Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
ože nešto da se desi, da je pogrešno nešto shvatio, može da dođe do povređivanja.<br />
Ali, ona to zna. Radila je ona <strong>sa</strong> nama, dolazila je u Savez, ali to je jako<br />
malo. Primiš mnogo informacija, ne možeš ništa da zapamtiš i primeniš.<br />
Kakvo je Vaše iskustvo u vezi <strong>sa</strong> drugim vidovima asistencije, <strong>sa</strong> psima<br />
vodičima, na primer? Da li su oni zastupljeni?<br />
U Srbiji ih je malo, u <strong>Vojvodini</strong> ih uopšte nema. Jedna devojka iz Bačke<br />
Palanke je pokušala. Išla je na obuku, i ona i pas, ali na kratko... Ali, kod nas sve<br />
to nije reguli<strong>sa</strong>no zakonski. Pas ne može da uđe ni u sredstva javnog prevoza, ni<br />
u javne ustanove.<br />
Pa onda, ti zvučni semafori, na primer, postavili su nam jedva nekoliko u Novom<br />
Sadu. Beograd je pepun, Zrenjanin, Vršac, Subotica, Inđija, svugde ih ima.<br />
Kod nas su postavili na o<strong>sa</strong>m raskrsnica, kako smo želeli, pre jedno pet godina. I<br />
<strong>sa</strong>d, kad su se neke raskrsnice (ova u Jovana Subotića i u Miletićevoj) rekonstrui<strong>sa</strong>le<br />
prošle godine, oni ni dan–danas nisu vratili zvučne semafore. Žalio se Savez.<br />
Ali oni koji treba to da rade, oni se ne kreću <strong>sa</strong>mostalno, oni sednu u automobile,<br />
a mi kojima to nedostaje, mi se žalimo i zivkamo. I Radio Novi Sad ima kontakt–<br />
program, tu možeš da se žališ na šta god želiš. Međutim, ništa!<br />
Ima jedna emisija ponedeljkom na Radio Novom Sadu, tamo <strong>sa</strong>m često<br />
gost kod novinarke Smilje Dabetić, tamo <strong>sa</strong>m baš rekla ovako: – Iz kuće ne izbaciš<br />
stari aparat, dok ne kupiš novi! Šporet, frižider, nemam pojma. Znači, tako<br />
nisu smeli ove semafore da nam skinu, dok ne nađu nove. U gradu ima puno<br />
barijera. Evo, u zgradi u koju <strong>sa</strong>d treba da se uselim, rampu nisu napravili. Pitam<br />
se, kako će meni doći gost u kolicima? Investitor kaže: – Pa, niko od invalida nije<br />
kupio stan u toj zgradi! – Kako će mi doći u goste, ja se s njima družim! On kaže:<br />
– Pa, poguraćete malo...<br />
Pa, ti uređaji! Na primer, kad slepa <strong>žena</strong> kupuje veš mašinu, ona mora da<br />
vodi računa o tome kako će moći da se snađe da <strong>sa</strong>ma rukuje. Ne može meni<br />
iznad glave neko biti da mi uključuje mašinu ili šporet. I ne treba mi! Svako teži<br />
<strong>sa</strong>mostalnosti i u kretanju, i u gledanju TV-a i radu na računaru i u čitanju. Kad<br />
<strong>sa</strong>m nešto uradiš, bolje se osećaš.<br />
Onda, ta personalna asistencija je dobro zamišljena, ali se kod nas još ne<br />
primenjuje zakonski. Postoje volnteri koji pružaju pomoć nekoliko <strong>sa</strong>ti nedeljno.<br />
Kad <strong>sa</strong>m čula od mojih koji to koriste kako je to malo, radije tražim pomoć<br />
od svoje dece i prijatelja. Pomoć mi je potrebna naročito na otvorenom prostoru<br />
i pri kupovini. I normalno, što <strong>sa</strong>m starija, sve mi je teže što ne vidim.<br />
Mnogo treba još da se uradi za osobe <strong>sa</strong> <strong>invaliditetom</strong>. Ima dosta problema.<br />
Kako se <strong>sa</strong>da osećate u vezi s tim što ne vidite?<br />
Pa, nemoć. Meni se <strong>sa</strong>d šeta. Nemam s kim da šetam. Mogu ja da prošetam<br />
ovde oko zgrade, a to mi nije šetnja. Otišla bih na kej, u park, otišla bih
Change language