Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Životne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini - centar živeti uspravno
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
pukao mi je vodenjak, i ja <strong>sa</strong>m se u deset <strong>sa</strong>ti već porodila, brže i lakše nego <strong>sa</strong><br />
prvim detetom. Sutradan su došli Steva i mali, nisu mogli do mene, ali <strong>sa</strong>m ja<br />
njih čula. I jedna ptica ku–ku, tu <strong>sa</strong>m ja pticu čula, i sve su je žene u sobi čule<br />
i, onako, stresle se: – Ju! Nešto će se desiti. I kroz mene su, onako, trnci prošli.<br />
Roditelj ipak nešto predoseti. Uglavnom, Steva je malog odveo kod dede u selo.<br />
A sutradan, petog septembra je moj Ivica nastradao. Bio je kod svekra u selu. On<br />
je dograđivao kuću što je kupio, a imao je septičke jametine neke, pošto je držao<br />
svinje i pored posla u banji. I moj mali je tamo upao... Ja o tome nikada ne mogu<br />
da pričam... Eto, <strong>sa</strong>d <strong>sa</strong>m morala da spomenem...<br />
Kad se taj događaj desio, meni su došli u porodilište i rekli da se nešto<br />
desilo sinu, i došli su da me odvezu u selo, ali nisu rekli šta se desilo. A ja <strong>sa</strong>m<br />
<strong>sa</strong>njala, kad <strong>sa</strong>m bila trudna, kako je to moje dete trčalo za loptom i palo. Ali,<br />
ja ni<strong>sa</strong>m videla njegov pad, ali <strong>sa</strong>mo zaključujem u snu kako je ono palo u tu<br />
Ru<strong>sa</strong>ndu. To je za mene bilo tako strašno da <strong>sa</strong>m se iz sna probudila plačući. I<br />
ja <strong>sa</strong>m taj <strong>sa</strong>n sutra ispričala koleginici, a to je ista ona koja je došla po mene u<br />
bolnicu da mi javi da treba da idem u selo zbog deteta. A sutradan su oni došli<br />
po mene, za <strong>sa</strong>hranu.<br />
Kako je Vaš muž sve to doživeo?<br />
Pa, ja ne znam kako je... teško i on, verovatno teško. Pa, ja ni<strong>sa</strong>m mogla o<br />
tome da pričam. Prošla su dva meseca dok ni<strong>sa</strong>m otišla na grob. Puno je prošlo...<br />
ne znam koliko je prošlo. To se ne može ispričati.<br />
Da li su u porodilištu bili prema Vama nešto drugačiji nego prema drugim<br />
<strong>žena</strong>ma?<br />
Ni<strong>sa</strong>m ništa primetila da su bili nešto drugačiji prema meni, nego prema<br />
drugim pacijentkinjama. Sad su bebe pored majke, ali onda nisu bile i donosili<br />
su nam ih. Kad <strong>sa</strong>m se <strong>sa</strong> prvim detetom porodila, ni<strong>sa</strong>m znala da se beba ne<br />
dobija dvadeset četiri <strong>sa</strong>ta nakon porođaja: u sedam <strong>sa</strong>ti ujutru <strong>sa</strong>m se porodila i<br />
tek sutradan <strong>sa</strong>m dobila dete. Ja ne smem ništa da pitam šta je s mojom bebom!<br />
Znam da <strong>sa</strong>m čula plač i da su rekli: – Muško! I to je sve. Ujutru ide doktor u<br />
vizitu, a ja ne vidim i ne znam gde on gleda, <strong>sa</strong>mo čujem da on govori <strong>žena</strong>ma:<br />
– Dobro... dobro... dobro.. – i onda kaže: – Fetus mortus... Majko moja! A to<br />
kaže drugoj nekoj ženi. Na kraju ja dobijem moje dete, jao, bože... Kad <strong>sa</strong>m se <strong>sa</strong><br />
drugim detetom porodila, već <strong>sa</strong>m imala to isksutvo.<br />
Alek<strong>sa</strong>ndar je lepo rastao?<br />
Bio je napredna beba, ali <strong>sa</strong>m bila bez onog elana koji <strong>sa</strong>m imala kod prvog<br />
deteta. A prvi moj dečak je strašno voleo bebe. Kad vidi bebe u kolicima, trč’o<br />
je za njima, neverovatno nešto! Znači, još nije imao dve godine, ali je obožavao<br />
bebe. I eto, nije ni video svoju bebu... I onda to mi je sve tako... Bolno, bolno,<br />
sve bolno...
Change language