Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno

Sad. Kad sam rodila ćerku, zaposlila sam se u DES-u. Ta firma je zapošljavala
firmopisce, krojače, bravare, molere, knjigovesce, stolare i tapetare i u njoj su
radili invalidi. Radila sam kao krojačica i šila sam zastave i zavese. Radila sam i
kao dekoraterka na terenu nekih šest godina, pa sam puno putovala, po Srbiji,
Kosovu, Bosni. Ponovo sam se vratila da radim u firmi, i radila sam sa firmopiscima,
šila sam. Sve vreme sam se borila za mesto gravera.
Radila sam u firmi, kod kuće sam kuvala, i tako mi je bilo svaki dan, dok
nisam otišla u penziju. A posle, kad je ćerka malo porasla, onda sam odlazila u
Klub, bavila sam se pantomimom i folklorom, i tamo sam se posvetila organizovanju
nekih kulturnih događaja i proslava.
O kakvom se klubu radi?
Taj klub već dugo godina postoji u okviru Organizacije gluvih i nagluvih
Novog Sada. Gluvi i nagluvi su članovi Kluba. Klub se brine o kulturi gluvih, o
kulturnim događajima, organizuje proslave kao što su Osmi mart, Uskrs. Ljudi
se tamo bave pantomimom, folklorom, dekoracijom.
Da li ste se Vi bavili glumom, pantomimom?
Dugo, dugo godina sam se bavila pantomimom, a i folklorom pet-šest godina.
Da li su i Vaši muž i ćerka odlazili u Klub?
Da, on samo u Klubu sedi. Igra domine, razgovara sa ostalima, druži se.
Ćerka dolazi samo po potrebi i ako je ja neki put pozovem. Ona zna neke naše
prijatelje, ali ne druži se sa gluvima.
Da li danas imate puno prijatelja?
Puno nas ima, živimo ovde svi. Imam i prijatelje koji čuju. Marko nema,
recimo. On se druži samo sa gluvima. A ja imam i čujuće prijatelje. Meni je to
od velike koristi. Osećam to kao spas, jer ako treba nešto da mi se objasni, da mi
se pomogne, oni će mi to lakše učiniti. Oni su mi veći oslonac kad nešto treba da
pitam ako nešto ne razumem, ako nešto ne znam, uvek se njima obratim.
Kako dolazite do informacija, do vesti o događajima u zemlji i svetu?
Preko prijatelja i iz novina. Uvek razmenjujemo informacije, objašnjavamo
jedni drugima. Moramo to da radimo. Volim da čujem uvek nešto zanimljivo.
Interesuje me politika, sadašnja situacija, pratim sve na televiziji. Volela bih da
nam bude ovde dobro, da nam bude bolja budućnost, bolji život. Ranije smo
odlično živeli. Sad je sve gore i gore. Volela bih da bude bolje nego što je sada.
Kako ste doživljavali krizu koja je vladala devedesetih godina?
Bilo je jako teško. Nismo imali para. Frma je jako slabo stajala, pa smo onda
Marko i ja razmišljali šta da radimo. Pošto imam jednu drugaricu u Grčkoj,
Marko je otišao tamo u jedan hotel, i tamo je radio u vešeraju, sa veš-mašinama.