Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
ilo i drugačije... Strašno brzo donosim odluke, i ako posle vidim da je ta odluka<br />
pogrešna, ja se ne povlačim. To nije za pohvalu, ali takva <strong>sa</strong>m. Ja <strong>sa</strong>m decu na<br />
sudu dobila, ali on nikad nije plaćao alimentaciju.<br />
Niste imali zajedničke imovine za deobu nakon razvoda?<br />
Imali smo zajedničku kuću u Melencima, a polovinu od nje mi je on nakon<br />
nekoliko godina isplatio. Kupili smo mi i neki plac. Stan je pripao meni, jer <strong>sa</strong>m<br />
ga ja dobila od Jodne banje, a taj plac njemu, s tim da mi nešto on isplati. Kad<br />
smo izašli iz suda... snega je bilo, mi smo oboje plakali. Nešto je bilo što nas je<br />
vezivalo, ali dosta je bilo i toga što je kvarilo...<br />
Da li su deca viđala oca?<br />
Deca su odlazila kod njega u Melence preko vikenda, kad su bili mali. Ali,<br />
on se posle oženio i ta maćeha nije njih uopšte volela.<br />
Nastavili ste da živite <strong>sa</strong>mi?<br />
Ja <strong>sa</strong>m prvo bila podstanarka na Klisi. Oni su imali mlađi četiri, a stariji šest<br />
godina, išli su u obdanište, odnosno, u zabavište. Ujutro ja prvo njih u obdanište,<br />
i onda hvatam autobus do centra i u centru menjam autobus do Jodne banje.<br />
I tako svako jutro.<br />
Da li ste razmišljali o novom braku?<br />
Je<strong>sa</strong>m, bilo bi mi lakše <strong>sa</strong> nekim da odgajam decu. Onda <strong>sa</strong>m ja sklopila<br />
brak <strong>sa</strong> jednim čovekom kome je to takođe bio drugi brak, i koji je imao tri ćerke.<br />
Najmlađa je ostala kod mame, a dve starije devojčice su došle kod oca, po<br />
našem dogovoru: moja dva sina i njegove dve ćerke. Imali smo četvoro dece.<br />
Kako ste se upoznali?<br />
Slučajno na nekom putovanju u vozu. Svideo mi se! Dobrinko se zvao. Lepo<br />
je pričao, prepričavao mi je mnoge filmove, romane, voleo je da čita, iako je bio<br />
<strong>sa</strong>mo kvalifikovani radnik <strong>sa</strong> osmogodišnjom školom.<br />
Kako ste tada organizovali zajednički život?<br />
Ja <strong>sa</strong>m radila, a on je dao otkaz tamo gde je radio u Zrenjaninu i počeo je da<br />
izrađuje i prodaje bižuteriju. Pošto je bio kod kuće, onda je malo kuvao i bavio<br />
se decom dok <strong>sa</strong>m ja na poslu. Imali smo jednosoban stan: velika soba, krevet<br />
na sprat za dečake, i trosed za devojčice, a mi smo u kuhinji imali kauč. Nijedno<br />
veče nije prošlo da ja ni<strong>sa</strong>m imala snage i volje da deci ispričam priču. Tu su<br />
devojčice tek prvi put slušale pričanje priča pred spavanje. Onda, svako veče<br />
kupanje. Devojčice su bile starije od mojih dečaka: jedna dvanaest, druga devet<br />
godina. Mogle su mnogo toga <strong>sa</strong>me da urade. Ja <strong>sa</strong>m imala već šta da pričam<br />
<strong>sa</strong> njima: o dečacima, i kako treba da se ponašaju, i o seksu, i o menstruaciji, i<br />
o svemu... Deca su se slagala i međusobno podržavala. Na primer, kad naprave<br />
neku štetu, neće jedno drugo da odaju, pa onda ja istražujem ko je krivac i tako...
Change language