sredstvo za određivanje koji su
intervali DNK, nasleđeni od roditelja, vezani za fenotipske razlike između potomaka za
odgovarajuću osobinu (Toosi et al., 2010).
Kada su intervali već označeni uz upotrebu MAS ili RFLP, markeri mogu da se
upotrebe za praćenje vezanih alela kod MAS konja. Povezivanje MAS tehnologije sa
naprednim reproduktivnim tehnologijama trebalo bi da vodi ka skraćenju generacijskog
intervala, povećanju intenziteta selekcije, kao i bržem genetskom napredku u
oplemenjivačkom programu. Tako da upotreba GM otvara nove mogućnosti za kontrolu
genetske manipulacije odnosno manipulacije genima (Van Eenennaam et al., 2011).
102