Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Dok <strong>sa</strong>m još bila u školi, u Savezu u Zrenjaninu učestvovala <strong>sa</strong>m na sportskim<br />
takmičenjima koja je Savez organizovao. Kad <strong>sa</strong>m se zaposlila, odlazila <strong>sa</strong>m<br />
u Savez i birali su me čak i u neke organe. Ali kad <strong>sa</strong>m se udala i decu počela da<br />
rađam, manje <strong>sa</strong>m išla u Savez. Kad <strong>sa</strong>m došla u Novi Sad, već <strong>sa</strong>m tu <strong>sa</strong> decom<br />
svojom dolazila, išla <strong>sa</strong>m na druženja, izlete, vodila <strong>sa</strong>m ih, tako da su svi ovi ovde<br />
moji upoznali i mene i moju porodicu. O<strong>sa</strong>mdeset šeste <strong>sa</strong>m već bila izabrana<br />
za predsednika međuopštinske organizacije u Novom Sadu. Bila <strong>sa</strong>m jako strog<br />
predsednik, čistku <strong>sa</strong>m napravila, nikakva mita, nikakva čašćenja, ako si dobio<br />
nešto, da <strong>sa</strong>d ti tu častiš službu i predsednika i sekretara, to <strong>sa</strong>m odmah raščistila.<br />
Slagali smo se mi u rukovodstvu oko toga. Bila <strong>sa</strong>m četiri godine na funkciji<br />
predsednika, iako <strong>sa</strong>m i radila i imala četvoro dece. Sve <strong>sa</strong>m nekako stizala.<br />
0<br />
Na čemu ste insistirali kao rukovodilac?<br />
Na poštenju, na školovanju, da se đacima posvećuje pažnja, stalno smo ih<br />
posećivali, davali im novčanu pomoć. Oni su mi bili na prvom mestu. Obrazovanje<br />
i zapošljavanje. Išli smo po firmama i ugovarali radna mesta za diplomirane.<br />
Činjenica je da imamo i fakultetski obrazovane bez posla, što je minus<br />
našeg društva. Mada je bilo i profesora koji su radili u školama i na fakultetima<br />
i u srednjim školama. Imam prijateljicu psihologa koja je predavala psihologiju<br />
u Zrenjaninu u dve škole da bi imala fond časova. Ranije su se mogli lakše zaposliti,<br />
ali već posle o<strong>sa</strong>mdesetih je sve teže i teže. Telefonska centrala je bila<br />
jedino pribežište u kome može slep čovek da se zaposli. Svi fizioterapeuti koji su<br />
završili dobili su po<strong>sa</strong>o. Međutim, danas je mnogo nezaposlenih, i te telefonske<br />
centrale su drugačije, nisu kao što su nekad bile, nisu potrebni telefonisti. Danas<br />
u Savezu ima mnogo nezaposlenih, mnogo nerešenih stambenih pitanja, mladi<br />
lutaju, niko im ne posvećuje pažnju, ne okuplja ih, ne nudi im da nešto rade, da<br />
se bave nečim.<br />
Ja <strong>sa</strong>m mnoge aktivnosti organizovala u Savezu. Vodila <strong>sa</strong>m dramsku sekciju<br />
od devedeset i neke. Ali, problem je u tome što ako neko vuče, onda će ta<br />
aktivnost da postoji, ako nema ko da vuče, nema aktivnosti. Tako je bilo i <strong>sa</strong> tom<br />
sekcijom.<br />
Onda <strong>sa</strong>m radila na opismenjavanju Brajevim pismom. Imala <strong>sa</strong>m dosta<br />
grupa. Marko Mirković je prvi bio moj učenik za Brajevo. Pošto je profesor koji<br />
je to dotad radio oboleo, mene su zamolili da preuzmem obuku. A posle <strong>sa</strong>m<br />
imala i veće grupe i <strong>sa</strong> po petoro–šestoro i osmoro njih <strong>sa</strong>m radila. Znala <strong>sa</strong>m<br />
da prenesem znanje i da ih ubedim da <strong>sa</strong>vladaju to pismo.<br />
Kakva je danas metodologija učenja Brajevog pisma u odnosu na onu iz<br />
pedesetih–šezdesetih?<br />
Metodologija je ista, sistem je isti, sve je isto, razlika je u tome što su oni<br />
koji <strong>sa</strong>d idu na te kurseve kasnije izgubili vid, a svako ko kasnije izgubi vid, nema<br />
dovoljno razvijeno čulo dodira. I onda se najpre radi na razvijanju čula dodira.
Change language