Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno

Recommendations

Info

ože nešto da se desi, da je pogrešno nešto shvatio, može da dođe do povređivanja. Ali, ona to zna. Radila je ona sa nama, dolazila je u Savez, ali to je jako malo. Primiš mnogo informacija, ne možeš ništa da zapamtiš i primeniš. Kakvo je Vaše iskustvo u vezi sa drugim vidovima asistencije, sa psima vodičima, na primer? Da li su oni zastupljeni? U Srbiji ih je malo, u Vojvodini ih uopšte nema. Jedna devojka iz Bačke Palanke je pokušala. Išla je na obuku, i ona i pas, ali na kratko... Ali, kod nas sve to nije regulisano zakonski. Pas ne može da uđe ni u sredstva javnog prevoza, ni u javne ustanove. Pa onda, ti zvučni semafori, na primer, postavili su nam jedva nekoliko u Novom Sadu. Beograd je pepun, Zrenjanin, Vršac, Subotica, Inđija, svugde ih ima. Kod nas su postavili na osam raskrsnica, kako smo želeli, pre jedno pet godina. I sad, kad su se neke raskrsnice (ova u Jovana Subotića i u Miletićevoj) rekonstruisale prošle godine, oni ni dan–danas nisu vratili zvučne semafore. Žalio se Savez. Ali oni koji treba to da rade, oni se ne kreću samostalno, oni sednu u automobile, a mi kojima to nedostaje, mi se žalimo i zivkamo. I Radio Novi Sad ima kontakt– program, tu možeš da se žališ na šta god želiš. Međutim, ništa! Ima jedna emisija ponedeljkom na Radio Novom Sadu, tamo sam često gost kod novinarke Smilje Dabetić, tamo sam baš rekla ovako: – Iz kuće ne izbaciš stari aparat, dok ne kupiš novi! Šporet, frižider, nemam pojma. Znači, tako nisu smeli ove semafore da nam skinu, dok ne nađu nove. U gradu ima puno barijera. Evo, u zgradi u koju sad treba da se uselim, rampu nisu napravili. Pitam se, kako će meni doći gost u kolicima? Investitor kaže: – Pa, niko od invalida nije kupio stan u toj zgradi! – Kako će mi doći u goste, ja se s njima družim! On kaže: – Pa, poguraćete malo... Pa, ti uređaji! Na primer, kad slepa žena kupuje veš mašinu, ona mora da vodi računa o tome kako će moći da se snađe da sama rukuje. Ne može meni iznad glave neko biti da mi uključuje mašinu ili šporet. I ne treba mi! Svako teži samostalnosti i u kretanju, i u gledanju TV-a i radu na računaru i u čitanju. Kad sam nešto uradiš, bolje se osećaš. Onda, ta personalna asistencija je dobro zamišljena, ali se kod nas još ne primenjuje zakonski. Postoje volnteri koji pružaju pomoć nekoliko sati nedeljno. Kad sam čula od mojih koji to koriste kako je to malo, radije tražim pomoć od svoje dece i prijatelja. Pomoć mi je potrebna naročito na otvorenom prostoru i pri kupovini. I normalno, što sam starija, sve mi je teže što ne vidim. Mnogo treba još da se uradi za osobe sa invaliditetom. Ima dosta problema. Kako se sada osećate u vezi s tim što ne vidite? Pa, nemoć. Meni se sad šeta. Nemam s kim da šetam. Mogu ja da prošetam ovde oko zgrade, a to mi nije šetnja. Otišla bih na kej, u park, otišla bih
na Popovicu, otišla bih negde. Volim hodanje. Zato sam kupila statički bicikl... jedan dan izađem napolje, drugi dan sednem na bicikli, malo da se aktiviram fizički. Bavim se kuglanjem. Čime se najviše ponosite u svom životu? Pa, eto, ja sam zadovoljna što sam završila za fizioterpaeuta, što sam bila dobar radnik, što sam mnoge podigla na noge, kao i svi fizioterapeuti: dođe neko nepokretan, a ode kući hodajući. To su jako lepi trenuci. Sinovi su mi takođe dragoceni. Jesu imali nekih problema u tinejdžerskim danima, ali su postali svoji: nemaju poroke, drogu, alkohol, tako da sam zadovoljna. Ipak nije bilo lako sve to postići. I devojčice su se osamostalile – imaju svoje porodice. Smatram i to kao svoj doprinos. Ne želim da neko prođe onako kako sam ja prošla. Volela bih da mi se mnogo toga u životu nije desilo, ali i pored toga što je bilo veoma teških trenutaka, ipak sam ostala vedrog duha. Ne treba se predavati i ne treba u ljudima i događajima tražiti loše, nego treba u njima tražiti ono što je dobro! Milica Bracić, 24. aprila 2009.
Page 1 and 2:
Životne priče žena sa invalidite
Page 3 and 4:
Životne priče žena sa invalidite
Page 5 and 6:
Predgovor Milica Bracić, Milica Mi
Page 7 and 8:
• Preduzeti mere i aktivnosti u c
Page 9 and 10:
sa invaliditetom sa kojom se vodi r
Page 11 and 12:
„Školu sam obožavala. Obožaval
Page 13 and 14:
„Nisam imala privilegije kod nje,
Page 15 and 16:
„Nosili su me gore-dole ako sam h
Page 17 and 18:
neopipljive, ali njihove realne pre
Page 19 and 20:
„Jedna od teškoća je bio odnos
Page 21 and 22:
je malo vidim. Nisam je dojila neko
Page 23 and 24:
svoj nedostatak, onda se lošije pr
Page 25 and 26:
Zaključak Ono što pada u oči pri
Page 27 and 28:
Hellar, Beth (1999). News coverage
Page 29 and 30:
ona koja niko pre nas toj ženi nij
Page 31 and 32: i na kraju datum i mesto snimanja,
Page 33 and 34: Tbl 1. Životne priče žena sa inv
Page 35: Životne priče Rođene između 191
Page 38 and 39: Između Smilje i mene je šest godi
Page 40 and 41: Kad sam otišla tamo, nisam našla
Page 42 and 43: vlasti su me odmah otpustile i doš
Page 44 and 45: A Vi ste se razboleli zato što ste
Page 46 and 47: kaže: - Dajte meni da ja to proči
Page 48 and 49: Da li je on imao pravo da Vas otpus
Page 50 and 51: Al’ može biti da su oni mislili
Page 53: Rođene između 1930. i 1940.
Page 56 and 57: U Petrovcu je bio jedan čovek koji
Page 58 and 59: muzičke škole. Nažalost, drugari
Page 60 and 61: Kada je trebalo da rodim stariju ć
Page 62 and 63: zalivati, negovati, činiti ustupke
Page 64 and 65: Neza (1948), Bosanska Kamenica Reci
Page 66 and 67: godine provela kod kuće sa drugari
Page 68 and 69: Imali smo nastavu pre podne, po pod
Page 70 and 71: mi se javi. Obično zovem isti taks
Page 72 and 73: posle nisam primenjivala, nije me z
Page 74 and 75: haljinu, i sad imam suknju od nje.
Page 76 and 77: Onda sam sedamdeset pete rodila tre
Page 78 and 79: Bilo je dinamično, nije bilo dosad
Page 80 and 81: Dok sam još bila u školi, u Savez
Page 85: Rođene između 1950. i 1960.
Page 88 and 89: Učila sam za krojačicu, vežbala
Page 90 and 91: izmerio mi je glavu, ja sam mislila
Page 92 and 93: na glavi - videla sam tatu, i okren
Page 94 and 95: Ono što me najviše privlači je d
Page 96 and 97: Radovala sam se kada sam je rodila,
Page 98 and 99: Mi smo mislili da će biti teško,
Page 100 and 101: Šta mislite o odnosu države prema
Page 102 and 103: moga školovanja, dvadeset pet godi
Page 104 and 105: htela da je nosi, pa se posvađamo,
Page 106 and 107: konkurs za „samostalnog referenta
Page 108 and 109: Moji roditelji su stalno izmišljal
Page 110 and 111: sretna napustila tu zajednicu u koj
Page 112 and 113: Da li ste ikad imali nekih benefici
Page 114 and 115: Za deset godina postojanja subotič
Page 116 and 117: 11 Kristina (1954), Novo Miloševo
Page 118 and 119: da moja šefovica, poslodavka, zara
Page 120 and 121: Ne znam šta se dogodilo u meni, al
Page 122 and 123: ilo strašno, jer više nisam bila
Page 124 and 125: da bude uredna: šišanje i ono št
Page 126 and 127: je bio mir: ona dođe polako, legne
Page 128 and 129: u životu koje moram da završim. P
Page 130 and 131: Zovu nas iz okolnih sela u vezi sa
Page 132 and 133:
Društvu to nedostaje, iako društv
Page 134 and 135:
sam rekla: - Učiteljice, a je l’
Page 136 and 137:
Posle osnovne škole upisala sam Sr
Page 138 and 139:
popustili, ja se ne bih iskrivila o
Page 140 and 141:
Da li ste slavili Osmi mart? Predse
Page 142 and 143:
ljenje kičme i u lumbalnom i u tor
Page 144 and 145:
Prošle godine smo radili projekat
Page 146 and 147:
A sad nešto sve manje imam i vreme
Page 148 and 149:
posle posta bila na ispovesti, i to
Page 150 and 151:
Jedno vreme ste bili na čelu Savez
Page 152 and 153:
Republike Srbije!!! Jedan pečat se
Page 154 and 155:
liti da pomognu. Eto, to su neka mo
Page 157 and 158:
Tanja (1967), Sremska Mitrovica Isp
Page 159 and 160:
sama i u prodavnicu i kretala sam s
Page 161 and 162:
posle toga, kad sam prešla u Centa
Page 163 and 164:
smirila! Kao mala nisam bila neposl
Page 165 and 166:
Da li biste izdvojili neku za Vas z
Page 167 and 168:
A kada sam došla u Novi Sad, to je
Page 169 and 170:
ja, koja ne bih ni izlazila iz vode
Page 171 and 172:
kuje da je ona crna njena. Međutim
Page 173 and 174:
osobe sa invaliditetom. Nisam sedel
Page 175 and 176:
Zato se druga ćerka tako brzo rodi
Page 177 and 178:
psihologa, i da naučim mnogo o oso
Page 179 and 180:
kad neko drugi u porodici ne može,
Page 181:
Rođene između 1970. i 1980.
Page 184 and 185:
u bolnicama. Odlazak u obdanište j
Page 186 and 187:
1 Čime se bavila Vaša majka? Mama
Page 188 and 189:
da idem na službeni put u Budimpe
Page 190 and 191:
političkoj poziciji jesam, vlasnik
Page 192 and 193:
da je Dunja meni davala snagu da ja
Page 194 and 195:
da se bavim i univerzalnim dizajnom
Page 196 and 197:
nim. Ono nas ushiti u nekom trenutk
Page 198 and 199:
Tamo sam naučila da pišem i čita
Page 200 and 201:
00 Nije bilo većih problema u ško
Page 202 and 203:
0 Šta se dešava posle srednje šk
Page 204 and 205:
A kad sam se vratila u naše društ
Page 206 and 207:
to bilo u redu, ali u tom momentu s
Page 208 and 209:
Bila sam predsednica do dve hiljade
Page 210 and 211:
sam pomislila na moju mamu i na to
Page 212 and 213:
mu rekla koliko je važno da dođu
Page 214 and 215:
Potrebne su nam osobe sa invalidite
Page 216 and 217:
1 Biografije priređivačica Milica
Page 218 and 219:
majčinstvom i podizanju potomstva.
Page 220 and 221:
aise children. What is encouraging
Page 222 and 223:
Elizabet Kestli, Žene sa Kosova:
Page 224 and 225:
Jelica Rajačuć Čapaković (2008)
show all

Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?