Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Onda <strong>sa</strong>m sedamdeset pete rodila trećeg sina, mada <strong>sa</strong>m već znala da ću se<br />
<strong>sa</strong> Stevom razići. Htela <strong>sa</strong>m da imam još jedno dete, ja hoću da oni imaju jedno<br />
drugo.<br />
Da li ste tada napustili nameru za daljim u<strong>sa</strong>vršavanjem?<br />
Ne, nego <strong>sa</strong>m se sedamdeset treće najpre upi<strong>sa</strong>la na Višu terapeutsku školu<br />
u Beogradu. Nastava je bila prilično zahtevna. Postojao je i predmet plivanje. A<br />
i bio je profesor kineziologije Živojin Zec koji je bio protiv slepih fizioterapeuta.<br />
Pošto <strong>sa</strong>m se porodila, ni<strong>sa</strong>m mogla ići na plivanje. Ali, ono što je bilo bitno –<br />
slepi fizioterapeuti nisu bili dobrodošli na Višu terapeutsku školu u Beogradu.<br />
Onda je Savez slepih Hrvatske u Zagrebu oformio jedno odeljenje za sve<br />
one iz Jugoslavije koji žele da idu u Višu školu u Zagrebu. Tako <strong>sa</strong>m se sedamdeset<br />
četvrte prijavila tamo. E, <strong>sa</strong>d, trebalo je da dobijem od ustanove zeleno<br />
svetlo. Prijavio se i moj kolega koji je dva meseca pre mene počeo da radi kod<br />
nas. Mi odemo zajedno kod direktora naše ustanove da tražimo <strong>sa</strong>glasnost – on<br />
je protiv. Mi napišemo molbu Radničkom <strong>sa</strong>vetu i Radnički <strong>sa</strong>vet nama odobri.<br />
Potpi<strong>sa</strong>li smo ugovor <strong>sa</strong> ustanovom prema kojem smo dobijali slobodne dane i<br />
putne troškove, s tim da onoliko koliko godina studiramo toliko vremena moramo<br />
ostati u ustanovi. Tako ja odem na dalje u<strong>sa</strong>vršavanje u Zagreb. Tamo je sve<br />
bilo dobro... Srela <strong>sa</strong>m te stare drugove i iz Skoplja i iz Slovenije, baš smo se lepo<br />
družili. I nove <strong>sa</strong>m upoznala, naravno.<br />
Putovali ste na predavanja i na praksu u Zagreb?<br />
Išli smo na predavanja i na praksu te prve godine. Ja <strong>sa</strong>m bila već velika<br />
trudnica u junu na poslednjim časovima i ispitima po onoj vrućini, noge mi<br />
otekle, teško mi je bilo.<br />
To je bilo treće dete?<br />
Dvanaestog septembra sedamdeset pete rodim Ljubišu. I taj porođaj je<br />
dobro prošao.<br />
Kada ste diplomirali u Zagrebu?<br />
Sedamdeset osme <strong>sa</strong>m već diplomirala. I onda <strong>sa</strong>m konkuri<strong>sa</strong>la u Novi<br />
Sad, jer su tada primali terapeute <strong>sa</strong>mo <strong>sa</strong> višom školskom spremom. Državni<br />
ispit <strong>sa</strong>m položila još dok <strong>sa</strong>m radila u Melencima. Ukratko, mene prime u Jodnu<br />
banju u Novom Sadu sedamdeset devete, jer <strong>sa</strong>m ispunjavala uslove. E, onda<br />
<strong>sa</strong>m se ja i <strong>sa</strong> mojim Stevom razišla nakon devet godina braka.<br />
Da li Vas je muž možda vređao zbog toga što ne vidite?<br />
Nije. Nikad. To stvarno ni<strong>sa</strong>m doživela. Uopšte me nisu vređali.<br />
Da li ste tada imali neki konkretan povod za razvod?<br />
Pa, celokupan život i neslaganje u intimnom životu. Možda je to više bila<br />
moja krivica, možda <strong>sa</strong>m ja sve to mogla i da trpim, da podnosim. To je kasnije
Change language