Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Bilo je dinamično, nije bilo do<strong>sa</strong>de.<br />
E, posle smo se preselili u kuću u Majevičku ulicu, koju nam je jedna<br />
gospođa izdala. Tu je između mene i Dobrinka počelo da škripi. Radio je neke<br />
stvari preko kojih ni<strong>sa</strong>m mogla da pređem. Na primer, uzme moju štednu knjižicu<br />
i podigne pare bez mog znanja, da bi svoje neke dugove izmirio. To je bila<br />
prva stvar koja me je jako povredila. To nisu bile neke pare, jer ja ni<strong>sa</strong>m velike ni<br />
imala, ali dinar je dinar. Nemoj mi dinar uzeti, daću ti deset džabe! Takva <strong>sa</strong>m!<br />
Ne volim da me neko vara, da me laže.<br />
Druga stvar je bila njegovo nasilno ponašanje. Jednom je jedna od devojčica<br />
zakasnila, nije došla kad je on rekao, pa ju je počeo tući. Ja <strong>sa</strong>m se umešala,<br />
pa <strong>sa</strong>m onda dobila od njega udarce da mi je vilica otišla u desnu stranu, skoro<br />
se iščašila. U stvari, počeo je da se ponaša prema meni kao i prema prvoj ženi:<br />
da šamara, da se fizički obračunava...<br />
Niste razmišljali o razvodu?<br />
Da, nakon trinaest godina braka. On se o<strong>sa</strong>mdeset četvrte razboleo, imao<br />
je akutni pankreatitis, i posle operacije je u bolnici bio više od mesec dana. Njegove<br />
ćerke i ja smo ga obilazile po dva–tri puta na dan, nosile mu hranu, bilo je<br />
strašno naporno – po<strong>sa</strong>o, deca, obaveze u kući, bolnica...<br />
Te godine dobila <strong>sa</strong>m stan od Jodne banje, pa <strong>sa</strong>m se <strong>sa</strong>ma selila iz podstanarske<br />
kuće u stan, jer je on bio još uvek u bolnici.<br />
U malom prostoru bilo je jako teško komunicirati bez tenzije. Želeo je po<br />
svaku cenu da imamo zajedničko dete. Pošto <strong>sa</strong>m već prema njemu osećala neku<br />
odbojnost, mislila <strong>sa</strong>m da ja to dete ne bih mogla voleti. Ipak se desila trudnoća,<br />
koju <strong>sa</strong>m rešila da ostavim na njegovo navaljivanje. O<strong>sa</strong>mdeset šeste godine,<br />
aprila meseca, baš kada se desila eksplozija u Černobilu, imala <strong>sa</strong>m u četvrtom<br />
mesecu trudnoće spontani pobačaj. Osetila <strong>sa</strong>m, možda je ružno reći, ali osetila<br />
<strong>sa</strong>m zadovoljstvo što ipak neću roditi.<br />
A Dobrinko je bio i jako ljubomoran. Devedesete godine je Prvoslav Marić<br />
snimao jedan film, „Jevreji dolaze“. On je došao u Savez slepih i tražio glumce, ja<br />
<strong>sa</strong>m se prijavila i mene je odabrao. Često <strong>sa</strong>m slušala radio–drame i obožavala<br />
<strong>sa</strong>m glumu. Moj poslednji pismeni <strong>sa</strong>stav u osmom razredu osnovne na slobodnu<br />
temu „Zašto ne mogu da postanem...“, zapravo se odnosio na činjenicu da ne<br />
mogu da postanem glumica, jer ne vidim. I <strong>sa</strong>d kad je reditelj došao da proziva<br />
za audiciju, naravno da <strong>sa</strong>m se tu pojavila, i uzeo je i mene za film.<br />
Da li je Vaš muž bio ljubomoran zbog toga?<br />
Pa i zbog toga. Onda <strong>sa</strong>m ja bila i kod neuropsihijatra, jer <strong>sa</strong>m bila živčana,<br />
svađali smo se stalno. Jedno šest meseci <strong>sa</strong>m bila na bolovanju. Kažem ja na kraju<br />
lekaru: – Dajte vi meni predlog za invalidsku penziju. On kaže: – Ti nisi normalna!<br />
Ko će tebi dati penziju, zdrava si! – Pa, ni<strong>sa</strong>m zdrava, luda <strong>sa</strong>m. I napravi<br />
on predlog za penziju, ja tamo ispunim sve što je trebalo, podnesem zahtev. E,
Change language