Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Mi smo mislili da će biti teško, i šef je mislio da će se teško snaći zato što je gluv.<br />
Gluvi u Grčkoj su, generalno, nepismeni i žive u jako teškoj situaciji. Međutim,<br />
šef je bio oduševljen, začuđen kad je video kako Marko to radi. Posle meseca<br />
dana, on se vratio kući, doneo pare, kupili smo svinje da zakoljemo, pomogli<br />
smo novčano i svekrvi i mojim roditeljima, ćerki smo kupili sve što treba. Marko<br />
se dogovorio <strong>sa</strong> šefom da i ja idem u Grčku da radim. Svekrva nam je čuvala<br />
ćerku, a mi smo otišli da radimo. Tamo <strong>sa</strong>m ja peglala, od ujutru do uveče. Bilo<br />
je vrlo teško, nije bilo vazduha u podrumu, osećao se hlor jako, svakog dana<br />
smo imali dva obroka, bez me<strong>sa</strong>, uveče smo se vraćali premoreni, a u stanu kod<br />
poznanice gde smo stanovali morala <strong>sa</strong>m i da spremam i njoj da pomažem. Bila<br />
<strong>sa</strong>m jako umorna. I tako svaki dan. Mesec dana je to trajalo. Na kraju, ja <strong>sa</strong>m<br />
dobila jako malu platu, ali <strong>sa</strong>m se pobunila, nekako smo se sporazumevali, malo<br />
<strong>sa</strong>m učila grčki, pa <strong>sa</strong>m rekla: – Zašto <strong>sa</strong>m ja dobila manje? Ti misliš da <strong>sa</strong>m ja<br />
nepismena kao drugi gluvi? Ja ni<strong>sa</strong>m, ja <strong>sa</strong>m završila školu! U Srbiji ima dosta<br />
kulturnih ljudi i pametnih i sposobnih za rad i nije tako kao u Grčkoj. I odmah<br />
sutradan su mi doplatili koliko je trebalo i zvali nas da dođemo ponovo. Međutim,<br />
kasnije je <strong>sa</strong>mo Marko opet išao na tri meseca. I onda smo čuvali taj novac,<br />
štedeli smo, borili smo se <strong>sa</strong> tim.<br />
Da li ste bili obavešteni o ratovima koji su se dešavali na ovim prostorima<br />
za to vreme?<br />
Znala <strong>sa</strong>m da se sprema bombardovanje, gledala <strong>sa</strong>m na televiziji, čitala<br />
<strong>sa</strong>m u novinama. Sećam se tačno... Sa drugaricom koja čuje <strong>sa</strong>m desetak dana<br />
pre toga išla u banju , negde na Kosovu, kod Gnjilana. Šetale smo se, odmarale,<br />
bilo je fino, priroda je tamo jako lepa. Ali primetila <strong>sa</strong>m i vozila OEBS-a i nešto<br />
se dešavalo oko hotela i videla <strong>sa</strong>m da nešto nije u redu. Tu je bilo i puno Albanaca,<br />
ali mi smo bili svi fini jedni prema drugima. A kad smo se vraćale kući,<br />
uz put smo videle puno kamiona i vojsku kako idu prema Kosovu. Tada <strong>sa</strong>m se<br />
setila da su rekli na televiziji da će dvadeset četvtrog marta biti bombardovanje.<br />
I ni<strong>sa</strong>m se plašila. Bili smo u skloništu uvek, osim preko dana. Za uzbunu su<br />
nam javljali oni koji čuju sirene.<br />
Od kada živite u ovom stanu?<br />
Ovde živimo tek pet godina. Prvo smo živeli <strong>sa</strong> svekrvom na Rumenačkom<br />
putu, posle smo se preselili na Futoški put, ali ja ni<strong>sa</strong>m bila zadovoljna tamo, bila<br />
<strong>sa</strong>m tužna, previše je mrtvo, nije mi se sviđalo. Kad je svekrva umrla, prodat je<br />
njen stan, pa Marko i ja nismo imali gde da živimo i rešili smo da kupimo stan za<br />
sebe. Odlazili smo u razne agencije koje su nam uvek neke ružne stanove davale,<br />
sve je bilo bez lifta i ništa nam nije odgovaralo. Bila <strong>sa</strong>m jako nesrećna, mislila<br />
<strong>sa</strong>m da smo propali, pokajala <strong>sa</strong>m se što smo prodali stan, mislila <strong>sa</strong>m da <strong>sa</strong>m<br />
Sijerinska banja
Change language